5/22/2018 52784836 Oto Fon Bizmark

1/9

PrologU Francuskoj 1848,godine odigrala se revolucija koja je uticala na sve evropske drave,ukljuujui iNemaku.ra!ani su se suko"ljavali sa antirevolucionarnim vojnim snagama.#edan mladi politiar je poka$avolju da ugasi poar revolucije.%n je postao prurski diplomata i uspostavio je odnose svoje otad"ine sapolitiarima mnogi& drava.Prurski kralj 'il&elm Prvi je u potpunosti poverio odgovornost upravljanja$emljom,jer je imao puno poverenje u tog oveka.(aj ovek je "io %to )on *i$mark.+i"erali su ga kritikovali $"og toga to ne predaje vanost

parlametarnom dravnom sistemu.-ada je postao predsednikvlade,odrao je govor po$nat vo!e i krv,od kojeg je ljudima$astao da&.Ujedinjenje Nemake pod vo!stvom Pruske je podvigkojim je $asluio epitet najvei politiar u istoriji.Njegovaetrdesetogodinja karijera politiara ostavila je kolosalni peat uistoriji kako Nemake tako i /vrope.

-akav je "io ivot vo$denog kancelara*i$mak se smatra tvorcem Nemakog carstva time to je Pruskudoveo u poloaj vodee sile u /vropi.%dlikavao se estokomnetrpeljivou prema politikim neprijateljima.-oristio se njome

taktikom,na se"i svojstven nain.Uspevao je da kontrolie ra$liite snage kako unutar $emlje tako i van nje.Ucelom svetu je ostvario "listavu reputaciju.

0in aristokratske porodice1.4.1812,%to )on *i$ark je ro!en u selu 3en&au$en u provinciji 0aksoniji u Prurskoj.Njegov otac,Ferdinan

)on *i$mark,"io je "ogati aristokrata u tom kraju,koji je pripadao staleujunkeraseosko plemstvo5 i raspolagao ogromnim $emljinim posedima.Njegova majk'il&elmina +uj$a 6enken tako!e je poticala i$ istaknute plemike porodice i$ isteo"lasti.%to )on *i$mark je "io etvrto dete.-ada je napunio godinu dana,njegova porodica se preselila u kuu u o"lastiPomeranija.-ada je napunio est godina,poslat je u *erlin,u kolu internatskog

tipa.6ajka je elela da joj deca "udu "olje o"ra$ovana,te je sve svoje sinove poslala uinternat.7a malog *i$marka ivot u internatu je "io strog i jednolian.(ek kad seopisao u gimna$iju,srednju kolu u *erlinu,poeo je da uiva u kolskom ivotu.Povladanju nemakim,latinskim i )rancuskim je$ikom daleko premaavalo $nanja ostali&

studenata.eda sa majine strane mu je "io dravni inovnik visokog ranga.6ladi *i$mark je odluio dakrene istim putem.6aja meseca 189:.godine upisao se na pravni )aklutet Univer$iteta u etingenu.*i$markuse nije dopadala opta atmos)era na univer$itetu i nije uivao u i$lascima sa drugim studentima.*i$mak jepripadao jednoj grupi elitni& studenata i vreme je provodio sa njima u raspravama,pijanenju,a ponekad ak iu ulinim tuama.0tudenski ivot mu je "io ivopisan i ispunjen pustolovinama.;.1899,preao je na *erlinsk

5/22/2018 52784836 Oto Fon Bizmark

2/9

univer$itet.Poeo je da uiva u drutvenom ivotu.Poeo je da poseuje salone aristokratskog stalea.6ajka sra$oarala u svog sina i umalo ga se odrekla.

Nepou$dani slu"enikUspeo je da diplomira na pravnom )akultetu i ak je poloio dravni ispit $a prijem u dravnu slu"u.U njemsu $aele am"icije da se "avi politikom.>im je poeo da radi u "erlinskom pravosu!u,*i$marku je postaladosadna svakodnevna rutina.#ula 189?,premeten je u dravnu slu"u @&ena,grada u kojem se upustio u"rojne lju"avne avanture.0trasno se $alju"io u /ngleskinju +oru Aasel.Naredne godine u januaru,"io je u

o$"iljnoj lju"avnoj ve$i s jednom Francuskinjom koja je imala mua.@vgusta iste godine,verio se sa B$a"el+oren 0mit,prijateljicom +ore Aasel.B$lasci sa enama i$ visokog drutva su predtavljali veliki troak.6alo je)alilo "ankrotira.'erid"a je smesta prekinuta.Njegove su kolege i pretpostavljeni i$gu"ili poverenje unjega.Njegov pretpostavljeni "io je guverner okruga.Bstrajao je na svojim kvali)ikacijama dravnogslu"enika,ali je u novem"ru premeten u Potsdam,na drugo radno mesto.(o je "ilo mesto u centralnoj slu"ipruske vlade.U martu 1898,je okonao jednogodinju slu"u u vojisci i vratio se kui na selo.odine 189;.mu je preminula majka.Na selu je "io poeo da radi $a odeljenje koje je "ilo nadleno $a re)ormaciju lokalnog poljoprivrednog$emljita.(aj posao je uspeno o"avljao.-ada je $vanino $atraio ruku jedne devojke i$ aristokratskeporodice,"io je od"ijen.Ponaanje mu postalo udnoCkasapio je ulovljene ivotinje i opijao se do te mere damere da se onesvetavao.Posle kratkog povratka slu"i,ponovo je otiao na selo.Upo$nao se s pripadnicima

skupine rojalista o"lasti Pomeranije.Pravi ra$log odr$avanja ve$a sa njima je "io i$ iste nije "io istepolitike prirode.Naime,$alju"io u 6ari,ki @dol)a )on (adena,vodeeg lana rojalistikogkruoka.6e!utim,6ari je ve "ila verena i nije nameravala da verid"i $avet prekri.Nakon udaje 6ari jepoelela *i$marku da se oeni njenom naj"oljom prijateljicom #o&anom )on Putkamer.U novem"ru184?,6ari je i$nenada preminula.(ada je stekao utisak da je #o&ana dar od 6ari,pa ju je sledeeg meseca$aprosio.

Prvi korak u karijeri'erid"a je "ila o"javljena u javnosti januara 184D.U maju,etiri mesecaranije,*i$mark je konano stupio u svet politike.B$a"ran je $a predstavnikaPrurske pokrajinske skuptine,kao predstavnik provincije Pomeranije.Prisustvao

je kon)erenciji u *erlinu.0vojim i$a$ovnim karakterom i agresivnimstavovima.Eenili su ga kon$ervativni politiari,ukljujui "rau Feral&.%ni susara!ivali "lisko sa kraljem Fridri&om 'il&elmom >etvrtim,koje je "iokon$ervativan vladar.-on$ervativisti i li"erali $astupali su oprenamiljenja.Nji&ova kon)erencija je "ila okonana krajem juna kraljevomnared"om.*i$mark se vratio na svoje seosko imanje i oenio se #o&anomnarednog meseca.

*i$markova ena #o&ana.

Politicar koji se protivio revoluciji/vropom se podi$ao talas revolucionarnog pokreta.1848 u Pari$u je Francuska revolucija i uspostavljena jeruga )rancuska repu"lika.Pod uticajem tog pokreta desila se revolucija i u *eu.Novoustavnovljeniliverali$am i nacionali$am postali su glavne sile koje su dovele do propasti sisrema *ekog kongresa posleNapoleonovi& ratova. U *rlinu je krenula revolucija pa je dolo do suko"a i$me!u civilni& snaga i dravnevojske.*i$mark je otiao u Postdam pa je sa princom -arlom,kraljevim "ratom,organi$ovaoantirevolucionarni pokret.otovo se niko nije sloio sa *i$markovim miljenjem.Uspostavljena je vladapremijera -amp&au$ena.%drana je druga )ederalna skuptina.*i$marka su kritikovali drugi politiari $"og

5/22/2018 52784836 Oto Fon Bizmark

3/9

svoji& nepokole"ljivi& antili"eralni& stavova.*i$mak nije i$a"ran na prvim optinskim i$"orima uPruskoj.*i$mark se ra$oaran vratio kui i doekao ro!enje prve devojice 6ari.Nastavio je da pie $akon$ervativne novine i$nosei svoje trvrdokorne stavove.@ntirevolucionarni pokreti proirili su se na celu$emlju.%kto"ra meseca,predsednik vlade je dao mesto predstavnicima *anden"urga.U decem"ru je sastavljedravni ustav kojim je de)inisana monar&ija.*i$mark se vratio na politiku scenu,do"io je na i$orima u)e"ruaru 184;.godine.Podigao je kuu u *erlinu.U novoj kui,rodio mu se prvi sin er"ert.

iplomata koji odstupa od tradicije6aj 1821,domogao se vane prilike u politikoj karijeri.Bmenovan je $a pruskog poslanika koji e o"avljatidunost u 0ave$noj skuptini u Frank)urtu.Njegove sposo"nosti je otkrio jedan od "raeerla&,+eopold.+i"eralni politiari su napustili pojam monar&ije i nastojali da uvedu koncept nacije i rase kadravni )ormat.U Nemakoj su postojala dva naina ra$miljanjaGjedan je podra$umevao prikljuenje@ustrijekao nemake o"lasti koju tre"a pripojiti matinoj $emlji5C'elika Nemaka,drugi nije ukljuivaoteritoriju @ustrije.%n je "io po$nat kao 6ala Nemaka.Bdeja o 6aloj Nemakoj je ve "ila doivela pora$ nanacionalnoj kon)erenciji odranoj 1848.u Fran)urtu.Pruska kon$ervativna partija je "ila protiv ideje oujedinjenju same Nemake.Podravali su odranje Nemakog carstva u saradnji sa @ustrijskim carstvom.*i$mark je u poetku podravao prusko kon$ervativno stanovite.6e!utim,na nemakoj 0ave$nojskuptini,@ustija je jasno omaloila postojanje Pruske.%d tada *i$mark je $astupio drugaiji stav.-rimski ratje poeo 1829.Pruska je neutralna,@ustija tako!e,ali je u Ausiji videla pretnju svojim interesima.ravaPijemont iskoristila je taj rat kao priliku da i$a!e na me!unarodnu politiku scenu i pokrene ujedinjenjeBtalije. 1822,*i$mark je otiao u Pari$,$vanino da o"i!e 0vetsku i$lo"u.(amo je upo$nao Napoleona(reeg,koji se u -rimskom ratu "orio protiv Ausije.iplomatska strategija koju je eleo da sprovede u koristsvoje $emlje "ila je da Pruska stekne snane prijateljske odnose sa nekom monom dravom koja nije podkontrolom @ustrije.*i$mark je u martu 182;,premeten u Ausiju,u Petrograd,$"og ega je "ioljut.6e!utim,Ausi su ga toplo doekali,dugujui mu $agvalnost i$ do"a -rimskog rata.Na me!unarodnomplanu je postao dostojni predstavnik Pruske.

*i$markova lju"avna priaU Btaliji je trajajo rat $a ujedinjenje,*i$mark je svim silama trudio da sprei uplitanje Pruske u rat.0eptem"rameseca dola je saglasnost o o"ustavi vatre.*i$mak je u$eo odmor i vratio se kui.7a vreme godinjegodmora stanje mu se dodatno pogoralo.(vrdilo se da *i$mark pati od )i$ikog $amora i stresa.Produio jeodmor,porodica mu je "ila naj"olji lek.18?1,umro je kralj Pruske i nasledio ga je princ.U$eo je ime 'il&elmPrvi.Novi kralj je uspostavio li"eralnu vlast,ali prema vladi nije poka$ivao poverenje.'erovao je generalu@l"ertu )on Aonu*i$markovom prijatelju5.U maju 18?:,*i$mark je postavljen $a am"asadora uFrancuskoj.%tiao je u odmaralite u *ijaricu i potpuno se $drastveno oporavio.(amo se verovatno $alju"io u-ati %rlov,suprugu ruskog diplomate.

vo!e i krv*i$mark se vratio u svoju otad"inu po nare!enju generala Aona.Parlament i kralj su "ili u o$"iljnom suko"upo pitanju vojske i vojnog "udeta.-ralj je pripretio da e se povui s vlasti ako se "udet usvoji "e$ njegove

5/22/2018 52784836 Oto Fon Bizmark

4/9

saglasnosti.Upravo je *i$mark pronao reenje i i$la$ i$ te situacije.Aon je smatrao da *i$mark tre"a dapostane predsednik vlade.::.;.*i$mark se sastao sa kraljem.%&ra"rio je kralja,kome je "ila potre"napodrka.-ralj je odluio da postavi $a predsednika vlade *i$marka.(o je "io snaan udarac li"eralnim strankama.*i$mark je spremio govor o )inansijskom komitetu,u kome senaglaava vanost odravanja diplomatski& odnosa sa susednimdravama.6e!utim,njegove rei su "ile pogreno s&vaeneGHHPoloajPruske u Nemakoj nee "iti odre!en njenim li"erali$mom ve njenomsilomIPruska mora da koncentrie svoju snagu i da je uva $apovoljan trenutak,koji je ve nekoliko puta nastupio iproao.Najvanija,gorua pitanja nee "iti reena govorima i odlukomveine,to je "ila velika greka 1848.i 184;,ve u$ pomo gvo!a ikrvi.HHNjegov govor naruava poredak samog parlamentarnogsistema.%d tog tre"utka *i$mark je postao po$nat kao vo$denikancelar.*rinula ga je reakcija kralja.-raljica @vgusta njije volela*i$marka.Njegov odnos sa kraljem ostao je nepromenjen.%naj koji kontroli e sve+i"erali,koji su mr$eli novopostavljenog predsednika vlade,od"acili suplan "udeta.#anuara 18?9.godine i$"ili su nemiri u Poljeskoj,koja je

tad "ila ruska teritorija.*i$mark je Ausiji pruio podrku Ausiji uguenju po"une,to je ra$"esnelo li"erale.U maju iste godine,o"ustavioje skup odran da "i se iska$ao otpor odluci vlade,a potom je ,1.juna,uveo restrikcije u tampi.*i$mark se u tajnosti sastao saFerdinandom +asalom,vo!om ekstremistike leviarkse grupacije.*i$mark je imao namere da raspie optei$"ore,kao to mu je +asal predloio,i da smanji mo li"erala podravajuipoljoprivrednike i radniku klasu.-ralj 'il&elm je u leto iste godine posluao *i$marka i nije prisustvovao-on)ederacijskoj skuptini odranoj pod vo!stvom @ustrije.-ralj jeeleo da njoj prisustvuje ali to je moglo "iti protumaeno kao pri&vatanje austrijskog vo!stva.

Poetak rugogo le$"ikog rata

ra!ani Pruske su mislili da i$ostanak Pruske na kon)erenciji nije do"ra $amisao,pa su u jesen 18?9.odraniopti i$"ori.Porasla je mo +i"eralne partije.>inilo se da *i$mark gu"i politiku mo,ali mu je rat saanskom pomogao da tu mo o"novi.0por 3le$vigColtajna "io je katali$ator rata.%"last 3le$viga ioltajna "ila je vojvodstvo koje je uivao ne$avisnost u odnosu na kraljevinu ansku.-ada je 1848.$apoeoPrvi le$viki rat,u dravi je "uktalo nekolikopo"una.6e!utim,Ausija,Francuska,@ustrija,Pruska,*ritanija,koje su elele da $adre status Juo,potpisale su

182:. godine +ondonski protokol protivvolje gra!ana 3le$vigColtajna.+ondonskim protokolom jeod"aena otpu"a anske da je inva$ija n3le$vig i oltajn "ila protiv volje

gra!ana.18?9,anska pokuala da pripoji3le$vig.*i$mar je uinio daPruska,)e"ruara 18?4.godine,$ajedno sa@ustrijom,poalje trupe u3le$vig.Nemaki nacionalisti su *i$markdoekali s toplom do"rodolicom poto jeoterao dansku vojsku.

5/22/2018 52784836 Oto Fon Bizmark

5/9

Presudna "itka sa @ustrijomNa kon)erenciji odranoj avgusta 18?2,Pruska i @ustrija su odluile da podele tek osvojenu o"last.Pruska euspostaviti vlast na 3le$vigom,a @ustija na oltajnom.*i$mark je eleo prevlast u o"e o"lasti.(aj suko"konano,juna 18??,prerastao u @ustijskoCpruski rat.Neposredni ra$log $a i$"ijanje rata "io je pedlog @ustijeda reenje spora oko 3le$viga i oltajna o"e $emlje povere Nemakoj kon)erenciji.Pruska je od"ila predlogpa je njena vojska krenula prema oltajnu.6noge $emlje u Nemakoj kon)ederaciji "ile su na strani@ustrije.Pruska vojska predvo!ena nadarenim )eldmaralom elmutom -arlom *ernardom gro)om )on6otkeom,potukla je vojsku anovera i *ajerna.Pruska je vojsku je unitila save$niku vojisku @ustije i

0aksonije u *ici kod -enigreca*itka kod 0adove5.>im su s&vatili da je isko& rata u nji&ovu korist,6olotke i *i$mark su predloili prekid svi& neprijateljstava iprimirje.Ustanovljena je 0evernoanemaka kon)ederacjaGPruska kao vodea sila,3le$vigColtajn i drugi&aeverni& nemaki& drava,sa i$u$etkom 0aksonije.@ustija je je i$gu"ila politiki uticaj uNemakoj.*i$markova popularnost je "r$o porasla i -on$ervativna partija je do"ila njajvise glasova nai$"orima odranim u julu.+i"erali su i$gu"ili veinu pa je vlada uspela da usvoji $akon kako "i odo"rila"udet.

Pruska i$a$iva FrancuskuFrancuska je "ila ne$adovoljna is&odom @ustijskoCpruskog rata.-ovala je planove da kupi +uksem"urg od&olandijskog kralja,ali to se $avrilo neuspe&om.Na kon)erenciji u maju 18?D.godine,odlueno je da

+uksem"urg tre"a da do"ije ne$avisni status.'r&unac je dostigao spor oko nasle!a panskog prestola.3panijanije imala prestolonaslednika i u toj $emlji je delovao pokret koji je $a sledeeg kralja podravao +eopoldadon oen$olernC0igmaringena.Francuska vlada se snano protivila tom pokretu.*i$mark nije mogao dasprei rat i$me!u Francuske i Pruske.1:.D.18D,princ +eopold je ra$motrio trenutni status Juo pa je od"iopredlog $a nasle!e prestola.Francuska je uloila $a&tev da pruski kralj 'il&elm Prvi od tada pa nadalje nepri$naje preten$ije lanova dinastije oencolern na panski presto.'il&elm Prvi je pri&vatio )rancuski $a&tevu pismu koje je polsao 'insentu *enedetiju,am"asadoru Francuske.(elegram,tk$ /msku depeuiskoristio je da inicira eljeni rat sa Francuskom.U tampi je o"javio skraenu i delom i$menjenu vertijutelegrama.(a o"java je jo vie podstakla mrnju Pruske prema Francuskoj.1;.jula,Francuska je o"javila ratPruskoj.*i$mark je optuio Francusku $a meanje u poslove Pruske $"og vlastiti& intresa.#une nemakedrave su se udruile sa "ivim neprijatelje Pruskom i ostavile Francusku i$olovanu.

iktator u carstvu@vgusta 18D,pruska vojska je konano upala u @l$asC+oren i poeo je FrancuskoCpruski rat.Napoleon(rei,kralj Francuske pokuao je da spasi najvei deo svoje vojske,koju su opkolile pruske snage u gradu6ecu,poto je i$gu"io *itku kod 0edana.Napoleon je u ovoj "ici $aro"ljen.>etvrtog septem"ra,osnovana jevlada nacionalne od"rane,a pruska vojska je napala Pari$.18.1.18D1,na presto Nemakog carstva popeo se'il&elm Prvi.-runisanje je o"avljeno u 'ersaju.Ujedinjenje Nemake konano je postalo realnost u$ pomonaionalistikog du&a i pruske spoljen politike,tako$vaneHHpolitike krvi i gvo!aHH.eset dana kasnije,Pari$ jekonano pao poto je grad pogodila glad i Francu$i su pourili da private prekid vatre.U )e"ruaru,nakon)erenciji na kojoj je potpisan mirovni ugovor,@l$asC+oren je postao nemaka teritorija.*i$mark je "ioponosan na svoj uspe&.7a nekoliko godina je sprovedeno vie re)ormi na planu ekonomije,industije i

$akonodavstva.Uspostavljen je $ajedniki monetarni sistem,kao i sistem mera,a junkerska teritorija je i$u$etai$ jurisdikcije save$ne polocije.*i$mark je privatio li"eralna naela i metode kad su "ili korisni i kada susluili ostvarenju njegovi& ciljeva.Nemaka se ra$vila u modernu dravu.

0porovi sa katolicima7a *i$marka $nailo je "itiHHNemac HH"iti HH(evtonacHHpripadnik jednog germanskog plemena5.U Nemakomcarstvu je "ilo mnogo oni& koji nisu "ili (evtonci i koji nisu pri&vatili protestanti$am.'eliki deo te populacijesu katolici.18D,Nemaka partija centa utemeljena kao katolika politika patija i kada je na i$"orima i$18D1,osvojila politiku vlast,protestanti su doiveli kao pretnju.Nakon to je "uknuo FrancuskoCpruski rat,Prv

5/22/2018 52784836 Oto Fon Bizmark

6/9

vatikanski koncil je o"javio nepogreivost pape.*i$marka je napao maldi Nemac katolik.*i$mark se umoriood spora,koji je kasnije na$vanHHkulturna "or"aHH.18D8.je sa 0vetom stolicom postigao prijateljski spora$umdok je papa "io +av (rinaesti.0por sa katolicima se $avrio neuspe&om.

#o neprijatelja*ilo je nekoliko ra$loga $a okonlanje -ulturkamp)a.'ladarska kua a"$"urgovaca u @ustrougarskoj,pripalje katolikoj s)eri uticaja,a Ausija je "ila ravnoduna prema -ulturkamp)u.Btalija je "ila katolikadrava.*i$mark je ve 18D2 predloio novi rat protiv Francuske.0&vatio je da to nije do"ra $amisao.rugi

ra$log je poivao u tome to je *i$mark prekinuo do"re odnose sa Nacionalnom li"eralnom partijom.0klopioje save$ sa neprijateljem svog protivnika,ra$motiro je mogunost saradnje sa Nemakom partijom centra kak"i osla"io uticaj li"erala.U maju i junu 18D8,usledila su dva pokuaja atentata na cara,to je *i$markuposluilo kao mogunost da osla"i mo li"erala.B$mislio je i$vetaj u kojem je stajalo da je u cara pucaosocijalista,pa je raspustio parlament.Na i$"orima sprovedenim maja iste godine,Nacionalna li"eralna partija ji$gu"ila svoja mesta u parlamentu.%kto"ra meseca,Nacionalna li"elarna partija je postigla kompromis sa*i$markom pa su konano usvojeni antisocijalistiki $akoni.

Politika argarepe na tapu*i$mark je iskoristio priliku da $austavi li"erale posle pokuajaatentata na cara.U drugoj polovini sedamdeseti& godina osamnaestog

veka,poveao se uvo$ poljoprivredni& proi$voda u Nemaku pa sukon$ervativci,s odo"ravanjem po$dravili sistem $atieni&cena.(o je doprinelo ra$voju teke industirije.7a promenamaprivredne politike,usledila je i re)orma socijalnog osiguranja.o188;,usvojeno je nekoliko $akonski&akata.6e!utim,njegova socijana politika je "ila o"inaHHpolitikaargarepe na tapuHHpoto ni u kom sluaju nije do$voljavao ninajmanje aktivnosti radniki& sindikata.Na glo"alnom planura$"uktavala se HHklasna "or"aHH,i nemaki su radnici traili veaprava.0ovijalistiki pokret se u velikoj meri rairio.

6erenje prema imperijali$mu*i$mark je morao da se po$a"avi i imperijalistikompolitikom.Nadao se da e postii da proiri granice i s)eru uticaja i da pokua da ostvari nemakeam"icije.Bmperijalistike elje veliki& sila postale su sve vee.olo je do me!unarodnog suko"a.*i$marku j"io cilj da ouva Nemako carstvo.18D9,*i$mark je sa Ausijom i @ustrougarskom or"a$ovao (rojecarskisave$.(okom 'elike istone kri$e ojaao je uticaj Ausije na *alkanu.@ustrija i Pruska sun a *erlinskomkongresu 18D8,taj uticaj umanjile.(o je dovelo do raspada (rojecarskog save$a 18D;.Nemaka i@ustrougarska su i dalje u save$u kojem se 188:,prikljuila BtalijaC(rojna alijansa0ave$ centralni& sila5.Unovom austrijskoCruskom suko"u oko *ugarske 188D,*i$mark je eleo da sauva do"re odnose sa Ausijom isa @ustrijom.Pa je sa Ausijom potpisao tajni pakt.Nemaki save$nici su to doiveli kao i$dajnitvo.Nemakocarstvo je,krajem osamdeseti& godina devetnaestog veka,vlada podala koloni$atorsku inicijativu,te je a)rike

$emlje -amerun i -ongo stavila pod svoj protektorat.

eneracijske promene9.9.1888,*i$mark je Aaj&stagu o"javio da je umro 'il&elm Prvi.*i$mark je vest o kraljevoj smrti o"$naniou skuptini dr&tavim glasom i nije mogao da $adri su$e.'il&elm naslednik je "io princ Fridri& 'il&elmNikolaus -arlkasnije Fridri& (rei5.koje se tako!e odlikovao li"eralnim idejama.*i$mark se $a"rinuo da "iFridri& mogao da Nemako carstvo preo"ra$i u li"eralnu dravu.Fridri& je ve "olovao od raka grla pre negoto se popeo na presto i na vlasti je ostao svega devedeset devet dana.Nasledio ga je njegov sin,'il&elm

5/22/2018 52784836 Oto Fon Bizmark

7/9

rugi.*i$mark je odredio svog najstarijeg sina er"erta da o"ra$uje 'il&elma.Postepeno je sla"ila mo*i$markovog uticaja na vladara.U maju 188;,*i$mark i 'il&elm rugi su se estoko suko"ili oko $akonske regulative $atite radnika usredtrajka u rudnicima 'est)alije.'il&elm rugi je podravao politiku $atite radnika,*i$mark ju jeod"acio.*i$mark je "lokirao 'il&elmov plan $a organi$ovanje me!unarodne kon)erencije posveene $atitiradnika.*i$mark je "lokirao i donoenje nacrta $akona koji se odnosio na antisocijalistiki $akon.vadesetog)e"ruara,na optim i$"orima $a novi raj&stag,li"eralna i socijalistika partija su postigle veliki uspe&.

Pad velikog kancelara*i$mark je pokuao da stane i$me!u cara i vlade tako toje iskoristio $akon usvojen pre vie od etrdesetgodina,ali mu car to nije do$volio.Pokuao je da do!e doveine mesta u Aaj&stagu sara!ujui sa +udvigom'ind&orstom i$ Nemake partije centra.(i suko"i su sedogodili u roku od mesec dana od pora$a na i$"orima)e"ruara 18;.Petnaestog marta,*i$mark i 'il&elm rugsu sruili sve mostove koji su i& spajali.vadesetogmarta,*i$mark je podneo pismenu ostavku i ona jepri&vaena.'il&elm je o"javioG HH-urs "roda ostaje

isti.Nastavimo napred punom parom. HHNa kraju e'il&elm nauitti pogrean pote$ i kasnije e Nemakocarstvo i$gu"iti Prvi svetski rat.

+jutiti pen$ioner*itmark je smenjen sa poloaja neposredno predsedamdeset peti ro!endan,ali je nastavio da se suko"ljavsa carem posredstvom tampe.Nacionalna li"eralnapartija mu je ponudila mesto u Aaj&stagu na dopunskimi$"orima.*i$mark nikada vie nee ui uparlament.Aekao jeG HHNe "i priliilo da javno napadam

vladu. HH.18;:,odlueno je venanje *i$markovog sinaer"erta u *eu.'il&elm rug ii gro) eorg +eonovipredsednik vlade5 su naredili nemakom am"asadoru i celokupnom oso"lju am"asade da ne odu navenanje.@li su oni i$a$vali suprotan e)ekat.*i$markova popularnost je porasla.ra!ani su aplaudirali*i$marku.#anuara 18;4,'il&elm rugi ga je po$vao i *i$mark je doao dag a poseti u *erlinu.Prilikomsusreta popravili su odnose iako su se i dalje mr$eli.U martu 18;2,Aaj&stag je doneo odluku da se ne o"elei*i$markov osamdeseti ro!endan.

%dla$ak $a enom:D.11.18;4,njegova voljena ena #o&ana je umrla od napada astme.U jesen 18;D.o"oleo je od arterijskedis)unkcije i nije mogao da se kree "e$ invalidski& kolica.Ear mu je doao u kunu posetu.*i$mark nije &teo

sa njim da ra$govara o politikim pitanjima.Poslednji& godina ivota,*i$mark nije imao mnogo ve$e saspoljanjim svetom i mirno je preminuo 9.jula18;8.u jedanaest sati uvee.'est o *i$markovoj smrtio"avljena je u itavom svetu.U Nemakoj se rairio kult o"oavanja *i$marka i u mnogim mestima u $emljipodignute su njegove statute.

5/22/2018 52784836 Oto Fon Bizmark

8/9

7akljuakvo$deni kancelar *i$mark sa velikim diplomatskim umeem sklapao je save$e i vodio rat,da "i konano$avrio ujedinjenje Nemake.0provodio je &ajku na svoje protivnike i sluio se svim i svaim da "i postigaoono to &oe ,ak i kraljem.Narodom je upravljao $a&valjujui svojoj lukavostiKmanipulisao je kako svojimprijateljima tako i neprijateljima.

5/22/2018 52784836 Oto Fon Bizmark

9/9

+iteraturaGBstorija $a BBB ra$red gimna$ije prirodno matematickog smera i B' ra$reda drustveno L je$ickog smeraGjordjjuric,6omcilo Pavlovic,*eograd,:1

1 +icnosti ljudi koji su promenili svet ,e@gostini,:;.

+judi koji su menjali svet,6ladinska knjiga,*eograd,:D

&ttpGMM.mOspace.comM42988128;

&ttpGMM.deutsc&landdokumente.deM"sm*ismarck.p&p

&ttpGMM.ageCo)Ct&eCsage.orgM&istoricalM"iograp&OMottovon"ismarck.&tml

&ttpGMM.ansers.comMtopicMottoCvonC"ismarck

&ttpGMM)orum."urek.comMotoC)onC"i$markCottoCvonC"ismarckCt?;:1.topicseen.&tml

&ttpGMMgorannecin.rsM:1M8MpojamCiCo"liciCnacionali$maM

http://www.myspace.com/453881589http://www.deutschlanddokumente.de/bsmBismarck.phphttp://www.age-of-the-sage.org/historical/biography/otto_von_bismarck.htmlhttp://www.answers.com/topic/otto-von-bismarckhttp://forum.burek.com/oto-fon-bizmark-otto-von-bismarck-t69021.topicseen.htmlhttp://gorannecin.rs/2010/08/pojam-i-oblici-nacionalizma/http://www.myspace.com/453881589http://www.deutschlanddokumente.de/bsmBismarck.phphttp://www.age-of-the-sage.org/historical/biography/otto_von_bismarck.htmlhttp://www.answers.com/topic/otto-von-bismarckhttp://forum.burek.com/oto-fon-bizmark-otto-von-bismarck-t69021.topicseen.htmlhttp://gorannecin.rs/2010/08/pojam-i-oblici-nacionalizma/