3D TEHNIKA GAŠENJA POŽARA

3D TEHNIKA GAŠENJA POŽARA

1

„3D“ TEHNIKA GAŠENJA POŢARA U ZATVORENOM

PROSTORU

Đerić Vladimir

VSB Užice SVS MUP R.Srbije, „CFBT“ Instruktor

[email protected]

Rezime: Ovaj rad pruža uvid u tehnike gašenja požara zatvorenog prostora i to posebno u tehnike koje

se zasnivaju na hlađenju požarnih gasova. Iznete su osnovne metode i bitne karakteristike koje

vatrogascima treba da omoguće bezbednije, lakše i efikasnije gašenje požara zatvorenog prostora. Rad

se bavi elementima koji su vezani za pravilan ulazak i kretenje u požarnom prostoru, pravilnu upotrebu

mlaza i „3D“ tehniku gašenja požara.

Ključne reči: Gašenje požara, „3D“ tehnika gašenja , Upotreba mlaznice, Flashover, Backdraft,

„CFBT“,.

„3D“ FIREFIGHTING TECHNIQUES IN COMPARTMENT

FIRE

Abstract: This work provides insight into the techniques of compartment fire firefighting, especially

techniques based on cooling fire gases. The foregoing are the basic methods

andessential characteristics that should allow firefighters safer, easier and more effective firefighting

in compartment fire. The work deals with aspects related to the proper entry in the fire area, correct

nozzle technique and “3D” technique fog firefighting.

Keywords: Firefighting, Cooling fire gases, 3D techniques, Nozzle technique, Flashover, Backdraft,

“CFBT”.

1. UVOD

Požari u zatvorenom prostoru predstavljaju najopasnije i najkompleksnije intervencije sa

kojima se vatrogasci susreću. Vatrogasci koristeći svoje veštine i znanja mogu tok intervencije i rizik

intervencije da svedu na što manju moguću meru. Te veštine se razlikuju u vatrogasnom svetu, u nekim

sistemima su dovedene do savršenstva a tehnike gašenja požara u zatvorenom prostoru su značajno

unapreĎene i poboljšane a u nekima su još uvek na nivou od pre 40 godina.

Procentualno gledano u akcijama gašenja požara nastrada više vatrogasaca nego u ostalim

vatrogasno spasilačkim intervencijama.


2

Primera radi u Americi je u toku 2010 god. poginulo ukupno 87 vatrogasaca od čega je 39

vatrogasaca poginulo u operacijama gašenja požara u zatvorenom prostoru (Izvor: US Fire

Administration). Bez obzira na to da li se požar gasi spolja ili iznutra potrebno je znanje da se to uradi.

Često postoji nedostatak razumevanja šta se dešava unutar objekta zahvaćenog požarom a šta ispred

njega. Vatrogasci moraju razviti veštine koje će im pomoći da prepoznaju opasne situacije, da ih stave

pod kontrolu ili u slučaju naglog pogoršanja situacije, da se iz njih bezbedno izvuku. Potrebno je

sagledati sve segmente jednoga požara kako bi se izvršilo bezbedno i efikasno gašenje.

Vatrogasci često srljaju i sprovode agresivne metode gašenja a da pri tom nisu izvršili procenu

požara i uvideli sve opasnosti intervencije. Požari se ne gase mišićima i snagom, iako je fizička

pripremljenost vatrogasca nerazdvojan element uspešne intervencije, već sredstvom, tehnikom i

taktikom.

Sve sfere života i rada su značajno napredovale, pa tako i razvoj vatrogastva. Moderni sistemi

u isto vreme unapreĎuju vatrogasnu tehniku i taktiku, što je bitno jer su se dogodile velike promene u

graĎevinarstvu i u drugim industrijama, pa se ne mogu primenjivati isti principi i koncepti gašenja

požara kao i pre 40-50 godina.

Imajući ove stvari u vidu, 90-tih godina u Švedskoj je razvijena nova tehnika gašenja požara,

poznatija kao „3D“ tehnika gašenja požara.

Da bi se na pravi način shvatio princip „3D“ tehnike gašenja potrebno pojasniti razvoj požara u

zavisnosti od vantilacijskih uslova, procese prilikom gašenja požara, kao i tehničku i taktičku osnovu

za sprovoĎenje ove tehnike.

2. RAZVOJ POŢARA U ZAVISNOSTI OD VENTILIRANOSTI

POŢARNOG PROSTORA

Da bi se što bolje razumela i u praksi sprovela odgovarajuća tehnika gašenja požara, potrebno

je poznavati faze razvoja požara kao i okruženje u kome se dešava.

Požare u zatvorenom prostoru možemo gledati sa mnogo aspekata ali je jedna od njihovih

podela je bitna za kvalitetno gašenje a to je podela na ventilirane i neventilirane požare. Kada kažemo

ventilirani ili neventilirani požar, tada mislimo na protok kiseonika koji se odvija u požara. Pa tako kod

ventiliranog požara imamo značajan protok kiseonika što je posledica postojanja nekog otvora u

požarnom prostoru ( otvorena vrata, prozor i sl.). Kod neventiliranog požara protok kiseonika je veoma

mali.

I jedan i drugi tip požara su veoma opasni za vatrogasce, ali se gašenju ova dva različita tipa

požara mora pristupiti na dva različita načina.

Kod ventiliranog požara, faze razvoja požara (Sl.1-6) su znatno ubrzane, pa se dogaĎa brza

tranzicija požara iz početne u razbuktalu fazu. Često kod ventiliranih požara dolazi do jedne ekstremne

pojave koja se naziva “flashover”. “Flashover” predstavlja nagli prelaz iz razvijenog u razbuktali požar

pri čemu je celokupni požarni prostor u požaru.

Ventilirani požari su praćeni brzom tranzicijom faza požara, pa tako požar brzo dostiže visoke

temperature ( Dijagram 1).


3

- Slike 1-4 Faze razvoja požara i prograsija do „Flashover-a“ -

Dramatičan porast temperature

Plamenovi u dimnoj zoni

Nagli pad neutralne ravni

Slika 5.

Protok dimnih gasova kroz otvor se

povećava

Zapaljive površine stvaraju pirolitičke

gasove

Slika 6.


4

- Dijagram 1 : Kriva ventiliranog požara -

Ventiliranost požara ima bitan uticaj na progresiju procesa sagorevanja. Ako je protok

kiseonika manji to će i proces sagorevanja biti sporiji ali ćemo imati i veću količinu produkata

nepotpunog sagorevanja akumuliranih u požarnom prostoru. To znači da u neventiliranom požarnom

prostoru može doći do iznenadnog paljenja i eksplozije požarnih gasova. Ali isto tako može doĎi i do

samogašenja jer požar neće imati dovoljan procenat kiseonika za proces sagorevanja (Dijagram 2).

- Dijagram 2 : Kriva samogašenja - - Dijagram 3 : Kriva neventiliranog požara -

- Dijagram 4 : Kriva „backdrafta -


5

Za razliku od ventiliranog, kod neventiliranog požara faze razvoja su znatno usporene, a pri

tome dolazi do nagomilavanja produkata nepotpunog sagorevanja. Temperatura u požarnom prostoru

raste, kao posledica toga dolazi do porasta pritiska što dovodi do pucanja stakla i naglog dotoka

kiseonika. Dalji razvoj požara može ići u nekoliko pravaca a sve u zavisnosti od požarnog opterećenja i

koncentracije produkata sagorevanja. Pa tako su najčešće mogući sledeći scenariji:

- požar će imati normalne faze razvoja (Dijagram 3),

- doći će do samopaljenja dimnih gasova,

- doći će do pojave „backdraft“-a (Dijagram 4).

Kao što se razlikuje ponašanje ova dva tipa požara, tako se razlikuju i tehnike njihovog gašenja.

Kod ventiliranih požara uvek treba da imamo na umu da može doći do njihovog naglog razvijanja tj. do

pojave „flashover“-a, pa je tako neophodno pridržavati se odreĎenih pravila pri gašenju ovog tipa

požara a to su:

- na mlaznici uvek imati minimalni protok od 200 l/min

- osim navalnog mlaza napraviti i sigurnosni mlaz, koji štiti navalnu grupu.

3. PARAMETRI ISPARAVANJA VODE PRI GAŠENJU POŢARA

KAO BITAN SEGMENT ZA „3D“ TEHNIKU GAŠENJA POŢARA.

Prilikom gašenja požara u zatvorenom prostoru jedno od nejčešćih sredstava koje se koristi za

gašenje je voda. Ovoga puta nećemo ulaziti u razmatranje efekata koje voda ima na gašenje požara, već

ćemo se baviti temom isparavanja vode u požaru.

Zašto je to bitno?

Pa prvo isparavanje vode u požarnom prostoru može dovesti do narušavanja toplotne ravnoteže

koja vlada u požaru tačnije do mešanja zone podpritiska i zone nadpritiska.

Takva situacija naglo komplikuje proces gašenja požara, jer se povećava nivo opasnosti za

vatrogasce.

Velika količina vodene pare može prouzrokovati porast pritiska u požarnom prostoru, što za

posledicu može imati povećanje ventiliranosti požara (probijanje prozora, otvora i sl.).

U raznim vatrogasnim literaturama može se pronaći podatak da 1 litar vode prilikom

isparavanja na 100ºC proizvodi 1700 litara ili 1,7 vodene pare.

Iskreno, to nije dovoljno znanja za jednog vatrogasca.

Prost razlog za takvo mišljenje je sledeće: U požarnom prostoru prosečna temperatura sa kojom

se vatrogasci susreću nije 100 ºC već je od 300 – 600 ºC, pa je neophodno razložiti i prezentovati

kapacitet isparavanja vode u takvim uslovima.

Za izračunavanje količine vodene pare proizvedene prilikom isparavanja koristićemo

Klapejronovu jednačinu koja uspostavlja vezu izmeĎu temprature i zapremine kod gasova. Jednačina

glasi:

:

(1)

p - pritisak gasa [Pa]

V - zapremina gasa [ ]

n - količina gasa [mol]


6

R - gasna konstanta [

]

T - temperatura [K]

Izračunaćemo količinu pare koja će nastati prilikom isparavanja 1 litra vode na temperaturi od

500 ºC.

1 litar vode je približno 1 kg.

Voda:18 gram/mol.

1 kg vode = 1000 [g ] / 18 [

]= 55.55 [mol]

R - gasna konstanta iznosi 8,31 [

]

Interesuje nas kolika će biti zapremina pa izdvajamo:

V=nRT/P (2)

Zamenićemo T = 500 °C = 773 K

V= (55.55 x 8.31 x 773) / 101300 = 3,5 = 3520 litara vodene pare

Na temperaturi od 500°C dobijamo 3,5 vodene pare.

Prikazaćemo i tabelu (T.1.) odnosa temperature i zapremine vode tj. vodene pare:

Temp (°C) Volumen vodene pare (l)

200 2150

300 3050

600 3980

Tabela 1.

Kada imamo ovakve podatke treba zaključiti da je bitno sa kolikom količinom vode će se

gasiti požar. Ukoliko ubacimo veliku količinu vode tada ćemo dobiti i veliku količinu vodene pare koja

osim što može poremetiti požarnu ravnotežu i značajno ugroziti vatrogasca. Zaštitna odeća koju koriste

vatrogasci ima odreĎenu otpornost na izloženost toploti ali malu otpornost na izloženost vodenoj pari.

Česti su slučajvi da prilikom akcija gašenja požara dolazi do opekotina od vodene pare, a to je

jednostavno posledica prekomernog korišćenja vode prilikom gašenja.

Vodena para predstavlja bitan faktor efikasne primene „3D“ tehnike gašenja. Poenta je u tome

da voda preuzme što više energije od požara. Preuzimanjem energije od požara dobija se sledeće:

- Snižava se temperatura u požaru,

- Zaustavlja ili usporava piroliza,

- Mešaju se zapaljivi gasovi sa parom i pri tome se smanjuje opasnost da će se zapaliti.


7

Koliku će količina energije apsorbovati 1 kg vode u požaru u kome ima 300 °C ?

Specifični toplotni kapacitet vode iznosi : 4,183 KJ/kg za 1ºC

Specifični toplotni kapacitet vodene pare iznosi : 4,090 KJ/kg za 1ºC

Latentna količina toplote promene agregatnog stanja vode iz tečnosti u paru: 2257 KJ/kg

Koliko će toplote biti potrebno da se voda zagreje sa 10°C i pretvori u vodenu paru na 100°C:

= 4,183 kJ/kg x (100°C - 10°C) + 2257 kJ/kg

= 376 kJ + 2257 kJ

= 2633 kJ

= 2,6 MJ

Koliko će se toplote apsorbovati kada se voda sa 10°C pretvori u vodenu paru na 300°C:

= 4,183 kJ/kg x (100°C - 10°C) + 2257 kJ/kg + 4,090 kJ/kg x (300°C - 100°C)

= 376 kJ + 2257 kJ + 818 kJ

= 3451 kJ

= 3,5 MJ

Ukoliko se uzmu u obzir podaci iz tabele 2, može se zaključiti da je potrebno 5 kg vode da bi se

apsorbovala temperatura koju proizvede 1 kg drveta zapaljenog u požaru.

Vrsta materijala MJ/kg

Drvo 16

Poliuretan 23

Guma 35

Gorivo 42

Tabela 2. Vrednosti toplote sagorevanja za određene materijale

Ako sa jedne strane znamo da u požarni prostor ne smemo ubaciti mnogo vode zbog pojave

velike količine vodene pare, a sa druge da moramo ubaciti dovoljnu količinu vode koja će preuzeti

energiju požara, postavlja se pitanje postoji li nečin da se to uradi.

Tu dolazimo do poente a to je „3D“ tehnika gašena koja preuzima energiju požara sa dovoljnom

količinom vode i ne ubacuje veliku količinu vode i time ne dozvoljava pojavu velike količine vodene

pare u požarnom prostoru. Naravno to je moguće samo ukoliko se pravilno sprovodi „3D“ tehnika

gašenja, za šta je potrebna tehnička i taktička osnova, o čemu će kasnije biti reči.


8

4. KONCEPTI GAŠENJA POŢARA ZATVORENOG PROSTORA

Razmatrajući koncepte gašenja požara zatvorenog prostora neophodno je poznavati mehanizme

gašenja požara i to sa fizičko- hemijskog gledišta. Pa tako treba razlikovati:

Gašenje poţara hlađenjem gorive materije. HlaĎenje zapaljivih površina gorive

materije, smanjuje stopu pirolize što dovodi do nedostatka goriva u zoni plamena. Time

se smanjuje stopa oslobaĎanja toplote od požara i značajno redukuje termalni povratni

efekat plamena.

Gašenje poţara hlađenje površina. Nanošenjem vode na zidove ili gorivi materijal

koji nije zahvaćen požarom smanjuje se temperatura u požarnom prostoru kao i stepen

pirolize gorivog materijala, što dovodi do smanjenja procesa gorenja.

Gašenje poţara hlađenjem poţarnih gasova. Metoda koja je patentirana od strane

Švedskih vatrogasaca tokom ranih 90-ih godina. Svodi se na to da se uz primenu

odreĎenog tipa mlaza hlade produkti sagorevanja tj. dimni sloj koji je nastao u procesu

sagorevanja, prilikom čega voda preuzima deo toplote u zoni gorenja. Veća pažnja je

posvećena na hlaĎenje dimnih slojeva pa je tako proces gašenja požara mnogo

bezbedniji, jer se sprečavaju ekstremne pojave u požaru poput „flashover“-a,

„backdraft“-a i ostalih ekstremnih pojava. Ova metoda pruža direktno smanjenje

koncentracije slobodnih radikala, pa se tako i proces sagorevanja usporava. Ukoliko se

vrši gašenje vodom tada dolazi do hemijske reakcije, Dobar primer je gašenje požara

vodenom maglom pri čemu se finim i sitnim kapima vode pokriva velika površina a sa

ciljem povećanja prenosa toplote.

Gašenje poţara ugušivanjem plamena. Prilikom ovog koncepta dolazi po smanjenja

parcijalnog pritiska kiseonika u zoni plamena, a sve kao posledica dodavanja nekog gasa

( primera radi vodena para, CO2). Prosto rečeno dolazi do smanjenja dotoka kiseonika u

zonu požara usled proizvodnje vodene pare. Ovaj koncept je jedna od najzastupljenijih u

modernom vatrogastvu a naziva se i indirektna metoda gašenja.

Na osnovu navedenih mehanizama gašenja požara postoje dva osnovna tipa sagorevanja sa

kojima se vatrogasci mogu sresti u gotovo svakom požaru zatvorenog prostora:

Dvodimenzionalno faza - posmatra se samo čvrsta goriva materija kao gorivo (m2)

Trodimenzionalano faza – sve se posmatra kao gorivo i čvrsta goriva matrija i

produkti sagorevanja se posmatraju kao gorivo (m3)

Pretežno svi vatrogasci posmatraju požar iz dvedimenzionalne faze tj. posmatraju količinu

čvrste materije zahvaćene požarom, pa gašenju požara pristupaju na tradicionalni način. Pri tome se

često zaboravlja da produkti sagorevanja koji se nalaze u požarnom prostoru predstavljaju gorivu

materiju tj. gorivo, pa samim tim i veoma veliku pretnju. Zato je neophodno požar posmatrati iz

trodimenzionalne faze, a tehnike gašenja ne mogu biti iste kao kada se on posmatra dvodimenzionalno.

Postoje nekoliko tipova primene vode prilikom gašenja požara unutrašnjih prostora:

Direktan napad – metoda se bazira na hlaĎenju direktne gorive materije.


9

HlaĎenje površina – nanošenjem vode na zidove ili gorivi materijal koji nije zahvaćen

požarom smanjuje se temperatura u požarnom prostoru kao i stepen pirolize gorivog

materijala.

Indirektan napad – metoda se svodi na to da prilikom ubacivanja vode u požarni prostor

dolazi do pojave velike količine vodene pare koja ima ugušujući efekat i ova metoda je

česta kod primene spoljašnje navale.

„3D“ (Trodimenzionalan) napad – metoda koja je patentirana od strane Švedskih

vatrogasaca tokom ranih 90-ih godina. Svodi se na to da se uz primenu odreĎenog tipa

mlaza hlade produkti sagorevanja tj. dimni sloj koji je nastao u procesu sagorevanja.

Veća pažnja je posvećena na hlaĎenje dimnih slojeva pa je proces gašenja požara mnogo

bezbedniji, jer se sprečavaju ekstremne pojave u požaru poput „flashover“-a,

„backdraft“-a i ostalih ekstremnih pojava.

5. „3D“ TEHNIKA GAŠENJA

Poslednjih 10 godina vatrogasna tehnika kao i taktika gašenja požara zatvorenog prostor

značajno je napredovala. „3D“ tehnika gašenja nije ništa drugo nego gašenje poţara hlađenjem

poţarnih gasova. Imaju sve to u vidu tehnike koje se danas koriste u gašenju požara zatvorenog

prostora su značajno poboljšane, ali još uvek ima mnogo nepoznanica koje se trebaju pojasniti.

HlaĎenje požarnih gasova treba posmatrati kao obaveznu radnju prilikom gašenja požara

zatvorenog prostora. Razlog za to je što nam hlaĎenje požarnih gasova ne može naneti nikakvu štetu ili

problem prilikom akcije gašenja požara već samo korist a to su: redukcija tj. snižavanje temperature u

požarnom prostoru, eliminaciju pojave ekstremnih pojava u požarnom prostoru, bezbedan i siguran rad

prilikom gašenja i sl.). HlaĎenje požarnih gasova treba primenjivati i pri početnim i pri razbuktalim

fazama požara.

Bitan faktor prilikom hlaĎenja požarnih gasova je veličina kapi vode. Da bi hlaĎenje gasova

bilo efektno, kapljice vode moraju ispariti u požarnom prostoru i izvršiti prenos toplote na sebe u tom

području. Ako su kapi vode prevelike tada će voda proleteti kroz požerne gasove i završiti na

površinama poput zidova ili gorivog materijala. Ako su kapi vode premale tada će doći do njihovog

brzog raspada i neće se postići efekat hlaĎenja požarnih gasova kakav želimo. Kako bi dalje izlaganje

bilo jasnije treba dati malo pojašnjenje oko tipova mlaza u odnosu na veličinu kapi vode. Veličina

kapljice koju možemo dobiti na različitim tipovima mlaznica od velikog je značaja za proces gašenja

požara. Pa tako veličina kapi u raspršenoj fazi mlaznice može se kretati od 0,1 – 1,0 mm. Pa tako

shodno veličini kapi vode razlikujemo :

Finu vodenu maglu (velikina kapi 0,1-0,4 mm);

Vodeni sprej ( veličina kapi od 0,5- 1 mm );

Raspršeni mlaz (veličina kapi preko 1 mm ).

Neki će reći da za gašenje požara u zatvorenom prostoru najbolje efekte daje fina vodena

magla. Ne može se reći da to nije tačno, ali ta teorija važi samo pri požarima koji su u početnoj fazi i

kod kojih nije došlo do pojave velike količine toplote. U teoriji male kapljice su delotvornije u hlaĎenju

i razjedinjavanju gasova, ali ukoliko imamo veliki prenos toplote u požarnom protoru, one jednostavno

mogu biti „oduvane“. Treba naglasiti da prilikom primene vodenog spreja, on u odreĎenom trenutku

postaje fina vodena magla koja se pretvara u vodenu paru.


10

Jednu stvar uvek treba imati u vidu: sve tri navedene vrste mlaza su veoma dobre ukoliko znate

„kako“, „kada“ i „koliko“ treba koristiti.

Da biste znali „kako“ morate dobro poznavati svoju mlaznicu, njene karakteristike, način rada i

funkcije. Ne treba zaboraviti da je mlaznica život, jer u požaru mlaznica bez vatrogasca je beskorisna a

vatrogasac bez mlaznice je bespomoćan.

Da biste znali „kada“ morate biti veoma dobro potkovani teoriskim znanjem o razvoju požara,

ekstremnim pojavama u požaru, kretanju u požarnom prostoru kao i metodama čitanja požara.

Da biste znali „koliko“ morate uvek vršiti osmatranje u požarnom prostoru, približno odrediti

količinu gorive materije ( trodimenzionalno ), uključiti sva čula, voditi računa o opasnosti od vodene

pare, pratiti ne samo pojave koje vidite okom već i zvučne efekte koji se odvijaju u požaru. Nije isto

ako se vodeni sprej koristi 1sec. ili 3 sec, jer od faze požara, količine gorivog materijala i količine

toplote zavisi i količina primene vodenog spreja.

Postoje mnoge teorije oko veličine kapljica koje treba napraviti na mlaznici prilikom primene

„3D“ tehnike gašenja. U praksi najbolje se pokazao opseg od 0,3 do 0,6 mm veličine kapljice, jer

kapljice ispod 0,3 mm nemaju dovoljan kapacitet gašenja dok kapljice preko 0,6 mm proizvode veću

količinu vodene pare koja nije poželjna. Zato je neophodno da se „3D“ tehnika primenjuje sa velikim

razumevanjem i kontrolom kao i sa razumevanjem kako ona funkcioniše.

6. TEHNIČKA I TAKTIČKA OSNOVA ZA PRIMENU „3D“ TEHNIKE

GAŠENJA

Glavni cilj „3D“ tehnike je da se dopuni taktički nastup tako što će se obezbediti bezbedno

okruženje u kome vatrogasac može efikasno da funksioniše tokom akcije gašenja i spašavanja kao i da

spreči pojavu ekstremnih pojava u požaru (flashover, backdraft i dr.).

Postoji jedna veoma bitan segment „3D“ tehnike, a to je da se ova tehnika oslanja na

odgovarajuću opremu, efikasne operativne procedure i predhodno uvežbavanje ove tehnike.

Prilikom primene „3D“ tehnike ne „juriša“ se direktno na gorivu materiju, već se vrši hlaĎenje

požarnih gasova, tako da ova tehnika predstavlja indirektnu metodu gašenja. Prilikom hlaĎenja

požarnih gasova dolazi do pojave vodene pare koja direktno utiče na sam gorivi materijal i ima

ugušujući efekat. Pa se tako dogaĎa da i ako se ne vrši direktni uticaj vodenim mlazom na gorivi

materijal, vodena para ugušuje plamen i dolazi do gašenja požara.

Prilikom primene pulsne tehnike može doći i do neželjenih efekata. Ukoliko neiskusniji i

neuvežbani vatrogasac umesto vrelih gasova izvrši hlaĎenje zagrejanih površina poput zidova, tada

može doći do naglog prelaska vode u vodenu paru, koja može izazvati opekotine, jer je opšte poznato

da vatrogasna odeća nije toliko otporna na vodenu paru.

Da bi „3D“ tehnika gašenja pokazala svu svoju moć i kapacitet moraju se ispoštovati neka

osnovna pravila koja imaju i tehničke i taktičke zahteve.

6.1 TEHNIČKA OSNOVA

Kada kažemo tehnička osnova mislimo da se prilikom primene „3D“ tehnike moraju koristiti t

odreĎene mlaznice, sa odreĎenim protokom i pritiskom na njima. Mlaznice koje se danas koriste su

multifunkcionalne, za njihovo pravilno i uspešno korišćenje neophodno je mnogo treninga.


11

Vatrogasne pumpe su značajno unapreĎene, tako da mogu proizvesti i srednji i visoki pritisak u

isto vreme. Mlaznice moraju imati protok najmanje 180 l/min, a pritisak koji se koristi prilikom

gašenja ne sme biti manji od 7 bar-a. Ako je mlaznica život, tako je bitno znati sve njene karateristike

ali i tehnike korišćenja. Prilikom primena „3D“ tehnike, čiji je osnovni cilj hlaĎenje požarnih gasova,

potrebno je da mlaznica ima posebnu ručku za otvaranje, kao i mogućnost posebnog podešavanja

protoka i vrste mlaza. Primer mlaznice koja je veoma dobra za primenu pulsne tehnike dat je na slici 7.

Slika 7. AWG-turbo mlaznica Slika 8. AWG-pištolj mlaznica

Kada koristimo ovakav tip mlaznice primenom pulsne tehnike, važno je da pritisak na mlaznici

ne sme biti manji od 7 bar-a, a idealan pritisak je 8 bar-a. Što se protoka tiče idealan protok mlaznice

treba da bude oko 250 l/min. Drugi tip mlaznice je pištolj mlaznica (Slika.8) koja može imati protok i

do 200 l/min na pritisku od 40 bar-a .

Ovakvi tipovi mlaznica pružaju izbor protoka od 120 do 320 l/min. Dobra mlaznica za

unutrašnju navalu treba di ima: izbor vrsta mlazeva (puni mlaz, raspršeni na 60-75 stepeni širine i

mlaz za proveru temperature na 120 stepeni širine), izbor protoka , mogućnost da mlazničar i pri

uslovima slabe vidljivosti, koje su uvek prisutne u požaru, može „napipati“ i promeniti protok i vrstu

mlaza.

Da bi rukovanje mlaznicom bilo adekvatno, neophodna je odreĎena obučenost i utreniranost.

Svaki vatrogasac treba da zna odgovor na neka osnovna pitanja koja se tiču mlaznice koju koriste, a to

je:

- Koliki je raspon protoka mlaznice i koliki je idealan radni pritisak;

- Koliku veličinu kapljice možemo dobiti kombinacijom protoka i pritiska;

- Koliki je maksimalni domet u režimu vodenog spreja.

- Koji je projektovani radni pritisak mlaznice,

- Na koji način se bira vrsta mlaza na mlaznici.

-

Odgovorom na ova pitanja kao i kvalitetnim treningom, dobija se osnova za dobro ovladavanje

„3D“ tehnikom.

6.2 TAKTIČKA OSNOVA

Mnogo veću pažnju ćemo posvetiti taktičkim zahtevima, jer su oni kompleksniji i imaju mnogo

parametara koji zaslužuju dublju analizu.


12

6.2.1 PRIMENA MLAZNICE

Prvo ćemo se nadovezati na predhodnu temu vezano za mlaznice, pa ćemo objasniti pravilnu

taktičku primenu mlaznice kod pulsne tehnike gašenja. Treba shvatiti tj. predvideti šta će se desiti u

požarnom prostoru nakon otvaranja mlaznice. Da se pravilno primenila pulsna tehnika mora se

pravilno i rukovati mlaznicom. Kako sam naziv tehnike kaže voda se pulsno oslobaĎa iz mlaznice.

Otvaranje mlaznice treba da traje u intevalu od 0,5 do 0,8 sec, što znači da je otvaranje mlaznice

trenutno. Ručica mlaznice se mora otvarati i zatvarati do kraja. Mlaznica mora biti u režimu vodeni

sprej sa promerom kapljice oko 0,3 mm. Ugao ubacivanja vodenog spreja u požarni prostor je oko 60º

( Slika .9 1-4).

Slike 9 ( 1-4): Prikazuju kratki impuls mlaza

Mlaz mora biti takav da pokrije što veću površinu požarnih gasova. U manjim prostorijama ugao

mlaza će biti veći što dovodi do toga da jednim otvaranjem mlaznice možemo obuhvatiti veliki sloj

požarnih gaasova. U dužim prostorijama ugao mlaza biće manji kako bi kapi vode mogle da izvrše

hlaĎenje požarnih gasova i na većoj udaljenosti.


13

6.2.2 PRAVILAN ULAZAK I KRETANJE U POŢARNOM PROSTORU

Kod procedure ulaska u požarni prostor na ulazni otvor kao što su vrata, baziraćemo se samo

na radnje koje su neophodne da se obezbedi siguran i bezbedan a veoma produktivan taktički napad.

Prilikom ulaska na vrata u požarni prostor treba voditi računa o više elmenata i svaki vatrogasac

treba da vrši svoju ličnu procenu ulaska. Treba sagledati osnovne indikatore požara (temperaturu, dim

,plamen) i pratiti njihov razvoj , jer se pomoću tih indikatora može dosta saznati o stadijumu i razvoju

požara.

Tako npr. opipavanjem vrata u gornjim i donjim slojevima možemo zaključiti u kojoj se fazi

požar nalazi (Sl.10). Pre otvaranja vrata obavezno treba izvršiti polivanje vrata i njihovo hlaĎenje

(Sl.11). Ukoliko su vrata vrela u donjim slojevima to predstavlja opasan predznak jer je požar u

velikom razvoju i prostorija je ispunjena vrelim produktima sagorevanja što može lako izazvati neki

oblik ekstremnog ponašanja požara. Topla, odnosno vruća kvaka daje naslutiti, da je iza vrata još

toplije i da postoje svi uslovi za razvoj “backdraft-a”. Ako se nakon otvaranja vrata uoči usisavanje

vazduha, tada će najverovatnije doći do “backdraft-a”. Zbog toga odmah treba ponovno zatvoriti vrata i

primeniti drugu taktiku.

Slika 10. Slika 11.

Primenom malih količina vode na vrata mogu da ukažu na temperaturu i količinu vrelih

gasova. Ukoliko u dodiru sa vratima, voda brzo ispari to govori da je požar u odmakloj fazi i da je

mogućnost pojave nekog ekstremnog oblika ponašanja požara velika.


14

Slika 12. Slika 13.

Pre procedure otvaranja vrata treba izvršiti hlaĎenje iznad vrata kako ne bi došlo do paljenja

vrelih gasova prilikom otvaranja vrata (Sl 12 i 13). Prilikom otvaranja vrata ,ukoliko procenjeni uslovi

to dozvole, topao dim će najverovatinje izlaziti iz prostorije pri vrhu vrata i tada treba vršiti hlaĎenje

vrelih gasova koji izlaze. Vrata treba toliko otvoriti da se vatrogascu na mlaznici omogući da precizno

sagleda uslove unutrašnjosti, ali treba i voditi računa da ne doĎe do preteranog ulaska kiseonika u

pošarni prostor (Sl 14).

Slika 14. Slika 15.

Ovu procedure treba ponoviti bar dva puta uz konstantno posmatranje (Sl. 15). Nakon izvršene

početne procedure vrši se ulazak u požarni prostor. Nakon ulaska u požarom zahvaćen prostor treba

obavezno zatvoriti vrata za sobom i izvršiti hlaĎenje vrelih požarnih gasova kratkim impulsom mlaza

(Sl.16). HlaĎenje požarnih gasova se vrši onoliko koliko je potrebno i nakon nekoliko impulsa izvrši se

osmatranje situacije (Sl.17 ) i ukoliko je to moguće dalje kretanje u požarnom prostoru.


15

Slika 16. Slika 17.

Prilikom ulaska u požarni prostor prvo što treba uraditi je hlaĎenje vrelih požarnih gasova koji

se skupljaju u gornjim slojevima prostorije . Nakon početnog hlaĎenja i izvršene procene požarnog

stanja i u slučaju odluke o daljem napredovanju navalna grupa vrši kretanje u više faza. Kretanje navale

se sastoje u naizmeničnim radnjama sa mlaznicom ( korišćenjem kratkih i dugih impulsa mlaza vrši se

provera temperature požarnog prostora i hlaĎenje vrelih požarnih gasova) i radnji kretanja požarnim

prostorom.

U slučaju sumnje ili pojave nekog oblika ekstremnog ponašanja požara primenjuje se tzv.

„flashover refleks“ koji se sastoji u tome što navalna grupa mora izvršiti naglo zaleganje na bok i

otvoriti mlaznicu na najveći protok sa najširom lepezom mlaza (Sl.18). Jedino tako se može izvršiti

zaštita od nekog oblika ekstremnog ponašanja požara i dati šansa navalnoj grupi da preživi.

Slika 18.

Prilikom ulaska u požarni prostor ne sme se zaboraviti jedna stvar, a to je zatvaranje vrata za

sobom ili njihovo pritvaranje koliko je to maksimalno moguće. U jednom istraživanju „NIST-a”

(National Institute of Standards and Technology- USA) izvršena je studija koliko otvorena vrata imaju

uticaj na razvoj požara u jednom stanu.


16

Vrata otvorena 30 cm – “flashover” odložen za 2.82 minuta



Vrata zatvorena – “flashover”-a nije ga bilo

Iz priloženog se vidi da ukoliko se posle ulaska vatrogasne ekipe u požarni prostor vrata

pritvore do širine creva, ta ista vatrogasna ekipa će imati relativno sigurnu požarnu sredinu minimum 7

minuta, što je sasvim dovoljno da se požar stavi pod kontrolu.


17

7. ZAKLJUČAK

„3D“ tehnika gašenja požara nije stvorena niti može da zameni direktnu metodu gašenja

požara, ali ima za cilj da obezbedi siguran i bezbedan način gašenja, da poboljša i obezbedi konstantne

požarne parametre, kao i da spreči pojavu ekstremnih pojava u požarnom prostoru.

Korišćenjem „3D“ tehnike, imaćemo bolji efekat hlaĎenja produkata sagorevanja, manju

količinu vodene pare u požarnom prostoru i konstantnu termičku ravnotežu. Ova tehnika je pokazala

značajnu prednost u kontorli požara što je važno za situacije kada se u požarni prostor ne može ući i

kada je teško doći do žarišta požara.

Iako „3D“ tehnika gašenja predstavlja standardnu proceduru prilikom taktičkog natupa u akciji

gašenja požara u zatvorenom prostoru, u domaćoj literaturi za obuku vatrogasaca teško je naći pisani

materijal sa ovom tematikom. Ovaj rad treba da pruži osnovu za razvoj priručnika koji će se baviti

tematikom gašenja požara u zatvorenom prostoru u kome je „3D“ tehnika gašenja sastavni deo

taktičko-tehničkog nastupa.


18

8. LITERATURA [1] Lars-Göran Bengtsson.- Enclosure Fires, Swedish Rescue Services Agency (2001)

[2] Stefan Sördqvist.- Water and other extinguishing agents, Swedish Rescue Services Agency

(2002) [3] P.Grimwood & K.Desmet; Tactical firefighting (A comprehensive guide to compartment

firefighting & live fire training – (2003).

[4] Grimwood, P.T.; Desmet, K.- Tactical firefighting: a comprehensive guide to compartment firefighting & live fire trainig (CFBT). UK (London) : Firetactics : CEMAC, (2003)

[5] Grimwood, P.T.- Flashover & Nozzle Techniques. UK : (Redhill) Surrey, (1999)

[6] Crisis & Emergency Managment Centre – CEMAC, www.cemac.org [7] Firetactics, www.firetactics.com

[8] Firehouse Magazine, www.firehouse.com

[9] Fire & Rescue, www.fireandrescue.net

[10] Fire Engineering, www.FireEngineering.com [11] NIST- National Institute of Standards and Technology, www.fire.nist.gov

http://www.fireengineering.com/

Documents

3D TEHNIKA GAŠENJA POŽARA