PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

BROJ 13 CENA 30 DIN.

www.caglas.rs

^A^AK, 5. APRIL 2013. GODINEGODINA LXXX, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

tel. 226-000; 346- 000www.viza-nekretnine.co.rs

///////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////

Proces akreditacije Doma zdravqa pri kraju

strana 17.

DOBROBIT I ZA ZAPOSLENE I ZA PACIJENTE

Bol `ene koja se iz porodili{ta vratila bez bebe ne zastareva

strana 3.

TRA@I]USINA DOKSAM @IVA

strana 15.

Stru~wacu savetuju

strana 10.

Sve~anootvorenostreli{teu Lu~animaMALINA

NEMA MESTOKOJE JOJPRIPADA

Mr Aleksandar Leposavi}

NEOPHODNASARADWAVO]ARAI P^ELARA

Dom za stare

u Ka~ulicama

strana 13.

Kako se uz pa`wu drugih i bolest i

starost lak{e podnose...

SRE]ANRO\ENDAN

POGODAKU CENTAR

strana 29.

2 PETAK 5. APRIL 2013. GODINEMARKETING

marketing 032/342-276

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

^ELNICI GRADA JU^E RAZGOVARALI SA RUKOVODSTVOM FABRIKE REZNOG ALATA

3DRU[TVO

Iako je pro{lo 36

godina od kada je u

~a~anskom porodi-

li{tu rodila de~a-

ka, Olivera Crnko-

vi}, stomatolo{ka

sestra u penziji,

nije uspela da sa-

zna {ta se zaista

dogodilo sa wenom

bebom

Odgajila je dve

}erke, dobila

unu~i}e i do`i-

vela mnogo ra-

dosnih trenutaka, ali ni-

kada nije zaboravila ono

{to joj se dogodilo davne

1977. godine.

Mlada `ena je lako nosila

drugu trudno}u, ali se nije

protivila mi{qewu leka-

ra da se, navodno zbog ano-

malije grli}a materice,

porodi cerskim rezom. Ta-

ko je bilo i u prethodnoj

trudno}i, koja se okon~ala

ro|ewem zdrave devoj~ice.

Drugoro|eno dete, me|u-

tim, nikada nije videla, a

obiqe ~udnih okolnosti,

koje su pratile wen bora-

vak u bolnici, navele su je

da se pre desetak godina

prikqu~i roditeqima ko-

ji su pred javnost iza{li

sa uverewem da su im deca

ukradena posle ro|ewa i

odrasla u tu|im porodica-

ma.

- Neposredno pre uvo|e-

wa u anesteziju imala sam

trudove i ose}ala pokrete

deteta - se}a se pedesetdeve-

togodi{wa Olivera. - Po-

sle poro|aja sam se normal-

no probudila, nisam se lo-

{e ose}ala, jedino mi je bi-

lo ~udno {to se nalazim u

sobi gde su le`ale starije

`ene, koje su ginekolo{ki

operisane. Ubrzo sam po~e-

la da se raspitujem za bebu,

~udilo me je {to mi je ne

donose, ali odgovore nisam

dobijala. Lekari i sestre

bi mi uvek govorili da je

potrebno da spavam i da se

{to vi{e odmaram. Kada

sam, kona~no, saznala da je

dete ro|eno mrtvo i da je

wegovo telo na patologiji,

nije mi bilo jasno kako je

mogu}e raditi obdukciju

bez saglasnosti roditeqa,

ali su lekari tvrdili da

na{ potpis nije ni bio po-

trebna.

Olivera je iz bolnice

iza{la sa otpusnom listom

na kojoj je pisalo da je ro-

dila mrtvo dete, te{ko dva

i po kilograma, ali i sa

potrebom da od zdravstve-

ne i mati~ne slu`be dobije

dodatne informacije.

Na odeqewu patologije je,

tek u tre}em poku{aju, sa-

znala da ne postoji dokaz

da je autopsija ra|ena, u

op{tini je dobila izvod iz

mati~ne kwige ro|enih,

ali ne i iz mati~ne kwige

umrlih. Detaqno je pretra-

`ila i evidenciju ^a~an-

skog grobqa i uverila se

da 1977. godine nije sahra-

weno dete sa prezimenom

Crnkovi}.

Progonili su je jo{ ne-

ki detaqi:

- Mom mu`u, koji je dok

sam se ja pora|ala bio is-

pred operacione sale, neko

od lekara je rekao da mi je

`ivot ugro`en, iako sam se

posle carskog reza dobro

ose}ala i brzo oporavila.

Sestra sa anestezije, koju

sam privatno poznavala,

kasnije mi je kazala da je

moje dete ro|eno `ivo i da

je zaplakalo, ali joj nije

bilo poznato {ta se sa

wim potom de{avalo. Za-

~udilo me je i kada sam u

protokolu sa ginekolo-

{kog odeqewa pored svog

imena uo~ila znake koje ja,

iako sam zdravstveni rad-

nik, nisam mogla da protu-

ma~im. Ni{ta mawe me je

uznemirila ~iwenica da

sam u tom dokumentu zave-

dena pod tri razli~ita

imena. U bolnicu sam pri-

mqena kao Crnkovi} Vera,

otpu{tena kao Crnkovi}

Olivera, a porodila se pod

devoja~kim prezimenom

Damqanovi} - govori vid-

no uznemirena `ena, u cr-

nini za nedavno preminu-

lim suprugom Ba}om.

Ne skrivaju}i suze, ot-

kriva da joj je maj~inski

instinkt od po~etka govo-

rio da joj je dete `ivo. Zato

je i sprovodila sopstvenu

istragu, sve do po~etka pr-

ve decenije ovog veka, kada

je u javnosti otvoreno po-

~elo da se govori o nestan-

ku dece u porodili{tima

{irom Srbije.

- U ^a~ku se pojavilo

dvadesetak porodica sa

istim problemom, me|usob-

no smo sara|ivali, priku-

pqali dokumentaciju i

tra`ili pravdu. Posle

podno{ewa krivi~ne pri-

jave, samo je nas troje po-

zvano na saslu{awe. Is-

tra`ni sudija me je saslu-

{ao 25. maja 2004, a aprila

2005. godine Op{tinsko

javno tu`ila{tvo me oba-

ve{tava da je prijava odbi-

jena jer je nastupila “apso-

lutna zastarelost krivi~-

nog gowewa”. Pravo na

`albu nije postojalo.

Neke od porodica iz dru-

gih mesta uspele su da stig-

nu do Evropskog suda za

qudska prava u Strazburu,

koji je ovih dana dr`avi

Srbiji nalo`io da, u roku

od godinu dana od pravo-

sna`nosti presude, obe-

{teti sve roditeqe koji su

pre vi{e decenija pod ne-

razja{wenim okolnostima

izgubili decu u porodili-

{tima.

Olivara Crnkovi} se

nije interesovala da li i

ona, iako nije stigla do

Strazbura, ima pravo na

materijalnu naknadu, jer je,

kako ka`e, zgranuta ta-

kvom odlukom.

- Ne mogu patwe rodite-

qa koji godinama tragaju

za decom da se izbri{u

novcem. Ja ne odustajem,

tra`i}u svoje dete dok u

meni postoji posledwi

atom snage. Ne `elim niko-

me da sudim, ne tra`im ni

za koga kaznu. Stalo mi je

samo da vidim svog sina, da

mu ka`em da ga roditeqi

nisu odbacili i da ima dve

sestre - odlu~na je na{a sa-

govornica.

Proteklih decenija je

zakucala na mnoga vrata, a

nezvani~ni izvori, na koje

je u nedostatku zvani~nih

informacija morala da se

oslawa, naveli su je na

pretpostavku da je weno de-

te odraslo u Kragujevcu,

gde ga je usvojila porodica

koja nije imala sopstveno

potomstvo. E.V.

BOL @ENE KOJA SE IZ PORODILI[TA VRATILA BEZ BEBE NE ZASTAREVA

TRA@I]U SINA

DOK SAM @IVA

Uovoj godini kada obe-

le`avaju veliki jubi-

lej - 60 godina od osnivawa

fabrike, radnici i menax-

ment FRA se mogu pohvali-

ti da su u izuzetno te{kim

godinama uspeli da sa~uva-

ju firmu, i bez pomo}i ko-

mora, Unije poslodavaca i

drugih sami obezbe|uju po-

slove i tr`i{ta.Uprkos

nepovoqnim uslovima po-

slovawa i velikoj krizi,

preduze}e je steklo nove i

obnovilo saradwu sa sta-

rim poslovnim partneri-

ma i {to je najva`nije, vra-

tilo se na tr`i{ta Ameri-

ke, Irana, Rusija, Nema~ke,

Italije, Poqske. Zahvaqu-

ju}i dovoqnoj uposlenosti

kapaciteta u svim, osim u

jednoj oraganizacionoj ce-

lini, i ~iwenici da fa-

brika redovno izmiruje te-

ku}e obaveze, rukovodstvo

se nada da }e uspe{no biti

okon~an i proces restruk-

tuirawa, po programu oro-

~enom do 30. juna 2014. go-

dine.

Ove optimisti~ke prog-

noze izneo je ju~e generalni

direktor Milan Vidako-

vi}, posle razgovora sa

gradona~elnikom Vojisla-

vom Ili}em, wegovim za-

menikom Radenkom Luko-

vi}em i predsednikom SG

Veqkom Negovanovi}em,

naglasiv{i da je o`ivqa-

vawe fabrike rezultiralo

i povoqnim ekonomskim

pokazateqima i bilansi-

ma: „Li~no sam jo{ nezado-

voqan kompletnom situa-

cijom, ali, ako se imaju u

vidu problemi koje smo mo-

rali da re{avamo, po~ev

od tu`bi radnika, bloka-

da, do nedovoqne uposleno-

sti kapaciteta, mo`e se s

pravom re}i da fabrika,

posle tri - ~etiri godine,

kona~no ima obezbe|enu

sigurnu tr`i{nu poziciju

i boqu budu}nost”.

Osim sa potencijalnim

partnerima iz Turske, sa

kojima se jo{ uvek pregova-

ra o strate{kom partner-

stvu i eventualnoj kupovi-

ni fabrike, za razli~ite

vidove saradwe sa FRA za-

interesovani su i brojni

kupci iz Poqske, Rusije i

drugih zemaqa. Fabrika

reznog alata je, ina~e, osim

preduze}a “Sloboda apara-

ti”, jedina firma u ^a~ku

koja je u procesu restruktu-

irawa, jer je dr`ava ve}in-

ski, odnosno vlasnik 57

odsto kapitala. Taj postu-

pak trebalo bi da bude za-

vr{en sredinom 2014. go-

dine, ukoliko fabrika po-

ka`e i doka`e da ima sta-

bilnu proizvodwu i da re-

dovno izmiruju teku}e oba-

veze.

Fabrika zapo{qava 570

radnika koji redovno pri-

maju plate tokom posledwe

tri godine, dok se dopri-

nosi upla}uju, ka`e Vida-

kovi}, sporadi~no, upravo

zbog toga {to firma nije

obezbedila potpunu upo-

slenost kapaciteta i real-

ne izvore za redovno ser-

visirawe svih obaveza.

Bitno je da redovno izmi-

ruje obaveze prema svim do-

bavqa~ima, posebno ~eli-

ka, i da pla}a ra~une lo-

kalnim i dr`avnim JP. Na

kraju pro{le godine je is-

kazala gubitak od oko 150

miliona dinara, zbog toga

{to jo{ uvek nema dovoq-

no posla da bi, kako ka`e

Vidakovi}, mogla da obez-

bedi realnu ekonomiju, za-

{ta joj je potrebno da godi-

{we fakturi{e oko {est

miliona evra.

Gradsko rukovodstvo

ne}e biti “van privrednih

tema”, {to je i dokazalo

posetama i razgovorima u

ovda{wim preduze}ima,

rekao je zamenik gradona-

~elnika Radenko Lukovi}

i izrazio zadovoqstvo

zbog o`ivqavawa fabrike:

“FRA je mogla da bude mo-

del po kome je trebalo

sprovoditi privatizaciju

u dr`avi i ne dozvoliti da

preduze}a propadaju, ve}

putem restruktuirawa ih

upodobiti za uspe{nije

privatizacije. U ovom slu-

~aju radnici i menaxment

su postavili dobre temeqe

i sproveli takav model ko-

ji }e omogu}iti da fabrika

uspe{no iza|e iz ovog sta-

tusa. Gradsko rukovodstvo

}e pru`iti logisti~ku po-

mo}, jer ve} je realnost da

}e fabrika uspe{no okon-

~ati proces restruktuira-

wa, {to je preduslov i da

dr`ava na sebe preuzme od-

govornost i izmiri neke

wene minule obaveze.” Lu-

kovi} je izneo pozitivne

informacije i iz TRZ, koji

je obezbedio zna~ajnu upo-

slenost kapaciteta, zapo-

slio 99 novih radnika i

planira da do kraja godine

primi jo{ 50. Preduze}e

“Prvi maj” je zapo~elo

proces reorganizacije na

bazi partnerstva sa itali-

janskom firmom, koja je

uzela u zakup opremu i pre-

uzela sve radnike, podse-

tio je zamenik gradona~el-

nika, istakav{i i pozi-

tivne signale koji sti`u

iz “Cera”, koji je na pragu

da zakqu~i partnerstva sa

dve italijanske firme i

kona~no stane na zdrave

noge, posle problema iza-

zvanih zbog “preinvesti-

rawa” u preduze}u i izmi-

rewa zaostalih obaveza

prema radnicima.

M.N.

RESTRUKTUIRAWE ]E BITI USPE[NO OKON^ANO

4 PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

U PETAK ZAPO^ETA, A U PONEDEQAK

POLITIKA

Tokom rasprave o

predlogu izmena

i dopuna Statu-

ta grada, koji je,

kako je naglasi-

la Nade`da Vuksanovi}, na-

~elnica GU za op{te i za-

jedni~ke poslove, tehni~ki

usagla{en sa nekoliko za-

kona i kao osnovne novine

prevideo pove}awe broja

~lanova Gradskog ve}a sa

devet na 11 i broja bira~a

na zborovima gra|ana koji-

ma, da bi oni punova`no

odlu~ivali, treba da prisu-

stvuje 10 odsto, ili najmawe

30 bira~a, Bo{ko Obrado-

vi} (Dveri srpske) je oce-

nio da je re~ o klasi~nim

politi~kim postavqewima

i namirivawu koalicionih

partnera i pitao, postoji

li mogu}nost druga~ije or-

ganizacije gradskih uprava,

kojima je prakti~no grado-

na~elnik koordinator. To

je potvrdio i gradona~el-

nik Vojislav Ili} i naja-

vio “nova re{ewa koja bi

trebalo da doprinesu efi-

kasnijem radu uprava”, na-

glasiv{i da }e dva nova

~lana GV pokrivati resore

poqoprivrede i obrazova-

wa i da zbog wihovog anga-

`ovawa ne}e mnogo dodatno

biti optere}en gradski bu-

xet. U GV treba da postoje

qudi zadu`eni za ove obla-

sti, ali je problem u tome,

smatra Mirjana Milenko-

vi} (DS), {to je Gradska

vlast prvo osnovala Grad-

sko ve}e, pa tek potom deli-

la resore, da bi stranke bi-

le namirene po koalicio-

nom sporazumu.

SVAKO MORA DA

MISLI O SVOM DUGU

Na~elnica Vuksanovi}

je informisala odbornike

i o predlogu Odluke o bes-

platnoj pravnoj pomo}i

gra|anima, usagla{enoj sa

Zakonom o teritorijalnoj

organizaciji i Zakonom o

parni~nom postupku, a na-

~elnik GU za lokalnu pore-

sku administraciju Du{ko

Savkovi} o izmeni odluke o

uslovnom otpisu kamata i

mirovawu poreskog duga.

Na ovaj na~in dr`ava i lo-

kalna samouprava prakti~-

no nagra|uju one koji ne

pla}aju svoje obaveze, kon-

statovao je Branko Lazovi}

(GG “Za ^a~ak”), pitaju}i

gde je u ovom dru{tvu mesto

po{tenom ~oveku koji pla-

}a sve da`bine. Skup{tina

donosi odluku dva dana pre

isteka roka, do kada obve-

znici treba da izmire oba-

veze da bi stekli ova prava,

primetio je Aleksandar Ta-

naskovi} (Dveri srpske),

oceniv{i da je re~ o neade-

kvatnom upravqawu javnim

finansijama. Za razliku od

dr Jaroslava @ivani}a

(NS), koji smatra da svi

gra|ani mora da misle o

svojim obavezama i dugovi-

ma, Nikola Novakovi}

(Dveri srpske) insistira

da lokalna samouprava,

ipak, mora da komunicira

sa svojim gra|anima i da ih

redovno obave{tava o zadu-

`ewima, promeni cena...

Odbornici su ve}inom

glasova prihvatili i pred-

log GU za finansije, koga je

podr`alo i Gradsko ve}e da

za kontrolu buxeta u 2012.

godini bude anga`ovana

najpovoqnija komercijalna

licencirana institucija,

po{to, kako je naglasio na-

~elnik Zoran Todosijevi},

Dr`avna revizija u svoj

program kontrole nije uvr-

stila ^a~ak. Program mera

podr{ke poqoprivredni-

cima koji se ne “uklapa” u

Nacionalni plan, SG dono-

si sa velikim zaka{wewem,

zbog ~ega poqoprivrednici

za podsticajna sredstva ne-

}e mo}i da konkuri{u ni do

maja, upozorila je Mira

Milinkovi} (DS), oceniv-

{i da su najve}i problemi u

ovom programu kriterijumi

za raspodelu i {to nije

precizirano za koje mere je

koliko novca predvi|eno.

Dono{ewe programa, za ko-

ga je materijal odbornici-

ma dostavqen pred sednicu

je cirkus, ocena je Radisava

Rackovi}a (Dveri srpske),

koji se zalo`io za ve}u po-

mo} iz buxeta sto~arima.

Po{to je insistirao da 55

miliona dinara predvi|e-

nih programom bude maksi-

malno korektno raspodeqe-

no i iskori{}eno, Dragan

Biseni} (Preokret) je pi-

tao ko je odgovoran {to u

^a~ku nema potpunih efe-

kata od rada osam automat-

skih meteorolo{kih stani-

ca, za{ta je iz donacija

obezbe|eno 254.000 evra.

Iako Savet za poqoprivre-

du nije razmatrao program,

wegov predsednik dr Drago

Milo{evi} (SNS) je insi-

stirao da ga odbornici

usvoje, da bi za desetak dana

bila doneta i odluka o ras-

podeli sredstava. Naglasio

je i da ovo skup{tinsko te-

lo ula`e napore da bude po-

stignut maksilamalan efe-

kat podsticajnih sredstava

i da }e ubudu}e u ovom po-

slu vi{e biti uva`avana

struka. ^lanovi ovog Save-

ta su stru~ni qudi, ali wih

niko ni{ta ne pita, ve}

kqu~ne odluke donose gra-

dona~elnik i komisija,

upozorila je Mirjana Mi-

lenkovi} (DS) i zamerila

{to nije precizirano koli-

ko novca je predvi|eno za

sprovo|ewe odre|enih mera

podr{ke. Dr`ava najmawe

~ini na edukaciji poqo-

privrednika, koji bi mogli

da pokrenu “fabriku pod

vedrim nebom”, ve} i wima

i ostalim gra|anima, preko

“Farme” i “Velikog brata”

{aqe poruku o dokolici,

stav je Branka Lazovi}a (GG

“Za ^a~ak”). Grad nema pra-

vu strategiju razvoja poqo-

privrede, jer osnovni pro-

blem je u tome {ta }e poqo-

privrednici raditi kada

dobiju sredstva i zahvaqu-

ju}i wima i ne{to proizve-

du, kome }e, kako i po kojoj

ceni to prodati, pitao je

Aleksandar Tanaskovi}

(Dveri srpske), uveren da }e

efekti podsticaja biti mi-

norni i da }e program osta-

ti prazno slovo na papiru.

Po{to su ve}inom glasova

odbornici odbacili pred-

log {efa odborni~ke grupe

DS Dragana Andri}a, koga

je podr`ao i {ef odbor-

ni~ke grupe Dveri srpske

Bo{ko Obradovi} da pro-

gram, pored ostalog, i zbog

toga {to odbornici nisu

imali mogu}nost da ga “po-

prave” podno{ewem amand-

mana, bude “vra}en na dora-

du”, za dokument se izjasni-

la ve}ina (37) prisutnih

odbornika.

STATUT NIJE

SVETO PISMO

Statut Ustanove za dnev-

ni boravak dece, mladih i

odraslih sa smetwama u raz-

voju “Zra~ak” nije precizno

definisao sastav UO, kri-

terijume za izbor wegovih

~lanova i ko ih razre{ava,

ve} je ostavio mogu}nost za

politi~ku manipulaciju,

smatra dr Milan Roganovi}

(Dveri srpske), a Aco \ena-

di} iz iste politi~ke gru-

pacije da ovaj osnovni akt

ustanove daje sva ovla{}e-

wa direktoru, koji se prak-

ti~no pita za sve. Po{to je

re~ o najosetqivijoj popu-

laciji koja }e koristiti

usluge ustanove, odbornici

ne bi trebalo da raspravu o

wenom statutu koriste u po-

liti~ke svrhe, apelovala je

dr Slavica Dragutinovi}

(SNS), na{ta je reagovao

Bo{ko Obradovi} (Dveri

srpske), ne spore}i zna~aj

ustanove, ve} potenciraju-

}i pravne mawkavosti sta-

tuta koje }e, po wegovom

uverewu, doprineti da i

ona bude “klasi~an partij-

ski plen”. Statut je ura|en

u skladu sa zakonom i on je

neophodan da bi ustanova

{to pre bila registrovana,

naglasila je je v.d. direkto-

ra Angelina Mandi}, i od-

govaraju}i na jo{ neka pi-

tawa najavila da }e konkurs

za prijem radnika biti ras-

pisan ~im nadle`ni sud do-

nese re{ewe o registraciji

“Zra~ka”. Protiv nepotreb-

no duge rasprave izjasnili

su se i dr Jaroslav @ivani}

(NS) i Rada Obrenovi}

(PUPS), smatraju}i da sta-

tut nije “sveto pismo” i da

on mo`e biti izmewen.

Zbog gubitka od 57 mili-

ona dinara, koga je JP

“Rzav” iskazalo na kraju

2012. godine i odluke UO da

javnim preduze}ima bude

otpisan ukupan dug od oko

90 miliona dinara, kapital

ovog JP od 2,833 milijarde

dinara }e biti umawen, pa

samim tim i udeo svakog

osniva~a. S obzirom na to

da je ^a~ak najvi{e ulo`io

u ovaj regionalni sistem

(49,61 odsto) pokrivawem

gubitaka umawewem kapita-

la, izgubi}e imovinu vred-

nu skoro 65 miliona dina-

ra. Ovi podaci iz izve{ta-

ja direktora Quba Lazovi-

}a, bili su povod da Branko

Lazovi} (GG “Za ^a~ak”)

upozori da se gubitak ovog

JP svake godine pokriva

umawewem kapitala i da }e

ono, u slu~aju eventualne

privatizacije, biti proda-

to “bud za{to”. Ukoliko

tro{kovi amortizacije i

ubudu}e budu iskazivani na

teret poslovawa, imovina

}e totalno biti obezvre|e-

na, upozorila je i Mira Ta-

naskovi} (DSS), a Dragan

Brajovi} (DS) je predlo`io

da eventualno bude revidi-

ran i ugovor o obaveznoj po-

tro{wi i preuzimawu vode

Po{to su prihva}eni predlozi odbornika

Branka Lazovi}a da na narednoj sednici

odbornici i javnost dobiju informaciju o

novom Zakonu o legalizaciji bespravno sa-

gra|enih objekata, Milana Lazovi}a da

nadle`ni odgovore dokle se stiglo u iz-

gradwi takozvanog podsistema “Rzav” za

Beqinu, Parmenac, Ri|age, Pakovra}e i

okolne MZ, i Bo{ka Obradovi}a o razme-

rama narkomanije u ^a~ku, delimi~no je

izmewen dnevni red 13. sednice, zapo~ete

pro{log petka i zavr{ene u ponedeqak.

Umesto predloga izmena Odluke o uslovi-

ma i na~inu kori{}ewa podsticajnih sred-

stava u poqoprivredi, u dnevi red je uvr-

{}en predlog Programa mera podr{ke za

sprovo|ewe poqoprivredne politike i po-

litike ruralnog razvoja, koja je odborni-

cima dostavqena neposredno pred po~etak

sednice, a da pre toga nije razmatrana ni

na sednici Saveta za poqoprivredu, {to je

izazvalo velike polemike i dugu raspravu.

I predlozi Komisije za kadrovska i mandatno

imunitetska pitawa o razre{ewu, odnosno imenova-

wu direktora ~etiri ustanove i ~lanova pojedinih

upravnih i {kolskih odbora, tako|e su izazvali dugu

raspravu i ponovo izneli na videlo raskol u GO

SNS, na koji je ukazala Tawa Popovi} (Dveri srp-

ske), ina~e ~lan komisije. Iz ove stranke, naime, za

jednog kandidata stigla su dva predloga, od kojih je je-

dan potpisao potpisnik koalicionog sporazuma dr

Aleksandar Radojevi}, a drugi (sa pe~atom stranke)

v.d. predsednika GO Radenko Lukovi}. Po{to je oce-

weno da je re~ o nelegitimnim predlozima i deplasi-

rawu rada komisije, kao va`nog skup{tinskog tela,

~uo se i zahtev da ova ta~ka bude skinuta sa dnevnog

reda, da ne bi “u paketu” bile usvajane i nezakonite

odluke. Po{to je predsedavaju}i takav zahtev odba-

cio, ve}inom glasova odbornika za direktora Grad-

ske stambene agencije imenovan je Milan Dra{ki},

Narodnog muzeja Delfina Raji}, SRC “Mladost” Aco

Jakovqevi} i Turisti~ke organizacije Dragomir Sa-

vi}.

KO JE OVLA[]EN U SNS?

DUGA I TE[KA, ALI KON

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE 5POLITIKA

ZAVR[ENA 13. SEDNICA SKUP[TINE GRADA

iz zajedni~kog sistema.

Odgovaraju}i na pitawa,

direktor Lazovi} je, pored

ostalog, rekao da }e me|u-

op{tinska komisija pred-

lo`iti novi na~in obra~u-

na am ortizacije, da su gu-

bici u mre`i oko 10 odsto i

da konkretno ^a~ak kori-

sti oko 100 litara vode iz

sopstvenog izvori{ta, {to

je u su{nim periodima sve

potro{a~e spasilo re-

strikcija. Ne}emo dozvoli-

ti da umawewem kapitala i

ubudu}e budu pokrivani gu-

bici, bio je kategori~an

Milan Bojovi} (DSS), za-

meriv{i i {to je lane za

reprezentaciju potro{eno

milion dinara. Protiv

umawewa vrednosti predu-

ze}a na ovaj na~in i wegove

eventualne privatizacije

zalo`io se i Predrag Osto-

ji} (Dveri srpske), dok se

Aleksnadar Tanaskovi} iz

iste odborni~ke grupe us-

protivio predlogu o “sve-

snom odricawu dela na{e

vrednosti” i otpisivawu

dugova, predlo`iv{i da

zbog toga bude smewen me-

naxment preduze}a. Gubitak

pravi vreme, jer sistem koji

je ve} star i rawiv, projek-

tovan je za proizvodwu i

distribuciju 2.400 litara

vode u sekundi, a radi sa ~e-

tvrtinom kapaciteta, na-

stojao je da “usmeri” ras-

pravu Dmitar Popovi}

(DS), a Aleksandar Maksi-

movi} (SNS) je pitao, za-

{to se pravi akumulacija,

ako i postoje}i sistem radi

sa 25 odsto kapaciteta, na-

{ta je Lazovi} odgovorio

da bez akumulacije nema po-

uzdanog vodosnabdevawa

^a~ka i ~etiri op{tine.

Izve{taj o pro{logodi-

{wem poslovawu JP “Gra-

dac” nije trebalo da prezen-

tuje Neboj{a Jovanovi}, ko-

ji je u 2012. na ~elu ovog

preduze}a bio dvadesetak

dana, osnovna je zamerka od-

bornika, me|u kojima su

predstavnici Dveri srp-

skih postavili brojna pi-

tawa: kada }e kona~no biti

zavr{ena Ulica \or|a To-

ma{evi}a, izgra|ena auto-

buska stajali{ta, ko vodi

stru~ni nadzor, do konsta-

tacija da su u gradu lo{a

saobra}ajna re{ewa, lo{

izgled centra grada, da ne-

ma dovoqno parkinga pred

zgradama, ispred obdani-

{ta “Mali kapetan”, da su

na kolovozima izdignute

{ahte, mnogo udarnih ru-

pa... Po{to je naglasio da

kao ~lan Gradskog ve}a, za-

du`en za urbanizam, ne

uspeva da uspostavi sarad-

wu sa novoizabranim di-

rektorom, Zvonko Mitro-

vi} je insistirao da predu-

ze}e precizno iska`e sva

potra`ivawa, posebno od

firmi u ste~aju i likvida-

ciji, da bi se znalo koja su

realno naplativa. Dragan

Brajovi} (DS) je, pored

konstatacije da “Gradac”

nema razvojni i program

investicija, pitao koliko

je primqeno novih radnika

u ovoj godini. U gradu vla-

da urbanisti~ki haos, kva-

litet radova i nadzor su

lo{i, nema ure|enih loka-

cija koje bi bile ponu|ene

potencijalnim investito-

rima, kritka je Bo{ka Ob-

radovi}a (Dveri srpske).

Odgovaraju}i na neka pita-

wa i primedbe, gradona~el-

nik Vojislav Ili}, koji je

lane vi{e od pola godine

bio na ~elu ovog JP, ocenio

je da je za wega 2012. bila

uspe{na i pozvao nadle`ne

da ispitaju da li u gradu za-

ista postoji urbanisti~ki

haos i razotkriju one koji

su u wemu u~estvovali. Sto-

jan Markovi} (Preokret)

ponovio je kritike na ra-

~un izgleda Gradskog trga,

zalo`io se za precizno de-

finisawe potra`ivawa od

preduze}a u procesu likvi-

dacije i da grad kona~no

bude opran i o~i{}en.

Posle neo~ekivano duge

rasprave, ve}ina odbornika

glasala je i za izve{taj o

pro{logodi{wem radu

JKP “Vodovod” koga je SG

iscrpno predo~io direktor

Zoran Pantovi}. Tokom

rasprave Dragan Vu~eti}

(DS) je, pored ostalog, uka-

zao na podatak da sporna i

sumwiva potra`ivawa iz-

nose 144 miliona, odnosno

ukupna 413, ili vi{e od

prihoda JP, i da je prose-

~an period naplate 256 da-

na. Aleksaandar Tanasko-

vi} (Dveri srpske) upozori-

o je da “Vodovod” potra`uje

oko 413 miliona dinara, da

nije dovoqno vo|eno ra~u-

na o javnom dobru i predlo-

`io da doma}instva i osta-

li potro{a~i na sve zakon-

ske na~ine budu stimulisa-

ni da redovnije pla}aju

obaveze. Vladica Gavrilo-

vi} (NS) je, po{to je pohva-

lio ve}inu segmenata u iz-

ve{taju, sugerisao mere za

smawewe gubitaka u mre`i

i negativnim ocenio to

{to je plan investicija re-

alizovan samo 24 odsto.

Po{to je ponovio pita-

we, koliko “Vodovod” zapo-

{qava pravnika, Jole Pe-

{i} (DS) je insistirao da

kona~no bude re{en pro-

blem me{tana u Ulici Mi-

lo{a ]osi}a, koji nemaju

zdravu pija}u vodu. Iako se

nenapla}ena potra`ivawa

gomilaju od 2000. godine,

moraju se preduzeti mere za

pove}awe naplate i iz we

obezbediti likvidnost, tim

pre {to se nakon pove}awa

cena usluga, ovo preduze}e

takore}i obavezalo da po-

zitivno posluje, bez dota-

cija Grada, smatra i zame-

nik gradona~elnika Raden-

ko Lukovi}. Po{to je di-

rektor Zoran Pantovi} ar-

gumentovano i dugo odgova-

rao na sva pitawa odborni-

ka, ve}inom glasova usvojen

je izve{taj ovog JP za 2012.

i potom usledila duga ras-

prava o programu poslova-

wa JP “Gradsko zelenilo” u

ovoj godini, koga je prezen-

tovala direktorka Jasmin-

ka Lazi}.

“GRADSKOM ZELENI-

LU” ODOBRENO

POVE]AWE CENA

USLUGA

Branko Lazovi} (GG “Za

^a~ak”) smatra da Grad za-

slu`uje boqe grobqe, kape-

lu, opremu i da mora “go-

spodski” da se odnosi pre-

ma ~inu sahrawivawa, da

ima ve}e zelene povr{ine i

da neko mora da ponese od-

govornost zbog nestru~nog

vo|ewa JP, koje je rezulti-

ralo izvr{nim sudskim od-

lukama, na osnovu kojih

biv{i radnici potra`uju

skoro 10 miliona dinara.

Aco \enadi} (Dveri srpke)

smatra nedopustivim {to i

u ovogodi{wem programu,

kao deo prihoda, figurira

“taksa niza{ta”, koja, kako

je obja{weno, predstavqa

naknadu za tro{kove vode,

struje, odno{ewa otpada

koje ostavqaju izvo|a~i po-

sle gradwe okvira i posta-

vqawa spomenika. U pro-

gramu u kome je predvi|eno

i novo poskupqewe usluga,

posle {est meseci, je puno

nelogi~nosti, uvidela je

Sawa Azawac [i{ovi}, a

Alekdsandar Tanaskovi}

(Dveri srpske) da su za 12

miliona planirani ve}i

prihodi nego u pro{loj go-

dini, da JP posluje na ivi-

ci profitabilnosti i da,

uprkos tome, planira novo

zapo{qavawe. Slobodanka

Uro{evi} (SPS) apelovala

je da budu podignute nove

javne ~esme na grobqu, po-

novo zaposlen ~uvar u grad-

skom parku i da se ne sma-

wuje broj stabala i drvore-

da u gradu. U raspravi su

u~estvovali i Bo{ko Obra-

dovi}, Jole Pe{i}, Danka

Jovanovi} (SNS), koja je

upozorila, pored ostalog,

da je planirano pro{irewe

grobqa na lokaciju koja ni-

je planski “obra|ena” i

Stojan Markovi} (Preo-

kret), uveren da je ovo JP

pastor~e Grada i da bi, ka-

da bi imalo jedan odsto od

subvencija koje dobijaju

druga javna preduze}a, mo-

glo mnogo vi{e da uradi.

Rasprava o ovom preduze-

}u nastavqena je i povodom

odluke o davawu saglasno-

sti na cene pogrebnih uslu-

ga i odr`avawa grobqa, ko-

je su pove}ane za 5,5 odsto i

kako je re~eno, ni`e od kal-

kulativnih od 20 do 30 od-

sto. Najvi{e re~i bilo je o

ceni desetogodi{weg zaku-

pa i jednogodi{weg odr`a-

vawa grobnog mesta, zbog

~ega je Rada Obrenovi}

(PUPS) predlo`ila da se

preispita mogu}nost uki-

dawa te vrste naknade. Kal-

kulacija je spisak normi za

radnike i sramno je da je do-

bila pozitivnu ocenu GU za

lokalni ekonomski razvoj,

ocenio je Aleksandar Tana-

skovi} (Dveri srpske), po-

sumwav{i da je pove}awe

cena neophodno zbog “po-

kri}a” sudskih presuda i

prijema deset radnika. Rad-

nici “Gradskog zelenila”

veoma profesionalno i za

izuzetno male plate oba-

vqaju te`ak i za korisnike

usluga osetqiv posao, kon-

statovala je Nata{a Cvijo-

vi} (SPS) i apelovala na

odbornike da “podr`e am-

bicije” novoizabrane di-

rektorke.

Milo{ Milosavqevi},

na~elnik GU za urbanizam,

Mirjana \okovi}, pomo}-

nik gradona~elnika za za-

{titu `ivotne sredine i

Qubinka Milenkovi}, ~lan

GV, izvestili su odbornike

o programu kori{}ewa

sredstava buxetskog fonda

za za{titu `ivotne sredi-

ne, u kome je ove godine pla-

nirano 30 milion dinara.

Odbornici su tokom ras-

prave ukazali na brojne

probleme u ovoj oblasti

(po~etak gradwe skladi{ta

za termi~ki otpad u MZ

“Sajmi{te”, divqe deponi-

je, eksploatacija obala Mo-

rave, poku{aji revitaliza-

cije energana na ugaq u Fa-

brici hartije, ka{wewe u

izgradwi prihvatili{ta

za nezbrinute `ivotiwe,

nenamensko tro{ewe para

sa ove pozicije u prethod-

nom periodu, neophodnost

izme{tawa industrijske

zone iz neposredne blizine

centra grada...) Na neke

primedbe poku{ao je da od-

govori i predsednik SG

Veqko Negovanovi}, ustvr-

div{i da je ^a~ak, kada je o

ekologiji re~, po mi{qewu

resornog ministarstva,

“tri kopqa iznad “, da Va-

qev~ani i ^a~ani piju naj-

boqu vodu i da je ^a~ak me-

|u devet gradova koji imaju

naj~istiji vazduh. U pro-

gramu su permutovani prio-

riteti, nema podataka o

efektima ulagawa u ovoj

oblasti, sredstava predvi|-

enih za za{titu od GMO, o

~emu je SG donela deklara-

ciju, podsetio je Bo{ko Ob-

radovi} (Dveri srpske), a

Dmitar Popovi} (DS) da je

program “{upaq”, jer je ne-

izvesno da li }e biti ostva-

ren buxet od 30 miliona di-

nara od ekolo{ke takse, ~i-

ja je naplata pre{la u na-

dle`nost GU za lokalnu po-

resku administraciju. Ce-

lokupan materijal o grad-

wi otpada na “Sajmi{tu”

prosle|en je resornom mi-

nistarstvu, divqe deponije

su u nadle`nosti komunal-

ne inspekcije i policije,

trasnfer stanica i fabri-

ka za pre~i{}avawe otpa-

dnih voda, za koju je iz do-

nacija planirano 12 milio-

na evra su kapitalne inve-

sticije za Grad, a gradwa

azila za pse bi}e zapo~eta u

ovoj godini, neki su od od-

govora koje je odbornicima

precizno i argumentovano

ponudila pomo}nica grado-

na~elnika Mirjana \oko-

vi}. M. N.

Zbog ekonomske krize, velike nezaposlenosti i

osiroma{ewa stanovni{tva, pove}an je broj kori-

snika usluga Centra za socijalni rad. Ali, nisu samo

mnogi ^a~ani socijalno sve ugro`eniji, ve} i ustano-

va posredstvom koje ostvaruju svoja prava i dobijaju

usluge, konstatovano je na sednici SG, povodom ras-

prave o wegovom izve{taju i godi{wem programu ra-

da. Ustanova svoju delatnost obavqa u objektu koji

nije u skladu sa standardima i sa {est stru~nih izvr-

{ilaca mawe, nego {to norme u ovoj oblasti zaheta-

vju.

I dok su pojedini odbornici konastatovali, a

Miladin Ristanovi}, ~lan Gradskog ve}a, konkret-

nim pokazateqima i potvrdio da se, uprkos tome, 34

zaposlena radnika lavovski bore da obave poverene

poslove, pojedinci su izneli brojne kritike, uglav-

nom na ra~un rada direktora i lokalne samouprave,

koja “ne prepoznaje zna~aj ove ustanove”, zbog ~ega ove

godine nije planirala sredstva za weno prostorno i

kadrovsko pro{irewe. ^ule su se i ozbiqne optu`be,

na koje Zoran Bel~evi} nije `eleo da odgovara, oce-

niv{i da je re~ o anonimnim, la`nim prijavama i

neosnovanim klevetama.

CENTAR ZA SOCIJALNI RAD

- SOCIJALNO UGRO@EN!

STRUKTIVNA RASPRAVA

6 PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

SAOP[TEWA ZA JAVNOST SRPSKE NAPREDNE STRANKE ^A^KA I LU^ANA

POKRET DVERI SRPSKE SUTRA U BEOGRADU ORGANIZUJE VELIKI NARODNI PROTEST

POD MOTOM „OVAKO VI[E NE MO@E”

POLITIKA

Uorganizaciji Po-

kreta “Dveri srp-

ske” i uz podr{ku

velikog broja nevladinih

organizacija, patriotskih

snaga i najve}ih srpskih

intelektualaca, u Beogra-

du }e sutra, na Trgu repu-

blike biti odr`an veliki

narodni protest, pod mo-

tom “Ovako vi{e ne mo`e”.

Re~ je o, kako je na prekju~e-

ra{woj konferenciji za

novinare najavio Bo{ko

Obradovi}, poverenik

Dveri srpskih u ^a~ku, pr-

vim velikim demonstraci-

jama protiv nove Vlade Sr-

bije, po{to i ve}ina gra|a-

na Srbije smatra “da ovako

vi{e ne mo`e, jer nas je

Vlada Srbije zadu`ila za

nove ~etiri milijarde

evra, ona prodaje poqopri-

vredno zemqi{te stranci-

ma, otvara nove dezinte-

gracione ta~ke u Srbiji,

ukinula je carine na robu

iz EU, truje nas otrovnim

mlekom, uvodi GM hranu i

seme i na svaki drugi na-

~in dovodi u pitawe opsta-

nak na{e privrede i poqo-

privrede”.

Dveri se zala`u za pokre-

tawe novog opozicionog

fronta, po{to opozicije u

Srbiji nema, jer su DS i

LDP u potpunom rasulu i

politike im se uop{te ne

razlikuju od politike ak-

tuelne Vlade, dok su druge

opozicione stranke total-

no neaktivne, tvrdi Obra-

dovi} i najavquje da se ovaj

pokret ne}e zaustaviti,

dok ne sru{i “bananu Vla-

du Srbije”. Ozbiqan raz-

log za to su i rezultati naj-

novijih pregovorta u Bri-

selu, odnosno “takozvano

odbijawe na{e delegacije

da potpi{e ono {to joj je

nare|eno, a ne ponu|eno,

~ime se samo zamajava do-

ma}a javnost, da bi se dobi-

lo u vremenu i ona pripre-

mila za priznavawe neza-

visnog Kosova”, rekao je

Obradovi}.

Zbog svega toga, Dveri tra-

`e i vanredne parlamen-

tarne izbore, na koje bi, po

wihovom uverewu, SNS,

SPS i URS trebalo da iza-

|u zajedno sa DS, LDP i

Ta~ijem i poka`u novu ko-

sovsku politiku gra|ani-

ma, od kojih je skoro 80 od-

sto protiv ulaska u EU, uz

uslov i ucene da priznamo

nezavisno Kosovo. Kao jed-

nu od va`nijih aktuelnih

inicijativa Dveri, naveo

je wihov zahtev, upu}en

RRA da “zbog medijskog za-

ga|ewa Srbije”, zabrani

pet rijaliti {oua, zbog

“skaradnosti i vre|awa

javnog morala, promocije

pedofilije i prostitucije,

vre|awa zdravog razuma i

ostatka morala u narodu.”

Inicijativu Dveri o orga-

nizovawu narodnih prote-

sta, u ^a~ku podr`avaju

Gradski odbor Ravnogor-

skog pokreta, Udru`ewe

“]irilica”, “Branioci

otaxbine” i “Pokret za ^a-

~ak”, ~iji su predstavnici

Dragan ]endi}, Aco \ena-

di}, Slobodan Nenadi} i

Biqana Rubakovi} govori-

li o razlozima zbog kojih

}e se prikqu~iti velikim

demonstracijama protiv

aktuelne Republi~ke vlade.

Na KZN u sedi{tu Dveri

srpskih poverenik Bo{ko

Obradovi} je predstavio

prvi broj Politi~kog gla-

snika Dveri srpske, u kome

su na 12 strana predstavqe-

ne sve aktivnosti, akcije i

manifestacije koje je Po-

kret organizovao za prote-

klih deset meseci. M.N.

Gradski odbor Srpske napredne

stranke ^a~ak bezrezervno podr`a-

va borbu dr`avnog vrha Srbije i na-

stojawa predsednika Tomislava Nikoli-

}a, premijera Ivice Da~i}a i prvog pot-

predsednika Vlade Aleksandra Vu~i}a u

pronala`ewu najpravednijeg i najboqeg

mogu}eg re{ewa za Kosovo i Metohiju u

postoje}im uslovima. Kao iskqu~ive

krivce za neuspeh osme runde pregovora u

Briselu smatramo kosovske Albance, ~iji

su maksimalisti~ki zatevi, potpomognuti

podr{kom nekih zapadnih zemaqa, doveli

do trenutnog prekida dijaloga, mada je

srpska strana u~inila ogroman napor da

ustupcima omogu}i pronala`ewe kompro-

misnog re{ewa.

O~igledno je da su neadekvatni postup-

ci i potpisani dokumenti srpskih prego-

vara~a iz nekog ranijeg perioda naneli

nesagledivu {tetu, pre svega interesu srp-

skog naroda na Kosovu i Metohiji i osla-

bili na{u pregovara~ku poziciju. Samo

nepokolebqivim i ~vrstim stavom ~ita-

vog tima, a pre svega predsednika Nikoli-

}a i vicepremijera Vu~i}a, mogu}e je izvu-

}i maksimum iz postoje}e situa-

cije. Status takozvanog „zamrznu-

tog konflikta“ nije u interesu

Srbije i ko~i daqi napredak ka

Evropskoj uniji, pa bi wegovo re-

{avawe bilo od izuzetne va`no-

sti za na{u dr`avu. Zbog toga Gradski od-

bor SNS ^a~ak veruje da }e kona~no re-

{ewe, do koga se mora do}i pre, ili ka-

snije, biti kompromis u korist srpske za-

jednice u na{oj ju`noj pokrajini i Repu-

blike Srbije u celini.

Tako|e, ~a~anski napredwaci jednodu-

{no smatraju da je borba protiv korupci-

je i kriminala, na ~ijem ~elu stoji prvi

potpredsednik Vlade i predsednik SNS

Aleksandar Vu~i}, jedini na~in da se ze-

mqa izvu~e iz duboke moralne, finansij-

ske, politi~ke i svake druge krize i krene

napred, putem razvoja i prosperiteta.

V. d. predsednika Gradskog odbora Srpske na-

predne stranke ^a~ak Radenko Lukovi}

KOMPROMIS U KORIST

SRPSKE ZAJEDNICE

Srpska napredna

stranka u op{tini

Lu~ani zna~ajno je

oja~ana, posebno stru~nim,

u praksi dokazanim, mla-

dim kadrovima. Kada bi

sada bili odr`ani lokal-

ni izbori u op{tini Lu-

~ani, sama bi osvojila

skup{tinsku ve}inu, kon-

statovano je na zajedni~-

kom sastanku Op{tinskog

odbora ove Stranke i od-

borni~ke grupe u Gu~i, ko-

jem je od 45, prisustvovalo

39 ~lanova Op{tinskog

odbora i odbornika op-

{tinske Skup{tine.

Takav legitimitet oba-

vezuje Srpsku naprednu

stranku da obavi konsulta-

cije o promeni vlasti u op-

{tini Lu~ani i preuzme

odgovornost za weno vr{e-

we. Po{tuju}i smernice

rukovodstva Stranke da se

o tome prvo obave konsul-

tacije i razgovora sa koa-

licionim partnerima koji

~ine vlast na republi~kom

nivou, Op{tinski odbor

Srpske napredne stranke u

Lu~anima uputio je poziv

SPS-u, URS-u i koaliciji

NS-DSS na razgovor, po

tre}i i posledwi put u

proteklih pola godine.

Socijalisti~ka parti-

ja, Ujediweni regioni Sr-

bije i Nova Srbija nisu se

odazvali pozivu na dogo-

vor sa Srpskom naprednom

strankom u Lu~anima, pa je

jednoglasno doneta odluka

da se od rukovodstva stran-

ke zatra`i saglasnost da se

pregovara i sa predstavni-

cima ostalih izbornih li-

sta, a pre svega sa

odbornicima izbor-

ne liste Demokrat-

ske stranke, koja je

druga po broju osvo-

jenih odborni~kih manda-

ta u Op{tini Lu~ani.

Ovakva lokalna vlast u

op{tini Lu~ani, po oceni

u~esnika u raspravi na

ovom sastanku, bila bi

potpuno legitimna, jer bi

se ispo{tovala voqa i po-

verewe gra|ana, iskazani

na odr`anim lokalnim iz-

borima 6. maja 2012. godi-

ne.

Odluka je doneta jedno-

glasno. Za wu su glasali

svi prisutni ~lanovi Op-

{tinskog odbora, kao i

svih 16 odbornika odbor-

ni~ke grupe.

Srpska napredna stran-

ka smatra da te`i{te svoje

politi~ke aktivnosti u

op{tini Lu~ani treba

usmeriti ka stvarawu

uslova za boqi `ivot we-

nih gra|ana, posebno iz-

gradwi infrastrukture,

oporavku privrede, otva-

rawu novih radnih mesta i

ve}im ulagawima u poqo-

privredu. Najboqi puto-

kaz razvoju op{tine Lu~a-

ni predstavqa Strategija

razvoja 2011 - 2021, koju je

donela prethotna vlast, u

kojoj je u~estvovala i Srp-

ska napredna stranka.

Srpska napredna stran-

ka sa najve}im poverewem

gra|ana i najve}im brojem

odborni~kih mandata, sma-

tra da ima obavezu da preu-

zme odgovornost za vr{ewe

lokalne vlasti u op{tini

Lu~ani, zbog gra|ana a ne

zbog vlasti, ne na silu i ne

po svaku cenu.

Sastanku su prisustvo-

vali i ~lanovi Izvr{nog

odbora Srpske napredne

stranke Bojan Ili} i Go-

ran Aksovi}.

INFORMATIVNA

SLU@BA Op{tinskog odbora

SNS Lu~ani

POSLEDWI POZIV

NA RAZGOVOR

U `eqi da se pribli`i gra|ani-

ma, iza|e u susret wihovim potreba-

ma i pomogne u re{avawu problema,

odborni~ka grupa SNS u Skup{tini

grada ^a~ka donela je odluku da sva-

kog petka organizuje de`urstva u pro-

storijama stranke, od 16 do 19 sati. U

tom periodu svi zainteresovani gra-

|ani mo}i }e da do|u, iznesu konkret-

ne teme i probleme i u dogovoru sa

odbornicima prona|u najboqi put za

wihovo re{avawe. ^a~ani }e tom

prilikom mo}i da iznesu i eventual-

ne zamerke na rad javnih preduze}a,

ustanova, ili gradskih slu`bi i da

predlo`e kako da se wihov rad u~ini

efikasnijim.

U sedi{tu Gradskog odbora otvo-

rena je i facebook stranica “SNS ^a-

~ak pitawa gra|ana” i e-mail adresa

snscacak032@gmail.com, putem kojih

gra|ani tako|e mogu postavqati pi-

tawa, ili tra`iti pomo}.

Predsednik Saveta za medije Gradskog

odbora Srpske napredne stranke ^a~ak

Aleksandar Maksimovi}

DEMONSTRACIJE PROTIV VLADE SRBIJE

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi}

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi} tel: 032/377-107 032/342-276 office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi}, Irena Milo{evi} i Negovan [uti} (fotoreporter).

ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti}

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}. glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije: 032/377-108 032/ 344-772 redakcija@cacanskiglas.rs

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Savkovi} tel: 032/342- 276, faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs Rukopisi se ne vra}aju. [tampa: GPK „[tamparija Borba“www.caglas.rs

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE 7GRAD

Jedna od redovnih aktiv-

nosti Nacionalne slu`be

za zapo{qavawe je i rea-

lizacija mera aktivne po-

litike zapo{qavawa, u

saradwi sa nadle`nim

ministarstvom, a posled-

wih godina i sa lokalnim

samoupravama. Na konfe-

renciji za novinare, odr-

`anoj u sredu, predsta-

vqeni su programi mera

aktivne politike zapo-

{qavawa u 2013. godini

kroz javne pozive i kon-

kurse, koji su objavqeni

30. marta. U ovoj godini za

mere aktivne politike za-

po{qavawa izdvojeno je

3,4 milijardi dinara iz

buxeta Republike Srbije.

Za realizaciju mera za

podsticawe zapo{qavawa

osoba sa invaliditetom

sredstva }e biti obezbe|e-

na iz buxetskog fonda za

zapo{qavawe ovih lica u

iznosu od 700 miliona di-

nara.

Subvencija za samozapo-

{qavawe namewena je ne-

zaposlenim licima, koja

su na evidenciji NSZ i imaju za-

vr{enu obuku za zapo~iwawe

sopstvenog posla. Dodequje se ne-

zaposlenom licu u iznosu od

160.000 dinara, odnosno 200.000

dinara za osobe sa invalidite-

tom, radi osnivawa radwe, za-

druge ili drugog oblika predu-

zetni{tva ili osnivawa pri-

vrednog dru{tva, ukoliko osni-

va~ zasniva u wemu radni odnos.

Lice koje ostvari pravo na sub-

venciju za samozapo{qavawe mo-

ra da obavqa registrovanu delat-

nost najmawe 12 meseci, da redov-

no izmiruje svoje obaveze i o to-

me informi{e NSZ, rekla je, iz-

me|u ostalog, Biqana Jovani}

Markovi}, direktorka Filijale

^a~ak.

- Subvencija za otvarawe no-

vih radnih mesta namewena je po-

slodavcima, koji zapo{qavaju

nezaposlena lica koja su na evi-

denciji NSZ. Visina subvencije

zavisi od razvijenosti op{tine

u kojoj je sedi{te poslodavca ili

u kojoj ima registrovanu poslov-

nu jedinicu, kao i od broja lica

koja se zapo{qavaju, i to: 100.000

dinara po licu u prvoj i drugoj

grupi op{tina, odnosno 150.000

za osobe sa invaliditetom;

200.000 dinara u tre}oj grupi op-

{tina, odnosno 250.000 ukoliko

se zapo{qava osoba sa invalidi-

tetom; 300.000 dinara u ~etvrtoj

grupi op{tina i devastiranim

podru~jima, kada se zapo{qava

do 10 osoba, ili 400.000 kada se

zapo{qava 11 i vi{e lica, odno-

sno 400.000 za osobe sa invalidi-

tetom. Kada je re~ o Moravi~kom

okrugu, Grad ^a~ak i op{tine

Gorwi Milanovac i Lu~ani se

nalaze u prvoj - drugoj grupi, a

op{tina Ivawica spada u ~etvr-

tu grupu. Poslodavac koji je

ostvario pravo na subvenciju za

otvarawe novih radnih mesta du-

`an je da zakqu~i ugovor o radu

sa nezaposlenim licem, na neod-

re|eno vreme, u trajawu od najma-

we 24 meseca i da izmiruje obave-

ze po osnovu doprinosa za obave-

zno socijalno osigurawe - obja-

{wava direktorka.

Program stru~ne prakse name-

wen je nezaposlenim licima koja

se prvi put stru~no osposobqa-

vaju za zanimawe za koje su stekla

odre|enu vrstu i stepen stru~ne

spreme, ili koja su se stru~no

osposobqavala kra}e od vremena

potrebnog za polagawe priprav-

ni~kog, odnosno stru~nog ispi-

ta, a radi sticawa uslova za po-

lagawe ispita, u skladu sa zako-

nom ili op{tim aktom poslodav-

ca. Tokom trajawa programa

stru~ne prakse, NSZ anga`ova-

nim licima, u zavisnosti od ste-

pena stru~ne spreme, ispla}uje

nov~anu pomo} u mese~nom izno-

su od 12.000 dinara za lica sa

sredwim obrazovawem, 16.000 za

lica sa vi{im ili visokim tro-

godi{wim obrazovawem i 20.000

za lica sa najmawe ~etvorogodi-

{wim visokim obrazovawem.

Program stru~ne prakse traje u

skladu sa zakonom, u zavisnosti

od stepena stru~ne spreme, {est,

devet ili dvanaest meseci, a naj-

du`e 24 meseca, podse}a Biqana

Jovani} Markovi}.

- Javni radovi su tako|e jedna

od mera aktivne politike zapo-

{qavawa, koja je namewena te`e

zapo{qivim, odnosno licima

koja su duguro~no nezaposlena,

starija od 50 godina, koja su u ka-

tegoriji socijalne pomo}i, samo-

hranim roditeqima... Za javne

radove je svake godine veliko in-

teresovawe, a mogu konkurisati

javna preduze}a i ustanove, pri-

vatna preduze}a, preduzetnici,

privredna dru{tva. Javni rado-

vi se mogu organizovati i spro-

voditi u oblastima socijalnih,

humanitarnih, kulturnih i dru-

gih delatnosti, odr`avawa i ob-

navqawa javne infrastrukture i

odr`avawa i za{tite `ivotne

sredine i prirode. Visina zara-

da koja se ispla}uje licima koja

se anga`uju po programu javnih

radova je od 23.000 do 26.000 di-

nara, u zavisnosti od stru~ne

spreme - rekla je direktorka.

Zahvaquju}i ovim merama,

pro{le godine je na teritoriji

Moravi~kog okruga, po razli~i-

tim osnovama uposleno oko 500

lica.

Ana Doj~ilovi}, savetnik za

zapo{qavawe, podsetila je da se

subvencija zarade za zapo{qava-

we osoba sa invaliditetom, u

trajawu od 12 meseci, dodequje

poslodavcu koji zapo{qava na

neodre|eno vreme osobe sa inva-

liditetom bez radnog iskustva.

Tako|e je podsetila da je obja-

vqen i javni konkurs za refunda-

ciju tro{kova podr{ke osobama

sa invaliditetom koje se zapo-

{qavaju pod posebnim uslovima

za programe: refundacija tro-

{kova za asistenciju na radnom

mestu i refundacija tro{kova

prilago|avawa radnog mesta.

- Refundacija tro{kova za

asistenciju na radnom mestu, u

trajawu od 12 meseci, odobrava

se poslodavcu za novozaposlene

osobe sa invaliditetom kojima je

potrebna stru~na podr{ka pri

uvo|ewu u posao ili za radno-so-

cijalnu integraciju na radnom

mestu. Poslodavcu se na mese~-

nom nivou refundira ispla}ena

zarada radnog asistenta, u skladu

sa brojem radnih sati pru`ene

podr{ke, u visini do 50.000 di-

nara i tro{kovi pripadaju}eg

poreza i doprinosa za obavezno

socijalno osigurawe. Refunda-

cija tro{kova prilago|avawa

radnog mesta, u jednokratnom iz-

nosu, odobrava se poslodavcima

koji zapo{qavaju osobe sa inva-

liditetom kojima je potrebno

prilago|avawe radnog mesta -

tehni~ko i tehnolo{ko oprema-

we, sredstava za rad, prostora i

opreme. Visina refundacije iz-

nosi do 300.000 dinara po osobi

sa invaliditetom - obja{wava

Ana Doj~ilovi}.

Maksimalna du`ina trajawa

javnih radova na kojima se anga-

`uju osobe sa invaliditetom je

{est meseci, a za isplatu zarade

namewena su sredstva u iznosu od

23.000 do 26.000 dinara, u zavi-

snosti od stepena stru~ne spre-

me.

Sve dodatne informacije za-

interesovani mogu dobiti u NSZ

- Filijala ^a~ak, kod svog savet-

nika, ili na sajtu www.nsz.gov.rs.

N. R.

NSZ - FILIJALA ^A^AK PREDSTAVILA PROGRAME MERA AKTIVNE POLITIKE

ZAPO[QAVAWA U 2013. GODINI KROZ JAVNE POZIVE I KONKURSE

ZA DODELU SUBVENCIJA

ZA ZAPO[QAVAWE

Na predlog Komisije za poslovni prostor, Gradsko

ve}e je na posledwoj sednici, odr`anoj pro{log

~etvrtka, odlu~ilo da, od 1. aprila do kraja godi-

ne, za 30 odsto smawi zakupninu za poslovni prostor ~iji

je vlasnik Grad. Re~ je o osam objekata, od kojih se {est na-

laze na gradskom i dva na seoskom podru~ju, koji se izdaju

zakupcima uz naknadu utvr|enu u postupku javnog nadmeta-

wa, odnosno po principu “ko da vi{e”: SZTKR “Dualiti”

(mese~na kirija 22.059 dinara), “Planika” ( 122.588 dina-

ra), Mewa~nica “Todorovi}” na Gradskom {etali{tu -

44.920, DOO “Norebo” u @elezni~koj ulici (233.600),

“NID” Tavnik u Ulici kneza Milo{a (66.343 dinara),

“NIPS GROUP” - 109.560, STR “Jovana” u Gori~anima

(7.152 dinara) i “Dani” u Parmencu, ~iji vlasnik pla}a za-

kupninu od 17 i po hiqada dinara. Ova odluka doneta je,

kako je, obrazla`u}i je, naglasio predsednik komisije i se-

kretar SG Qubodrag Petkovi}, da bi Grad, koliko toliko

pomogao gra|anima i privrednicima u uslovima ote`anog

poslovawa i velike ekonomske krize. Ona }e biti na snazi

do kraja godine, uz uslov da zakupci redovno izmiruju oba-

veze, odnosno da oni kojima su dugovi iz prethodnih godi-

na reprogramirani, ra~une plate do kraja teku}e godine.

Ovom odlukom ovla{}en je gradona~elnik da sa svakim za-

kupcem pojedina~no zakqu~i ugovor o umawewu zakupnine,

koji }e prakti~no biti uslovan, odnosno va`iti samo za

one koji redovno pla}aju kiriju.

Gradska uprava za finansije je predlo`ila, a Gradsko

ve}e prihvatilo i donelo Pravilnik o kriterijumima i

postupku dodele sredstava crkvama i verskim zajednicama,

za koje je u ovogodi{wem buxetu, kako je referisao na~el-

nik Zoran Todosijevi}, planirano ~etiri miliona dina-

ra. Naglasio je i da }e GV raspisati konkurs za dodelu

sredstava, namewenih prvenstveno za programske aktivno-

sti, da }e ono odlu~ivati o raspodeli, a korisnici dosta-

vqati izve{taj o namenskom tro{ewu buxetskih para.

^etvoro~lana Komisija za sport, obrazovana na osnovu

re{ewa Gradskog ve}a od 19. jula pro{le godine, bi}e, od-

lu~eno je na pro{lonedeqnoj sednici, “poja~ana” sa dva

~lana: Vladica Gavrilovi}, odbornik u Skup{tini grada

i Milovan Eri}, profesor fizi~kog vaspitawa. Odlu~eno

je i da bude raspisan javni konkurs za dodelu sredstava za

realizaciju programa kojima se ostvaruje op{ti interes u

oblasti sporta na teritoriji Grada u 2013. godini. Kako je

objasnio na~elnik GU za dru{tvene dealtnosti Miroslav

Vujovi}, re~ je o raspodeli sredstava preostalih posle pr-

vog konkursa, koja nisu dodeqena nekim sportskim klubo-

vima i udru`ewima koja su podnela nepotpunu dokumenta-

ciju. Na konkurs, koji }e biti otvoren 15 dana, ne mogu se,

naglasio je Vujovi}, javiti sportske organizacije koje su

buxetska sredstva dobile u prvom krugu.

Na sednici odr`anoj 28. marta doneto je i re{ewe na

osnovu koga }e Gradsko ve}e odoboriti da sa teku}e buxet-

ske rezerve Zdravstvenom centru “Dr Dragi{a Mi{ovi}”

bude upla}eno 725.641 dinar, neophodnih za nabavku kolo-

noskopa za skrining program ranog otkrivawa karcinoma

debelog creva i video gastroskopa. Sa iste pozicije u bu-

xetskoj kasi bi}e preneto i 350.000 dinara Kancelariji za

mlade, koja je ova sredstva iskoristila za pokri}e tro{ko-

va organizovawa koncerta, povodom 4. aprila, Dana stude-

nata. M. N.

Na konferenciji za novinare je najavqen i Sajam zapo{qava-

wa, koji }e biti odr`an 9. aprila, u holu Doma kulture. U~estvo-

vawem na Sajmu poslodavcima se pru`a mogu}nost da iska`u svoje

kadrovske potrebe i jednostavno i brzo prona|u potrebne radnike.

Na raspolagawu im je i besplatna profesionalna selekcija pri-

likom izbora kandidata, mogu}nost dobijawa finansijskih sred-

stava i kori{}ewa finansijskih olak{ica pri zapo{qavawu.

U UTORAK SAJAM ZAPO[QAVAWA

GRADSKO VE]E ODLU^ILO DA ZA 30 ODSTO SMAWI ZAKUPNINU ZA POSLOVNI PROSTOR, ^IJI JE VLASNIK GRAD

MAWA KIRIJA OLAK[AVA POSLOVAWE

8 PETAK 5. APRIL 2013. GODINEGRAD

Na sednici Gradskog

{taba za vanredne

situacije, odr`a-

noj pro{log ~etvrtka, ko-

jom je predsedavao koman-

dant Vojislav Ili}, donet

je zakqu~ak o obrazovawu

stru~no operativnog tima

za za{titu i spasavawe od

poplava na teritoriji Gra-

da. Rukovodilac tima je Sa-

{a Obradovi}, pomo}nik

gradona~elnika za oblast

mesne samouprave i infra-

strukturu, a ~lanovi: Zo-

ran Pantovi}, direktor

JKP “Vodovod”, Neboj{a

Jovanovi}, direktor JP

“Gradac”, dr Vlajisav Pa-

pi}, na~elnik Gradske upa-

ve za lokalni ekonomski

razvoj i Stojan Vojinovi},

na~elnik Gradske prave za

inspekcijski nadzor.

Bojana Ikodinovi}, na-

~elnica Gradskog {taba za

vanredne sitiuacije, sma-

tra da su u ovaj tim imeno-

vani stru~ni i qudi najbo-

qe informisani o stawu

vodotokova drugog reda, za

koje je zadu`ena i nadle`na

lokalna samouprava: “Iako

na na{em podru~ju nema ve-

}ih klizi{ta, ^a~ak je

formirao i stru~no opera-

tivni tim za odbranu od

klizi{ta, erozija i odro-

na, tako|e sastavqen od

stru~nih qudi, koji su oba-

vezni da dostave izve{taj

Odeqewu za vanredne situ-

acije, a ono ga proslediti

Republi~kom {tabu za van-

redne situacije. Posle ove

sednice, predsednicima

svih mesnih zajednica upu-

ti}emo zakqu~ke koje je

usvojio Gradski {tab i

prakti~no im nalo`io da

preduzmu preventivne mere

odbrane od poplava.”

Od saveta mesnih zajed-

nica bi}e zatra`eno da se

anga`uju u svojim sredina-

ma, kako bi bilo spre~eno

zakr~ivawe kanala pored

puta, onemogu}eno o{te}e-

we saobra}ajnica i pla-

vqewe zemqi{ta pored

wih. U zakqu~ku Gradskog

{taba se jo{ ka`e da odgo-

vorni u savetima mesnih

zajednica treba da upozore

me{tane na {tetne posle-

dice “zatvarawa” kanala i

propusta, na obavezu da re-

dovno uklawaju otpad i ra-

stiwe iz wih i podsete ih

da }e, u protivnom, protiv

prekr{ilaca biti podnete

prijave nadle`nim inspek-

cijama i organima.

Na~elnica Bojana Iko-

dinovi} ka`e da je Opera-

tivni {tab za obave{tava-

we dobio prijave gra|ana

zbog zagu{ewa Lozni~ke

reke, ~ije vode su posle

pro{lonedeqnih padavina

dostigle visok nivo, upra-

vo zbog toga {to je korito

bilo zatrpano raznora-

znim otpadom. Zbog toga je

na sednici [taba zakqu~e-

no da se u ovakvim slu~aje-

vima vi{e anga`uju nadle-

`ne inspekcije, redovnije

podnose prijave i ka`wa-

vaju prekr{ioce. M. N.

Prema re~ima na~elnika Moravi~-

kog upravnog okruga Darka Doma-

novi}a, gradski i op{tinski {ta-

bovi za vanredne situacije aktivno se ba-

ve analizom operativnih i preventivnih

mera odbrane od poplava na vodama prvog

i drugog prioriteta. Na teritoriji Mo-

ravi~kog okruga su vode drugog priorite-

ta, sliv reke Zapadne Morave i sve wene

pritoke, kojima gazduju Grad ^a~ak i lo-

kalne samouprave Gorwi Milanovac,

Ivawica i Lu~ani.

- Naredba Republi~kog {taba za van-

redne situacije je da se formiraju stru~no

- operativni timovi na lokalnim nivoi-

ma, koji }e pratiti stawe na vodotocima i

ako bude potrebno reagovati anga`ova-

wem odre|enih komunalnih i gra|evin-

skih preduze}a, ma{ina i qudstva. Na sre-

}u, ne preti nam opasnost od poplava, ali

s obzirom na to da iz Republi~kog hidro-

meteorolo{kog zavoda najavquju prole}ne

ki{e, one mogu predstavqati potencijal-

nu opasnost za zagu{ewe potoka, kao i ka-

nala pored puteva, usled ~ega mo`e do}i

do izlivawa vode. Gradski i op{tinski

{tabovi su izdali direktive mesnim za-

jednicama na teritoriji Moravi~kog

okruga, da se svi kanali koji su zagu{eni

i u kojima postoje mehani~ke prepreke

o~iste i uklone, kako bi bili prohodni za

eventualni prihvat vode - rekao je, izme|u

ostalog, Darko Domanovi}, na drugoj sed-

nici Okru`nog {taba za vanredne situa-

cije Moravi~kog upravnog okruga, odr`a-

noj pro{log petka.

Na sednici je analizirano stawe orga-

nizacije i popuwenosti snaga za{tite i

spasavawa na teritoriji Okruga i predlo-

`ene mere za wihovo poboq{awe, ~iji je

izvestilac bio Borivoje Ga~i}, koman-

dant VSB ^a~ak. Razmatran je i dostignu-

ti nivo popuwenosti specijalizovanih je-

dinica civilne za{tite koje obrazuje

Odeqewe za vanredne situacije u ^a~ku.

Na Me|unarodni dan civilne za{tite, 1.

marta, dogovoreno je da }e se na svim nivo-

ima {tabova, od republi~kog, preko okru-

`nog, do gradskih i op{tinskih, obrazo-

vati specijalizovane jedinice civilne za-

{tite za spasavawe qudi, materijalnih

dobara i `ivotiwa. Razmatrano je i stawe

osposobqenosti ovla{}enih pravnih li-

ca za za{titu i spasavawe na teritoriji

MUO.

Na sednici su ~lanovi Okru`nog {ta-

ba upoznati i sa usvojenim Izve{tajem za

2012. godinu i stawem izvr{enih preven-

tivnih i operativnih mera za{tite od po-

plava za 2013. U okviru ove, najbitnije

ta~ke, na dnevnom redu je bila i informa-

cija stru~no - operativnog tima Repu-

bli~kog {taba za vanredne situacije za

preduzimawe preventivnih i operativnih

mera za{tite od klizi{ta, odrona i ero-

zije na teritoriji Republike Srbije. Pre-

ma re~ima na~elnika Darka Domanovi}a,

za sada na teritoriji MUO nema opasno-

sti od klizi{ta, odrona i erozija, ali

ukoliko se i dogode zbog prole}nih ki{a,

reagova}e se blagovremeno i adekvatno.

- Na teritoriji Moravi~kog okruga

mogu se o~ekivati buji~ne poplave. To su

brzi, siloviti doga|aji, kada nema vreme-

na za preduzimawe zna~ajnih mera, zato

pripreme moraju da se organizuju znatno

pre poplava, odnosno moraju da se sprovo-

de kontinuirano godinama, da bi stanov-

ni{tvo i wihova imovina bili za{ti}e-

ni. Nije se daleko odmaklo, pre svega, ka-

da je re~ o Zakonu o vodama, koji predvi|a

dono{ewe planova odbrane od poplava na

vodama drugog reda, koje su u nadle`nosti

lokalnih samouprava. Javno preduze}e

“Srbijavode” nadle`no je za vode prvog

reda. Nisu sve lokalne samouprave donele

operativne planove za za{titu od popla-

va, ~ak nisu uradile ni ono {to trenutno

ne iziskuje veliki novac, a to je odre|iva-

we poverenika, koji bi po Zakonu o van-

rednim situacijama pratili stawe na ne-

koj teritoriji i na vreme izve{tavali

{ta se de{ava. Postoji i formirawe jedi-

nica civilne za{tite op{te namene, {to

je iskqu~ivo u nadle`nosti lokalne samo-

uprave. Te jedinice }e biti na raspolaga-

wu snagama za za{titu i spasavawe sta-

novni{tva, izuzev kada je re~ o specijali-

sti~kim poslovima za koje su zadu`eni va-

trogasci i jedinice civilne za{tite spe-

cijalne namene – obja{wava Dragi{a

Bro}i}, na~elnik Okru`nog {taba za van-

redne situacije.

Iako teritorija Republike Srbije nije

ugro`ena klizi{tima, odnosno odronima,

na celom podru~ju Moravi~kog okruga

ima lokacija na kojima su, zbog mawih

klizi{ta, ugro`eni putna infrastruktu-

ra i objekti. Ugro`enost nastaje kada se

gra|evinski radovi izvode nepropisno,

ili se na vreme ne prepozna da postoji

opasnost od klizi{ta na odre|enoj loka-

ciji, podsetio je Dragi{a Bro}i}. Na~el-

nik okru`nog {taba je istakao da su lo-

kalne samouprave zapo~ele formirawe

stru~no - operativnih timova za klizi-

{ta.

N. R.

GRADSKI [TAB ZA VANREDNE SITUACIJE FORMIRAO STRU^NO OPERATVINI TIM ZA ZA[TITU OD POPLAVA

^a~ak ima formiran [tab za vanredne situ-

acije, koji je “polo`io ispit” tokom pro{lo-

godi{wih po`ara, koji su u avgustu zahvatili

veliko podruje Gorwe Gorevnice i Miokovaca.

Problem je, me|utim, {to Grad jo{ nema nad-

le`nu slu`bu u okviru gradskih uprava, koja

treba da se bavi vanrednim situacijama. Weno

formirawe je u toku, najavio je komandant

[taba i gradona~elnik Vojislav Ili}. Osim

toga, na~elnica Ikodinovi} ka`e da jo{ nije

usvojen ni operativni plan odbrane od poplava

i plan za{tite i spasavawa za teritoriju ^a~-

ka. To }e biti posao upravo te nove slu`be, ko-

joj }e Odeqewe za vanredne situaciuje, obe}ala

je na~elnica, pru`iti maksimalnu stru~nu po-

mo}, da bi Grad, kada je re~ o vanrednim situa-

cijama, potpuno bio “pokriven” svim neophod-

nim aktima i planovima.

ODR@ANA DRUGA SEDNICA OKRU@NOG [TABA ZA VANREDNE SITUACIJE

PREVENTIVNE I OPERATIVNE MERE

NEMA PLANA ODBRANE OD POPLAVA

VE]E OBAVEZE MESNIH ZAJEDNICA

Vitezov pesni~ki

karavan u utorak

je stigao u na{

kraj, u posetu O[

“Sveti |akon Avakum” u

Trnavi i ~a~anskoj O[

“Filip Filipovi}”. Me|u

gostima su bili poznati

pesnici za decu, kao {to su

Dobrica Eri}, Nedeqko

Popadi} i Vlasta Ceni},

ali i stvaraoci koji tek

utiru svoj put, poput Bo-

{ka @ivanovi} i Nikola

Stojanovi}. Dru`ewe sa

osnovcima i pred{kolci-

ma, kroz program koji je

vodio Predrag Vukovi}

Pe|olino, predstavqalo je

korisnu i zabavnu razmenu

stihova, muzike i humora.

Veliki i mali umetnici su

se odli~no dopuwavali i

razumeli, pa je monotonija,

na koju se na{i |aci ~esto

`ale, izletela kroz vrata

~im su Vitezovci prekor-

~ili {kolski prag.

Da mladima nikada nije

dosadno ni sa ~asopisom

“Vitez” i da iz wega mogu

mnogo i da nau~e podsetila

je Mila Mutavxi}, nastav-

nica srpskog jezika u tr-

navskoj {koli i dugogodi-

{wa saradnica jednog od

na{ih najboqih ~asopisa

za decu. Kwi`evni kriti-

~ar Danijela Kova~evi}

Miki} preporu~ila je

osnovcima Vitezova anto-

logijska izdawa - “Zlatnu

petorku srpske poezije za

decu i mlade” (Zmaj, Rado-

vi}, Anti}, Eri} i Popa-

di}) Qubomira ]orili}a

i “Najlep{e pri~e za decu

i mlade”, kwigu koju je

priredila Mila Mutav-

xi}.

E.V.

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

VITEZOVCI U ^A^ANSKIM [KOLAMA

ODR@ANO 44. OP[TINSKO TAKMI^EWE RECITATORA

U MA[INSKO - SAOBRA]AJNOJ [KOLI

9OBRAZOVAWE

Op{tinsko takmi~ewe

recitatora “Pesni~e

naroda mog” odr`ano je 30.

marta, uz u~e{}e 120 ~a-

~anskih osnovaca i sred-

wo{kolaca. Od u~esnika

iz mla|e uzrasne grupe (od

prvog do ~etvrtog razreda

osnovne {kole) za okru`no

takmi~ewe plasirali su se

Mina Ze~evi} (O[ “Fi-

lip Filipovi}”), u~enica

iste {kole Awa Markovi}

i Luka ]ubovi}, iz O[

“Milica Pavlovi}”. U~e-

{}e na okru`nom takmi~e-

wu obezbedili su i Stefan

Vukovi} ( O[ “Stepa Ste-

panovi}”), Sofija Dimi-

trijedvi} i Jovan Kova~e-

vi} (O[ “Milica Pavlo-

vi}”), koji pripadaju sred-

woj kategoriji, odnosno uz-

rastu od petog do osmog

razreda. Od sredwo{kola-

ca najvi{e uspeha imali su

Vasilija Zo}evi} (Gimna-

zija), Luka Stojanovi}

(Ma{insko - saobra}ajna

{kola), \or|e Stoiqko-

vi} (Tehni~ka {kola) i

Nikola Stankovi}, koji se

takmi~io kao ~lan Teatra

“Estet”. Predvi|eno je da

okru`no takmi~ewe bude

organizovano 6. aprila, u

Ku}i jugoslovensko - nor-

ve{kog prijateqstva u

Gorwem Milanovcu. E.V.

U{kolskom takmi~ewu,

30. marta, u~estvovalo

je 40 “ma{inaca”, koji su, u

okviru sedam kategorija,

radili test znawa i prak-

ti~ni rad. U kategoriji

“automehani~ar” pobedio je

\or|e Kruni}, od u~enika

koji se {koluju za autoli-

mare Nemawa \or|ilovi},

a od budu}ih bravara - Mi-

lorad Ratkovi}. U katego-

riji operater ma{inske ob-

rade - strugar najboqi re-

zultat postigao je Slavi{a

Milo{evi}, a najuspe{niji

“gloda~” bio je Ranko Ste-

fanovi}. Bojan Vasi} je po-

bednik u kategoriji “teh-

ni~ko crtawe u AutoCAD -

u, dok je od u~esnika koji se

{koluju za ma{inske tehni-

~are za kompjutersko kon-

struisawe najve}i broj poe-

na sakupio Jovan Milo{e-

vi}. Pobednici {kolskog

takmi~ewa plasirali su se

oblasna i republi~ko tak-

mi~ewe. Ma{insko - sao-

bra}ajna {kola u ^a~ku }e

17. i 18. maja biti doma}in

republi~kog takmi~ewa

u~enika ma{inskih {kola.

E.V.

Vr{imo usluge:

- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, pe-

glawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|en-

dana...)

- ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija

- ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i po-

slovnih prostorija i priprema za tehni~ki

prijem zgrada

- bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24

~asa dnevno

- nega starih i bolesnih osoba

- medicinska nega (kupawe pokretnih i nepo-

kretnih osoba i dr.)

- prawe i peglawe u na{oj perionici (stol-

waka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog ru-

bqa)

- selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{e-

we, izno{ewe, demonta`a i monta`a name-

{taja)

- sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvo-

ri{ta (na mese~nom nivou)

- majstorije u ku}i – haus majstor

- molerske radove

- tapetarske

- vodoinstalaterske

- zidarske

- kerami~ke usluge

- elektro popravke

- ~i{}ewe tepiha

- ~i{}ewe zgrada

- popravka kompjutera i

wihovo odr`avawe

- popravka i izrada va-

{ih akusti~nih i elek-

tri~nih `i~anih in-

strumenata (gitara,

mandolina,

bas primova,

i dr.)

- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro-

|endane, i ispra}aje)

- frizerske usluge (u va{im prostorijama)

- visinsko prawe stakala

- ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe

(plo~ica, mermera i itd.)

- ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244,

Tel. 373-233, 064/133-70-33

Agencija V R E D N I C A

marketing 032/342-276

OKRU@NO - 6. APRILA

U GORWEM MILANOVCU

TAKMI^ILI SE U^ENICI

MA[INSKE STRUKE

Danas, u vreme sve ve}e otu|enosti,

kada svako brine svoju brigu, na{a

deca su pokazala da humanost jo{ uvek po-

stoji. \a~ki parlament O[ “Tatomir An-

|eli}” u Mr~ajevcima poveo je akciju pri-

kupqawa novca za le~ewe svoje me{tanke u

inostranstvu. Roditeqi i nastavnici su

se masovno odazvali, verovatno dirnuti

de~ijom solidarno{}u. Ukqu~ili su se

~ak i najmla|i `iteqi ovog malog, ali po-

znatog mesta, polaznici vrti}a “Zvon~i-

ca”. Savet roditeqa smatra svojom obave-

zom da javno pohvali sve u~esnike ovog do-

brotvornog dela. Du`nost nam je, tako|e,

da napomenemo da se mladi Mr~ajev~ani

nisu zaustavili u svojim humanitarnim

aktivnostima. U toku je realizacija pomo-

}i bolesnoj devoj~ici, tako|e me{tanki

ove varo{i.

Savet roditeqa O[ “Tatomir An|e-

li}”

\ACI VELIKOG

SRCA

Beogradski festi-

val pisaca “Vite-

zovo prole}e” ove

godine }e biti

odr`an 11. maja, u

Sava centru, a

prethodi mu, kao i

ranije, karavan u

kome pesnici obi-

laze {kole {irom

Srbije i susre}u se

sa ~itaocima ~uve-

nog ~asopisa “Vi-

tez”

PESNICI U SUSRET ^ITAOCIMA

10 PETAK 5. APRIL 2013. GODINESELO

PIJA^NI

BAROMETAR

POVR]E

krompir 40 - 70 dinara

pasuq 300

paprika 350

paradajz 230

krastavac 300

praziluk 80 - 100

rotkva 50

tikvice 280

brokoli 250 - 300

kupus 20 - 50

karfiol 250 - 300

per{un 30

{argarepa 50 - 80

cvekla 50 - 60

prokeq 250

zelena salata 20 - 30

spana} 50 - 80

crni luk 50 - 70

beli luk 400

VO]E

suve {qive 250 - 320

jabuke 50 - 80

kru{ke 100

ju`no vo}e 80 - 200

orasi 1.000

MLE^NA PIJACA

projino bra{no 80 - 90

pili}i 350

jaja 12 - 13

kajmak 500 - 600

sir 200 - 400

pr{uta 1.300 - 1.500

slanina 350 - 800

suxuk 800

STO^NA PIJACA

teli}i - nema

tovqenici - 150

prasi}i 200 - 250

ovce 150

jagwad 250 - 260

p{enica 33

je~am 33

kukuruz 33

Na meti vo}ara, koji ne po-

{tuju propise u vezi sa he-

mijskom za{titom biqaka,

svakog prole}a su p~ele. Stradawe

p~ela u vreme prskawa vo}a pesti-

cidima, i pored blagovremenih

upozorewa p~elara, ponavqa se go-

tovo svake sezone. Neobra|ena ze-

mqa u vo}wacima naj~e{}a je p~e-

liwa ispa{a, isti~u p~elari i ob-

ja{wavaju da tu rastu divqa ko-

priva, masla~ak i druge medonosne

biqke sa puno polena. Tako se ~e-

sto doga|a da se p~ele otruju na

ovim biqkama, koje su se prilikom

prskawa vo}a i same na{le na uda-

ru pesticida. Stru~waci savetuju

vo}are da vo}e tretiraju u ve~er-

wim satima i tako spre~e pomor

p~ela. Tada je i efikasnost prepa-

rata ve}a, nema vetra, ni isparewa,

a p~ele su u ko{nicama.

U punom cvetu je kajsija, a za ne-

ki dan po~e}e cvetawe breskve,

{qive, jabuke, kru{ke, vi{we, du-

we i upravo u ovom periodu se ja-

vqaju najve}i problemi. U fazi

cvetawa jabuke i kru{ke ~esto je

ki{an period, zbog ~ega su vo}ari

na`alost prinu|eni da ih tretira-

ju, kako bi ih za{titili i izbegli

ogromnu {tetu. Poznato je da se po-

jedine biqne bolesti ne mogu dru-

ga~ije suzbiti, osim tretirawem u

fazi cvetawa. U konvencionalnoj

proizvodwi primena pesticida je

neophodna i ne mo`e se izbe}i.

Ali, primena pesticida ima i

{tetne posledice, pre svega {tet-

no delovawe na p~eliwe zajednice.

Znamo kakva je korist od p~ela, ko-

ja je wihova uloga u opra{ivawu i

pove}awu prinosa vo}arskih kul-

tura, kao i da je med veoma zna~ajan

u ishrani, odnosno za zdravqe qu-

di.

Na`alost, ~esto se de{ava da

primena pesticida dovodi do uni-

{tewa p~ela, do pomora i velikih

gubitaka u p~eliwim dru{tvima, a

proizvo|a~ ima smawene prinose,

jer su biqke samobesplodne, kao

{to su mnoge sorte {qiva. Zato

stru~waci isti~u da je neophodna

saradwa vo}ara i p~elara. Vo}ari

moraju da obaveste kada }e tretira-

ti vo}wake, kako bi p~elari zatvo-

rili p~ele, obezbedili svoje ko-

{nice i potrebnu ventilaciju i

spre~ili prodor pesticida u ko-

{nice, a time i uni{tavawe p~ela.

Da ne bi do{lo do uginu}a p~e-

la, neophodno je i da se vo}ari pri-

dr`avaju uputstava. Najve}a trova-

wa p~ela izazivaju vo}ari amateri

koji ne ~itaju uputstva na pakova-

wima pesticida, a svako mora da

sadr`i i upozorewe da je odre|eni

preparat otrovan za p~ele. Pri

tom treba voditi ra~una da nisu

samo insekticidi otrovni za p~e-

le, ve} i fungicidi i herbicidi,

upozoravaju stru~waci.

N. R.

Uponedeqak je po~ela proda-

ja regresiranog dizel gori-

va na maloprodajnim objek-

tima ovla{}enog distributera -

NIS AD, koje poqoprivrednici

mogu kupiti do kraja maja. Va`e}a

maloprodajna cena dizel goriva,

koju pla}a kupac regresira se u vi-

sini od 50 dinara po litru goriva.

Nosilac komercijalnog poro-

di~nog poqoprivrednog gazdin-

stva ima pravo na kori{}ewe re-

gresa za gorivo ako, pored uslova

propisanih zakonom kojim se ure-

|uju podsticaji u poqoprivredi i

ruralnom razvoju, kupi najvi{e do

60 litara goriva po hektaru prija-

vqene i zasejane, odnosno zasa|ene

povr{ine za koju se ostvaruje pra-

vo na regres, u periodu od 1. apri-

la do 31 maja, za prole}ne radove.

Gorivo D2 i evro dizel prodaju se

po maloprodajnoj ceni goriva, va-

`e}oj na dan prodaje, utvr|enoj u

skladu sa poslovnom politikom

ovla{}enog distributera.

Kupac je du`an da, pre preuzi-

mawa goriva, proveri broj pod ko-

jim je registrovano poqoprivred-

no gazdinstvo (BPG), radi saop-

{tavawa prodavcu na prodajnom

mestu, u ciqu ostvarivawa prava

na kupovinu goriva pod uslovima

iz Pravilnika. Gazdinstva koja

jo{ uvek nisu dobila BPG, ne}e

mo}i da ostvare pravo na regres

dok taj broj ne dobiju.

Kupac ne mo`e ostvariti pravo

na regresirawe goriva, u slu~aju

da BPG ukucan na licu fiskalnog

ise~ka i BPG rukom upisan na po-

le|ini ra~una nisu identi~ni, kao

ni u slu~aju da na pole|ini fi-

skalnog ise~ka nedostaje pe~at

i/ili potpis prodavca i kupca,

navodi se izme|u ostalog u obave-

{tewu Ministarstva poqopri-

vrede, {umarstva i vodoprivrede.

Zahtev za ostvarivawe prava za

regres za gorivo podnosi se u dva

primerka Ministarstvu finansi-

ja i privrede - Upravi za trezor,

od 1. maja do 30 juna, za prole}ne

radove u 2013. godini. Uz zahtev,

podnosi se i original fiskalnog

ise~ka, izdat u skladu sa zakonom

kojim se ure|uju fiskalne kase, na

~ijoj pole|ini je ovla{}eni di-

stributer koji ga je izdao, upisao

broj poqoprivrednog gazdinstva i

overio ga pe~atom i potpisom.

Nosilac komercijalnog poro-

di~nog poqoprivrednog gazdin-

stva mo`e kupovati gorivo vi{e

puta, ali se zahtev za ostvarivawe

prava na regres za gorivo za pro-

le}ne radove mo`e podneti jedan-

put. N. R.

STRU^WACI SAVETUJU

Cvetawe vo}aka ~esto predstavqa vrlo kriti~nu fazu. Od toga u

kojoj meri }e se izvr{iti oplo|ewe, zavisi}e i koli~ina prinosa.

P~elari podse}aju da je zna~ajan doprinos p~ela za postizawe viso-

kih i stabilnih prinosa i isti~u da u prenosu polena najzna~ajniju

ulogu ima medonosna p~ela. Od svih insekata ona naj~e{}e pose}uje

cvetove. Utvr|eno je da p~eliwa pose}ivawa cvetova iznose oko 80 od-

sto. Od posebnog zna~aja je uloga p~ela u pove}awu prinosa kod sorti

koje nemaju izra`enu sklonost ka ve}oj rodnosti, i imaju slabo zame-

tawe plodova. Kori{}ewe p~eliwih dru{tava naro~ito je korisno za

poboq{awe uslova oplo|ewa u slu~ajevima eksplozivnog cvetawa.

Ovo cvetawe nastupa kod skoro svih vo}nih vrsta, kada vladaju viso-

ke dnevne temperature. U savremenoj p~elarskoj praksi razra|eni su

postupci za kori{}ewe p~ela radi pove}awa prinosa vo}aka.

P^ELE OPRA[IVA^I 80 ODSTO BIQAKA

NEOPHODNA SARADWA

VO]ARA I P^ELARA

PO^ELA PRODAJA REGRESIRANOG GORIVA

ZA PROLE]NE RADOVE

Ministarstvo poqopri-

vrede je tokom marta isplati-

lo vi{e od 900 miliona dina-

ra podsticaja poqoprivred-

nim proizvo|a~ima. Ispla}e-

no je 284 miliona dinara pre-

mija za mleko koje je predato

mlekarama u posledwem kvar-

talu pro{le godine. Isplate

premija za mleko bi}e u pot-

punosti realizovane tokom

aprila.

ISPLATA PREMIJA

ZA MLEKO PRI KRAJU

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

STARI ^A^AK

11DRU[TVO

Vi{e od sto godina

~a~anski bedem

{titi grad od po-

plava, a retko ko

zna da je wegov graditeq

bio Pavle Bru{ija, ro|en

1858. u hrvatskom primor-

ju, a preminuo 1933. godine

u ^a~ku.

Kao sin preduzima~a,

gra|evinskim poslovima

po~eo je da se bavi veoma

rano, ~im je u rodnom selu

Selcima, kod Crikvenice,

zavr{io osnovnu {kolu. U

biografiji koju }e mnogo

godina kasnije, pred kraj

`ivota, izdiktirati svom

sinu Jakovu, naveo je da je

sa ocem najpre radio na

delu pruge Rijeka -

Be~, a zatim na iz-

gradwi pruga Rije-

ka - Karlovac i

Diva~a - Pula,

kao i mostova

izme|u Budi-

ma i Pe{te

i

Mostara i

K o w i c a .

Kada mu je

otac umro,

Pavle je

bio suvi{e

mlad da bi

n a s t a v i o

w e g o v e

obimne i

ozbiqne po-

slove, pa je

pre{ao u Sr-

biju i u Beogra-

du potra`io za-

poslewe. Kada mu

to nije po{lo za ru-

kom, uputio se u Segedin,

gde je radio kao zidar na

mostu preko Tise, a potom

posao prona{ao u Suboti-

ci, na gradili{tu pruge

iz-

me|u ovog mesta i Beogra-

da.

U prestonici Srbije

ponovo je 1883. godine.

Zapo{qava se u Top-

~iderskom majdanu,

kao kamenorezac,

i, u svojstvu ra-

doznalog po-

s m a t r a ~ a ,

prisustvuje

otkrivawu

spomenika

knezu Mi-

hailu, is-

pred Na-

rodnog po-

z o r i { t a .

Naredne go-

dine su za

Pavla pe-

riod uspo-

na, kako u

p r o f e s i o -

nalnom tako i

u privatnom

`ivotu. Postaje

preduzima~, gradi-

teq drumo-

va i pruga,

mostova i tu-

nela, a zbog pri-

rode posla ~esto mewa pre-

bivali{te. U Ni{u se

1884. godine `eni Ur{u-

lom, a naredne godine mu se

u selu U{}u ra|a sin Ja-

kov. Slede}e dete, Rado-

slav, na svet je do{lo u se-

lu ^ifluku, Aleksandar je

ro|en u Baqevcu, Anka u

Kraqevu.

Po zavr{etku radova na

Ibarskom putu, dobija po-

slove u ^a~anskom, Kru{e-

va~kom, Moravskom i

U`i~kom okrugu. Zahvaqu-

ju}i wegovoj stru~nosti i

iskustvu u ^a~ku je po~et-

kom 20. veka sagra|en bedem

- {tit od poplava i wenih

katastrofalnih posledi-

ca. U Bru{ijina dela spada

i kolski most, podignut

1903. godine, kao i put kroz

Ov~arsko - kablarsku kli-

suru.

Wegov dolazak u ^a~ak

bio je itekako zna~ajan za

privredni napredak grada,

a stari ^a~ani su u novom

sugra|aninu brzo prepo-

znali preduzimqivog i

energi~nog ~oveka, punog

razumevawa prema bli-

`wima i spremnog da siro-

masima i nevoqnicima

pritekne u pomo}. Svoju

decu je vaspitavao u duhu

humanosti i odanosti ze-

mqi u kojoj su se rodili i

odrasli. Sva tri wegova

sina u~estvovala su u Pr-

vom svetskom ratu.

- U jesen 1915, neprijateq je

okupirao na{u zemqu. Sva

tri sina su mi oti{la sa

vojnim jedinicama - drugo-

vima na Solunski front,

sva trojica su bili podo-

ficiri... Svaka moja de-

latnost je prestala, moji

magacini, inventar i za-

pre`na stoka opqa~kani

su - ispri~ao je Pavle Bru-

{ija, a zabele`io wegov

najstariji sin.

Po svr{etku rata, 1919. go-

dine, osnovao je, sa Jako-

vom i Radom (Aleksandar je

preminuo, od ratnih napo-

ra, tre}eg dana po povrat-

ku sa Solunskog fronta)

preduze}e “Pavle Bru{ija

i sinovi”.

Osim gra|evinarskim

poslovima, a gradili su i

{kole, vojne objekte i elek-

tri~ne centrale, Bru{ije

su se u Qubi}u bavili iz-

radom cigle i crepa. To-

kom 1911. sagradili su

mlin u Atenici, a 1936.

wihova firma je od Dr`av-

ne hipotekarne banke kupi-

la mlin u ^a~ku.

O sahrani Pavla Bru{ije,

septembra 1933. godine,

ba{ na Jovawdanski va-

{ar, u ~ar{iji se dugo pri-

~alo. ^a~ak ga je ispratio

kao uglednog gra|anina i

sa po~astima. Prijateqi i

po{tovaoci su kov~eg na

rukama nosili od ku}e do

crkve i odatle kroz varo{,

a trgovci su za vreme prat-

we zatvorili svoje radwe.

Sahrani su prisustvovali

qudi iz ^a~ka i okolnih

mesta, ali i Bru{ijini

prijateqi i saradnici sa

Kosova i Metohije, kao i

iz Sanxaka. Sve{tenike je

predvodio prota Sreto

Mihailovi}, a govore odr-

`ali Radojko Soluji},

Dragoslav Mitrovi} i

Svetislav Jeremi}. Pavlo-

va smrt je toplim re~ima

propra}ena u listu “Poli-

tika”, a porodici je, tele-

gramom, sau~e{}e izjavilo

Ministarstvo gra|evina.

U zahvalnici koju je poro-

dica objavila u “^a~an-

skom pokretu” ~itamo da su

iza Pavla Bru{ije ostali:

supruga Ur{ula, sinovi

Jakov i Radoslav, k}erka

Anka, snaje Vojka i Emili-

ja, sestra Jelena i unu~i}i

Nikola, Ru`ica, Stana,

Kosara i Nada.

Anku }e Nemci streqati

1941. godine, u Kraqevu, a

godinu dana kasnije }e u

nema~koj raciji biti uhap-

{en i u Jajincima ubijen

Jakov Bru{ija. Od Pavlove

i Ur{uline dece jedino }e

sin Rade pre`iveti u`ase

dva svetska rata. E.V.

Pavle Bru{ija je

odlikovan Takovskim

krstom i Jugosloven-

skom krunom ~etvrtog

stepena. I wegovi si-

novi su bili nosioci

priznawa, ratnih i

mirnodopskih.

NOSILAC

PRIZNAWA

SE]AWE NA PAVLA BRU[IJU

Za izgradwu Doma

staraca i starica u

^a~ku Pavle Bru{ija

je poklonio 20.000 ko-

mada cigle, a nije iz-

ostala ni pomo} u

radnoj snazi.

DOBROTVOR

Pavle Bru{ija po~iva na ^a~anskom grobqu

U ovoj ku}i, u Ulici dr Dragi{e Mi{ovi}a, nekada je `ivela porodica Bru{ija

12 PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

U DOMU ZA STARE U KA^ULICAMA

13REPORTA@A

Divna su mesta na ko-

jima se prepli}u

razne `ivotne pri-

~e, vra}aju uspomene i sno-

vi. Nema ni{ta vrednije

od qudskog `ivota, ma u

koliko re~enica on mogao

da stane.

Ekipa “^a~anskog gla-

sa” pre neki dan na{la se

na jednom takvom mestu. U

Domu za stare u Ka~ulica-

ma. Krenuli smo u posetu

na{oj koleginici Goci da

joj ~estitamo ro|endan. Go-

cin `ivot se promenio to-

kom no}i, ali je i daqe is-

trajna u borbi da ponovo

samostalno hoda, pi{e, go-

vori. I wena snaga mnogi-

ma treba da slu`i za pri-

mer. Ona se bori sa najte-

`im neprijateqem, ali jo{

uvek zna da se smeje. Skroz

iz srca i mnogo vi{e od

svih nas.

Posle nekoliko minuta

provedenih sa wom, ose}a-

li smo istu onu energiju

kao kada smo svi zajedno u

redakciji pili kafu, sme-

jali se, {alili… Ona je

bila uvek “predvodnik” za-

bave, ali ni u ovoj gruboj

borbi, bolest nije uspela

da je pobedi.

Goca je okru`ena div-

nim qudima. Medicinske

sestre i svi ostali zapo-

sleni u ovoj ustanovi nisu

samo profesionalci u

svom poslu. To su pravi

drugari. Wihova pa`wa

bila nam je osve`ewe tog

tmurnog dana. Takve qude,

na`alost, danas retko sre-

}emo. Nasmejani i vedri,

spremni da se na{ale, po-

mognu i odgovore na sva

pitawa wihovih {ti}eni-

ka, a najstarija koja tamo

provodi svoje dane je baka

ro|ena 1919. godine. Gospo-

|a Vera, iako ima 94 godi-

ne, ima nalakirane nokte i

veliki osmeh. Nasmejana

starica poti~e iz stare ~a-

~anske porodice Dimitri-

jevi} i rado pri~a o svojoj

pro{losti, a pro`ivela je

mnogo.

Da li je sramota biti u

Domu za stare? Kako za ko-

ga. Neko misli da ga se rod-

bina odri~e ako ga smesti

u stara~ki dom, a neko, po

najve}em snegu do|e taksi-

jem iz Gu~e sa torbom u ru-

ci i ka`e: “Ja ho}u da `i-

vim ovde”.

U sobi za dru`ewe, gde

{ti}enici Doma zajedno

provode vreme, zatekli smo

simpati~nu i vedru sedam-

desetsedmogodi{wu ^a-

~anku Radojku. Ona ima pr-

oblema sa nogom, i iako su

se weni sinovi protivili,

do{la je da vidi kakav je

`ivot u Domu.

- Lep je. Volim da ~i-

tam, volim da gledam tele-

viziju, sestre su divne i

svi zaposleni - pri~a nam

Radojka, koja, vidi se na

wenom licu, u`iva u svojoj

starosti. Iako joj je sin

kroz {alu rekao da }e je

prisilno odvesti ku}i,

woj se jo{ uvek ne ide, pri-

~a kroz osmeh.

Dom ima standardizova-

ne sobe, prilago|ene po-

trebama wegovih korisni-

ka. Do dozvoqenih grani-

ca, svako ko provodi vreme

u Domu mo`e da ure|uje svoj

`ivotni prostor kako `e-

li.

Kada u|ete u Brankinu

sobu, sigurno ne biste po-

mislili da ste u nekoj usta-

novi. Ormari, ukrasi,

stolwaci, prekrivke, tepi-

si, uramqene stare poro-

di~ne fotografije na zi-

du... Branka je Kraqev~an-

ka koja mora da se stara o

svojoj majci, koja ima 88 go-

dina i kojoj je neophodan

neprikidan nadzor. To ni-

je uspevala sama kod svoje

ku}e i do{le su u Dom za

stare u Ka~ulicama. Ka`e

nam da nema nameru odavde

da odlazi. I za{to bi? Ona

je svoju sobu pretvorila u

pravi topli dom, ima ko da

joj pomogne da brine o maj-

ci, ima vremena da iza|e i

vidi se sa prijateqima,

{to ranije nije uspevala.

I ose}a se sigurno. Ka`e,

prvi put da ne mora da za-

kqu~ava vrata i mo`e da

spava u miru i ti{ini.

Toga dana u Domu u Ka-

~ulicama, kroz pri~u sa

na{im sagovornicima,

upoznali smo razne qudske

sudbine i ~uli zanimqive

`ivotne pri~e. Upoznali

smo baku koja ima 94 godi-

ne, Matiju koji je tu zbog

svoje supruge, Radojku,

Branku... Odlazimo boga-

tiji za nova saznawa o qud-

skom `ivotu. O tome kako

se ~uvaju majka ili deca,

suprug ili supruga... Kako

se i na koji na~in po{tuju

do posledweg dana. O tome

kako zaposleni u ovom Do-

mu, stranci za sve koji ovde

prvi put u|u, u~ine da se i

oni koji nemaju bli`wih

ro|aka osete ne~ijima. Od-

lazimo sre}ni znaju}i da je

Goca me|u takvim qudima.

Odlazimo nasmejani, jer

nam je wena cimerka iz so-

be rekla da je Goca svakog

jutra budi pesmom. Odlazi-

mo puni nade znaju}i da bo-

lest qudima ne mo`e ukra-

sti duh, ako oni to ne `ele.

I. M.

Dom za stare osobe “Vinijum” nalazi se u Ka~uli-

cama, na 15 kilometara od ^a~ka, na obroncima pla-

nine Jelice u ~istoj i netaknutoj prirodi. Otvoren

je u septembru 2011. godine i do danas je kroz wega

pro{lo vi{e od 50 korisnika iz raznih gradova Sr-

bije, ali i inostranstva.

- Pru`amo negu za pokretne, polupokretne i ne-

pokretne korisnike. Sobe su komforne, jednokrevet-

ne, dvokrevetne i trokrevetne, sa kupatilom. Nudi-

mo medicinsku negu 24 ~asa, redovnu terapiju, ishra-

nu, higijenu... Zapravo sve ono {to je korisnicima

potrebno da se ose}aju kao kod ku}e - ka`e Sne`ana

Obu}ina, administrativni radnik Doma.

U Domu se trenutno nalazi 27 korisnika, ali taj

broj se stalno mewa. Jedni odlaze, drugi dolaze, ali

ima i onih koji su tu od samog po~etka.

- Oni imaju svoje prostorije u kojima se dru`e,

sede zajedno i razgovaraju, naj~e{}e svako o svojoj

deci. Slavimo im ro|endane i sve ostale praznike.

Dovodimo im i razna kulturna dru{tva, organizuje-

mo proslave kako bismo im {to vi{e i sadr`ajnije

ispunili vreme - ka`e Obu}ina.

U DOMU KAO KOD KU]E

BOLEST I STAROST

LAK[I U DRU[TVU

Sre}an ro|endan

Najstarija korisnica

Vera (94) Preuredile sobu u porodi~ni kutak Dom za stare

U pripremi restoran za posetioce

14 PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE 15SELO

Uproizvodwi maline je prisutan ve-

liki broj problema koji zajedno sa

vremenskim prilikama uti~u, kako

na koli~inu, tako i na kvalitet roda. Je-

dan od velikih problema je nedostatak

kvalitetnog sadnog materijala. Dugogodi-

{wa praksa podizawa novih zasada mali-

ne sadnicama iz proizvodnih zasada, ili

iz mati~waka sumqivog kvaliteta dovodi

do smawewa prinosa, slabijeg kvaliteta

ploda i skra}ewa eksploatacionog veka

zasada. Posledwih godina veliki problem

u gajewu maline predstavqa masovno su{e-

we rodnih zasada. Ako se izuzme izbor

neodgovaraju}e parcele, naj~e{}i prou-

zrokova~i su{ewa su neke vrste gqiva iz

roda trule`nica korena. Simptomi bole-

sti se ispoqavaju u vidu iznenadnog i na-

glog uvenu}a i “propadawa” izdanaka pred

kraj prole}a i po~etkom leta, napomiwe

mr Aleksandar Leposavi} iz ~a~anskog

Instituta za vo}arstvo.

Polaze}i od ~iwenice da je pored sort-

ne ~istote, preduslov svake uspe{ne pro-

izvodwe zdravstveno ispravan sadni mate-

rijal, mr Leposavi} predla`e dve grupe

mera:

- Kratkoro~ne, odnosno radikalne mere

kontrole postoje}ih mati~waka na prisu-

stvo fitopatogenih gqiva i kontrole ze-

mqi{ta na kojima se podi`u novi mati~-

waci, kao i materijala od kojeg se podi`u

mati~waci i izbora odgovaraju}e parce-

le. Tako|e, potrebno je uspostaviti efika-

sniji sistem delovawa nacionalne fito-

sanitarne slu`be u ciqu zaustavqawa

uvoza zara`enog sadnog materijala. Dugo-

ro~ne mere podrazumevaju stvarawe predo-

snovnog i osnovnog sadnog materijala u

nau~nim institutima, od koga }e se proiz-

voditi sertifikovani sadni materijal,

kao i upis u registre svih proizvo|a~a i

uvoznika sadnog materijala uz organizo-

vawe profesionalne nacionalne fitosa-

nitarne slu`be. Tako|e, treba navesti da

izostanak stru~nih lica na terenu dovodi

do brojnih gre{aka u primarnoj proizvod-

wi, od kojih su naj~e{}i neadekvatna

agrotehnika i neodgovaraju}a za{tita,

{to sve zajedno ~ini da je prose~an prinos

u na{oj zemqi veoma nizak, a samim tim je

i ekonomska ra~unica proizvodwe na ni-

`em nivou.

Problem predstavqa i nedostatak efi-

kasne kontrole u proizvodwi i plasmanu

maline. U ciqu spre~avawa nastajawa

{tete usled prekora~ewa dozvoqenog sa-

dr`aja pesticida, te{kih metala, virusa i

bakterija u malini, neophodno je nabaviti

i u funkciju staviti ve} postoje}u opremu

u Ariqu i U`icu. Na ovakav na~in bi se

smawila ili u potpunosti eliminisala

{teta koju prouzrokuju nesavesni proiz-

vo|a~i i trgovci, isti~e na{ sagovornik.

Na kraju, problem u proizvodwi je i ne-

adekvatna organizacija otkupa maline na

terenu, kao i neefikasna agrarna politi-

ka dr`ave. U merama ekonomske politike

dr`ave malina i vo}arstvo u celini nema-

ju mesto koje im pripada, smatra Leposa-

vi}.

U nekim privredno i vo}arski razvije-

nim zemqama Evrope, posebno u krajevima

sa vla`nijom i hladnijom klimom, proiz-

vodwa maline se organizuje u kontrolisa-

nim uslovima. Ovakva proizvodwa je znat-

no skupqa, ali se na tr`i{tu, zbog rani-

jeg sazrevawa plodova, posti`u ve}e cene

koje vi{e nego pokrivaju pove}ane tro-

{kove proizvodwe. Pored toga, ovakav na-

~in omogu}ava postizawe dobrih prinosa

i u nepovoqnim agroekolo{kim uslovi-

ma, ka`e Aleksandar Leposavi}, jedan od

vode}ih stru~waka u oblasti malinarstva

u na{oj zemqi:

- Dosada{wa iskustva u na{oj zemqi

ukazuju da se u kontrolisanim uslovima

posti`u stabilni prinosi i dobija boqi

kvalitet ploda u odnosu na proizvodwu na

otvorenom. Plodovi su ~vr{}i i po veli-

~ini ujedna~eniji. Tako|e, oni imaju du`i

vek upotrebe u sve`em stawu. Osim u mo-

dernim plastenicima, tunelima i lakim

monta`no - demonta`nim konstrukcijama,

vrlo uspe{na proizvodwa maline mogu}a

je i u poluza{ti}enom prostoru: polieti-

lenskim nastre{nicama, mre`arnicima,

ili pod protivgradnim mre`ama. Nove

tehnologije u proizvodwi maline podra-

zumevaju i uvo|ewe u proizvodwu novih

jedno i dvorodnih sorti maline, kao {to

su tjulamin, glen empl, polka i druge.

Preduslov za uvo|ewe ovih sorti je uvoz

zdravog sadnog materijala.

Od nastanka velike ekonomske krize u

na{oj zemqi, malina je jedan od zna~ajni-

jih proizvoda srpske privrede. Malina za

na{u zemqu posledwih godina predstavqa

najprofitabilniji izvozni artikal, ~ija

vrednost ponekad dosti`e i vi{e od 150

miliona eura. Najve}i deo izvoza ostvaru-

je se ka zapadnoevropskim zemqama (Ne-

ma~ka, Francuska, Austrija, Holandija),

pre svega, u smrznutom stawu. Perspektiva

izvoza je vrlo dobra, jer malina, pored

ostalog, ima epitet “ekolo{ke”, odnosno

“zdravstveno bezbedne” hrane, tako da se

izvoz mo`e, uz odgovaraju}e marketin{ke

mere i pove}ati, jer postoji zna~ajna i

stabilna izvozna tra`wa za ovim arti-

klom.

S obzirom na privredni zna~aj maline,

pre svega, u izvozu, prihodu porodi~nih

gazdinstava, preradi, treba podr`ati

inicijativu za formirawe Nacionalnog

saveta za malinu na svim nivoima, apeluje

Leposavi}:

- To je na{ izvozni proizvod, prepozna-

tqiv na svetskom tr`i{tu po koli~ini i

kvalitetu. U ciqu stabilizacije proiz-

vodwe maline treba uvesti odre|eni pod-

sticaj na svaki izve`eni kilogram mali-

ne. Od utvr|enog iznosa podsticaja, deo bi

trebalo izdvajati za stimulaciju primar-

nih proizvo|a~a, deo za anga`ovawe efi-

kasne stru~ne slu`be na terenu, a deo usme-

riti na istra`ivawa i razvoj tr`i{ta.

Na ovakav na~in se mo`e ostvariti stabi-

lan i dugoro~an rast proizvodwe, {to uz

vrhunski kvalitet i pro{irewe asorti-

mana od maline, unapre|ewe kvaliteta i

osavremewavawe dizajna omogu}ava pove-

}awe izvoza, koji predstavqa imperativ

na{e zemqe. N. R.

MR ALEKSANDAR LEPOSAVI] O PROBLEMIMA I NOVIM TEHNOLOGIJAMA U PROIZVODWI MALINE

- Proizvodwa maline u svetu posledwih decenija bele`i tendenciju rasta. Naj-

ve}i obim proizvodwe ostvaruje se u Evropi, vi{e od 60 odsto, zatim u Severnoj

Americi, Ju`noj Americi i Aziji. Po ubranim koli~inama ploda, na evropskom

kontinentu je i daqe na prvom mestu Rusija, zatim Srbija, Poqska, Ukrajina, Ma-

|arska, Francuska, [panija i druge zemqe. Me|utim, najve}a robna proizvodwa se

ostvaruje u Srbiji, jer se vi{e od 95 odsto sve`ih i prera|enih plodova maline pla-

sira na svetskom tr`i{tu. Prema podacima Me|unarodne organizacije proizvo|a-

~a i prera|iva~a maline (u periodu 2006 - 2010. godine), u svetu se proizvede izme-

|u 450 i 500 hiqada tona ploda maline godi{we - navodi mr Leposavi}.

Vremenske prilike u 2012. godini nisu pogodovale gajewu maline u ve}ini zema-

qa, zbog ~ega je do{lo do osetnog pada u proizvodwi. Pro{le godine, u Srbiji je

proizvedeno 37 hiqada tona, {to je umawewe u odnosu na 2011. od 55,7 odsto. Najve-

}e smawewe proizvodwe u prethodnoj godini imala je na{a zemqa, {to je rezultat

delovawa vi{e ~inilaca, od kojih se posebno izdvaja uticaj vremenskih prilika i

to zbog izuzetno duge i hladne zime, hladnog i vla`nog prole}a i ekstremne su{e sa

kakvom se proizvo|a~i do sada nisu susretali. Na`alost, ove godine se o~ekuje jo{

mawi rod, jer u mnogim maliwacima Zapadne Srbije maline gotovo da nema.

PROIZVODWA U SVETU I SRBIJI

Malina je osetqiva na mno{tvo

bolesti i {teto~ina, podse}a na{

sagovornik i nagla{ava da se ade-

kvatnom negom zasada mo`e suzbiti

veliki broj {teto~ina, ili se mo`e

uticati na smawewe stepena wihove

zastupqenosti. Odr`avawe zdravog

statusa biqaka kroz dobru prihranu

i navodwavawe, adekvatna rezidba i

postavqawe naslona u ciqu poboq-

{awa ventilacije u zasadu, dobra za-

{tita od korova, kojom se minimizi-

ra pojava eventualnih doma}ina bo-

lesti, doprinose smawewu uticaja

bolesti i {teto~ina. Wihov uticaj

se tako|e umawuje odabirom otpor-

nih sorti i pravilnom primenom pe-

sticida, sa ciqem pove}awa otpor-

nosti na prouzrokova~e bolesti.

- Proizvo|a~i maline uglavnom

zanemaruju zna~aj jeseweg prskawa,

koje je glavno. Jesewe prskawe u pro-

gramima za{tite treba da bude prvo

koje se obavqa po zavr{enoj berbi

malina. Ono treba da bude najzna~aj-

nije zbog toga {to izdanci treba da

u|u zdravi u zimu, a koji se ba{ sada,

u prole}e odabiraju za rod. Naj~e{}e

bolesti su leptosferija ili gqivica

koja prouzrokuje su{ewe izdanaka

maline, i u mawem procentu je zastu-

pqena didimela, odnosno gqivica

koja izaziva su{ewe rodnih pupoqa-

ka. Postoje i zna~ajnije bolesti koje

ne bi smele da budu prisutne u zasadu,

kao {to je trule` korena i u posled-

we vreme, zbog uvoza zara`enog sad-

nog materijala, bakterijsko oboqewe

agrobacterium tumefaciens. Pro{le se-

zone, u drugom delu godine, odnosno

vegetacije bile su prisutne griwe.

Me|utim, nije svako {arenilo na li-

stu prouzrokovano griwama, ve} mo-

`e da bude rezultat nenormalno kise-

lih zemqi{ta. Sa kiselih zemqi{ta

mo`e da bude problemati~an i kvali-

tet plodova, a griwe se intenzivnije

javqaju u uslovima kada je visoka

temperatura i niska relativna vla-

`nost vazduha - obja{wava Aleksan-

dar Leposavi}.

BOLESTI I [TETO^INE

MALINA NEMA MESTO

KOJE JOJ PRIPADA

16 PETAK 5. APRIL 2013. GODINEZDRAVSTVO

Iako nisu opasne po `i-

vot, tegobe poput {tucawa, nadutosti ili

`uqeva mogu biti bolne i neugodne. Iako

}e ve}ina pri~ekati da ove povremene

smetwe pro|u same od sebe, evo {to mo`e-

te u~initi kako bi se one {to pre zavr{i-

le.

[tucawe

Javqa se zbog ne`eqenog gr~ewa dija-

fragme. Saveti poput brzog ispijawa ~a-

{e vode ili zadr`avawa daha mogu pomo-

}i. Prekidaju tok disawa i dijafragma se

opu{ta. Ako va{ stari trik protiv {tu-

cawa ne pomogne, imajte na umu kako bi

ono trebalo prestati samo nakon nekoli-

ko minuta. Lekaru se obratite ako traje

du`e od tri sata ili uzrokuje ote`ano di-

sawe i gutawe.

Suva usta

Ovaj problem nastaje kada se ne proiz-

vodi dovoqno pquva~ke. Jedan od uzroka je

nedostatak te~nosti u organizmu, a suva

usta mogu biti i posledica uzimawa leko-

va – od antidepresiva do antihistamini-

ka. Pijte vi{e vode, a poma`u i `vaka}e

gume ili tvrde bombone (bez {e}era). Sma-

wite unos kofeina. Ako pu{ite, po`eqno

je prestati sa ovom navikom. Ako ni{ta

od ovoga ne poma`e, obratite se lekaru.

Mo`da je prisutan neki drugi problem,

poput infekcije disajnih puteva, sinusi-

tisa ili dijabetesa.

@uqevi

Preuske i tesne cipele mogu uzrokova-

ti sakupqawe te~nosti izme|u gorwih i

dowih slojeva i tada nastaju neugodni `u-

qevi. Naravno,

mogu ih uzroko-

vati i opekoti-

ne i druge ozle-

de ko`e. @uqe-

ve je najboqe ne

dirati. Ako mo-

rate “probu{i-

ti” `uq, dobro

operite ruke,

koristite ste-

rilnu iglu kako

bi te~nost iscurela van i nemojte uklawa-

ti gorwi sloj ko`e koji pokriva `uq. Ako

podru~je oko `uqa postane crveno ili se

pojavi te~nost koja nije prozirna, javite

se lekaru.

Nadutost

Neugodan ose}aj punog `eluca mo`e na-

stati zbog mnogih razloga. Ponekad je

uzrok prevelika koli~ina hrane, a nadu-

tost mo`e biti i posledica sindroma

iritabilnog creva. Iako je

ve`bawe verovatno posled-

wa stvar na koju biste se

odlu~ili, brza {etwa od 10

ili 15 minuta poma`e.

Protiv nadutosti se mo`e-

te boriti i tako da podru~-

je iznad pupka masirate pet

minuta kru`nim pokreti-

ma.

Ispucale usne

Ko`a na usnama je puno

tawa od ko`e na ostatku lica i ne sadr`i

lojne `lezde pa br`e dehidrira. Ako ima-

te naviku da jednostavno jezikom prelazi-

te preko suvih i ispucalih usana – nemoj-

te. Time pogor{avate situaciju. Koristi-

te balzam za usne koji {titi i le~i ko`u

usana, i birajte onaj sa UV za{titom.

Proteklih dana cela Srbija se

“digla na noge” da pomogne Ti-

jani da dobije novo srce. U ovu

humanitarnu akciju ukqu~ili su se i

^a~ani. Iako je, zahvaquju}i raznim

donacijama, porodica Ogwanovi} uspe-

la da uplati depozit od 500.000 dolara

klinici u Hjustonu, u kojoj treba da se

izvr{i operacija, potrebno je jo{ nov-

ca.

U organizaciji ~a~anskog Pokreta

srpske omladine na Gradskom trgu }e se

do subote prikupqati novac za Tijanu,

a u ovoj akciji u~estvova}e i nekoliko

kafi}a, me|u kojima su “Velvet”, “@uta

ku}a”, “Mondo”, “Dol~e Vita” i “Tema”,

koji }e uz ra~une, tako|e prikupqati

novac za ovu devoj~icu.

Svi koji `ele da pomognu mogu da se

informi{u na veb stranici

www.tijanaogwanovic.com, a o svim hu-

manitarnim akcijama informacije mo-

`ete da pogledate na Fejsbuk stranici

www.facebook.com/pomoczatijanu. Za

uplatu nov~ane pomo}i otvoreni su ra-

~uni kod Komercijalne banke a.d, Beo-

grad, Svetog Save 14, na ime Tijana Og-

wanovi}, Roze Luksemburg 35, 11000 Be-

ograd, Srbija.

Dinarski ra~un:

205-9011004816395-73

Devizni ra~un:

SWIFT: KOBBRSBG; IBAN:

RS35205903101860366239

I. M.

Za{to bosiqak, pelin

i `alfija ne smeju du-

go da se koriste, {ta

su piwoli, koja biqka ima

ukus ~varaka, za{to je ka-

milica “kraqica” `enske

lepote, koji sastojak iz qu-

te paprike se koristi kod

hemoterapije, za{to se ma-

ti~wak koristi uvek sve`,

zbog ~ega masla~ak naziva-

ju “Bo`ija biqka”, kako to

da u industrijskom ke~apu

“nema ni p od paradajza”,

kako lavanda “ubija” ma-

sno}u, ~ime karnfili} le-

~i zuboboqu, za{to biber

smatraju najja~im

afrodizijakom i

za{to su rutvica

i |umbir zabra-

weni trudnicama,

i jo{ mnoge odgo-

vore o za~inskim

biqkama ponudio

je pro{le srede

gastronom iz Beo-

grada Mladen Pe-

ri{i}, predsta-

vqaju}i istovre-

meno svoju kwigu “Za~ini -

~arobna hrana”. Peri{i}

je bio gost Kulturno-obra-

zovnog programa Doma kul-

ture i vi{e od dva sata

animirao je brojnu publi-

ku kojoj je posle dugog pre-

davawa, ipak, ostao du`an

poneki odgovor. Predsta-

vqaju}i temu predavawa i

gosta, urednik programa

Verica Kova~evi} je podse-

tila da je poznata istorij-

ska ~iwenica da se na za~i-

ne kroz istoriju gledalo

kao na blago kojim se trgo-

valo kao i svilom i zla-

tom, zbog koga se pqa~kalo

i ratovalo, a putevi su vo-

dili sa Orijenta, iz Kine

i Indije, do Mediterana, a

pikantni ukusi bili pri-

vilegija plemi}a. Mladen

Peri{i} je idejni tvorac

Me|unarodnog takmi~ewa

u pripremi sredwovekov-

nih jela u Ba{adu, a podat-

ke i recepte, otkrivene u

mona{kim spisima, {ta se

jelo na dvorovima Nema-

wi}a, preto~i}e uskoro u

jedinstvenu kwigu, kojom

namerava da objedini veli-

ki nacionalni kuvar. Naj-

zna~ajnije za~in-

ske biqke i one

koje su nam do-

stupne na na{em

podnebqu Peri-

{i} je u kwizi

predstavio kom-

pletno kroz ~eti-

ri aspekta: bota-

ni~ki, istorij-

ski, primenu u ku-

linarstvu i he-

mijski, odnosno

kroz nutritivne i lekovi-

te vrednosti, i to u sarad-

wi sa qudima iz struke za

svaku od ovih oblasti. Sa-

radnici na kwizi bili su

mu: profesor Branislav

Petkovi}, Goran Blagoje-

vi} i Aleksopulos Hri-

stos. Kwiga je nastala iz

Peri{i}evog li~nog ku-

varskog dnevnika, a wegova

op{ta poruka bila bi da

sve kobinacije za~ina pra-

vimo sami, a biqke kori-

stimo u {to izvornijem

stawu. Z. L. S.

ZANIMQIVO PREDAVAWE O KULTURI ISHRANEHUMANITARNA AKCIJA I U NA[EM GRADU

ZA^INI - ^AROBNA HRANA^A^AK SRCEM ZA

TIJANINO SRCE

Kompanija Telekom Srbija otvo-

rila je humanitarni broj za priku-

pqawe pomo}i za Tijanu. Sms broj je

3243, a cena poruke je 100 dinara. Po-

ruka mo`e biti prazna ili sadr`ati

bilo koji simbol.

SMS NA 3243

KAKO SPRE^ITI

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE 17ZDRAVSTVO

Dom zdravqa u ^a~-

ku nalazi se u pro-

cesu akreditacije,

koji bi trebalo da

bude zavr{en naj-

vi{e za mesec i po

dana, ka`e dr Vla-

de Veli~kovi} di-

rektor Doma zdra-

vqa. Proces akre-

ditacije predsta-

vqa standardiza-

ciju postupaka u

prijemu, le~ewu i

prevenciji bolesti,

standardizaciju

opreme, kadra, teh-

ni~kih uslova za

rad, u ciqu boqeg

i kvalitetnijeg le-

~ewa i izbegavawa

ne`eqenih doga|a-

ja sa {tetnim ili

fatalnim posledi-

cama.

Akreditacija je sta-

lan proces i odno-

si se na unapre|ewe

pru`awa usluga pacijenti-

ma, {to za krajwi ciq ima

visok nivo zdravstvene za-

{tite i bezbednosti paci-

jenata. Stalno unapre|ewe

kvaliteta je postizawe ni-

voa koji je boqi od pret-

hodnog, a od akreditacije

korist imaju i zaposleni u

zdravstvenim ustanovama i

pacijenti, napomiwe dr

Veli~kovi}. On isti~e da

se kvalitet pru`awa

zdravstvenih usluga proce-

wuje na osnovu pokazateqa

koji se odnose na obezbe|e-

we dovoqnog broja zdrav-

stvenih radnika prema

broju stanovnika, kapaci-

teta, mre`e i opremqeno-

sti zdravstvenih ustanova,

jedinstvenih standarda u

le~ewu, a potrebno je i

pratiti vodi~e dobre kli-

ni~ke prakse.

- Radi boqeg le~ewa i

pra}ewa pacijenata, uveli

smo vi{e od 200 dijagno-

sti~kih procedura, koje se

ne odnose iskqu~ivo na le-

~ewe. One }e sigurno olak-

{ati rad zaposlenima, a

pacijentima pru`iti kva-

litetniju i bezbedonosniju

zdravstvenu za{titu. Uve-

li smo i pet novih klini~-

kih puteva za le~ewe, koji

predstavqaju sistem mera i

postupaka kojima se ta~no

zna kako se neka bolest

prevenira ili le~i. To su

klini~ki putevi za de~iju

astmu, prevenciju i rano

otkrivawe dijabeta, pri-

marnu prevenciju kardio-

vaskularnih oboqewa, se-

kundarnu prevenciju kar-

diovaskularnih oboqewa i

depresiju, dok smo klini~-

ki put za prevenciju i rano

otkrivawe kolorektalnih

karcinoma imali i ranije

- obja{wava doktor Veli~-

kovi}.

SRE\ENE USTANOVE

I OKOLINA

U procesu akreditacije

i unapre|ewa zdravstvene

za{tite, potrebno je sredi-

ti prostor u koji dolaze

pacijenti, a `ivotnu sre-

dinu zdravstvenih ustano-

va dovesti na najvi{i ni-

vo.

- Sredili smo prilaznu

rampu i ulaz u Dom zdra-

vqa, koji je morao biti iz-

ravwan. Unutar ustanove

vidqiva su korisna obave-

{tewa. Sre|ene su sve sa-

nitarije, toaleti i vecei.

Trenutno ure|ujemo jo{

dve prilazne rampe. Jednu u

De~ijem dispanzeru za in-

validna i hendikepirana

lica, a drugu u Mr~ajevci-

ma. Svo osvetqewe oko Do-

ma zdravqa }e biti popra-

vqeno - ka`e dr Veli~ko-

vi}. Okolina se ure|uje ne

samo kod Doma zdravqa,

ve} i u ostalim ustanovama

primarne zdravstvene za-

{tite u na{em gradu.

- Najverovatnije za de-

set dana }e biti okre~ena

zgrada Medicine rada. Is-

pred ustanove su postavqe-

ni stubi}i, da pacijenti ne

bi mogli da parkiraju au-

tomobile na tom prostoru,

a dogovorili smo se sa

“Gradskim zelenilom” o

sadwi cve}a. Tako|e, is-

pred Medicine rada posta-

vi}emo i nove klupe, a u

ustanovi }emo srediti toa-

lete - ka`e dr Veli~kovi}.

On napomiwe da je dosta

toga ura|eno na sre|ivawu

osnovnih uslova za rad,

ali da se na tome ne}e sta-

ti.

Doktor Veli~kovi} ta-

ko|e navodi da je pored

standardizacije objekata i

opreme, potrebna i stan-

dardizacija kadra. Dom

zdravqa prema wegovom

mi{qewu ima dovoqan

broj lekara u odnosu na

broj stanovnika, iako ima

mawih odstupawa:

- U nekim slu`bama

imamo dovoqan broj leka-

ra, a u nekima je mawak. Na

Ginekologiji je, na pri-

mer, dovoqan broj, dok nam

na Pedijatriji fale jedan

ili dva lekara, prema ne-

kim standardima. Na Pa-

trona`i imamo mawak se-

stara.

DOBRA

POKRIVENOST

Mre`a zdravstvenih

ustanova u gradu i okolini

tako|e zadovoqava stan-

darde, ali i potrebe paci-

jenata.

- Gradska mre`a je do-

bro razvijena, imamo ambu-

lante u Trnavi, Slatini,

Zabla}u, zatim u Bresnici,

Mr~ajevcima i Preqini.

U nekim mestima, kao {to

su Ostra, Petnica, Preme-

}a i @ao~ani lekar de`u-

ra jednom sedmi~no, a u

Prijevoru tri puta. Zado-

voqni smo pokriveno{}u

ambulantama. Ako se bude

ukazala potreba za ve}im

brojem radnih dana u ne-

kim ambulantama, normal-

no je da }emo reagovati -

ka`e dr Veli~kovi}.

Dom zdravqa bi do kra-

ja ove godine trebalo da

pre|e u nadle`nost Grada,

a i do sada je saradwa sa

lokalnom samoupravom bi-

la na odli~nom nivou, sma-

tra dr Veli~kovi}.

- Ove godine Grad je iz-

dvojio dobar deo sredstava

i za potrebe Doma zdravqa

i za potrebe Bolnice. Sko-

ro smo dobili i dva nova

sanitetska vozila za Slu-

`bu hitne pomo}i.

Komentari{u}i na {ta

se pacijenti najvi{e `ale,

doktor Veli~kovi} je re-

kao da su to naj~e{}e ~eka-

wa na odre|ene preglede:

- Da bi se neke stvari

ispunile postoje odre|eni

protokoli, koje mi zapo-

sleni u zdravstvenim usta-

novama moramo da po{tuje-

mo. Naravno da ima spora-

di~nih `albi, ali su retke

one na u{trb kvaliteta le-

~ewa, obi~no se odnose na

tehni~ke stvari. Ali, mi-

slim i da }e proces akredi-

tacije u~initi da `albi

bude {to mawe, a usluga bu-

de {to boqa.

I. M.

PROCES AKREDITACIJE DOMA ZDRAVQA TREBALO BI USKORO DA BUDE ZAVR[EN

U Srbiji se godi{we u ustanovama zbrine 6.000

psihijatrijskih bolesnika, a u planu je da se u nared-

noj godini kapacitet smawi za vi{e od 1.000 kreveta.

Uslov za to je da svaki Dom zdravqa ima psihijatra

koji bi, po principu izabranog lekara, brinuo o obo-

lelima. Prema kadrovskom planu, koji je Ministar-

stvo zdravqa donelo po~etkom marta, svaki Dom

zdravqa u Srbiji trebalo bi da dobije psihijatra.

- Ranije smo u Domovima zdravqa imali Dispan-

zere za mentalno zdravqe i Savetovali{te za {e}er-

nu bolest. Postoji {iroka inicijativa da se oni vra-

te na primarni nivo zdravstvene za{tite. Razlog za

to je {to nisu svi za psihi~ko le~ewe, ali mnogi ima-

ju probleme za ~ije re{ewe je potrebna psihijatrijska

pomo}. Ja sam `estok zagovornik da se Savetovali{te

i Dispanzer za mentalno zdravqe vrate na primarni

nivo i sve na{e preporuke ka Ministarstvu zdravqa

idu u tom smeru - ka`e dr Veli~kovi}.

PSIHIJATRI PONOVO U DOMU ZDRAVQA

DOBROBIT I ZA

ZAPOSLENE I ZA PACIJENTE

Dr Vlade Veli~kovi} direktor Doma zdravqa

18 PETAK 5. APRIL 2013. GODINEKULTURA

Ro|en je u ^a~ku, 1979. godi-

ne, i ovde se {kolovao sve

do odlaska u Beograd gde je,

na Fakultetu likovnih umetno-

sti, diplomirao na odseku sli-

karstvo. Sada `ivi u Beogradu i

uporedo se bavi slikarstvom i

muzikom. Zahvaquju}i dvostrukoj

obdarenosti, Nenad Mari}, u mu-

zi~kom svetu poznat kao Kraq

^a~ka, uspeva da, kako sam ka`e,

pomiri dionizijski i apolonski

princip, dvojnost koja je prisut-

na u svakom od nas. U muzici je,

ka`e, slobodniji, jer se u ovoj

oblasti nije {ko-

lovao, dok ga sli-

karstvo upu}uje na

disciplinu, ali i

obra~un sa “sloje-

vima koji su se na-

lepili tokom bo-

ravka na Akademi-

je”.

Pred ~a~an-

skom publikom su

iskqu~ivo Mari-

}evi akvareli,

{to iznena|uje ka-

da se zna da je umetnik ranije pre-

ferirao druga~ije tehnike.

- Izlo`eni radovi su nastali

u drugoj polovini pro{le godi-

ne. Kolega me je pozvao da u~e-

stvujem na Drugom me|unarodnom

bijenalu akvarela, u privatnoj

galeriji A u Batajnici. Nagrada

Galerije omogu}ila mi je samo-

stalnu izlo`bu, u oktobru, pa

sam morao da imam vi{e radova i

da se akvarelom bavim intenziv-

nije nego do tada.

Osim toga, rad u ovoj

tehnici ne zahteva po-

sebne uslove, a ja ra-

dim i spavam u istoj

sobi.

Radovi nastali “u

brzom potezu” temat-

ski predstavqaju zao-

kru`enu celinu i vode

nas kroz svet detiw-

stva i odrastawa, koje

se nikada ne zavr{ava

i u kome igra nije razbibriga ve}

poku{aj, radostan i bolan isto-

vremeno, da se doku~e tajne sop-

stvenog bi}a i sveta kojim smo

okru`eni.

- Kad god posmatram qude,

mla|e i starije od sebe, zapitam

se {ta je to {to ~oveka ko~i da

odraste. Da li je ~ovek u regresi-

ji ili nastoji da sa~uva dete u se-

bi, {to bi bila ute{nija vari-

janta. Pada mi na pamet i Froj-

dova misao da je dete otac ~oveka.

Sigurno da postoje i druga tuma-

~ewa, ali wih prepu{tam pose-

tiocima - obja{wava svoje moti-

ve autor ciklusa “De~ja igra”.

Otvaraju}i izlo`bu, 1. aprila

u Doma kulture, urednik progra-

ma Vesna Petrovi} je primetila

da je i umetnost neka vrsta igre:

- Umetnici uvek pomalo ostaju

deca, a svoje igra~ke zamewuju

~etkama i bojama. Stvarala{tvo

je, tako|e, izraz slobode i nemo-

rawa. Nenad Mari}, u svojim

akvarelima sredweg i malog for-

mata, kao da je pravio bele{ke,

podsetnike fragmenata svojih se-

}awa ... U ovim radovima on raz-

govara sa svojom du{om, sa dete-

tom u sebi, od kojeg ne be`i, i te

razgovore nesebi~no daje nama.

Umetni~ka igra mladog slika-

ra se, nakon prve samostalne iz-

lo`be u rodnom gradu, nastavqa.

Ka`e nam da u posledwe vreme

radi uqem i akrilom i da se

uhvatio u ko{tac sa ve}im for-

matima. E. V.

U LIKOVNOM SALONU DOMA KULTURE

Pro{log ~etvrtka Udru`ewe poslovnih `ena “Na-

de`da Petrovi}” organizovalo je u Muzi~koj

{koli prezentaciju kwige “NLP u svakom uspehu

miro|ija” autorke Slavice Squire, ro|ene ^a~anke.

Postoji metodologija uspeha. Ona se zove neurologi-

sti~ko programirawe (NLP), a autorka kwige ju je, kako

ka`e, iz milo{te prozvala nauka li~nog prosperiteta.

- U kwizi ima puno raznih ideja i primera kako mo-

`emo sami da kreiramo svoj uspeh. Tako|e, predstavqene

su i 22 ve`be. Postoji nekoliko principa uspeha koji su

obra|eni u kwizi. Osnovni je da budemo pozitivni i za-

hvalni. Svako jutro treba da razmislimo na ~emu smo za-

hvalni, a ne zbog ~ega smo nezadovoqni. Druga stvar koja

je veoma va`na je podr{ka drugih qudi. Potrebno je da

radimo na sebi, da budemo fleksibilni, da po{tujemo i

uva`avamo najrazli~itije qude i da dobijemo wihovu po-

dr{ku za ono {to `elimo da uradimo. Tako|e je va`no da

imamo jasne ciqeve - otkrila nam je kratak recept uspeha

autorka kwige Slavica Squire, NLP trener.

Autorka je ro|ena u ^a~ku, `ivela je u Gorwem Mila-

novcu, zavr{ila Prirodno matemati~ki fakultet u Beo-

gradu, a zatim oti{la u Nema~ku. U inostranstvu je poha-

|ala pet godina treninge za NLP instruktora, a kako ka-

`e ne prestaje da se usavr{ava.

- Kwiga je nastala tako {to sam ja pisala kolumnu za

magazin Sensa. One su govorile o NLP metodologiji i

bile su veoma ~itane. Izdava~i su mi predlo`ili da od

mojih kolumna napi{em kwigu. U~inilo mi se na prvi

mah da za tim nema potrebe, ~ak sam im rekla da je boqe

da prevedu kwigu nekog svetski poznatog autora, jer je ve}

sve napisano. Upravo mom izdava~u “Vulkan Pabli{er”

mogu da zahvalim {to su me ipak nagovorili da napi{em

kwigu, koja je postala bestseler, {to niko nije mogao da

predvidi - pri~a Slavica. Ona je prve treninge na srp-

skom jeziku odr`ala 2004. godine u Gorwem Milanovcu.

Prva je u Srbiji osnovala NLP Institut u Beogradu

2006. godine. Nakon osam godina rada na na{im prosto-

rima, Slavica je svoje bogato iskustvo preto~ila u kwi-

gu kojom je ovu metodologiju u~inila lako dosupnom za

svakoga. Svojom kwigom, ~itaoce uvodi u svet vrhunskih

rezultata i tehnikama NLP-a osposobqava svakoga da

kreira svoj `ivot ba{ onako kako je zamislio.

I. M.

SAMI KREATORI SVOG USPEHA

ODR@ANA PREZENTACIJA KWIGE „NLP U SVAKOM USPEHU MIRO\IJA”

„DE^JE IGRE“ NENADA MARI]A

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE 19INTERVJU

Za{to je Alan Ford postao kultni

strip na ovim prostorima?

- Jeste, on je postao deo mitologije ovih

prostora, a s druge strane, na vrlo prihva-

tqiv na~in obja{wava na{u socijalnu si-

tuacijau i bedu. Kada se pojavio ovaj strip

u biv{oj Jugoslaviji, doneo je jak upliv

satire i u tom smislu su ga qudi prepozna-

li kao zabavu i u wemu videli jednu vrstu,

da ne ka`em bunta, ali mogu}nosti slo-

bodnog mi{qewa.

[ta nudi sadr`aj kwige?

- Kwiga sintetizuje celu pri~u, kroz

Alan Fordovsku mitologiju od wegovih

vizuelnih zna~ewa, kao samog stripa, do

wegovih kulturolo{kih zna~ewa za jednu

biv{u zemqu, i o tome Lazar Xami} pravi

vrlo lepo jednu paralelu, gde povezuje ~u-

venu “Cvije}arnicu” u nekom imaginar-

nom Wujorku sa “Ku}om cve}a”, koja je me-

tafora na{e pro{losti, tako da su tu aso-

cijacije na druga Tita i na{u zemqu vrlo

realne. Ja mislim da je, ipak, za veliki

broj ~italaca to poqe pro{losti, a da on

danas vi{e funkcioni{e kroz neke druge

vidove umetnosti koji koriste “Alan

Fordovsku” estetiku, ukqu~uju}i i stri-

pove, ali i kroz filmove, gegove, stiliza-

cije i tako daqe. I sam Xami} ka`e da su

pojedina dela Du{ka Kova~evi}a tipi~no

Alan fordovska, “Maratonci” su tipi~an

Alan fordovski produkt, kao i mnogi

filmovi Emira Kusturice, koji su puni

Alan Fordovskih detaqa.

Crte` je bio osoben, upe~atqiv, pone-

kad agresivan i nimalo karikaturalan?

Kako se to posti`e?

- Crte` je ne{to izme|u realnog i ka-

rikaturalnog, ra|en sa jakim tu{evima,

stati~an je, o{tar, privla~i pa`wu i to-

liko je unikatan da se prepoznaje na kilo-

metar. Kre}e se izme|u Diznijeve meko}e i

bajkovitosti i nadrealizma italijanskog

autora Jakovitija.

Strip “Alan Ford“ je imao sofistici-

ranu publiku, a jezik kojim je bio pisan nu-

dio je svojevrsne kodove, qudi su ih kori-

stili kao metafore u svakodnevnom govoru.

I danas se ~uju ~uvene fraze…

- “Alan Ford” je bio jedna vrsta urbane

pop-kulture i u tom smislu on je zaista na-

pravio jednu urbanu mitologiju. Te repli-

ke ili razna vizuelna re{ewa tog stripa

su zaista deo te urbane mitologije i on u

tom smislu nije strip za {ire narodne ma-

se, nije na taj na~in prepoznatqiv. Mi-

slim da qudi koji funkcioni{u u tom kul-

turnom kodu, prepoznaju te lozinke i na

wih se odazivaju. S te strane, to je zaista

unikatan proizvod i meni je jako bitno da

on postoji i danas, ali pokazalo se da neki

poku{aji da se strip prevede na crnogor-

ski ili neki drugi, nov jezik, nisu dali ne-

kog efekta, jednostavno, nisu funkcional-

ni ti lokalni jezici i ostaje taj hrvatski

kao dominantna oznaka za Alana Forda.

Kako obja{wavate taj fenomen da je

strip najboqe i najautenti~nije zvu~ao na

hrvatskom jeziku?

- Mislim da taj hrvatski prevod stripa,

u tom kontekstu deluje jako dobro, idealno

za na{u agoniju. Taj hrvatski je bio cere-

monijalan, gorwogradski, krle`ijanski,

literaran, visokoparan i farsi~an, ogo-

qeno cini~an i najzaslu`niji je za uspeh

stripa na na{im prostorima. Kada ka`e

Bob Rok “bogatuni”, to vi{e zvu~i tajkun-

ski, nego kada se ka`e “bogata{i”, ili kad

ka`e “Opet swe`i, a nema kruha”, to delu-

je mnogo efektnije nego kada se ka`e “Opet

pada sneg, a nema hleba”. A i sa druge stra-

ne, mnogi likovi doma}e i svetske poli-

ti~ke scene su idealni “Alan Fordovski”

likovi, ako pogledamo posledwih godina

ko bi sve mogao da se predstavi kao takav

lik, galerija je velika. Zamislite Magnusa

i Bunkera da su na svoj na~in predstavili

Sarkozija, Putina, Angelu Merkel, da ne

pomiwemo likove sa doma}e politi~ke

scene koji su masovno “Alan Fordovski”.

^uli smo i od Xami}a tokom predsta-

vqawa wegove kwige da politi~ka satira

nije bila toliko zastupqena forma na Za-

padu do “Alana Forda”. Kod nas je bila

mnogo prisutnija i agresivnija. Koliko je

ta satiri~na dimenzija ovog stripa bila

neka vrsta ventila za ~itaoca koji je jezi-

kom “Alana Forda” mo`da progovorio o

ne~emu o ~emu se nije smelo u tom dru{tve-

nom kontekstu?

- To jeste tako, mi smo zaista imali sa-

tiru na taj na~in, jer taj strip je na neki

na~in indirektno kritikovao dru{tvene

pojave i u tom mislu smo mi kroz “Alana

Forda” prepoznavali mnoge likove iz na-

{e sredine, ali ne treba preterivati u to-

me. Ono {to je bila cenzura, nije se tada

ba{ do`ivqavalo kao cenzura, te{ko se to

prime}ivalo, a s druge strane, “Alan

Ford” je za nas deo jedne boqe pro{losti,

jer se on ~itao u vremenu kada nisu posto-

jale tolike tenzije. I, budimo realni, ~i-

tao se kao deo zabave, a ne kao ne{to {to

zna~i da se mi sad subverzivno organizuje-

mo i nekoga provociramo. Tek kada su po-

~ele tranzicione promene, strip je dobio

neku naknadnu vrednost u satiri~nom smi-

slu, a tu cenzuru su vr{ili oni, koji su

znali {ta ima u wemu, pa bi to elegantno

sklonili.

Da li je zaista postojala ~uvena epizoda

o Titu i Broju 1 koji ga savetuje kako da

sru{i most na Neretvi?

- Bila je popularna ta pri~a u biv{oj

Jugoslaviji, koju sam i ja kao mali slu{ao,

o tome postoji li takva epizoda u kojoj je-

dan od glavnih likova stripa - Broj 1, sa-

vetuje druga Tita da li da sru{i most na

Neretvi ili ne. Naravno, svi mi koji smo

taj strip pratili detaqnije, ukqu~uju}i i

autora ove kwige, do{li smo do zakqu~ka

da te epizode nije bilo nikada u original-

nom izdawu, ve} su qudi posle pravili pa-

rodiju parodije, pa su sami crtali takvu

epizodu. Sa druge strane, “Alan Ford” se

pokazao kao jako vitalan strip, koji mo`e

svojom etikom da poka`e svu bedu i sav

o~aj tranzicije.

Koliko je zaparavo autenti~no izdawe

dolazilo na na{e prostore?

- Pa, bilo je autenti~no. Nekad je kuka-

sti krst bio sklowen, ali ne i svi simbo-

li nacizma u stripu, ne{to se i podrazu-

mevalo, kao na primer karakteristi~no

podignuta ruka, ali neke eksplicitne

stvari nisu stavqane.

Zorica Le{ovi} Stanojevi}

ZORAN PANOVI], GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK LISTA „DANAS” O FENOMENU JEDNOG STRIPA

Malo je qubiteqa ovog stripa ko-

ji se ne se}aju ~uvene fraze “Bro-

ja 1”, glavnog junaka kultnog stri-

pa “Alan Ford”: “Ako kani{ po-

bijediti, ne smije{ izgubiti!”

[ta je spojilo “Cvije}arnicu” i

Titovu “Ku}u cve}a” u jedinstven

naslov, po kome je svoju kwigu na-

zvao Lazar Xami}, sa podnaslo-

vom “Kako smo usvojili i `iveli

Alana Forda”, moglo se ~uti na

wenoj promociji pro{log ~etvrt-

ka. Kwiga je predstavqena u

okviru Filmskog programa Doma

kulture, a posve}ena je fenomenu

~uvenog stripa i grupe TNT, koji je

bio tra`en vi{e od 40 godina na

na{im prostorima. O sadr`aju

kwige su govorili Milen Alempi-

jevi}, urednik Filmskog progra-

ma, Zoran Panovi}, glavni i od-

govorni urednik lista “Danas” i

autor, Lazar Xami} putem video

linka. Strip je nastao u Italiji,

kreirali su ga crta~ Magnus i

scenarista Bunker, a kod nas se

prvi put pojavio po~etkom osam-

desetih. Za strip su bile karakte-

risti~ne tipske situacije u koji-

ma je bila veoma bitna improvi-

zacija da bi se sprovela ideja. U

sebi je nosio mnogo cinizma, a

dramaturgija stripa bila je bazi-

rana na ske~evima, koje su wegovi

~itaoci i kolekcionari voleli i

prepri~avali. Izdava~i kwige su

Naklada Jasenski i Turk (Hrvat-

ska) i ”Helix” (Srbija).

Za sve nas je bila izne-

na|uju}a ~iwenica da

je re~ o italijanskom

stripu koji nikada ni-

je preveden na engleski

jezik?

- Ja sam bio prili~no

razo~aran kad sam saznao

da je to italijanski

strip, mislio sam da je

ameri~ki, dok sam bio

mali, kao {to sam bio

razo~aran i kad sam ~uo

je grupa “Bony M” nema~-

ka… Interesantno je, da

je “Alan Ford” imao ve}u

popularnost u biv{oj Ju-

goslaviji nego u Italiji,

a iznena|ewe je i podatak

da nikad nije preveden na

engleski, iako se cela we-

gova radwa de{ava u Wu-

jorku. U nekim drugim

dr`avama je prevo|en,

ali je propao brzo, tako

da ispada da je “Alan

Ford” pravqen samo za

biv{u Jugoslaviju.

NIKADA NIJE PREVEDEN NA ENGLESKI

URBANA MITOLOGIJA „ALANA FORDA”

Zoran Panovi}

20 PETAK 5. APRIL 2013. GODINEKULTURA

Pri~e iz „autobusa“

Jedna od na{ih nedavno objavqenih pri-

~a, dovela je ~itateqku “Glasa” u na-

{u redakciju, po`elela je da nam is-

pri~a nedavno i kobno iskustvo svoje

porodice. Pri~u prenosimo integralno.

Posledwi dani jula, velika vru}i-

na, pa ~ovek tek uve~e mo`e u

svom dvori{tu da odahne, dok se

ku}a ne “rashladi” da bi moglo

da se spava. [eta tako ~ovek svo-

jim dvori{tem i stane pored svoje kapije, posmatra

levo, desno. Do skoro su se tu igrala de~ica i veselo

skakutala za loptom. Ve} je pro{lo 23 ~asa i odjed-

nom mukla ti{ina, kao da ne{to sluti. U tom trenut-

ku mi sti`e k}erka s posla, qubi tatu i pita {ta ima

za ve~eru, jer je mnogo gladna. Istog momenta iz su-

sednog napu{tenog i neosvetqenog dvori{ta, zara-

slog u korov, izle}u dva maskirana razbojnika sa

fantomkama na glavama, i sa uperenim pi{toqima

tr~e prema nama vi~u}i: “Ovo je pqa~ka, daj pare!”

Otac i k}erka ne veruju svojim o~ima, i dok ona vri-

{ti i doziva u pomo}, otac poku{ava da ih spre~i da

u|u u dvori{te. Razbojnici “hrabro” udaraju starca

u glavu i on kao poko{en pada na ulicu. K}erka utr-

~ava u ku}u da bi pozvala policiju, ali ne sti`e, jer

je jedan od wih razvalio vrata nogama, u{ao u ku}u i

pi{toqem uperenim u ~elo woj i majci, zgrabio ta-

{nu sa wene ruke i pobegao. Wegov “ortak” je za

to vreme ~ekao na ulici, nekoliko koraka uda-

qen od ~oveka koji je nepomi~no le`ao sa po-

vre|enom glavom i slomqenim kukom. Oni sa

plenom pobego{e niz ulicu

u MRAK. Desetak poli-

cajaca je brzo odjurilo u

tom pravcu, ali su nai-

{li i oni na MRAK. Brzo su

se vratili, xaba im oru`je kad nemaju baterijske lam-

pe, jer mrak je mrak.

Otac porodice je sada invalid. Ka`e da ga boli

noga, ali jo{ vi{e du{a. K}erka i supruga su jo{

uvek pod stresom, nisu sigurne u svojoj ku}i. Naravo-

u~enije: - Ne zakqu~avajte vrata, jer kad ih polome,

morate kupiti nova, a onda, ode penzija! - Ne ubijaj-

te pse lutalice, ako vas ujedu, imate pravo na nakna-

du! - Porez na legalno oru`je uredno pla}ajte, ali ga

ne smete koristiti ni slu~ajno ako vas napadnu

“psi”, ~ak ni ako vam polome noge, ruke, glavu, jer

oni imaju nelegalno, pa mogu da pucaju! I na kraju

qudi budite oprezni, gde god ne{to {u{ne u va{em

dvori{tu, u va{oj ku}i, oprez, jer je svuda okolo ve-

liki MRAK!

(Ime i adresa poznati redakciji)

POKLON KWIGE

Kao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN

IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca

koji budu najbr`i i jave se u petak od 11 do 11,30

~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz

kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|e-

ni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi`a-

ri Vulkan u Roda centru.

Daleka i hladna pro-

stranstva i dva vatrena

qubavnika u vrtlogu bur-

nih istorijskih de{ava-

wa...

Kina, 1929. godina. Li-

dija Ivanovna godinama

veruje da su joj oca ubili

boq{evici. Me|utim, ka-

da sazna da je on zapravo

`iv i zarobqen u Rusiji

pod Staqinovom ~eli~nom

pesnicom, ova strastvena

devojka vatrenocrvene kose

spremna je da ostavi sve za

sobom – svoj `ivot u Kini,

pa ~ak i qubavnika, Kine-

za ^anga Angloa – da bi ga prona{la.

Zajedno sa svojim polubratom Aleksejem, ona kre}e u

neizvesnu potragu – od dalekog severa i prqavih ulica

slikovitog gradi}a Felanke do u`urbane vreve Moskve.

Me|u wima polako raste napetost, zato {to Aleksej tra-

ga za tajnama iz pro{losti a Lidija na sve na~ine poku-

{ava da prona|e budu}nost. Kada Aleksej nestane, Lidi-

ja }e ostati skoro bez prebijene pare u Sovjetskoj Rusiji,

okru`ena opasnostima, dovode}i u pitawe sve odluke ko-

je je donela. Ipak, spremna je da prihvati bilo kakve po-

sledice kako bi saznala istinu...

Izme|u obi~nog i ~ude-

snog ~esto je samo korak,

udah, jedan otkucaj srca...

Lusi Marin umetnica

je koja pravi divne pred-

mete od stakla i `ivi u

predivnom misti~nom

gradi}u na severozapadu

Amerike. Me|utim, wena

idila bi}e prekinuta

gorkom izdajom: verenik

Kevin ju je ostavio, a we-

gova nova qubavnica nije

niko drugi do Lusina ro-

|ena sestra, Alis. Ogor-

~ena i ostavqena, ona

preispituje sve svoje iz-

bore i polako shvata da je

u qubavi uvek pravila pogre{ne izbore.

S druge strane, da bi bar na neki na~in ubla`io Lusinu

patwu, Kevin moli svog prijateqa Sema, vlasnika lokal-

nog vinograda, da je zavede. Stvari se komplikuju kada

Sem i Lusi po~iwu da se zaqubquju, Kevin se premi{qa

u vezi sa Alis, a Lusi otkriva da je nova veza u wenom `i-

votu zapo~ela na la`ima. Pitawa o qubavi, odanosti,

gre{kama i novim po~ecima mu~e Lusi dok spoznaje da te-

{ki trenuci u `ivotu – ~ak i kada nam je srce slomqeno

– mogu da se pretvore u ne{to potpuno neo~ekivano i po-

mognu nam da saznamo ko smo.

Lisa Klejpas

NA KRILIMA LEPTIRA

Kejt Fernival

PLAMEN ISTOKA

Podstaknuti izlo`bom “Da li

ste znali”, postavqenom u su-

terenu Galerije “Risim”, ko-

ju su zanimqivoj istoriji ^a~ka po-

svetili mladi iz Kulturnog centra

“Lift”, u ovoj ustanovi zapo~ela je

serija tribina, a prva je bila posve-

}ena ~a~anskim pri~ama i urbanim

legendama, o kojima su pro{le srede

govorili kwi`evnik i novinar Ra-

dovan M. Marinkovi}, Marija Boka-

rev kao direktan potomak Krenovih,

Milovan Vulovi}, dugogodi{wi di-

rektor Narodnog muzeja i novinar

Aleksandar Radovi}. Godine i isku-

stvo “pozvali” su ove ugledne ^a~ane

da progovore o ovom gradu na nostal-

gi~an, ali i kriti~an na~in. Marin-

kovi} je podsetio: “Poznat je osniva~

^a~ka, pripadao je plemenitoj lozi

Nemawi}a, a nema spomenik u ovom

gradu. ^a~ak je imao 15 predsednika

op{tine, koji su u vi{e navrata bili

i narodni poslanici, ali oni nemaju

u svom gradu svoje ulice... Pro~itao

je i nekoliko autorskih pesma posve-

}enih Nadi Molerki, uga{enim ~a-

~anskim kafanama, govorio o boem-

skoj poeziji i naglasio da se ne mo`e

pisati istorija ^a~ka, naro~ito od

sredine 19. veka bez arhive porodice

Kren. Osim porodi~ne, u toj arhivi

nalaze se i istorijski podaci o mno-

gim qudima onda{weg ^a~ka.

Marija Bokarev, direktan poto-

mak porodice prvog ~a~anskog indu-

strijalca Ferdinanda Krena, govo-

rila je o prvom klaviru koji je sa we-

nom babom Paulinom stigao iz Be~a

u ^a~ak i podsetila na zaostav{tinu

ove bogate i progresivne porodice,

koja ni~im nije obele`ena. Nema ni-

jedne table na objektima koje su gra-

dili i ostavili kao zaostav{tinu

ovom gradu Krenovi, a Marija strepi

i od uni{tavawa posledwe gradske

oaze, koja se nalazila na imawu Kre-

novih, a danas je prepoznajemo kao

ba{tu “1. maj”. Pri~a za film iz ove

porodice vezana je za jednu od sestara

wene prababe koja je bila udata za ve-

likog turskog vezira Ali pa{u, a

Stevan i Paulina su je pose}ivali,

jer mu je bila ro|ena tetka. Iz pre-

priske koju je Marija Bokarev otkri-

la, saznala je da su sinovi te tetke

bili zetovi turskog sultana...

Milovan Vulovi}, prvi istori-

~ar umetnosti u Srbiji, i rekorder

po godinama koje je proveo na funk-

ciji direktora, do penzije je bio na

~elu Narodnog muzeja, svoje izlagawe

posvetio je pozori{nom `ivotu u

gradu, koji se prvobitno oslawao na

pozori{te osnovano u Hotelu

“Kren”, potom na amatersku trupu u

“Abra{evi}u” i profesionalni tea-

tar koji je uga{en pedesetih, kao i na

potowe poku{aje. Vulovi} je podse-

tio i na osnivawe Memorijala Nade-

`de Petrovi} 1961. i kqu~nu ulogu

Slobodana Sanadera, prvog kustosa u

Srbiji, u osnivawu ove danas, pre-

sti`ne likovne manifestacije.

Novinar Aleksandar Radovi} se-

}ao se Ciganmale u kojoj je ro|en i

Palilule i kolonije u kojoj je proveo

mladi}ke dane. Pri~ao je o qudima

koji su bili “popularni” urbani li-

kovi u ^a~ku pre ~etiri decenije...

Palilulci su imali {arm i ostavi-

li su u wegovom `ivotu velik i neiz-

brisiv trag. “Bili su ve{ti u svemu,

la`ovi, svira~i, svi su imali talen-

ta za muziku sem mene”, rekao je Rado-

vi} i evocirao uspomene na ]ira

Bla`evi}a, Pika Lazarevi}a, Boba-

na Mini}a, Petra Stani{i}a... S

posebnim pijetetom govorio je o jed-

noj od, tada tri najlep{e `ene u ^a~-

ku, koja se zamona{ila i oti{la iz

ovog grada... Ovo su bili qudi koji

su mogli kompetentno da govore o

gradu i qudima koji su obele`ili

jedno vreme, a u prostoru Galerijie

Risim” i ubudu}e }e se doga|ati

sli~na se}awa.

Z. L. S.

TRIBINA U GALERIJI „RISIM“

NOSTALGI^NE

^A^ANSKE PRI^E

OVO JE PQA^KA (DRUGI DEO)

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE 21KULTURA

POKLON KWIGE

^a~anski glas i kwi`ara LAGUNA }e obradova-

ti ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u

petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista

(tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj

^a~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u

kwi`ari Laguna, Gradsko {etali{te bb, ^a~ak,

radno vreme 9-21~.

Izvanredna pri~a o qudskoj

upornosti i istrajnosti

Autobiografija ~oveka koji je

nevino optu`en robijao u robija-

{nicama Francuske Gvajane i na-

kon deset godina poku{aja kona~-

no uspeo da pobegne.

Anri [arjer, zvani Papijon

(Leptir) zbog tetova`e koju je

imao na grudima, osu|en je u Pari-

zu 1931. godine za ubistvo koje ni-

je po~inio. Od trenutka kada mu je

izre~ena kazna – do`ivotna robija koju }e slu`iti u ka`we-

ni~koj koloniji u Francuskoj Gvajani – imao je samo jednu,

opsesivnu misao: kako da pobegne. Nakon niza rizi~nih ali

neuspe{nih poku{aja bekstva u godinama koje su usledile,

Papijon je kona~no bio preba~en na \avoqe ostrvo u ozlo-

gla{eni zatvor iz kojeg niko nikada nije pobegao – ta~nije,

niko pre wega. Bekstvo, koje je sam opisao do neverovatnih

tan~ina, bilo je jedan od najneverovatnijih testova qudske

lukavosti, voqe i istrajnosti.

[arjer je svoju zaprepa{}uju}u autobiografiju napisao

1968. godine, vi{e od dvadeset godina od svog kona~nog bega.

„Papijon“ je u Francuskoj do~ekan ovacijama, a u svetu, ova

istinita, potresna odiseja o autorovom utamni~ewu i bek-

stvu tokom mu~ne decenije, odmah je osvojila sva priznawa.

Roman „Papijon“ je svetski bestseler prodat u vi{e od 13

miliona primeraka. Po wemu je snimqen istoimeni film

1973. godine sa Stivom MekKvinom i Dastinom Hofmanom

koji je 1974. godine bio nominovan za Oskara.

Anri [arjer, u podzemqu svojevremeno poznat kao Papi-

jon, ro|en je u u~iteqskoj porodici u Arde{u 1906. godine.

Po ro|ewu je Francuz, ali je umro kao Venecuelanac, zato

{to su tom narodu wegov pogled na svet i wegova re~ bili

va`niji od wegovog sudskog dosijea. Kona~no je pobegao iz

zatvora u martu 1945. zajedno sa ~etiri kompawona, a u Vene-

cuelu sti`e 1945. Tu }e izgraditi svoj `ivot od nule, upo-

znati svoju `enu, i do`iveti nove neverovatne avanture.

Neverovatno uzbudqivo!

U leto godine 1914. Grejs se u

Londonu kri{om udaje za Henrija

Vintera s nadom da }e wena bogata

porodica ipak prihvatiti wihov

brak. Na povratku ku}i, u Ameri-

ku, brod kojim plove je o{te}en

eksplozijom i tone. @rtvuju}i svoj

`ivot Henri uspeva da voqenoj su-

pruzi obezbedi mesto u ~amcu za

spasavawe. Izgubqeni usred

Atlantika, sa zalihama namirnica i vode koje brzo nesta-

ju, pre`iveli po~iwu bitku za opstanak. Da bi opstali

moraju da odaberu nekoga ko }e da ih vodi kroz sva isku{e-

wa. Ubrzo }e se na}i u vrtlogu spletki nemilosrdnog ali

iskusnog mornara i tajanstvene starije gospo|e koja je za-

~u|uju}e ubedqiva. Grejsina sudbina zavisi od toga kome

}e se prikloniti i ona je svesna da mora iskoristiti sva-

ku mogu}u prednost. Se}aju}i se neobi~nih okolnosti u

kojima je upoznala Henrija i razmi{qaju}i o novom `ivo-

tu za koji je mislila da je pred wom, Grejs mora da odlu~i

koja }e biti cena wenog pre`ivqavawa.

Brojni kwi`evni kriti~ari i autoriteti svetske kwi-

`evnosti pohvalno su se izrazili o romanu prvencu [ar-

lot Rougan koji je objavila Laguna. Tako je Ema Donahju,

autorka romana „Soba“ ocenila da „Brodolom“ „osvaja ~i-

taoca pri~om koja je kwi`evno uzbudqiva i egzistencijal-

no surova“. Roman postavqa i izazovna eti~ka pitawa o

tome {ta zna~i biti human, kakvu odgovornost imamo jed-

ni prema drugima i da li mo`emo da budemo krivi zbog iz-

bora koje napravimo u `eqi da pre`ivimo.

Objavqen na stogodi{wicu potonu}a Titanika, ovaj

roman govori o qudskoj snazi i mo}i opstanka, u ~ijoj

radwi ima elemenata misterije i napetosti.

[arlot Rougan

„BRODOLOM“

Anri [arjer

PAPIJON

Jubilej pesni~ke manifestacije

koja ove godine obele`ava pola

veka, bio je povod da se u Grad-

skoj biblioteci “Vladislav Petko-

vi} Dis” organizuje kwi`èvno ve~e

posve}eno osniva~u Disovog prole}a

i Draga~evskog sabora truba~a, ~uve-

nom pesniku, prozaisti Branku V. Ra-

di~evi}u Ma~isti (1925-2001). Bio je

stvaralac raznovrsnih kwi`evnih

formi, pesnik, esejista, prozni pi-

sac, pisac za decu, novinar u vi{e

beogradskih redakcija, saradanik

svih kwi`evnih listova na prosto-

rima biv{e Jugoslavije, pa i “^a~an-

skog glasa” od daleke 1945, autor je

kovanice “krajputa{“, predsednik

Srpske kwi`evne zadruge, “Crvene

zvezde” i posve}enik zavi~ajnim te-

mama. Pisao je o Srbiji, Ov~aru i

Kablaru, Moravi, zemqi, seqaku, `e-

ni, Vukovski je prikupqao stare, za-

boravqene re~i...

Se}awe na Ma~istu zapo~elo je

tonskim zapisom dela intervjua koji

je sa pesnikom uradio Arsen Sekuli}

1980. godine, i video prezentacijom

fotografija. U tom razgovoru Bran-

ko je rekao da “~ovek bez zavi~aja ni-

je potpun” i da je “wegov oslonac

uvek bio zavi~aj”. Qubi{a ]irkovi}

je pro~itao wegovu besedu odr`anu

prilikom otvarawa prvog Disovog

prole}a, u kojoj je Ma~ista pored

ostalog rekao: “Ima pesnika koji vas

prate ~itavog `ivota, ima pesnika

kojima nema spasa... Dis ima pravo na

svoje prole}e, sa zaka{wewem, kao

{to to kod nas biva, ali u pravi

~as”.

- Branko V. Radi~evi} je bio jedan

od onih stvaralaca koji su slavili

elementarnost i snagu `ivota, oboga-

tio je srpsku kwi`evnost druge polo-

vine 20. veka, bio je samosvojna i sna-

`na kwi`evna li~nost, slavio je `i-

vot. Oslawawe na usmeni govor i na-

rodni jezik daju vitalnost i ekspre-

sivnost wegovoj poeziji. Do romana

“Bela `ena”bio je poznat kao pesnik

~ulnosti, qubavi, senzualnog duha i

stila. Vi{e je on zna~io epohi, nego

{to je ona zna~ila wemu, bio je jedna-

ko dobar i pesnik i prozaista - rekao

je pored ostalog dr Marko Nedi}.

Wegove ~etiri kwige “Sujeveri-

ca” nastale od 1991. do 1999. godine

izazvale su veliku pa`wu stru~ne

javnosti, prava jagma za ovim kwiga-

ma vladala je me|u profesorima srp-

skog jezika i kwi`evnosti jer je u wi-

ma pisac sproveo neku vrstu postup-

ka mistifikacije, a re~je o modernom

i specivi~nom postupku primewe-

nom na tradicionalnom {tivu i et-

no zapisima. On taj jezi~ki spoj nad-

gra|uje i sve je u funkciji stvarawa

modernog kwi`evnog dela, istakao je

dr Aleksandar Milanovi}. O Ma~i-

sti kao “naj~anskijem ^a~aninu,

Draga~evcu i najsrpskijem Srbinu” i

wegovim bojama koje su “od zemqe i

strasti” i ku}ici u Du~alovi}ima u

kojoj je s wim provodio mnoge dane i

sate, govorio je wegov dugogodi{wi

prijateq Radovan M. Marinkovi}.

Odlomke i poeziju su kazivali Mari-

jana Lazi} i Qubi{a ]irkovi}, mu-

zikom je ovo se}awe oplemenio Bran-

kov sin Rastko Radi~evi}, a kroz ve-

~e je znala~ki vodila bibliotekar

Biqana Rai~i}.

Z. L. S.

Prezentacija Festivala dokumentarnog i kratko-

metra`nog filma “Prvi kadar” iz Sarajeva odr-

`ana je pro{log petka u Galeriji “Risim” u okvi-

ru Filmskog programa Umetni~ke galerije “Nade`da Pe-

trovi}”, koji ima za ciq da predstavi zna~ajne autore i

filmske festivale ne samo iz Srbije ve} i regiona. O

koncepciji i programu Festivala „Prvi kadar“ govori-

la je umetni~ki direktor i selektor manifestacije koja

se odr`ava od 2007. godine i prvenstveno je namewena

mladoj publici. Ciq festivala je afirmacija filmskog

stvarala{tva mladih i o`ivqavawe bioskopa u ovom de-

lu Republike Srpske i BiH. Festival se odr`ava u orga-

nizaciji Forum teatra, a pod pokroviteqstvom Min-

starstva civilnih poslova BiH i Ministarstva prosvje-

te RS.

Posle uvodne re~i go{}e iz Sarajeva i Predraga @iv-

kovi}a, urednika filmskog i video programa UG „Nade-

`da Petrovi}“, usledila je projekcija nagra|enih filmo-

va sa pro{logodi{weg festivala. Publka je bila u pri-

lici da pogleda izraelski dokumentarni film „Sloboda

u pokretu“ (Free Flow), mladog rediteqa Ramy. A. Katz-a

koji se kroz pri~u o ekstremnom sportu Parkur bavi ak-

tuelnim problmeom nasiqa u porodici, i kratki igrani

film „Ma{inica“ mladog beogradskog rediteqa Marka

Kosti}a kome, sude}i po filmu koji je prikazan, predsto-

ji uspe{na profesionalna karijera.

- „Prvi kadar” je nastao kao logi~ki naslednik Beo-

gradskog festivala dokumentarnog filma, koji predsta-

vqa sinonim za festivalske filmske manifestacije ova-

kve vrste. Prvi put je odr`an pod nazivom Prvi eksperi-

mentalni festival najboqih dokumentarnih, kratkome-

tra`nih i animiranih filmova i ve} prve godine oprav-

dao epitet, prikazuju}i najboqa ostvarewa Beogradskog

festivala i filmove u produkciji Forum teatra. Sredi-

na u kojoj ne postoji kulturna politika i koja se ne bavi

problemom zadovoqewa kulturolo{kih potreba mladih

predstavqa dobro jezgro za razvoj ovakvog festivala, jer

}e se pozitivnim kulturnim djelovawem na mlade adole-

scente ostvariti znaajna kulturna misija. U vremenu ka-

da se ~esto govori o krizi bioskopa i smawewu broja

filmske publike, {kolovawe nove filmske publike i

edukacija mladih putem art radionica, iz oblasti isto-

rije filma i dokumentarnog filma obezbijedi}e ostvare-

we zna~ajnog ciqa festivala. Mladi u Isto~nom Saraje-

vu koji su uskra}eni za kulturna de{avawa, ne samo iz

oblasti filma, nego i pozori{ne umjetnosti, kwi`evno-

sti i savremene kulture, imaju potrebu za manifestacija-

ma koje }e im omogu}iti pristup savremenim tokovima

umjetni~kih i dru{tvenih kretawa. U skladu sa tim, se-

lekcija festivala se obavqa tako da program ~ine zna~aj-

ni dokumentarni, kratki igrani i studentski filmovi

autora koji su visoko cijeweni u umjetni~kim krugovima,

kako bi se omogu}ilo sumirawe najvi{e estetske i eti~ke

vrijednosti i ostvario zna~vjan socijalni i umjetni~ki

uticaj - rekla je Aleksandra Mitri} [tifani}.

Z. L. S.

GRADSKA BIBLIOTEKA POSVETILA VE^E BRANKU V. RADI^EVI]U

U GALERIJI “RISIM” PREDSTAVQEN FESTIVAL

DOKUMENTARNOG I KRATKOMETRA@NOG FILMA

„PRVI KADAR” IZ SARAJEVA

OMA@ RODONA^ELNIKU

DISOVOG PROLE]A

22 PETAK 5. APRIL 2013. GODINEVODI^

PR

IP

RE

MI

LA

: I

rena M

ilo{

evi}

KLUB „VELVET”

- Petak, 5. april

Svirka benda "STARI

GRAD", 22 ~asa

- Subota, 6. april

Svirka benda

"VESELE 80-te", 22 ~asa

Restoran

„ROMANSA"

- Qubiteqi staro-

gradske muzike dobro-

do{li su svake ve~eri

od 17 ~asova

Restoran

"STARI GRAD"

- Svakog vikenda

starogradska svirka

Kafana

„PALILULAC“

- Svakog vikenda nas-

tupa orkestar "[e{ir

moj"

“SRPSKI PAB”

- Petak, 5. april

Svirka benda "EPILOG", 22 ~asa

- Subota, 6. april

- Svirka benda "DUO TRIO KVATRO", 22 ~asa

Narodni muzej

- Stalna postavka u konaku Jovana Obrenovi}a

Muzej je otvoren radnim danima od 9 do 17

~asova, vikendom od 9 do 13 ~asova

Gradska biblioteka

„V. P. DIS“

Telefoni: 032/22 36 08

34 09 60

GRADSKA BA[TA

- Svakog petka i subote

GIPSYALEKSI]I, broj za

rezervacije 063-620-333

PIVNICA

„CITY PUB”

Gospodar

Jovanova 22,

telefon 032/228 - 310

KAFE “[TO DA NE”

- Petak, 5. april -

Svirka benda "ARIA",

22 ~asa

PETAK 5. 4. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 KORAK 21

12:15 MISS SVETLANA - IZ

DRUGOG UGLA

13:00 NIKO KAO JA-R.

13:30 OGLASI

14:45 FOTOSKAZ -R.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 IZLOG STRASTI - R.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT

18:55 TV INFORMATOR 2

19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 ARHIVA EPERHIJE

@I^KE

21:00 GRADSKI PUTOKAZ

21:50 VEZE

22:30 TV INFORMATOR 3

22:55 KRAJEM NA[E ULICE

23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

SUBOTA 6. 4. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 PLANETA SEZAM

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 TREND SETTER

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 ARHIVA EPARHIJE

@I^KE -R.

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT -R.

15:30 TV INFORMATOR 1

15:55 KRAJEM NA[E ULICE

16:15 GULIVER

17:15 OGLASI

17:45 GRADSKI PUTOKAZ-R.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 VI PITATE, MI

TRA@IMO ODGOVOR

21:00 SUPER 70

22:30 TV INFORMATOR 3

22:55 KRAJEM NA[E ULICE

23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

NEDEQA 7. 4. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 POD SJAJEM ZVEZDA

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 CRTANI FILM

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK,

VREMEPLOV

12:15 NA[E SELO

13:00 ATLAS

13:30 OGLASI

14:00 FILM

15:30 VEZE

16:15 PROSLAVA 20 GODINA

TELEVIZIJE-DIREKTAN

PRENOS

18:30 DRAGA^EVSKI HORIZON-

TI

19:00 AUTOBILBORD

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 KONCERT

23:00 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

PONEDEQAK 8. 4. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI -

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 SRBIJA I SVET

11:15 OGLASI

12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

12:15 NA[E SELO-R.

13:00 IZBLIZA

13:30 OGLASI

14:10 BIOGRAFIJE

14:45 IZBLIZA

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 DRAGA^EVSKI

HORIZONTI-R.

16:45 SERIJA - IZLOG STRASTI-

R.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT

18:55 TV INFORMATOR 2

19:35 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 DOKUMENTARNI FIL-

MOVI - ZASTAVA FILM

20:30 MI ZAJEDNO KROZ NA[

GRAD

21:00 MILANOVA^KA

SEDMICA

21:45 TREND SETTER

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU

UTORAK 9. 4. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRAST

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 AUTOSPRINT

11:15 OGLASI

12:15 POD SJAJEM ZVEZDA

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT-R.

14:50 DOKUMENTARNI FILM -

ZASTAVA FILM - R.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI

16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 MI ZAJEDNO KROZ NA[

GRAD -R.

18:15 MILANOVA^KA SEDMI-

CA-R.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA

20:05 TV MEDIKUS

21:00 SRBIJA I SVET

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

SREDA 10. 4. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 MISS SVETLANA - IZ

DRUGOG UGLA

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 SUPER 70

13:30 OGLASI

14:10 PLANETA SEZAM -R.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI -

16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 TV MEDIKUS-R.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 MO SPORT

20:45 FILM

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

^ETVRTAK 11. 4. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI -

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 SPORTSKA GALAKSIJA

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 FILM -R.

13:45 OGLASI

14:30 MO SPORT-R.

15:00 ABS SHOW

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI

16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 VI[E OD SPORTA

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 NA[E SELO-R.

21:00 FOTOSKAZ

21:45 NIKO KAO JA

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

- TV GALAKSIJA -

Istorijski arhiv

- Izlo`ba "Jugoslovensko francuski

odnosi 1918-1941"

- Umetni~ka galerija

„Nade`da Petrovi}”:

Izlo`ba "Razlike u istom"

Galerije savremene umetnosti

iz Ni{a

/////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////

Petak i subota, 5.

i 6. april

"FALSIFIKA-

TOR" - igrani

film Gorana

Markovi}a, veli-

ka sala u 20 ~asova

Sreda, 10. april

koncert grupe

FRAJLE iz Novog sada, velika sala u

20 ~asova

^etvrtak, 11. april

Zemunski me|unarodni salon karika-

ture, sredwi hol u 19 ~asova

Dom kulture

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE 23

marketing 032/342-276

MARKETING

Potrebno je:

2 krompira - iseckati

krupnije

2 {argarepe - iseckati na

kolutove

1 komad crnog luka-sitno

iseckati

100 gr gra{ka (mo`e zamr-

znut ili iz konzerve)

100 gr kukuruza (mo`e za-

mrznut ili iz konzerve)

Zavisno od ukusa mo`e se

dodati karfiol, boranija...

1 celer - narendati

1 konzerva (800 gr) para-

dajz pelata

1 {oqica pirin~a

So, biber

24 PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

GLAVNO JELO

KUHIWA

Priprema:

[e}er i med topiti na

pari, dodati izgwe~ene ba-

nane i sve me{ati dok se

{e}er ne rastopi. Maknuti

sa pare pa dodati pra{ak

za pecivo, prome{ati i

ostaviti da se smesa ohla-

di, pa nakon toga dodati

bra{no i mlevene orahe

ili bademe. Umesiti testo, rastawiti na debqinu od 6

do 8 mm i vaditi modlama kola~i}e.

Stavqati ih na pleh koji je oblo`en papirom za

pe~ewe i pe}i 10 min. na 180 stepeni Celzijusa.

[TA SVE

MO@E TALOG

OD KAFE

Neutrali{e neprijatne

mirise

- Ako posudu sa osu{e-

nim talogom od kafe sta-

vite u frizider ili zamr-

ziva~ - neutralizova}e

neprijatne mirise. Ot-

kloni}e i miris sa ruku,

ako se istrqaju wim.

Hrana za biqke

- Ako imate biqke

azaleju, kameliju ili neku

koja voli kiselu zemqu

sipajte im ponekad talog

kafe. Talog pove}ava

hrawivost zemqista.

Insekti i pu`evi be`e

od taloga

- Pospite talog na me-

sta gde se pojavquju insek-

ti i pu`evi i to }e ih

oterati.

Prirodna boja za tka-

nine

- Umo~ite li talog u

vru}u vodu dobi}ete sme|u

boju za tkanine, papir i

uskr{wa jaja.

Pove}ava rod {argare-

pe koju sadite

- Ako pome{ate sve`i

talog kafe sa sitnim se-

menkama {argarepe prili-

kom sa|ewa otera}ete ra-

zne crve koji napadaju

{argarepu.

SAVETI

DESERT

NA UQU

!

Priprema:

Prepoloviti pomoranxe.

Izdubiti i izvaditi mesnatu

unutra{wost.

Pomoranxine kore ostavite

sa strane, one }e poslu`iti kao

kalupi za servirawe kreme.

Propasirati izdubqene

pomoranxe i procediti (da se

dobije sok)

U 400 ml soka skuvati puding od vanile, dodati vanilin {e-

}er i malo ruma. Dobijenu kremu ostaviti da se ohladi pa sa wom

napuniti polovine kora od pomoranxi. Ohladiti i ukrasiti

umu}enom slatkom pavlakom i ~okoladnim mrvicama.

NA VODI

Sastojci:

200 gr {e}era

2 ka{ike meda

2 zrele banane

1 pra{ak za pecivo

50 gr mlevenih badema ili

oraha

1 vanilin {e}er

500 gr bra{na (po potre-

bi)

POSNI

KOLA^I]I

Potrebno:

- 400 ml soka od pomoranxe

- 50 gr {e}era

- 1 vanilinog {e}er

- malo ruma ili likera od

pomoranxe

- 1 puding od vanile

Slatka pavlaka za ukras

KREM

POMORANXE

Sve sastojke (osim pi-

rin~a) staviti u dubqu

{erpu dodati {oqu vode i

kuvati na sredwoj tempe-

raturi. Posle 45 minuta

dodati opran pirina~ i

kuvati dok se ne raskuva.

Na kraju posoliti i pobi-

beriti po ukusu.

Priprema:

Svaku {niclu uvaqati u za~in,

pobiberiti, nakapati limunovim so-

kom i marinirati najmawe 15 minuta.

[nicle od {arana staviti u

nauqenu vatrostalnu posudu, preliti

pivom, dodati vodu i pe}i u zagrejanoj

rerni na 180° C oko 30 minuta. Pe~e-

no staviti na toplo mesto, a umak od

pe~ene ribe procediti.

Umak

Propr`iti luk, dodati {argarepu,

malo soli, list lovora, klin~i} i

dinstati dodavaju}i vodu dok povr}e ne omek{a, a zatim sve propasirati .

[e}er istopiti do zlatno-`ute boje, dodati sir}e, preostali umak od pe~ene ribe,

propasirano povr}e, malo vode i kratko prokuvati (ako je potrebno dosoliti) .

[ARANPotrebno je:

1,5 kg {arana ise~enog na

{nicle

3 ka{ike limunovog soka

70 ml vinskog sir}eta

1 ka{ika {e}era

malo soli

1 ka{i~ica bibera

1 list lovora

100 ml vode

300 ml piva

150 gr crnog luka - sitno

iseckati

2 ka{ike uqa

300 gr {argarepe - izren-

dati

1 ka{ika za~ina

U SLATKO- KISELOM UMAKU

ZA GURMANE

SAVIJA^ASA SPANA]EM, SIROM

I [AMPIWONIMA

Potrebno je:

1 lisnato testo

150 gr spana}a (zale|e-

nog)

300 gr kravqeg sir

4 ka{ike griza

1 jaje

soli

6 mawih {ampiwona -

ise}i na tanke listi}e

Za premazivawe pite

Jaje

Susam (po `eqi)

Priprema:

Spana} odlediti pa pome-

{ati sa sirom, grizom, dodati

jaje, so i dobro izme{ati.

Testo razvaqati i staviti

smesu, ali ne blizu krajeva, i

posuti {ampiwonima. Krajeve

saviti ka unutra{wosti pa je

urolati polagano.

Staviti na papir za pe~ewe.

Premazati sa jajetom i posuti

sa susamom.

Pe}i na 180 - 200 C 20-ak

minuta dok ne porumeni.

//////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////

///////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////

POSNA ^ORBA

NA VODI /////////////////////////////////////////////////

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE 25BA[TE I BALKONI

Sreda, 10. aprilUtorak, 9. aprilPonedeqak, 8. aprilPetak, 5. april Nedeqa, 7. aprilSubota, 6. april

180

C

60

C

170

C 80

C 60

C 80

C 130

C

40

C

160

C

70

C

VREMENSKA PROGNOZA VREMENSKA PROGNOZAVREMENSKA PROGNOZA VREMENSKA PROGNOZA

^etvrtak, 11. april

Ki{aObla~noKi{a Ki{a

60

C 30

C20

C20

C

Obla~no Ki{a Ki{a

Od kraja marta mnoge ba{te

ulep{avaju tre{we i wihovi

srodnici sa bezbroj cvetova

u beloj i roze boji. Ve}ina ukrasnih

tre{awa ne ra|a plodove u ~ijoj }ete

slasti u`ivati, ali }e vas osvojiti

izuzetna cvetna rasko{ ovih biqa-

ka. Drvo visoko do {est metara sa

{irokom kro{wom deluje naro~ito

lepo u duetu sa belim cvetovima dru-

ge ukrasne tre{we. Veoma velike, gu-

sto ispuwene cvetove ima karanfil -

tre{wa sa markantnom kro{wom u

obliku levka. Ona dosti`e visinu

od 10 do 12 metara i kasnim cveta-

wem u maju zavr{ava sezonu ukrasnih

tre{awa.

Ni divqa tre{wa nije za potce-

wivawe kao ukrasno drvo. Krajem

aprila, svojim gusto ispuwenim be-

lim cvetovima nadma{uje i neke ja-

panske sorte, i to ne samo upadqi-

vom visionom od 12 do 15 metara.

U srodne ukrasne tre{we ubraja-

ju se i ukrasne forme breskve i kaj-

sije, kao i stabla{ce badema. Ve}i-

na wih je ne{to kompaktnijeg rasta

i mo`e se uklopiti i u male ba{te.

Drvo sa malom kro{wom, idealno

za predwu ba{tu je kuglasta tre-

{wa. Wena kro{wa dosti`e pre~-

nik od svega 2,5 metara i po~etkom

aprila oki}ena je mno{tvbom belih

cvetova.

Uovom periodu izbor dekora-

tivnog `buwa je veliki. Biq-

ke bez busena prodaju se bez

zemqe oko korenovog sistema. Ova-

kve sadnice su jeftinije, ali }e se

sigurno primiti samo ukoliko se

blagovremeno posade. Druga vrsta su

biqke sa busenom. Koren ovakvih

biqaka upakovan je u jutani xak za-

jedno sa zemqom. Ovakva varijanta

najvi{e je isplativa kod ve}ih bi-

qaka, jer je procenat uspe{ne akli-

matizacije na nove uslove veoma vi-

sok. Tre}a vrsta su biqke u kontejne-

rima, koje su uzgajane u saksijama u

kojima se kasnije prodaju. One su naj-

skupqe, ali i najisplativije, jer se

ove biqke sa najve}om sigurno{}u

primaju. Bez obzira za koju ste se

biqku opredelili, za svaku od wih

iskopajte veliku jamu u kojoj }e ko-

ren imati dovoqno mesta za norma-

lan razvoj. Pre sadwe, u jamu sipajte

rastresitu i isitwenu zemqu bogatu

humusom. Tek posa|ene biqke odmah

dobro zalijte. Sadnice `buwa bez

busena, odmah posle sadwe ore`ite

za jednu ili dve tre}ine, kako bi se

biqke boqe primile.

Pripremila: N. R.

KAKO DA STVORITE SOPSTVENI RAJ

[qunkovite leje morale su

dugo da ~ekaju na svoj ve-

liki nastup, jer su se do

nedavno smatrale tipi~nim ba{ten-

skim elementom mediteranskih ba-

{ti. One to i jesu, ali se lepo mogu

uklopiti i u ba{te drugih stilova i

u wene razli~ite delove, na primer

pored jezerceta, ili u predwoj ba-

{ti. Prednost po{qun~anih leja je

znatno mawa nega, jer se u wu sade od-

re|ene vrste biqaka, te se tokom le-

ta ne moraju konstantno zalivati, a

prihrana nije neophodna. Za razliku

od uobi~ajenih leja u ba{ti, sadwa u

po{qun~anim je ograni~ena na samo

nekoliko vrsta koje se sade u grupa-

ma, na primer prkos, erika, kao i pa-

tuqasti bori}i i kleke. Wima skoro

da nije potrebna nikakva nega. Za

ovakve aran`mane zahvalne su i

ukrasne trave, oko kojih se mo`e

aran`irati krupno kamewe. Jo{ jed-

na od prednosti {qunkovitih leja je

i ta {to se u wima skoro i ne poja-

vquje korov, {to vam tokom ba{ten-

ske sezone znatno olak{ava posao.

An|elija Milojkovi},

pejza`ni arhitekta

@BUWE KOJE

SE NAJBOQE

PRIMA

[QUNKOVITOM

LEJOM PROTIV KOROVA

UKRASNE TRE[WE

Osredwoj grupi od

36 mali{ana uzra-

sta ~etiri i pet

godina u vrti}u “Neven”

brinu vaspita~ice Da-

rinka Vasovi} i Sne`ana

Staki}.

- Rad sa decom je najlep{i,

prava je izreka da su deca

ukras sveta. Za sve {to ra-

dimo sa decom imamo raz-

ne metodike i poku{ava-

mo da kroz igru u~imo i

stvaramo. Deca najboqe

u~e i razmi{qaju kroz

igru - pri~a nam vaspita-

~ica Darinka, nagla{ava-

ju}i da se uz qubav i razu-

mevawe sa decom sve mo`e.

26 PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

[TA JE TAPIR?

Tapir je veoma neobi~na `ivotiwica

za koju se veruje da ima isti izgled ve}

deset miliona godina. Ovo je rezultat

nedavno sprovedenog nau~nog istra`i-

vawa, a nau~nici pretpostavqaju da je

tapir pretrpeo tokom evolucije samo

zanemarqive fizi~ke promene. Najzna-

~ajnijom se smatra promena veli~ine.

Preistorijski tapiri bili su duplo

mawi od dana{wih. Tapiri `ive u {u-

mama i savanama Centralne i Ju`ne

Amerike, kao i jugoisto~ne Azije.

DE^IJA STRANA

marketing 032/342-276

Andrija [u{i}

- To je kad se igramo i kad

se ne sva|amo.

Sara [uluburi}

- Kad se `ena i mu{karac

vole. Znam, jer gledam

Branka Kockicu.

Filip Mili}evi}

- To je kad se mazi{, kad se

igra{, kad se zabavqa{, to

je qubav.

Nikola Eri}

- To je kad se volimo i ne

bijemo se.

Aleksandar Suboti}

- Qubav su mi mama, tata,

seka i bato.

Ogwen Topalovi}

- Qubav je kad se volimo.

Ja volim mamu, tatu, dedu,

Nikolu, Tijanu...

[TA JE QUBAV?

NA[A DECA

VRTI] „NEVEN”,

MALI[ANI UZRASTA ^ETIRI I PET GODINA

UPOZNAJTE @IVOTIWE

- Da su slo-

novi jedine

`ivotiwe koje

ne mogu da ska-

ka~u?

DA LI STE ZNALI:

- Da je kazna

za ubijawe ma~ke

pre 4.000 godina

u Egiptu bila

smrt?- Da je najstariji pas na

svetu bio labrador A|u-

tant i `iveo je 27 godina

i tri meseca.

Da je nojevo

oko ve}e od

wegovog mozga.

- Da svaka ptica svakoga da-

na mora pojesti hranu u koli-

~ini bar polovine svoje te`i-

ne kako bi pre`ivjela?

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE 27GORWI MILANOVAC

Na po~etku sednice

Op{tinsko ve}e je

potvrdilo presta-

nak mandata za troje ve}ni-

ka iz redova Demokratske

stranke i na wihova mesta

imenovalo nove - dvoje iz

redova Srpske napredne

stranke i jednog ~lana No-

ve Srbije. Ve}nici su utvr-

dili i prose~nu tr`i{nu

cenu kvadratnog metra ne-

pokretnosti, na osnovu ko-

je se utvr|uje porez na imo-

vinu za teku}u godinu. Do-

neta je i odluka da se sa pet

paketa gra|evinskog mate-

rijala pomogne izgradwa

ili rekonstrukcija objeka-

ta u kojima bi trebalo da

`ive izbegla ili privre-

meno prognana lica. Na

sednici je odlu~eno i da se

otu|i deo gradskog gra|e-

vinskog zemqi{ta, povr-

{ine 600 kvadrata, i da se

dodeli preduze}u „Foka“, a

da se kompletna sredstva

dobijena kao naknada, u iz-

nosu od 900 hiqada dinara

preusmere na ra~un mesne

zajednice Nevade, kojoj ovo

zemqi{te i pripada, a ko-

ja }e ona iskoristiti pre-

ma ranije utvr|enom planu.

De~je odmarali{te u

Buqaricama }e ove godine

biti dostupno svima zain-

teresovanima, bez obzira

na uzrast i godine, i to po

ceni od 17 do 23.500 dina-

ra, koju }e korisnici mo}i

da plate u {est mese~nih

rata, po~ev od aprila, pa

do septembra. Izglasano je

da se za zavr{etak izgrad-

we sportske hale i kotlar-

nice u ovom objektu u Pra-

wanima izdvoji {est mi-

liona dinara, i ~etiri mi-

liona dinara za izgradwu

drena`nih kanala ispod i

oko hale. Za zavr{etak ra-

dova na sportskoj hali, u

okviru Osnovne {kole na

Rudniku, opredeqeno je 500

hiqada dinara, dok je za

ispravqawe nedostataka

na kotlarnici u {koli u

Ugrinovcima izdvojeno 50

hiqada dinara. Na sedni-

ci je izglasano i da iz bu-

xeta bude izdvojena nov~a-

na pomo} udru`ewima ma-

linara i p~elara sa teri-

torije op{tine Gorwi

Milanovac. G. T.

Tokom boravka u Gorwem Milanovcu

ministarka zdravqa dr Slavica

\uki} Dejanovi} i wen pomo}nik

Peri{a Simonovi} posetili su Interno

i Odeqewe neuropsihijatrije u okviru

Op{te bolnice, a nakon razgovora u kabi-

netu predsednika Op{tine, u sve~anoj sa-

li okru`nog Na~elstva, odr`ali su sasta-

nak sa predstavnicima zdravstvenih usta-

nova sa podru~ja gorwomilanova~ke op-

{tine.

- Raduje nas dobra saradwa izme|u Do-

ma zdravqa i Bolnice u ovom gradu, ali

bi ona, svakako, trebalo da bude na jo{ ve-

}em nivou. To se, pre svega, ogleda u ~iwe-

nici da Dom zdravqa ima vi{ak medicin-

skog osobqa, a takav kadar nedostaje Op-

{toj bolnici. Dogovoreno je i da se naba-

vi vozilo za skrining dojke, debelog creva

i grli}a materice, za ~iju kupovinu }e lo-

kalna samouprava izdvojiti 50 odsto sred-

stava. Ono {to je zajedni~ko za sve sredi-

ne u Srbiji, a samim tim i za medicinske

slu`be u Gorwem Milanovcu je to da se

najve}i broj pritu`bi gra|ana odnosi na

mnogo komplikovanu proceduru oko le~e-

wa, odnosno, veliku i zahtevnu papirolo-

giju. Ministarstvo zdravqa }e u najskori-

je vreme doneti niz mera kojima }e ovaj

problem biti re{en, a koje }e doprineti

br`em i jednostavnijem le~ewu pacijena-

ta. Vrati}emo lekare op{te prakse wiho-

vom osnovnom poslu, le~ewu pacijenata, a

ne gubqewu vremena na popuwavawe ra-

znoraznih formulara i pisawe mnogo-

brojnih analiza i mi{qewa. Pohvalila

bih i osobqe Op{te bolnice u Gorwem

Milanovcu i wenog direktora, jer uspe-

{no le~e sve u~estaliji oblik bolesti u

Srbiji - karcinom dojke. Tako je va{a sre-

dina stala uz rame sa ne toliko velikim

brojem gradova i op{tina u Srbiji, gde se

operacijom ova bolest uspe{no otklawa -

istakla je ministarka zdravqa dr Slavi-

ca \uki} Dejanovi}.

G. T.

Iako jo{ uvek nisu ni blizu Gorweg

Milanovca ni poplavni talas,

niti ostale prirodne pojave i in-

cidenti koji prate velike padavine, ne-

davno je odr`ana sednica Op{tinskog

kriznog {taba.

- Prema starom pravilu da je boqe

spre~iti nego le~iti, i mi moramo da

idemo u susret eventualnim neda}ama. Na-

javquje se jak poplavni talas koji ide od

zemaqa uzvodno od nas. Iako }e, prema

prognozama, on zaobi}i op{tinu Gorwi

Milanovac, mi se, za svaki slu~aj moramo

pripremiti za najgore. Osim poplava, u

slu~aju obilnih padavina, na na{em pod-

ru~ju se javqaju i klizi{ta, a niko ne mo-

`e da iskqu~i ni zemqotrese, od kojih u

takvim okolnostima preti poja~ana opa-

snost. Zbog toga je neophodno da se oforme

stru~ni timovi koji bi reagovali i pre-

ventivno, ali i u slu~aju nu`de - rekao je

predsednik Kriznog {taba i predsednik

op{tine Milisav Mirkovi}.

Na sednici Op{tinskog {taba oform-

qeni su stru~no operativni timovi za za-

{titu i spasavawe od klizi{ta, odrona i

erozija, za za{titu i spasavawe od po`ara

i eksplozija, za prvu i medicinsku pomo},

za{titu od epidemija i za za{titu i spa-

savawe od tehni~ko- tehnolo{kih nesre-

}a.

G. T.

Uposeti gorwomila-

nova~koj op{tini

bile su savetnica za

istra`iva~ke poslove u

pokrajinskom Zavodu Ma-

rina Vukoti} i savetnica

za socijalnu za{titu grada

Novog Sada Sawa Grmu{a.

One su iznele svoje impre-

sije o socijalnoj za{titi u

Gorwem Milanovcu i pre-

nele prisutnima svoja is-

kustva o ovom slo`enom

poslu.

- Ovo je izuzetno zna~aj-

na oblast jer je pru`awe

usluga socijalne za{tite,

osim humane, dobilo i eko-

nomsku stranu, s obzirom

na to da Evropska unija

mnogo ula`e u ovu oblast.

To nam, naravno, ne sme bi-

ti prioritetni razlog za

dobro obavqawe ovog po-

sla, ali }e nam u zna~ajnoj

meri olak{ati rad. Istra-

`iva~ki posao zbog kojeg

smo mi u Milanovcu se

obavqa uz pomo} „Agroin-

vest fondacije“, a osim

gorwomilanova~ke op{ti-

ne, u wen rad su ukqu~ene i

op{tine Topola, U`ice,

Prokupqe, Vlasotince,

Pirot, kao i mnoge druge

sredine iz na{e zemqe, ko-

je su prepoznale zna~aj

ovog posla - istakle su

predstavnice pokrajinskog

Zavoda tom prilikom.

Predstavnici doma}i-

na su informisali goste da

je iz buxeta op{tine Gor-

wi Milanovac za ovu godi-

nu izdvojeno vi{e od 72

miliona dinara za pomo}

svim socijalno ugro`enim

kategorijama gra|ana. Sa-

stanku su prisustvovali i

predstavnici Centra za

socijalni rad, roditeqi

dece ometene u razvoju,

predstavnici Volonter-

skog centra, qudi iz lo-

kalne samouprave zadu`e-

ni za socijalnu i de~ju za-

{titu, predstavnici Cr-

venog krsta i {kolski psi-

holozi. G. T.

ODR@ANA SEDNICA OP[TINSKOG VE]A

OBEZBE\ENA SREDSTVA

ZA SPORTSKE HALE

KAKO LOKALNE SAMOUPRAVE BRINU O UGRO@ENIMA

ZASEDAO OP[TINSKI KRIZNI [TAB

ZA BOQU SOCIJALNU ZA[TITU

STRU^NO PROTIV

PRIRODNIH NEZGODAMINISTARKA ZDRAVQA DR SLAVICA \UKI]

DEJANOVI] U POSETI GORWEM MILANOVCU

MAWE PAPIROLOGIJE

ZA BOQE USLUGE

28 PETAK 5. APRIL 2013. GODINELU^ANI

U ponedeqak, 1. aprila, De~ji

vrti} “Na{a radost” u Lu~a-

nima obele`io je 44 godine

postojawa. Dan vrti}a je pro-

slavqen uz prigodnu prired-

bu, koju su za roditeqe i sve

druge prisutne goste uprili-

~ili mali{ani i vaspita~i

ove obrazovno-vaspitne usta-

nove. Sala Centra za kulturu

u Gu~i bila je ispuwena do

poslodweg mesta i svi su u`i-

vali u dobro osmi{qenom

programu i upe~atqivim ko-

stimima, koje su mali{ani sa

velikim u`ivawem nosili. Za

uspeh programa, kako isti~e

Qiqana Dmitri}, direktor

vrti}a, podjednako su zaslu-

`ni deca, vaspita~i i rodite-

qi, koji su finansirali naj-

ve}i deo tro{kova za izradu

neophodnih kostima, bez kojih

nastup ne bi bio toliko upe-

~atqiv.

Prvi vrti} u draga~evskom kraju

osnovan je 1. aprila 1969. godi-

ne u Lu~anima i u wemu je bora-

vilo {ezdeset mali{ana. Monta`ni obje-

kat za sme{taj dece u Gu~i podignut je

1972. godine. U wemu je bilo sme{teno

stotinak de~aka i devoj~ica. Vrti} je

imao ure|eno dvori{te i moderne sprave

za igru. Kako je vreme odmicalo, monta-

`ni objekti su postajali pretesni za

dnevni boravak dece, {to je uslovilo i

izgradwu savremenijih objekata za tu na-

menu. Novi vrti} u Lu~anima izgra|en je

1980. godine, a u Gu~i tri godine kasnije.

De~ji vrti} “Na{a radost” u Lu~ani-

ma, u ~ijem sastavu radi i “Bambi” u Gu-

~i, zapo{qava 52 radnika. Ovde svako-

dnevno boravi 365 mali{ana, razvrsta-

nih u 20 vaspitnih grupa. O wima brinu

22 vaspita~a i devet medicinskih sestara.

Vaspitno-obrazovni rad se realizuje za

decu do pet godina. U oba obdani{ta po-

stoje po dve jaslene grupe - mla|a i stari-

ja. Osim standardnog rada, ova ustanova

uspe{no realizuje i pripremni pred-

{kolski program, kojim je obuhva}eno i

32 budu}a prvaka sa seoskog podru~ja.

Vaspitne grupe se organizuju u septem-

bru, na po~etku radne godine. Priprema i

realizacija vaspitno-obrazovnih aktiv-

nosti zavisi od uzrasta dece i zasnovana

je na savremenim metodama pedago{ke

prakse uz kreativno anga`ovawe vaspita-

~a. Proces realizacije vaspitnih zadata-

ka je pra}en stalnim unapre|ivawem i

stru~nim usavr{avawem vaspita~a i me-

dicinskih sestara na stru~nim predava-

wima u Ustanovi ili seminarima koje je

akreditovalo nadle`no ministarstvo.

Tokom godine u vrti}ima konstantno tra-

je upis dece. Grupe su uvek pune, ponekad i

malo brojnije, ali u dozvoqenim granica-

ma.

Kako je istakla, Qiqana Dmitri}, di-

rektor ove ustanove, uslovi za rad su za-

dovoqavaju}i, iako su objekti za sme{taj

dece veoma stari. Hrana za decu se pri-

prema u kuhiwama, koje su dobro opremqe-

ne i nalaze se u sklopu vrti}a. Obe kuhi-

we imaju adekvatan prostor za odlagawe i

~uvawe namirnica. Ina~e, finansijskim

planom za ovu godinu predvi|ena je izra-

da nove projektne dokumentacije za

poboq{awe energetske efikasnosti obje-

kata. Projektom }e biti obuhva}ena kom-

pletna rekonstrukcija i sanacija vrti}a,

{to }e zahtevati zna~ajnija nov~ana sred-

stva za koja je neophodno aplicirati kod

resornog ministarstva.

- Veliko razumevawe imamo od pred-

stavnika lokalne samouprave u realiza-

ciji svih na{ih aktivnosti. Mo`emo se

pohvaliti i velikom pa`wom koju nam

ukazuju javna i privatna preduze}a i sve

ustanove na ovom podru~ju. U znak zahval-

nosti za sve {to ~ine za nas, svake godine

na dana{wi dan, organizujemo prigodan

program za sve na{e saradnike. Program

pripremaju deca sa vaspita~ima, uz svesr-

dnu podr{ku roditeqa i lokalne samou-

prave - istakla je Qiqana Dmitri}, doda-

ju}i da je ovaj put u okviru proslave pro-

movisan i sajt Vrti}a, na kome }e ubudu}e

biti prezentirane sve bitne aktivnosti

koje se odvijaju u oba obdani{ta.

Kako je istakla pedagog Ivana Niko-

li}, saradwa sa roditeqima je veoma zna-

~ajna za ovu ustanovu. Ona je sastavni deo

brojnih aktivnosti koje se realizuju to-

kom godine i prilago|ene su deci razli-

~itih starosnih gupa. Saradwa se odvija

kroz izlo`be de~jeg stvarala{tva i u~e-

{}e roditeqa u razli~itim radionica-

ma, koje organizuju vaspita~i.

- Roditeqi nam puno poma`u i bez wi-

hovog u~e{}a to {to radimo ne bi bilo

toliko uspe{no. Okosnica na{e dana{we

predstve je Dan {ale. To nije klasi~an

program, jer u wemu u~estvuju i deca i vas-

pita~i. Roditeqi su obezbedili kostime

za predstavu i to nam je zna~ajno olak{a-

lo posao, jer je svaki nastup zahtevao i od-

govaraju}u garderobu. Bez dobrih kosti-

ma, nema ni dobre predstave - rekla je

Ivana Nikoli}.

Mali{ani su i ovaj put potvrdili da

su spremni da odgovore na nove izazove.

Razdragano su pristupili zadatku, a si-

gurnost sa kojom su nastupili najboqe go-

vori koliko su vredno ve`bali, kako bi

obradovali svoje najdra`e. Sve je prote-

klo bez gre{ke.

U nedequ, 7. aprila, u “Na{oj radosti”

}e se~ewem slavskog kola~a i skromnom

proslavom biti obele`ene Blagovesti,

krsna slava ove vaspitno-obrazovne usta-

nove. V. S.

DE^JI VRTI] „NA[A RADOST” OBELE@IO 44 GODINE POSTOJAWA

RAZIGRANA MLADOST DRAGA^EVA

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE 29LU^ANI

Mladomir Sretenovi}, pred-

sednik Op{tine Lu~ani, pro-

{log vikenda otvorio je novo

streli{te Streqa~kog kluba

„Draga~evo“ iz Gu~e u Lu~ani-

ma i opalio po~asni hitac u

metu na startu tre}eg kola Li-

ge Zapadne Srbije serijskom

vazdu{nom pu{kom. Streqana

ima devet mesta i sme{tena je

u zgradi starog vrti}a. Sve~a-

nosti su prisustvovali i di-

rektor “MB Namenska” pukov-

nik Rado{ Milovanovi}, gene-

ralni sekretar Streqa~kog sa-

veza Srbije Nenad Petkovi},

predsednik sudijske komisije

Srbije Vitomir Homan, pred-

sednik kluba „Draga~evo“ iz

Gu~e Radoslav Ru`i} i brojne

ugledne zvanice, kao i pred-

stavnici 11 klubova Zapadne

Srbije iz Bajine Ba{te, U`i-

ca, Kosjeri}a, Ariqa, Ivawi-

ce, Kraqeva, „Borca“ iz ^a~-

ka, Gorweg Milanovca, ~a~an-

ske „Slobode“, Gu~e i Lu~ana.

- Istorija se ponavqa. U Lu~anima je

pre tridesetak godina postojala streqana.

Imali smo streqa~ki klub, ~iji su ~lano-

vi mogli da treniraju i u`ivaju u ovom le-

pom sportu. Sada smo, na radost svih zaqu-

bqenika u ovu sportsku disciplinu, obno-

vili streqanu. Rekonstruisali smo neka-

da{wi objekat. Preduze}e “Milan Blago-

jevi} Namenska” je ulo`ilo znatna sred-

stva da se ovaj prostor iz ruiniranog sta-

wa pretvori u modernu streqanu, koja za-

dovoqava tra`ene standarde. Drago mi je

{to su mladi Draga~eva otvarawem stre-

qane dobili {ansu vi{e da kvalitetno

provode svoje slobodno vreme - istakao je

Mladomir Sretenovi}, predsednik Op-

{tine, dodaju}i da je lokalna samouprava

u ovoj godini za sport izdvojila sedam mi-

liona dinara, ali da rukovodstvo namera-

va da u narednom periodu uve}a podstica-

je namewene ovom zna~ajnom segmentu `i-

vota.

Nenad Petkovi}, generalni sekretar

Streqa~kog saveza Srbije, pozdravio je

prisutne qubiteqe streqa{tva i u~esni-

ke takmi~ewa, isti~u}i da ima izuzetnu

~ast {to prisustvuje otvarawu novog stre-

li{ta i da mu je drago {to je kona~no i

ovaj kraj dobio specijalno ure|en prostor

za treninge i takmi~ewe u najtrofejnijoj

sportskoj disciplini.

- Vrlo je te{ko u dana{wim uslovima

obezbediti adekvatne uslove za sport, jer

su i sredstva ograni~ena. Izdvajawa za

streqa{tvo su izuzetno mala. Iako je

streqa~ki sport u Srbiji u prvoj katego-

riji kvaliteta sportova, finansijska

sredstva koja se izdvajaju su apsolutno ne-

dovoqna da bi se program Streqa~kog sa-

veza Srbije realizovao. Svesni smo ~iwe-

nice da je buxet siroma{an, ali ako se ne

investira u sport, onda se ne ula`e u mla-

dost, koja je predstavqa budu}nost svake

dr`ave. Uprkos svemu tome, streqa~ki

sport u Srbiji bele`i impresivne rezul-

tate. Na{i strelci su osvojili 12 olim-

pijskih medaqa, a to je gotovo polovina

svih medaqa koje su osvojili sportisti

Srbije od 1988. godine, od Olimpijskih

igara u Seulu, pa do danas. U posledwih 16

godina strelci su osvojili 66 medaqa na

olimpijskim igrama i drugim svetskim i

evropskim prvenstvima - istakao je Petko-

vi}.

- Posebno se radujem {to }e svi qubite-

qi streqa{tva sa ovog podru~ja ubudu}e

imati dobre uslove za trenirawe. Ovo je

sport koji }e i u budu}em periodu radnici

Preduze}e “Milan Blagojevi} - Namenska”

od srca pomagati. Za dana{we otvarawe

obezbedili smo ono {to je najneophodnije.

Zavr{i}emo zapo~eto i potrudi}emo se da

ova streqana bude najlep{a u ~itavoj za-

padnoj Srbiji, a i {ire - izjavio je, povo-

dom otvarawa streqane, pukovnik Rado{

Milovanovi}, direktor poznatog lu~an-

skog preduze}a “Milan Blagojevi} Namen-

ska”. On je izrazio nadu da }e u narednom

periodu streqa{tvo na ovom podru~ju bi-

ti daleko masovnije, i da }e sve ve}i broj

mladih qudi u`ivati u wemu.

Radoslav Ru`i}, predsednik streqa~-

kog kluba Draga~evo, podsetio je da je ini-

cijativa za obnavqawe streqane pokrenu-

ta jo{ pre pet godina i da je na veliku ra-

dost poklonika ovog trofejnog sporta ko-

na~no realizovana. Vladimir Lon~are-

vi}, predsednik Saveta MZ Lu~ani, tom

prilikom je istakao da jedno ovakvo mesto,

koje je poniklo i izrastalo pored namen-

ske industrije, zaslu`uje da ima odgovara-

ju}e uslove za streqa{tvo. Mnogi `iteqi

ovog podru~ja vole ovu sportsku discipli-

nu, pa }e sada imati priliku i da u`ivaju

u woj.

U~esnici takmi~ewa nisu krili zado-

voqstvo {to je otvoreno jo{ jedno novo

streli{te za velike qubiteqe ovog spor-

ta.

- Prvi put sam sa bratom oti{la u stre-

qanu. Mnogo mi se dopao ovaj sport, pa

sam po~ela i ja da odlazim redovno na tre-

ninge. Na po~etku su se mnogi u mom okru-

`ewu smejali zbog ovakvog izbora. Sma-

trali su da ovaj sport nije za devoj~ice.

Me}utim, sada su se svi navikli, jer su

uvideli svoju zabludu. Ovo mi je prvo tak-

mi~ewe i o~ekujem da }u imati dobre re-

zultate - rekla je Tijana Bugar~i}, u~eni-

ca ~etvrtog razreda Osnovne {kole u Gu-

~i.

- Aktivno treniram streqa{tvo ve} go-

dinu dana. Ovo je lep sport, jer su jasne

propozicije i rezultati vidqivi. Nije

kao u fudbalu ili bilo kom drugom spor-

tu. Ne postoje situacije u kojima neki po-

tez na terenu mo`e da se tuma~i ovako ili

onako. Ovde se sve vidi na meti i ona je je-

dino merodavna. Ja treniram vi{e puta

nedeqno, a pred takmi~ewe i svakodnevno.

Na kvalifikacijama za dr`avno prven-

stvo bio sam ~etvrti i to me je mnogo ob-

radovalo. S obzirom na relativno kratak

period ~lanstva u klubu, zadovoqan sam

postignutim rezultatom. Spreman sam za

nove izazove i radujem se svakom novom

takmi~ewu. I danas sam do{ao u Lu~ane

da u`ivam u ovom sportu i ujedno odmerim

svoje snage sa drugim u~esnicima takmi~e-

wa, koji su ovde do{li iz razli~itih gra-

dova Srbije - rekao je Miroslav De{i},

u~enik 8. razreda O[ “Milinko Ku{i}” u

Ivawici. On je dodao da od malih nogu ga-

ji qubav prema oru`ju i da je to bilo pre-

sudno u wegovom izboru kojom sportskom

disciplinom da se bavi.

- Streqa{tvom se bavim ve} tri godi-

ne. Ovo je interesantan sport. Iako se wi-

me bave prete`no mu{karci, smatram da i

`ene mogu biti podjednako uspe{ne. To se

u praksi i dokazalo. I ja sam vi{e puta

osvajala prva mesta na takmi~ewima i to

me posebno raduje. U Lu~ane sam do{la da

prisustvujem otvarawu nove streqane i da

se dru`im i ujedno odmerim snage sa vr-

{wacima iz drugih gradova - ka`e Bran-

kica Bro}i}, u~enica O[ “Dragi{a Mi-

{ovi}” u ^a~ku. V. S.

SVE^ANO OTVORENO STRELI[TE U LU^ANIMA

Posle tre}eg kola Lige Zapadne Srbije u vo|stvu su u kadetskom uzrastu Spaso-

je Popovi} i Marija [uwevari} (oboje iz U`ica), a u juniorskoj konkurenciji Mi-

lan Radulovi} iz Ariqa i Sawa Krsmanovi} iz Bajine Ba{te.

Plasman u tre}em kolu Lige Zapadne Srbije, serijska vazdu{na pu{ka - kadeti:

1. Spasoje Popovi} (U`ice) 173 kruga, 2. Aleksandar Simeunovi} (Sloboda, ^a~ak)

173, 3. \or|e Todorovi} (Bajina Ba{ta) 172 kruga itd.

Kadetkiwe: 1. Julija Mili} (Sloboda) 163, 2. Jana Milutinovi} (Ivawica) 163,

3. Angelina ^oli} (U`ice) 159 krugova itd.

Juniori: 1. Milan Radulovi} (Ariqe) 357, 2. Nemawa Ze~i} (Bajina Ba{ta) 351,

3. \or|e Olui} (Gorwi Milanovac) 343 kruga itd.

Juniorke: 1. Sawa Krsmanovi} 343, 2. Marija Tomi} (obe iz Bajine Ba{te) 343,

3. Branka Markovi} (Ariqe) 335 krugova itd.

REZULTATI TRE]EG KOLA LIGE ZAPADNE SRBIJE

POGODAK U CENTAR

30 PETAK 5. APRIL 2013. GODINESPORT

Pomalo u senci starijih se-

lekcija, pioniri Ko{arka-

{kog kluba Mladost su ove

takmi~arske sezone zabele`i-

li uspeh vredan pa`we. De~a-

ci ro|eni 1998. i 1999. odi-

grali su 20 utakmica i zabe-

le`ili isto toliko pobeda,

ubedqivo osvojili prvo mesto

u regionu Zapadne Srbije i iz-

borili plasman na finalni

turnir prvenstava KSS. Mladi

~a~anski ko{arka{i su pod

rukovodstvom trenera Dejana

Kolarevi}a i Zorana Vrawev-

ca vredno radili proteklih

osam meseci i uspeh nije izo-

stao.

- Moram re}i da smo se od samog po~et-

ka pripremali za ovakav rezultat. Mo`da

nismo o~ekivali da }emo sve utakmice re-

{iti u svoju korist, jer svi koji se bave

sportom znaju da to nije lako ostvariti.

Uz dobru atmosferu, disciplinu i veliki

rad, razmi{qali smo jedino od utakmice

do utakmice, tako da smo na kraju pokaza-

li da bar u ovom regionu igramo najboqu

ko{arku, kada je u pitawu pionirska kon-

kurencija. Osim ovog rezultata, ostvari-

li smo jo{ jedan bitan ciq, a to su napre-

dak i afirmacija ovih momaka. Prepozna-

li su to i selektori, pa je na{ igra~ Uro{

Jovan~evi} ve} bio na okupqawima repre-

zentacije. ^estitam svim igra~ima, jer

ovo je pre svega wihov veliki i zaslu`en

uspeh - zadovoqan je trener Mladosti De-

jan Kolarevi}.

Pioniri su najpre ubedqivo osvojili

prvo mesto u kvalifikacionoj ligi, u ko-

joj su u deset kola zabele`ili isto toliko

pobeda uz pozitivan ko{ koli~nik od ~ak

397 poena. U nastavku sezone po dva puta su

pobe|ivali ekipe Borca, U`ica, Plej ofa,

Loznice i Studenta iz Vaqeva, pa su kao

najuspe{nija ekipa, izborili plasman na

finalni turnir, koji }e od 10. do 14. apri-

la biti odr`an u Vrwa~koj Bawi.

- Plasman na finalni turnir je uspeh,

jer }emo biti u prilici da se nadme}emo

sa najuspe{nijim timovima u Srbiji.

Igra~ima sam jasno stavio jedan zadatak,

da u dobroj atmosferi koja nas krasi cele

sezone damo sve od sebe na finalnom tur-

niru. Za koji }e to plasman biti dovoqno,

ostaje da se vidi. Ali, ako ispunimo dogo-

vor, bi}u itekako zadovoqan. Nastup na

finalnom turniru }e tako|e biti prilika

da se na{i igra~i predstave na velikoj

sceni i uz svoj talenat, poka`u da dosada-

{wi rezultati nisu slu~ajni - zakqu~io je

Kolarevi}.

Na finalnom turniru Prvenstva Srbi-

je u~estvova}e Crvena zvezda, Partizan,

Zemun, Zvezdara, Vr{ac, Sport World, Kris

kros, Sloga, Probasket, Nibak, Jagodina

i Mladost. Verujemo da }e pioniri Mla-

dosti od 10. do 14. aprila u Vrwa~koj Ba-

wi na pravi na~in reprezentovati svoj

klub, grad, ali i region Zapadne Srbije.

Uz 12 igra~a koji }e se takmi~iti na fi-

nalnom turniru, put jedne od najpoznati-

jih bawa krenu}e i svi ~lanovi pionirske

selekcije. Svi oni koji su ostvarili uspeh

vredan pa`we. Z. J.

Pro{log vikenda u Sremskoj Mitrovici odr`ano je Prvenstvo Srbije u baca~kim

disciplinama. U~estvovali su i takmi~ari ~a~anskog kluba ^AAK. Wihova tak-

mi~arka Tijana Joki} zauzela je tre}e mesto u bacawu kugle.

ATLETIKA

TIJANA TRE]A U BACAWU KUGLE

MAKSIMALNI U^INAK PIONIRA KK MLADOST

Pod pokroviteqstvom Emira Kustu-

rice na Me}avniku je nedavno odr-

`an Karate turnir na kome su u~e-

stvovali karatisti iz Crne Gore, Repu-

blike Srpske i Srbije. U generalnom pla-

smanu KK Sloboda osvojio je tre}e mesto.

Prva mesta u borbama zauzeli su Mili-

ca Polu`i}, Andrej Gruji~i} u apsolutnoj

i te`inskoj kategoriji, Marko Raji~i}

(apsolutna i te`inska) i Vladimir Savi}.

Prvi u katama bili su Jakov Krivoka-

pi}, Todor Vasilijevi} i Slobodan Lu-

ki}. Drugi su bili Bojana Raji~i}, Mati-

ja Milosavqevi} i Andrej Gruji~i}, a tre-

}i Boris Bogdanovi}, Mladen Vu~kovi},

Irena Vu~kovi}, Veqko Jovanovi} i Du-

{an Mila~i}.

KARATE KLUB SLOBODA

TRE]I NA ME]AVNIKU

Juniori Borac Mocart sporta pobedi-

li su kod ku}e u posledwoj prvenstvenoj

utakmici Heba lige Mega Vizuru sa 70:56.

Ova pobeda samo je osigurala wihovo u~e-

{}e na finalnom turniru osam najboqih

ekipa koje }e krajem aprila biti odr`ano u

^a~ku.

Za pobedu su se na svom terenu izborili

i kadeti BMS koji su pro{log vikenda od-

igrali te{ku i neizvesnu utakmicu sa Vr-

{cem. Savladali su ih rezultatom 81:76.

Na ovoj utakmici kadet Uro{ ^arapi}

imao je NBA u~inak, postigav{i vi{e od

40 poena. Kadete do kraja o~ekuju jo{ dva

kola. U narednoj utakmici Borac se sastaje

sa Mega Vizurom, mla|a selekcija KK Mla-

dost za vikend igra sa beogradskim Fle{om, a 9. prila do~ekuje Megu.

Kod ku}e je trijumfovao i @elezni~ar. U 23. kolu Druge lige Zapad savladao je Svi-

lajnac sa 96:75. U slede}em kolu gostuje Poletu Ratina. Pobedni~ku seriju doma}ina na-

stavio je ^a~ak 94. Posle pobede protiv Loznice 76:68, u 20. kolu Druge regionalne lige

Zapad ^A 94 odmara. Prvi tim Mladosti izgubio je od Meridiane, 77:83, a za vikend gos-

tuje @elezni~aru u In|iji.

POBEDA ZA KRAJ

BEZ PORAZA DO FINALNOG TURNIRA

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

VELIKI USPEH FK MLADOST RADOST U UKRAJINI

31SPORT

Fudbalski klub

Mladost radost

osvojio je nedavno

drugo mesto na presti`nom

Me|unarodnom de~jem tur-

niru u fudbalu “Viktor

Kova~” u ukrajinskom gra-

du Moka~evo. Na turniru

se takmi~ilo vi{e od 50

inostranih ekipa, a za

klub iz ^a~ka su igrali de-

~aci ro|eni 2000. godine i

mla|i. Tim su poja~ala i

dva “mladi}a” iz milano-

va~kog Metalca, Maksimo-

vi} i Asanovi}.

U Ukrajini su ^a~ani

najpre odigrali tri utak-

mice u svoj grupi. Prvu su

dobili neverovatnim re-

zultatom 9:0, sa doma}inom

su igrali nere{eno, 1:1, iz-

jedna~uju}i gol su primili

iz penala i na tre}oj opet

pobedili ubedqivo, 4:0.

Podelili su prvo mesto u

grupi sa doma}inima, ali

su imali boqu gol razliku.

Trijumfovali su i u polu-

finalnoj utakmici. Sti-

gli su do finala i posled-

wi me~ izgubili 1:0. Po

oceni iskusnih fudbal-

skih stru~waka, suparni~-

ka ekipa je pobedila na na-

~in koji i nije ba{ prime-

ren takmi~ewima mla|ih

selekcija.

- Lopta je udarila u sta-

tivu, golman ju je uhvatio,

ali ugao pod kojim se vra-

tila, izaziva sumwu da je

to bio pogodak. No, sudiji-

na je posledwa i to mla|e

generacije moraju da shva-

te. Kada je igra nastavqe-

na, usledila su dva crvena

kartona za nas. Kako na{

igra~ pri|e wihovom, do-

bije karton. [to je najva-

`nije, mi ni sa dva igra~a

mawe nismo primili gol, a

mogli su da nas nadigraju

samo tako. Drugo mesto je

uspeh. U Ukrajini smo

predstavqali FK BIP,

koji se ranije takmi~io na

ovom turniru, ^a~ak i Sr-

biju. Zahvaquju}i Slobo-

danu Jak{i}u, vo|i i orga-

nizatoru puta, posetili

smo znamenitosti Moka~e-

va i okoline, a posmatrali

smo i jedan superliga{ki

me~ - pri~a Mihailo Kola-

revi}, direktor i trener

[kole fudbala Mladost

radost.

Povodom velikog uspeha

u Ukrajini, vice{amipo-

nima su priredili prijem

predstavnici Fudbalskog

saveza ^a~ka i Moravi~-

kog okruga.

- Koliko pamtim, a pam-

tim dugo, ovo je prvi put da

je ovda{wi Fudbalski sa-

vez priredio deci prijem -

potvrdio je Kolarevi}.

Wegovi fudbaleri su od

Saveza dobili pet novih

lopti.

- Priredili smo im do-

~ek ba{ zbog toga {to smo

i sami iskusili {ta zna~i

do}i iz inostranstva sa

medaqama, a niko vas ne sa-

~eka. Komisija za sport

^a~ka nije prihvatila na{

projekat „Rad sa mladima”

i zato smo mi iz sopstve-

nih sredstava nabavili

lopte koje poklawamo klu-

bu Mladost radost - rekao

je predsednik FSG Nenad

Stankovi}. U znak dobro-

do{lice, deci je prire|ena

zabava uz obaveznu tortu.

Sekli su je svi osvaja~i me-

daqa. A mladi fudbaleri

posebno su odu{evili ru-

kovodstvo fudbalskog sa-

veza i novinare kada su ot-

pevali himnu “Bo`e prav-

de”. Kako je rekao wihov

trener, tako su zapo~iwali

svaku utakmicu u Ukrajini.

- Ho}emo da ^a~ak ima

jo{ vi{e klubova, da oma-

sovimo fudbal. Kolar je i

meni bio trener i nije do-

zvoqavao da igram, kada u

{koli dobijem ~etvorku.

Budite dobri |aci i slu-

{ajte svog trenera - poru-

~io je Haxi Goran Milova-

novi}, predsednik FSMO.

Z. J.

KAJAK

OGWEN [ESTI U BAJINOJ BA[TI

Na prvoj izbornoj

trci seniora i

juniora za reprezentaci-

ju Srbije u~estvovao je i

kajaka{ kluba ^a~ak Og-

wen Peranovi}. Takmi-

~ewe je odr`ano u nedequ

u spustu-klasik na Dri-

ni u Bajinoj Ba{ti. Ka-

jaka{i su prelazili sta-

zu dugu pet kilometara, a

nastupali su u discipli-

nama K1 I C1 mu{karci

i `ene.

U~estvovalo je 20 takmi-

~ara. Ogwen je osvojio

{esto mesto u juniorskoj

konkurenciji.

VICE[AMPIONI ME\UNARODNOG

TURNIRA

Vawa ^vo-

rovi}, FK

Mladost ra-

dost, progla-

{en je za naj-

boqeg od-

brambenog

igra~a Me|u-

narodnog tur-

nira “Viktor

Kova~”. Tako

su se ~a~an-

ski fudbale-

ri ku}i vra-

tili sa meda-

qama, pehari-

ma i titulom,

koju je u wi-

hovo ime, Va-

wa zaslu`io.

VAWA NAJBOQI DEFANZIVAC

Karatisti Nemawe,

wih 11, doneli su iz

Kragujevca 19 medaqa. Na

takmi~ewu koje je organi-

zovao kragujeva~ki klub

Tigar, seniorka Marija

Paunovi} osvojila je u ka-

tama tre}e mesto pojedi-

na~no i drugo ekipno.

Uspe{ne su bile i senior-

ke An|ela \urovi} i Alek-

sandra Ili}. An|ela je u

katama bila druga pojedi-

na~no i ekipno, a Aleksan-

dri je pripalo srebro u

ekipnom nastupu. Medaqe

su doneli i drugi takmi~a-

ri Nemawe.

Milisav Ristanovi} -

prva mesta kate pojedina~-

no i ekipno, drugo jiu ip-

pon.

Leonardo Markovi} -

prva mesta kate pojedina~-

no, ekipno i jiu ippon.

Dejan Nedeqkovi} - pr-

vi u katama pojedina~no i

ekipno.

Vuka{in Paunovi} -

drugi u kihon ipponu.

Luka Beli} - prva mesta

kate pojedina~no i kihon

ippon.

Strahiwa Paunovi} -

prvi jiu ippon.

Zorana Topalovi} - pr-

va u katama pojedina~no.

Prvi put u Kragujevcu

nastupio je Mihailo Pau-

novi} koji je u katama poje-

dina~no bio tre}i. ^lano-

vi ovog kluba, Zoran Ko-

ji}, Marija Paunovi} i

Branko Nikoli}, sudili

su na ovom turniru.

Karate klub Nemawa

priprema se za Vaskr{wi

turnir 14. aprila u Pre-

qini. Svaki nastup za wih

je trening i za prestoje}e

Evropsko prvenstvo u Ita-

liji, na kome }e u~estvova-

ti i takmi~ari ovog kluba.

Zorana Koji} i Branko

Nikoli} poha|aju redovno

seminare na Rudniku da bi

stekli licencu operativ-

nih trenera. Z. J.

KK NEMAWA

NENADMA[NI U KATAMA

32 PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

GRADSKA LIGA

SPORT

Mladost je is-

koristila

kiks Par-

menca u 12. kolu i do-

{la na vrh tabele

Gradske lige. Ube-

dqivo je na svom tere-

nu savladala Malbu,

5:1. I u ostalim utak-

micama uglavnom su

dominirale doma}e

ekipe. Budu}nost je u

Stan~i}ima savlada-

la Preme}u, 4:1, {to

joj je trenutno omogu-

}ilo drugo mesto na

tabeli. U kom{ij-

skom derbiju Zadru-

gar je bio boqi od Morave,

3:1, a Planinac u Vujetin-

cima od ^a~ka 94. Jedino je

kod ku}e pora`en Parme-

nac od Rakove sa 1:3. Trka

za prvaka Gardske lige bi-

}e neizvesna do samog kra-

ja.

U 12. kolu sve doma}e

ekipe dobile od gradskog

Fudbalskog saveza po jednu

loptu.

Uderbiju Okru`ne lige Slatina i

Draga~evo uzeli su po bod. Posle

prili~no nezanimqivog prvog

poluvremena, golovi su pali u nastavku

utakmice. Najpre je doma}in poveo u 65.

minutu. Strelac Kur}ubi}. Draga~evo je

izjedna~ilo {est minuta kasnije. Stre-

lac Pejovi} iz slobodnog udarca.

- Tvrda utakmica, malo {ansi. Mi

smo zadovoqni bodom, ali smo do{li da

uzmemo tri. Imali smo vi{e prilika

koje nismo iskoristili i na kraju je Pe-

jovi} postigao gol iz slobodnog udarca

- komentar je levog krila Draga~eva

Dragana \eri}a.

- Utakmica ~vrsta, protivnik te`ak.

Bori}emo se do kraja. Ciq nam je da za-

vr{imo sezonu na prvom mestu - re~i su

kapitena Slatine Bojana Marjanovi}a.

Po reakciji igra~a Slatine i publi-

ke, slobodan udarac, dosu|en za Draga-

~evo, u 71. minutu bio je sporan. Ali, je-

dino ga je prokomentarisao trener do-

ma}e ekipe Dragan Jeli}.

- Sudije su qudi od krvi i mesa i oni

mogu da pogre{e. U svakom slu~aju, utak-

mica je opravdala epitet derbija. Mi

ve} 14 kola igramo bez poraza, {to je ve-

liki pritisak za igra~e i sve nas da ne

do`ivimo poraz. [ansa je bilo i na jed-

noj i na drugoj strani. Bi}e jo{ ovakvih

utakmica, Slatinu u narednim kolima

o~ekuju te{ki protivnici - najavquje

Jeli}.

Za trenera gostuju}e ekipe nere{en

ishod derbija je najrealnije stawe.

- Znali smo da }e biti te{ko. Mi-

slim da je moj tim bio boqi, ali smo u

oba poluvremena imali lo{e trenutke i

to nas je ko{talo vo|stvom doma}ina.

Na kraju smo uspeli da se vratimo u igru

i izjedna~imo. Nere{en rezultat je naj-

realniji, a su|ewe je bilo korektno -

smatra Predrag

Plazini}.

Pre utakmice, ka-

piten Slatine Bojan

Marjanovi} primio

je, u ime kluba, na-

gradu Udru`ewa

sportskih novinara

Moravi~kog okruga.

Novinari su ih pro-

glasili za najuspe-

{niji klub u okrugu

u 2012. godini. Ove

godine FK Slatina

slavi {est decenija postojawa i odavno

je jedan od vode}ih timova Zapadne Sr-

bije. U ime Udru`ewa, nagradu je Marja-

novi}u dodelio novinar Miodrag Mijo

Matovi}.

Derbi okru`ne lige napunio je sta-

dion FK Slatina. Fudbaleri i uprava

kluba nadaju se da }e ih navija~i i daqe

podr`avati u velikom broju, naro~ito

na utakmicama koje budu igrali kod ku-

}e.

Z. J.

Odbojka{ice Libera savladale su u

gradskom derbiju Borac sa 3:1.

Utakmica 16. kola odigrana je

pro{le sedmice u sali Osnovne {kole

“Preqina” i obe ekipe su imale izuzetnu

podr{ku publike. Do kraja prvenstva

Druge lige Zapad ekipa Libero ^a be`i

drugoplasiranom Gimnazijalci iz Kra-

qeva za {est bodova i sve je bli`a prela-

sku u vi{i rang takmi~ewa.

U 16. kolu DLZ Sloboda S je izgubila

od Tajma, 2:3, a Ivawica je savladala Tr-

stenik, 2:3.

OSTALI REZULTATI 17. KOLA

Mladost - Vujan 2:1

Jedinstvo KK - Brezak 2:1

Dowa Vrbava - Luwevica 2:1

Miokovci - Rudar 2:1

Kotra`a FK - Spartak 0:1

Jedinstvo GG - Napredak 0:0

Morava - Ov~ar 4:0

TABELA

1. Slatina 38

2. Jedinstvo K 37

3. Draga~evo 36

4. Mladost 31

5. Miokovci 31

6. Rudar Bresnica 27

7. Dowa Vrbava 27

8. Jedinstvo GG 25

9. Spartak 24

10. Ov~ar 24

11. Kotra`a Franc komerc 21

12. Morava 20

13. Napredak 14

14. Brezak 13

15. Vujan 9

16. Luwevica 5

18. KOLO, 6. i 7. april, 15,30

Vujan - Morava

Ov~ar - Slatina

Draga~evo - Jedinstvo GG

Napredak - Kotra`a FK

Spartak - Miokovci

Rudar - Dowa Vrbava

Luwevica - Jedinstvo K

Brezak - Mladost

OKRU@NA LIGA

Mijo Matovi} i Bojan Marjanovi}

TABELA

1. Mladost 27

2. Budu}nost 25

3. Parmenac 25

4. Zadrugar 20

5. Preme}a 15

6. Rakova 15

7. Morava 14

8. ^a~ak 94 11

9. Strelac 9

10. Planinac 9

11. Malba 4

13. KOLO,

6. i 7. april, 15, 30

Planinac - Parmenac

^a~ak 94 - Mladost

Malba - Budu}nost

Strelac - Zadrugar

Morava - Rakova

Slobodna Preme}a

MLADOST NA VRHU

FK „Zadrugar“

ODBOJKA

17. KOLO

Trstenik - Sloboda S

Ivawica - Gimnazijalac

Zlatibor - Libero ^a

Borac - Tajm

1. Libero ^a 39

3. Ivawica 28

6. Borac 23

10. Sloboda S 14

Zlatiborsko Moravi~ki okrug seniorke

12. KOLO

^a~ak - Lu~ani (odlo`ena utakmica)

13. KOLO

Sjenica - ^a~ak

Mu{ka ekipa OK ^a~ak pora`ena je od

Takova sa 0:3. U slede}oj utakmici go-

stuju ivawi~koj ekipi Bukovica Pute-

vi.

LIBERO NEPRIKOSNOVEN

PRAVI DERBISlatina - Draga~evo 1:1 (0:0)

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE 33SPORT

Posle neuspe{nog

starta u prole}nom

delu prvenstva, Zo-

ran Wegu{ i FK Borac do-

govorno su se sporazumeli

da rakinu saradwu. Iz tri

odigrane utakmice u na-

stavku sezone ^a~ani su

uzeli samo bod. Izgubili

su ~ak i me~ kod ku}e, a u je-

sewem prvenstvu nisu pobe-

|ivali na strani.

- ^ista srca zahvaqujem

Wegu{u zbog svega {to je

uradio za Borac. Preuzeo je

klub u delikatnom trenut-

ku, kada smo ispali iz Su-

per lige, stabilizovao je

ekipu, dobio sve utakmice

u ^a~ku, osim jedne, uveo je

u igru nekoliko mladih

igra~a, pobedio Partizan

u Beogradu. Sada nije kre-

nulo kako je trebalo, i pla-

tio je cenu bavqewa tre-

nerskim poslom. U prona-

lasku novog {efa stru~nog

{taba vreme nam nije bilo

saveznik. Na na{u sre}u,

te`ak zadatak smo obavili

u rekordnom roku. Brzo smo

se dogovorili sa Dejanom

Vuki}evi}em, koji je neki-

ma od nas bio davna `eqa.

Da je to dobar potez, govore

i ~iwenice da je on dokazan

trener, ima dobar pristup

u vo|ewu tima. Izbor Deja-

na Vuki}evi}a je najboqe

{to je moglo da nam se do-

godi - rekao je u sredu na

konferenciji za novinare

Ilija Petrovi}, predsed-

nik Borca.

Dobro je poznato {ta

klub o~ekuje od novog tre-

nera. Potrebno je stabili-

zovati ekipu, odgovoriti

na zahteve struke, pokazati

rezultat. Prole}no prven-

stvo ve} je dobrano odma-

klo, a Borac je sve daqi od

povratka u elitni rang

takmi~ewa. Narednih sed-

mica ekipu o~ekuje zgusnut

raspored, utakmica za

utakmicom.

- Posle 21 kola nismo

imali dve uzastopne pobe-

de. Niko nije o~ekivao sa-

mo jedan bod u nastavku pr-

venstva. Mo`da ponovo

o`ivimo za mese~ak dana.

Verujem u Dejana i vreme je

da po~nemo da razmi{qa-

mo od utakmice do utakmi-

ce. Sa Zoranom Wegu{em

smo imali dobru i iskrenu

saradwu - podsetio je

sportski direktor Borca

Slobodan Ili}.

Posle uspe{ne igra~ke

karijere, Dejan Vuki}evi}

je ostao u fudbalu kao tre-

ner. Nekoliko puta je pro-

gla{avan najboqim trene-

rom Crne Gore. Vodio je

Mogren, Zetu, Vojvodinu.

Sa Vojvodinom je raskinu-

ta saradwa posle neuspeha

ekipe u ^a~ku. Ovde su iz-

gubili prvenstvenu utak-

micu, a Borac ih je pro{le

godine izbacio iz Kupa

Srbije.

- Moj prethodnik je izu-

zetan ~ovjek, igrom slu~aja,

nastavi}u gdje je on stao.

Skoro isti sastav je u jese-

wem prvenstvu bjele`io do-

bre rezultate, a sada ne. Na

meni je da otkrijem za{to

je to tako. Borac ne zaslu-

`uje da bude na mjestu na

kome se nalazi trenutno na

tabeli - izjavio je novi

trener. On je potvrdio i da

je Borac svestan gde se na-

lazi i da kre}e iz debelog

minusa.

- Pitali su me prijate-

qi za{to sam prihvatio da

idem u drugu ligu. Odgovo-

rio sam im da ne idem u

drugu ligu, nego u Borac iz

^a~ka. Kako klub ne bi tre-

balo da bude tu gdje jeste,

na{ zadatak je borba za Su-

per ligu i da u preostalim

utakmicama poku{amo da

izvu~emo maksimalan broj

bodova. Naredna dva mjese-

ca moramo biti vojni~ki

nastrojeni. Na prvom tre-

ningu svi su `eqeli da se

poka`u. Rekao sam i da taj

trening bude dowa granica

wihovih mogu}nosti. Moj

prethodnik je odli~no fi-

zi~ki pripremio ekipu.

Ima}emo problema zbog

psiholo{kih priprema i

velikog broja igra~a. Tre-

balo bi izabrati najboqe,

zato }e svi imati priliku

da se poka`u - obe}ao je Vu-

ki}evi}.

Prvi trening sa novom

ekipom odradio je ve} u

sredu, odmah po dolasku u

^a~ak. Posle subotweg go-

stovawa u Zrewaninu, Bo-

rac u sredu do~ekuje Kolu-

baru iz Lazarevca.

Z. J.

Finalna utakmica Kupa Moravi~kog okruga, koja

je trebalo da bude odigrana u sredu, odlo`ena je za 17.

april. U finalu }e se sastati Sloboda iz ^a~ka i Ta-

kovo Gowi Milanovac. Sloboda }e na ovom me~u biti

doma}in.

SRPSKA LIGA ZAPAD

18. KOLO

Sloboda ^a~ak - Seqak 2:2

Mladi radnik - Polet Qubi} 1:0

19. KOLO, 7. april

Slododa - Ma~va, 15,30 ~asova

Polet - Sloga, 11 ~asova

ZONA MORAVA

18. KOLO

Slavija - Omladinac (Z) 3:0

Omladinac - Prijevor 2:0

Polet (T) - Tutin 2:3

Orlovac - Kara|or|e 2:2

19. KOLO, 7. april, 15,30

Orlovac - Slavija

Vodoja`a - Polet (T)

Prijevor - [umadija 1903

Jo{anica - Omladinac (Z)

Borac: Petri}, Boranija-

{evi}, Dimitrijevi}, Ba-

bi}, @ivkovi} (Pavi}e-

vi}), Jovi~i}, Martino-

vi}, Nikoli}, Milojevi}

(Jovan~i}), Vusqanin, Ra-

{kovi}.

Proleter: Nasti}, Tana-

sin, Kav~i}, Nedeqkovi}

(Ivani}), @igi}, Kova~e-

vi}, Ra{iovan (Tanu{ev),

Babi}, Vukajlija, Bo{ko-

vi}, Leki} (Stan~eti}).

Strelci: Ra{kovi} (Bo-

rac), Stan~eti} i Ivani}

(Proleter).

@uti kartoni: @ivkovi},

Jovi~i}, Vusqanin (B),

Kova~evi}, Vujaklija, Bo-

{kovi} (P). Crveni: Ni-

koli} (B).

Fudbaleri Borca

do`iveli su u ne-

dequ prvi poraz

kod ku}e u prole}noj po-

lusezoni. Iako su ^a~ani

po~eli dobro i dominira-

li u prvom poluvremenu, u

nastavku je Proleter bio

sve bli`i wihovom golu i

pobedi. Najpre je Borac

poveo u 15. minutu golom

Ra{kovi}a. Doma}ini su

prvih 45 minuta imali ve-

}i posed lopte, prikazali

te~nu igru i stvorili ne-

koliko prilika. U nastav-

ku su platili i nesport-

ski start Ba}a Nikoli}a,

koji je bez ikakvog razloga

nagazio Kav~i}a i zara-

dio crveni karton. Dogo-

dilo se to {est minuta

posle izjedna~uju}eg gola

Stan~eti}a koji je preci-

znim udarcem sa desetak

metara izjedna~io rezul-

tat. Proleter je do pobe-

de stigao u 84. minutu po-

gotkom Ivani}a.

- Pobediti Borac na

wihovom terenu je izuzet-

no te{ko. Bili su boqi u

prvom poluvremenu i po-

kazali su da vi{e `ele po-

bedu. Mi smo zbog na{e

gre{ke primili gol, brzo

iz jednog faula, nismo do-

bro postavili blok. U ova

tri kola sve golove smo

sami sebi dali. U drugom

poluvremenu smo iza{li

na teren da igramo sa Bor-

cem, izjedna~ili i uspeli

da povedemo. Sve je bilo

lak{e posle iskqu~ewa

wihovog igra~a koji je ne-

promi{qeno nagazio mo-

ga i zaslu`eno oti{ao u

svla~ionicu. Ovo je veli-

ka pobeda za nas. Znali

smo da nije lako igrati

protiv jedne sjajne ekipe

koju predvodi jedan od

najboqih stru~waka u ze-

mqi - rekao je trener Pro-

letera Nenad Lalatovi}.

- Nadigrali su nas u

drugom poluvremenu i iz-

gubili smo prvu utakmicu

u ^a~ku u ovoj sezoni. Ne-

disciplina mojih igra~a

u nastavku dovela je do

ovoga. Nisu oni krivi,

kriv sam ja - kratko je

prokomentarisao tada

jo{ uvek trener Borca Zo-

ran Wegu{.

Posle poraza od Novo-

sa|ana Borac je spao na

sedmo mesto na tabeli Pr-

ve lige Srbije sa 30 bodo-

va i sve je daqi od Super

lige. Utakmicu 22. kola

PLS igra ovog vikenda u

Zrewaninu protiv Bana-

ta.

U 21. kolu Mladost iz

Lu~ana i Metalac Gorwi

Milanovac igrali su bez

golova u kom{ijskom der-

biju. Metalac je izbio na

peto sa 32, a Lu~ani su na

12. mestu PLS sa 23 boda.

Z. J.

KUP OKRUGA ZA

DVE SEDMICE

BORAC - PROLETER NOVI SAD 1:2 (1:0)

KIKS KOD KU]E

PROMENE U BORCU

O BORCU SVE NAJBOQE

I Zoran Wegu{ potvr|uje da se sa rukovodstvom biv{eg kluba rastao pri-

jateqski. Lo{i rezultati, pokrenuli su najpre razgovore o promeni trenera.

- U prole}nom prvenstvu smo od 12 mogu}ih osvojili samo bod. Za mene je rad

u Borcu veliko iskustvo. [teta je {to nisam vodio klub dok se takmi~io u

elitnom rangu, nego sada, ali {ta da radim. I pripreme smo odradili u ^a~-

ku. Mislim da je {teta {to nismo oti{li negde da igramo na boqim tereni-

ma, a i igra~i bi imali priliku da se boqe upoznaju. Mo`da je malo i to uti-

calo na dosada{wi rezultat. Rastali smo se korektno i nema razloga da bude

druga~ije. O Borcu mislim sve najboqe - rekao je Wegu{ za „Glas“.

DEJAN VUKI]EVI] NOVI TRENER

Zoran Wegu{

Dejan Vuki}evi}

Ilija Petrovi} i novi trener

34 PETAK 5. APRIL 2013. GODINEENIGMATIKA

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE 35[ARENA

Kad vas zaboli glava,

ne idite odmah u

apoteku, ve} u

ostavi potra`ite prirod-

ni lek. Glavoboqa nastaje

iz mnogo razloga, a ~esto se

de{ava da ni sami ne mo`e-

mo da otkrijemo pravi

uzrok. Naj~e{}i okida~i

su umor, neispavanost, lo-

{e dr`awe tela i vrata,

stres, problemi sa vidom,

visok krvni pritisak…

KUPUS

Lek: Uzmite ve}i list

kupusa, izgwe~ite ga tako

da malo pusti te~nost i

prislonite na ~elo i sle-

poo~nice.

Za{to: Sok od kupusa

bogat je jonima kalijuma.

Taj oligoelement doprino-

si normalizaciji tonusa

mi{i}a i krvnih sudova,

~ime se veoma efikasno

ubla`ava bol.

KANTARION

Lek: Supenu ka{iku li-

sti}a kantariona prelijte

~a{om kqu~ale vode, osta-

vite da odstoji 15 minuta i

pijte pomalo celog dana.

Za{to: Glavoboqa se ~e-

sto javqa kod qudi koji su

neraspolo`eni ili lo{e

voqe. Kantarion u tom slu-

~aju mo`e da bude delotvo-

ran, jer popravqa raspo-

lo`ewe i doprinosi

pove}awu op{teg tonusa

organizma.

Osim ~aja od kantario-

na, za le~ewe glavoboqe

dobro }e do}i i ~aj od ru-

zmarina i crni ~aj.

BELI LUK

Lek: Narendajte nekoli-

ko ~ena belog luka i smesu

dr`ite na slepoo~nicama

15 minuta.

Za{to: Beli luk bloki-

ra upravo one receptore u

ko`i koji podsti~u

glavoboqu. Metod poma`e

ako je glavoboqa izazvana

PMS-om, klimakteri~nim

tegobama ili pove}anom

razdra`qivo{}u.

TOPLA KUPKA

Lek: Ukoliko vas boli

glava, u`ivajte u toploj

kupki ili bar potopite

stopala u vrelu vodu na

10,15 minuta.

Za{to: Ako je glavobo-

qa nastala zbog umnog i

emocionalnog napora, ova-

kav metod bi}e delotvoran.

Takozvana tenziona

glavoboqa ~esto se javqa

kao posledica uznemireno-

sti i zabrinutosti. Opu-

stite se i smirite, a topla

kupka, uz dodatak uqa od

lavande, prosto je nezamen-

qiva u tom slu~aju.

MASA@A

Lek: Glavoboqu mo`ete

da ubla`ite masa`om.

Dovoqno je da desetak mi-

nuta neprekidno i lagano,

bez preteranog pri-

tiskawa, masirate nosnu

kost u predelu izme|u o~i-

ju.

Za{to: Masa`a dovodi

do opu{tawa mi{i}a li-

ca, zbog ~ega nam opada i

tonus ko`e, pa samim tim

nestaje i glavoboqa.

Kako bi smawili

struk i eliminisa-

li ne`eqene masno-

}e sa stomaka, u jelovnik bi

trebalo da uvrstite hranu

koja poma`e pri sagore-

vawu masno}a. Najboqi iz-

bor su svakako namirnice

koje su bogate belan~evina-

ma i vlaknima. Neka vam se

ishrana, prvenstveno leti,

bazira na mediteranskoj.

Zna~i {to vi{e povr}a,

maslinovog uqa, celih `i-

tarica, mle~nih

proizvoda…

Voda i zele-

ni ~aj

Z a m e n i t e

r a f i n i s a n e

ugqene hidra-

te sa prirod-

nim namirni-

cama koje sagorevaju masno

tkivo i iskoristite ter-

mi~ka dejstva tih namirni-

ca da sagorite {to vi{e

masnih naslaga. Pijewe

dnevno dovoqno sve`e vode

poma`e va{em telu da ob-

radite ove hranqive na-

mirnice. Pijte zeleni ~aj

{to ~e{}e mo`ete. Zeleni

~aj je oboga}en antioksi-

dansima koji ubrzavaju me-

tabolizam. Smawite unos

{e}era u organizam, ali i

namirnica bogatih {e}e-

rom, kao {to su alkohol,

ke~ap i sve mogu}e gricka-

lice. Odaberite hranu koja

je siroma{na {e}erom po-

put badema, zelenog povr}a

i mahunarki, ribe, ora{a-

stih plodova, `itarica,…

Kardio ve`be

Pored toga, potrebno je

redovno raditi kardio ve-

`be da sagorite trenutne

masti i da izbegnete aku-

mulirawe masnih naslaga

oko abdomena u budu}nosti.

Kardio ve`be su brza

{etwa, tr~awe, nordijsko

skijawe, plivawe... Masti

na dowem stomaku se razli-

kuju od ostatka masno}a na

telu. Uradite kardio ve`be

u kombinaciji sa promena-

ma u ishrani. Preskakawe

konopca je fenomenalna ve-

`ba kojom mo`emo posti}i

mnogo. Ona je jedna od naj-

starijih, najjednostavnijih

i najkorisnijih aktivno-

sti, a odli~na je za sve one

koji nemaju puno vremena i

novca za ve`bawe u tereta-

nama i fitnes centrima.

Ako `elite da pro-

menite svoju ,,do-

sadnu’’, ravnu kosu

u divqe, neobavezne

kovrxe, prvo se morate na-

oru`ati strpqewem, jer

vam sigurno ne}e uspeti

svaki put. Tako|e, potreb-

ni su vam preparati i do-

daci, vikleri, pegle, staj-

leri, ~etke.

Najlak{i na~in uvi-

jawa kose je svakako uz

pomo} viklera. U zavisno-

sti od toga da li `elite

krupne ili sitne lokne,

ili samo talase, birate ve-

li~inu papilotni. Nakon

{to ste oprali kosu i na-

neli regenerator, lagano je

prosu{ite pe{kirom. Po-

delite kosu na pramenove i

uvijajte viklere do `eqene

du`ine. Ukoliko ho}ete

samo blage talase, uvijte

viklere do pola pramena, a

ako ste za bujne, krupne

lokne, uvijte ih skroz do

temena. Sa~ekajte da se ko-

sa osu{i sa sve vilerima i

onda ih skinite. Blago

pro|ite prstima kroz kosu

da oblikujete lokne i nane-

site penu ili lak kako bi

ih fiksirali.

Drugi na~in, za nekoga

lak{i, ali svakako {tet-

niji za kosu, je pegla. Pe-

gla uglavnom slu`i za

ispravqawe neposlu{ne

kose, ali ako je upotrebite

na pravi na~in, mo`ete do-

biti i divne lokne. Pravi-

lo pri kori{}ewu pegle je

da kosa bude apsolutno su-

va. Kao i kod viklera, po-

delite je na pramenove i

motajte oko zagrejanog dela

pegle. U zavisnosti od

debqine pramena, zavisi}e

i gustina lokni. Zadr`ite

pramen dvadesetak sekundi

i zatim pustite sa pegle.

Odmah ga fiksirajte lakom

i {nalicom da se ne bi

raspao dok uvijate ostatak

kose.

KAKO UVITI KOSUSKINITE SALO

SA STOMAKA

PRIRODNI LEKOVI

PROTIV GLAVOBOQE

36 PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

De~iji bicikli se proizvode u vi{e

veli~ina, a deca bi trebalo udobno

da stoje iznad popre~ne {ipke, za-

to je bitno da mewate veli~inu bicikla

kako va{e dete raste, jer je ono tako sigur-

nije. Veli~ina je odgovaraju}a ako stavite

dete na bicikl tako da opkora~i popre~nu

{ipku, a da mu pritom noge budu ~vrsto na

zemqi. Razmak izme|u deteta i popre~ne

{ipke treba da bude izme|u 2,5 i 7,6 centi-

metara. Podesite sedi{te tako da kada su

pedale na najni`oj ta~ki kolena budu sko-

ro ispravqena. Ru~ke podesite na visini

na kojoj su de~iji laktovi malo mawe otvo-

reni od 90 stepeni.

De~iji bickli se prave od jeftinijih

materijala i lako se lome. Potragu zapo~-

nite u specijalizovanim prodavnicama

bicikala ili na internetu. Tra`ite le`a-

jeve umesto ~aura na to~kovima, to~kove sa

metalnim `icama a ne to~kove iz jednog

dela, plasti~ne, ne metalne, blatobrane i

najmawe jednu zadwu ru~nu ko~nicu (za trenutke panike

kada noga detetu sklizne sa pedale).

Prelazak na dva to~ka

Kada je dete spremno da sa wegovog bicikla skinete po-

mo}ne to~ki}e najboqe je da sa plo~nika pre|ete na trav-

nato poqe sa blagim nagibom.

Spustite sedi{te, tako da su de-

~ije noge ~vrsto na zemqi kada sedi.

Izaberite ta~ku na pola puta do vr-

ha. Usmerite ga nizbrdo i dr`ite

bicikl dok dete seda na wega. Iza-

berite jasnu travnatu povr{inu

udaqenu nekoliko metara i recite

mu da podigne noge i klizi nizbrdo

do ciqa, koriste}i noge da uspori

ako `eli. Malo ga pogurajte i idite

iza wega da mu ne biste skretali pa-

`wu. Izbegavajte da poma`ete, a po-

navqajte sve dok dete ne bude moglo

da se spusti do ciqa bez dodiriva-

wa tla. Zatim produ`ite trasu. Vratite pedale i pustite

dete da klizi nizbrdo sa nogama na pedalima. Zatim pro-

bajte okretawe pedala, pa ko~ewe i na kraju okretawe. Po-

di`ite sedi{te kako dete napreduje.

Odgovaraju}a garderoba

Ode}a koju deca nose kad voze bicikl je veoma va`na.

Fluorescentna ili svetla ode}a }e pomo}i deci da budu

vidqiva na putu. Te boje se boqe vide od bele (izbegavaj-

te tamne boje, naro~ito u sumrak i zoru). Nosite ne{to

{to reflektuje svetlost kao {to su reflektuju}e trake.

Lagana ode}a }e ih ~uvati od velikog zagrevawa. [iroke

ili suvi{e duga~ke panatalone mogu da se zapetqaju u la-

nac tokom vo`we. Ako va{e dete nosi ranac dok vozi, on

bi trebao biti {to lak{i, kai{evi moraju biti dobro

stegnuti i ne previ{e duga~ki da se ne upetqaju u `ice

to~kova. Izaberite cipele koje se ~vrsto oslawaju na pe-

dale. Papu~e, visoke {tikle i japanke nisu pogodne za

okretawe pedala. Deca nikada ne bi smela da voze bosa!

Rukavice za bicikl im mogu pomo}i da ~vr{}e dr`e ru~-

ke, a istovremeno }e izgledati zanimqivo. Posavetujte ih

da ne nose slu{alice u u{ima dok voze, jer ih muzika ome-

ta da ~uju zvuke oko sebe, kao {to je na primer sirena vo-

zila.

Pravila za vo`wu bicikla na putu za

stariju decu

Evo nekoliko pravila o bezebednosti koja svako dete

treba da zna:

- Stanite ispred svih znakova STOP i po{tujte sema-

fore kao {to to rade vozila. Propustite pe{ake, stani-

te na crveno svetlo i budite posebno pa`qivi na raskr-

snicama.

- Uvek vozite u smeru kretawa vozila, nikada suprot-

no.

- Nikad nemojte voziti po sumraku ili no}i.

- Uvek zastanite i pogledajte u oba smera kada izlazi-

te iz dvori{ta, uli~ice ili kri-

vine.

- Vodite ra~una o kolima koja

se okre}u ili izlaze sa parkinga.

- Nemojte da vozite suvi{e

blizu parkiranih kola. Zapamti-

te, vrata mogu iznenada da se otvo-

re!

- Uvek hodajte pored bicikla

preko pe{a~kog prelaza kod pro-

metnih raskrsnica i pratite sao-

bra}ajne znake.

- Kada vozite u grupi, vozite je-

dan iza drugog.

- Kada obilazite qude na ulici ili

druge bicikliste uvek idite sa wihove le-

ve strane i recite „Sa va{e leve strane“

tako da znaju da dolazite.

- Nikada nemojte da delite sedi{te sa

prijateqem ili da ga vozite na ru~kama,

samo jedna osoba treba da bude na biciklu

tokom vo`we. Lako se gubi ravnote`a i

mo`ete uleteti u saobra}aj kada vozite ne-

koga.

- Ni u kom slu~aju nemojte nositi slu-

{alice u u{ima dok vozite bicikl - va`no je da ~ujete sve

na putu.

- Nikada nemojte da ustajete dok vozite bicikl.

- Nikada nemojte da se zaka~ite na vozilo u pokretu.

- Nikada nemojte da promenite pravac ili traku a da

prethodno niste pogledali iza vas i uvek koristite odgo-

varaju}e znakove rukom.

Sigurnost je porodi~na stvar

Najboqi na~in da va{a deca nau~e sve o sigurnoj vo-

`wi bicikla je da i vi sami po{tujete pravila saobra}a-

ja i uvek nosite va{u kacigu. Idite u vo`wu biciklima

sa svojom porodicom, jer }ete tako biti aktivni i prove-

sti dragoceno vreme sa svojim najmilijima. Najmla|eg

~lana porodice prevozite uvek u sedi{tu i obezbedite ga

odgovaraju}om kacigom. Tako }e nau~iti od malena da je

kaciga sasvim normalna stvar.

Levom rukom signalizirajte:

- Skretawe ulevo – Nakon {to ste po-

gledali iza sebe, ispravite ruku na

levo i polako skrenite.

- Zaustavqawe – Nakon {to ste po-

gledali iza sebe, savijte lakat usme-

ruju}i ruku ka dole u obrnuto slovo L

i zaustavite se.

- Skretawe udesno – Nakon {to ste

pogledali iza sebe, savijte lakat dr-

`e}i ruku navi{e u slovo L i polako

skrenite udesno. Ili nadesno ispra-

vite desnu ruku.

SIGNALIZIRAWE RUKOM

DECA I BICIKLI

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

PREPORUKA NEDEQE

37TEHNIKA

Epson je sredinom pro{le godine

predstavio prve {tampa~e na svetu

sa fabri~ki integrisanim siste-

mom kontunuiranog dotoka mastila, pred-

staviv{i modele L100, L200 i L800. Pred-

nosti ovog sistema najpre se odnose na

u{tedu, s obzirom na to da CISS {tampa-

~i koriste rezervoare za mastila mnogo

ve}ih kapaciteta u odnosu na standardne

kertrixe. Ovi {tampa~i nameweni su svi-

ma koji {tampaju ~esto i u velikim obi-

mima i koji ne `ele da dovode u pitawe

kvalitet {tampe.

Model WorkForce M100 predstavqa

osnovni model {tampa~a koji koristi si-

stem kontinuiranog dotoka mastila i je-

dan od prvih modela koji je Epson name-

nio poslovnim korisnicima. U pitawu je

monohromatski mre`ni {tampa~ koji je

idealan za mawe kancelarije. Skromne di-

menzije ~ine da se ovaj model lako uklapa

u narazli~itija radna okru`ewa. Tako|e,

WorkForce M100 poseduje ENERGY STAR

sertifikat koji ukazuje na nisku potro-

{wu elektri~ne energije, {to posebno po-

goduje radnim okru`ewima koja `ele da

smawe ra~un za struju.

Epsonova originalna pigmentna ma-

stila se brzo su{e i otporna su na vodu,

razmazivawe i izble|ivawe, {to zna~i da

su od{tampana dokumenta spremna za upo-

trebu ~im iza|u iz {tampa~a. Dopuna re-

zervoara je jednostavna i obavqa se bez ne-

reda. Mastilo je dostupno u bo~icama ka-

paciteta 140 ml, {to je dovoqno za oko

6.000 od{tampanih stranica.

Od ostalih krakteristika modela

M100 bitno je spomenuti brzinu {tampe

koja iznosi 15 strana u minuti, kao i mo-

gu}nost mre`nog povezivawa sa ve}im

brojem korinsika u okviru jednog radnog

prostora. Pored {tampe na standardnom

papiru, M100 mo`e {tampati i na kover-

tama i vizit kartama.

Prvi EPSON CISS

{tampa~i

za poslovne korisnike

38 PETAK 5. APRIL 2013. GODINEMARKETING

marketing 032/342-276

Na osnovu ~lana 34. i 36. Statuta Me|uop{tinskog istorijskog arhiva za grad

^a~ak i op{tine Gorwi Milanovac i Lu~ani (br. 01-341/4 od 28. septembra 2007.

godine, br. 236 od 25. maja 2011. godine i br. 563/2 od 27. decembra 2012), a u skladu

sa ~lanovima 35. i 36. Zakona o kulturi ("Sl. glasnik RS", br.72/2009) i Odluke o

raspisivawu konkursa za imenovawe direktora Me|uop{tinskog istorijskog arhi-

va za grad ^a~ak i op{tine Gorwi Milanovac i Lu~ani (br. 171/2 od 03.04.2013.

godine), Upravni odbor Me|uop{tinskog istorijskog arhiva za grad ^a~ak i

op{tine Gorwi Milanovac i Lu~ani, raspisuje

JAVNI KONKURS

ZA IMENOVAWE DIREKTORA ME\UOP[TINSKOG

ISTORIJSKOG ARHIVA ZA GRAD ^A^AK I OP[TINE

GORWI MILANOVAC I LU^ANI

NA MANDATNI PERIOD OD ^ETIRI GODINE

1.) Uslovi koje kandidat za direktora mora da ispuwava:

Za direktora mo`e biti imenovano lice koje, pored op{tih uslova propisanih

zakonom, ispuwava i slede}e uslove:

-da ima visoko obrazovawe iz nau~ne oblasti filozofske odnosno filolo{ke,

pravne ili ekonomske nauke, ste~eno na studijama drugog stepena (diplomske

akademske studije-master), odnosno zavr{en Filozofski, Filolo{ki, Pravni ili

Ekonomski fakultet, u trajawu od najmawe ~etiri godine,

- da ima tri godine radnog iskustva na poslovima u oblasti kulture,

- da ima polo`en stru~ni ispit iz arhivistike,

- da poseduje organizatorske sposobnosti.

2.) Dokazi koji se prila`u prilikom prijave na javni konkurs:

Prilikom prijave na konkurs kandidati podnose:

- predlog programa i razvoja Ustanove, za mandatni period od ~etiri godine,

- kra}u biografiju koja treba da sadr`i elemente koji dokazuju stru~nost, rezul-

tate prethodnog rada odnosno organizatorske sposobnosti,

- original ili overenu fotokopiju diplome ili uverewa o ste~enoj stru~noj

spremi,

- original ili overenu fotokopiju uverewa o polo`enom stru~nom ispitu iz

arhivistike,

- dokaz o radnom iskustvu-overenu fotokopiju radne kwi`ice ili drugu potvr-

du o radnom iskustvu u oblasti kulture,

- izvod iz mati~ne kwige ro|enih (original ili overena fotokopija),

- izvod iz kwige dr`avqana republike Srbije,

- uverewe da nije osu|ivan i

- uverewe da se protiv wega ne vodi istraga.

3.) Rok i na~in podno{ewa prijave

Konkurs je otvoren 15 dana od dana objavqivawa.

Prijava na konkurs, sa dokazima, podnosi se preporu~enom po{iqkom ili

li~no na adresu: Me|uop{tinski istorijski arhiv za grad ^a~ak i op{tine Gorwi

Milanovac i Lu~ani, ul. Gospodar Jovanova, br.2, 32 000 ^a~ak.

Neblagovremene i nepotpune prijave na javni konkurs ne}e se razmatrati.

4.) Podaci o izbornom postupku

Upravni odbor Me|uo{tinskog istorijskog arhiva za grad ^a~ak i op{tine

Gorwi Milanovac i Lu~ani }e u roku od 30 dana od dana zavr{etka javnog konkur-

sa izvr{iti izbor kandidata i predlog za imenovawe direktora dostaviti osni-

va~u-Skup{tini grada ^a~ka.

Predsednik Upravnog odbora

Ivana ]irjakovi}

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE 39OGLASI

P-22.5 m2, PR, CG, S.Save. Cena 18.500 eura

P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej . Cena 18.500 eura

P-28 m2, 5.sprat, CG. Cena 18.500 eura

P-33 m2, 5.sprat, CG, B.Jankovi}, nov. Cena 21.000 eura

P-35 m2, PR, TA, H.Morava. Cena 23.000 eura

P- 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 29.000 eura

P-37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 eura

P-42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 eura

P-43+6 m2, 6.sprat, CG, {iri centar. Cena 31.000 eura

P-51 m2, 2. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 31.000 eura

P- 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 eura

P-46 m2, PR, TA, B.Jankovi}a. Cena 30.000 eura

P-46 m2, 1. sprat, CG, M.Nik{i}a. Cena 36.000 eura

P-46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 29.000 eura

P-47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 eura

P-47.5 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 eura

P-48 m2, 12. sprat, CG, Vinara. Cena 26.000 eura

P-49 m2, VP, Hotel Morava. Cena 25.000 eura

P-50.5 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 38.000 eura

P-53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 eura

P-53m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 40.000 eura

P-54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 eura

P- 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 50.000 eura

P-56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 eura

P-56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 eura

P- 56 m2, 4. sprat, CG, Centar. Cena 32.000 eura

P-57 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura

P-57 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 41.000 eura

P-58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a. Cena 37.000 eura

P-58 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 42.000 eura

P-58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 eura

P-60 m2, 3. sprat, TA, S.Save. Cena 42.000 eura

P-64 m2, 1. sprat, CG, S.Save. Cena 42.000 eura

P- 64 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 41.000 eura

P-66.5 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 41.000 eura

P-67 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 eura

P-68 m2, PR, TA, Balkanska. Cena 29.000 eura

P-70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 eura

P- 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 eura

P-73 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 58.000 eura

P-74 m2, 5. sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 eura

P-76 m2, 2.sprat, CG, Centar. Cena 51.000 eura

P-76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 eura

P-78 m2, 6. sprat, K.V.Popovi}a. Cena 53.000 eura

P-80 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 53.000 eura

P-81 m2, 9. sprat, CG, S.Save. Cena 56.000 eura

P-86 m2, 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 eura

P-96 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 66.000 eura

P-100 m2, 1. sprat, Nemawina/ dupleks. Cena 87.000 eura

SSTTAANNOOVVII

KKUU]]EE

AGENCIJA

SSIIGGMMAANEKRETNINE

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9

Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457

Mob: 060/348-9270

e-mail: sigmanet@eunet.rs

P-40 m2, sa 17.ari placa, G.Atenica. Cena 10.500 eura

P-35+13 m2, 1. ar zemqe, V.Stepe. Cena 30.000 eura

P-70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 eura

P-60+45 m2 sa 4. ara placa, S.Park. Cena 35.000 eura

P-67 m2 sa 3. ara placa, V.Stepe. Cena 36.000 eura

P-142 m2 sa 3.6 ari, \.Milovanovi}. Cena 65.000 eura

P-137 m2 sa 1.5. ari placa, Obili}eva. Cena 67.000 eura

P-120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 eura

P-100 m2 sa 2. ara placa, centar. Cena 72.000 eura

P-180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 eura

P-166 m2 sa 2.5 ara placa, [iri centar. Cena 82.000 eura

P- 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 eura

P-120+65+100 sa 3.8. ari placa, Zelengorska. Cena 90.000 eura

P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari placa, centar. Cena 125.000 eura

P-164 m2 sa 4.6. ari placa, centar. Cena 140.000 eura

P- 63 m2 sa 4.7 ari placa, Atenica. Cena 37.000 eura

P-64 m2 + 35 m2 sa 7 ari placa, Suvi Breg. Cena 33.000 eura

P- 240 m2 sa 4 ara placa, Gorwa Trep~a. Cena 40.000 eura

P-54 m2 + 32 m2 + 30 m2 sa 6.ari placa, Trbu{ani. Cena 37.000 eura

STANOVI

MEWAM ili prodajem

apartman 31.5 m2, 3.

sprat, CG, terasa, lift.

Zgrada gra|ena 2007.godi-

ne, nalazi se iznad pijaca

u Vrwa~koj Bawi. Prodaje

se kompletno name{ten.

Mogu}a zamena za stan u

^a~ku, mawi, dvosoban.

P- 37 m2, Hotel Morava,

3. sprat, CG, terasa. Cena

24.000 eura

P-46 m2, ulica Nemawina,

CG, terasa, lift.

P-40 m2, centar, 5. sprat,

CG, lift.

P-40 m2, Avenija 2, CG,

lift. Cena 18.000 eura.

P-55 m2, 1. sprat, starija

gradwa, centar. Cena

20.000 eura

P-55 m2, Q.Kej, nov, use-

qiv od 01.07.2013, dve

spava}e sobe, lift, terasa.

Cena 38.500 eura / sa

PDV/

P-58 m2, ulica Svetog Sa-

ve , 1. sprat, CG, terasa,

lift. Cena 34.000 eura

P-63 m2, 3. sprat, dvoipo-

soban, CG, kod {kole Fi-

lip Filipovi}. Cena

28.000 eura

P- 62 m2, ulica Svetog

Save, 9. sprat, lift, CG,

terasa. Cena 32.000 eura

P- 28 m2, nov, 2. sprat,

gas, {iri centar. Cena

15.000 E

P- 26 m2, nov, 3. sprat,

CG, centar. Cena 23.000 E

/PDV/

P- 30 m2, noviji, 4. sprat,

CG, H.Morava. Cena 22.000

E

P- 37 m2, VP, CG, Q.Kej.

Cena 23.000 E

P- 38 m2, 3. sprat, CG,

lift, Avenija 1. Cena

26.000 E

P- 34 m2, 5. sprat, CG,

lift, centar. Cena 25.000

E

P- 34 m2, 4. sprat, CG,

lift, centar. Cena 22.000

E

P- 36 m2, 6. sprat, CG,

lift, Hotel Morava. Cena

25.000 E

P- 45 m2, 2. sprat, CG,

Nemawina. Cena 33.000 E

P- 43 m2, 4. sprat, TA,

Centar. Cena 29.000 E

P- 46 m2, VP, CG, Avenija

1. Cena 29.000 E

P-45 m2, 5. sprat, CG,

Medicinska {kola.Cena

23.000 E

P- 50 m2, 1.sprat, TA,

Balkanska. Cena 27.000 E

P- 52 m2, 3. sprat, gas,

centar. Cena 34.000 E

P- 52 m2, 6. sprat, CG,

lift, Alvaxinica. Cena

31.000 E

P- 52 m2, 6.sprat, CG,

lift, Kalu|erice. Cena

34.000 E

P- 55 m2, 4. sprat, CG,

lift, Q.Kej. Cena 36.000 E

P- 57 m2, 3. sprat, CG,

centar. Cena 40.000 E

P- 58 m2, 5. sprat, CG,

lift, centar. Cena 33.000

E

P- 63 m2, 1. sprat, TA,

Hotel Morava. Cena

40.000 E

P- 60 m2, nov, 3. sprat,

CG, Balkanska. Cena

46.000 E

P- 60 m2, 4. sprat, CG,

lift, Alvaxinica. Cena

42.000 E

P- 66 m2, 1. sprat, CG,

lift, Hotel Morava. Cena

45.000 E

P- 69 m2, 4. sprat, CG,

Avenija 1. Cena 45.000 E

P- 68 m2, 1. sprat, gas +

gara`a, centar. Cena

47.000 E

P- 70 m2, 2. sprat, CG,

lift, Q. Kej. Cena 47.000

E

P- 77 m2, 4. sprat, CG,

lift, Centar. Cena 50.000

E

P- 76 m2, 5. sprat, CG,

Hotel Morava. Cena

42.000 E

P- 75 m2, 3. sprat, CG,

Balkanska. Cena 47.000 E

P- 80 m2, 4. sprat, CG,

Q.Kej. Cena 47.000 E

P- 92 m2, 5. sprat, CG,

lift, centar. Cena 70.000

E

P- 80 m2, nov, 1. sprat,

CG, centar. Cena 70.000 E

/ PDV /

P- 83 m2, 1. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena 60.000 E

P- 77 m2, nov, 1. sprat,

CG, centar. Cena 65.000 E

/PDV/

P- 103 m2, 1. sprat,

dupleks, cg, Nemawina.

Cena 80.000 E

P- 120 m2, 3. sprat,

dupleks, CG, Hotel Morava.

Cena 75.000 E

P-25 m2, 1. sprat, TA,

Alvaxinica / name{tena

ili nename{tena/ .Cena

dogovor.

P- 23 m2, 1. sprat, CG,

Hotel Morava. Cena

19.000 E.

P- 28 m2, 5. sprat, TA

/gas/, Hotel Morava. Cena

19.000 E

P-38 m2, VP, CG, terasa,

Avenija 1. Cena 25.000 E

P-35 m2, 4. sprat, TA, Q.

Kej. Cena 22.000 E

P- 40 m2, 4. sprat, CG,

terasa, centar, renoviran

sa name{tajem. Cena

36.000 E

P-48 m2, 4. sprat, CG,

terasa, Nemawina. Cena

28.000 E

P-45 m2, VP, nov / u

izgradwi, useqiv u maju /,

centar 800 e/ m2.

Povra}aj PDV.

P-47 m2, 2. sprat, CG,

ulica Obili}eva, noviji .

Cena 36.000 E

P-49 m2, 4. sprat, CG,

terasa, Avenija 2,

name{ten. Cena 32.000 E

P-57 m2, 4. sprat, CG,

terasa, Avenija 2. Cena

32.000 E

P-52 m2, 3. sprat, TA,

terasa, Qubi} kej. Cena

28.000 E

P-54 m2, 9. sprat, CG,

terasa, lift, centar. Cena

31.000 E

P-58 m2, 7. sprat, CG,

terasa, lift, Qubi} kej /

pogled na Moravu /. Cena

po dogovoru

P-65 m2, 1. sprat, CG,

terasa, renoviran, Hotel

Morava. Cena 45.000

P-50 m2, 4. sprat, gas,

terasa, noviji / sa stvari-

ma /, Hotel Morava. Cena

32.000 E

P-60 m2, 4. sprat, CG,

nov, Balkanska. Cena

33.000 E

P-90 m2, CG, lift, terasa,

gara`a, Hotel Morava.

Cena 53.000 E

KU]E

P- 92 m2, plac 5 a, {kola

R.Mitrovi}. Cena 50.000 E

P- 120 m2 / P+PK/ ,

plac 2 ara, Obili}eva.

Cena 50.000 E

P- 70 m2, plac 4.13 ari,

Dr. Mi{ovi}. Cena 45.000

E

P- 50 m2 + 40 m2, 8 ha

/ vo}wak, {uma /, Teo~in.

Cena 15.000 E

P- 100 m2 /P + 1 /, plac

12 a, Prijevor. Cena

18.000 E

P- 30 m2, plac 25 a.

Trnava. Cena 11.000 E

P-250 m2 + 120 m2, plac

28 ari, Qubi}. Cena

80.000 E

LOKALI

P- 20 m2, nov, centar, CG.

Cena 30.000 E

P- 25 m2, Car Lazar, CG.

Cena 22.000E

P- 71 m2 /P+1/, centar,

plac 1 a. Cena 80.000 E

P- 134 m2, dva nivoa, cg,

Nemawina. Dogovor.

P- 105 m2 /SU+PRIZ/,

CG, H.Morava. Cena 60.000

E

P- 49 m2, Alvaxinica, CG.

Cena 38.000 E

P- 61 m2, Hotel Morava,

CG. Cena 45.000 E / PDV/

P- 18 m2, Q.Kej, cg. Cena

20.000 E

PLACEVI

P- 80 a, Kowevi}i, ulaz

sa glavnog puta. Cena

70.000 E

P- 40 a, kod Bolnice.

Dogovor

P- 1 ha, 10 a, Preqina /

kru`ni tok/. Dogovor.

P- 4 ha, Mojsiwe , ulaz sa

glavnog puta. Cena 400

e/ar

HITNO

PRODAJEM DVOSOBAN STAN NA

BEDEMU 3. SPRAT, GAS, U DOBROM

STAWU, POVOQNO

www.stannekretnine.rs

40 PETAK 5. APRIL 2013. GODINEOGLASI

STANOVI:

P=19 m2, Nemawina,

6.sprat, lift, CG, cena: 17

500 eura

P=23 m2, nova, ulica

Svetozara Markovi},

prizemqe

P=24 m2, Avenija 1, u

zgradama od fasadne cigle,

CG

P=34 m2 u Qubi}skoj

ulici sa CG, cena: 21 000

eura

P=37 m2 na Qubi} keju,

4.sprat, cena: 21 000

eura

P=34 m2 sa CG u

Nemawinoj ulici, cena: 20

500 eura

P=37 m2 na Qubi} keju u

zgradama od fasadne cigle

sa CG, cena: 23 500 eura

P=30 m2, novija gradwa,

grejawe na gas, 2. Sprat,

[iri centar, cena: 21 000

eura

P=34 m2, u blizini

Nemawine, 2.sprat, cena:

18 500 eura

P=26 m2 sa stvarima,

Qubi} kej, 3.sprat, cena:

18 500 eura

P=30 m2, novija gradwa,

Topli~ka ulica, cena: 23

000 eura

P=36 m2, Avenija 1, CG,

prizemqe, cena: 22 500

eura

P=45 m2, Nemawina

ulica, 4.sprat, CG, cena:

26 500 eura

P=43 m2, u blizini

Nemawine ulice, cena: 26

000 eura

P=42 m2, Qubi} kej,

4.sprat, cena: 28 000 eura

P=43 m2 + 9 m2, [iri

centar, lift, 6.sprat, CG,

cena: 31 000 eura

P=38 m2, Alvaxinica,

4.sprat, sa stvarima

P=32 m2, 6.sprat,

Svetozara Markovi}a,

cena: 20 000 eura (sa

stvarima)

P=45 m2, Avenija 1,

prizemqe, CG, cena: 29

000 eura

P=48 m2, Obili}eva-nov,

prizemqe, cena: 800

eura/m2 + PDV

P=48 m2, Obili}eva-nov,

3.sprat, cena: 800 eura/m2

+ PDV

P=52 m2, Avenija 1,

5.sprat, lift, CG, cena: 38

000 eura

P=55 m2, Qubi} kej,

1.sprat, cena: 31 000 eura

P=58 m2, Centar, 2

lifta, CG, cena: 31 000

eura

P=62,8 m2, Alvaxinica,

1.sprat, CG, cena: 31 000

eura

P=55 m2, u blizini

Nemawine ulice, 3.sprat,

cena: 31 000 eura

P=54 m2, Qubi} kej, u

zgradama od fasadne cigle,

4.sprat, CG, cena: 35 000

eura

P=60 m2, nov, Balkanska

ulica, 3.sprat, CG, cena:

33 000 eura

P=59 m2 sa stvarima,

Industrijski prolaz,

1.sprat, cena: 22 000 eura

P=60 m2, Alvaxinica,

2.sprat, novija gradwa,

cena: 40 000 eura

P=58 m2, Qubi} kej,

5.sprat, 2 lifta, CG, cena:

34 000 eura

P=65 m2, Hotel Morava,

1.sprat, cena: 34 000 eura

P=55 m2, Bate Jankovi}a,

3.sprat, cena: 36 000 eura

P=58 m2, Avenija 2, lift,

CG, cena: 36 000 eura

P=55 m2, Qubi} kej u

zgradama od fasadne cigle,

renoviran, 1.sprat, CG

P=52 m2, Alvaxinica,

3.sprat, nov, cena: 30 000

eura

P=57 m2, nov, Qubi}ska

ulica, 3.sprat

P=63 m2, Centar-ulica

Gospodar Jovanova,

2.sprat, cena: 50 000 eura

P=68 m2, Nemawina,

3.sprat, CG, cena: 41 000

eura

P=81 m2, [iri centar,

1.sprat, CG, cena: 50 000

eura

P=74,35 m2, Avenija 2,

1.sprat, CG, cena: 650

eura/m2

P=85 m2, Svetozara

Markovi}, 3.sprat, novija

gradwa, CG

P=76 m2, Balkanska

ulica, CG, 3.sprat, cena:

47 000 eura

P=73 m2, nov, [iri cen-

tar, nov, 2.sprat, cena: 42

000 eura

P-30 m2 u blizini Radi{e

Po{ti}, CG. Cena 19.500

eura

P-78 m2 Stari Autopre-

voz, renoviran, CG, 1.

sprat. Cena 50.000 eura

P-26 m2 u ulici Vojvode

Stepe , 1. sprat, EG. Cena

21.000 eura

P-64 m2, Stari Autopre-

voz, visoko prizemqe. Cena

39.000 eura

032/222-552

064/158-93-63

063/691-761

^a~ak, Vojvode Stepe 46

senzalcacak@beotel.net

060/34-33-290

064/137-41-37

064/146-87-31

064/146-87-31

^A^AK

Bra}e Gli{i}a 13/8

Tel: 032/34-33-29

AGENCIJA

ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

P- 26 m2, 6. sprat, CG, Merkator. Cena

19.000 eura

P- 26 m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 18.500

eura

P- 17 m2, VP. TA, Balkanska. Cena 9.000

eura

P- 19 m2, 6. sprat, CG, Kneza Milo{a. Ce-

na 17.500 eura

P- 30 m2, 4. sprat, CG, Skopska. Cena

21.500 eura

P- 33 m2, 6. sprat, TA, S.Markovi}a. Cena

20.000 eura

P- 39 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 22.500

eura

P- 33 m2, 2. sprat, TA, Medicinska {kola.

Cena 19.000 eura

P- 37 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena

24.000 eura

P- 35m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 18.000

eura

P- 39 m2, 1. sprat, CG, Centar. Cena

37.000 eura

P- 43 m2, 1 i 3. sprat, CG, H.Morava, nov.

Cena 40.000 eura

P- 42 m2, 4. sprat, TA, Medicinska {kola.

Cena 25.000 eura

P- 44 m2, 4. sprat, CG, Medicinska {kola.

Cena 25.000 eura

P- 46 m2, 2. sprat, CG, Qubi}ska. Cena

34.000 eura

P- 51 m2, VP, CG, Qubi}ska. Cena 37.500

eura

P- 54 m2, 5. sprat, CG, Bulevar Oslobo|e-

wa. Cena 33.000 eura

P- 46 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena

31.000 eura

P- 57 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena

29.000 eura

P- 53 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena

32.000 eura

P- 65 m2, 1. sprat, TA, H. Morava. Cena

34.000 eura

P- 58 m2, 12. sprat, CG, Kej. Cena 28.000

eura

P- 65 m2, 2. sprat, TA, Centar. Cena

45.000 eura

P- 65 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena

46.000 eura

P- 70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 43.000

eura

P- 70 m2, 3. sprat, CG, Merkator. Cena

55.000 eura

P- 85 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena

80.000 eura

P- 86 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena

60.000 eura

P- 67 m2, 5-6 sprat, CG, Balkanska. Cena

48.000 eura

P- 76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena

46.000 eura

P- 76 m2, 5. sprat, CG, S. Autoprevoz. Ce-

na 39.500 eura

P- 81 m2, 1. sprat, CG, K.V.P. Cena 51.000

eura

P- 90 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena

65.000 eura

P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a,

plac 3 ara. Cena 45.000 eura

P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena

40.000 eura

P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5.

ari. Cena 36.000 eura

P-37 m2, 1. sprat, CG, Nemawina. Cena

24.500 eura

P-34 m2, prizemqe, TA, Centar. Cena

21.500 eura

P-32 m2, 3. sprat, CG, Alvaxinica. Cena

22.000 eura

P- 138 m2, Med. {kola,

plac 2.5 ari. Cena

70.000 eura

P- 340 m2, Matijine

livade, plac 4 ara. Cena

60.000 eura

P- 230 m2, Matijine

livade, plac 4 ara. Cena

78.000 eura

P- 125 m2, Centar, plac

2.6 ari. Cena 125.000

eura

P- 110 m2, Centar, plac

1.4 ara. Cena 75.000

eura

P- 105 m2, D. Gorevnica,

plac 6 ari. Cena 35.000

eura

P- 50 m2, Parmenac,

plac 3.5 ari. Cena

18.000 eura

P- 90 m2, Ri|age, plac

13 ari. Cena 30.000

eura

P- 62 m2, Avenija, plac

5 ari. Cena 35.000 eura

P- 80 m2, kod Bolnice,

plac 4.22 ara. Cena

37.000 eura

P- 210 m2, Avenija, plac

5 ari. Cena 150.000

eura

P- 100 m2, Kowevi}i,

plac 9.77 ari. Cena

41.000 eura

P- 50 m2 + 35 m2,

Kneza Milo{a, plac 3.70

ari. Cena 35.000 eura

P- 100 m2, Mojsiwe,

plac 10 ari. Cena

30.000 eura

P- 60 m2, S. Markovi}a,

plac 3 ara. Cena 45.000

eura

P- 200 m2, ^. Bataqon,

plac 6 ari. Cena 45.000

eura.

P- 60 m2, ulica Sveto-

zara Markovi}a, plac 3

ara. Cena 45.000 eura

P- 170 m2, Suvi Breg,

plac 2 ara. Cena 40.000

eura

P- 65 m2 ulica Dragi{e

Mi{ovi}, plac 5. ari.

Cena 36.000 eura

STANOVI

KU]E

KU]E:

P=56 m2 + 12 m2, na 2,5 ara placa,

kod Slobode, renovirana, cena: 22 000

eura

P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26

000 eura

P=70 m2 + 4,75 ari placa, kod {kole

Tanasko Raji}, cena: 36 000 eura

P=70 m2 + 40 ari, nova, Vidova,

cena: 25 000 eura

2 prizemne ku}e na 6 ari placa na

Alvad`inici, cena: 56 000 eura

Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60

ari zemqe, cena: 20 000 eura

P=80+6,5 ari placa, Atenica-do

glavnog puta, cena: 45 000 eura

2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari

placa, u blizini Dacove kafane, cena:

48 000 eura

P+Pk-190 m2 + 3 ara placa,

Alvaxinica, cena: 67 000 eura

STAN P-33 m2, 1. sprat, Gvo`|ar, nov . Cena 19.500 eura. HITNO!

STANOVI

P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena

21.000 eura

P-36 m2, 4. sprat, CG, noviji, lift, Qu-

bi}ska. Cena 24.000 eura

P-37 m2, 3. sprat, CG, renoviran, H.Mo-

rava. Cena 24.000 eura

P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri cen-

tar. Cena 28.000 eura

P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar.

Cena 28.000 eura

P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}-

ska. Cena dogovor.

P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava.

Cena 33.000 eura

P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena

37.500 eura

P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena

28.000 eura

P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000

eura

P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Mar-

kovi}a. Cena 43.000 eura

P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov.

Cena 50.000 eura

P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a,

nov, centar. Cena dogovor.

P-55 m2, 4. sprat, CG, lift, Kej. Cena

36.000 eura

P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena

70.000 eura

P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena

57.000 eura

P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a,

nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV

P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Ce-

na dogovor.

P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Ce-

na dogovor.

P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena

46.000 eura

KU]E

P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qu-

bi}. Cena 36.000 eura

P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom

Zdravqa. Cena 65.000

P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/,

Dom Zdravqa. Cena dogovor.

P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske

Bolnice. Cena 36.000 eura

P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari Qu-

bi}. Cena 77.000 eura

POSLOVNI PROSTOR

MAGACIN 204 m2, 8.21 ari placa,

ukwi`en, kod Sto~ne pijace. Cena dogo-

vor.

BEOGRAD

BEOGRAD, Slavija /Deligradska/ P- 90

m2, 4. sprat, kompletno renoviran. Cena

dogovor.

BEOGRAD, Autokomanda, garsowera 28

m2, nov. Cena 1.800 e/ m2 sa PDV.

BEOGRAD, Autokomanda, jednoiposoban

43 m2, nov. Cena 1.700 e/ m2 sa PDV.

BEOGRAD, Autokomanda , jednoiposoban

47 m2, nov. Cena 1.700 e/m2

AGENCIJA \OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA

FILIPOVI]A 2

/KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590,

063/ 7350-260,

063/ 1275-630

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE 41OGLASI

NEKRETNINE

- PRODAJA

PRODAJEM trosoban

stan 78 m2 na 1. spratu,

renoviran, stari Auto-

prevoz, CG. Tel. 064/

158-9-363

PRODAJEM trosoban

stan kod {kole F. Fili-

povi}, 3. sprat, CG, tera-

sa. Cena 28.000 eura.

Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM trosoban

stan, 4. sprat, gas, name-

{ten, kod H. Morave. Ce-

na 33. 000 eura. Tel.

060/ 349-8-490

PRODAJEM trosoban

stan , povr{ine 76 m2, 2

sprat, CG, 2 terase, po-

drum, kod Medicinske

{kole. Cena 47.000 eura.

Tel. 064/ 317-1-701

PRODAJEM trosoban

stan u centru grada, 75

m2 sa CG, povoqno. Tel.

064/ 158-9-363

PRODAJEM trosoban

stan 68 m2 sa CG, u Nema-

winoj ulici, 3. sprat. Tel.

064/ 158-9-363

PRODAJEM trosoban

stan 69 m2, nov, 2.

sprat, CG, lift, Alvaxi-

nica, kod Merkatora. Tel.

060/ 349-8-490

PRODAJEM dvosoban

stan kod H. Morave, novi-

ji, sa name{tajem. Cena

25.000 eura. Tel.

064/317 -1 -701

PRODAJEM dvosoban

stan na Alvaxinici, bez

posrednika, 2. sprat, ima

lift. Tel. 060/ 506-5-

511

PRODAJEM dvosoban

stan 40 m2 u Aveniji 2,

CG, lift, terasa. Povoq-

no. Cena 18.000 eura.

Tel. 062/ 514-429

PRODAJEM dvosoban

stan 46 m2 u Nemawinoj

ulici , kod {kole M. Pa-

vlovi} . Tel. 011/ 237-9-

031, 061/ 291-6-355

PRODAJEM dvosoban

stan 54 m2 na Alvaxini-

ci, CG, lift. Tel. 064/

158-9-363

PRODAJEM dvosoban

stan 53 m2 sa gara`om u

Beogradu, ulica Suboti~-

ka. Tel. 063/ 743-5-546

PRODAJEM dvoiposoban

stan 57 m2, odmah useqiv

u Qubi}skoj ulici, dogo-

vor. Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM dvoiposoban

stan 63 m2, HITNO, sa

CG, kod {kole Filip Fi-

lipovi}. Cena 28.000 eu-

ra. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM nov dvoipo-

soban stan 52 m2 na Al-

vaxinici, 3. sprat. Cena

30.000 eura. Tel. 064/

158 -9 -363

PRODAJEM jednosoban

stan u Pri{tinskoj ulici ,

37 m2, 2. sprat. Cena

24.000 eura. Tel.

063/691-761

PRODAJEM jednosoban

stan 37 m2, 3. sprat, CG,

kod Hotel Morave. Tel.

063/ 691-761

PRODAJEM jednosoban

stan u dobrom stawu kod

Hotel Morave, CG, tera-

sa. Cena 24.000 eura.

Tel. 064/ 317-1-701

PRODAJEM jednosoban

stan , 4. sprat, CG, fin

raspored, u blizini Me-

dicinske {kole. Vredi po-

gledati. Tel. 064/ 158-9-

363

PRODAJEM jednosoban

stan Skopska 4. sprat, CG,

povr{ine 30 m2. Cena

19.500 eura. Tel. 032/

348-927

PRODAJEM jednosoban

stan u centru ^a~ka, Grad-

sko {etali{te. Cena po

dogovoru. Tel. 066/ 366-

235

PRODAJEM garsoweru

kod Vojnog odseka, povr-

{ine 26 m2, 1. sprat, EG.

Cena 21.000 eura. Tel.

060/ 348-9-270

PRODAJEM garsoweru

sa CG u Nemawinoj ulici,

povr{ine 19 m2, 6. sprat,

lift . Tel. 064/ 158- 9-

363

PRODAJEM garsoweru

26 m2, novija gradwa, 1.

sprat, EG. Cena 21.000

eura. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM novu, odmah

useqivu garsoweru 29

m2, 3. sprat, lift, CG,

Avenija 2. Tel. 064/158-

9- 363

PRODAJEM stan u stro-

gom centru 53 m2, kod So-

lida, gleda na Tempo. Ce-

na 33.000 eura. Tel. 061/

115 -9 863

PRODAJEM povoqno

stan 62.8 m2, 1. sprat,

CG. Cena 30. 900 eura.

Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM stan, ulica

Svetog Save ,1 sprat, CG,

povr{ine 62 m2. Cena

46.000 eura. Tel. 032/

348-927

PRODAJEM stan Nema-

wina, 43 m2, CG, 4.

sprat. Cena 28.000 eura.

Tel. 228-457

PRODAJEM stan 30 m2,

novija gradwa, 2. sprat, u

{irem centru. Cena

21.000 eura. Tel. 063/

691- 761

PRODAJEM nov stan 62

m2, dupleks, centar, od-

mah useqiv, CG, terasa.

Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM stan od 46

m2 u Dubrova~koj ulici, 3

sprat, CG. Cena 35.000

eura. Tel. 228-457

PRODAJEM nov stan 60

m2 u Balkanskoj ulici,

CG, cena 33.000 eura.

Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM stan ^a~ku, u

ulici B. Jankovi}, 42 m2.

Tel. 062/ 200-482

PRODAJEM jednoiposo-

ban stan u strogom centru

grada, kod Solida. Tel.

061/ 115-9-863

PRODAJEM stan 36 m2,

centar, 4. sprat, lift,

CG. Cena 24. 000 eura.

Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM stan u U~i-

teqskoj od 64 m2, bez po-

srednika. Tel. 063/ 844-

2-791

PRODAJEM stan 27 m2,

strogi centar grada, Grad-

sko {etali{te. Cena do-

govor. Tel. 066/ 366- 235

PRODAJEM povoqno

stan 30 m2 u blizini R.

Po{ti}, CG. Cena 19.500

eura. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM stan 75 m2,

1 sprat, CG. Cena 50.000

eura. Tel. 060/ 348-9-

270, 032/ 228-457

PRODAJEM stan 37 m2,

3. sprat, CG, renoviran,

bez posrednika. Tel. 063/

735-0-260

PRODAJEM nov stan 38

m2 kod {kole Milica Pa-

vlovi}, 3. sprat. Cena

25.500 eura. Tel.

032/344-630

PRODAJEM stan 62 m2,

centar, 2. sprat, CG, po-

godan za poslovni pro-

stor. Cena 50.000 eura.

Tel. 032/ 349-849

PRODAJEM stan u stro-

gom centru kod [ipada,

53 m2, tapija. Cena

33.000 eura. Tel. 061/

115-9-863

PRODAJEM stan 42.5

m2, 2. sprat, CG, noviji,

ulica Qubi}ska, bez po-

srednika. Tel. 063/ 735-

0-260

PRODAJEM ku}u 60 m2

sa 2 ara placa kod bio-

skopa Prag. Tel. 064/

139-4-468

PRODAJEM dve ku}e u

Atenici od 70 m2 i 90

m2. Cena 38.000 eura.

Tel. 348-927

PRODAJEM ku}u 70 m2 ,

4.75 ari placa kod {kole

Tanasko Raji}. Cena

36.000 eura. Tel.

064/158-9-363

PRODAJEM staru ku}u sa

1.5 ari placa u strogom

centru grada. Tel.

063/803-3-676

PRODAJEM ku}u u Pigo-

voj 11/2, / kod Parka /,

odmah useqiva. Tel. 345-

543

PRODAJEM ku}u 70 m2

sa 4 ara placa u blizini

Belvija. Tel. 063/ 691-

761

PRODAJEM ku}u od 100

m2 u Ko{utwaku. Tel.

064/ 864-7-271

PRODAJEM ku}u 80 m2

sa 5 ari placa u Atenici.

Cena 17.000 eura. Tel.

063/ 691-761

PRODAJEM 2 ku}e sa

imawem, u Pakovra}u, as-

faltni prilaz. Vredi vi-

deti. Tel. 064/ 196-4-705

PRODAJEM dve ku}e -

posebne stambene jedini-

ce od 75 m2 i125 m2 na

Alvaxinici, plac od 4

ara. Povoqno. Vredi po-

gledati. Tel. 063/ 843- 0-

214

PRODAJEM seosko do-

ma}instvo sa 60 ari ze-

mqe, u Trnavi. Tel. 063/

691-761

PRODAJEM ku}u u varo-

{ici u Kotra`i, sa 2

objekta, 40 ari placa,

vo}wakom, {umom i liva-

dom. Tel.

0033604179475

PRODAJEM odli~nu vi-

kend ku}u. Tel. 060/ 558-

9-296

PRODAJEM kamp ku}icu

na jezeru u Ro{cima. Tel.

064/ 995-0-345

PRODAJEM vikendicu u

Grabu, 80 m2, 46 ari pla-

ca sa 220 stabala {qiva

i su{arom. Cena 18.000

eura. Tel. 062/ 891-3-

191

PRODAJEM poslovni

prostor od 200 m2 i 10

ari placa u Preqini.

Tel. 061/111-6-439.

PRODAJEM poslovni

objekat u Bajinoj Ba{ti u

glavnoj ulici / kod Zelene

Drine /, ukupne povr{ine

170 m2 sa 6 ari placa.

Tel. 064/ 50-46-107

PRODAJEM lokal 30

m2, centar kod Solida.

Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM povoqno

wivu od 98 ari, u Viqu-

{i / 4 km od ^a~ka /, is-

pred puta, asfalt, na-

spram firme Precision.

Tel. 064/ 939-8-260

NEKRETNINE

- IZDAVAWE

- POTRA@WA

IZDAJEM nov prazan

dvosoban stan, CG, klima,

lift, na du`i vremenski

period. Tel. 064/ 148-6-

958

IZDAJEM dvosoban ne-

name{ten stan, poseban

ulaz, nova gradwa, ku}a.

Tel. 332-671

IZDAJEM nename{ten

stan od 45 m2, u Nemawi-

noj ulici, kod O[ Mili-

ca Pavlovi}, parno greja-

we, cena povoqna. Tel.

064/ 993-4-038 i 032/

345-738

IZDAJEM name{ten stan

64 m2 u U~iteqskoj ulici.

Tel. 063/ 844-2-791

IZDAJEM dvosoban po-

luname{ten stan- ku}a,

sve je odvojeno, poseban

ulaz. Tel. 032/ 332-761

IZDAJEM stan u u stro-

gom centru , odmah use-

qiv. Tel. 061/ 115-9-863

IZDAJEM stan 42 m2,

ulica Qubi}ska br. 50,

pogodan za studente. Tel.

060/ 324-4-435

IZDAJEM dvosoban na-

me{ten stan u Beogradu,

blizu Hotela Srbija. Tel.

062/ 977-0-228

IZDAJEM prazan jedno-

soban stan u zgradi u Ne-

mawinoj , u ^a~ku. Tel.

063/ 844-2-574

IZDAJEM trosoban na-

me{ten stan kod R. Mi-

trovi} {kole, parno gre-

jawe, kablovska, telefon.

Cena 80 eura. Tel. 069/

129-1-528

IZDAJEM ku}u u Qubi}u

kod zelene pijace. Tel.

064/ 842-3-736

IZDAJEM lokal u ^a~ku.

Tel. 064/ 119-5-903

IZDAJEM lokal 18 m2,

parking iza Doma kulture,

povoqno. Tel. 063/ 381-

950

PRODAJEM pet ari

placa u Kulinovcima

iznad kasarne.

032/368-393 i

063/72-02-735

MALI OGLASI

IZDAJEM

POSLOVNI PROS-

TOR, POVR[INE 250

m/2, U STROGOM CEN-

TRU GRADA. MOBIL-

NI: 063/609 784.

PRODAJEM, BEZ

POSREDNIKA,

UKWI@EN

POSLOVNO STAM-

BENI OBJEKAT U

TRNAVI (kod Trnavske

reke uz regionalni put)

600 m/2, NA DVA

NIVOA, POGODAN ZA

SVE DELATNOSTI I

ZA STANOVAWE.

Telefon: 032/221-

400, mob. 064/12-41-

806, preko celog dana.

PRODAJEM, BEZ

POSREDNIKA, STAN U

STROGOM CENTRU

^A^KA, 92 m/2, TRE]I

SPRAT. Telefon:

032/221-400, mob.

064/12-41-806, preko

celog dana PRODAJEM STAN

DVOIPOSOBAN,

60M2, SOLITER

„PROSVETA“,

POVOQNO, BEZ

POSREDNIKA.

063/611-497

OD 17-20 ^ASOVA.

DE@URNI

STOMATOLOG

de`urni telefon

062/8617 988

STOMATOLO[KA

ORDINACIJA

Dr MLADEN BEHARA

^a~ak, Ko~e An|elkovi} 1

radnim danom

9 -12 i 15 -19 ~

subotom

9 - 12 ~

322-656

Pla}awe: administra-

tivnom zabranom, ~ekovi-

ma, platnim karticama,

gotovinski.

PRODAJEM malo

kori{}enu fiskalnu

kasu Galeb MP 55 sa

GPRS.

tel:060/388-22-99

PRODAJEM dve ku}e -

posebne stambene jedi-

nice od 75 m2 i125 m2

na Alvaxinici, plac od

4 ara. Povoqno. Vredi

pogledati.

Tel. 063/ 843-0-214

POVOQNO

- ^ASOVI

NEMA^KOG JEZIKA

ZA OSNOVCE

- ^ASOVI GR^KOG I

ENGLESKOG JEZIKA

ZA SVE NIVOE I

UZRASTE.

065/2004-115

Marija

MU[KARAC, 44

GODINE, UGOSTITEQS-

KI RADNIK, STAMBENO

OBEZBE\EN / SA

STANOM U U@EM CEN-

TRU / KULTURAN, SPORT-

SKI GRA\EN, TRA@I

ISKRENU @ENSKU

OSOBU DO 37. GODI-

NA, PO MOGU]STVU

ZAPOSLENU,

ISKQU^IVO RADI

BRAKA. TEL. 064/

1298633

ORDINACIJA op{te

stomatologije Dr. Sa{a

Spasojevi}, Jeli~ka 10,

^a~ak. Tel. 032/ 343-

314, 064/2454-094

NAJJEFTINIJE

[OFER [AJBNE ZA

SVE VRSTE AUTA,

KOMBIJA, KAMIONA

I AUTOBUSA. NABAV-

KA, PREVOZ, UGRAD-

WA. POSEBAN

PROLE]NI POPUST.

TELEFONI: 032/800

200 i 063/606 979.

42 PETAK 5. APRIL 2013. GODINEOGLASI

IZDAJEM lokal od 50

m2 u ^a~ku, pogodan za

sve vrste delatnosti. Po-

voqno. Tel. 064/ 229-9-

952

IZDAJEM lokal u ulici

Dragi{e Mi{ovi} 125,

povr{ine 20 m2. Cena po

dogovoru. Tel. 032/ 826-

943, 064/ 450-3-085,

060/082-6-585

IZDAJEM poslovni pro-

stor od 200 m2 i 10 ari

placa u Preqini. Tel.

061/111-6-439.

IZDAJEM poslovno-ma-

gacinski prostor, maga-

cin, hala, ^a~ak- Kru`ni

put, povr{ine 280 m2,

kancelarije 100 m2, plac

15 ari, ulaz direktno sa

kru`nog puta. Tel. 063/

885-2-977

IZDAJEM poslovni pro-

stor od 80 m2, strogi

centar, parking, povoqno.

Tel. 064/ 102-2-759,

032/ 226-417

IZDAJEM poslovni pro-

stor u centru, od 60 -

120 m2, parking. Cena po

dogovoru. Tel. 064/ 102-

2-759

IZDAJEM u centru Rako-

ve, kod Doma, lokal sa

magacinom, 130 m2. Pogo-

dan za prodavnicu, otkup-

no mesto, proizvod-

wu.Tel. 060/ 349-8-490

IZDAJEM u Viqu{i ma-

gacinski prostor od 170

m2 sa 10 ari placa. Tel.

060/ 349-8-490

IZDAJEM magacin sa 3

kancelarije, kod Hotel

Morave, P- 180 m2. Cena

dogovor . Tel. 063/ 429-

704

IZDAJEM wivu 1.32 ha,

potes Obre`. Tel. 064/

535-4-453

IZDAJEM sobu za stu-

dente i |ake , blizu Teh-

ni~kog fakulteta. Tel.

062/ 977-0-228

IZDAJEM sobu za dve

u~enice, sa upotrebom ku-

hiwe i kupatila. Tel.

343-871

IZDAJEM sobe za u~eni-

ce u blizini Medicinske

{kole. Za sve informa-

cije telefon 032/ 373-

624

IZDAJEM sobe sa upo-

trebom kuhiwe i kupatila

kod Medicinske {kole.

Tel. 064/ 182-6-864

IZDAJEM stan i lokale

u ^a~ku, u Qubi}skoj 50.

Tel. 032/343-667, 065/

610-7-999

IZDAJEM name{ten stan

u strogom centru grada,

kod Solida. Tel. 061/

115-9-863

IZDAJEM u strogom cen-

tru ku}u. Tel. 064/ 102-

2-759

IZDAJEM u strogom cen-

tru name{tenu kancelari-

ju, telefon, mokri ~vor,

povoqno. Tel. 064/ 102-

2-759, 032/ 226-417

CRNA GORA, BAR, [u-

{aw, izdavawe privatnog

sme{taja - soba, blizu

pla`e. Tel.

38230350562

KUPUJEM mawi jednoso-

ban stan, uslov CG i lift,

bez posrednika. Tel. 063/

220-808

KUPUJEM ku}u u gradskoj

zoni, iskqu~ivo od vla-

snika. Zvati posle 13 ~a-

sova. Tel. 063/ 873-5-

576

KUPUJEM ku}u do

29.000 eura, lokacija

Avenija Lipa . Tel. 066/

009429

KUPUJEM stan do 40 m2,

u`i centar, bez central-

nog grejawa, do tre}eg

sprata. Tel. 060/ 328-3-

892, 061/ 289-2-516

KUPUJEM stan bez po-

srednika, prednost nova

gradwa. Tel. 063/ 815-0-

297

KUPUJEM stan sa par-

nim grejawem ili ku}u sa

placem do 30.000 eura

na teritoriji ^a~ka. Tel.

335-408, 066/ 009429

KUPUJEM jednosoban

ili jednoiposoban stan

ni`e spratnosti, novije

gradwe, u {irem centru

grada. Po`eqna okolina

Hotel Morave. Tel. 064/

248-2-593

PLACEVI

PRODAJEM plac 15 ari

u Miokovcima, na placu

objekat od 10 m2, struja,

voda. Mo`e zamena za au-

to. Tel. 063/ 843-0-214

PRODAJEM plac u Qu-

bi}u, 5.5. ari. Tel. 061/

111-6-439

PRODAJEM placeve od 4

ara i 30 ari, 100 m po-

sle kamenog mosta u Trbu-

{anima. Tel. 061/ 110-5-

134

PRODAJEM plac u Lo-

znici, 15 ari, vo}e, po-

mo}ni objekat. Cena

3.500 eura. Tel. 062/

891-3-191

PRODAJEM plac u ^a~-

ku, 13. ari, Atenica, No-

vo naseqe. Povoqno. Mo-

`e zamena za razno. Tel.

062/ 755-020

PRODAJEM plac 25 ari

u Preqini. Tel. 064/

126-8-507

PRODAJEM plac u ^a~-

ku, kod Trnavske reke, 5

ari. Tel. 064/ 674-7-030

PRODAJEM plac od 5

ari uz asfalt / struja,

voda /, na Topalovom Br-

du. Tel. 374-663, 064/

335-1-637

PRODAJEM plac od 10

ari , voda i vajat, Trbu-

{ani- Kameni most. Tel.

060/ 754-5-011

IZDAJEM plac od 15

ari sa objektom od 88 m2,

u Parmencu, kompletna

infrastruktura, pogodan

za stovari{te, auto-ot-

pad, strugare itd. Cena

povoqna. Mo`e na du`i

period. Tel. 064/ 250-7-

493

POTREBAN plac pogodan

za ba{tu u ^a~ku ili oko-

lini. Tel. 326-747

RAZNO

PRODAJEM internet do-

men gorwi milanovac.org.

Cena 3000 eura. Tel.

060/ 558-9-296

PRODAJEM internet do-

men cacak.financial.

Tel.060/ 558-9-296

PRODAJEM internet do-

men borac.football. Tel.

060/ 558-9-296

PRODAJEM fiskalnu

kasu SHARP ER-A 277S.

Tel. 064/ 255-1-457

PRODAJEM vagu Libeli-

nu. Tel. 064/ 255-1-457

PRODAJEM gramofon

Toska 21, vrlo malo kori-

{}en, cena 5.000 dinara.

Tel. 060/ 4 812 144

PRODAJEM metalne po-

lice za vo}e i povr}e.

Tel. 064/ 255-1-457

PRODAJEM magnetnu

traku za fitnes sa 8 br-

zina. Cena 120 E. Mo`e

zamena za laptop.

Tel.353-016, 063/ 749-4-

846

PRODAJEM zvu~ne kutije

Jamma 200 v, 1.par. Cena

100 E. Mo`e zamena za

laptop. Tel.353-016,

063/ 749-4-846

PRODAJEM ovce IL DE

FRANCE, sa papirima.

Tel. 064/ 913-6-902

PRODAJEM kravu sa te-

letom. 032/ 841-674

PRODAJEM hranu za pse

i ma~ke, mlevena piletina

i junetina, izuzetnog kva-

liteta. Cena 60 din / kg.

Tel. 060/ 536-7-852

PRODAJEM 4 m3 jaseno-

vih i bagremovih drva.

Tel. 064/ 417-5-628

PRODAJEM suva drva.

Tel. 556-1-495

PRODAJEM drva za

ogrev, nisu cepana. Tel.

064/ 134-8-236

PRODAJEM ve}u koli~i-

nu bagremovih direka ,

pogodnih za malinu i ku-

pinu. Cena po dogovoru.

Tel. 064/ 479-4-331

PRODAJEM baliranu lu-

cerku, 220 bala. Zvati

posle 19 ~asova. Tel.

032/ 548-1- 044

PRODAJEM balirano se-

no. Tel. 063/ 614-586,

032/ 712-264

PRODAJEM kukuruz `uti

u klipu. Tel. 062/ 755-

020

PRODAJEM sadnice ma-

lina Vilamet. Tel. 060/

695-7-770

PRODAJEM tuje i ukra-

sne biqke. Tel. 064/ 126-

8-507

PRODAJEM sadnice ma-

line Vilamet. Cena 10.00

dinara komad. Tel. 065/

699-7-579

PRODAJEM Virxinija

duvan , ekstra kvalitet,

blag, sitno se~en. Tel.

064/ 413-9-346

PRODAJEM Virxinija

duvan, ekstra kvaliteta.

Tel. 064/ 401-2-491

PRODAJEM Virxinija

duvan makedonski , 1

kg/1800 dinara. Tel. 064/

236-4-584

PRODAJEM pakovawe ci-

gareta od 18 komada, na

boks 80.00 dinara, na

paklicu 90.00, po komadu

10 kom / 800 dinara. Tel.

064/ 236-4-584

PRODAJEM razne bici-

kle. Mo`e zamena.

Tel.353-016, 063/ 749-4-

846

PRODAJEM motornu te-

steru Stil 041. Tel.353-

016, 063/ 749-4-846

PRODAJEM samohodnu

kosa~icu , BCS, italijan-

ska, ispravna. Tel. 032/

841-674

PRODAJEM biciklu sa

21 brzinom Skot. Cena

175 E. Mo`e zamena za

laptop. Tel. 353-016,

063/ 749-4-846

PRODAJEM Maunt bike.

Tel. 063/ 801-0-511

PRODAJEM agregate.

Tel. 060/ 418-3-333

PRODAJEM industrijsku

ma{inu za {ivewe ko`e i

krzna. Ispravna, povoq-

no. Tel. 371-685

PRODAJEM mesing u

{ipkama fi 12, 6. kg.

Cena 48 E. Mo`e zamena.

Tel. 353-016, 063/ 749-

4-846

PRODAJEM be`i~ni te-

lefon Panasonik. Cena

15 E. Mo`e zamena. Tel.

353-016, 063/ 749-4-

846.

PRODAJEM kotlove na

~vrsto gorivo, ekonomik,

kvalitet i u{teda ogreva.

Li~na izrada. Tel. 065/

590-0-651, 032/ 391-964

PRODAJEM kotao-{po-

ret za eta`no grejawe Go-

rewe MIV K[ 16. Cena

30.000 dinara. Tel. 060/

4812144

PRODAJEM kotao za

parno grejawe, ispravan,

povoqno. Tel. 371-685

PRODAJEM pe} na ~vr-

sto gorivo BUDERUS 4000

kcal/ h, 70/55/40 m3. Ce-

na 10.000 dinara. Tel.

060/ 4 812 144

PRODAJEM razne delove

za Opel Kadet Kocku. Mo-

`e zamena. Tel.353-016,

063/ 749-4-846

PRODAJEM polovnu uga-

onu garnituru. Tel. 063/

817-3-301

PRODAJEM pult drveni,

du`ine 2 m. Tel. 064/

255-1-457

PRODAJEM rashladnu

vitrinu Soko, du`ine 1.5

m. Tel. 064/ 255-1-457

PRODAJEM rusku Kama

pumpu za vodu, kao nova,

povoqno. Tel. 371-685

PRODAJEM Elifamov

kruwa~ meqe i kruni. Tel.

062/ 755-020

PRODAJEM dva nova, le-

pa balu~ana }ilima. Tel.

032/ 374-057

PRODAJEM kvalitetnu

belu ~ipku, {irine 5 cm.

Povoqno. Tel. 371-685

PRODAJEM neonke za

kvarcovawe lica i tela

80-100 W, cena 9 e / ko-

mad. Mo`e zamena.

Tel.353-016, 063/ 749-4-

846

PRODAJEM `i~ano sta-

klo 9 E / m. Tel. 353-016,

063/ 749-4-846

PRODAJEM mobilni te-

lefon Soni Erikson 770.

Cena 30 E. Te. 353-016,

063/ 749-4-846.

PRODAJEM satelitski

tawir sa motorom i pozi-

cionerom. Cena 90 E.

Tel.353-016, 063/749-4-

846

PRODAJEM prikolicu

LAKA za vi{e namena.

Tel. 062/ 755-020

PRODAJEM IMT 558 sa

ugra|enim servo upravqa-

~em i dobo{ ko~nicama.

Cena 4.000 eura. Tel.

060/ 4812144

PRODAJEM dvobrazni

plug Lemind Leskovac, is-

pravan, o~uvan. Cena 350

eura. Tel. 060/ 4812144

ARMIRA^I PRODAJEM

ma{inu za ispravqawe

betonskog gvo`|a, za uzen-

gije, remu za savijawe i

se~ewe i se~ku. Tel. 063/

885-2-977

KUPUJEM biciklu Maunt

bike do 80 eura. Tel.

061/ 110-5-134

KUPUJEM klavir, mo`e

zamena za saksofon, har-

moniku ili violinu. Tel.

556-1-495

KUPUJEM elemente ka-

qeve pe}i. Tel. 034/ 381-

405, 064/ 154-7-307

KUPUJEM sadnice mali-

na Tulamin. Tel. 712-198,

061/ 723-3-080

PRODAJA muzi~kih kom-

ponenti, vrlo povoqno.

Sve po 20 eura. Tel. 063/

819-3-839

VR[IMO usluge

~i{}ewa ku}a, stanova,

kao i poslovnih prostora.

Najpovoqnije u gradu! Tel.

064/ 527-9-979

AUTOMOBILI

- PRODAJA

PRODAJEM Shevrolet

spark, 2007.godi{te, re-

gistrovan do marta 2014

godine, pre{ao 63.000

kilometara, prvi vlasnik.

Tel. 060/ 142-2-136

PRODAJEM Z-101,

1984. godi{te, plin, do-

bar motor, nove gume, ne-

registrovan. Cena 250 E.

Tel. 062/ 891-3-191

PRODAJEM Citroen

Santija, registrovan, is-

pravan, 1996.godi{te.

Cena 1.400 eura. Tel.

069/ 398-4-494

PRODAJEM kamion Mer-

cedes atego 2003.godi{te.

Postoji mogu}nost zamene

za stan . Tel. 069/ 161-0-

777

PRODAJEM Shevrolet

spark, decembar 2007,

registrovan do polovine

marta 2014.godine. Tel.

064/ 614-3-682

PRODAJEM Jugo

55,1992.godi{te, sa pli-

nom, tek registrovan. Tel.

062/ 755-020

PRODAJEM Juga 5-icu,

1992. godi{te. Tel. 063/

706-8-626, 386-298

USLUGE

NADOGRADWA , oja~a-

vawe i izlivawe noktiju

sa kvalitetnim silikon-

skim gelovima. Zaka`ite

svoj termin na broj 064/

353-7-871

ISKUSNA medicinska se-

stra pomagala bi oko ~u-

vawa Va{e bebe. Tel.

062/ 211-827

MEDICINSKA SESTRA

nudi pomo} u ~uvawu dece,

starih lica i pomo} u ku-

}i . Tel. 065/ 668-8-319

FITNES, aerobik, sve

vrste ve`bi, anticelulit

vibromasa`er. Cena

1200.00 dinara mese~no.

Tel. 063/ 656-973

IZRADA ma{inskih ce-

mentnih ko{uqica, izvo-

|ewe svih gipsanih rado-

va, postavqawe zvu~ne ,

termo i hidro izolacije.

Izvo|ewe svih vrsta be-

tonskih radova. Tel. 064/

615-2-763

DOMENSKA internet

obuka, uz jedan kvalitetan

komercijalni domen. Tel.

060/ 558-9-296

^ASOVI elektronike i

elektrotehnike za sredwo-

{kolce. Tel. 060/ 558-9-

296

^ASOVI interneta i do-

menske industrije. Mogu}-

nost zarade! Tel. 060/

558-9-296

^ASOVI harmonike,~aso-

vi gitare sa teorijom mu-

zike. Tel. 060/030-8-967

POTREBNA usluga sa

muqnom pumpom i agregat

za proizvodwu struje. Tel.

065/ 465-8-132

VR[IM usluge hladne de-

pilacije, veoma povoqno

+ 100% higijenski. Cele

noge 600 dinara, noge do

kolena 300 dinara, ruke

300 dinara, nausnice 150

dinara. Zaka`ite svoj

termin. Tel. 064/ 353-7-

871

VR[IM usluge ~i{}ewa

kancelarijskog prostora,

vrlo povoqno. Tel. 032/

375-585

VR[IM usluge cepawa

drva ma{inskim putem.

Veoma povoqno. Tel.

064/444-3-163

BRAVARIJA GUS, alumi-

nijumsko zavarivawe. Tel.

066/ 910-9-889

IZRADA kotlovskih oxa-

ka od metalnih hilzni.

Tel. 066/ 910-9-889

ZAPOSLEWE

POTREBAN gra|evinski

izvo|a~ radova na objek-

tu u Ko{tuni}ima. Tel.

712-198, 061/ 723-3-

080

TRA@IM posao sekre-

tarice ili prodavca u

^a~ku. Tel. 065/ 246-1-

967

TRA@IM posao pro-

davca ili sekretarice u

^a~ku. Tel. 064/ 390-2-

317

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE 43OGLASI

TRA@ITE POSAO ILI NOVE KADROVE?

NACIONALNA SLU@BA ZA ZAPO[QAVAWE - FILIJALA

^A^AK, U UTORAK 09. 04. 2013. GODINE, U SREDWEM HOLU DOMA KUL-

TURE U ^A^KU, U VREMENU OD 11,00 DO 14,00 ^ASOVA ORGANIZUJE

SAJAM ZAPO[QAVAWA.

11,00 ^ASOVA – SVE^ANO OTVARAWE SAJMA

POSLODAVCI, ISKORISTITE PRILIKU!

Prijavite svoje u~e{}e na sajmu i na ovaj na~in potra`ite radnike jer sajmovi

omogu}avaju pravi izbor radnika na jednom mestu. U istom danu, postoji mogu}nost

da se razgovara sa ve}im brojem kandidata za posao i odaberu najboqi kandidati.

Time se postupak selekcije kandidata umnogome skra}uje.

JO[ JEDNA [ANSA ZA POSAO!

Iskoristite priliku da na jednom mestu, u istom danu, konkuri{ete na ve}i broj

mesta u skladu sa svojim interesovawima i stru~nim sposobnostima. Sajam zapo-

{qavawa je prilika da mnogi od vas uspostave direktan kontakt sa ve}im brojem po-

slodavaca i prona|u posao.

POSETITE SAJAM ZAPO[QAVAWA!

Na osnovu odluke Nadzornog odbora br. NO-12/2013 od

23. 3. 2013. godine, Kompanija “Sloboda” AD objavquje

licitaciju za prodaju vozila i to:

Vozilo Godina proizvodwe Po~etna cena

1. Kombi “RIVAL” 35.10 ^A 016-OU 2001 115.000,00 din

Odjavqeno – u voznom stawu

2. FLORIDA 1,3 POLY LX ^A 414-82 2001 57.500,00 din

Odjavqeno – u voznom stawu

3. [koda “FELICIJA” 1.3 LX ^A 022-OV 2000 79.000,00 din

Odjavqeno – u voznom stawu

4. [koda “FELICIJA” 1.3 LX ^A 023-^Y 2000 69.000,00 din

Odjavqeno – u voznom stawu

5. Jugo “TEMPO” 1.1 ^A 007-DJO 1999 46.000,00 din

Odjavqeno – u voznom stawu

6. Prikolica “GO[A” FKP 14 49-46 ^A 1997 172.500,00 din

Odjavqeno – u voznom stawu

7. Traktor IMT-560, DELUXE sa granom

za utovar-istovar-nije u voznom stawu 1987 230.000,00 din

Licitacija }e se obaviti dana 8. 4. 2013. godine sa po~etkom u 11 ~asova u

Kompaniji “Sloboda” AD ^a~ak, ulica Ratka Mitrovi}a bb.

Vozila se mogu razgledati na dan licitacije u vremenu od 8 do 11 ~asova.

Vozila se prodaju u vi|enom stawu bez prava na naknadnu reklamaciju, po prin-

cipu vi|eno-kupqeno. Licitacioni korak 5.000,00 dinara.

Pravo na u~e{}e na licitaciju imaju sva pravna i fizi~ka lica uz kauciju od

10% od po~etne cene. Tro{kovi PDV-a kao i tro{kovi oko preuzimawa kupqenog

vozila, padaju na teret kupca.

Ukoliko kupac odustane od kupovine izlicitiranog vozila, kaucija se ne vra}a.

Uplatu kupqenog vozila kupac }e izvr{iti u roku od 2 (dva) dana od dana lic-

itacije.

Sva bli`a obave{tewa u vezi licitacije mogu se dobiti na telefon 5563-349

ili 5562-141 lokal 291 – Odeqewe prodaje.

Prodajem ku}u od 150 metara kvadratnih i 16 ari

placa u Lipova~kim {umama, blizu motela [ari}.

Telefon: 063 84 30 203

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u

jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i

obradivo zemqi{te).

Telefon za informacije: 064/985-98-03

Telefon za informacije: 032/385 - 950

PRODAJEM BALIRANO SENO I SLAMU

CENA FOTO OGLASA

- ^etvrtina strane 500 rsd

- Osmina strane 250 rsd

- [esnaestina strane 150 rsd

^ITUQE

Dana 5. 4. 2013. godine

navr{ava se ~etrdeset dana

od smrti na{eg oca

SE]AWE

Se}awa na VAS ne blede.

Sestra MILENA sa porodicom

15901

VIDOSAV

STEFANOVI]

4. 4. 1968 - 4. 4. 2013.

arhitekta iz Qubi}a

SLAVA

VULI]EVI]

1. 5. 2003 - 1. 5. 2013.

iz Qubi}a

Dana 6. 4. 2013. godine navr{i}e se

^ETRDESET DANA kako se upokojila na{a voqena

Vreme ne le~i bolne rane, ~ega

god da se dotaknemo ~uje se eho

tvoje du{e.

Zauvek ponosni {to smo te

imali. Mnogo nam nedostaje{.

O@ALO[]ENI: }erka VERA, unuke MARIJA

i JELENA, unuk VLADICA, snaja MILICA,

praunuka NATALIJA

15903

RADOJKA

VESKOVI]

1940 - 2013

Dana 7. 4. 2013. navr{ava se kao ve~nost dugih 12 god-

ina od smrti na{e drage

Liko, ve~na slava tvom duhu i

qubavi koju si nam pru`ala.

Tvojim mislima kojim si nas

vodila i toploti kojom si nas obdarila.

Tvoja qubav za `ivotom `ive}e kroz nas.

Tvoji:

AN\A, MIRA, SAVO, DRAGICA i DANIJELA

15906

TIJANE

TOMI] - LIKE

Pro{lo je 14 godina a ti si svakodnevno u na{im

mislima i pri~ama, ali te nema tamo gde nam najvi{e

nedostaje{, u `ivotu

Dani prolaze, a nijedan bez suza i

se}awa na tebe an|ele na{.

Ostale su velike praznine, bol i tuga sa kojom `ivimo.

Do groba raweni tvoji:

majka MILOSAVA i otac SRETEN

15900

DU[AN DULE

KALAJXI]

2. 4. 1999 - 2. 4. 2013.

U sredu 3. aprila 2013. godine

navr{ilo se 10 godina od smrti

na{e drage

VU^ICE JAKOVQEVI]

iz Qubi}a

S' qubavqu .

DAJANA I MARKO

15902

MILANKA \OKI]

26. 10. 1939 - 10. 4. 2010.

POSLEDWI POZDRAV

DRUGU I PRIJATEQU

od MILA MILUNOVI]A, \OR\A BOJOVI]A

sa porodicom i RADO[A ARSI]A sa porodicom

15899

PAJU

Dana 2. aprila 2013. navr{ilo se 14

godina od kako si nas napustio

A tugu u na{im srcima ne mo`e vreme da

izbri{e, jer bio si deo na{eg `ivota i

ve~no }e{ ostati u na{im srcima.

Tvoja sestra NATA[A, zet ZORAN,

sestri~ine ANA i KRISTINA

DU[AN DULE

KALAJXI]

2. 4. 1999 - 2. 4. 2013.

OGLASI I ^ITUQE

032/342 - 276

44 PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

Zajedni~ke uspomene i se}awe i danas

`ive posle 10 godina, jer ~ovek posto-

ji dok mu se ime spomiwe.

MOLA I ACO

15904

Dana 6. 4. 2013. u 12 ~asova na Preqinskom grobqu

obavi}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN

na{em dragom

RADOMIRU

BO@OVI]U

1934 - 2013

O@ALO[]ENI:

sin DRAGAN, }erka QIQA, unuci MILO[,

MARKO i SANDRA, brat BOLE sa porodicom

15907

Dragi o~e, tog jutra

umesto da se probudi{, zas-

pao si u ve~iti san.

Nismo bili uz tebe u zad-

wim uzdisajima tvojim.

Oprosti nam. Uvek }e{ biti

u na{im mislima. Po~ivaj u

miru i neka te an|eli ~uvaju.

TVOJA DECA

15916

NIKOLE

GRUJOVI]A

.

OGLASI

I

^ITUQE

032/342 - 276

032/342 - 276032/342 - 276

M A R K E T I N G

OGLASI I ^ITUQE

PRIMQENI DO

SREDE DO 12 SATI

BI]E OBJAVQENI

U PETAK

^ITUQE

Posledwi pozdrav deveru i stricu

SIBINU

MIRKOVI]U

Dana 6. aprila dava}emo 40 dana

na{oj dragoj mami i babi

Dana 21. 1. 2013. pro{la je

GODINA dana

od smrti na{eg oca i dede

POSLEDWI POZDRAV

Oti{ao si tiho, ne~ujno bez re~i, a nas ostavi sa

bolom i tugom, da te vi{e `alimo i oplakujemo.

TVOJI NAJMILIJI: supruga ZORA,

sinovi DEJAN i DRAGAN sa porodicama

15915

MIROSLAVU

FILIPOVI]U

2. 6. 1949 - 31. 3. 2013.

Dana 2. 4. 2013. godine navr{ilo se

DESET GODINA od smrti

Hvala ti za svu qubav, toplinu

i pa`wu koju si nam pru`ila.

Po~ivaj u miru.

Unuk DEJAN sa porodicom i snaja CICA

15923

NADE@DE

NADE

SAVKOVI]

POSLEDWI POZDRAV

NA[EM LARIJU

od porodice BRATUQEVI]

15918

SIBINU MIRKOVI]U

1947 - 2013

U subotu, 6. aprila u 12 ~asova

bi}emo na mestu ve~nog boravka

na{e dobre

QIQANE LUKOVI]

POSLEDWI POZDRAV

MIRU FILIPOVI]U

POSLEDWI POZDRAV

DRAGOM ZETU

MIRU FILIPOVI]U

POSLEDWI POZDRAV

MIRU FILIPOVI]U

POSLEDWI POZDRAV

dragom tati

SIBINU MIRKOVI]U

1947 - 2013

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE

DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE 45

Sa ponosom i po{tovawem

~uva}emo uspomenu na tebe.

Porodica SKELI]

15913

Uspomenu na tvoj plemeniti lik

~uva}e od zaborava.

Porodica Marinkovi}

15912

bez ~ijeg prisustva brojimo

~etrdeset dana...

Nismo isti jer nam ti, mila na{a,

mnogo, mnogo nedostaje{.

DUWA, ANA, SAVO, SR\A, rodbina i prijateqi

15908

Sa qubavqu i po{tovawem ~uvam

uspomenu na dragog zeta.

TINA

15914

od }erke NATA[E sa porodicom

15918

DRAGOJA ^VRKI]A

1928 - 2012.

Godina je pro{la otkako nisi sa

nama. Tvoj `ivot je bio ispuwen

dobrotom, radom i po{tewem.

Sa ponosom vas pomiwemo i sled-

imo va{ pravac i put.

O@ALO[]ENI: }erka

SVETLANA i unuk DEJAN

LEPOSAVI ^VRKI]

1937 - 2013.

^etrdeset dana je pro{lo a mi se

jo{ ne mirimo sa tvojim

odlaskom. Ostali smo sami bez

podr{ke, qubavi, topline. Sami,

ali jaki sa verom u srcima,

ispuni}emo sva tvoja o~ekivawa.

MARJANOVI]

Ako je smrt ja~a od `ivota nije od qubavi. Hvala vam mama i tata za sve {to ste

u~inili za nas.

Uspomenu na vas s po{tovawem ~uva}e u srcima }erke MILA, SLAVICA i

SNE@ANA, unuke MIRKA, IVANA, TIJANA i TAMARA, unuk MILAN, zetovi

i ostala rodbina.

15905

STANICU

5. 4. 2012 - 5. 4. 2013.

STANIMIRA

7. 4. 2009 - 7. 4. 2013.

MAJKU OCA

od snahe RADMILE, sinovica MARINE

i JOVANE i zeta VLADIMIRA

15919

11. aprila 2013. navr{avaju se TRI GODINE

kako nije sa nama na{ voqeni

Mnogo nam nedostaje{.

Uspomenu na tebe ~uva}e sin DARKO i unuk DANILO

upl.

MILIVOJE

MI[O

JOVANOVI]

Posledwi pozdrav suprugu, ocu i dedi

SIBINU

MIRKOVI]U

1947 - 2013

Iznenada je preminuo dana 2. aprila 2013. godine i

ostavio nas da ve~no tugujemo za wim.

Uspomenu na wega ve~no }e ~uvati wegovi

supruga MILICA, deca ^EDOMIR i NATA[A,

zet GORAN i unuke PETRA i TARA

15917

SE]AWE NA

S E ] A W E

U sredu 3. aprila 2013. godine navr{ilo se 20 godina

od kada smo izgubili na{eg dragog oca i dedu

RADOWI] R.

DRAGOSLAVA

kroja~

3. 4. 1993 - 3. 4. 2013.

Porodica

sinovi RADOJKO i VLADAN sa porodicama

15911

^ITUQE

GORAN KOBRA

G- ore si An|ele na{

O - vde samo tuga i nespokoj

R - astanak nam je te{ko pao

A - li ne boj se za nas nisi nestao

N - ek te na{e suze ne bole

E,- ali ne mogu da ne pla~u oni koji te vole !!!

Obave{tavamo rodbinu, drugove i prijateqe

DVOGODI[WI PARASTOS dava}emo zajedni~ki

10. aprila 2013. godine u 13:30 ~asova na mestu pada

aviona u Mr~ajevcima.

Na Macanskom grobqu

u nedequ 14. aprila 2013. godine u 13 ~asova.

TVOJI NAJMILIJI

15909

I godina druga do|e, bolna se uspomena

sprema, 10. aprilskog dana, ~etiri ~oveka u

Mr~ajevcima u avio nesre}i iznenada

nastradala, jer se nisu nadala.

Neka vas an|eli ~uvaju, krilima svojim

du{e umivaju.

Spavajte u miru ve~noga sna, du{a vam se

raja nagledala.

Ve~an pomen i ve~na vam slava, rodbina

va{a u molitvi sa vama.

Obave{tavamo rodbinu, drugove i prijate-

qe, DVOGODI[WI PARASTOS dava}emo

na mestu pada aviona u sredu 10. aprila u

13:30 ~asova u Mr~ajevcima.

O@ALO[]ENE PORODICE

46 PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

MILUN VUKOLI] BORO ILI]

GORAN IVANKOVI] DRAGUTIN \OREM

1592

^ITUQE

Dana 7. aprila 2013. godine navr{ava se godina od

smrti na{eg voqenog supruga, oca, tasta i deka

TU@NO SE]AWE

11. 4. 2008 - 11. 4. 2013.

PETOGODI[WI POMEN

RADE MAKSIMOVI]

MAKSO

11. 4. 2008 - 11. 4. 2013.

Gubitak voqenog brata i ujaka ne le~i vreme.

Usamqeni smo i puni bola od kada si nas napustio.

Neka te an|eli ~uvaju i ve~ni mir na nebu daju.

Sestra SNE@ANA sa porodicom

15893

Previ{e smo tu`ni {to smo te izgubili, neizmerno

sre}ni {to smo te poznavali, po~astvovani {to si

bio na{ kum.

Zahvalni za dane i no}i najiskrenijeg dru`ewa, pri-

jateqstva i kumovawa.

RA[KO BOJI] SA PORODICOM

15898

VOQENOM KUMU

ARSU

Navr{ava se 40 tu`nih dana od prerane smrti na{eg

supruga, oca, svekra i dede

Ponosni smo {to smo te imali a

tu`ni {to smo te izgubili.

Nikada ne}emo zaboraviti tvoju

dobrotu, rad i plemenitost.

Tvoji najmiliji: supruga RADINA, sinovi MILAN

i MIRKO, snaha ZORICA, unuka MILKA i unuci

MILO[ i MARKO

15896

MILENKA

NEDEQKOVI]A

iz Gorwe Atenice

Nisi me|u nama ali }e{ zauvek

ostati u na{im srcima i qubav prema

tebi }e ostati ve~na.

Nikada te ne}emo zaboraviti.

Uspomene ~uvaju s qubavqu: porodica \OR\EVI]

15921

SE]AWE NA DRAGOG ZETA

BORA ILI]A

Godine brzo prolaze, sa

najlep{im se}awem ~uvamo uspomenu

na tebe. Hvala ti na svemu {to si za

nas u~inio.

Voqenom ~i~i Boru

od sinovice JOVANE i sinovca STEFANA

15922

SE]AWE NA ^I^U

BORA

Dana 6. 4. 2013. u 12 ~asova na sred-

wem Ateni~kom grobqu obavi}emo

polugodi{wi pomen na{oj dragoj

Po dobru }emo te pamtiti, sa pono-

som pomiwati i tugom `iveti bez

tebe. Osta}e{ ve~no u na{im srcima.

TVOJI NAJMILIJI

15897

ZLATANI KNE@EVI]

1946 - 2012

40 dana nije sa nama na{ dragi deko

Ne mo`emo da verujemo da vi{e

nisi sa nama. Ponosni smo {to se tvo-

jim zovemo.

Vole}emo te zauvek.

Tvoji lepotani MILKA, MILO[ i MARKO

15895

MILENKO

NEDEQKOVI]

iz Gorwe Atenice

GODI[WI POMEN

11. 4. 2012 - 11. 4. 2013.

Uspomenu na wega ~uvaju

WEGOVI NAJMILIJI

15894

STEVO NOVAKOVI]

iz ^a~ka

SE]AWE

8. 4. 2003 - 8. 4. 2013.

Uvek si u na{im mislima i

`ive}e{ ve~no u na{im srcima.

TVOJI NAJMILIJI

15892

MARIJA MILI]EVI]

MAKI

9. aprila navr{ava se ^ETRDESET

DANA od smrti na{e drage majke,

bake, svekrve i ta{te

Bila si dobra, plemenita majka i

ne`na baka.

TVOJI NAJMILIJI:

sin RADE, }erke NADA i MILKA sa porodicama

15891

JOVANKE PETROVI]

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI

BI]E OBJAVQENI U PETAK

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE 47

U ~etvrtak 11. aprila 2013. godine u 13 ~asova }emo

obaviti petogodi{wi pomen na ^a~anskom grobqu.

Vreme prolazi, bol i tuga ostaju do kraja `ivota. Bio

si stub na{eg `ivota. Pru`ao si nam qubav i smisao

postojawa.

Koliko je te{ko `iveti bez tebe samo mi znamo. Utehe

nema. Na{a qubav, se}awe i tuga traja}e dok smo

`ivi.

Neute{ni: majka NADA i otac MILOVAN

15893

RADISAV RADE

MAKSIMOVI] - MAKSO

Dana 10. aprila 2013. godine navr{avaju

se DVE GODINE od smrti na{eg

voqenog supruga i oca

BORA

Dve godine su pro{le, a mi se jo{ uvek ne

mirimo tvojim iznenadnim odlaskom. I

ako je te{ka istina da te nema. Nestala je

na{a zvezda vodiqa, podr{ka i oslonac u

`ivotu. Svaki dan listamo zapo~ete pri~e

i planove, prekinute `eqe...

Nedostaje{ za sve {to dolazi. Svaki korak napred, svaki

uspeh je nepotpun kad ga ne mo`emo podeliti sa tobom.

Nedostaje{, nedostaje tvoja blizina, qubav i dobrota.

Ostavio si nas da ve~no patimo i tugujemo za tobom. Sa

qubavqu, ponosom i zahvalno{}u ~uvamo uspomene na vreme

provedeno uz tebe:

Tvoja supruga @AKLINA, }erka BOJANA i sin MILO[

15921

Postoji{ i traje{ kroz najlep{e uspomene koje bolno

podse}aju na sve {to smo Tvojim odlaskom izgubili.

Vreme ne}e izbrisati tvoj lik i ne}e ispuniti prazn-

inu koja je ostala. Bio si oli~ewe dobrote, plemeni-

tosti i po`rtvovawa.

Od zaborava te ~uvamo mi, a nadamo se u tvojoj ve~noj

ku}i an|eli. Hvala ti za sve.

Tvoji: supruga ANKA, sin DU[KO, }erke VESNA

i DU[ICA, zetovi CANE i KALE,

unu~ad DU[KO, MARIJANA, MARINA i JOVANA

15920

GOSPAVI] RADOVANA

DEKA

1931- 2012

SE]AWE NA

Neko re~e: vreme le~i rane,

pru`a utehu, mo`da nekome, ali

nama ne.

Te{ka je istina da smo bez tebe pune dve godine.

Ostavio si trag koji se ne bri{e i dobrotu koja se

pamti. ^uvamo te u na{im srcima od zaborava.

Tvoji najmiliji: bra}a VOJISLAV,

VUJICA i sestra VERICA sa porodicama.

15922

BRATA BORA

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE