PodsetnikPijaeOsnovni pokretai razvoja: sazrevanje, sredina, aktivnost deteta i uravnoteavanje Osnovne tendencije u razvoju su: asimilacija, akomodacija i adaptacijaKognitivni razvoj je skokovit svaki period/stadijum razlikuje se od drugih kvalitativno, ima svojstvene kognitivne strukture:SenzomotorniPredoperacionalniStadijum konkretnih operacijaStadijum formalnih operacija

KolbergMoralno miljenje je proces povezivanja suda sa obrazloenjem, bilo da se obrazloenje sastoji u navoenju posledica radnje ili u podvoenju pod nadreeno praviloVrhovni princip pravda Stadijumi moralnog razvoja:Prekonvencionalni KonvencionalniPostkonvencionalniTurijel razlikovanje morala (univerzalan) od konvencija (relativne)

TEORIJA LAVA VIGOTSKOG*ThepowerpointTemplates.com*

Prisetite se perioda vaeg ivota kada ste imali 6-7 godinata ste voleli da raditeSa kim ste provodili najvie vremenaKoga ili ta niste voleliProbajte da se setite nekog uspeha, neke situacije u kojoj ste se oseali ushieno i ponosno jer ste savladali neku vetinu ili ste stekli neka nova znanjaUkoliko elite, opiite nam tu situaciju uenja, odnosno savladavanja neeg novog

Kulturno-istorijska teorija psihikog razvojaKo-konstruktivistiki model kognitivnog razvojaNastala 20-ih i 30-ih u RusijiNarednih 20 godina zabranjena kao marksistika teorijaDanas dominantna u oblasti obrazovanja

ta je Vigotski novo doneo?U odnosu na bihejvioriste Ponaanje ivotinja u celini se moe podvesti pod S-R princip (S su prirodne, date drai, a S-R veza je neposredna). Kod oveka se u tu vezu ubacuju znaci kao vetaki stimulusi-sredstva, ime struktura ponaanja postaje trodelna, a odnos prema sredini posredovan.U odnosu na Pijaea Kljune promene u kogn. razvoju dece ne formiraju se unutar individue, ve se izgrauju u okviru interakcije sa drugima da bi se potom individualizovale! U razvoju ne postoji zavrna taka (npr. formalne operacije), ve je re o celoivotnom procesu.Za razliku od Pijaeovih formalnih operacija, koje su nazavisne od sadraja, ovde su sadraj i forma tesno povezani

Pogled na razvojEvolucija ponaanja kvalitativno razliiti oblici ponaanjakorienje znakova kao posrednih i stvorenih stimulusa - sredstava za upravljanje sopstvenim ponaanjem (princip signifikacije) inteligentno ponaanje uslovni refleksi bioloki refleksi

Za razliku od naturalnog razvoja, u kulturnom razvoju nove funkcije ne nastaju iz prethodnog stupnja, ve iz realnog sukoba organizma i sredine i njegovog prilagoavanja sredini

...razvojU ontogenezi bioloki i kulturni procesi se odvijaju istovremeno!Razvoj se ne moe posmatrati odvojeno od socijalnog konteksta!

Dakle, razvoj je alomorfan odvija se pod uticajem spoljanje sredine uenje ide ispred razvoja!

Znaaj kultureSociokulturni model ljudskog (posebno mentalnog) razvoja - ljudska inteligencija biva oposredovana sredstvima koja su rezultat kulturno-istorijskog razvoja oveka.Kako bi izgledao ivot oveka da nema kulturno-potpornih sredstava?

Svaka via mentalna funkcija koja nastaje u procesu istorijskog razvoja oveka pojavljuje se na sceni dva puta: prvo kao funkcija socijalno-psiholokog prilagoavanja, kao oblik uzajamnog delovanja i saradnje meu ljudima, dakle kao interpsiholoka kategorija, a potom kao oblik individualnog prilagoavanja, kao intrapsiholoka kategorija.

Miljenje i govorNie mentalne funkcije (refleksi, panja, elementarno opaanje, itd.) zahvaljujui interakciji sa drugima, jeziku i kulturi razvijaju se u vie mentalne funkcije (miljenje, rezonovanje, planiranje itd.)Krik, ak i prve rei deteta predstavljaju predintelektualni stupanj u razvoju govora (nema nieg zajednikog sa razvitkom miljenja, ve je uloga u razmeni emocija). Oko 2. godine razvojne linije miljenja i govora se ukrtaju (govor postaje intelektualan, a miljenje govorno)Prelazni stupanj izmeu govora ija je uloga iskljuivo socijalna i unutranjeg govora ini egocentrini govorEgocentrini govor (3-9. god.) voenje sopstvenog miljenja ili ponaanja, organizovanje sopstvene aktivnostiUnutranji govor presudan znaaj za razvoj miljenja

Razvoj pojmovaRazvoj pojmova kao ponavljajua i dinamika aktivnostPut koji vodi stvaranju pojmova sastoji se iz 3 osnovna stupnja:SINKRETIKOMPLEKSIPOJMOVI

Pravi pojmoviIzdvajanje i apstrahovanje pojedinih elemenata, a zatim sintezaTokom grupisanja osoba se pridrava jedinstvenog merila grupisanja grupe su jasno odreene po obimu i obuhvataju samo one elemente koji zadovoljavaju jedinstveno merilo

Nastaju oko 12. godine

Vidite neku slinost sa Pijaeovom teorijom?

Vrste pojmovaSPONTANI formiraju se kroz iskustvo s konkretnim predmetima i pojavama u ivotnom okruenjustiu se van sistemanesposobnost apstrahovanja i nemogunost voljnog upravljanjainduktivan proces pravac razvoja od konkretnog ka apstraktnom

NAUNI obrazuju se i razvijaju u toku usvajanja sistema naunog znanja u nastavnom procesuapstraktni entiteti verbalno se definiu i dovode u vezu s drugim pojmovima kojima se objanjavaju i s kojima se primenjuju u nizu logikih operacijadeduktivni proces od verbalnih definicija ka konkretnim pojavama

Primeri

Zato je u Beogradu znatno toplije u junu nego u decembru? Neki od odgovora koje su dali uenici: a. Zato to Sunce daje mnogo vie toplote u junub. Zato to je Zemlja blia Suncu u junuc. Zato to je severna hemisfera blia Suncu u junud. Sunce je vie na nebu u junu, pa obezbeuje vie sati dnevne svetlosti

Uenici koji ue o Njutnovim zakonima mogu da ree sloene kvantitativne zadatke o kretanju objekta. Istovremeno ne razumeju pojam kretanja iz Njutnovih zakona

Razvitak naunih pojmova mora se neminovno oslanjati na izvestan nivo zrelosti spontanih pojmova, ali i nastanak naunih pojmova utie na ranije obrazovane spontane!Primer iz istorije preduslov za razumevanje istorijskih pojmova je razumevanje prolosti, sadanjosti i budunosti, tj. razvijen pojam vremena

Kombinovanjem formalnog znanja i linog iskustva (ukrtanjem dejstva naunih i spontanih pojmova) konstruie se razumevanje!

Zona narednog razvoja razlika izmeu nivoa aktuelnog razvitka (onoga to dete moe samostalno da uradi) i nivoa koji dete dostie u saradnji s kompetentnijim drugim; rastojanje izmeu najteeg zadatka koji neko moe da uradi sam i najteeg zadatka koji moe da uradi uz neiju pomo

Da bi se neko psihiko svojstvo(pre svega via mentalna funkcija)internalizovalo ono mora da bude posredovano od strane kompetentnog drugog , tj. mora da se pojavi kao sadraj interakcijeu zoni narednog razvoja.

Dete u interakciju unosi svoju neadekvatnu strategiju, a kompetentniji partner unosi svoje razumevanje zadatka i adekvatne strategije i vodi dete kroz proces zajednike izgradnje adekvatne strategije. U sledeoj fazi samo sebi obezbeuje pomo (samoupravni govor), a na kraju je izvedba zadatka automatizovana (samoregulacija)

Osvrt na primere s poetka...ta je tu bila ZAR, a ta ZNR? Ko je bio kompetentniji drugi? Kako je dolo do uenja?ta bi mogla biti zona budueg razvoja?

Preduslovi za formiranje novih kognitivnih sposobnostiDete treba da uestvuje aktivno u procesu interakcije s odraslom osobomTreba da se formira zajednika aktivnost (aktivnost iji tok i struktura zavise od oba partnera, a ne samo od jednog i iji rezultat ne moe da se pripie ni jednom od partnera)Zadatak koji se reava treba da bude u ZNR, tj. treba da bude takav da zahteva sposobnosti i strukture koje pripadaju sledeoj fazi kognitivnog razvoja deteta Odrasli treba da omogui detetu da postepeno preuzima kontrolu nad strategijom koju su zajedniki formirali, tj. da omogui proces internalizacije

Interpretacije mehanizma ZNRVudova graevinska metafora (scaffolding) odrasli preuzima obavljanje delova zadatka (najee metakogn.procese) i vremenom preputa sve veu kontrolu deteta

Nova vodea aktivnost kod Kola odrasli ugrauje u deju aktivnost sloeniji cilj

egrtovanje kod Rogofove dete aktivno trai da uestvje u aktivnostima odraslih, a oni spontano prilagoavaju oblik i ritam svojih aktivnosti mogunostima deteta

Pregovaranje oko znaenja kod Vera odrasli stvara dvojnost u interakciji s detetom radi po zajednikoj definiciji, ali zadrava svoju odraslu definiciju situacije

Odrasli na sebe preuzimaju funkciju planiranja celokupnog procesa uenja i komunikacije i funkcije kratkoronog i dugoronog pamenja, da bi vremenom ove uloge postepeno prenosio na dete.

Tako, odrasli tokom interakcije sa decom podeavaju svoje ponaanje spram njihovih potreba i karakteristika, (npr. nain na koji objanjavaju deci, koliinu i prirodu informacija, termini koji se koriste, redudantnost itd. podeavaju tako da budu neto iznad aktuelnih kognitivnih mogunosti dece )

METAKOGNICIJASposobnost miljenja o miljenju; upravljanje sopstvenom misaonom delatnou tokom reavanja nekog problema

Oslanjajui se na teoriju Vigotskog, istraivai su zakljuili da metakognicija nastaje prelaskom sa spoljanje na unutranju regulaciju putem socijalne interakcije u ZNR

...metakognicijaObuhvata:Znanje o tome kako mislimo, svest o sopstvenom (ili uopte, ljudskom) kognitivnom funkcionisanju, o njegovim karakteristikama, moima i ogranienjimaSubjektivne doivljaje (metakogntivna iskustva) npr. utisak greke, oseaj da nam je neto na vrh jezika itd.Strategije praenja i upravljanja sopstvenom kognicijom i ponaanjem (metakognitivne odluke o tome na ta treba paziti, u kom pravcu traiti reenje, kako proveriti ili dokazati ...)

Vebanje metakognicijeSavremeni psiholozi se zalau za uvoenje metakurikuluma u nastavu ne zaseban predmet na kome bi se uvebavale metakognitivne strategije, ve integrisanje u postojee predmete.Metakurikulum je usredsreen na sledee aspekte procesa uenja: Nivoi razumevanja Jezik miljenja Intelektualni arIntegrativne mentalne slikeUenje kako se uiUenje za transfer

Nivoi razumevanjaRazumevanje je"neto vie" od posedovanja znanja Bez razumevanja nema aktivne primene, a potom i stvaranja!

Nastavnik treba da daje objanjenja, navodi primere, primenjuje, argumentuje, poredi i kontrastira, smeta u kontekst, generalizuje, ukazuje na nesklad izmeu vlastitog rasuivanja i naunog razumevanja izvesnih pojava, podstie istraivanja...... I da to isto trai od uenika!

Jezik miljenjaKorisite:pretpostaviti, uporediti, predvideti, uoiti razliku, navesti primer, povezati ...Vie pitanja, a manje odgovora i naloga

Intelektualni arPored radnih navika kola treba da kultuvie i pozitivan stav uenika prema uenju i sticanju znanja. Podsticanje istinoljubivosti, zanimljivost, duhovitost, igrovnost i sl. neophodni su da bismo i kolski rad mogli da obavljamo predano i posveeno

Integrativne mentalne slike/modeliIntegracija pojedinanih delova znanja u mentalni model, metafore, pojmovne mape...

Uenje kako se uiKod loih uenika je uoeno: impulsivno reagovanje na problem rukovoeno nekim povrnim utiskom, nedovoljan napor da se potpuno razume ono to se ui, nebriga za rupe u znanju, opti stav prema uenju kao to je "ili ti neto odmah ue u glavu, ili nita od toga".

Dakle, ukaite na vanost (realistinog) planiranja, fleksibilnosti pri odabiru strategija uenja, dubinske obrade informacija, objasnite radnu naviku mesta i vremena, podstiite funkcionalni stil atribucije...

Uenje za transferOsnovni problem obrazovanja i jeste izostanak transfera znanja s jednog predmeta na drugi i iz kolskog konteksta u iri ivotni kontekst.

Dakle, povezujte sa prethodno steenim znanjima u okviru predmeta, sa buduim znanjima, sa znanjima iz drugih predmeta i iz ivota!

Kritike teorije VigotskogZapostavljanje znaaja biolokog razvoja (nisu se menjala samo orua, ve i mozak rast prefrontalnog renja)Skup vrhovnih postavki ove teorije porie mogunost samoorganizacionog ili autoregulacionog svojstva razvoja. Alomorfnost iskljuuje mogunost da kulturna novina proistekne iz pojedinca i njegove individualne aktivnosti.

Implikacije za nastavuPodelite se u grupe i izvucite implikacije za nastavu na osnovu svega to ste do sada uli i proitali o Vigotskom i metakognicijiStavite zakljuke do kojih ste zajedno doli u portfolio!

Implikacije za nastavuNastava treba da obezbedi integraciju razvoja naunih i spontanih pojmovaNastavnik treba da uvaava predznanja, uverenja, razumevanja sa kojim deca dolaze na as, ma kako ta znanja i uverenja bila drugaija od naune istine Treba da stvara situacije aktivnog uenja u kojima e se lino uverenje uenika suoiti s naunimNastavnik treba da upozna kulturno poreklo uenikaU nastavi bi trebalo koristiti interaktivne metode radaDijalog, razmena, a ne isporuka znanja; diskusije, postavljanje dobrih pitanja, uvoenje orua koja e podstai miljenje, voenje asa na smenu Uionica bi trebalo da ima pokretljive stolove i stolice, kako bi se olakao grupni rad

...implikacije za nastavuSaradnja s vrnjacima razliitih nivoa sposobnosti/znanja treba da bude ugraena u samu strukturu kolskog rada uzajamno poduavanjeOdnos sa nastavnikom saradnikiNastavnik kao model razmiljenje naglasDinamiko procenjivanje ocenjivanje ne samo onoga to je u ZAR deteta, ve i onog to je u ZNRPraenje napretka (test-posttest, ocenjivanje portfolija, ocenjivanje na osnovu diskusija/debata)Koristiti to vie kulturno-potpornih sredstavaPisanje eseja, rad na raunaru, korienje kartica za podseanje , crtanje ema i sl., podsticanje da prave planove

Domai zadatakUporedite teoriju ana Pijaea i Lava Vigotskog popiite/grafiki predstavite slinosti i razlike teorija ova dva psihologa!

*********