FIZIKO VASPITANJE POSEBNIH GRUPA 2Prof. dr Nedeljko Rodi Ass mr
Romana RomanovFakultet za sport i turizam Novi Sad
1
REALIZACIJA FIZIKOG VASPITANJA DECE PREDKOLSKOG DOBA
PREDAVANJE 52
REALIZACIJA FIZIKOG VASPITANJA DECE PREDKOLSKOG DOBATem atske
celine:1. 2. 3. 4. 5. 6.
Jutarnje telesno vebanje u fizikom vaspitanju predkolske dece.
Pokretne igre u fizikom vaspitanju predkolske dece. Usmerena
motorika aktivnost u fizikom vaspitanju predkolske dece. etnje i
izleti kao oblici organizacije rada sa predkolskom decom. Slobodne
aktivnosti i rekreativna pauza dece predkolskog doba. Izraavanje
pokretom u fizikom vaspitanju predkolske dece.3
REALIZACIJA FIZIKOG VASPITANJA DECE PREDKOLSKOG
DOBAOrganizaciona osnova svake svesne ljudske delatnosti zasniva se
na tekovinama teorije i prakse o ljudskom radu. Posebno mesto u
organizacionoj osnovi svakog, pa i vaspitno-obrazovnog rada pripada
problematici organizacionih oblika rada. Poznato je da su
vaspitno-obrazovni oblici rada zapravo didaktiki strukturirane
komponente jedinstvene organizacione osnove, osnove rada, kojima se
reavaju odnosi vaspita-dete, ali i dete-dete, u praksi fizikog
vaspitanja dece predkolskog doba.4
OBLICI ORGANIZACIJE RADA1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.
Jutarnje telesno vebanje. Pokretne igre. Usmerena aktivnost.
etnje i izleti. Slobodne aktivnosti i rekreativna pauza. Izraavanje
pokretom. Deji nastupi (priredbe).5
CILJ JUTARNJEG VEBANJAn
n n n n
Provodimo ga sa ciljem da kratkim i energinim pokretima, koji
povoljno utiu na provetravanje plua, razgibamo deju organizam. Ono
razvija vedro raspoloenje i ve u rano jutro pomae da se organizuje
deji kolektiv. Vaspitni i zdravstveni cilj ostvaruje kada se izvodi
u potrebnim uslovima i pod strunim vodstvom. Deca u dejim domovima
vebaju odmah posle ustajanja na vazduhu i u sali sa otvorenim
prozorima. Deca koja dolaze u predkolsku ustanovu vebaju pre
doruka.6
ZADACI JUTARNJEG VEBANJAn n n n
n
Zimi se veba ujutro, vebama tranja, grudvanja, preskakivanja ili
neke od pokretne igre. Jutarnje vebanje u srednjoj dobnoj grupi
traje 4-5 minuta, a u starijoj 5-6 minuta. Deca mlae dobne grupe jo
ne provode jutarnje telesno vebanje. Izvode se samo intenzivniji
pokreti i kretanja koja su deca ranije usvojila. Teite je na vebama
koje ire grudni ko, elastinost kime i jaa trbuh. Vaspitaica mora
tano poznavati individualne osobine dece i prema njima se ponaati u
radu.7
ZNAAJ POKRETNE IGREn n n n n
Pokretnu igru, kao i didaktiku, ubrajamo u igre sa pravilima
koje deca ue od odraslih. Igre kojima se realizuju zadaci telesnog
vebanja (kao delu fizikog vaspitanja) zovu se POKRETNE IGRE. Ona
zadovoljava deju potrebu za kretanjem i ima vodeu ulogu u daljem
sticanju kretnih navika. Pokretnom igrom se utie na sve aspekte
psihosomatskog razvoja dece -fizike, umne, moralne, estetske Igra
je jedan od oblika u kome se ostvaruju elje deteta do kojih dolazi
u dodiru sa relnim svetom i ljudima.8
IZBOR POKRETNE IGREprvenstveno prema: cilju koji se eli
ostvariti; n psihofizikim osobinama dece sa kojima se radi (za decu
mlae grupe u poetku su sa jednostavnim zadacima i pravilima i njima
poznatim kretnjama; to su deca starija igre sloenije, tematski
raznovrsnije i sadajno bogatije). n dejim konkretnim sposobnostima
(suvie lake igre nisu interesantne, a teke decu zamaraju) n
materijalnim uslovima (prostor, rekviziti); n klimatskim uslovima
(temperatura vazduha za igru); n ostalim aktivnostima dece.n9
PRIPREMA VASPITAA ZA IGRUn n n n n
Vaspita je centralna figura dejeg ivota u vrtiu i od njegovog
odnosa prema igri zavisi i uspeh igre. Njegovo uee u igri zavisi od
starosti dece; u mlaoj grupi ima glavnu ulogu, kasnije je
sledbenik. Vaspita kroz igru obezbeuje postepen prelazak dece od
individualne na grupnu igru. Jedan od prvih uslova za uspenu deju
igru vaspita obezbeuje izborom odgovarajueg materijala. Pedagoka
uloga vaspitaa je u tome da obezbedi potrebu uspeha detetu u igri,
jer dete koje esto doivljava neuspeh gubi samopouzdanje.10
PRIPREMA DECE ZA IGRUn n n n
n
Priprema dece se sastoji u buenju interesovanja za odreenu igru
pred njenu primenu. Vaspita mora nainom izlaganja i linom
zainteresovanou da izazove kod dece elju za tom igrom. Decu
podstiemo na igru ako im dopustimo da vaspitau pomogne u pripremi
igre. U pripremu dece za igru spada i odgovarajue oblaenje dece za
igru i od klimatskih uslova u kakvoj e opremi deca vebati. Prilikom
odluivanja o opremi dece treba imati u vidu i karakter igre
(intenzivnija igra lake obueni...).11
OBJANJENJE POKRETNE IGREn n n n
n
Objanjenje igre treba da je kratko, jasno i zanimljivo, sa puno
vedrine, te mimike i gestikulacije. U objanjenju sadraja treba
praviti psiholoke pauze, jer se sa njima stvara interesovanje za
igru. Decu treba upoznati sa zadacima, pravilima, tokom igre, te
istai redosled dece u igri i aktivnosti. Prilikom objanjavanja igre
na odreenu temu, potrebno je da se kod dece deluje na matu i
emocije, i ne due od 1-2 minute. Sastavni deo objanjavanja igre ini
podela uloga; doprinosi reavanju odreenih vaspitnih zadataka.12
TOK I ZAVRETAK POKRETNE IGREn
n
n n
U toku igre vapita upuuje decu, kanalie aktivnosti i pomae da se
igra to bolje odvija; vodi rauna i o nainu kretanja dece i ne
prekoreva ih. Koliko e pokretna igra da traje zavisi od
interesovanja dece, intenziteta igre, cilja, karaktera i broja
dece; orijentaciono traje u mlaoj grupi 5-7 minuta, u srednjoj
8-10, a u starijoj grupi 10-12 minuta. Zavretak igre treba da
obezbedi postepeno smirivanje fiziolokih funkcija i psihiku
uzbuenost. Pokretna igra se zavrava na razliite naine u zavisnosti
od intenziteta igre (tranjem, rezultatima igre).13
VRSTA POKRETNIH IGARAn Prema
obliku, pokretne igre, u radu sa decom koristimo: igre na
odreenu temu; igre koje se zasnivaju na ostvarivanju za decu
interesantnih zadataka; tzv. takmiarske igre (najee tafetne igre);
elementarne sportske igre.14
PRIMERI POKRETNIH IGARA
Mlazni avioni na pisti, Golubovi su doleteli, Uhvati me!, Je,
Pilii, kvoka i jastreb, Voz, Lisica i golubovi, Igra sa balonima,
Konjii, Poplava ....15
ZNAAJ USMERENE AKTIVNOSTIv Usmerena
aktivnost je vremenski ogranien deo u toku koga se planski i
sistematski radi na realizaciji zadataka fizikog vaspitanja. v
Znaaj usmerene aktivnosti obezbeuje planski uticaj na razvoj
odreenih sposobnosti , kao i sticanje odreenih znanja, vetina i
navika . v Usmerena aktivnost iz oblasti fizikog vaspitanja
predstavlja celinu, organizacionu jedinicu vaspitno-obrazovnog
rada. v Ona se sprovodi po utvrenom programu i raporedu (mlaa grupa
1x nedeljno, srednja 2x, starija 3x).16
STRUKTURA USMERENE AKTIVNOSTIv Pod
strukturom usmerene aktivnosti podrazumeva se organizacioni plan
aktivnosti koji se moe koristiti kao osnova za svaku pojedinu
aktivnost. v Struktura aktivnosti ne predstavlja program, ve
redosled i tok zadataka, odnosno nain realizacije radi
najefikasnijeg ostvarenja cilja. v Po teorijskim shvatanjima
usmerena aktivnost ne traje jednako (u mlaoj 20, srednjoj 25,
starijoj 30`). v Usmerena aktivnost se, uglavnom, deli na 4 dela:
1) uvodni 3-5; 2) vebe oblikovanja 3-7; 3) osnovni 10-15 (A 10` i B
5`), te 4) zavrni deo 3-5 m.17
PRVI DEO USMERENE AKTIVNOSTIq
q q q q q q q
Cilj uvodnog dela je pripremanje organizma dece za dalje
vebanje, pripremanje respiratornog i kardiovaskularnog sistema, kao
i lokomotornog aparata, te organizacija dejeg kolektiva. Bioloki
zadaci su pojaavanje rada srca i krvotoka, organa za disanje,
poveanje aktivnosti nervnog sistema i pokretljivost zglobova.
Vaspitni zadaci su da se putem vedrog i prijatnog raspoloenja deca
zainteresuju za vebanje, te razvije panja i disciplina. Obrazovni
zadaci su utvrivanje ranije nauenih kretanja i usvajanje novih vebi
(prirodni oblici kretanja i ive pokretne igre, npr. hvatalice).
Oblik rada je najee frontalni. Sredstva rada su najee vebe
organizovanog postavljanja i kretanja i lokomotorne vebe (hodanje i
tranje u raznim pravcima, skakanje). Rekviziti su vreice, obruevi,
kocke od sunera, lopte, medicinke. Sprave koje se najee koriste su
mostii, vedska klupa, lestve i slino.18
DRUGI DEO USMERENE AKTIVNOSTIq
q q q q q
q
Cilj pripremnog dela je da se vebama oblikovanja pripremi
organizam za poveana fizioloka naprezanja u sledeem delu
aktivnosti; aktivirati miie i zglobove, stvarati uslove za pravilno
dranje tela. Bioloki zadaci su da se vebama oblikovanja utie na
srce i krvotok, i na plua; smanjuje nervna i miina napetost; dranje
tela. Vaspitni zadaci su doprinos razvoju smisla za red i
istrajnost u radu, razvoj discipline, navikavanje na zajedniki rad;
vedro raspoloenje. Obrazovni zadaci su razvijanje skladnog izvoenja
vebi; panje, pamenja i reprodukovanja vebi; navikavanje na rad u
grupi. Oblik rada je najee frontalni (slobodna formacija,
polukrug). Sredstva rada su vebe zagrevanja i razgibavanja:
kruenje, otkloni, pretkloni, zasuci i slino. (Vebe za vrat, rameni
pojas i ruke; za trup. Vebe prevencije, kompenzacije, korekcije.
Vebe za jaanje-eutonija, istezanjeelongacija,
labavljenje-relaksacija). Rekviziti su lopta, palica, lasti, obru,
vreica, kocke, duga vijaa.19
TREI DEO USMERENE AKTIVNOSTIq q q q
q q
q
Cilj osnovnog dela je stvaranje uslova za ostvarivanje
postavljenih ciljeva i realizaciju programskih zadataka koristei se
tel. vebama. Bioloki zadaci su da sa najveim fiziolokim optereenjem
pozitivno utiu na razvoj svih sistema organizma dece predkolskog
doba. Vaspitni zadaci su doprinos razvijanju pozitivnih moralnih i
karakternih osobina dece predkolskog doba. Obrazovni zadaci su
sticanje kretnih navika, poboljanju psihomotornih sposobnosti,
usvajanje teorijskih znanja o vebi, igri i njihovom delovanju na
organizam, prihvatanje takmienja za kolektiv. Oblici rada su svi
mogui (u zavisnosti od uzrasta dece). Osnovna sredstva rada su
odreena Planom i programom (lokom otorne vebe tipa hodanja, tranja,
puzanja, penjanja, skakanja, kolutanja, vuenje, guranje i m
anipulativne vebe tipa bacanja, hvatanja, gaanja; vonja tricikla,
bicikla, poligoni i drugo). Sprave i rekviziti su sve do sada
koritene u svim aktivnostima.20
ETVRTI DEO USMERENE AKTIVNOSTIq q q q
q q
q
Cilj zavrnog dela je smirivanje organizma u fiziolokom i
psihikom smislu, kako bi dete bilo sposobno da obavlja ostale
aktivnosti. Bioloki zadaci obuhvataju smirivanje organizma deteta i
vraanje fiziolokih procesa na nivo sa poetka vebanja; higijenske
navike. Vaspitni zadaci su razvijanje smisla za rad u zajednici;
zajedniko spremanje sprava i rekvizita. Obrazovni zadaci su
usvajanje informacija o higijeni pranju ruku posle rada u sali i
sklanjanja sprava i informacija o vanosti povezivanja svih oblika
rada u predkolskoj ustanovi. Oblici rada je frontalni, a formacija
je najee vrsta (deca sede na vedskoj klupi), krug, polukrug i dr.
Osnovna sredstva rada su najee mirne pokretne igre, kao i neki
drugi sadraji i aktivnosti bez veeg intenziteta, uz korienje lepeze
rekvizita, slika, aplikacija i sl. Sprave i rekviziti se sklanjaju
posle usmerene aktivnosti.21
ETNJE I IZLETIn
n
n
n n
Osnovna svrha ovih aktivnosti je vazduna kupka, izlaganje
organizma istom vazduhu i da deca promene sredinu, u oblinji deji
vrti, park, umu ili na deje igralite. etnja u parovima decu jako
zamara te se ne preporuuje due od 30 minuta sa starijom grupom, 20
minuta sa srednjom i 10-15 minuta sa mlaom grupom. Za vreme etnje
mogu da meusobno razgovaraju, da ne budu preglasna, a ak im se
predlae i da zapevaju izvan gradske buke. Ove aktivnosti, kao i
svaki vaspitno-obrazovni rad, moraju se unapred planirati, ruta,
bezbednost aktivnosti i slino. Veoma je vano posle ovih aktivnosti
da vaspitaica pogleda da nisu arape vlane i mokre, a ako jesu da
deca obuju suve papue.22
IZRAAVANJE POKRETOMn n n n n n n
Dete se u svom ivotu neprestano kree, pa otuda tvrdnja da je
ivot deteta zapravo kretanja. Deci treba stvoriti uslove za
kretanja kako bi ono moglo da postane sredstvo za oblikovanje
linosti. Dete kretanjem izraava svoje doivljavanje sveta i ono je
za njega nain izraavanja, i aspekt estetskog vaspitanja.
Vaspitavanjem izraavanja pokretom uvodimo decu u plesnu umetnost,
pokretom izraavanje svojih doivljavanje. Pokret ukljuuje i
prostornu i vremensku komponentu i u tesnoj vezi je sa ritmom.
Izraavanjem pokretom dete oblikuje sopstvenu aktivnost izdiui je na
vii nivo, stepen stvaralatva. Vaspitavanje izraavanjem pokretom ima
i svoje metode, a to su pre svega voenje i improvizacija.23
CILJEVI IZRAAVANJA POKRETOM
Upoznavanje mogunosti svog tela kao instrumenta izraavanja.
Zadovoljavanje deje potrebe za aktivnim doivljavanjem i izraavanjem
muzike, pokretom tela. Koordinacija i kultura pokreta: sklad,
lakoa, gracioznost i sloboda u istraivanju. Razvijanje ritma i
ravnotee tela. Sposobnost stvaralakog izraavanja svih emocija putem
pokreta za duivljavanje lepog. Vie naina izraavanja putem
pokreta.24
BIOLOKI ZADACI IZRAAVANJA POKRETOMZdravo, skladno i fiziki dobro
razvijeno telo i to:
Pravilan razvoj lokomotornog aparata, nervnog, respiratornog,
kardiovaskularnog sistema itd. Pravilno dranje tela i uklanjenje
raznih deformiteta u dranju tela, kimenog stuba i stopala.
Slobodno, efikasno i skladno vladanje motorikom i sticanje fizike
spretnosti. Negovanje kod dece. perceptivno-motorne
koordinacije25
VASPITNI ZADACI IZRAAVANJA POKRETOMSticanje pozitivne slike o
sebi kroz:
Razvijanje emocionalne stabilnosti i negovanje pozitivnih
emocija, opteg oseanja sigurnosti i poverenja putem razvijanja
estetskih oseanja vezanih za doivljavanje lepog. Razvijanje
voljno-karakternih osobina (volje i samokontrole-odgovornosti,
istrajnosti i odlunosti, sposobnosti za prevladavanje tekoa i
neuspeha.
26
OBRAZOVNI ZADACI IZRAAVANJA POKRETOM
Formiranje i razvijanje stvaralakih aktivnosti kroz slobodno,
efikasno, skladno i graciozno izraavanje putem slobodnih,
osloboenih pokreta koji vode poreklo od osnovnih prirodnih od
harmoninog hodanja, lakog i lepravog tranja, prirodnih skokova,
savijanja do kultivisanih pokreta kao to su plesni koraci iz
narodnog folklora, modernog baleta, kao i koraci iz klasinog plesa;
kroz razna gibanja telom, rukama i nogama, vebe ravnotee, kao razna
figurativna kretanja, u skladu sa muzikom.27
DEJI NASTUPI (PRIREDBE)n
n
n
n
Pod dejim priredbama podrazumevamo javna nastupanja dece. Deji
nastupi moraju biti deo redovnog rada i da rezultiraju iz tog rada.
Javni nastup treba da bude smotra dejih sposobnosti i dostignua,
odnosno rezultat rada vaspitaa (analogija sa ueteljima,
nastavnicima, profesorima). Sadrina nastupa treba da ini materija
koja je predviena za rad sa tim uzrastom, bez posebnih priprema i
vebi, prilagoena javnom nastupu. Veoma su pogodni i prikladni razni
kratki sastavi iz okvira dejeg plesa, razne pokretne igre, koje
nisu rezultat drila i dresure predkolske dece.28
SAETA PISANA PRIPREMA USMERENE AKTIVNOSTI
KONCEPT (saeta pisana priprema) sadri: naziv i mesto vrtia,
grupu i broj dece, datum i vreme. Zatim: organizacioni oblik
aktivnosti, usmerenu aktivnost, te temu i ciljeve aktivnosti.
Sledi: zdravstveno-higijenski zadaci, vaspitni i obrazovni zadaci i
tip aktivnosti. Metode i oblike rada. Osnovna sredstva za svaki deo
usmerene aktivnosti. Objekat, sprave i rekvizite.29
REALIZACIJA FIZIKOG VASPITANJA DECE PREDKOLSKOG DOBATem atske
celine:1. 2. 3. 4. 5. 6.
Jutarnje telesno vebanje u fizikom vaspitanju predkolske dece.
Pokretne igre u fizikom vaspitanju predkolske dece. Usmerena
motorika aktivnost u fizikom vaspitanju predkolske dece. etnje i
izleti kao oblici organizacije rada sa predkolskom decom. Slobodne
aktivnosti i rekreativna pauza dece predkolskog doba. Izraavanje
pokretom u fizikom vaspitanju predkolske dece.30
REALIZACIJA FIZIKOG VASPITANJA DECE PREDKOLSKOG DOBAK ontrolna
pitanja (1):n n n n n n n n n n
Cilj jutarnjeg telesnog vebanja u fizikom vaspitanju predkolske
dece? Zadaci jutarnjeg telesnog vebanja u fizikom vaspitanju
predkolske dece? Znaaj pripremne igre u fizikom vaspitanju
predkolske dece? Izbor pripremne igre u fizikom vaspitanju
predkolske dece? Priprema vaspitaa u fizikom vaspitanju predkolske
dece? Priprema dece u fizikom vaspitanju predkolske dece?
Objanjavanje pripremne igre u fizikom vaspitanju predkolske dece?
Tok i zavretak pripremne igre u fizikom vaspitanju dece predkolskog
doba? Neki primeri pripremnih igara u fizikom vaspitanju predkolske
dece? Znaaj usmerene motorike aktivnosti u fizikom vaspitanju
predkolske dece?31
REALIZACIJA FIZIKOG VASPITANJA DECE PREDKOLSKOG DOBAn n n n n n
n n n n
Struktura usmerene motorike aktivnosti u fizikom vaspitanju
dece? Prvi uvodni deo usmerene motorike aktivnosti u fizikom
vaspitanju? Vebe za razvoj navika organizovanog postavljanja i
kretanja? Stavovi i okreti? Formacije i njihove promene? Hodanje u
ritmu mara mariranje? Lokomotorne vebe (hodanje i tranje u raznim
pravcima i u razliitom tempu)? Igre hvatalice, te skakanje i
poskakivanje u prvom delu usmerene aktivnosti? Drugi pripremni deo
usmerene motorike aktivnosti u fizikom vaspitanju? Vebe oblikovanja
- pojam, podela i opte napomene u vezi njihove primene? Vebe za
razvoj miia ramenog pojasa, ruku i vrata predkolske dece? Vebe za
razvoj trbunih miia dece predkolskog doba?32
K ontrolna pitanja (2):
REALIZACIJA FIZIKOG VASPITANJA DECE PREDKOLSKOG DOBAn n n n n n
n n n n n
Vebe za razvoj lenih miia dece predkolskog doba? Vebe za razvoj
miia bonih pregibaa i uvrtaa trupa predk. dece? Vebe za razvoj miia
nogu i stopala dece predkolskog doba? Doziranje vebi oblikovanja i
neki principi sastavljanja kompleksa? Neki primeri vebi oblikovanja
bez rekvizite, sa korienjem vreice i obrua? Trei glavni deo
usmerene motorike aktivnosti u fizikom vaspitanju? Lokomotorne vebe
tipa hodanja, tranja, puzanja, provlaenja i penjanja? Lokomotorne
vebe: dizanje i noenje, guranje i vuenje, potiskivanje i
nadvlaenje? Lokomotorne vebe tipa skakanja (u dalj iz mesta i
zaleta, u dubinu) i kolutanja? Poligon staza prepreka, kao oblik
organ. rada na usmerenoj motorikoj aktivnosti. etvrti zavrni deo
usmerene motorike aktivnosti u fizi. vaspitanju?33
K ontrolna pitanja (3):
REALIZACIJA FIZIKOG VASPITANJA DECE PREDKOLSKOG DOBAK ontrolna
pitanja (4):n n n n n n n n n n
etnja kao oblik organizacije rada u fizikom vaspitanju predk.
dece? Izleti kao oblici organizacije rada u fizikom vaspitanju
predkol. dece? Slobodne aktivnosti u fizikom vaspitanju predkolske
dece? Rekreativna pauza u fizikom vaspitanju dece predkolskog doba?
Ciljevi izraavanja pokretom u fizikom vaspitanju predkolske dece?
Bioloki zadaci izraavanja pokretom u fizikom vaspitanju predkolske
dece? Pedagoki vaspitni zadaci izraavanja pokretom u fizikom
vaspitanju dece? Pedagoki obrazovni zadaci izraavanja pokretom u
fizikom vaspitanju dece? Primer telesnog vebanja uz muziku pratnju?
Saeta pisana priprema usmerene motorike aktivnosti predkolske
dece?34
PITANJA ?
HVALA NA PANJI !35
REALIZACIJA FIZIKOG VASPITANJA DECE PREDKOLSKOG DOBA
PREDAVANJE 536
FIZIKO VASPITANJE POSEBNIH GRUPA 2Prof. dr Nedeljko Rodi Ass mr
Romana RomanovFakultet za sport i turizam Novi Sad
37
