Hiram Abiff je lik koji se pojavljuje u alegorijskoj [1] drami koja se igra u ritualima trećeg stepena masonerije. U ovoj drami, Hiram se predstavlja kao glavni arhitekt Solomonovog hrama, a koga ubijaju nasilnici nakon što su ga bez uspjeha pokušali prisiliti da im oda tajnu lozinku Majstora zidara.[2] Nakon predstave slijedi predavanje u kojoj se objašnjava da je priča lekcija o vjernosti svojoj riječi, kao i kratkoći života.

Brojni naučnici, masonski i ne-masonski, špekulirali su kako se lik temelji na jednom ili više Hirama koji se pojavljuju u Bibliji. Npr. u masonskom ritualu Hiram se spominje kao 'Udovičin sin', što je slično biblijskoj referenci na Hirama u Prvoj knjizi o kraljevima 7:13–14.

Slobodno zidarstvoIz projekta ??????????(Preusmereno sa ??????)Sko?i na: navigacija, pretraga

Prav ugao i �estar, simboli slobodnog zidarstvaSlobodno zidarstvo, masonstvo, masonerija, je jedna od najstarijih bratskih organizacija na svetu, ?ija je prva Velika Lo�a nastala u XVIII veku u Engleskoj,[1]. U svetu sada ima preko 200 Velikih Lo�a i Velikih Orijenata, od kojih je 100 samo u Severnoj Americi.[2]. U tim organizacijama trenutno ima izme?u 3 i 4 miliona Slobodnih zidara u zavisnosti da li se gleda broj samo takozvanih "priznatih" Masona ili se ra?unaju sve organizacije koje se izdaju kao masonske.[3]

Sadr�aj [sakrij]1 Istorija i razvoj 2 Uloga i struktura 3 Slobodni zidari 4 Najve?i sistemi 5 Masonski simboli 6 Napomene 7 Literatura 8 Vidi jo� 9 Spolja�nje veze

[uredi] Istorija i razvojIako je prva zvani?na organizacija nastala 1717. godine i od tada je istorija masonerije uglavnom zvani?no zabele�ena, napraviti potpunu sliku o samom po?etku nije mogu?e, jer nema dovoljno dokumenata. Ono �to se pouzdano zna je da je prva slobodnozidarska Lo�a - Kilwinning - nastala 1598. godine u �kotskoj[4]. Prva Velika Lo�a u kontinentalnoj Evropi je Velika Lo�a Francuske, nastala 1728. godine.[5]. Masonerija je u Sjedinjenim Ameri?kim Dr�avama dobila prvu Veliku Lo�u 1731. godine u Pensilvaniji.[6]. Danas, skoro svaka demokratska dr�ava na svetu ima najmanje jednu Veliku masonsku Lo�u.

[uredi] Uloga i strukturaDobrotvorna karakteristika bratstva bila je odgovorna za uspostavljanje masonskih domova za brigu ostarelih masona, njihovih udovica i siro?adi te �kola za decu masonskih ?lanova. Masoni su u?eni da pomo? drugim masonima bude u drugom planu u odnosu na du�nost prema Bogu, otad�bini, porodici. Masoni se veoma razlikuju od ostalih dobrotvornih dru�tava, kao i od Reda ?udnih Drugova (en. Order of Odd Felows), koje je slede?e najve?e, privatno, me?unarodno, bratsko udru�enje, u tome �to je milosr?e me?u ?lanovima samo dobrovoljno. Slobodno zidarstvo je pre svega jedno obrazovno dru�tvo koje te�i da podu?i svoje ?lanove moralnoj filozofiji �ivota.

Masonske organizacije se nazivaju Lo�e. Primanje ?lanova u lo�e vr�i se po odre?enom ritualu, a mrak, sve?e, lobanje i sablje i sl. treba da u?ine �to misti?niji utisak na novoprimljenog i uvere ga u zna?aj masonstva. Tri i vi�e Lo�a mogu da se udru�e u Veliku Lo�u ili Veliki Orijent. U nekim, po broju ?lanova, ve?im masonskim zemljama, kao �to su �kotska i Engleska, bilo je neophodno da se Lo�e prvo organizuju u Provincijske ili Distriktne Velike Lo�e, pa onda u Velike Lo�e.

Velike Lo�e su jednake i ne postoji nijedna koja ima primat. Odnosi izme?u Velikih Lo�a se re�avaju me?usobnim priznavanjem �to ?lanovima omogu?ava pose?ivanje. S druge strane, Masoni koji pripadaju Velikim Lo�ama koje me?usobno nisu priznate je zabranjeno da ostvaruju masonski kontakt (naravno, to ne uti?e na normalne odnose - prijateljske, rodbinske i sli?no).

[uredi] Slobodni zidariSlobodni zidar mo�e postati svaki mu�karac. No, naravno moraju se ispuniti odre?eni uslovi. U angl-centri?noj masoneriji je vera u "Vrhovno Bi?e", koje Slobodni Zidari nazivaju Vrhovni Neimar Svemira. Ateisti ne mogu postati masoni u anglo-centri?nom sistemu, ali mogu u Velikom Orijentu Francuske ((fr)) i organizacijama koje VOF priznaje. Osim toga, jedini preostali uslov je da kandidat nema krivi?ni dosije. Potom se uputi molba nekom masonu za prijem. Onda, Majstor sa Savetom poseti mogu?eg ?lana i njegovu porodicu da bi ih upoznao, saznao zbog ?ega osoba �eli da postane mason i sli?no. Na osnovu izve�taja masoni odlu?uju da li ?e primiti novog brata ili ne (obi?no je odgovor pozitivan). Mo�e se, pak desiti da mason sam izabere neku osobu istaknutu u dru�tvu za budu?eg brata - kako se masoni me?usobno oslovljavaju. Osoba mo�e postati mason i ako joj je otac bio mason. To su luftoni.

[uredi] Najve?i sistemiMno�tvo masonskih redova je buknulo po?ev�i od XVII vek. Dva masonska sistema se zovu Red Jorka i �kotski Red. Nijedan od njih nije u vezi sa Jorkom, Engleskom ili �kotskom. Jor�ki Red je osnovan u kasnom XVIII veku i zove se Glavni, a ?lanovi Kraljevski Venac (4 stepena); slede?i korak je Tajni Red, a ?lanovi su Kraljevski i Odabrani Zidari (3 stepena); kona?ni je Vite�ki Red, a ?lanovi su Vitezovi Hramovnici (3 stepena). �kotski Red je osnovan u ?arlstonu, Ju�na Karolina, 1801. (33 stepena uklju?uju?i tri Stepena Simboli?ke Lo�e).

U mnogim drugim grupama, povezanim sa Jor�kim Redom, ?lanovi su uglavnom izabrani, ali ponekad i izglasni. Oni su zainteresovani za poseban vid slobodnog zidarstva uklju?uju?i i istra�ivanje slobodnog zidarstva. Poznati su: Kraljevski Red �kotske (The Royal Order of Scotland), Savezni Masonski Stepeni (The Allied Masonic Degrees), Crveni Krst Konstantina (The Red Cross of Constantine), Masonsko Dru�tvo Rozenkrojcera (The Masonic Rosicrucian Society - SRICF), Red Strogog Obreda (The Rite of Strict Observance - CBCS), Red Velike Akademije (The Grand College of Rites), Vitezovi Masoni (Knight Masons), Red Plute (The Order of Corks), Jor�ki Krst ?asti (The York Cross of Honour), Plavi Monasi (The Blue Friars), Sveti Kraljevski Venac Vite�kih Sve�tenika Hrama (The Holy Royal Arch Knights Templar Priests) i Red Isto?ne Zvezde (Order of the Eastern Star) (red za supruge Masona). Postoje i �misti?ni stepeni�, poput Grobnica (The Shrine), Pe?ina (The Grotto) i Visoki Kedrovi Libana (The Tall Cedars of Lebanon), tako?e od zna?aja. Manje skupine se bave posebnim vidovima Ve�tine.

[uredi] Masonski simboliOsnovni simboli su uglomer (prikazan sa stranama na gore i uglom na dole) i �estar (sa kracima na dole). Ovakva postavka ponekad sadr�i i latini?no slovo "G".

Svevide?e oko. Obi?no predstavljeno u trouglu; simbol prisutan u mnogim kulturama

Davidova zvezda ili Grb Kralja Solomona. Koristio je Isus jer je �eleo da postane Davidova zvezda; ne pojavljuje se ni u jednoj staroj hebrejskoj knjizi; primenjivala se na Bliskom istoku zajedno sa svastikom. Davidova zvezda je simbol Kraljevskog Luka. Davidova zvezda je sa?injena od dva trougla, od kojih je jedan okrenut vrhom na dole dok je drugi okrenut vrhom ka gore. U okultizmu, trougao sa dva ugla gore, a jednim dole-predstavlja stilizaciju ljudskog bi?a,?oveka. Dok, trougao sa jednim uglom gore i dva dole, predstavlja stilizaciju vatre, plamena,... koji je u svim paganski, okultnim religijama bio stilizovani prikaz bo�anstva. Iz toga, da se izvesti logi?an zaklju?ak, da je Davidova zvezda stilizovani prikaz sjedinjavanja ?oveka i nekog metafizi?kog bi?a,... �to je cilj, kako masonerije-tako i svih drugih okultnih religija: cilj je postati BOG-a ne slu�iti Bogu.

T. Simbol �tau� (T) je jevrejski simbol koji su nosili keniti pre nego ih je Mojsije prona�ao u Sinajskoj pustinji; na takvom krstu je razapet Isus, ne na ovakvom - �; egipatski hijeroglif u obliku krsta zna?i Spasitelj - jevr. Je�ua - gr?. Isus; stoga, ovaj znak (�) ne predstavlja oblik raspe?a ve? njegovo ime.

Trostruki �tau�. Masonsko obele�je koje predstavlja kralja, sve�tenika i proroka.

Riba. Simbol nazoreja, na arapskom nazarani - male ribe, otuda Isus Nazare?anin; oznaka za sve�tenstvo.

Mitra. Mitra sa razdvojenim prednjim i zadnjim delom je i danas kapa biskupa. Jakov Pravednik je bio prvi biskup; hijeroglif za boga Amon-Ra. Amon iliti amin.

LiteraturaLui?i Troizi: Re?nik masona, ezoterizma, hermetizma, religija, mitova i simbola, �Filip Vi�nji?� D�on Robinson: Ro?eni u krvi (Izgubljena tajne masonerije), �Narodna knjiga� Kristofer Najt i Robert Lomas: Hiramov klju?, �Kairos�, 2000, Novi Sad Majkl Bejd�ent, Ri?ard Li i Henri Linkoln: Sveta krv, Sveti gral, �Bata knjiga� Majkl Bejd�ent, Ri?ard Li i Henri Linkoln: Mesijansko zave�tanje, �Bata knjiga� Majkl Bejd�ent i Ri?ard Li: Hram i lo�a, �Bata knjiga� Majkl Bejd�ent i Ri?ard Li: Svici sa Mrtvog mora (obmana), �Bata knjiga� Danijel Ligu: Re?nik slobodnih zidara, �Paidea� Ralf Eperson: Nevidljiva ruka, �Plavi krug� Volter Lesli Vilm�urst: Zna?enje slobodnog zidarstva Robert Lomas: Hiramova knjiga, Hiram-Smederevo

Masonski rituali se prenose predanjem, no njihovo je zna?enje za ve?inu masona, ne tajna, ve? nepoznanica. Me?usobno se razlikuju posve?ivanja (inicijacije) u sva tri stepena slobodnog zidarstva. Ti stepeni su: �egrt, Zanatlija i Majstor. Svako posve?enje je odraz odre?ene masonske legende.

Stupanje u prvi stepen se vr�i na slede?i na?in. Osoba je obu?ena u belu tuniku i bele pantalone. Na levoj nozi, otkrivenoj do kolena, navu?ena je papu?a. Tunika na levoj strani grudi je otkrivena tako da se vide gola prsa. Na vratu je d�elatova om?a. Osoba ne sme kod sebe imati nikakve gvozdene predmete. Naime, osoba je obu?ena na isti na?in kao i srednjovekovni jeretici kada su ih mu?ili inkvizatori. Potom se prolazi kroz naro?it sitem pitanja i odgovora.

Prilikom pristupanja u drugi stepen, osoba je obu?ena u ?istu belu kecelju od jagnje?e ko�e - simbol istinske nevinosti. Ponovo opona�a izvesne delove masonske istorije, npr. molitva Suncu.

Stupanje u tre?i stepen se teatralno izvodi na osnovu legende o Hiramu Abifu.

Sve inicijacije se izvode od sumraka do svitanja koji simbolizuju put u smrt i uskrsenje za �ivota.

Vikipedija:MZ?KVNM/Masonske legendeIz projekta ??????????< ??????????:???????(Preusmereno sa ???????? ???????)Sko?i na: navigacija, pretragaMnoge masonske legende nastoje da objasne su�tinu Clobodnog zidarstva i njegove po?etke. Me?u najpoznatijim legendama je ona o Hiramu Abifu (Aviv).

Sadr�aj [sakrij]1 Hiram Abif i hram kralja Solomona 2 Lo�a 2.1 Istorija 2.2 Oblik 3 Vidi jo�

Hiram Abif i hram kralja Solomona [uredi]Hiram Abif je bio arhitekta hrama kralja Solomona. Trojica Zanatlija koji su radili na izgradnji hrama �eleli su da pre vremena doznaju tajne koje su bile dostupne samo trojici Majstora. Nakon podnevne molitve Hiram Abif se uputio prema hramu. Na putu su ga preslela trojica Zanatlija zahtevaju?i da im oda tajne Majstora. On im je objasnio da te tajne znaju samo trojica u svetu (Solomon - kralj Egipta, Hiram - kralj Tire, i on sam), i da on bez njih niti mo�e niti �eli da ih otkrije. Ali, iskreno veruje da ?e strpljenje i istrajnost doneti svakom zidaru pristup tim tajnama.

Po�to odgovor nije zadovoljio napasnike silovoto su ga udarili. Prvi ga je udario na ju�noj kapiji hrama u desnu slepoo?nicu, drugi ga je na zapadnoj kapiji udario libelom u levu slepoo?nicu, teturaju?i se Majstor je oti�ao do isto?ne kapije gde ga je tre?i udario u ?elo kamenim maljem. Tako je umro Hiram Abif. Napasnici su ga sahranili ispod bagrema i tu su ga prona�li izaslanici kralja Solomona. Imena napasnika su simboli?na: Jubel, Jubela, Jubelo. Jedan od ubica je, shvativ�i �ta je u?inio, �eleo da bude najstro�e ka�njen za svoj postupak. Kastriran je pa �iv sahranjen.

Na ovaj na?in su izgubljene "prave" tajne Majstora zidara. Za simboli?ku Masoneriju se zato ka�e da "tra�i izgubljene tajne".

Prvi vojni red, Red siromašnih vitezova Hrista i Solomonovog hrama, poznatiji kao Vitezovi Templari, je osnovan 1118, kao posledica Prvog krstaškog pohoda, da pomogne novom Jerusalimskom kraljevstvu da se održi od napada muslimana koji su se nalazili u okolini, i da osigura bezbednost velikog broja hodočasnika iz Evrope koji su pohrlili ka Jerusalimu nakon njegovog osvajanja. Red je osnovao Hugo de Pejens.

(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/43/Templarsign.jpg)

Templari su organizovani kao manastirski red, sledeći pravila koja je za njih stvorio Bernar od Klervoa, osnivač Cistercijanskog reda. Templari su bili dobro povezani i ubrzo su postali bitan faktor na međunarodnoj političkoj sceni tog vremena. U tom vremenu dobili su nekoliko povlastica od Pape, koje su im dozvolile, između ostalog, da ubiru poreze u područjima koja su bila pod njihovom kontrolom, proizvodeći njihov brzi uspon.

Templari su bili podeljeni na nekoliko različitih bratstava:vitezovi, opremljeni kao teška konjica;oružnici, opremljeni kao laka konjica (pripadnici nižih klasa među vitezovima);farmeri, koji su upravljali vlasništvom reda;kapelani, koji su bili sveštenici i zadovoljavali duhovne potrebe pripadnika reda. U svako doba, svaki vitez je imao deset ljudi kao podršku. Neki pripadnici reda su bili posvećeni bankarstvu, jer su Templarskom redu Krstaši često poveravali blago na čuvanje.

Njihovo ime aludira na njihov istorijski štab u Omarova džamija ("Dome of the Rock") na Brdu hrama u Jerusalimu, koji su oni preimenovali u Templum Domini. Predstavljen na jednom od njihovih pečata, struktura za koju se veruje da je ostatak Jerusalimskog hrama, i model po kome su napravljeni brojni templarski hramovi u Evropi, kao što je Crkva hrama u Londonu.

Sem u Palestini, red se borio i u Španiji i u ponovnom osvajanju Portugala. Date su im dodatni posedi i zamkovi u graničnim područjima. U jednom trenutku su nasledili i Kraljevinu Aragon, zajedno sa drugim vojnim redovima. Njihov uticaj u Evropi je bio jako veliki tako da na primer, zahvaljujući kontaktu Templara sa muslimanskim istokom, Evropljani su se vratili starom rimskom običaju brijanja brade dok je preko hiljadu arapskih reči ušlo u evropske jezike.

Po prestanku Krstaških ratova, red Templara je prerastao u Evropi u red bankara koji su bili oličenje zelenaštva. Pa ipak, blago doneto sa Istoka činilo ih je vrlo moćnim: neretko su se kod ovog reda zaduživali Jovan bez Zemlje, Huan iz Navare, Šarl Anžujski, engleski kralj Edvard I (založio čak i krunski nakit), Rober d Artoa dok je Luj VII za finansijskog savetnika imao Templara – blagajnika riznice. Pružali su i druge finansijske usluge, kao što su trgovina menicama, izdavanje vrednosnih pisama koja su se mogla unovčiti bilo gde u Evropi, izdavanje zajmova i drugo.

Kamata na pozajmljenu sumu nije bila mala i kretala se od 11 do 15% što je izazvalo netrpeljivost dužnika. Tako već Filip Lepi počinje sa progonima ovog reda da bi zvanično poslednjeg majstora ovog reda Žaka de Molea spalio kao jeretika 1314. godine. Na taj način Filip je bio pošteđen vraćanja dugova onima od kojih je najviše zazirao, dok je svu templarsku nepokretnu imovinu poklonio redu Sv. Jovana (Hospitalci, Malteški vitezovi).

(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/09/Templars_Burning.jpg/280px-Templars_Burning.jpg)

Trinaestog oktobra, 1307. godine, svi Templari su bili istovremeno uhapšeni od strane agenata Filipa IV (Philippe le Bel), da bi u zatvoru bili mučeni zbog jeresi Reda. (Postoji verovanje da je ovaj akt poreklo verovanja u nesreću koju donosi petak 13.) Po jednom gledištu, Filip koji je zaplenio trezor reda i razbio njihov bankarski sistem jednostavno želeo da ga lično kontroliše. Videvši sudbinu Templara, Vitezovi reda sv. Jovana od Jerusalima i Rodosa i Malte su bili takođe primorani da napuste bavljenje bankarstvom.

Mnogi kraljevi i plemstvo su podržavali Templare. Robert I kralj Škotske, (Robert the Bruce) je bio ekskomuniciran iz drugih razloga tako da se nije morao povinovati volji Pape. Iz tog razloga mnogi Templari su pobegli u Škotsku, kao i u Portugal, gde su ime reda promenili u Hristov red (veruje se da su imali učešća u prvim pomorskim otkrićima Portugalaca.) Princ Henri Moreplovac je vodio portugalski red 20 godina sve do svoje smrti.

Pod mukama, neki Templari su priznali homoseksualnost, i pripadnost zagonetnoj religiji pod imenom Bafomet. Njihove vođe su kasnije opovrgle ova priznanja, i zbog toga su pogubljeni. Neki naučnici smatraju da su priznanja lažna, što je tipično za nasilna priznanja koja je iznuđivala inkvizicija. Drugi smatraju da objašnjenje za ova priznanja leži u tajnim ritualima koji su se

navodno odigravali iza zatvorenih vrata i koji imaju poreklo u njihovom učešću u krstaškim ratovima i borbama protiv Saracena. Ti rituali uključuju i odricanje od Hrista i pljuvanje na krst tri puta, kao i analingus.

Prema nekim naučnicima, i nedavno objavljenim dokumentima iz Vatikana, namera ovih dela je bila simulacija raznih poniženja i mučenja kojima su Krstaši mogli biti podvrgnuti u slučaju zarobljavanja od strane Saracena. Prema ovom razmišljanju, Templari su bili uvežbavani kako da njihovo odricanje od hrišćanstva bude samo mislima, ali ne i srcem. Osnovni uzrok menjanja religijskih shvatanja je prodor islamskih i judaističkih učenja u doktrinu reda. Po nekim tvrdnjama verovali su u vrhovno biće koje se razlikuje od katoličke interpretacije Boga. Po nekim tvrdnjama Templari su obožavali Satanu odnosno njegovo oličenje Bafometa.

Teorije zavere vezane za gašenje Templara često idu daleko preko najčešće prihvaćenih motiva, ogromnog bogatstva i političke moći. Pozicija katoličke crkve je četo opisivana kao nepravedna prema Templarima, jer je papa u to vreme bio izmanipulisan da bi pomogao progon Templara. Dr Barbara Frejl je 2001. pronašla dokumente u tajnim Vatikanskim arhivima, koji pokazuju da se papa Klement V tajno izvinio Templarima 1314. godine.

Goreći na lomači, Žak de Mole, Veliki Majstor, je prokleo kralja Filipa i papu Klementa da izađu pred božji sud u roku od godinu dana. Papa Klement je umro samo mesec dana kasnije, a Filip IV sedam meseci kasnije. Mnogi su bili oduševljeni takvim razvojem događaja i tu priču naglašavali u svojim hronikama.

Templari imaju veliku ulogu u ritualima i osnivanju različitih grana modernih masona. Škotski red, koji je formiran u Francuskoj u osamnaestom veku, se oslanja na Templare u mnogim ritualima. Red De Molea je još jedna masonska organizacija koja je povezana sa Templarima.

Druga grana masona, Jorkširski red, zahteva od svojih članova da budu hrišćani. I u tom redu mnogi rituali i obredi su preuzeti od Templara.

Iako neki istoričari nastoje da stave znak jednakosti između Templara i Slobodnih zidara (masona) takva veza nikada nije potvrđena.

Ekumensko hrišćansko viteško društvo nazvano Suvereni vojni red Jerusalimskog Hrama je osnovano 1804. godine, sa podrškom Napoleona. Ovaj red je delovao na bazi tradicije srednjovekovnih Templara. To je najverovatnije moderna organizacija koja najefektivnije vraća duh starog reda, ali ne priznaje bilo kakvo direktno nasleđe. 2001. godine, Ujedinjene nacije su dale Redu Hrama specijalni kosultativni status.

Templari su postali okruženi legendama koje sadrže tajne i misterije. Možda i najpoznatije su one koje govore o Svetom gralu, Zavetnom kovčegu, i tajnama građenja. Neki izvori kažu da je su Templari pronašli Sveti gral i odneli ga u Škotsku 1307. Drugi izvori tvrde da su pronašli Zavetni kovčeg, sanduk u kome su se nalazili sakralni predmeti starog Izraela, uključujući Aronov štap (Aaron je Mojsijev naslednik) i kamene ploče na kojima je Mojsije dobio Deset Božjih zapovesti.

Ovi mitovi su povezani sa dugom okupacijom Jerusalimskog hrama. Neki izvori su zabeležili da su Templari otkrili tajnu zidarskih majstora koji su napravili prvi i drugi Jerusalimski hram, kao i tajnu da je Zavetni kovčeg premešten u Etiopiju pre uništenja prvog hrama. Dalje veze prema Kovčegu i tajni starih graditelja idu ka monolitnoj Crkvi sv. Georgija u Lalibeli u Etiopiji, koja postoji i danas i čija je izgradnja neopravdano pripisana Templarima. Postoji i podzemna crkva iz istog perioda u Francuskoj. Postoje i špekulacije da su Templari preduzeli i putovanje u Ameriku pre Kolumba. Takođe postoje i priče da su Templari bili povezani sa Sionskim prioratom, organizacijom koja je

imala za zadatak da čuva sarkofag u kojem je sahranjena Marija Magdalena, pa su im te tajne dale moć da manipulisu Katoličkom crkvom i da postanu jako moćni u Evropi.

Mit o Templarima kao čuvarima i braniteljima Svetog grala je tema u filmu Indijana Džons i poslednji krstaš i novele Umberta Eka "Fukoovo klatno" (1989). Najnovije interesovanje za Templare i mitologiju vezanu za njih je pobuđeno novelom Den Brauna, Da Vinčijev kod (2003), i sličnom pričom u filmu iz 2004, "Nacionalno blago (film)". Lo�a [uredi]

Istorija [uredi]Masoni se sastaju u prostorijama koje nazivaju Lo�ama. Taj izraz poti?e iz enleske re?i "Lodge" i odnosi se na privremene zgrade u kojima bi boravili radnici na gradili�tima u vremenima kad nije bio mogu? redovan prevoz iz jednog u drugi grad ili iz jedne u drugu dr�avu.

Oblik [uredi]Oblik i raspored Lo�e je usko vezan za gornju legendu o kralju Solomonu. Na istoku sedi stare�ina Lo�e u "stolici Kralja Solomona". Stare�ina Lo�e se tako?e smatra predstavnikom Kralja Solomona. Pod Lo�e je mozaik crnih i belih kvadrata, opet po ugledu na hram Kralja Solomona.

» OPUS DEI «- НОВИ КРСТАШКИ ПОХОД ВАТИКАНА -

Ињасио ЛојолаПрви Генерал и оснивач Реда > Opus Dei<

Ред језуита познат је и као Друштво Исусоваца и на њиховом амблему се налазе слова ИХС и негују култ Сунца.

То је милитантна организација у оквиру римоцентричне папске "цркве", устројена као војска са чиновима.Главни у Реду је Генерал и он је заправо Црни Папа, стварни владар Ватикана.

Први Генерал и оснивач Реда је шпански свештеник Ињасио Лојола, који је 1534. за време владавине Папе Павла III сматрао да се против јереси (све већег броја присталица протестантизма) "црква" мора борити прикривеним и насилним методама.

Франсис Борџија

Познати "Илумбрадос" језуита био је и злогласни Франсис Борџија. Језуити су пуно постили тако да су им лица била испијена. Да ли су то чинили зато да им се оцртава лобања, њихов заштитни знак?

Иако многи и данас верују да су они само део римокатоличке цркве са својим специфичним учењем, њихова историјска улога је далеко мрачнија и многим људима непозната.Лојола је иначе и оснивач првих Илумината (Илумбрадоса).

ТАЈНА ЗАКЛЕТВА УЗ КАМУ

Језуите посебно повезује њихова специфична заклетва коју мора да положи сваки језуитски искушеник када ступа у одређени чин.Он тада клечи на црвеном крсту пред надређеним у Реду.Испред њега су две заставе: позната жуто-бела застава папства и црна застава која има каму са две оштрице и црвени крст изнад лобање са две укрштене кости.То је застава језуитског реда, тврди Алберто Ривера.

Приликом полагања заклетве надређени даје новом искушенику мали црни крст са распећем који искушеник мора да притисне на своје срце и тада му надређени пружа каму. Искушеник прихвата оштрицу каме и притиска врх у правцу свог срца. Надређени му тада, држећи дршку каме, говори следеће речи:

"Сине мој, сада си научен да играш прикривено - међу римокатолицима да будеш римокатолик и да шпијунираш сопствено братство; да не верујеш ни једном човеку, нити у једног човека; међу реформистима да будеш реформиста, међу хугенотима да будеш хугенота, међу калвинистима да будеш калвиниста. Међу протестантима да будеш протестант и придобијањем њиховог поверења да држиш чак и беседу са њихове проповедаонице и да их потказујеш свом силином свога бића наше свете религије и нашег папе. И да си у стању да се спустиш тако ниско да постанеш Јеврејин међу Јеврејима, што ће ти омогућити да прикупиш све информације за свој Ред као одани војник папе."

(Значи ли ово спремност ученика да постане највећи "јеретик", међу највећим јеретицима-Јеврејима, али и највећим фарисејима. Занимљиво је овде додати и да данашњи Мосад, који су основали циниоисти, има мото: "Путем преваре ти ћеш ратовати". Тактика коју Израел тако примењује су такозвана "фалсе флаг" операције. Тако је Мосад стајао иза бројних

терористичких напада које су одмах вешто приписване некој другој страни, углавном исламским терористима. Један такав напад је, по многима, и рушење кула СТЦ-а у Њујорку.)Исту тактику политичког обмањивања примењују данашњи неоконзервативци (следбеници циониста), који се називају Јеврејима, а заправо су пореклом Хазари који мрзе Русију (која се проширила на рачун њихове уништене Хазарије). Занимљиво је и што је по тврдњама неких историчара холокауст и слање баш ових "Јевреја" у концентрационе логоре, спречило њихову потпуну националну и верску асимилацију, те су након Другог светског рата национално још више хомогенизовани и тако у великм броју (немајући више где) пресељени у Израел. Наравно, богаташка елита није ни искусила конц-логоре и није имала потребе да тражи уточиште у древној Јудеји, са којом већина никакве везе и није имала. Али ту је сада ционистичка војска од милион резервиста и њени генерали.)

Погледајмо даље заклетву:

"Научен си да подмукло сејеш семе мржње и љубоморе међу народима, регионима и државама које живе у миру, и подстичеш их на крвава дела, гурајући их у ратове једне против других, и да креираш револуције и грађанске ратове у земљама које су независне и просперитетне, изигравајући да негујеш уметност, науку и уживање у благодетима мира. Да учествујеш на страни бораца и да играш у тајности са својом браћом језуитима, који могу бити на истом послу на супротној страни у рату, али да се отворено супростављаш ономе за кога би могао бити повезан.Само Црква на крају мора да извуче добит из услова који ће бити саставни део коначног мировног споразума и који ће оправдати сва средства".

(Занимљиво је овде подсетити се дешавања у бившој Југославији 1989. где су "из чиста мира" настајали етнички сукоби међу народима и верама и увек исто захтевање "независне државе". Нису се сви ови захтеви догодили ођедном већ сукцесивно, тако да је "независно Косово" остављено за пред крај. Сам крај је резервисан за Војводину и Санџак. Данас је практично свака земља бивше СФРЈ постала "независна или неовисна" и "демократска" , а заправо под протекторатом глобалне олигархије и управу локалних тајкуна (мафијашког типа) углавном криминалног карактера. Под протекторатом је и "независна дежела" Словенија која је већ увучена у ЕУ (такозвани Четврти Рајх).

"Научен си сада својим дужностима шпијуна, да прикупљаш све статистичке податке, чињенице и информације од сваког извора; да се додвораваш као поверљива особа у познатим круговима протестаната и јеретика сваког нивоа и сваке личности, као и банкара, трговца, адвоката, међу ученицима школа и студентима, у парламентима и законодавству, у државном правосуђу и да будеш 'сав пртљаг свим људима' за добро папе, чије смо слуге до своје смрти.

Примио си све инструкције пре него си посто искушеник, и служио си као помоћник, исповедник и свештеник, али ниси био окружен са свим неопходним да би командовао армијом Лојоле у служби папе. Мораш служити одговарајуће време као средсво и извршилац наређење својих надређених. Нико овде не може командовати ко није себе благословио са крвљу јеретика. Без проливања крви ни један човек не може бити спасен…"…

ТАЈНА МИСИЈА У ЗНАКУ СУНЦА?

О тајној мисији језуита у круцијалним догађајима који су претходили Првом и Другом светском рату буквално сликовито сведочење може се видети у стрипу издавача Џ.Чика. Он је стрип направио на основу истините исповести одбеглог језуите, др Алберта Ривере. Неки се

могу бесплатно преузети овде.

Напоменимо само укратко да су по сведочењу др Ривере њему пренета нека знања и информације које су биле најчуваније тајна Ватикана и које се у историјским књигама нису помињале. Његов главни учитељ је био немачки језуита кардинал Августин Беа, конфесор папе Пија XИИ и председавајући Римокатоличког Екуменског Покрета. Једна од тајни коју је он "одао" свом ученику Ривери је језуитско прикривено учешће у стварању две паклене идеологије: са једне стране то је био немачки нацизам (као и претходно фашизам у Италији који је забранио све друге конфесије осим римокатличке), а са друге атеистички комунизам, како би се збацио са власти највећи заштитник источне ортодоксне цркве- руски цар. Ако је циљ био да се у међусобном сукобу физички уништи што више јеретика, задатак је успешно обављен. У Другом светском рату, где су сукобљени "верници " и "неверници" , поред великог броја убијених Јевреја (данас се настоји извршити ревизија о тачном броју), страдало је и два милиона Немаца (највише протестаната) и 20 милиона Руса (православаца) и нешто мање других јеретика (Енглеза) и пагана (Цигана). Ту су, наравно и Срби.

Зато Ривера каже да су у праву сви они протестанти који су тврдили да је католичка црква "Мајка проституције и гнусности на Земљи", те да Јованово Откривење (глава 17) не описује древни Вавилон, већ садашњи Ватикан.

У књизи светог Августина "Божији град" из 420. године у оригиналу написаном на латинском језику каже се да је папа одређен да ВЛАДА СВЕТОМ. Ово је из каснијих преписа и превода намењених јавности намерно избачено. Тако у оригиналу наводно пише следеће: "ОН (папа) је Сунце, владар Универзума. Месец (владар Земље) одражава његов сјај. Земља - то су СВИ људи који се клањају пред њим."

У време Августина папа је називан "само" Бискупом Рима.

Ривера још додаје да Сатана седи управо у самом врху Ватикана, те да је највише био шокиран када је на руци једног шпанског језуите високог ранга видео прстен са масонским обележјем и када је сазнао да је исти био и члан шпанске комунистичке партије. Такође је сазнао да је језуита Генерал у блиским везама са Илуминатима у Лондону (да ли су то били њихови банкари Ротшилди?)

Ривера открива и да неки свештеници језуити са напором прихватају ове лажи немајући другог излаза осим ове службе.

Занимљив је и Риверин опис крсташког похода (почео 1096.) на Јевреје (Јудејце) који су живели у изгнанству у Европи. Тада су побијене читаве јеврејске насеобине, док су жене масовно силоване. Њихова тако рођена деца, без очева, била су крштена као римокатолици, да би онда када су одрасла силом натерана да иду на ходочашће у Јерусалим. Тамо су, међутим, на превару продата Арапима као робље у замену за злато.

Подсетимо да су управо језуити творци усташког покрета у Хрватској 1941. као и вероватни идеолошки творци косовског отцепљења од Србије. Новинар и публициста Грег Сзyмански тврди да скреценица УЦК (Усхтриа Цлириматаре Косовес) заправо знаци "Устасха оф Цроатиа оператинг ин Косово"

Књига "Опус Деи" др. Смиље Аврамов документовано и детаљно разоткрива многе лажи католичке цркве.

ANNUIT COEPTIS - DIVIDE ET IMPERA(Prvi deo)Piše: Ivona ŽivkovićPalestinska informativna agencija "Palestine New Network" objavila je 6. februara ove godine da su izraelske oružane snage razorile ulaz u poznatu džamiju Al Aksa u istočnom delu Jerusalima, tako što su su srušile Marokansku kapiju na mostu koja vodi u ovo veliko islamsko sveto mesto.Ovo je učinjeno, po rečima Palestinaca, namerno baš u trenutku kada su sve oči sveta uprte na predstojeći politički skup u Meki. Al Aksa džamija je za Muslimane treće po redu najznačajnije svetilište, posle Meke i Medine.

Izraelci, takođe, nastavljaju da razaraju istorijski put prema Marokanskoj kapiji uz pretnju da potpuno razore zapadnu stranu velikog kompleksa džamije.

Izraelci su dan pre toga izbacili sve novinare i radnike iz zone koju kontrolišu u ovom delu Jerusalima, a gde su nekoliko dana pre toga izbili protesti. Šeik Tamini, palestinski ministar pravde istakao je na konferenciji za štampu u Ramali da je to deo velikog plana da se Al Aksa džamija potpuno uništi i na njenim ruševinama izgradi novi hram. "Prodrli su u islamsku četvrt Starog Grada u Jerusalemu i zidaju sinagogu naseljavajući okolo jevrejsko stanovništvo", kaže on. "Izrael na ovaj način vrši sistematsko preuzimanje čitavog Jerusalima uz etničko čišćenje".Borbe oko džamije Al Aksa traju već decenijama. Još 1996. godine 80 ljudi je poginulo u sukobima koji su nastali zbog namere Izraela da napravi tunel oko poseda na kome se nalazi džamija. 21. avgusta 1969. Al Aksa džamija je zapaljena pri čemu je teško oštećeno južno krilo i uništeno oko 1500 kvadratnih metara poseda (od ukupno 4400). Razorena je i istorijski vredna ispovedaonica.Palestinci su tada okrivili jevrejske ekstremiste i izraelsku vladu za namerno podmetanje požara, dok su izraelski zvaničnici tvrdili da je uzrok bio kratak električni spoj u instalacijama. Kasnije su Izraelci priznali da je krivac za požar izvesni imigrant iz Australije koji je dobio azil u obližnjim kibucima.

ISTORIJSKA ILI ORKESTRIRANA NETRPELJIVOST?Da li su svi ovi sukobi Jevreja i Arapa posledica ogromne istorijske verske netrpeljivosti, kako se u većini vodećih medija iu brojnim knjigama "poznavaoca prilika na Srednjem Istoku" prikazuje? Danas znamo zahvaljujući Arturu Kesleru i njegovoj knjizi "Trinaesto pleme" da su Jevreji koji su masovno useljeni u Izrael nakon 1948. pretežno hazarskog, a ne judejskog porekla. (Kesler, takođe Jevrejin, 1983. godine je zajedno sa svojom ženom izvršio samoubistvo, jer je navodno bolovao od leukemije. Tako bar kaže zvanična verzija.)

Lako je uočiti i da većina današnjih Jevreja nema rasne odlike semitskog naroda, već više arijevskog. I njihov prastari jezik je jidiš, a ne hebrejski. Najzad, ogroman broj Hazara je već asimilovan i preobraćen u hrišćanstvo, u zavisnosti u kojoj su zemlji živeli. Svoje pravo poreklo mnogi više i ne znaju.

Ali, pitanje koje se logično nameće glasi: kako je baš ta novojevrejska populacija naseljena u Izraelu zapala odmah u tako tešku netrpeljivost i višedecenijski ratni sukob sa Arapima? Odakle ta militantnost?Mnogi Izarelci kažu za Icaka Rabina (vojnika, pa političara) da je bio najbolji izraelski političar i da se najviše približio sklapanju trajnog mira sa Arapima. Ipak, baš tada, ubijen je upravo od jednog mladog jevrejskog ekstremiste. Kome je smetao mir?Alan Hert iz Međunarodnog instituta za strateške studije tvrdi da Izraelom i ne upravlja izraelska vlada, niti predsednik (iako Izrael formalno ima sve demokratske institucije i opoziciju, pa i sami Jevreji u Izraelu skloniji su kritici cionizma nego oni u Americi), već da to čine vojni generali. On čak navodi da nekadašnji premijer Izarela, Ešhol Levi, 1967., uopšte nije želeo rat, kao ni Moše Dajana u svom kabinetu. Ali odlučili su generali. Hert je i sam bio svedok neobičnog "priznanja" tadašnjeg ministra odbrane Moše Dajana kada je u jednom obrazlaganju politike Izraela u prisustvu najuticajnijih izraelskih ambasadora, Londona, Vašingtona i Pariza, prosto priželjkivao oružanu provokaciju od strane Egipta, iako ga je Ajzenhauer tada ubeđivao da Naser ne želi rat. Tada je Dajan objasnio kako su mu egipatske provokacije neophode kao "životno važan lek " te da bi mu to "omogućilo visok stepen napetosti u zemlji i u vojsci". Izrael inače ima malu armiju od 23 000 vojnika , ali rezervni sastav broji preko milion ljudi uključujući i žene. Ova milionska armija aktivira se samo za 48 sati.

Prvo generali, pa političari: Moše Dajan, Ehud Barak,Arijel Šaron, Jicak Rabin. To pokazuje da je za vladare politika nastavak ratovanja, a ne obrnuto, kako se uči u školama za plebs.

Zašto Izrael mora stalno da održava ratnu tenziju? Da li to znači, pita se Hert, da bi građani Izraela bili spremni na miran suživot sa Arapima u okruženju, ali da im to NEKO ne dopušta? Ko je taj NEKO? Ko instruira izraelske generale (pa priučene političare), Mosadove operativce u akcijama za koje niko ne zna, ko preseljava i raseljava jevrejsko stanovništvo po političkoj potrebi i brutalno etnički čisti starosedeoce Palestince (mahom hrišćane)? Ko zaista upravlja ovom neobičnom državom protiv volje naroda? SAD? Ili možda neko još jači?DA LI SE RAZLIKUJU DUHOVNO I MATERIJALNO?Iako su materijalni resursi oduvek bili predmet sukoba među narodima, istorija je zabeležila mnoge krstaške ratove gde je srž sukoba bila (ne)vera. Poprište verskih sukoba bilo je i na Srednjem Istoku gde se Vavilon predstavlajo kao sedište nemorala i zemlja kojom je vladala zver u liku razvratne žene (Jovanovo Otkrivenje, glava 17). A da li je vera bila samo oblanda za grabljenje materijalnih bogatstava, sakupljanje robova i sredstvo za osvajanje moći, ne čini bitnu razliku kada je u pitanju motiv koji pokreće rat. Moć je uvek vezana za posedovanje materijalnih dobara, a ogromno bogatstvo kojim danas raspolaže katolička crkva to nesumnjivo dokazuje. Naime rimokatolička crkva, koja je i bila inicijator svih krstaških ratova, danas je jedna od najmoćnihih svetskih korporacija i izuzetno značajan igrač, kako na berzi tako i u preraspodeli globalne kontrole svetskim bogastvom. A ko ima bogastvo ima i politički uticaj.

Koliki je danas stvarni uticaj rimokatoličke crkve mnogi se verovatno i ne pitaju verujući da je Vatikan danas samo istorijsko mesto i turistička atrakcija. Da li je baš tako? Veoma zanimljiva knjiga Erica Džona Felpsa, "VATIKANSKE UBICE" (Eric Jon Phelps: VATICAN ASSASSINS), otkriva veoma aktivnu ulogu jezuita u savremenoj svetskoj politici. Knjiga je izazvala oprečne reakcije i kod nekih antiglobalsitičkih autora. Mainstream mediji knjigu su ignorisali.

Tako, iako su mnoge polazne postavke u ovoj knjizi, po nekima, problematične jer su bazirane na izvorima, kako kaže publicista Majkl Kolins Pajper "plaćnih i razotkrivenih dezinformatora i cionističkih lobista" Dr Emanuela Josefsona i Džona Loftusa, nije na odmet da se čitaocima u Srbiji ovo knjiga predstavi makar uz opasku da je treba uzeti sa rezervom. Naime, ako je knjiga i namenjena kao "dezinformativno štivo" onima koji su već prilično upućeni u sistem funkcionisanja globalne oligarhije i tajanstvenog mehanizma (kojim oligarhija preko masona danas upravlja narodima sveta tj. svojim robovima koristeći apsolutnu kontrolu nad globalnom monetarnom politikom, medijima, naukom, obaveštajnim podacima i političkim uticajem preko takozvanih "medjunarodnih organizacija"), sa 90 % istine i možda 10 %

laži, za one koji su još na nivou početnika, ovih 10 % dezinformacija ne znači ništa, pa će im knjiga svakako pružiti mnogo korisnog znanja.Najzad, primedbe Pajpera možda su više posledica već prilično široko rasprostranjenog stava kod antiglobalista da iza uspostavljanja Novog Svetskog Poretka stoji isključivo jevrejska oligarhija (uz pomoć svoje mafije), ne samo kao izvršilac već i kao glavni ideolog. Ta ideologija je navodno formulisana u famoznim "Protokolima sionskih mudraca", za koje se nikada nije pouzdano utvrdilo ko ih je napisao.

Manje je, međutim, poznato da Novi Svetski Poredak treba da čine Svetska Vlada (za nevernike) i Svetska Crkva (za vernike). Dakle, mehanizam globalne uprave i u materijalnoj i u duhovnoj sferi. Najzad, pomenute Protokole mogli su u to vreme da pišu samo veoma prosvećeni ljudi, a najprosvećeniji su oduvek bili - duhovnjaci lišeni materijalnih problema.Podsetimo se i iz istorije da je prosvećenost najpre nastala kod rimokatoličkog sveštenstva, a kasnije i pravoslavaca i protestanata kako bi se širilo učenje koje je crkva propovedala. Svetovni ljudi nisu morali da znaju ni da čitaju ni da pišu, jer su bili radna snaga. Slično je i danas, iako obični ljudi toga nisu svesni. I danas većina ljudi na planeti dobija samo unapred određene informacije i određena fundamentalna znanja. Elitno znanje je rezervisano samo za elitu - za vlastelu (svetovnu i duhovnu).Iako se formiranje tajnog društva "Iluminati" najčešće pripisuje bogatim cionistima (na čelu sa Rotšildima) i Adam Vajshauptu, nemačkom jezuiti iz 18. veka, obratite pažnju da je reč "iluminati" latinska, a ne hebrejska ili jidiš ili germanska.

Podsetimo i da je visoki mason Albert Pajk odavno rekao da su za uspostavljanje Novog Svetskog Poretka potrebna TRI SVETSKA RATA: "Treći svetski rat mora biti podstaknut korišćenjem političkih razlika između cionista i lidera islamskog sveta koje će podstaknuti "agentura" Iluminata".

"VATIKANSKE UBICE"Felps piše da je napad na STC i Pentagon (11.9.2001.) naredio Peter- Hans Kolvenbah, Genaral Medjunarodnog Vojnog Reda Društva Isusovaca (jezuita) poznat i kao Crni Papa. Njema je u tome saglasnot dalo pet Asistenata (svaki je predstavnik za određenu hemisferu i koji se vode kao Oblasnici), jedan savetnik koji je imao zadatak da obustavi operaciju u slučaju da dođe do neke greške i njegov ispovednik, koji je bio zadužen da mu olakša savest i razreši ga mnogih grehova.

Peter Hans Kolvenbah, 29. General u istoriji jezuita, sa svojim saradnicima koji su na službi širom sveta. Iako im neki dezinformatori pripisuju vanzemaljsko poreklo (i osobine guštera), oni su ipak obični ljudi, ali sa znanjem i veštinama nedostupnim običnoj raji. Zašto su to učinili? Zato što dolazi vreme kada po planu Genarala mora da se razori poznato muslimansko svetilište džamija Al Aksa u Jerusalimu (poznata i kao Kupola od kamena). Pri tome Crni Papa tajno koristi CIA, masonski cionistički Mosad, koji sarađuje sa masonskim islamističkim obaveštajnim agencijama (sve su pod kontrolom CIA), koje uključuju i Osamu Bin Ladena i njegov MAK i pakistanski ISI. Sve ove organizacije rade PRIKRIVENO na pravljenju velike konfuzije (Haosa) u svetu. Ova velika konfuzija, koja će izazvati globalni ratni okršaj treba da omoguće Malteškim Vitezovima (koji se danas nazivaju Šriner Slobodnim Zidarima ) da ponovo sagrade Solomonov hram za Papski Cezarijanski Rimski Vatikan. Mesto za ovaj hram je baš tu gde je sada Al Aksa džamija.

Ovako bi trebao da izgleda Solomonov hram, umesto džamije Al Aksa.Papska stolica bi tada bila preneta u Jerusalim gde su zaista mošti Svetog Petra (a što se u Vatikanu dugo čuvalo kao najstroža tajna). Ovu tajnu odao je odbegli jezuita Alberto Rivera, o kome ćemo još govoriti. Dakle, grob Simona Petra je skoro otkriven na posedu franjevačkog manastira "Dominus Flevit" u Jeruslimu. To je kamen (petra, petrus - kamen) gde je Hrist namerio da izgradi crkvu. Da li "petra" znači - veliki kamen (stena) ili mali kamenčić (na kome se crkva i ne može graditi) još jedna je od pikanterija kojima se bavio nepodobni jezuita Rivera, kada mu je rečeno da crkva ima neke svoje tajne koje nikada ne smeju izaći van zidina Vatikana. Sveti Petar danas se smatra prvim Papom, iako Rivera tvrdi da je Simon Petar bio oženjen, te da se u izvornom biblijskom učenju od pape to i očekuje, jer onaj ko ne može da upravlja svojom kućom, ženom i decom, ne može da vlada ni crkvom Božijom (!)Za one koji ne znaju ništa o jezuitima, podsetimo samo ukratko.Red jezuita poznat je i kao Društvo Isusovaca i na njihovom amblemu se nalaze slova IHS i neguju kult Sunca.

. Injasio Lojola.

To je militantna organizacija u okviru katoličke crkve, ustrojena kao vojska sa činovima. Glavni u Redu je General i on je zapravo Crni Papa, stvarni vladar Vatikana. Prvi General i osnivač Reda je španski sveštenik Injasio Lojola, koji je 1534. za vreme vladavine Pape Pavla III smatrao da se protiv jeresi (sve većeg broja pristalica protestantizma) crkva mora boriti prikrivenim i nasilnim metodama

Lojola, detalj sa Rubensove slike. Pogledajte celu sliku i obratite pažnju kako Lojola oko sebe isijava neobičnu svetlost , baš kao i svevideće oko sa novčanice od jednog dolara.Obratite pažnju i šta on zapravo radi sa decom koju mu majke prinose.

Poznati "Ilumbrados" jezuita bio je i zloglasni Fransis Bordžija. Jezuiti su puno postili tako da su im lica bila ispijena. Da li su to činili zato da im se ocrtava lobanja, njihov zaštitni znak?

Iako mnogi i danas veruju da su oni samo deo rimokatoličke crkve sa svojim specifičnim učenjem, njihova istorijska uloga je daleko mračnija i mnogim ljudima nepoznata. Lojola je inače i osnivač prvih Iluminata (Ilumbradosa).TAJNA ZAKLETVA UZ KAMU

Jezuite posebno povezuje njihova specifična zakletva koju mora da položi svaki jezuitski iskušenik kada stupa u određeni čin. On tada kleči na crvenom krstu pred nadređenim u Redu. Ispred njega su dve zastave: poznata žuto-bela zastava papstva i crna zastava koja ima kamu sa dve oštrice i crveni krst iznad lobanje sa dve ukrštene kosti. To je zastava jezuitskog reda, tvrdi Alberto Rivera.

Rivera je ovako polagao jezuitsku zakletvu i kao jezuitski sveštenik u Španiji.

Prilikom polaganja zakletve nadređeni daje novom iskušeniku mali crni krst sa raspećem koji iskušenik mora da pritisne na svoje srce i tada mu nadređeni pruža kamu. Iskušenik prihvata oštricu kame i pritiska vrh u pravcu svog srca. Nadređeni mu tada, držeći dršku kame, govori sledeće reči:

"Sine moj, sada si naučen da igraš prikriveno - među rimokatolicima da budeš rimokatolik i da špijuniraš sopstveno bratstvo; da ne veruješ ni jednom čoveku, niti u jednog čoveka; među reformistima da budeš reformista, među hugenotima da budeš hugenota, među kalvinistima da budeš kalvinista. Među protestantima da budeš protestant i pridobijanjem njihovog poverenja da držiš čak i besedu sa njihove propovedaonice i da ih potkazuješ svom silinom svoga bića naše svete religije i našeg pape. I da si u stanju da se spustiš tako nisko da postaneš Jevrejin među Jevrejima, što će ti omogućiti da prikupiš sve informacije za svoj Red kao odani vojnik pape."

(Znači li ovo spremnost učenika da postane najveći "jeretik", među najvećim jereticima-Jevrejima, ali i najvećim farisejima. Zanimljivo je ovde dodati i da današnji Mosad, koji su osnovali cinioisti, ima moto: "Putem prevare ti ćeš ratovati". Taktika koju Izrael tako primenjuje su takozvana "false flag" operacije. Tako je Mosad stajao iza brojnih terorističkih napada koje su odmah vešto pripisvane nekoj drugoj strani, uglavnom islamskim teroristima. Jedan takav napad je, po mnogima, i rušenje kula STC-a u Njujorku.)Istu taktiku političkog obmanjivanja primenjuju današnji neokonzervativci (sledbenici cionista), koji se nazivaju Jevrejima, a zapravo su poreklom Hazari koji mrze Rusiju (koja se proširila na račun njihove uništene Hazarije). Zanimljivo je i što je po tvrdnjama nekih istoričara holokaust i slanje baš ovih "Jevreja" u koncentracione logore, sprečilo njihovu potpunu nacionalnu i versku asimilaciju, te su nakon Drugog svetskog rata nacionalno još više homogenizovani i tako u velikm broju (nemajući više gde) preseljeni u Izrael. Naravno, bogataška elita nije ni iskusila konc-logore i nije imala potrebe da traži utočište u drevnoj Judeji, sa kojom većina nikakve veze i nije imala. Ali tu

je sada cionistička vojska od milion rezervista i njeni generali.)

Pogledajmo dalje zakletvu:

"Naučen si da podmuklo seješ seme mržnje i ljubomore medju narodima, regionima i državama koje žive u miru, i podstičeš ih na krvava dela, gurajući ih u ratove jedne protiv drugih, i da kreiraš revolucije i građanske ratove u zemljama koje su nezavisne i prosperitetne, izigravajući da neguješ umetnost, nauku i uživanje u blagodetima mira. Da učestvuješ na strani boraca i da igraš u tajnosti sa svojom braćom jezuitima, koji mogu biti na istom poslu na suprotnoj strani u ratu, ali da se otvoreno suprostavljaš onome za koga bi mogao biti povezan. Samo Crkva na kraju mora da izvuče dobit iz uslova koji će biti sastavni deo konačnog mirovnog sporazuma i koji će opravdati sva sredstva".

(Zanimljivo je ovde podsetiti se dešavanja u bivšoj Jugoslaviji 1989. gde su "iz čista mira" nastajali etnički sukobi među narodima i verama i uvek isto zahtevanje "nezavisne države". Nisu se svi ovi zahtevi dogodili odjednom već sukcesivno, tako da je "nezavisno Kosovo" ostavljeno za pred kraj. Sam kraj je rezervisan za Vojvodinu i Sandžak. Danas je praktično svaka zemlja bivše SFRJ postala "nezavisna ili neovisna" i "demokratska" , a zapravo pod protektoratom globalne oligarhije i upravu lokalnih tajkuna (mafijaškog tipa) uglavnom kriminalnog karaktera. Pod protektoratom je i "nezavisna dežela" Slovenija koja je već uvučena u EU (takozvani Četvrti Rajh).

"Naučen si sada svojim dužnostima špijuna, da prikupljaš sve statističke podatke, činjenice i informacije od svakog izvora; da se dodvoravaš kao poverljiva osoba u poznatim krugovima protestanata i jeretika svakog nivoa i svake ličnosti, kao i bankara, trgovca, advokata, među učenicima škola i studentima, u parlamentima i zakonodavstvu, u državnom pravosuđu i da budeš 'sav prtljag svim ljudima' za dobro pape, čije smo sluge do svoje smrti.

Primio si sve instrukcije pre nego si posto iskušenik, i služio si kao pomoćnik, ispovednik i sveštenik, ali nisi bio okružen sa svim neophodnim da bi komandovao armijom Lojole u službi pape. Moraš služiti odgovarajuće vreme kao sredsvo i izvršilac naređenje svojih nadređenih. Niko ovde ne može komandovati ko nije sebe blagoslovio sa krvlju jeretika. Bez prolivanja krvi ni jedan čovek ne može biti spasen…"…TAJNA MISIJA U ZNAKU SUNCA?

O tajnoj misiji jezuita u krucijalnim događajima koji su prethodili Prvom i Drugom svetskom ratu bukvalno slikovito svedočenje može se videti u stripu izdavača Dž.Čika. On je strip napravio na osnovu istinite ispovesti odbeglog

jezuite, dr Alberta Rivere. Neki se mogu besplatno preuzeti ovde.

Napomenimo samo ukratko da su po svedočenju dr Rivere njemu preneta neka znanja i informacije koje su bile najčuvanije tajna Vatikana i koje se u istorijskim knjigama nisu pominjale. Njegov glavni učitelj je bio nemački jezuita kardinal Avgustin Bea, konfesor pape Pija XII i predsedavajući Rimokatoličkog Ekumenskog Pokreta. Jedna od tajni koju je on "odao" svom učeniku Riveri je jezuitsko prikriveno učešće u stvaranju dve paklene ideologije: sa jedne strane to je bio nemački nacizam (kao i prethodno fašizam u Italiji koji je zabranio sve druge konfesije osim rimokatličke), a sa druge ateistički komunizam, kako bi se zbacio sa vlasti najveći zaštitnik istočne ortodoksne crkve- ruski car. Ako je cilj bio da se u međusobnom sukobu fizički uništi što više jeretika, zadatak je uspešno obavljen. U Drugom svetskom ratu, gde su sukobljeni "vernici " i "nevernici" , pored velikog broja ubijenih Jevreja (danas se nastoji izvršiti revizija o tačnom broju), stradalo je i dva miliona Nemaca (najviše protestanata) i 20 miliona Rusa (pravoslavaca) i nešto manje drugih jeretika (Engleza) i pagana (Cigana). Tu su, naravno i Srbi.

Zato Rivera kaže da su u pravu svi oni protestanti koji su tvrdili da je katolička crkva "Majka prostitucije i gnusnosti na Zemlji", te da Jovanovo Otkrivenje (glava 17) ne opisuje drevni Vavilon, već sadašnji Vatikan.

Katolička crkva je jedina crkva u svetu koja sebe naziva "Majkom", dok je titula - papa izvedena od grčke (!) reči otac (papas). Katholikos znači - opštevažeći (opet grčka reč).

U knjizi svetog Avgustina "Božiji grad" iz 420. godine u originalu napisanom na latinskom jeziku kaže se da je papa određen da VLADA SVETOM. Ovo je iz kasnijih prepisa i prevoda namenjenih javnosti namerno izbačeno. Tako u originalu navodno piše sledeće: "ON (papa) je Sunce, vladar Univerzuma. Mesec (vladar Zemlje) odražava njegov sjaj. Zemlja - to su SVI ljudi koji se klanjaju pred njim."

U vreme Avgustina papa je nazivan "samo" Biskupom Rima.

Rivera još dodaje da Satana sedi upravo u samom vrhu Vatikana, te da je najviše bio šokiran kada je na ruci jednog španskog jezuite visokog ranga video prsten sa masonskim obeležjem i kada je saznao da je isti bio i član španske komunističke partije. Takođe je saznao da je jezuita General u bliskim vezama sa Iluminatima u Londonu (da li su to bili njihovi bankari Rotšildi?)

Rivera otkriva i da neki sveštenici jezuiti sa naporom prihvataju ove laži nemajući drugog izlaza osim ove službe.

Zanimljiv je i Riverin opis krstaškog pohoda (počeo 1096.) na Jevreje (Judejce) koji su živeli u izgnanstvu u Evropi. Tada su pobijene čitave jevrejske naseobine, dok su žene masovno silovane. Njihova tako rodjena deca, bez očeva, bila su krštena kao rimokatolici, da bi onda kada su odrasla silom naterana da idu na hodočašće u Jerusalim. Tamo su, međutim, na prevaru prodata Arapima kao roblje u zamenu za zlato.

Podsetimo da su upravo jezuiti tvorci ustaškog pokreta u Hrvatskoj 1941. kao i verovatni ideološki tvorci kosovskog otcepljenja od Srbije. Novinar i publicista Greg Szymanski tvrdi da skrecenica UCK (Ushtria Clirimatare Kosoves) zapravo znaci "Ustasha of Croatia operating in Kosovo"

Knjiga "Opus Dei" dr. Smilje Avramov dokumentovano i detaljno razotkriva mnoge laži katoličke crkve. Zanimljiva terminološka objašnjenja iz ove knjige mogu se preuzeti ovde.

Ali, vratimo se sada Felpsu i njegovj knjizi koji piše i sledeće:"Kako bi Crni Papa mogao da rasturi ove islamske džamije, koje se smatraju trećim najznačajnijim religioznim mestom u svetu, iza Meke i Medine u Saudi Arabiji, a da ne napravi opšti SVETI RAT? Ovaj rat Muslimani neće moći da kontrolišu i biće nazvan - DŽIHAD? Naravno, ovo će imati za posledicu i razaranje cionističke države (Izraela) koju je kreirao papa Pije XII" (poznat i kao 'Hitlerov papa')".Treba se podsetiti da je Izrael posle dugo natezanja prihvaćen u UN 1949. baš kroz napore jezuitski obučavanog kardinala Francisa Spelmana, miljenika Pape Pija XII. Nakon što su njegovi jezuiti izveli jevrejski holokaust u Evropi, preživele Jevreje su prebacili u Palestinu, pod vodjstvom jezuitskog ispovednika Avgustina Kardinala Bea-e, kako bi Jerusalim učinili medjunarodnim gradom.

Izarelom je, međutim, upravljao papski cezarijanski agent Čeim Vaicman uz pomoć svojih jevrejskih masona-cionista. Teodor Hercl je eliminisan kad je završio svoju ulogu.

Podrška katoličke crkve Hitleru je poznata, a kukasti krst je drevni istočni znak sunca.

Felps piše i da će Crni Papa prouzrokovati VELIKI RAT koristeći zemlju koju takodje kasnije želi da razori. (Da li je to Izrael?)

Oružje koje će u ovom ratu biti korišćeno je američka jezuitska imperija, kreirana 1868. na ruševinama Vašingtonove kalvinističke republike, poslednjeg uporišta protestantskih reformatora sa slobodom savesti, slobodom govora i slobodom štampe. (Tačno je da svega ovoga u Americi ima sve manje).(Ako se pažljivo pogleda građevinski stil na Kapitol hilu u Vašingtonu, lako će se uočiti rimski stil. I na američkom dolaru na latinskom su ispisane reči: Nuovos ordo seclorum (Novi poredak za novo doba).Američkom bankom FED upravlja 12 najmoćnijih "jevrejskih porodica" i ona je privatna banka.

Zanimljivo je da je katolička crkva bankarske poslove u srednjem veku prepustila Jevrejima, smatrajući da je prodaja novca uz kamatu grešna za hrišćane. (Kako je onda zamišljena Amerika - kao hrišćanska ili antihrišćanska zemlja?) ZAVADI, DEZINFORMIŠI I VLADAJ!

Napad na kule STC-a i Pentagon 11. septembra 2001. bio je Generalov plan, piše dalje Felps."Sinhronizujući sve prikrivene i otkrivene frakcije koje rade za konačni cilj , a to je postavljanje papskog Cezara kao univerzalnog monarha na svetu sa sedištem u Jerusalimu, crni papa koristio je svoje operativce kontrolisane kroz sistem masonerije, fanatično antijevrejstvo (upravo se širi preko Interneta), islamske obaveštajce pod kontrolom CIA (ova organizacija je finansirala i usmeravala Osamu Bin Ladena punih 10 godina, baš kao što su jezuiti trenirali, a CIA finansirala, Fidela Kastra kako bi postao falš neprijatelj američkoj vladi koju kontroliše Savet za međunarodne odnose) kako bi navodni islamski piloti obučavani u SAD bili ukrcanini na aerodromu Venice. Ovaj aerodrom na Floridi koristi se za potrebe CIA još od 1948.

Tako je štampa pod kontrolom njujorškog nadbiskupa, kardinala Edvarda Igana (Edward Cardinal Egan) odmah objavila pripremljene lažne vesti (a možda i pripremljene video snimke, jer se izjave mnogih očevidaca ne poklapaju sa onim što smo kao napad na Njujork i Pentagon videli preko ekrana i što su kamere spremno snimile) o zlosrećnom avionu na liniji 93, koji su kidnapovali islamski teroristi Bin Ladena. Istina je, međutim, da je letilica bila prethodno adaptirana i daljinskim sistemom upravljanja njihove komande su, na užas pilota, prešle u ruke operativaca američke agencije NORAD. Čitavu operaciju nadgledali su CIA i NSA pod kontrolim crnog pape.(Da li to znači da je u igru namerno uvučen i potpredsednik Dik Čejni, koji je baš toga dana rukovodio vežbom u simuliranom terorističkom napadu? Ove podatke u javnost je izneo , teško optužujući Čejnija, bivši operativac FBI, a sada "nezavisni" novinar i istraživač Majk Rupert (kako li dolazi do podataka?) koji je vrlo brzo izdao i knjigu "Prelaženje Rubikona" sa neverovatno preciznim podacima (90% istine i 10 % laži?). Rupert je i urednik Internet sajta "From the Wilderness" , zaduženog izgleda za dezinformacije. Brojni ovakvi dezinformatori veoma brzo su "sklopili kockice" ove zavere svaljujući krivicu na američku vladu (Buša i Čejnija), i tako perfidno preusmeravajući krivicu na drugu stranu.

U ovoj grupi dezinformatora veoma grlat i brz je bio i Noam Čomski, koji je prvi izdao knjigu o ovom terorističkom napadu i koga upravo mainstream mediji promovišu u "najvećeg američkog intelektualca" koji "hrabro" kritikuje američku spoljnu politiku (cvrc!) I naši domaći režimski mediji u Srbiji (koje uređuju strani protektori i domaći servilni urednici (posebno urednice) daju mu izuzetan značaj citirajući njegove kritičke stavove po pitanju "američke" politike na Balkanu (cvrc!) Njegove knjige spremno se prevode širom sveta , pa i kod nas u Srbiji, dok se neke druge prećutkuju (npr. Vatican Assassins).Tako, po Felpsu, trenirani Muslimani nikada nisu ukrcani u avione koji su učestvovali u napadu 11. septembra. Nije bilo borbe izmedju putnika i otmičara na Letu 93, kao što je izvestila

obmanuta žena pokojnog Džeremija Glika. Avion na liniji 93 oborio je lovac F- 16 raznevši mu krilo koje je palo oko 10 kilometara dalje od trupa.

Njujorški nadbiskup kardinal E. Igan i njegovo svetovno obezbećenje, inače tipična slika današnje Amerike (!), i sa predsednikom Bušom.SVI PUTEVI VODE NA ISTO MESTO?Felps tvrdi da je Al Kaida mreža terorista koja je u sastavu juzuitske Generalne Terorističke Medjunarodne Mreže. Napadom na Njujork, 2000 američkih jeretika i liberala nestalo je potvrđujući rat između fanatičnog muslimanskog sveta i "Velikog satane"

S obzirom da je poznata poslovna veza porodica Buš i Bin Laden preko Carlyle Group, koju vodi Frenk Karluči član Malteških vitezova, a koji su u nadležnosti njujorškog nadbiskupa kardinala Igana, zašto ne bi postojala ista veza između Peresa, Bin Ladena i Arafata, pita se Felps. Nisu li svi oni u istom masonskom bratstvu "Nevidljive Imperije" koju nadgleda Veliki Majstor i Komander - crni papa.

Tako je papski konspirator u atentatu na izraelskog masonskog premijera Jicaka Rabina bio i slobodni zidar Šimon Peres, inače obrazovan kao jezuita u Poljskoj (pravo ime mu je Šem Perski), a kasnije i pripadnik cionističke terorističke organizacije Hagana.

Kao ministar inostranih poslova Izraela bio je dobrodošao u jezuitski Harold Pratt House u Njujorku i srdačno primljen od predsednika borda Petera G. Petersona i direktora Leslija H. Gelba, 29. septembra 1993. Šimon Peres ima deonice u javnoj telefonskoj kompaniji PLO-a, Paltel, u partnerstvu sa porodicom Bin Laden i pokojnim Jaserom Arafatom (!).

Na Srednjem Istoku zadužen za ratno huškanje je bio i Jaser Arafat ("nema rata bez Jasera Arafata?") papski masovni ubica jevrejskog naroda, "predsednik" PLO i profesionalni agitator i slobodni zidar. Sam je tvrdio da je pre nego što je ušao u politiku bio veoma bogat građevinski preduzimač, te da bi živeo mnogo lagodnije da se i dalje bavio tim poslom, ali je morao sve to da žrtvuje "zbog voljene Palestine… "

Novinarka Orijana Falači, koja ga je svojevremeno intervjuisala (kao i Šarona), izjavila je za njega da je "užasan licemer i ogavna pederčina". Pored deonica u telekomunikacijama, Arafat je ubirao novac i od kockarnica u Jerihonu zajedno sa Arijelom Šaronom i nama poznatim Martinom Šlafom.

Na fotografiji je Arafat u svojoj kući u Ramali opkoljenoj izraelskim vojnicima, bez struje i sa svećom gde drži konferenciju za štampu. Ali odakle toliko svetlo na fotografiji, ako su mu isekli struju? I šta će mu pored tolikog svetla i sveća na stolu? Nije li sve zapravo režirana slika koju su preneli svi svetski mediji? Najzad zašto ga Izraelci nisu ubili kad su već mogli, umesto ubijanja

desetina hiljada palestinskih civila -žena i dece? Da li je teško naći logičan odgovor, osim ako nije bio plaćenik Mosada, kako tvrdi Felps.

Jaser Arafat je takodje srdačno dočekan ispred Harold Pratt House u Njujorku gde se nalazi sedište Saveta za međunarodne odnose, 20. januara 2000. Dočekao ga je Li H. Hamilton. I karikatura pokazuje dva lica ovog "hrabrog" Palestinca.

ANNUIT COEPTIS - DIVIDE ET IMPERA! /DRUGI DEO/Može li se uz " božiji blagoslov" zavladati svetom? Svakako da, ako se primene metode bogom date zverima: napasti, ubiti i oteti tuđe. Postati Zver među zverima! Čudno, ali čitava ljudska istorija prožeta je brojnim zverstvima. Danas je ovaj zverski nagon za ubujanjem i pljačkom došao do svog vrhunca i to upravo na globalnom nivou. Po nekim slobodnim procenama 80% ogromnog bogatstva čitavog sveta nalazi se pod kontrolom 3% stanovništva.Kako je čovečanstvo došlo u ovaj stadijum nakon dve hiljade godina od pojave Isusa Hrista koji je ovu zver u čoveku pokušao da obuzda? Zašto se danas pominje dolazak novog Hrista? Da li je svemu tome kumovao sam

Bog?Pokušajmo bar malo da složimo kockice ove velike igre koja se upravo približava jednoj velikoj istorijskoj kulminaciji (koja može odneti mnogo ljudskih života na čitavoj planeti) i zver obuzdati (ne može se uništiti) ili je totalno olsoboditi.

ŠTA NAM ZAPISUJE ISTORIJA, A ŠTA PREĆUTKUJE?Gotovo čitava istorija ljudske civilizacije pisana je sa jednom diskutabilnom premisom - ljudi su podeljeni na države, nacije, vere, imperije... Ipak, Bog nije stvorio ni jednu državu, ni jedan narod, niti imperiju, niti cara - vladara. Stvorio je čoveka i zver u njemu i nekoliko rasa.Ali, da li su obični ljudi, kao narodi, imali potrebu da se toliko sukobljavaju, šire svoju veru iimperiju gubeći pri tom sopstvene živote? Šta će mrtvim i obogaljenim ljudima veća država, više zlata, progon tuđe vere?

Naravno da su vođe i profiteri uvek bili pojedinci, ne narodi. Podela koju istorija obično ignoriše, a koja bi savim drugo svetlo bacila na čitavu istoriju je podela na one koji odlučuju i bogate se, a to je vlastela, i one koji rade , ratuju i stradaju, a to je narod - radna snaga, oružije, sredstvo pomoću koga vlastela vlada. Da nema naroda, ne bi bilo vlastele. Da nema naroda, ne bi se moglo ratovati, osvajati, otimati… A kako vladati velikim brojem ljudi - stotinama hiljada ili milionima? Kako ih držati u pokornosti, redu i učiniti ih utilitarnom silom?

Potrebno je duhovno ih ustrojiti, naterati da veruju u moć i volju Svemoćnog, ali ne onog koji je svet stvarno stvorio, već onog koji će biti prikazan kao njegov izaslanik, sluga, glasnik - vladar u ime boga i za boga, koji je za sve nevidljiv i nedodirljiv.

Naravno da sam čovek nikada ne može postati bog, jer samo bog ima moć da STVARA I RAZARA SVET. Čovek može samo da prekraja stvoreno, da zver u njemu otima, komada, ponovo spaja i ubija, sve dok jednog dana i sam ne postane konačni plen neke jače sile takođe od boga stvorene.

Ali šta se događa kada ta krvoločna zver u čoveku počne da se predstavlja kao božiji izaslanik obučen u jagnjeće runo među ovcama?

Da li je moguće da se u samom vrhu Vatikana ustoličio sam đavo (satana, zver) preobučen u hrišćansku odoru?Upravo to je tvrdio dr Alberto Rivera, odbegli jezuita (koji je umro pod misterioznim okolnostima jer od jezuita se ne može pobeći, nikad).

Alberto Rivera dok je služio kao jezuitski propovednik i ispovednik

KAKO SU JAGNJE I ZVER POSTALI ISTO?

Kada što su se Judejci pobunili oko 70 godine n.e. protiv rimske okupatorske uprave, vojska je u odmazdi, pored velikog broja ubijenih i zarobljenih Jevreja, uništila i njihov hrišćanski hram. Na ovom mestu danas se nalazi islamska džamija Al Aksa. U ovom "svetom hramu", veruje se, da su se pojavili i prvi jevrejski lihvari koji su trgovali sa Rimljanima i varali narod i sa kojima je došao u sukob Isus Hrist, nakon čega su ga cinkarili rimskoj upravi i osudili na raspeće kao judejsku budalu koja je valjda htela da se stavi na čelo poštenja i pravde.(Ako danas posle dve hiljade godina "hrišćanstva" pogledamo kako izgleda korumpirani i izopačeni civilizovan svet, na koji sve više liči i Srbija, i ostale zemlje bivše YU, možemo lako shvatiti kakva budala bi i danas bio čovek koji bi iskreno verovao u poštenje, pravdu, istinu i ljubav, i kao takav došao na čelo neke države. Kome bi on sve pokvario biznis? Da li bi vrlo brzo bio likvidiran? Ima li danas takvog čoveka - uticajnog, a siromašnog, skromnog i poštenog i da je na vlasti?

Slika (Eduarda Bendemana) pokazuje proterivanje Judejaca u ropstvo u Vavilon.

Izbegli Jevreji krenuli su na jug i na zapad i nastavili krišom da šire hrišćanstvo po Africi i Evropi.Pristalica spremnih na žrtvovanje bilo je sve više. Rimljani nikako nisu uspevali da suzbiju hrišćansku veru, pa je car Konstantin 313 n.e. izdao je dekret o pomirenju medju Rimljanima i hrišćanima. To je značilo: "Svi smo mi sada hrišćani". Napisana je bila i nova biblija i stvorena nova vera - katoličko apostolska (Milanskim ediktom iz 312). Na ovoj veri utemeljena je i danas Ortodoksna crkva,dok je današnja rimokatolička crkva osnovana tek početkom 12 veka. dakle, rimokatolici su zapravo šizmatici. Tako je "kamen" (petra) na kojoj je izgrađena ova crkva "Simon Petar", a ne Isus Hrist. Zanimljivo je da, je Simon Petar koji je došao u Rim potpuno drugi čovek, ne apostol Petar, već madjioničar Simon koji je uzimao novac lakovernom narodu predstavljajući se kao apostol. (Napomena: Ovaj pasus je korigovan februara 2010.)

Ali pravi hrišćani su znali da je to bilo samo preoblačenje razvratnih rimskih imperatora koji su time pomešali svoju zlokobnu satansku veru i zverski nagon za pljačkom i osvajanjem sa pravim hrišćanima. Svoje paganske kultove Rimljani su preimenovali u hrišćanske. Tako je Venara postala Devica Marija, statua Jupitera je nazvana Petar. Za glavni crkveni štab izabran je Vatikanus, mesto na jednom od sedam brežuljaka, gde je nekada bio satanski hram Janusa rimskog bog početka svih stvari (od njegovog imena počinje kalendarska godina januaris), iako istorija zvanična kaže da mesto Janusovog hrama, navodno, nije pouzdano utvrdjeno. Tako je počelo da se širi "hrišćanstvo" iz Vatikana, a oni koji su odbijali da ga prihvate nazivani su jereticima.

Nicale su velelepne crkve i hramovi katolički gde god je bilo Jevreja i hrišćanskih vernika sa veoma praktičnim ciljem - da građane nadgledaju i potkazuju Vatikanu, tvrdi Rivera. Centralna uloga hramova je svakako bila i informativna te je održavanje mise bilo zamena za današnje masmedije. Ne drže li i danas sve globalne medije baš jevrejski masoni?Tako je satanska (zverska) religija razvratne rimske imperije samo promenila svoje ruho, a paganski simboli preuzeti od drevnih Egipćana. Paganska vera u Mesopotamiji ima i svoj začetak u liku koji se zvao Nimrod i koji je oženio svoju majku, Semiramidu. On je i sam želeo da postane imperator i bog (jer se to tada izjednačavalo) i krenuo je u osvajanja. Nakon njegove smrti Semiramida je tvrdila da je on postao bog sunca Baal (ili Sol) što u prevudu znači Gospodar ili Gospod. Ona je tako postala gospodarica tj. boginja koja se u legendama dalje pojavljuje pod raznim imenima: Isis, Venera ili Nebeska kraljica, naravno sve po potrebi aktuelnog vladara radi manipulisanja narodom.

Ali, ako je zver obukla hrišćansku odoru, da li je postala i hrišćanin? Isus je tu falsifikovanu veru nazvao: "Tajna, Veliki Vavilon, Majka kurvi i grozota".Dr Rivera kaže da je to pravi opis rimokatoličke crkve.Pogledajmo kako je to zapisano u Otkrivenju poglavlje 17 (u prevodu Vuka Karadžića sa engleskog u izdanju iz 1937.):

1. I dođe jedan od sedam anđela, koji imahu sedam čaša, i govori sa mnom govorći mi: hodi da ti pokažem sud kurve velike, koja sedi na vodama mnogim.2. Sa kojom se kurvaše carevi zemaljski i koji žive na zemlji opiše sa vinom kurvarstva njezina.3. I uvede me duh u pusto mesto, i videh ženu gde sedi na zveri crvenoj koja beše puna imena hulnijeh i imaše sedam glava i deset rogova.4. I žena beše obučena u porfiru i skarlet i nakićena zlatom i kamenjem dragim i biserima, i imaše čašu u ruci svojoj punu grozota i poganštine kurvarstva svojega.5. I na čelu njezinu napisano je ime: tajna, Vavilon veliki, majka kurvama i grozotama zemaljskim.6. I videh ženu pijanu od krvi svetih i od krvi svedoka Isusovih. I začudih se čudom velikim kad je videh.7. I reče mi anđeo: Šta se čudiš? Ja ću to kazati tajnu ove žene i zveri što je nosi i ima sedam glava i deset rogova.8. Zver koju si video beše i nije, i izaći će iz bezdana i otići će u propast; I udaviće se koji žive na zemlji, kojima imena nisu napisna u knjigu života od postanka sveta, kad vide zver koja beše i nije, i doći će opet.

9. Ovde je um koji ima mudrost. Sedam glava to su sedam gora na kojima žena sedi.…18. I žena koju si video jeste grad veliki koji ima carstvo nad carevima zemaljski.Da li je ovo opis Vavilona ili Kaligulinog Rima?

Pogledajmo samo nekoliko detalja:

Ovo je statua koja predstavlja apostola Petra na tronu. Kruna na njegovoj glavi je u stvari sunce - paganski simbol. Ova statua je preneta iz paganskog hrama Panteona gde je predstavljala Jupitera. Šara na zidu oko statue pokazuje simbol Baala ili Šamaša. Baal je đavo (satana ili sotona).

Obelisk koji je donet iz Egipta gde je obožavan kao boravište boga Sunca. Moguće je da je Mojsije video ovaj obelisk. Sada on stoji pored onog što katolici zovu: Majkom svih crkava, oficijelnom katedralom rimskog biskupa sa titulom pape (oca).

Egipatski obelisk se nalazi i u Parizu i Vašingtonu.

Papa obučen u skarletnu odoru, proslavlja Nedelju Palme na skveru Svetog Petra 16. aprila.2000. sa okružen dvećem palme i masline starim stotinama godina koje je zasađeno oko obeliska u centru Vatikana. U podnožju obeliska je veliki sunčev krug, simbol Baala i Ištara.

Umesto raspeća zrakasti simboli sunca nalik na simbole Šamaša i Baala.Ipak, najzanimljiviji deo priče o rimokatoličkoj crkvi i njenom redu jezuita tek stiže. To je svakako tajna moći kojom ova crkva i danas raspolaže.KOLIKO JE VATIKAN ZAISTA MOĆAN?Zašto se i danas svi najmoćniji državnici klanjaju papi? Odakle takvo strahopoštovanje pred papom pokazuju ljudi koji komanduju ogromnim vojskama (Vatikan nema vojsku), arsenalom najubojitijeg oružija (Vatikan nema oružije), kontrolišu globalne finansijske tokove (Vatikan nema svoju monetu i centralnu banku), imaju svoje obavaštajne službe (Vatikan je nema, valjda...)?

Predsednik najmoćnije države na svetu je pred papom pravo umiljato jagnje.Ako svi ovi ljudi veruju u moć boga, zašto im je potrebno toliko oružije? Zar im nije jednostavnije da molitvom privole svevišnjeg da na zemlji zavlada mir, demokratija, pravda, a teroristi da budu kažnjeni od boga? Jer bog sve vidi, zar ne? Ili su svi oni došli kod rimokatoličkih velikodostojnika da traže oproštaj zbog desetina hiljada ljudi koje su pobili svojim bombama ili zbog stotina miliona ljudi širom sveta koje su opljačkali svojom imperijalističkom monetarnom politikom?

Kardinal Edvard Igan sa predsednikom Bušom, Al Gorom, Kolinom Paulom.

Bil Klinton, mladi Donald Ramsfeld i Dik Čejni "traže oprost" kod pape?

Džeb Buš, guverner Floride i predsednikov brat (koji je falsifikovao predsedničke izbore), kleči pred papom.

Može li se postati predsednik SAD bez posete katoličkim velikodostojnicima i njihovog blagoslova?

Hugo Čavez je hteo da ide u sveštenike, a završio je kao vojnik. Ima li mnogo razlike?Ili su možda oni samo vidljivi deo Zveri " sa sedam glava i deset rogova"?

Katolička crkva, egipatski hram, tehnika vladanja rimskom imperijom i američki dolar - kombinacija koja osvaja svet? Da li je Vatikan toliko moćan?

Аннуит Цоептис - ДИВИДЕ ЕТ ИМПЕР!(Трећи део)

Пише: Ивона ЖивковићПогледајмо укратко шта се све догађало уочи и након 11. септембра 2001. приликом спектакуларног напада "исламских терориста" на Њујорк и Вашингтон.

Постоји више извора који откривају да је америчка влада била обавештена да ће до таквог напада доћи.2. Др Гартх Ницхолсон је био главни истраживач на пројекту који је финансирала америчка влада са темом "Ратни синдром у Заливском рату". Он је известио Пентагоном надлежне органе да има "потврђену информацију" да ће баш 11. септембра 2001. бити извршен "напад на Пентагон". Његови извори су укључивали неколико обавештајних пунктова (са којима је остваривао пословне контакте), мафију и једног афричког дипломату високог ранга. Николсон је ову информацију проследио, између осталих, и служби националне безбедности. (Државни секретар за националну безбедност је тада била Кондолиза Рајс, која је потом напредовала до позиције секретара за иностране послове).Ово упозорење је било игнорисани, баш као и оно које је америчкој влади упутио Др Леонард Хоровиц (Хоровитз), добитник више награда због својих изузетних књига о биолошком тероризму и ратној пропаганди. (Разоткрио је како научници за потребе биолошког рата врше мутације на вирусима , Укључујући и вирус птичијег грипа - Х5Н1, АИДС, вирус са Нила и сл чинећи их још смртоноснији, као и да иза многих епидемија стоје моћне фармацеутске куће које тако праве профит).Ту је и Сибил Едмундс бивши преводилац службе ФБИ која већ годинама води борбу са америчким конгресом покушавајући да издејствује њихову истрагу против својих тадашњих шефова које је како каже обавестила о информацијама до којих је дошла преводећи (са арапског) пресретнути поруке у којима се помињо "велики терористички

напад на САД са више авиона". Едмундс је са још двојицом агената ФБИ због овога суспендована са посла (!)2. У петак, 7. септембра 2001, Џебе Буш, гувернер Флориде и брат председника Буша издао је извршну наредбу којом се чланови Националне Гарде Флориде активирају "У циљу тренинга у давању подршке персоналу законски овлашћеном да управља у ванредним ситуацијама у случају грађанских немира или природних катастрофа ". Пука антиципација или ...? Џеб Буш је иначе и члан друштва "Колумбови Витезови".

"Династија Буш, укључујући Буша старијег који је као бивши директор ЦИА био политички партнер Садама Хусеина у време Заливског рата), и садашњег председника САД, шринера и члана тајног друштва 'Лобања и кости', не само да су знали да предстоји напад, већ су у њему и учествовали ", тврди Ерик Џон Фелпс у својој књизи "Ватиканске убице".(Шринери су тајно братство које признаје само Витезови Темплари и 32 степен масонског друштва, "Колумбова Витезове "Реч шринер потиче од арапског племићког реда Срини).

Додајмо овоме да је сам председник Буш у тренутку напада на куле СТЦ-а био у једној основној школи на Флориди и деци читао причу о овну љубимцу (!) једне девојчице када му је тачно у 09:05 његов шеф кабинета, Ендру Кард, шапнуо шта се догодило. Како је известио Асошијетед прес, Председник се на кратко смркнули, а онда наставио да чита причу - као да се ништа није догодило (!) Онда је Председник САД саслушао анализу текста о овну љубимцу од чак 18 ученика, пре него што је са горчином проговорио о терористичком нападу.

"Само ви рушите, ја и даље држим час ".

Дакле, овде имамо америчког председника који чак 30 минута након трагедије која је задесила земљу на чијем је челу седи са децом у школи пре него што предузме неке мере.

Није ли оваква реакција председника Буша ирационална?Све ово догађало се у школи у Сарасота, на Флориди (где је његов брат Гувернер), и где се налази аеродром Венице (који за своје потребе користи ЦИА) а где су, наводно, обучавани летењу и исламски терористи који су у овом нападу учествовали.

Само неколико недеља пре овог догађаја Џорџ Буш је био у посети Ватикану где је, по Фелпс, и информисан о свему шта ће уследити и то лично од папе. (Ако је ово тачно, није ли председник највеће силе света стављен у најглупљу могућу позицију? Да ли је председник САД тога био свестан или ...)3. Фелпс открива да је у недељу увече, 17 септембра 2001. у телевизијском програму "60 минута" ЦБС-а, насловљеном "провиђење уздигнутог Сина Божијег", откривено да су неки блиски сарадници председника Буша изненада и без икаквог видљивог разлога продали свој удео акција у ваздушном саобраћају само неколико дана пре терористичког напада. Ова информација је врло брзо нестала из медија и није се даље истраживало о томе, очигледно по наређењу из врха ЦБС-а. Ову моћну ТВ мрежу контролише Савет за медјународне односе. Није ли ово још један доказ, пита се Фелпс, да је династија Буш унапред била обевештена о предстојећој катастрофи, те као таква није ништа друго до "криминални клан одговоран за смрт 2000 сопствених грађана, који су свесно жртвовани по налогу њујоршког Кардинала Едварда Иган и њему надређених.

4. Председник САД, Џорџ Буш младји, врши и клонтролу рада агенције ФЕМА (Федерална агенција за ванредне ситуације познате по екстерним овлашћењима које јој Председник поверава активирајући је). ФЕМА је изгледа послала тимове за претрагу у спасавање у Њујорк ноћ пре него што се напад догодио (!) Наиме, један од званичника ФЕМА, Том Кенеди, изјавио је 11 септембра "америчкој новинарској икони", Дану Ратхер (члану Савета за медјународне односе и саучесник у убиству Џона Ф. Кенедијеја): "Ми смо у овом часу један од првих тимова који је послат да помогне граду Њујорку у овој несрећи. Стигли смо касно ноћу у понедељак (то је 10. септембар) и кренули право у акцију у уторак ујутру ".5. "Осама Бин Ладен и његова група 'терориста' нису могли спровести софистицирану операцију 4:00 симултане отмице авиона са прецизним даљинским наводјењем без подршке једне или више обавештајних организација "(које укључују ЦИА и њеног директора, Џорџа Тенет, који је такодје члан Савета за медјународне односе). Ово је сведочење експерта Милт Беарден-а, које је био последњи ЦИА директор за операције у Авганистану и Бин Ладенов обевештајни саветник. Он је ово

рекао управо Дан-у Ратхер-у (ЦБС) у интервјуји датом 12. септембра 2001. Када је притиснут да подржи теорију о Бин Ладеновој кривици, Беарден је изјавио: "Да нису имали Бин Ладена, измислили би неког ".

6.Француски лист "Ле Фигаро" је 31.октобра 2001. известио да се Осама бин Ладен срео са неким виски званичницима ЦИА, јула 2000. У то време Бин Ладен је већ био тражен због наводног учешћа у два бомбашка напада на америчке амбасаде, а касније му је приписан и напад на амерички војни брод УСС Цоле (12. октобра 2000.) који је пунио гориво у луци у Јемену. Занимљиво је да је овај напад одмах приписан арапским терористима и да је извршен у тренутку када је америчка администарција почела да неке Палестинце третира као принудно расељана лица, а не терористе. Састанак је одржан у Бин Ладеновом приватном апартману у једној луксузној болници у Дубаију коју су саградиле америчке компаније за потребе чланова масонског реда из исламских краљевских породица. Ови масони воде исламску заједницу обједињених обевештајних служби за Средњи Исток, као и терористички мрежу за интересе ЦИА. Мада је тада Бин Ладен могао бити убијен (као и друго чедо ЦИА Фидел Кастро) према каснијим налазима Била Клинтона и његове администрације, Бин Ладен је ослобођен и 14. јула је напустио Дубаи својим приватним млазњак. Не показује ли то да председник САД уопште не контролише читаву службу ЦИА (већ само онај део који се званично финансира из државног буџета, а што контролише Конгрес), док највећи део активности ове службе потпада под тајне операције, тајно финансиране. Присетимо се афере Иран-контра, када је ЦИА откривена у покушају да кришом тргује са Иранцима оружијем у време званичних америчких санкција према Ирану. Тако је и Бин Ладен заправо производ црног папе и његовог дела ЦИА, тврди Фелпс.Осама Бин Ладен је добио инструкције и новац од ЦИА за десет година. За то време, приближно 5 милијарди долара је разним каналима уплаћено његовој организацији кроз црни буџет (који се пуни међународним шверцом дроге и под управом је црног папе) за ЦИА операцију познату као Мактаб ал Кхидамар - МАК (касније прозвана Ал Каида)Као плаћеник МАК-а и војном вођи, његово богатство у том периоду је значајно повећано. Пошто као иу мафијашкој организацији, рад за ЦИА (у делу који се финансира прикривено) важи правило "Једном у ЦИА, увек у ЦИА", јасно је за кога је Бин Ладен радио до краја живота (уколико су тачне информације француске обавештајне службе да је умро, вероватно у Израелу где се склонио). Тако је МАК само продужена рука Медјународне обавештајне Заједнице

под контролом црног папе.Тако, ако ЦИА контролише обавештајну мрежу Авганистана, онда она контролише и обавештајне службе Пакистана, Ирака, Ирана, Јордана, Сирије, Либана, Египта, Либије и Турске, примећује у својо књизи Фелпс.Подсетимо и да је фамозни Абу Мусаб ал Заркави (чувени терориста Ал Каиде) више пута био ухваћен у Ираку, али да је пуштен јер амерички маринци наводно нису знали ко је он (цврц!) Исти је више пута и "убијен" (како су тврдили медији), али је некако увек успевао да "васкрсне". Његов прави изглед нико више и не зна јер постоји само једна његова фотографија.Заиста, речи талибанског водје Муле Мохамеда Омара биле су тачне када је рекао у једном интервјуу објављеном на 34 страни новембарског издања "Фрее Америцан": "Америка контролише владе исламских земаља ... Треба престати са покушајима да се она наметне као империја остатку света, посебно исламских земаља ". Али, да ли је "демократски изабрана" америчка влада и на врху ове империјалистичке пирамиде?

Ова карикатура савршено добро показује како функционише америчка демократија: народ може да бира лево или десно крило исте птице. Глава птице је недодирљива и неприкосновена и она утврђује "план лета". Ова фантастична игра за народ названа-демократија грађанима широм света заиста даје могућност да од више политичких кандидата изабере оног ко му се највише допада. Листу кандидата наравно спрема ... Погодили сте, назовимо је "стручна служба" која процењује кога ће се листе кандидата које је сама обучила и припремила грађанима ставити на бирачки мени. У Србији су тако грађани могли да бирају између веома озбиљног и умереног националисте и мало смотаног особењака, супер модерног младог западњачки оријентисаног лепотана по укусу жена, човека који је представљен као врстан финансијски стручњак и реформатор, и

наравно младог екстрема типа бољшевичког бунтовника који ће изговорити стотину будалаштина у само једном минуту. Јавну промоцију свим овим кандидатима праве мадији који су захваљујући чувеном радиодифузној савету (потпуно некомпетентних али проверено утилитарних појединаца) дати потпуно под контролу службеницима из Пирамиде."Проблем" је можда једино онај "недемократски" кандидат кога је на листу ставила нека друга "стручна служба".Њему је зато најбоље да се држи институционалне критике и не таласа ван "чамца" па ће имати дуг и удобан живот ван зидина хашког трибунала.

Ватикан је вероватно задовољан "демократском" Србијом. Да ли папа овако размишља: Куалис рек, Талис грек. Минус потенс екерцитус леонум дуца Лепоре. (Какав вођа, такво стадо. Војска лавова је мање опасна ако је предводи зец.)7. Арон Свирски један од архитеката кула Светског Трговинског Центра тврди да су обе зграде "близнакиња" направљене да издрже удар Боинга 707. Рушење је за њега био шок. Ван Ромеро експерт за контролисано рушење зграда, бивши директор "Енергетиц Материалс Ресеарцх", а сада потпредседник на Иституто за истраживање технологија и рударство Нови Мексико, рекао је да начин како су Куле близнакиње срушене личи управо на оне контролисане домолиције какве он спроводи: "Моје мишљење је засновано на видео снимцима. Изгледа као да се након удара авиона у зграде СТЦ активирало нешто експлозивно, нека направа у згради што је довело до рушења ".

НБЦ Невс је интервјуисао људе који су побегли са места означеног као нулта тачка: "Били смо заглављени на степеништу зграде једно време. Сишао сам са 85. спрата. Баш у тренутку када смо били надомак излаза дошло је до експлозије ", рекао је један од њих. И једна жена је посведочила слично: "заглавили смо се на степеништу. Кад смо стигли до улазног ходника, настала је експлозија ".Да ли је ово доказ да су ови спратови разорени експлозијом која је уследила само неколико тренутака пре удара авиона и да су "удари авиона" били само режирана представа? Да ли је из модификоване летилице Боинг 757 био испаљен пројектил приликом самог удара? По чијој наредби иу чијој организацији су зграде демолиране и читава представа за медије и публику изведена? Да ли је све то могла да уради обавештајна заједница у служби глобалних зидара пирамиде на чијем Њујорском челу је кардинал Едвард Еган у служби црног папе, пита Фелпс у својој књизи.За разумевање читавог система додајмо још један важан детаљ. Највећи број зидара ове пирамидалне тајне управе не одлучује, већ само спроводи оно што је одавно зацртано на врху. До ког нивоа су извршни зидари, а на ком су архитекти, планери, стратези, зна вероватно само неколико њих на врху. Ти људи, без сумње, морају заиста бити изузетно просвећени у најширем смислу. То су прави Илуминати. Овакву шему потврђује и податак да је разарањем Северне куле СТЦ-а, на спратовима 22, 23:24 уништена огромна евиденција ФБИ против члана Савета за међународне односе Џејмса Гифена (Јамес Гиффен) извршног директора компаније "Мобиле Цорпоратион", која је такође под контролом Савета. У документима су се налазили докази о илегалној нафтној трговини измедју Ирана и Казахстана. Такође су ту били докази против члана Савета и шринера и слободног зидара Алана Греенспан-а. Он је тада био и ционистички председник Управног одбора америчке приватне централне банке (ФЕД), Чији рад се надзире из намацка (под контролом језуитског Генерала). Систем ФЕД-а укључује и наводни тајни систем за одржавање цене злата (ГОЛД ПРИЦЕ фиксинг), коју је овај банкарски картел годинама потискивао односно фиксирао. Гринспенови ционистички партнери у криминалу из јеврејског клуба су Морган Станлеи & Цомпани и Голдман Сацхс & Цомпани, такодје чланови Савета за међународне односе, примећује Фелпс.Рушење кула СТЦ-а убило је и најмање 42 лојална члана Колумбових витезова (Книгхтс оф Цолумбус), католичког братства које данас броји преко 1.7 милиона чланова, и неколико поштених ФБИ агената. Чини се да је у овом злочину потпуно дошло до изражаја језуитски начело "циљ оправда средство".Многи медији су објавили да је бомбардовање Авганистана учињено са

циљем да се казне Талибани који су, наводно, повезани са Бин Леденом, иако се ради о покривању сукоба који међународни трговци опијумом имају са авганистанским Талибанима који су им се супроставили запоседањем опијумских узгајалишта. Талибани су се истом картелу замерили и када су повукли своју подршку за градњу нафтовода од изворишта у Каспијском басену. Овај велики бизнис су уговорили чланови Савета за међународне односе Хенри Кисинџер и Џорџ Шулц. Они су заступали интересе "Уноцал Цорпоратион". Нападом на Авганистан (који је након 11.септембра одмах представљен као кривац због "пружања уточишта Бин Ладену") америчка војска (финансирана из државног буџета) је уз аминовање Конгреса послата да помогне приватном корпоративном бизнису са нафтом и трговцима опијумом. Како су америчке обавештајне структуре брзо лоцирале где се скрива Бин Ладен, а нису успеле да открију заверу огромних размера која је морала да постоји за четвороструки симултани терористички напад у срцу сопствене државе, мистерија је само за оне са нижим коефицијентом интелигенције. Они просечни лако ће срочити одговор.

Фелпс напомиње и да је овај нафтовод изузетно важан због снабдевања кинеске Црвене Армије, када буде кренула на економски и морално исцрпљену САД, под командом Исусусоваца. Није вам позната стратегија освајања САД? О овоме ће бити речи у једном од наредних текстова.Фелпс то формулише овако: "Ми, Американци, захваљујући нашој папској и курвинској штампи, били смо обманути да уђемо као нација у овај рат (у Авганистану), као што смо били обманути да водимо папски рат против јапанског народа за време Другог Светског Рата и Другог језуитског рата који је трајао 30 година, од 1914. до 1945. " (Позната су настојање језуита још у 16. веку да Јапанце и остале Азијци преобрате у римокатоличку веру. Њихов тадашњи мисионар Франсис Ксавијар је тада због успешно обављеног посла - преводјења неколико хиљада Азијаца у римокатоличку веру-добио титулу "апостола Истока". Код Енглеза су били мање успешни јер су "калвинисти" побили и протерали велики број језуита)."Напад на Перл Харбур није био изненађење за Франклина Д. Рузвелта, слободног масона шринера, као што ни напад на СТЦ и Пентагон није био изненађење за највидљивијег члана тајног реда 'Лобања и Кости', Џорџа Буша, млађег. "

"Ако је све наведено тачно, и ако је амерички народ свесно преварен од сопствене владе под контролом језуита и Савета за међународне односе, може се очекивати да ће Америка веома брзо упасти у замку дугог исцрпљујућег ратовања чак на ширем простору од Средњег Истока

", верује Фелпс.То ће имати за последицу бар шест ствари које ће на крају потпуно ослабити САД као реформистичке протестанстку творевину, док ће језуитске антиреформистичке снаге знатно ојачати. Којих шест догађања се могу очекивати:

1. Широм света (посебно преко Интернета) бесни тобоже прикривена антијеврејска агитација, посебно у САД, Европи и међу Арапима, што је вероватно резултат рада црног папе. Приметно је све веће и документовано "разоткривање" тајне улоге јеврејских циониста, како у креирању колонијалне политике и пљачке афричког народа, затим његовог транспорта у САД као робова, затим учешће Јевреја-циониста у припремама за Први и Други светски рат, геноцид над Јермени (који се приписује Турцима), о активностима Мосада и такозваним "фалсе флаг" операцијама, и коначно, изузетно агерсивна политика Израела (којим управљају војни генерали под инструкцијама из највиших пирамидалних спратова). Књига "Чудније од фантазије", савршено добро приказује улогу циониста у светској историји 20 свека, али наравно не открива сам врх пирамиде.Све ово савим је довољно да омражени "јеврејски народ "буде предмет мржње и код осталих вера (јеврејски ционисти су имали активну улогу иу распаду СФРЈ) те ће се лако наћи у центру новог крсташког рата. Ако некоме није јасно зашто би ционисти Јевреји радили све ово против интереса сопственог изреалског народа, разлог лежи делимично у чињеници да у сваком народу постоји велики број појединаца спремних да за новац ураде све, јер новац је постао нови бог креатор свега у модерном људском друштву. Са друге стране јудејских Јевреја (Семити) остало је јако мало, једва нешто преко 3% те није невероватно да је семитска популација веома успешно супституисана новојеврејима хазарског порекла (највише из Пољске и Русије) који чине скоро 97% данашњих Јевреја. Просто речено, прави хришћани Јевреји из Палестине замењени су фарисејима из Хазарије. Да ли је то заиста изведено са Хитлеровим и Химлеровим концентрационим логорима може се утврдити једино ако би се прецизно истражило колико је заиста Јевреја страдало у Другом светском рату и одакле је њихово стварно порекло? Наравно ционистички клуб из Пирамиде се овоме јавно жест противи, због "пијетета према мртвима". "Ако бих знао да је могуће да спасим сву јеврејску децу у Немачкој доводећи их овде у Енглеску и само половину њих транспортом у Еретз Израел, изабрао бих ову другу опцију ", изјавио је Бен Гурион 1938. на једном ционистичком скупу у Великој Британији.

Јевреји старци нису могли да се уселе у Израел. Цаимо Ваицман, први израелски председник им је отворено поручио да не жели старце, већ само младе становнике у новој држави. Стари треба да умру: "Они су прах, економски и морални прах у суровом свету ..."

Јевреји на путу у конц логоре. Не делују баш богаташке да би били опљачкани одвођењем у конц логоре, зар не? Сиромашна јеврејска деца на улицама у Пољској.

"Једна крава у Палестини вреди више него сви Јевреји у Пољској ", речи су Ицака Гринбаума председника одбора Јеврејске агенције за спасавање, 18. фебруара 1943. (Ввв.јевсагаинстзионисм.цом / ... / индекс.цфм) Откуд им онда златни зуби које су им наводно нацисти вадили?

Ко су онда били "Јевреји" препуни новца који су улазили у намацка из Пољске и Русије и отварали ноћне кабаретске клубове, запосели немачки парламент, женили се Немица и стицали друштвени статус, "Тровали" Немачку својим сексуалним настраности и издејствовали доношење "Нирмбершких закона" дајући ветар у једра Адолфу Хитлеру?

Интелектуална

елита у Немачкој 1920. Бертолд Брехт, Алберт Ајнштајн, Ханс Ајслер, Курт Веил, Били Вајлдер.Да ли су то били извођачи руске црвене револуције који су дошли у посед 666 милиона долара у злату колико је Ватикан наводно послао у Русију да би финансирао успостављање комунизма и свргавање Романових? Овај новац су "револуционари" ставили у своје џепове, баш као и царево злато које им је наводно руски патријарх поклонио да би спасао животе свештенству, које су револуционари (ојачани убицама и криминалцима) требали да побију као јеретик. Ово тврди Алберто Ривера. Ипак, зна се да највећи број становника Израела данас нема семитско порекло, као и да САД нису хтеле за време Другог Светског рата да приме Јевреје на своје тле управо на наговор ционистичког рабина Степхен-а Висе-а, и да Черчил није хтео да прекине рат 1943. (Највећа страдања Јевреја у логорима десила су се 1944.), И да је Черчил мајка из јеврејске породице Џери, (Хазарски) и да је Хитлер финансиран од стране јеврејских банкара из САД (Рокфелер, Шиф и други) итд Како све то растумачити, осим вештом и унапред оркестрираном ратном машинеријом која је имала за циљ да уништи јерес у Европи и створи утилитарно и приватну државу Израел. Ко је био у првим редовима нацистичке Немачке и савезника? Из приложеног се види да су то били католици, језуити и масони. То тврди и Алберто Ривера.

А ко је био на другој? Да ли је то тешко погодити? На пример: зашто је савезничка авијација 1945. засула бомбама баш Дресден место где је био центар реформистичке цркве Мартина Лутера? Тада је побијено између 50.000 и 250.000 Немаца (и то баш јеретика). Ни овај број никада није тачно утврђен, иако се ради о тешком геноциду.

Винстон Черчил са својим пријатељем Бернар Барух, јеврејским финансијер и Двајт Ајзенхауреом, кога ће управо Барух од лошег војника брзопотезно направити генералом који ће бити послат на Европско ратиште и касније постати амерички председник, опет заслугом Баруха који га је подржао. Барух је био демократа, а Ајзенхауер републиканац, али зар "птица" није иста? Подаци који говоре да и он има "јеврејско" порекло (потиче из Шведске) откривају несумњиву масонску везу. Ајзенхуер се истакао и тиме што је немачке војнике који су се предали 1945. третирао као животиње, потпуно игнорићући Женевску конвенцију. По неким информацијама око милион војника је умрло у заробљеништву које је организовао генерал Ајзенхауер. Иако се ово од неких истраживача тумачи као "мала" јеврејска освета, није ли ово могло бити изведено само ако се унапред знало шта ће се догађати са Јеврејима у немачким концлогоре? Па да ли се све унапред знало и да ли је све унапред оркестрирано? Просудите сами.

Иако није био војно упориште, већ стари барокни град изузетне културне вредности, Дресден је потпуно разорен. Лутеранска црква је до темеља разрушена, огроман број цивила убијен. Генерал Ајзенхауер је проценио да тиме уништава важан комуникациони центар (!)Убијено је у немачком бомбардовању и око 50.000 енглеске јереси, и 90.000 јапанских јеретика само у Хирошими (који су све језу у 16. веку слатко избацили из Јапана). Да ли су зато "почаствован" атомском бомбом? О броју побијених ортодоксних шизматика хришћанске православне цркве не треба ни говорити. Ради се о милионима.Да ли је онда Други светски рат био користан за језу и њихову доктрину чишћења свих протестанстких цркава усвојену на екуменском Савету у Тренту још у 16 веку?

Очигледно да јесте. Дивиде ет Импера!

Деда Прескот, финансијер Хитлерове наци машинерије и унук Џорџ у Јерусалиму, на Зиду плача. Како је било ко од Хитлерових финансијера могао да уђе у "јеврејски" Изарел?

Ови "Јевреји" нису били спречени да уђу у САД, а улога породице Буш у помагању холокауста им не смета! Има ли Јевреја који нису чули за холокауст и Хитлера? Где је ту логика?

Овде?

Али коначни циљ још није достигнут. Потребно је да се папа устоличи у

Јерусалиму.

2. Погледајмо шта каже о томе Фелпс: "Деструкција џамије Ал Акса за коју ће бити окривљена америчка војска, омогућиће папином шринер слободним масонима да поново изграде Соломонов храм док истовремено буду оркестрирао бесом исламског народа против Јевреја за који ће агитовати исламски масони под контролом исламских обавештајних служби иу сарадњи са масонима Северне Америке у сукобу са америчким и канадским "јеретицима и либералима" тј 'паганизованим народом'. Ова паганизација учињена је управо кроз одбијање библије и едукативним системом пуним превара, контролисаном штампом и деморализујућом културом (паганског позоришта и филмова) ". Све је то, наравно, учињено преко медија под контролом јеврејских циониста.

3. "Следећи следи убијање милиона фанатичних Муслимана, који би иначе напали Израел након разарања Ал Акса џамије у Јерусалему, па и могућа деструкција Меке и Медине. То ће омогућити мирну владавину папске ционистичке владе Израела.Овај лажни мир ће одржавати Европска Унија ". (Неће бити необично да и Израелу буде понуђено место у ЕУ, баш као и Турској. Па није ли све то била стара Римска империја?)

Римска империја око 120.год. н.е."Њену уједињеност одржаваће Римски клуб преко своје тајне групе Мелтешки витезови и његовог истуреног члана из шпанске групе Хавијера Солане. Исти је већ стекао заслуге јер је са функције команданта НАТО снага бомбардовао и успешно побио велики број градјана у православној Србији ", пише Фелпс."Европска Унија, претежно компонована од католичких држава, поново

ће саставити Свету Римску Империју, нову Црквену Сабљо. Тада Црни Папа неће више имати потребу за дрогираним, исцрпљеном, банкротираном, офуцано Америком и њеним расно мешаним и деморалисаним народом насталим као део Свете романске империје дефинисане Четрнаести амандманом америчког устава ". (Четрнаести амандман на устав изгласан је 1866. И имао је за циљ да гарантује потпуне грађанске слободе и права управо ослобођеним робовима. За све оне појединце који би на било који начин ова гарантовано право њима ускратили прописне су биле драконске казне које су укључивале одузимање имовине, грађанских права, али и лишавање живота. А знамо и из нашег искуства у Србији како је "демократија" згодна играчка за политички неписмен народ. Ови тек ослобођени робови су били и буквално неписмени, зато је било јако важно да гласају.Многе јужне државе одбиле су да ратифукују овај амандман, због чега је новим такозваним "реконструктивни законима" 1867. југ подељен на пет војних области у којима је уведено ванредно стање и тако наметнуто давање грађанских права свим грађанима. Дакле, невидљива олигархија најбоље управља "демократијом" и "људским правима" политички необразованог народа).4. "Тиранијом белих америчких фашиста и милитантних диктатора створених из Новог Права Републиканске партије ... "(и данас је на снази у САД Патриотски закон који који је изгласан одмах након 11. 09/2001. и који знатно сужава грађанске слободе у САД, а све са образложењем да се грађани на тај начин штите од тероризма), "... због постојеће тензије уткаће се пут новом расном рату као резултат црначког и хиспаноамеричког бунта и нереда у већимн градовима, а које ће координирати масонима предвођена расистичка Црна Армија Нације Ислама под контролом Црног Папе ", пише Фелпс.

Познато је да све више црнаца у САД прелази у ислам, те да је убацивања Мексиканаца у САД "тајним каналима" организовано управо уз помоћ делова обавештајних служби и америчке (не) патриотске администрације. Поврх свега брутале чишћење Њу Орлеанса од црнаца, након урагана пре две године, свакако је допринело да се расна нетрпељивост још више заоштри, што укључује и вешто хушкање белих расистичких агитатори (где можда спада и популарни бели расиста и амерички националиста Дејвид Дјук).Избијањем немира, искористиће се постојећи концентрациони кампови (под контролом ФЕМА) и активирати систем за убијање (или "нестајање") милиона, "јеретика и либерала "у складу са поменутим језуитски" Саветом из Трента ", где је ова доктрина усвојена пре 350 година. На исти начин је, каже Фелпс, Хитлер "Аустријанац" и хомосексуалац и уживалаца дроге разорио неверничку протестантску Немачку уз помоћ

ФДР, УСАФ-а и Черчиловог РАФ-а. Око два милиона Немаца, претежно протестаната страдало је за време Другог светског рата, док је у комунистичком ДДР-у половина грађјана протестаната преведена у атеисте марљивим радом комуниста. (Садашњи канцелар Ангела Меркел рођена је у ДДР-у и то баш у Хамбургу, где је било главно упориште Хителерових нациста католика). Она треба да приведе крају радове на формирању католичке ЕУ.5. Америчка војска ће бити гурнута у рат на два велика фронта - један на Средњем Истоку, који је практично већ отворен, а други са Кином (и вероватно Русијом која се провоцира ии преко черупања Србија) који ће се отворити у случају оружаног конфликата са Ираном (јер је Кина са њим везана великим нафтним уговором). Ту је и незаобилазни дежурни "недемократски" и "тиранска" режим у северној Кореји. На оба фронта Америка ће изгубити, верује Фелпс, због издаје, као што је Наполеон издао своју воијску у Русији 1812. и Хитлер 130 година касније, и за то ће најзаслужнији бити председникови севетници из масонских редова црног папе.

6. "Масивна инвазија и напад на Северну Америку, Кине и Русије (ово би вероватно био ракетни напад) узбуркаће страсти и направити хаос на Западној обали, док ће Кина и уједињени Муслимани марширати на Југоисточну Обалу, познату као "Библијски појас ", користећи Бахаме и Кубу као полазне базе. језуитски контролисни лидери у администрацији САД спроводећи политику јачања положаја националних мањина и слободне имиграције, учинили су да огроман број становника постане "пета колона "која ће бити прикључена Кинезима, Муслиманима, Хиндуса и Хиспано-Американцима као савезници изнутра. Они ће издати белу протестанстку Америку (као што су немачки ционисти издали Немачку) и крајњи резултат ће бити потчињавање последњег неверничког бастиона реформатора протестаната. То ће натерати католичку Европу на чврсто уједињење у облику старе Свете Римске Империје - под папским царем ", закључује Фелпс.(Србија, наравно, никада неће бити део ЕУ, као што приказује и пројекција ЦИА за 2020, јер шизматици није ту место.

Како ће се ширити ЕУ по предвиђањима ЦИА? Прво католичке земље, а остали у ред (да се доведу)?Мада треба рећи да је немањићке Србија била важан партнер Ватикана ратујући против Византије (зато су Срби и добили државу), као и касније против Турске, а потом Бугара. Уласком у НАТО ратовала би против Русије, зар не? У такав рат Срби не могу да уђу јединствени, али се могу око уласка у рат међусобно поделити и поубијати. Да ли је потребно овде објашњавати ко је Србе поделио на четнике и партизане? Или ко је стајао иза балија и усташа? И у предстојећој подели у томе ће им помоћи усташки (језуитски) муџахедини из БиХ и УЦК (Устасха оф Цроатиа фор Косово), а Бугари ће пружити војну логистику са леђа, јер су већ потписали и узели паре од НАТО-а, Док ће војвођански Мађари бити подстакнути да тобоже траже своја права итд ..) Историја која се неуко и погрешно ученом народу увек понавља.Сциентиа ипса потентиа ест (Знање је сама моћ).

Зато, српски председник Борис Тадић има "генијалан" план: Звери се треба потпуно приклонити, разоружати се, ући јој голорук максимално под зубе, а онда нас она сигурно неће прогутати. Нажалост ... Куос Деус пердере вулт,

дементат приус. (Онима које жели да уништи, бог прво одузме памет!)

Додајмо овде и детаљ везан за Русију, која би у случају да овакав сценарио засита постоји, морала прво да се поново ојача земљама из старог Совјетског Савеза формирањем нове савезне државе на челу са јаким председником (да ли ће то бити Путин?), што би онда представљало заиста респектабилну силу која се може и војно сукобити са САД, макар то и не био директан сукоб.

Ево, како своју причу у хришћанском маниру закључује Ерик Џон Фелпс, који се често потписује и као Брат Ерик:"Овај сценарио је одговор на то зашто смо и како били нападнути 11. септембра 2001. на Крвави Црни Уторак. Али након свега ми издајнички, Бели људи који одбијамо Библију, заслужили смо то ... "Мелтешки витезови и шринер слободни зидари са Вол Стрита обновили су привремену моћ папства (Која је била уништена јачањем националних држава у 19. веку) тако што су финансирали организовали револуције у Кини, Русији, Шпанији, Италији, Француској, Куби, Краљевини Југославији ... и оркетрсирали међудржавним сукобом на глобалном нивоу у два светска рата. Сада је на реду трећи који треба да устоличи нову хришћанску цркву управо на Петри у Јерусалиму, тамо где је хтео Исус из Назарета. Јерусалим практично већ имају, треба им само нови Христ. Како ће та представа изгледати, нажалост изгледа да ћемо баш ми бити сведоци. Питање је само колико људи ће на планети тај нови Христов долазак преживети, након великог хаоса.

Наведимо и речи Наполеона из његових мемоарских белешки док је био у заточеништву на острву Света Хелена, након што су га његове ватиканске газде, за које је ратовала, издале и ту затвориле: "Језуити су војна организација, не религиозна. Њихов главни поглавар је војни генерал, не само отац игуман у манастиру. Циљ ове организације је МОЋ. Моћ у свом најдеспотскијем облику. Апсолутна моћ, универзална моћ, моћ да контролишу свет вољом једног човека ... Генерал језуита иниситира да буде главни, суверен над сувереним ... Било где да су језуити дошли у ситуацуију да добију неку власт, цена тог добитка за њих је небитна ... Све што раде, сваки злочин који учине, без обзира колико ужасан био, похвале је вредан посао, уколико је учињен у интересу друштва исусоваца, наредбом Генерала ".

Др Ривера је открио да им је под тајном језуитски заклетвом речено да ће сви језуити света добити знак када екуменски покрет буде успешно

почистио протестантизам и када ће се кренути у раздобље финалног потписивања споразума (конкордата) између Ватикана и "Великог Сатане" (САД).Тај знак је тренутак када један од председника САД своју председничку заклетву буде положио лицем окренут обелиск (са пирамидом на врху) у Вашингтону. Ко ће бити тај председник, питате се? Тај председник је већ положио своју заклетву 20. јануара 1981. (На светог Јована) по православном календару. Био је то Роналд Реган.

Први пут у америчкој историји церемонија полагања заклетве је пренета на западни део Капитола и Реган је положио заклетву обелиск. Да ли је он тога био свестан, Ривера не може да тврди. Оно што знамо, то је да савсремена америчка политика са Реган (шармантнтним глумцем и политички необразованим) исписује време подмуклих ратова, пре свега у латинској Америци, и наоружавање Израела.

Конкордат између Ватикана и нацистичке Немачке потписан је 1933. У средини је папа Пије КСИИ. Шта је затим следило, зна се.Није случајно што је филм "Тхе пассион оф Цхрист" режирао глумац Мел

Гибсон. Читав филм не само што обилује језуитски симболима, већ је пун дилетантску режије и патолошког насиља и бруталности које је данас присутно у највећем броју холивудских филмова. Коме треба такав Холивуд?

Мел Гибсон је примио почасни докторат на "језуитски" Маримоунт Университи у Лос Анђелесу, маја 2003. Са њим је језуита Виллиам Ј. Фулцо.

***Шта на крају рећи о онима који су себи поставили задатак да помоћу новца приграбе сва богатсва овоземаљског света и буду његови владари у следећој историјској епохи (Нуовус ордо сецлорум)? Да ли је то епоха која почиње након другог Христовог доласка на Земљу? Од кога је овај подухват (цоепио) одобрен (Аннуит)? Од бога свакако није, иако су на доларској банкноти уочљиво напсан речи: ИН ГОД ВЕ ТРУСТ, пошто божија воља у стварању овог досадашњег ватиканског поретка није ни учествовала. Све је сама одрадила Звер. Али да ли ће се Бог умешати и ову људску ЗВЕР спречити у њеном науму?Чини се да су мудри Римљани то схватили много пре него ова новокомпонована глобална Звер: Пурас ДЕУС, НОН ПЛЕНАС АСПИЦИТ МАНУС (Не гледа бог на пуне, него на чисте руке)Остаје нам сада само да видимо како ће бог да очисти крваве руке ове ЗВЕРИ!

Визиготи САДРЖАЈ » ПОЛИТИЧКА ИСТОРИЈА » ИСТОРИЈА СРЕДЊЕГ ВЕКА » ВАРВАРИ » ГОТИ » ВИЗИГОТИ » Визиготи

Сеоба ВизиготаВизиготи су били једна од две главне гране источногерманског народа, Гота, пореклом из Скандинавије. У 4. веку постали су савезници Римског царства и обавезали се да ће бранити границе царства на Дунаву. Тада су примили и аријанско хришћанство. Године 375. најезда Хуна их је натерала да траже уточиште код цара Валенса који им је допустио да се населе у Тракији. Међутим, лоше поступање царских намесника довело је више пута до сукоба између Визигота и римске војске. Године 378. у бици код Хадријанопоља Визиготи су однели убедљиву победу а погинуо је и сам цар Валенс. Године 410. године Визиготи су под вођством Алариха I напали и сам Рим и опљачкали га. Под Атаулфом су стигли до Аквитаније. Пошто су Алани, Свеви и Вандали харали по римској провинцији Хиспанији, Визиготи су склопили споразум са Римљанима и у замену за земљу и храну, организовали низ похода против ових варварских племена. Заузврат им је 419. године дозвољено да се населе у Галији — Аквитанији и делу Нарбонске Галије, где су основали прву визиготску државу са седиштем у Тулузу. Као федерати Римског царства учествовали су 451. године у бици на Каталаунским пољима под командом последњег великог римског војсковође, Аеција, у којој су Хуни под вођством Атиле били поражени. Након смрти Аеција, римска власт је била само привидна. Визиготски краљеви су надгледали читав западни део Царства, сами су бирали цареве у подручјима под својим надзором, а своје услуге Риму су наплаћивали у територијама. Након пада последњег западноримског цара, Ромула Августула, 476. године, распао се визиготско-римски савез и Визиготи су под Еурихом основали независно Визиготско краљевство у Аквитанији. Међутим, 507. године, франачки краљ, Хлодовех I, победио је Визиготе у бици код Вујеа, што је довело до распада тулуског визиготског краљевства. Франке је зауставио тек краљ недавно успостављеног остроготског краљевства у Италији, Теодорих Велики, који је затим до своје смрти, 526. године, владао визиготским краљевством у име свог унука, Амалариха. Не зна се тачно када је престоница премештена у Толедо, али је сигурно да је Толедо био главни град хиспанског Визиготског краљевства већ 546. године, када је Теудис потписао закон о судским трошковима[1]. Под Леовигилдом започиње период успона Визиготског краљевства на територији Иберијског полуострва (данашња Шпанија и Португал) са престоницом у Толеду. Године 587. краљ Рекаред је одбацио аријанство и примио никејско хришћанство. Сви визиготски краљеви су безуспешно покушавали да успоставе наследну монархију. Ти покушаји су изазвали низ крвавих сукоба и обрачуна који су на крају почетком 8. века значајно олакшали муслиманску инвазију из Африке и довели до краја Визиготског краљевства на Иберијском полуострву[2].

Fold Unfold СадржајИзвориДолазак Гота на Балкан и поделаПрви упади у Римско царствоПрелазак Дунава 376. годинеБитка код ХадријанопољаСпоразум са Теодосијем IАларих IПоход на ГрчкуПрви поход на ИталијуДруги поход на Италију и пљачка Рима 410. годинеАларихова смрт и сахранаВизиготи у АквитанијиОснивање тулуске визиготске државеБитка на Каталаунским пољимаОд Каталаунских поља до ВујеаПропаст тулуског краљевстваВизиготска Хиспанија

ИзвориПоузданих извора о политичкој историји Гота има веома мало. Визиготски законици углавном говоре о периодима Визиготског краљевства у Галији и касније, у Хиспанији. Захваљујући археологији, можемо пратити историју Гота од прва два века н. е., када су се населили на територији данашње Пољске, па све до времена кад су ступили на тле Римског царства. Што се писаних извора тиче, низ античких историчара говори о деловима историје Гота између 4. и 6 века, те захваљујући њима, с једне стране, имамо податке о том делу готске историје. Објективност ових писаца често је проблематична. Такође постоји много делова готске историје о којима нема никаквих писаних трагова, а многи извори су сачувани само у фрагментима.

Један од ретких извора који покривају скоро целу историју не само Визигота него Гота уопште је Јорданесова Гетика коју је Јорданес написао 550. године у Цариграду на основу изгубљених Аблабијевих и Касиодорових историја Гота. Такође су веома важни и Историја Гота, Вандала и Свева (лат. Historia de regibus Gothorum, Vandalorum et Suevorum) Исидора Севиљског[3], дела свештеника Јована из Биклара, Историји Франака (лат. Historia Francorum) Гргура Турског, Хроници из 754 године непознатог аутора, франачког хроничара Фредегара, као и акта сабора у Толеду. Детаљан живот и владавина краља Вамбе описани су у Историји о краљу Вамби (лат. Historia Wambae regis), свештеника и надбискупа, Јулијана из Толеда.

Долазак Гота на Балкан и поделаПрема Амијану Марцелину, још у 4. веку постојале су две готске групе које су се звале Тервинзи и Грејтунзи[4]. Многи историчари, укључујући и Јорданеса, тврде да је једноставно дошло до промене имена тих група, те су Тервинзи постали Визиготи, а Грејтунзи Остроготи. Међутим, неки историчари указују на извесне разлике између два готска народа из 4. века и Визигота и Острогота који су основали прве готске државе на тлу Римског царства. Ове две групе биле су прилично поремећене најездом Хуна, тако да су многи Тервинзи постали Остроготи, а многи Грејтунзи су се прикључили визиготској групи. Такође треба узети у обзир и многе неготске народе које су Готи асимиловали на свом путу (нарочито Визиготи, који су били ратнички народ стално у покрету и који су примали у своје редове свакога ко је хтео да се прикључи).[4]. Међутим, и поред свега овога, модерна историографија генерално сматра да су Готи били стално подељени на две групе почев од краја 3. века — немачки историчар Волфрам тврди да је до поделе на Визиготе и Остроготе дошло негде око 290. и 291. године[5].

Први упади у Римско царствоГоти су прве упаде у Римско царство извршили 238. године[5]. Скоро више од десет година су харали Балканом и Малом Азијом. Године 250. кренули су на Дакију, Мезију и Тракију. Пљачка је била једини мотив њихових напада, јер нису показивали намеру да се населе на овим територијама. Готски гусари су 257. године први пут напали југозападну обалу Црног мора, а 268. године отпочела је прва велика варварска инвазија на Римско царство. Након почетних успеха, годину дана касније 269. године Клаудије II Готски их је потукао у бици код Ниша (лат. Naissus), а његов наследник, Аурелијан, 271. је прешао Дунав и нанео серију тешких пораза Готима на сопственој територији[6]. Готи су били приморани да се повуку преко Дунава — једна група Гота (Визиготи) се населила у Дакији коју је Аурелијан напустио још 271.[6], а друга група Гота (Остроготи) се сместила дуж Црног мора.

Године 332. обе групе су склопиле споразум са Константином I и постале су римски

федерати[5] (лат. foederati) — у замену за помоћ, обавезали су се да ће бранити границе царства на Дунаву и давати одређени број људи у редове римске војске[2]. Први додири са Римским царством су веома утицали на њих — многи су одбацили своје култове и прихватили аријанство — облик хришћанства који је први проповедао грчки теолог Арије. Године 341. Улфила, готски свештеник, постао је епископ и посветио се превођењу Библије са грчког на готски језик. Како Готи нису имали писмо, Улфила је комбинацијом грчког алфабета, латинских слова и руна створио готско писмо.

Између 367. и 369. године, источноримски цар Валенс водио је рат против Гота који су подржали Прокопија, противцара. Прешао је Дунав и напао Готе на њиховој територији, у Бесарабији, Молдавији и Румунији. У септембру 369. године овај сукоб је окончан и склопљен је споразум између Валенса и вође Готског савеза, Атанариха. Преговори су се водили на сред Дунава у чамцима. Овај споразум је заменио споразум из 332. године склопљен са Константином I. Валенс је ограничио слободну трговину Гота са дунавским провинцијама и обуставио исплату федерата. Готи су предали све таоце, а Атанарих је могаo слободно на својој територији да прогони хришћане, које је видео као домаће про-римски оријентисане непријатеље[7].

Прелазак Дунава 376. годинеОко 370. године Атанарих је добио ривала — Фритигерна[8]. Према Сократу Схоластику и Созомену, Фритигерн и Атанарих су се борили око превласти над вођством тервиншких Гота. Атанарих је у том сукобу побеђивао, те је Фритигерн био приморан да потражи помоћ од Римљана. Римски цар Валенс се одазвао на позив и послао Фритигерну легије из Тракије које су му помогле да порази Атанариха. Фритигерн и његови Готи — Тервинзи — у знак захвалности су онда прихватили аријанство, веру коју је исповедао и сам цар Валенс[9][10]. С друге стране, Амијан Марцелин не помиње никакав сукоб између двојице готских вођа.

Године 375. појавила се нова опасност — Хуни су прешли Дон и напали Готе. Атанарих је у више наврата покушао да им се одупре, али без успеха. Глад је завладала међу Готима којима је било јасно да Атанарих није способан да их одбрани од Хуна. То је искористио Фритигерн, који је био у добрим односима са Римским царством и царем Валенсом. Године 376. захваљујући дозволи цара Валенса, Фритигерн је повео преко Дунава велику групу тервиншких Гота (око 60.000 људи од којих је 10.000 било војно способних[11]) у Мезију, док је Атанарих остао с друге стране Дунава са групом од 3.000 до 5.000 људи. Покушао је да их следи, међутим, као и сви други нехришћани, наишао је на непремостиве тешкоће. На другој страни Дунава остали су такође и Грејтунзи, јер њима није био дозвољен прелазак на територију Царства[12].

Готи су стигли у великом броју, а римски магистрати и римска војска стационирана у Тракији нису успели да их потпуно разоружају пре преласка Дунава. Римски службеници нису умели да администрирају храну, те је убрзо настала велика глад. Осим тога, службеници су се користили незавидним положајем варвара те су их на сваком кораку искоришћавали и злоупотребљавали своје положаје. Валенс је био у Малој Азији где се борио са Персијанцима, тако да је и његово одсуство утицало на стварање општег хаоса који се завршио побуном Гота ситих малтретирања и понижења. Римски робови придружили су се Фритигерну који је са својим људима пустошио Тракију. Придружили су му се троплеменски коњаници грејтуншких вођа, Алатеја и Сарфакса — група коњаника које су сачињавали Грејтунзи, Хуни и Алани. Валенс и Грацијан (који је наследио свог оца 375. године на престолу западног дела Римског царства), схватили су да Готе треба победити на бојном пољу[13].

Битка код ХадријанопољаВаленс је повео сву своју војску из Мале Азије у Тракију. Имао је под командом између 30.000 и 40.000 елитних војника. Истовремено је затражио помоћ од свог нећака, Грацијана, који се одазвао позиву и кренуо ка Тракији у зиму 377/378. међутим, изненадни упад Аламана га је натерао да скрене с пута. Победио је Аламане и наставио пут, али Валенс није могао да чека те је одлучио да ипак нападне Готе без Грацијанове помоћи. Дана 5. августа 378. године стигао је Грацијанов гласник са поруком да Валенс ипак сачека долазак западноримских снага како би заједно извршили напад, међутим, Валенс помало љубоморан и на Грацијанову победу над Аламанима, оглушио се о Грацијанову поруку. С друге стране, Фритигерн је такође покушао да успостави преговоре са "својим царем", али без успеха[14].

До оружаног сукоба је дошло 9. августа 378. године. Фритигерновим Тервинзима се прикључио и одређени број Грејтунга који је успео да уђе у Царство захваљујући повлачењу знатног дела римске војске са Дунава ради сукоба код места у Тракији по имену Ад Салицес (Ad Salices) 377. године[12].

Готи су, захваљујући својој тактици муњевитих напада однели убедљиву победу над римском војском, а цар Валенс је у овој бици изгубио живот. Пошто његово тело никад није нађено, постоје претпоставке да су га, тешко рањеног, однели у дрвену колибу која је запаљена заједно с њим и његовим саборцима[14].

Споразум са Теодосијем IВаленса је на престолу источног дела Римског царства наследио Теодосије I. Први задатак је био да обнови тотално уништену источноримску војску. Међутим, задатак није био лак, јер Фритигернови Готи са својим савезницима, коњаницима Алатеја и Сарфакса, били су непобедиви и није било могуће укротити их ни покорити. Међутим, 380. године, Алатеј и Сарфакс су напустили Фритигерна и упали у Панонију — територију западноримског цара Грацијана који је одмах предузео дипломатске кораке и склопио споразум са троплеменским коњаницима и од њих начинио федерате Римског царства. Две године касније, 3. октобра 382. године, Теодосије је такође потписао сличан уговор са Фритигерном. Услови овог федератског уговора су били следећи[15]:

1. Готи су постајали поданици Царства, али је њихов статус и даље био статус странца, тако да нису имали право на брак са римским грађанима (лат. connubium)

2. Готима је било дозвољено да се населе без плаћања пореза у северном делу Дакије и Тракије, то јест између Дунава и Балканских планина. Ова територија, међутим, није била њихово приватно власништво (лат. dominium), дефинисано римским законом.

3. Територија коју насељавају Готи била у власништву Римског царства, али Готи имају аутономију и живе према сопственим племенским законима.

4. Готи су били у обавези да служе у римској војсци, али њиховим вођама могу да се доделе само нижи чинови у оквиру римске војске.

5. Готи су морали да обрађују сами своју земљу и да на тај начин обезбеђују живешне намирнице.

6. Готи су такође имали право на годишње плате неодређене висине.

Аларих I

Аларихов печат са латинским натписоm:

Alaricus Rex GothorumГодине 392. западноримски цар Валентинијан II, Грацијанов полубрат, умро је под мистериозним околностима, а франачки војсковођа Арбогаст је, након безуспешних покушаја да добије Теодосијев благослов као прави владар Запада, поставио на место западног цара Флавија Евгенија, бившег учитеља реторике и паганина. Теодосије I је декретом од 8. новембра 392. године прогласио незаконитима било који облик паганства у целом Царству, а средином 394. године је завршио припреме и кренуо у поход на Западно римско царство. Међу својим редовима имао је и око 20.000 готских федерата са Аларихом на челу[16]. Након победе Теодосијевих снага у бици на реци Фригида 5. септембра 394. године, Аларих је добио титулу комеса (лат. comes). Међутим, велики губици међу Визиготима и упорно одбијање Римљана да Алариху доделе чин врховног војног заповедника (лат. magister militum) били су узроци све веће тензије између федерата и царске власти. Готи су остали у редовима римске војске до 17. јануара 395. када је Теодосије Велики неочекивано умро у Милану. Након тог датума, Готи су сматрали да немају више федератску обавезу према римском цару, те су одмах кренули назад, кућама.

Поход на ГрчкуТеодосије I је западни део царства оставио свом млађем сину Хонорију који је још увек био дете и чије је старатељство поверио Стилихону, врховном војном заповеднику (лат. magister militum), а источни део Царства старијем сину Аркадију, који је тада имао 18. година, међутим, Стилихон је и над њим према Теодосијевим жељама, имао старатељство. Аларих и Готи су дигли устанак и кренули ка Константинопољу. Успут су им се придружили Готи који су остали у Мезији. Сврха ове побуне било је постизање новог уговора о федератском односу под повољнијим условима. Након краћих преговора са преторијанским префектом и Аркадијевим саветником, Флавијем Руфином, који није имао много избора с обзиром да је морао хитно да се супротстави новом упаду Хуна, Аларих је добио нови федератски уговор и чин врховног војног заповедника (лат. magister militum) Илирика, а Готи су се повукли из Тракије и тиме отклонили непосредну опасност за Константинопољ[17].

Крајем 395. године Руфин је убијен и на његово место је дошао Еутропије. Аларих је изгубио своје намештење у Илирику, па су се Визиготи још једном дигли на устанак. Прошли су кроз Термопилски теснац и упали у Беотију. Заобишли су Тебу, али су заузели Пиреј. Атина се спасла плативши Визиготима огроман откуп. Визиготи су онда прешли на Пелопонез и пустошили га скоро годину дана. У лето 397. године Стилихон је стигао на Пелопонез с циљем да укроти Визиготе. Након оружаних сукоба у којима су Визиготи били тешко поражени, Аларих и његови људи су се нашли у безизлазној ситуацији, опкољени у северозападној Олимпији, међутим, након преговора чији садржај није познат, Стилихон се повукао из Илирика. Визиготи су онда прешли Коринтски залив и упали у Епир. Након пљачке и невиђеног харања по Епиру, Константинопољ је склопио нови федератски савез са Визиготима. Визиготи су се населили у срцу Македоније између река Халијакмон и Аксијус, западно од Солуна, а Аларих је по други пут проглашен за врховног војног заповедника Илирика[18].

Први поход на ИталијуНакон тога, између 397. и 401. наступио је период мира између Алариха и Стилихона. Аларих је предузео мере да утврди свој положај у Илирику, а Стилихон је био заузет обезбеђивањем Хоноријевих поседа и учвршћивањем сопственог ауторитета. Међутим, већ 401. године Аларих и Визиготи су напустили Македонију и кренули у Италију, где су стигли 18. новембра

исте године. Прешли су реку По и одмах се дали у опседање главне царске резиденције Западног римског царства, Милана. Стилихон је одмах кренуо из Ретије где је био заузет борбама против Алана и Вандала који су упадали из Паноније, те је Аларих већ почетком 402. године морао да се повуче, међутим, престоница је заувек пресељена у Равену, коју је поред бедема бранио и неприступачан мочварни терен. Аларих се, међутим, није повукао, него је кренуо даље на запад. Дана 6. априла 402. године дошло је до битке код Полентије (данас Пијемонт) у којој је Аларих био побеђен и приморан да се повуче. Међутим, при повлачењу, задржао се код Вероне, изгледа с намером да се ипак на неки начин докопа Галије. Стилихон је кренуо за њим и у јулу или августу одиграла се значајна битка код Вероне у којој је Аларих доживео тежак пораз и претрпео огромне губитке. Био је приморан да се повуче и насели у варварској земљи између Далмације и Паноније[19]. Како Визиготи нису имали никакав федератски споразум ни са Равеном ни са Константинопољем, харали су уздуж и попреко источним Илириком. Најзад, Стилихон је успео да наговори Хонорија да склопи са Визиготима споразум о федератском односу, а Аларих је вероватно 405. по трећи пут постао врховни војни заповедник Илирика, што је било озбиљно кршење суверенитета Источног римског царства, с обзиром да је Илирик потпадао под јурисдикцију Константинопоља.

Други поход на Италију и пљачка Рима 410. године

Пљачка Рима 410. године. Француска минијатура из 15. века

Године 407. Хонорије је почео да планира напад на Источно римско царство и у ту сврху се удружио са Аларихом и Визиготима. Међутим, Аркадије је умро 408. године, тако да је инвазија била одложена. Аларих је, међутим, тражио исплату обећане суме новца од 1.814 кг злата[22]1. Хонорије се двоумио, али Стилихон је сматрао овај захтев оправданим, те је издејствовао одобрење Сената за исплату ове суме, међутим, Хонорије је неочекивано ухапсио Стилихона 14. августа да би га већ 22. августа погубио. Волфрам такође наводи да је одмах након Стилихоновог убиства побијено на хиљаде варвара који су живели у Италији. Многи Стилихонови војници нероманског порекла, међу којима и 12.000 Гота које је Стилихон узео од Радагајста, одмах је прешло у Аларихове редове. Према Зосиму, огроман број Визигота је дезертирао из редова римске војске пошто су у Италији били масакрирани чланови њихових породица. Зосим наводи број од 30.000 људи[20], али Хедер сматра то претераним и наводи број од 12.000. Било како било, Аларих је након тог догађаја кренуо у одлучујући поход на Рим. Са собом је имао војску од 40.000 људи[20].

У септембру 408. године, Аларих је са својом војском већ био пред вратима Рима. Након преговора са Сенатом, Римљани су му платили откуп те је он подигао опсаду. Откуп се састојао од 2.267 кг злата, 13.607 кг сребра, 1.360 кг бибера, 3000 црвено обојених кожа и 4.000 свилених туника[22][23]. Богату откупнину готски краљ је разделио својим следбеницима како би учврстио свој положај у време када није имао успеха у преговорима са римским властима. Подигавши опсаду Рима, упутио се ка Равени да лично преговара са Хоноријем о додели комада земље између Венецијанског залива и Дунава на којем би се Визиготи могли трајно населити. Међутим, Хонорије никако није пристајао на Аларихове захтеве и превише је одуговлачио преговоре, тако да је Аларих поново кренуо на Рим 409. године[22].

У новембру или децембру 409. године, Аларих је постигао споразум са Сенатом и поставио је Приска Атала за цара у Риму. Атал је изгубио Африку која је хранила Рим житом, Визиготи су били суочени с глађу, а Аларих је одлучио да се опет приближи законитом цару, те је јавно

ражаловао Атала и послао царске инсигније Хонорију у Равену. Хонорије је пристао да преговара са Аларихом, међутим, пре самог сусрета западноримског цара и готског краља Аларихов заклети непријатељ, Сар, самоиницијативно је извршио напад на Визиготе и нанео им тежак пораз. Хонорије је онда променио мишљење и дочекао Сара са почастима, а Аларих је онда кренуо по трећи пут на Рим[24].

Дана 24. августа 410. године Визиготи су ушли у Рим кроз врата Саларија која су се налазила на североистоку града. Претпоставља се да је капије града отворила извесна госпођа високог рода која није могла да поднесе да толики људи пате под опсадом. Рим је био три дана препуштен на милост и немилост Визиготима који су стекли огроман плен непроцењиве вредности, међу којима је било и благо из Соломоновог храма које је Тит донео из Јерусалима (између осталог и Соломонов сто). Такође је била заробљена и Гала Плацидија, Хоноријева и Аркадијева сестра и кћерка Теодосија Великог. Постоје приче да ју је ухватио сам Атаулф, међутим, врло је вероватно да су измишљене с обзиром да се касније он и оженио њоме[24]. Иако је пљачка Рима била велики психолошки ударац за његове становнике, штета нанесена самом граду била је скромна будући да су се Визиготи ограничили на спаљивање Сенатске већнице. Такође, Аларих је као аријански хришћанин поштео римске цркве и наредио је својим људима да не убијају становнике Рима.

Аларихова смрт и сахранаМало се зна о догађајима који су следили пљачку Рима[25]. Зна се да су Визиготи, пошто су напустили опљачкани и понижени Рим, кренули на југ ка Африци. Аларих је хтео да освоји север Африке, који је био житница Римаи да тиме обезбеди храну својим изгладнелим саплеменицима. Кренули су ка Бриндизију одакле је Аларих хтео да пређе на Сицилију и одатле, у Африку. Међутим, док су опседали Консенцу, Аларих је напрасно умро од маларије.

Према изворима, Аларих је сахрањен у кориту реке Бусенто. Десетине робова су радили дан и ноћ на скретању тока реке, након чега су одржане погребне церемоније и Аларихово тело сахрањено заједно са великим благом. Затим су бране подигнуте и вода се вратила у свој пређашњи то, сакривајући гроб великог готског вође, док су сви робови који су учествовали у овом подухвату, побијени, како никад нико не би сазнао место Алариховог гроба.

Визиготи у Аквитанији

Визиготска копча за појас, позлаћена и посребрена бронза са стакленим украсима. Прва половина 6. века, визиготска Аквитанија. Нађено 1868. године у визиготском археолошком

налазишту Тресана у ПровансиАлариха је наследио његов шурак, Атаулф, који је наставио политику коју је започео Аларик, међутим, одустао је од похода на Африку, већ је кренуо на запад, ка Галији, у коју је стигао 412. године. У септембру 411. Хоноријев војсковођа, Флавије Констанције, поразио је и уклонио узурпатора Константина III који се прогласио царем у Британији, али се у Мајнцу

… Кад су почели да расправљају о миру, он [Аларих] је употребио

изразе који су били претерани чак и за једног арогантног варварина:

изјавио је да неће прекинути опсаду све док не добије све злато и сребро које постоји у граду, као

и сва покретна добра и робове варваре. Када је један од

амбасадора питао шта би оставио грађанима ако би све то

узео, одговорио је: "Њихове животе."

Зосим из Константинопоља, Нова историја (5.40)[21]

убрзо појавио нови противцар Јовин. Пошто су стигли у Галију, Атаулф је подржао Јовина[25]. Међутим, кад је Јовин прогласио свог брата Себастијана за савладара, Атаулф је променио страну и склопио споразум са Хоноријем, који је обећао да ће Визиготима дати земљу у Галији и да ће их снабдети житом. Атаулф је онда у Хоноријево име поразио Јовина и његовог брата Себастијана и предао их преторијанском префекту, Дарданију који их је обојицу погубио и послао њихове главе у Равену где су биле јавно изложене[26]. Такође је погубио и Јовиновог помоћника, Гота Сара, који је највероватније припадао готској краљевској породици Амали која се још у доба Атанариха борила за превласт над микрогрупом Тервинга против Балтија, друге краљевске породице којој је и сам Атаулф припадао.

Међутим, Хонорије није испунио свој део погодбе и Визиготима и захтевао је да се врати Гала Плацидија, тако да је дошло до нове побуне Визигота: Атаулф је напао Марсеј, али није успео да га освоји, чак је једва и живу главу извукао, међутим, потом је кренуо на исток и освојио Нарбон, Тулуз, Бордо и друге градове на југу, тако да су Визиготи крајем 413. године већ имали потпуну превласт над Аквитанијом[27].

Гала Плацидија, портрет из њене гробнице у Равени

Јануара 414. године, Атаулф се оженио Галом Плацидијом у Нарбону, и тако је ставио до знања да жели да постане део римске царске породице и нови претендент на место римског цара. Међутим, Флавије Констанције, Хоноријев магистер милитум (лат. magister militum), почео је да врши велике притиске на Визиготе, те је блокирао медитеранске галске луке. Као одговор, Атаулф је прогласио Приска Атала за августа у Бордоу 414. године[25]. Али Констанцијева поморска блокада је била успешна те је Атаулф био приморан да се 415. године повуче својим људима у северну Хиспанију, у провинцију Тараконенсис. Приск Атал је покушао да побегне, али га је Констанције ухватио и послао у изгнанство где је бивши узурпатор касније преминуо. По свој прилици, Констанције је у свему овоме имао и лични интерес — изгледа да је претендовао на руку Гале Плацидије коју му је Хонорије на крају и обећао само да истера Готе из Галије.

Визиготи су истерали Вандале из Барсина (данас Барселона) и ту се задржали. Гала Плацидија је 415. родила дете, сина, којем су дали име по деди, оцу Галином, Теодосију. Штавише, бездетни Хонорије, западноримски цар, био је стриц малог Теодосија, чиме се мали Теодосије претворио у Хоноријевог наследника[25]. Међутим, Теодосије је умро само две недеље по рођењу, а Атаулф је почео да планира оснивање нове визиготске државе на тлу Хиспаније. Међутим, Атаулф је био убијен у палати у Барсину августа 415. године. Наводно, убио га је извесни Дубије[25] чијег је господара Атаулф убио. Име тог наводног Дубијевог господара извори не помињу, али га описују као краља једног дела Гота, што нас наводи на закључак да је веома могуће да се радило о Сару, поготову што је након Атаулфовог убиства престо узурпирао Саров брат, Сигерих, иако је Атаулф, пре него што је издахнуо, именовао свог брата за наследника на визиготском престолу[25]. Сигерихова владавина, иако врло кратка (трајала је само седам дана), забележена је по великим суровостима — чим је дошао на престо, побио је свих шест Атаулфових синова из брака који је претходио овом са Галом Плацидијом, а саму Галу изложио суровим понижењима[27]. Највероватније је да је убио и Атаулфовог брата, јер се исти више не помиње у изворима[25]. Након само седам дана владавине, Сигерих је такође убијен, а за краља је поглашен Валија, који према изворима, није био ни у каквом крвном сродству са Атаулфом и династијом Балти. Када је власт преузео Валија, вратио је Галу Хонорију у замену за храну. Хонорије је натерао Галу да се уда за Констанција, кога ће врло брзо прогласити својим сувладарем на престолу Западног римског царства.

Оснивање тулуске визиготске државеВалија је одиграо кључну улогу у стварању визиготског краљевства. Након безуспешног покушаја преласка у Африку, склопио је мир са Хоноријем обавезавши се да ће истерати Вандале, Свеве и Алане који су 409. године упали у Хиспанију. Због веома мало информација у изворима, мало се зна о врсти договора који су постигнути. Оросије говори о томе да су Визиготи морали да дају таоце високог ранга и да обећају да ће се борити за интересе Римског царства. Међутим, нигде се не помиње да се ради о федеративном споразуму, тако да су се вероватно склапали посебни споразуми сваки пут кад би Царству биле потребне услуге Визигота у замену за храну[25].

Свеви су се сконцентрисали у Галецији (данашњој Галицији) и успоставили престоницу у старом римском граду Бракара Августа (данашња Брага у Португалу). Године 411. склопили су федератски споразум са Римљанима и одржали своју независност све до 585. године, када су их Визиготи поробили под вођством краља Леовигилда. Један део Вандала, Хаздинзи, населио се заједно са Свевима у Галицији, а други део, Силинзи, на југу полуострва, у Бетици. Алани су заузели територије провинције Лузитаније и западни део Картагиненсис[27].

Године 416. Валија је са својим Визиготима кренуо у поход против Алана и Вандала, који је трајао све до 418. године. Године 417. силиншки краљ, Фридибалд, поражен је на бојном пољу, заробљен и послат у Рим, а алански вођа Атакс је такође погинуо у борби. За мање од две године, Свеви и Хаздинзи су били сатерани на ограничени простор у северозападним планинским венцима Иберијског полуострва, међутим, 418. године Констанције је послао наређење да се повуку и врате у Галију. Визиготи су радо послушали наређење и отпочели су насељавање у галским провинцијама Аквитанија Секунда са престоницом у Тулузу. Валија, међутим, није дуго поживео — следеће, 419. године, напрасно је умро и није иза себе оставио наследника[27].

Након повлачења Визигота из Хиспаније, Свеви и Вандали су наставили с међусобним борбама. Свеви су протерали Вандале Хаздинге са територија које су окупирали у Галицији. Вандали су наставили да безпоштедно пљачкају римско становнишво што је проузроковало поновни долазак римских трупа, међутим, како Римљани нису имали среће у сукобима са варварима, убрзо су се повукли, а Вандали су око 429. године напустили Иберијско полуострво и отишли на север Африке где су основали краљевство које је трајало све до 6. века.

Визиготски племићи су за Валијиног наследника одабрали Теодориха који је уједно био и први краљ у тулуском краљевству. Теодорих I је имао шест синова: Турисмунда, Теодориха, Фридериха, Еуриха, Рицимера и Химнериха, од којих су чак тројица постали визиготски краљеви — Турисмунд, Теодорих и Еурих. Извори помињу да је Теодорих II био Аларихов унук, али се не зна да ли је Аларих био отац Теодориха I или његове жене, мајке Теодориха II. У сваком случају, ово тумачење објашњава одсуство било каквог противљења избору Теодориха I на визиготски престо, јер је то значило да на престо долази законита краљевска лоза Балта[28].

Теодорих I је наставио борбу против Вандала, Алана и Свева, међутим, 421. године је умро Констанције, а 423. и Хонорије. Теодорих I је сматрао да се федератски однос са Римским царством тиме завршио, те је искористио прилику и проширио визиготске територије на Хиспанију. На руку су му ишле унутрашње борбе око престола настале у Западном римском царству након Хоноријеве смрти, као и самопроглашење узурпатора Јована 423. године који није добио подршку источноримског цара, Теодосија II. Визиготи су, додуше, подржали Теодосија када је прогласио сина Констанција и Гале Плацидије, Валентинијана III, царем Западног римског царства, а Галу Плацидију регенткињом.

Потом је Теодорих покушао да прошири своје територије. Желео је пре свега да освоји Арл,

град који је представљао важну раскрсницу трговачких путева, међутим, магистер милитум Галије, Аеције је, уз помоћ Хуна 427. године, поразио Визиготе код Арла и натерао их да се врате у Аквитанију. Године 436. ипак је успео да освоји Нарбон и да добије излаз на Медитеран и пролаз ка Пиринејима, иако је Литорије уз помоћ Аеција и Хуна у првом тренутку успео да одбрани град. Опијен успехом, Литорије је повео Хуне на Тулуз, али је претрпео тежак пораз и умро у заробљеништву од рана задобијених у бици[29].

Битка на Каталаунским пољима

Мапа кретања римских и визиготских снага с једне стране, и хунских с друге у бици на Каталаунским пољима

Валентинијанова сестра, Хонорија, у очајничкој жељи да побегне од целибата и испосничког живота у ком је чамила већ 14 година у Константинопољу под будним оком Теодосијеве сестре Пулхерије, као и уговореног брака са римским сенатором, послала је Атили прстен као знак позива у помоћ. Можда Пулхерија и није овим гестом желела да обећа варварину да ће му бити жена, али Атила је међутим, овај гест протумачио као понуду брака, па је с пуним правом тражио половину Западног римског царства као мираз. Према Гибону, Валентинијан III, кад је то сазнао, глатко је одбио варварина, а Хонорију није погубио само захваљујући Гали Плацидији[29]. Волфрам међутим, говори како је Запад био спреман да размотри ову понуду, али 450. године је умро Теодосије II који је заговарао ову политику и на источноримски престо је дошао Марцијан који је енергично захтевао да се прекину понижавајући преговори и престао да плаћа данак Хунима. Према Волфраму, ово је био разлог за хунску инвазију на Запад, иако се Атила првобитно двоумио пре него што је донео коначну одлуку[30].

С друге стране, Атила се одлучио да нападне баш Галију вероватно под утицајем вандалског краља, Гејсериха, који је имао личне разлоге да прижељкује пропаст визиготске државе. Једна од Теодорикових кћерки је била удата за Гејсериховог сина, Хунериха. Међутим, Аеције је подсетио Гејсериха на раније обећан брак са Валентинијановом кћерком, Евдокијом, те је визиготска принцеза била је оптужена да је покушала да отрује свекра те ју је Герсерих казнио одсецањем носа и ушију и послао назад оцу. Теодорик је желео да се освети, а Аеције му је обећао помоћ, међутим, Вандали су имали моћног савезника, хунског вођу Атилу[29].

С друге стране, Франци су такође дали Атили још један ваљан разлог да нападне Галију. Након смрти франачког краља Хлодија, око престола су се борила његова два сина, од којих је млађи, Меровех, потражио помоћ од Рима, а старији од Хуна2, што је Атили дало савршен изговор за инвазију Галије.

До одлучујућег сукоба је дошло на Каталаунским пољима, неких 20 км од француског града Троа, 20. јуна 351. године. Битка се претворила у прави покољ — према Јорданесу, тог дана је погинуло око 162.000 људи са обе стране, док Исидор Севиљски тврди да је било 300.000 мртвих[29]. Сам Теодорих I је погинуо на самом почетку битке — док је јахао пред војском, погодила га је стрела остроготског вође Андага. Истог тренутка га је заменио његов син Турисмунд не дозволивши да паника овлада Визиготима, што је на крају довело до убедљивог пораза хунског вође Атиле, који је након битке био приморан да се повуче[29].

Од Каталаунских поља до Вујеа

Визиготско краљевство са седиштем у Тулузу

Турисмунд је био први визиготски краљ који је почео да размишља о осамостаљивању од Рима, што га је учинило сметњом за Аеција. Међутим, Турисмунд је такође имао преамбициозну браћу, Теодориха и Фридериха, који су у договору са Аецијем, на крају 453. године убили свог брата након само две године владавине. На престо је дошао Теодорих као Теодорих II, а Фредерих је био савладар, што је Теодориху помогло да своју осталу млађу браћу држи на оку.

Године 453. и 454. Теодорих је за рачун западноримског цара угушио устанак багауда (лат. bagaudes)3 који су постали несносна сметња великим земљопоседницима у провинцији Тараконенсе.

Након што је Валентинијан убио Аеција (454), следеће године Валенинијана су убиле Аецијеве присталице. На западноримски престо дошао је Петроније Максим, који је Авита прогласио врховним војсковођом (лат. magister militum) и послао га у Тулуз не би ли овај добио подршку Визигота новом цару, међутим, тад је вандалски краљ Гејсерих напао Рим и Петроније Максим је изгубио живот у том нападу4. Теодорих је онда прогласио Авита западноримским царем. Авит је потом кренуо на Италију, међутим, врло брзо му је била потребна помоћ, али Теодорих се није одазвао јер је у међувремену у својству федерата кренуо на Свеве који су почели да нападају Бетику. Године 456. Теодорих II је победио свевског краља Рехијара у бици код реке Орбиго на неких 20 км од данашњег града Асторге и тиме опет успоставио ред у Хиспанији[32].

Авита је наследио Мајоријан, који је између 458. и 459. године успео да победи Визиготе и да их примора на прихватање новог федератског односа. Међутим, Мајоријана је убио Рицимер, који је на западноримски престо поставио новог цара, Либија Севера, кога су Визиготи подржали. Године 463. Фридерих је погинуо у на бојном пољу, а три године касније, Теодориха је убио његов брат Еурих и заменио га на визиготском престолу[33].

Еурих је био један од најзначајнијих визиготских краљева и први краљ који је владао потпуно независним краљевством Визигота. За време његове владавине Визиготско краљевство је знатно проширило своје територије на рачун већ умирућег Римског царства где је Рицимер мењао једног за другим цареве. Еурих је искористио ситуацију и освојио Провансу и римску провинцију Тараконенсе, као и Леон, Паленцију, Сарагосу и Памплону. Такође је веома сузио територију Свева и свео их на визиготске вазале. Када је Одоакар, варварски вођа федерата, сменио последњег западноримског цара, Ромула Августула 476. године, Еурих је са својом војском стигао до Роне. Држава којом је владао бројала је неких 200.000 Визигота[34] што је било око 5 % од укупног становништва визиготске територије[36].

Еурих је такође познат по томе што је био први визиготски законодавац. Наредио је да се сакупе и запишу сви визиготски закони који су се до тада чували само у усменом облику. Кодекс, који је настао негде између 466. и 481, познат је као Еурихов кодекс (лат. Codex Euricianus) и дело је извесног Леона, краљевског секретара, који га је сачинио у Тулузу. Визиготи су по први пут почели да се руководе законима а не ообичајним правом. Овај законик је важио само за Визиготе, јер су се Хиспаноримљани водили Римским законом, иако у спору између Визигота и Хиспаноримљана имао је предност Еуриков кодекс[35]. Кодекс је имао 400 поглавља, од којих је до данашњих дана сачувано 50 (од 276 до 336), захваљујући открићу монаха из манастира Сен Жермен де Пре. Прво се сматрало да је година његовог проглашења 476, међутим новија истраживања су доказала да је проглашен нешто касније, 480[37].

Еурих је такође био један од ретких визиготских краљева који је умро природном смрћу. Завршио је свој живот 484. године у Арлу. Наследио га је његов син, Аларих II.

Пропаст тулуског краљевства

Рукопис Алариховог бревијара, данас се налази у Оверњу, Клермон у Француској

Аларих II је преузео место свог оца 28. децембра 484. године. Био је веома млад, као и франачки краљ, Хлодовех I, који је стајао на челу будуће хришћанске силе и водеће краљевине у региону. Први додир ова два краља су имала када је Хлодовех напао територију римске енклаве, западне Галије којом је управљао римски војни заповедник (лат. dux), Сијагрије5. Сијагрије је претрпео тежак пораз од Хлодовехових Салијских Франака у бици код Соасона 486. године, те је побегао у Тулуз, тражећи уточиште од Алариха. Аларих га је, међутим, заробио и предао Хлодовеху, који га је касније погубио[33]. Године 490. Аларих се борио на страни остроготског краља, Теодориха, против Одоакара. Након победе над Одоакаром, Теодорих се оженио Хлодовеховом сестром, а Алариху је дао руку своје кћери, Тиндиготе, из чијег ће се брака родити будући визиготски краљ, Амаларих.

Хлодовех је почео напредовање по визиготској Галији између 494. и 497. Године 496. прешао је Лоару, а 498. окупирао је Бордо и заробио готског команданта града. Велики број Визигота настањених у Галији је кренуло да имигрира у хиспански део краљевства. Прелазак Хлодовеха са аријанства на никејско хришћанство 497. године само је додао још један разлог за инвазију на аријанске Визиготе. До одлучујуће битке дошло је маја 507. године код Вујеа, у близини Поатјеа, у којој су Франци нанели тежак пораз Визиготима, а сам краљ Аларих II је погинуо, наводно од руке самог Хлодовеха. Трупе његовог таста, Теодориха, који је желео да му помогне, нису биле позване у помоћ. Мобилизација Острогота је била извршена тек 508. године[33]. Визиготи су били након тога приморани да се повуку из скоро целе Галије и да напусте своју престоницу, Тулуз. Остала им је једино Септиманија и западни део Нарбонске Галије. За новог визиготског краља, војска је извикала Гесалeиха, ванбрачног Алариховог сина, пошто је његов законити син и унук Теодориха Великог, Амаларих, био још увек беба.

Иако jе на војном пољу владавина Алариха II имала катастрофалне последице, на правном и верском пољу Аларих је дао велике и важне доприносе. Наредио је да се сакупе закони његових римских поданика у књигу која је позната под називом Lex Romana Visigotorum или Аларихов бревијаријум (лат. Breviarium Alaricianum), који је био одобрен 2. фебруара 506. Овај законик није поништавао Еурихов законик, већ га је допуњавао, проширивши своју јурисдикцију и на римске поданике краљевства. Такође је исте године уз Аларихово одобрење, био одржан Сабор никејских хришћана и Агду. Значај ових поступака је у томе што су били први потези те врсте на територији варварских држава наследница Римског царства[33].

Визиготска ХиспанијаДетаљније у Визиготска Хиспанија

Од Гесалеиха до ЛиувеНакон катастрофе код Вујеа, престоница је премештена у Нарбон, где је Гесалеих, Аларихов старији, ванбрачни син, био проглашен за Алариховог наследника, који је наставио борбу против Франака, међутим, није имао много успеха, јер је и сам Тулуз био запаљен и опљачкан[38]. Престоница је привремено била премештена у Барселону. Остроготи су тек

508. године спремили војску и кренули у Галију да се супротставе Францима и Бургунђанима[39][38].

Године 510. по Гесалеих се сукобио са Остроготима и био протеран из Хиспаније. Једно време је боравио код Вандала у Африци, а потом и у Аквитанији, где је сакупио војску и кренуо потом на Хиспанију, међутим, код Барселоне је доживео велики пораз. Гесалеих је покушаои да побегне у Бургундију, међутим, Остроготи су га ухватили на реци Дуранс и погубили као побуњеника[38][39].

Визиготска копча из 6. века. Национални археолошки музеј, Мадрид

Теодорих је у међувремену прогласио себе регентом у име свог малолетног унука, Амалариха. Током његовог регентства није било много ни унутрашњих ни спољних сукоба, иако су Осторготи успели да поврате од Франака неке градове као што су Безје и Родез[39]. За време владавине Острогота, владала је прилично велика верска толеранција. Иако је било повремених ексцеса, током 15 година остроготске владавине, два готска народа су се доста приближила један другом[38].

Након смрти Теодорика Великог, на остроготском престолу у Италији наследио га је његов унук Аталарих, а на визиготском престолу у Хиспанији, његов други унук, Амаларик. Граница између два краљевства је успостављена на Рони и ту је остала следећих 11 година[38][39].

Амаларих се оженио Хлодовеховом кћерком Хлотилдом, која је била веома побожна никејска хришћанка. Кад су њена браћа чула да је Амаларих злоставља и присиљава да пређе у аријанство, сакупили су војску и кренули на њега. У бици код Нарбона у јесен 531. године Хилдеберт је однео убедљиву победу над Амаларихом, који је морао да побегне у Барсино (данашња Барселона), где је, кад је покушао да потражи уточиште у цркви, био убијен[38][39].

Након Амаларихове смрти, за визиготског краља је био проглашен Теудис, Острогот који је био намесник у Хиспанији за време Теодориховог регентства. Године 541. године Франци су извршили инвазију на хиспанске територије Визиготског краљевства. Прешавши Пиринеје ушли су у Навару и освојили Памплону и стигли до Цезаре Августе (данас Сарагоса) коју су опседали 49 дана. Теудис послао војску са Теудигиселом на челу који је одсекао одступницу преко Пиринеја и тешко поразио Франке. Након овог пораза, Франци неће залазити на визиготску територију више од 50 година[38]. Теудис се такође борио са Византинцима, с мањим или већим успехом.

Теудис је такође наставио с праксом верске толеранције која је владала у доба Теодориховог регентства. У току његове владавине, одржана су чак три сабора између 540. и 546. године[40].

Теудис је такође регулисао цене судских услуга издавши Закон о ценама судских услуга, чиме је желео да стане на пут злоупотреби судија које су понекад наплаћивали астрономске суме странама у споровима као мито. Томпсон сматра да нема разлога да се верује да се овај закон примењивао на Визиготе: био је намењен искључиво римским судовима и односио се на римске управитеље провинција, а не на визиготске дуксе[38].

Теудис је завршио своју шеснаестогодишњу владавину тако што је био убијен у својој палати 548. године. Наследио га је Теудигисил, међутим, његова владавина је била кратког века. Убијен је у Севиљи на неком банкету следеће године. Наследио га је Агила I, против кога је устао Атанагилд, визиготски племић. Атанаглид је позвао у помоћ Византинце који су се радо одазвали и помогли Атанагилду да порази Агилу, кога су на крају убиле његове

присталице 555. године. Атанагилд, пошто је био проглашен за краља, покушао је да удаљи Византинце из Хиспаније, али му то није пошло за руком. Византинци ће остати на медитеранској обали Иберијског полуострва све до 624. године[38].

Атанагилдова владавина је на политичком пољу, била катастрофална. Букнули су многи устанци, избила је финансијска криза. Године 568. је изгледало да ће се визиготска држава распасти на низ маљих краљевина[38].

Након Атанагилдове смрти, Лиува је проглашен краљем у Нарбону. Лиува је исте године прогласио свог млађег брата, Леовигилда, за сувладара и поверио му је управу над Хиспанијом, док је он остао у Нарбону да управља Нарбонском Галијом и надгледа северне границе визиготског краљевства са Францима[38]. Умро је из непознатих разлога 572. године у палати у Нарбону.

Обнова и успон Толедског краљевстваО Леовигилдовом животу и владавини налазимо вредне податке у делима једног свештеника никејског хришћанства, Јована из Биклара, који је гајио дубоко поштовање према јеретичком краљу.

Леовигилд је, у за десет година од ступања на престо, успео да поново успостави ред у земљи и да Визиготско краљевство опет постави на ноге. Извршио је монетарну реформу и почео да кује новац који се сасвим разликовао од византијског[41] и почео је да носи краљевску одећу, за разлику од досадашњих краљева који су се облачили исто као и њихови поданици. Такође је веома успешно ратовао против Византинаца и Свева. Елиминисао је потпуно било какав знак побуне или узурпаторства[41].

Леовигилд је такође извршио реформу Еуриховог кодекса. Неке законе је преправио, неке укинуо, а такође је додао и низ нових закона, међутим, ништа од тога није сачувано осим 324 одлуке које је Рекесвинт унео у свој кодекс који је објавио око 654. године. Такође је, као и многи други, покушао да уведе наследну владавину, те је 573. године прогласио своје синове наследницима.

Значајан догађај из периода Леовигилдове владавине је и сукоб са Херменегилдом, његовим старијим сином, који је по наговору своје жене, франачке принцезе Ингунде, кћерке Брунхилде и Зигеберта од Аустразије, и монаха Леандра, брата Исидора Севиљског, одбацио аријанизам, прихватио никејско хришћанство[41].

Леовигилд је прво покушао да ступи у контакт са својим сином и да преговара, међутим, није имао успеха. Такође је био војно заузет сукобом с Византинцима, а потом и са Баскима који су почели да харају по Тараконенсису. Сукоби са Баскима су трајали целе 581. године[41]. Како су сви покушаји да разговара са Херменегилдом пропали, Леовигилд је 582. коначно кренуо на Севиљу да угуши устанак свог сина. Херменегилд је успео да побегне из Севиље, а устанак окончан фебруара 584. године. Херменегилд је изгледа био заточен у Тарагони где га је годину дана касније, 585, убио извесни Визигот по имену Сисиберт, када је одбио да се исповеди аријанском свештенику[41].

Последњи велики Леовигилдов подухват било је освајање свевског краљевства Галиције и њено укључење у Визиготско краљевство 585. године као шесте провинције. Такође је укинуо никејско хришанство у Галицији и вратио аријанизам као званичну веру. Крајем године Свев Маларих је подигао буну коју је Леовигилд врло брзо угушио. Након тога, извори више не наводе било какав нови покушај поновног успостављања независности Галиције[41].

Прелазак на никејско хришћанство

Рекаред прихвата хришћанство.Муњоз Деграин (1888). Шпански сенат.

Након Леовигилдове смрти, наследио га је његов син, Рекаред. Иако Визиготи нису признавали наследну монархију, Рекаред није имао противника приликом ступања на престо, делом захваљујући одлучној и чврстој владавини свог оца, али и делом због сопствених заслуга. Рекаред ће остати запамћен као први визиготски краљ који је одбацио аријанство и прихватио никејско хришћанство које је уједно прогласио и државном религијом[43].

Након Леовигилдове смрти, Рекаред је прво покушао да изглади односе са франачким краљевима, Хилдебертом од Аустразије и Гунтрамом од Бургундије. Хилдеберту је понудио 10.000 суелда[43] у замену за склапање савеза, што је овај оберучке прихватио[43], Са Гунтрамом, међутим, није имао исту срећу, јер је 589. Гунтрам напао Септиманију, међутим, доживео је катастрофални пораз[43].

Рекаред је наставио политику чврсте руке према визиготском племству[42], међутим, оно по чему је Рекаред најзначајнији је напуштање аријанства и прелазак на никејско хришћанство.

Рекаред је почетком 587. године прихватио никејско хришћанство и крстио се у тајности. Проглашење никејског хришћанства државном религијом извршено је на Трећем сабору у Толеду, одржаном 589. године[43]. На овај начин Рекаред је постигао верско уједињење свих поданика Визиготског краљевства[42].

Преобраћење је изазвало извесни отпор међу Визиготима. Кад је стигла вест о преображењу у Септиманију, у Нарбони је подигнут устанак. Устаници су потражили помоћ од Гунтрама, бургундијског краља, што је изазвало франачку инвазију на Септиманију 589. године када су Франци доживели тежак пораз[42][43].

Информације о остатку Рекаредове владавине су нејасне. Исидор Севиљски хвали његову мирну владавину, милосрђе и великодушност. Вратио је велике комаде земље цркви а неке и приватним лицима које су биле конфисковане за време владавине његовог оца и основао је и саградио многе цркве и манастире.[46].

Уједињење Иберијског полуострва и почеци опадања визиготске државе

Изборна круна Рекесвинта, део Блага Гваразара нађеног у Гвадамуру код Толеда, украшена бисерима, сафиром и гранатима. Са круне висе слова (R)ECCESVINTUVS REX ОFFERET и

византијски крст. Данас се налази у Националном археолошком музеју у Мадриду.Након Рекаредове смрти, Визиготи су се опет вратили свом старом обичају наслеђивања престола путем насиља. Визиготски краљеви су и даље безуспешно покушавали да изборну монархију учине наследном. Након смрти Рекареда, следили су краљеви чије су владавине биле кратког века — долазили су силом на престо и силом су уклањани с престола.

Када је Рекаред умро децембра 601. године, на престолу га је наследио његов син Лиува II, кога је након 18 месеци владавине збацио Витерих и себе прогласио краљем[47]. Витерих је био убијен априла 610. године, и на престолу га је наследио Гундемар, чија је владавина била кратког века — умро је природном смрћу у фебруару 612. године у Толеду. За време своје

кратке владавине, сазвао провинцијски сабор у Толеду 610. године на ком је Толедо проглашен за верски центар визиготске државе и водио је мање више успешне борбе против Баска (610) и Византинаца (611).

На визиготском престолу наследио га је Сисебут који је познат по својој веома суровој антијеврејској политици и по томе што је био први краљ који је отпочео систематски прогон Јевреја на Иберијском полуострву. Исидор Севиљски критикује Сисебутове методе насилног покрштавања у свом делу "Етимологије"[47]. Такође постоје извори који тврде да само хришћанско становништво није одобравало сурове Сисебутове антијеврејске мере[47].

Сисебута је у ко зна ком по реду јаловом покушају успостављања наследне краљевине наследио његов син, Рекаред II, који је међутим, само након неколико дана владавине, био убијен, а на његово место је дошао Сисебутов војсковођа, дукс Свитнила[47]. Најзначајнији догађај за време владавине Свинтиле је свакако коначно протеривање Византинаца са Иберијског полуострва. Исидор Севиљски смешта овај догађај између 623. и 625. године у свом делу Историја Гота[47]. Племство, које није било наклоњено Свинтили, дигло је устанак против краља и сменило га[48]. Предводио их је племић из Септиманије, Сисенанд, који је потом био проглашен за краља 26. марта 631. године. Сисенанд је одмах организовао четврти општи Сабор у Толеду који се одржао 633. године у цркви Санта Леокардија којим је председавао Исидор Севиљски. На том сабору, Свинтила је проглашен издајником и протеран заједно са својом породицом, а његово имање конфисковано[48].

Сисенанд је умро 12. марта 636. године у Толеду. Наследио га је Хинтила, који је, кад је био изабран за краља, имао већ 86 година[49]. За време Хитнилине владавине, предузето је масовно насилно покрштавање Јевреја, одржано 1. децембра 638. године[49]. Хинтила је такође донео закон по ком сви будући краљеви морају да положе заклетву да ће прогонити све непријатеље хришћанске вере, а нарочито Јевреје[48][49].

Након Хинтилине смрти 639. године, на престо је дошао његов син, Тулга, кога је стари краљ још за живота прогласио својим наследником[49]. Године 642, Тулгу је са престола збацио Хиндасвинт, племић од 79 година.

Кад је ступио на власт, Хиндасвинт је прво наредио да се погубе сви они који су у прошлости ковали завере против краља. Друге је пак протерао, а њихова имања, жене и децу предао својим присталицама[51]. Према Фредегару, погубио је 200 припадника високог готског племства (лат. primates) и око 500 припадника нижег готског племства (лат. mediocres)[50][51].

Хиндасвинт је такође започео амбициозну темељну ревизију Леовигилдовог законика (лат. Liber Iudiciorum) коју је на крају завршио и објавио његов син, Рекесвинт. Такође је донео и низ нових закона од којих је укупно 99 ушло у Законик који је објавио Рекесвинт[51].

Сурова Хиндасвинтова политика је ипак донела мир и просперитет визиготској држави. Корупција је сведена на минимум, није више било устанака против краља, проглашени су нови закони и изједначено је станвништво пред законом[51][52].

Након Хиндасвинтове смрти, власт у визиготској држави је преузео његов син, Рекесвинт, чему су се успротивили неки племићи. Устанак је избио у Септиманији, у провинцији Нарбоненсе, који је међутим, брзо био угушен. Међутим, иако је заробио велики број устаника, није желео да их казни јер је схватио да му више иде у прилог да их помилује, те је сазвао Осми општи сабор у Толеду 653. године на ком је тражио да га ослободе краљевске заклетве против издајника који је институционализовао Хиндасвинт. С друге стране, обновљена је оштра антијеврејска политика, а закони против хришћана који би се преобратили у јудаизам су постали много строжи[51][52]. У својих 23 године владавине, Рекесвинт је наставио политику свог оца у очувању реда и мира на целој територији краљевине што је омогућило известан просперитет визиготске државе.

Последњи краљевиГодине 672. Рекесвинт се тешко разболео и умро, а племићи су одмах присилили племића Вамбу да прихвати визиготски престо[53][51][52].

Вамба је за време своје владавине реновирао инфраструктуру краљевства, поправио путеве и аквадукте из римског периода, као и неке зграде, а такође је подигао нове у центру Толеда. Такође је организовао Једанаести општи сабор у Толеду. Током његове владавине забележени су и први покушаји муслиманске инвазије на Иберијско полуострво, а извори, додуше не баш тако јасно, помињу једну велику поморску битку где су Арапи изгубили 270 бродова.

Неуспели устанак војсковође Паула против Вамбе само доказао слабост круне у односу на клер и племство, те је Вамба 673. године, у циљу учвршћења краљевог ауторитета, промовисао закон о војној обавези племства и клера да пруже војну и економску помоћ краљу када се укаже потреба.

Крај Вамбине владавине је прилично нејасан и обскуран. Наводно га је племић Ервиг 680. године на превару лишио престола. Томпсон закључује да је ова прича највероватније била истинита јер се на Дванаестом сабору у Толеду који је Ервиг сазвао одмах по ступању на власт необично много инсистирало на објашњавању Ервиговог доласка на престо[54].

За време Ервига, криза у визиготској држави постала је све већа и видљивија која је још више била продубљена многобројним уступцима цркви и племству, као и великом епидемијом глади која је наступила након веома лоше жетве[55]. Такође је био појачан прогон Јевреја и донети су још стриктнији и суровији антисемитски закони[54].

Најзначајнији Ервигов допринос је ревизија Рекесвинтовог законика. Нови законик је објављен 21. октобра 681. До данас је очуван само један примерак оригиналног рукописа[54].

Ергвиг је удао своју кћерку Сикслону за Егику, Вамбиног рођака. На самрти, 687. године, прогласио је Егику својим наследником. Том приликом, натерао је Егику да му положи две заклетве: да ће увек штитити интересе његове породице и да ће увек делити правду у народу[54].

Када је Егика ступио на престо сазвао је Петнаести сабор у Толеду (688) и тражио да га бискупи разреше једне од те две заклетве. Бискупи су одлучили да је општи интерес важнији од интереса једне породице, те су Егику ослободили заклетве о заштити Ервигове породице[54].

За време Егикине владавине, дошло је до велике епидемије куге која је, према Мозарапској хроници, немилосрдно харала Иберијским полуострвом. Галија Нарбоненсе је била провинција која је највише била погођена. [56].

Егика је такође наставио антисемитску политику низом закона који су Јеврејима отежавали или онемогућавали зарађивање за живот[54]. На Седамнаестом сабору у Толеду одржаном 694. године, Егика је на основу наводних гласина да су Јевреји у визиготској држави у дослуху са Јеврејима из иностранства и да спремају велику заверу против свих хришћанских краљевстава, донео до тада најсуровије антисемитске законе као на пример да свако јеврејско дете са навршених седам година мора бити одузето родитељима и предато хришћанској породици где би било васпитано у духу хришћанства, и кад за то дође време, предати у брак са хришћанином[54]. Егика је умро природном смрћу 702. године. Наследио га је његов син, Витица, гроф провинције Галеције.

Витица и Родриго. Крај визиготског краљевстваВитица је испрва владао заједно са својим оцем две године, до Егикине смрти, 702. Витица је владао самостално осам година. Датум Витицине смрти и крај његове владавине су

непознати. Неколико спискова краљева имплицира његову смрт 710. године, понекад додајући и месец фебруар[54], док Хроника из 754. године смешта Витицину смрт у 711. годину. Како год било, Хроника пружа необориве доказе да је Витица био убијен у државном преврату који је предводио Родерих, уз помоћ извесног броја племића[59]. Други верују да је умро природном смрћу[60].

Након Витицине смрти или свргавања, визиготски престо је узурпирао Родриго, кога је изгледа подржало племство са двора, али не и бискупи. Родриго је марта 710. био проглашен за краља. Супротставили су му се Витицине присталице и рођаци, тако да је земља утонула у грађански рат и била подељена на источни део којим је владао Родерих и западни део којим су владале Витицине присталице.

Унутрашње раздоре и непријатељства искористио је Муса ибн Нусаир, валија Тингитанске Мавретаније, те је послао свог војсковођу Тарика ибн Зијада у поход на Иберијско полуострво. Тарик је 711. године прешао Гибралтар6 и почео да пљачка градове. Родерих, који је у том моменту био на северу Иберијског полуострва где се борио против Баска, похитао је одмах ка југу земље како би се супротставио страним нападачима који су по свој прилици имали помоћ како Витициних присталица, тако и Јевреја који су стране освајаче дочекали као ослободиоце. До одлучујућег окршаја дошло је 19. јула 711. године. Битка је трајала седам дана, све до 26. јула. Родерих је у овој бици изгубио престо, домовину и по свој прилици и живот, јер се од тог дана више не зна ништа о њему, а на бојном пољу његово тело није нађено[54].

У року од само 7 година (711—718), у неколико међусобно неповезаних похода, са не више од 25.000 војника и релативно малим бројем отворених битки, муслимани су успели да овладају готово целим полуострвом осим планинских крајева на северозападу који, по свој прилици, захваљујући својој неприступачности и оскудности, нису били довољно привлачни за освајање. Њихово даље напредовање у Европу зауставио је Карло Мартел, 732. године у чувеној бици код Поатјеа.

Погледајте и…• Списак раних готских владара • Визиготски краљеви • Визиготска Хиспанија • Муслиманско освајање визиготске Хиспаније • Црквени сабори у визиготској Хиспанији

Напомене1. Хервиг Волфрам наводи 4.000 фунти злата,[19], што је заправо, 1.814,368 кг.2. Приск из Панијума, византијски дипломата и историчар, не именује ова два брата, већ само наводи да је једног од њих видео у Риму. Постоје веровања да се у ствари радило о синовима непознатог франачког владара који је владао на обалама реке Некар (данашња Немачка), али аргументи М. Фонсмањ (Mem. de l’Academie, tom. viii. p. 464) доказују да је Хлодије имао два сина који су се борили за престо и да се један од њих звао Меровех, иако је веза између Меровеха и Хлодија веома дискутабилна[29].3. Багауде су били одбегли сељаци, сиромашни грађани незадовољни својим положајем, из редова како Римљана тако и федерата, који су се бавили друмским разбојништвом.4. Петроније Максим се оженио Валентинијановом удовицом, Евдоксијом како би стекао легитимитет, а такође је наредио и венчање свог сина са Евдоксијином кћерком, Евдокијом,

која је опет, била обећана сину вандалског краља Гејсериха, због чега је Гејсерих и кренуо на Рим. Кад је Гејсерих већ био близу Рима, Максим је одлучио да побегне, међутим, народ, кад је видео кукавичлук свог новог цара, убио га је каменицама.[31]5. Од 480. године, Сијагрије је, према Гргуру Турском, владао као краљ Римљана.6. Арапско име Гибралтара је Chabal Táriq, што буквално значи Тариково брдо[61]

Библиографија

Извори1. Socrates Scholasticus . Ecclesiastical History (извор) 2. Sozomen. Ecclesiastical History (извор)

Литература1. Самарџић, Н. Историја Шпаније, Плато, 2005. 2. P. J. Heather . Goths and Romans, 332—489, Clarendon Press, Oxford, England, 1991

(ISBN: 0-19-820234-2) 3. Речник хришћанске биографије и књижевности до краја 6. века и осврт на најважније

секте и јереси. Биографија и дело Исидора Севиљског (извор) 4. Herwig Wolfram. The Roman Empire and Its Germanic Peoples. Univ. of California Press,

London, England, 1997. ISBN-0-520-08511-6 5. P. J. Heather. La caída del imperio romano. Crítica, Barcelona, 2006 (ISBN: 84-8432-710-8) 6. Еncyclopaedia Romana: The sack of Rome (извор) 7. Juan Antonio Cebrián. La aventura de los godos. La esfera de los libros, Madrid, 2006

(ISBN: 84-9734-559-2) 8. J. B. Bury. History of the Late Roman Empire (|извор) 9. Edward Gibbon, History of the Decline and Fall of the Roman Empire (извор) 10.José Nieto. Historia de España. De Tartessos al Siglo XXI. Libsa, Madrid, 2008 (ISBN: 978-

84-662-1748-0) 11.Encyclopedia Britanica on-line. Visigotic Spain (извор) 12.Encarta. El código de Eurico (извор) 13.José Orlandis . La vida en España en tiempo de los visigodos. Rialp, Madrid, 2006 (ISBN:

84-321-3601-8) 14.E. A. Thompson . Los godos en España. Alianza Editorial, Madrid, 2007 (ISBN: 978-84-

206-6169-8) 15.Bernard S. Bachrach, in Early Medieval Jewish Policy in Western Europe (University of

Minnesota Press) 1977 16.Bernard S. Bacharach. A Reassessment of Visigothic Jewish Policy, 589-711, The American

Historical Review 78.1 (February 1973) 17.Dictionary of Christian Biography and Literature to the end of the VI century. Reccared

(извор) 18.Collins, Roger. Visigothic Spain, 409–711. Blackwell Publishing, 2004. 19.Bradley, Henry. The Goths: from the Earliest Times to the End of the Gothic Dominion in

Spain, chapter 34. Second edition, New York: G.P. Putnam's Sons, 1883. pp 355–357. ISBN: 1417970847 (Kessinger Publishing reprint).

20.Hodgkin, Thomas. Visigothic Spain. The English Historical Review, Vol. 2, No. 6. (Apr., 1887), pp 209–234.

21.Joaquín Vallvé: La invasión árabe de España. La conquista y sus itinerarios. (извор)

Референце1. Los godos en España. La unificación de España. str. 185-202

2. Историја Шпаније. Визиготска Хиспанија, 36-45

3. Биографија и дело Исидора Севиљског (извор)

4. Goths and Romans, стр. 8-9

5. The Roman Empire and Its Germanic Peoples. стр. XVI Chronologies

6. The Roman Empire and Its Germanic Peoples. стр. 44-45

7. The Roman Empire and Its Germanic Peoples. стр. 64-65

8. Олимпиодор из Тебе. Историје (извор)

9. Socrates Scholasticus. Ecclesiastical History (4.33) (извор)

10. Sozomen. Ecclesiastical History (6.37) (извор)

11. Goths and Romans, стр. 13

12. La caída del imperio romano. стр. 209-238

13. The Roman Empire and Its Germanic Peoples. стр. 82-83

14. The Roman Empire and Its Germanic Peoples. стр. 84-85

15. The Roman Empire and Its Germanic Peoples. стр. 87-89

16. The Roman Empire and Its Germanic Peoples. стр. 90-91

17. The Roman Empire and Its Germanic Peoples. стр. 92-93

18. The Roman Empire and Its Germanic Peoples. стр. 94-95

19. The Roman Empire and Its Germanic Peoples. стр. 96-97

20. Goths and Romans, стр. 213-214

21. Еncyclopaedia Romana: The sack of Rome

22. La aventura de los godos. Alarico, стр. 26-27

23. J. B. Bury. History of the Late Roman Empire. Chapter VI. The German Invasions under Honorius. Alaric's Second Invasion to Italy. Three Sieges of Rome (408—410). p177

24. The Roman Empire and Its Germanic Peoples. стр. 98-99

25. Goths and Romans, стр. 219-222

26. The Roman Empire and Its Germanic Peoples. стр. 145-147

27. La aventura de los godos. Ataulfo и Valia, стр. 33-43

28. The Roman Empire and Its Germanic Peoples. стр. 148-149

29. Edward Gibbon, chapter 35 (извор)

30. The Roman Empire and Its Germanic Peoples. стр. 136-137

31. La aventura de los godos. Teodórico II, стр. 63-68

32. Historia de España, 60

33. The Roman Empire and Its Germanic Peoples. стр. 151-156

34. Encyclopedia Britanica on-line. Visigotic Spain (извор)

35. Encarta. El código de Eurico (извор)

36. La vida en España en tiempo de los visigodos, стр. 22

37. La aventura de los godos. Eurico и Alárico II, стр. 69-80

38. Los godos en España. De Gesaleico a Liuva. str. 19-39

39. The Roman Empire and Its Germanic Peoples. стр. 260-265

40. La aventura de los godos. Teudis, Teudisel и Águila I, стр. 89-99

41. Los godos en España. Leovigildo. str. 75-112

42. The Roman Empire and Its Germanic Peoples. стр. 265-272

43. Los godos en España. Recaredo. str. 113-135

44. Early Medieval Jewish Policy in Western Europe

45. A Reassessment of Visigothic Jewish Policy, стр. 11-34

46. Dictionary of Christian Biography and Literature Reccared (извор)

47. Los godos en España. La unificación de España. str. 185-201

48. Los godos en España. Una década de rebelión. str. 202-225

49. La aventura de los godos. Chintila, стр. 155-157

50. La vida en España en tiempo de los visigodos. стр. 33

51. Los godos en España. Rebelión y reforma. str. 226-257

52. La aventura de los godos. Chindasvinto, Recesvinto. стр. 163-175

53. La vida en España en tiempo de los visigodos. стр. 87

54. Los godos en España. Los últimos reyes. 258-296

55. La vida en España en tiempo de los visigodos. стр. 161

56. La vida en España en tiempo de los visigodos. стр. 164

57. Visigothic Spain, стр. 110

58. The Goths: from the Earliest Times to the End of the Gothic Dominion in Spain, стр. 356

59. Visigothic Spain, стр. 113

60. Hodgkin. Visigothic Spain.

61. La invasión árabe de España. La conquista y sus itinerarios. (извор)