7/29/2019 53186303-cyber

1/20

Pitanja i odgovori

1.Direktiva o elektronskim potpisima 1999/93/EC osnovna naelaDirektiva o elektronskom potpisuDirektiva 1999/93/EC Evropskog Parlamenta i Saveta od 13. decembra 1999. godineo zajednikom okviru za elektronski potpis

Sve vei razvoj elektronske trgovine moe se smatrati pozitivnim trendom koga trebapodsticati. Ipak, autentinost potpisa kod mnogobrojnih transakcija predstavlja odreene prepreke koje oteavaju razvoj elektronske trgovine, kao i elektronskog poslovanja uopte. U Evropskoj Uniji nekoliko drava lanica imaju nacrt zakona ili pak donete zakone o elektronskom potpisu. Problem dalje predstavlja razliit pristup regulisanja ovog problema. U skladu s tim, Evropska Komisija je 1999 godine usvojilaDirektivu koja treba da obezbedi zajedniki pravni okvir za definisanje elektronskog potpisa, odnosno ona treba da obezbedi definisanje pravne valjanosti elektronskog potpisa. Direktiva ima za cilj da olaka primenu elektronskog potpisa i da propie kriterijume koji e sluiti kao osnova za pravno priznavanje elektronskog potpisa u dravama lanicama.Glavne odredbe odnose se na injenicu da elektronski potpis treba da zadovolji ist

e pravne zahteve kao i rukopisni, kao i da bude prihvatljiv kao dokaz u pravnimpostupcima.Direktiva je izgraena pod velikim uticajem amerikog udruenja pravnika vezanoga digitalne potpise. Prema ovoj direktivi elektronski potpis oznaava poruke u elektronskom obliku koje su priloene ili se logiki povezuju sa drugim elektronskim porukama i slue kao metod za svrhe utvrivanja verodostojnosti.Sertifikaciono telo u direktivi se naziva operaterom sertifikacione usluge. On predstavlja entitet, pravno ili fiziko lice koje izdaje sertifikate i obezebeuje druge usluge koje se odnose na elektronske potpise. Sertifikaciono telo izdavanjemsertifikata postaje odgovorno za tetu koju bi imalo bilo koje pravno ili fiziko lice koje se oslonilo na sertifikat.

2. Direktiva o elektronskim potpisima 1999/93/EC lan 1 Opseg DirektiveArticle 1 Scope ovaj lan govori o svrsi Direktive da olakava korienje elektronskog potpisa i definie njihovu pravnu prepoznatljivost. Uspostavlja pravni osnov za elektronske potpise i rad sertifikacionih tela, kao i da ne definie nita vezano za zakljuenje i validnost ugovora.Svrha ove direktive je da olaka koritenje elektronskih potpisa i doprinese njihovom pravnom priznanju. To uspostavlja pravni okvir za elektronske potpise i odreeneusluge certifiikovanja kako bi se osiguralo pravilno funkcioniranje unutarnjegtrita.Ona ne obuhvata aspekte vezane za sklapanje i valjanostugovora ili drugih pravnih obaveza.

3. Direktiva o elektronskim potpisima 1999/93/EClan 3 Market Access

Article 3 Market access ovaj lan je veoma bitan i sastoji se od sledeih sedam stavova:1. Zemllje lanice EU ne smeju zahtevati prethodnu autorizaciju/akreditaciju od sertifikacionog tela koje eli da pone sa pruanjem servisa sertifikacije.2. Moe se definisani ema dobrovoljne akreditacije (voluntary accreditation) sertifikacionih tela.3. Svaka zemlja lanica EU mora uspostaviti sistem supervizije sertifikacionih tela (putem odgovarajueg nacionalnog supervizionog organa) koja izdaju kvalifikovanesertifikate.4. Saglasnost odreenog SSCD ureaja sa zahtevima iz Aneksa III mora u svakoj zemljiEU da bude verifikovana od strane javnog ili privatnog tela odreenog od strane s

ame drave (procedura Conformity Assessment). Odluka/sertifikat o tome da je nekiSSCD saglasan za zahtevima doneta od nekog odgovarajeg tela u jednoj zemlji EU mora da bude prihvaena u svim zemljama EU.

7/29/2019 53186303-cyber

2/20

5. EC moe da ukae na opte prepoznate standarde za proizvode za elektronske potpise.Zemlje lanice treba da pretpostave da e proizvodi koji zadovoljavaju definisane standarde automatski zadovoljiti i zahteve: (f) iz Aneksa II i Aneks III.6. Korienje ureaja/softvera za verifikaciju potpisa u svetlu preporuka iz Aneksa IV.7. Korienje elektronskih potpisa u javnom sektoru uz eventualne dodatne zahteve koji ne treba da predstavljaju prepreke za pruanje servisa preko granica zemlje.

4. Direktiva o elektronskim potpisima 1999/93/EC lan 4 Internal Market PrincipleArticle 4 Internal Market principles ovaj lan se sastoji iz sledea dva stava:1. Svaka zemlja lanica EU treba da definie nacionalni zakon o elektronskom potpisukoji treba da uredi pruanje sertifikacionih usluga u datoj zemlji ali i da ne spreava pruanje usluga sertifikacionih tela iz drugih EU zemalja.2. Takoe, proizvodi za elektronske potpise koji su saglasni sa Direktivom (a to jeutvreno u odreenoj lanici) mogu se slobodno koristiti u itavoj EU.

5. Direktiva o elektronskim potpisima 1999/93/EC lan 5 Legal effects of electronic signatures - ISPIT

Article 5 Legal effects of electronic signaturesnajva

niji lan Direktive:1. Zemlje lanice moraju osigurati da napredni elektronski potpisi koji se baziraj

u na kvalifikovanom sertifikatu i koji su kreirani putem SSCD (jednom reju: kvalifikovani potpisi):(a) zadovoljavaju pravne zahteve potpisa u odnosu na podatke u elektronskoj formi na isti nain kao to svojeruni potpis zadovoljava te zahtveve u odnosu na podatkeu papirnom obliku; i(b) prihvatljivi su kao dokaz u pravnim postupcima.2. Zemlje lanice moraju osigurati se elektronskom potpisu ne odbija pravna efektivnosti i prihvatljivost kao dokaz u pravnim postupcima samo zato to:- Je u elektronskoj formi ili- Nije baziran na kvalifikovanom sertifikatu ili-Nije baziran na kvalifikovanom sertifikatu izdatom od strane akreditovanog sert

ifikacionog tela ili- Nije kreiran pomou SSCD ureaja.6. Direktiva o elektronskim potpisima 1999/93/EC Aneks I Requirements for qualified certificate

ANEKS 1Kvalificirani certifikat mora sadravati:a) gdje je izdat kao kvalificirani certifikat,b) identifikaciju provider-a i drave u kojoj je provider ustanovljen,c) ime potpisnika ili pseudonim koji e kao takav biti ustanovljen,d) odredbe posebnih odlika potpisnika koje su relevantne u odnosu na svrhu za koju se potpis koristi,e) podatke koji verificiraju potpis koji odgovaraju podacima koji kreiraju potpis, a pod kontrolom potpisnika,f) indikaciju perioda trajanja certifikata,g) identifikacijski kod certifikata,h) napredni elektronski potis provider-a koji ga je izdao,i) djelokrug koritenja certifikata,j) ogranienja djelokruga transakcija za koje certifikat moe biti koriten.

7. Direktiva o elektronskim potpisima 1999/93/EC Aneks II Requirements for CSPsissuing QCs

ANEKS 2Zahtjevi za provider-e koji izdaju kvalificirane certifikate oni moraju:

a) pokazati pouzdanost neophodnu za osiguranje certifikacijskih servisa,b) osigurati operativnost brzog i sigurnog direktorija te siguran i hitan opozivusluge,

7/29/2019 53186303-cyber

3/20

c) osigurati da se dan i vrijeme izdavanja ili opoziva moe precizno odrediti,d) verificirati, na odgovarajui nain, odreenu osobinu osobe kojoj je izdat kvalificirani certifikat, ali u skladu sa nacionalnim zakonima,e) uposliti visokosturno i moralno osoblje koje radi na provider-u,f) imati kvalitetno osiguran i zatien sistem provider-a,g) poduzeti mjere protiv falsifikata i krivotvorenja,h) osigurati potrebna finansijska sredstva za neometan rad u skladu sa Direktivo

mi) redovno i aurno stvarati baze relevantnih podataka i informacija, barem u elektronskoj formi,j) ne pohranjivati ili kopirati signature-creation data,k) prije potpisivanja ugovora sa strankom upoznati istu sa svim relevantnim informacijama i uslovima koritenja,l) koristiti pouzdan sistem za pohranu certifikata, tako da:- samo autorizirane osobe mogu prii podacima ili ih mijenjati,- moe biti provjerena autentinost informacija,- certifikati su dostupni javnosti samo u onim sluajevima kada to odobri vlasnikpotpisa,-sve tehnike promjene koje mogu ugroziti ove sigurnosne zahtjevemoraju biti prija

vljene.8. Direktiva o elektronskim potpisima 1999/93/EC Aneks III Requirements for SSCD(Secure Signature Creation Device)

Zahtjevi za secure signature-creation ureaje:1. secure signature-creation ureaji moraju barem osiguravati:a) signature-creation-data koji se koristi samo jednom, te je tako i osiguran,b) najpouzdaniju tehnologiju u datom momentu,c) elektronski potpis mora osiguravati potpisnikovu legitimnost,2. secure signature-creation ureaj ne smije promijeniti podatke koje je postaviokorisnik, na bilo koji nain.

9. Direktiva o elektronskim potpisima 1999/93/EC Aneks IV Requirements for Secure Signature Verification

Preporuke za sigurnosnu verifikaciju potpisaTokom ovog procesa treba osigurati:a) podaci koriteni za verifikaciju potpisa moraju odgovarati podacima prikazanimna verifikatoru,b) potpis je adekvatno verificiran i korektno prikazan,c) verifikator moe, kada je neophodno, ustanoviti sadraj verificiranih podatakad) autentifikacija i validnost zahtijevanog certifikata u momentu verifikacije potpisa je neophodno valjano utvrditi,e) rezultat verifikacije i potpisnikovog identiteta se ispravno prikae,f) koritenje pseudonima je jasno naznaeno, teg) sve sigurnosno relevantne promjene mogu biti primijeene.

10. Osnovna uloga Zakona o elektronskom potpisu - ISPITZakon o elektronskom potpisu u Srbiji je izglasan u Narodnoj Skuptini Republike Srbije dana 14.12.2004. i publikovan u Slubenom Glasniku Republike Srbije br. 135od 21.12.2004.

Osnovna uloga Zakona se svodi na dve najvanije stvari:

1. Da propie uslove pod kojima je elektronski potpis pravno ekvivalentansvojerunom potpisu,2. Da propie uslove koje moraju da ispune Sertifikaciona tela koja izdaju

kvalifikovane sertifikate za verifikaciju kvalifikovanih elektronskihpotpisa.

7/29/2019 53186303-cyber

4/20

Tamo gde se elektronski potpis i kvalifikovani elektronski potpis ne zahtevaju posebno odgovarajuim Zakonom, njihova upotreba treba da bude na dobrovoljnoj osnovi.Publikovanjem Zakona o elektronskom potpisu, kao sistemskog zakona, omoguuje se pokretanje procesa auriranja svih relevantnih zakona koji imaju veze sa elektronskim poslovanjem. U tim zakonima, kao najmanje to treba uraditi, treba svuda gde piesvojeruni potpis dodati i ili kvalifikovani elektronski potpis u skladu sa Zakono

m o elektronskom potpisu.Zakonske odredbe mogu zahtevati usklaenost sa odreenim dodatnim uslovima za korienjekvalifikovanog elektronskog potpisa za aktivnosti dravne uprave. Pomenuti uslovitreba da budu objektivni, proporcionalni, nediskriminatorni i treba da se odnose samo na specifine karakteristike relevantnih aplikacija.U lanu 45. Zakona se navodi da Nadleni organ donosi podzakonska akta za sprovoenjeovog Zakona. U tom smislu, publikovana su etiri podzakonska akta koja su predvienau Zakonu, i to:

? Pravilnik o voenju evidencije sertifikacionih tela,? Pravilnik o Registru sertifikacionih tela koja izdaju kvalifikovane elektronske sertifikate u Republici Srbiji,

? Pravilnik o tehniko-tehnolokim postupcima za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa i kriterijumima koje treba da ispune sredstva za formiranje kv

alifikovanog elektronskog potpisa,? Pravilnik o bliim uslovima za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata.

Ova etiri podzakonska akta su prvi put publikovana u Slubenom glasniku Republike Srbije br. 48 od 7. juna 2005. godine. Nakon toga je izvrena revizija i nove verzije podzakonskih akata su publikovane u Slubenom glasniku Republike Srbije br. 26od 14.03.2008. godine.Nakon publikovanja podzakonskih akata, neophodno je bilo realizovati aktivnostina uspostavi nadlenog Nacionalnog tela u cilju obezbeenja neophodne infrastrukutreza implementaciju Zakona, a samim tim i Evropske Direktive o elektronskim potpi

sima.U pomenutim podzakonskim aktima, navedeno je da e se data akta primenjivati od 1.jula 2006. to praktino znai da je to bio datum predvienog poetka implementacije Zakona o elektronskom potpisu i podzakonskih akata. Taj datum je vie puta bio prolongiran sve do publikacije nove verzije podzakonskih akata.U meuvremenu, nekoliko drava u okolini (Makedonija, Republika Srpska, Crna Gora) usvojilo je Zakone o elektronskom potpisu koji su se manje ili vie bazirali na nekim naim prethodnim verzijama Zakona.Zakon o elektronskom potpisu primenljiv je na pravna i fizika lica jer se sertifikati izdaju kako fizikim licima tako i fizikim licima koji su pravni zastupnici pravnih lica.U daljem tekstu je dat osvrt na odredbe Zakona, posebno istiui karakteristine i veoma vane odredbe, a posebno imajui u vidu odredbe koje se odnose na specificiranjeodreenih poslova Nadlenog tela.

Zakon se sastoji od sledeih 7 poglavlja:

1. Osnovne odredbe,2. Elektronski potpis i kvalifikovani elektronski potpis,3. Elektronski sertifikati i sertifikaciona tela,4. Prava, obaveze i odgovornosti korisnika i sertifikacionih tela,5. Nadzor,6. Kaznene odredbe,7. Prelazne i zavrne odredbe.Osnovne odredbe

U prvom poglavlju, lanovi 1.-5. Zakona, daju se osnovne odrednice Zakona (lan 1.),definicije pojedinih izraza (lan 2.), kao i odrednice vezane za elektronske dokumente (lanovi 3.-5.).

7/29/2019 53186303-cyber

5/20

Posebno treba istai da se lanovima od 3. do 5. ustanovljava pravna validnost i punovanost elektronske dokumentacije. Dakle, iako se primenom elektronskih dokumenata ipak ne mogu realizovati sve vrste poslova i pravnih radnji (izuzeci su navedeni u lanu 3), sva dokumentacija koju treba uvati moe se uvati i u elektronskom obliku pri emu elektronski dokumenti moraju biti elektronski potpisani.Dakle, pomenute odredbe predstavljaju osnovne odredbe kojima se prepoznaje elektronski dokument u naem pravnom sistemu i kao takve, svakako mogu predstavljati os

novu za primenu u razliitim oblastima.

Elektronski potpis i kvalifikovani elektronski potpisU drugom poglavlju, lanovi 6.-11. Zakona, utvruju se osnovne odrednice Zakona vezane za primenu elektronskog potpisa i kvalifikovanog elektronskog potpisa. U lanu6. se, u skladu sa Evropskom direktivom, utvruje da elektronskom potpisu ne moe dase ukine pravno dejstvo samo zato to je u elektronskom obliku.To pravo se ograniava u datom lanu na sve one poslove i postupke koji ne zahtevajuprimenu svojerunog potpisa. U lanu 7. se posebno istiu uslovi koje je neophodno dazadovolji elektronski potpis da bi bio kvalifikovani elektronski potpis.Kao to je ve ranije reeno, osnovna dva uslova za kreiranje kvalifikovanog potpisa su:

? Kreiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa pomou sredstva za kreiranjekvalifikovanog elektronskog potpisa (SSCD - Secure Signature Creation Device),? Da potpisnik poseduje kvalifikovani elektronski sertifikat.? lan 10. je jedan od kljunih lanova Zakona jer utvruje pravnu ekvivalentnostizmeu kvalifikovanog elektronskog potpisa (i njegovo dejstvo na podatke u elektronskom obliku) i svojerunog potpisa, odnosno svojerunog potpisa i peata (i njihovo dejstvo na podatke u papirnom obliku).

? Posebno se istie odrednica Zakona o pravnoj ekvivalentnosti kvalifikovanog elektronskog potpisa i svojerunog potpisa i peata jer je to delimino i osnova zadonoenje Zakona o nadlenom telu za vremensku overu (Time-Stamping Authority).

? lan 11. utvruje da Nadleni organ (Ministarstvo za nauku i zatitu ivotne sredine, u daljem tekstu: Ministarstvo) propisuje tehniko-tehnoloke postupke za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa, kao i blie uslove koje treba da ispune sredstva za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa. Ovaj lan Zakona je stoga osnova za izradu odgovarajueg podzakonskog akta.

Elektronski sertifikati i sertifikaciona telaOvo poglavlje je posveeno drugim vanim pojmovima i tehnologijama koji se uvode ovim Zakonom, pored elektronskog potpisa, a to su: elektronski sertifikati i sertifikaciona tela koja ih izdaju. U tom smislu, osnovne definicije elektronskog sertifikata i sertifikacionog tela su, zbog celine izlaganja, ponovljene u lanu 12. Zakona.lan 13. Zakona ukazuje da sertifikacionim telima nije potrebna posebna dozvola zaizdavanje elektronskih sertifikata, a lan 14. utvruje da Nadleni organ vodi evidenciju sertifikacionih tela.lan 17. Zakona je takoe jedan od kljunih lanova Zakona jer ukazuje na to koji podacimoraju da se sadre u kvalifikovanom elektronskom sertifikatu. Ovaj lan se, u tomsmislu, bazira na Aneksu 1 Evropske direktive.lan 18. Zakona je jo jedan od kljunih lanova Zakona jer se u njemu definiu kriterijumi koje moraju da ispune sertifikaciona tela koja izdaju kvalifikovane elektronske sertifikate.U lanu 20. Zakona, takoe kljuni lan, navodi se da sertifikaciono telo mora ispunjavati sve uslove iz lana 18. Zakona da bi bilo upisano u Registar sertifikacionih tela koja izdaju kvalifikovane elektronske sertifikate.

Prava, obaveze i odgovornosti korisnika i sertifikacionih telaetvrto poglavlje Zakona je posveeno osnovnim pravima, obavezama i odgovornostima k

7/29/2019 53186303-cyber

6/20

ako korisnika kojima se izdaju tako i sertifikacionih tela koja izdaju kvalifikovane elektronske sertifikate.U tom smislu, prvih 5 lanova (lanovi 23.-27.) u ovom poglavlju se odnose na korisnika i na njegova prava i obaveze:

? Da moe da mu se izda sertifikat na njegov zahtev o emu sklapa poseban ugovor sa sertifikacionim telom (lan 23.),

? Da moe sam da bira sertifikaciono telo izuzev u sluajevima koji su definisani posebnim propisima (lan 23.),? Da moe istovremeno koristiti usluge vie sertifikacionih tela (lan 23.),? Da se kvalifikovani elektronski sertifikat izdaje svakom korisniku na njegov zahtev na bazi nesumnjivo utvrenog identiteta i ostalih Zakonom utvrenih podataka (lan 24.),? Da je korisnik duan da uva podatke i sredstva za formiranje elektronskog potpisa od neovlaenog pristupa i upotrebe (lan 25.),? Da je korisnik duan da odmah dostavi sertifikacionom telu sve informacije o promenama podataka koji se nalaze u korisnikovom sertifikatu (lan 26.),? Da je korisnik duan da odmah zatrai opoziv svog sertifikata u svim sluajevi

ma gubitka ili oteenja sredstava za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa(lan 26.),

? Da korisnik odgovara za sve nepravilnosti koje su nastale neispunjavanjem obaveza iz lanova 25. i 26., osim ako ne dokae da oteeno lice nije preduzelo sve Zakonom propisane radnje za proveru elektronskog potpisa i elektronskog sertifikata (lan 27.).

Sledeih 5 lanova Zakona (lanovi 28.-32.) se odnose na sertifikaciono telo i na njegova prava i obaveze:

? Da obezbedi ispunjenje osnovnih dunosti kao sertifikaciono telo (lan 28.),? Da informie korisnike o svim vanim aspektima upotrebe kvalifikovanog elektronskog sertifikata (lan 29.),

? Da izvri sve neophodne aktivnosti u vezi funkcije opoziva kvalifikovanihelektronskih sertifikata (lan 30.),? Da uva kompletnu dokumentaciju o kvalifikovanim elektronskim sertifikatima 10 godina nakon prestanka njihove vanosti (lan 31.),? Da izvri sve neophodne aktivnosti u vezi sa prestankom obavljanja delatnosti (lan 32.).

U lanu 33. se navodi obaveza Nadlenog organa da propie najnii iznos osiguranja od rizika za mogue tete nastale vrenjem usluga izdavanja sertifikata, dok je lan 34. Zakona posveen utvrivanju uslova pod kojima je sertifikaciono telo odgovorno i uslovakada nije odgovorno za moguu tetu licima koja su se pouzdala u kvalifikovani elektronski sertifikat izdat od strane datog sertifikacionog tela.lan 35. Zakona je posveen uslovima pod kojima su inostrani elektronski i kvalifikovani elektronski sertifikati ravnopravni sa domaim sertifikatima.

NadzorPeto poglavlje Zakona (lanovi 36. do 41.) posveeno je inspekcijskom nadzoru sertifikacionih tela (koja su upisana u evidenciju i u Registar) koje vri Nadleni organ.U tom smislu, u lanu 36. se navode te osnovne obaveze Nadlenog organa.Opseg posla pomenutog inspekcijskog nadzora je naveden u lanu 37. dok je lan 38. Zakona posveen navoenju prava i dunosti koja imaju ovlaena lica Nadlenog organa u vrinspekcijskog nadzora.U lanu 39. Zakona se navodi ta sve moe ovlaeno lice Nadlenog organa da propie svojinjem, kao jednu vrstu opomene, ukoliko se utvrdi neadekvatan i protivzakonit radsertifikacionog tela, dok se u lanu 40. Zakona navodi da Nadleni organ donosi reen

je o brisanju datog sertifikacionog tela iz Registra sertifikacionih tela koja izdaju kvalifikovane sertifikate ukoliko ono prestane da ispunjava uslove iz lana18. ovog Zakona.

7/29/2019 53186303-cyber

7/20

lan 41. Zakona je posveen dunostima sertifikacionog tela koje u cilju sprovoenja inspekcijskog nadzora moraju da omogue pristup u poslovne prostorije i podatke o poslovanju i celokupnu poslovnu dokumentaciju, uvid u raunarsku opremu i informacionu infrastrukturu, itd. ovlaenim predstavnicima Ministarstva nadlenim za inspektorske poslove.

Kaznene odredbe

lanovi 42. do 44. Zakona predstavljaju kaznene odredbe za razliite sluajeve nepotovanja Zakona i odreenih njegovih odredbi definisanih u pojedinim lanovima.U tom smislu, lan 42. se odnosi na prekraje korisnika i stoga su definisane kazneza sledee grupe korisnika:

? Korisnik pravno lice,? Korisnik preduzetnik,? Odgovorno lice u pravnom licu,? Korisnik fiziko lice.lan 43. Zakona odnosi se na kazne predviene za sertifikaciono telo, kao i za odgovorno lice sertifikacionog tela.

lan 44. Zakona odnosi se na kazne za prekraje u domenu uvanja podataka i sredstavaza proveru elektronskog potpisa onoliko vremena koliko je propisano da se uvaju s

ama elektronska dokumenta i te kazne se odnose na korisnike pravna lica, preduzetnike, kao i na odgovorna lica u pravnom licu.

Prelazne i zavrne odredbeOvo poglavlje sastoji se od dva lana (lanovi 45. i 46.) i odnosi se na utvrivanje da e Nadleni organ doneti podzakonska akta za sprovoenje ovog Zakona u roku od 3 meseca od datuma stupanja na snagu Zakona (lan 45.), kao i da Zakon stupa na snagu osmog dana od dana njegovog objavljivanja u Slubenom glasniku Republike Srbije.

11. Osnovna uloga podzakonskih akata Zakona o elektronskom potpisu

SrbijaOpisau 4 podzakonska akta koja su predviena u Zakonu, i publikovana u Slubenom Glasniku Republike Srbije br. 48 od 7. juna 2005. godine, kao i br. 26 od 14. marta2008. i to:? Pravilnik o evidenciji sertifikacionih tela,? Pravilnik o registru sertifikacionih tela koja izdaju kvalifikovane elektronske sertifikate u Republici Srbiji,? Pravilnik o tehniko-tehnolokim postupcima za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa i kriterijumima koje treba da ispune sredstva za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa,? Pravilnik o bliim uslovima za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata.Zakon daje opte odredbe i nije zavistan od tehniko-tehnolokih aspekata realizacijeelektronskog potpisa i elektronskih sertifikata.U tom smislu, podzakonska akta, koja se mogu lake menjati u skladu sa razvojem odgovarajuih tehnolokih reenja jer ih donosi nadleni Ministar a ne Narodna skuptina, blie odreuju sva tehnika pitanja vezana za Zakon o elektronskom potpisu i imaju uporite u odgovarajuim lanovima Zakona.U podzakonskim aktima je precizirano da je Nadleni organ, naveden u Zakonu o elektronskom potpisu, u stvari Ministarstvo za nauku i zatitu ivotne sredine (u nastavku Ministarstvo) koje je bilo nadleno za informaciono drutvo (lan 11. Zakona) i, shodno tome, podzakonska akta je potpisao Ministar za nauku i zatitu ivotne sredine.Podzakonski akti ne moraju da prolaze klasinu skuptinsku proceduru ve se odobravajuna nivou Ministra.

Pravilnik o evidenciji sertifikacionih tela - ovim pravilnikom propisuje se sadraj i nain voenja evidencije sertifikacionih tela koja obavljaju usluge izdavanja el

7/29/2019 53186303-cyber

8/20

ektronskih sertifikata na teritoriji Republike Srbije, nain podnoenja prijave za upis u evidenciju, obrazac prijave za upis u evidenciju, potrebna dokumentacija uz prijavu, promena podataka i obrazac prijave za upis promene.Ovaj pravilnik je predvien u lanu 16. stav 2, Zakona, a odnosi se i na na lan 15. Zakona po kome je sertifikaciono telo duno da nadlenom organu prijavi poetak obavljanja usluga izdavanja elektronskih sertifikata, najmanje 15 dana pre poetka rada.

lan 14. Zakona definie obavezu Nadlenog organa da vodi evidenciju sertifikacionih tela. Evidencija se vodi u papirnom i elektronskom obliku. Evidencija u elektronskom obliku je javno dostupna putem Web sajta Ministarstva.

Pravilnik o Registru sertifikacionih tela za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata u Republici Srbiji - Ovim Pravilnikom propisuje se sadraj i nain voenja registra sertifikacionih tela koja izdaju kvalifikovane elektronske sertifikate u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Registar), nain podnoenja zahteva za upisu Registar, potrebna dokumentacija koja se prilae uz zahtev, obrazac zahteva, kao i nain objavljivanja podataka iz Registra.Ovaj pravilnik je predvien lanom 19. stav 2 Zakona. Registar vodi Ministarstvo u papirnom i elektronskom obliku. Registar u elektronskom obliku je potpisan kvalif

ikovanim elektronskim potpisom Ministarstva. Registar u elektronskom obliku je javno dostupan na Internet strani Ministarstva.

Pravilnik o tehniko-tehnolokim postupcima za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa i kriterijumima koje treba da ispune sredstva za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa - Ovim pravilnikom propisuju se tehniko-tehnoloki postupci za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa, kriterijumi koje treba daispune sredstva za formiranje i proveru kvalifikovanog elektronskog potpisa, kaoi nain razmene potpisanih elektronskih dokumenata, postupak formiranja i proverekvalifikovanih elektronskih sertifikata i druga tehnika pitanja od znaaja za sprovoenje Zakona.U ovom pravilniku su navedeni i odgovarajui meunarodni standardi i preporuke sa kojima moraju da budu u skladu postupci za formiranje kvalifikovanog elektronskog

potpisa, kao i kriterijumi koje treba da ispunjavaju sredstva za formiranje i proveru kvalifikovanog elektronskog potpisa. Ovaj pravilnik je predvien lanom 11. Zakona u kome se navodi da Ministarstvo, kao Nadleni organ, propisuje tehniko-tehnoloke postupke za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa i kriterijume kojetreba da ispune sredstva za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa.U ovom pravilniku je naveden skup tehnikih pravila koja opisuju nain formiranja kvalifikovanog elektronskog potpisa u skladu sa trenutnim tehnolokim, algoritamskimi standardizacionim aktivnostima.Kvalifikovani elektronski potpis se formira u skladu sa preporukom PKCS#1, a duina modulusa u asimetrinom kriptografskom algoritmu mora biti minimalno 1024 bita.

Takoe, kvalifikovani elektronski potpis se formira primenom jednog od standardizovanih asimetrinih kriptografskih algoritama iz sledee grupe: RSA, DSA ili ECDSA. Pri formiranju kvalifikovanog elektronskog potpisa primenjuju se i hash funkcijeza dobijanje otisaka poruke fiksne veliine (128 ili 160 bita).Hash funkcije se realizuju primenom standardizovanih hash algoritama: MD5 (Message Digest) rezultuje u hash vrednostima veliine 128 bita ili SHA-1 (Secure Hash Algorithm) rezultuje u hash vrednostima veliine 160 bita.Takoe je veoma bitno istai da je u pravilniku navedeno (lan 7. pravilnika) da sredstvo za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa mora imati takva svojstvakoja omoguavaju naknadnu ugradnju novih algoritama u skladu sa daljim razvojem kriptografskih tehnika i standarda.Pravila propisuje Sertifikaciono telo u skladu sa Zakonom o elektronskom potpisui ovim Pravilnikom.

Pravilnik o bliim uslovima za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikataOvim Pravilnikom propisuju se kriterijumi koje moraju da ispune sertifikaciona tela koja izdaju kvalifikovane elektronske sertifikate, kao i nain provere njihove

7/29/2019 53186303-cyber

9/20

ispunjenosti.Proveru ispunjenosti kriterijuma za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata vri Ministarstvo neposredno, odnosno drugi subjekat kome je Ministarstvo poverilo navedene poslove. Izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata u smislu Zakona i ovog pravilnika, podrazumeva formiranje i dodeljivanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata korisnicima, odnosno pruanje usluga sertifikacije.Kvalifikovani elektronski sertifikat je izdat od strane Sertifikacionog tela za

izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata, mora da bude usklaen sa preporukom ITU-T H.509, i mora da sadri sledee podatke:

? oznaku da se radi o kvalifikovanom sertifikatu,? skup podataka koji jedinstveno identifikuje pravno lice koje izdaje sertifikat,? skup podataka koji jedinstveno identifikuju potpisnika,? podatke za proveru elektronskog potpisa (javni klju asimetrinogalgoritma) koji odgovaraju podacima za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa koji su pod kontrolom potpisnika,? podatke o poetku i kraju vaenja elektronskog sertifikata,? identifikacioni broj izdatog elektronskog sertifikata,

? eventualna ogranienja vezana za upotrebu sertifikata,? kvalifikovani elektronski potpis sertifikacionog tela koje je izdalo kvalifikovani elektronski sertifikat.

Kvalifikovani elektronski sertifikat mora da je usklaen sa preporukom ITU-T H.509i dokumentima: ETSI ESI TS 101 862 Qualified Certificate Profile i RFC 3739 Intemet H.509 Public Keu Infrastructure: Qualified Certificates Profile.Dakle, da bi se formirao kvalifikovani elektronski potpis neophodno je da potpisnik ima kvalifikovani elektronski sertifikat koga izdaje sertifikaciono telo koje ispunjava odreene uslove definisane u Direktivi Evropske Unije o elektronskim potpisima 1999/93/ES od 19.01.2000. godine i u Zakonu.

12. Opte prepoznati standardi za proizvode za elektronski potpis (odluka 2003/511/EC, Aneks)

KOMISIJA EVROPSKE UNIJEUzimajui u obzir Ugovor o osnivanju Europske unije, uzimajui u obzir Direktivu 1999/93/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 13. decembra 1999. imamo:

(1) Aneks II F i Aneks III Direktive 1999/93/EZ utvruju zahtjeve za proizvode zaelektronski potpis

(2) Izrada tehnike specifikacije potrebne za proizvodnju i stavljanje u promet proizvoda, uzimajui u obzir trenutnu fazu tehnologije, vri se od strane relevantnihorganizacija ustandardizacijskoj oblasti.

(3) CEN (Evropski odbor za normizaciju) i ETSI (Evropski institut za telekomunikacijske norme)u okviru EESSI (Evropska inicijativa za standardizaciju elektronskog potpisa) nude otvorenu i fleksibilnu Evropsku platformu za stvaranje konsenzusa za podrku razvoju informacionog drutva u Evropi.Oni su razvili standarde za elektronski potpis proizvoda (CWA-CEN sporazum i ETSI TSETSItehnika specifikacija) na temelju zahtjeva aneksa Direktive 1999/93/EZ.

(4) Mjere predviene ovom Odlukom su u skladu s miljenjem Odbora za elektronski potpis

USVOJENA JE OVA ODLUKA:lan 1.

7/29/2019 53186303-cyber

10/20

Referentni brojevi optepriznatih standarda za proizvode za elektronski potpis supropisani u Aneksu.lan 2.Komisija e provjeriti implementaciju ove Odluke u roku od dvije godine od dana objavljivanja u Slubenom Glasniku Evropske unije i obavijestiti Odbor osnovan na temelju lana 9 (1) Direktive 1999/93/EZ.lan. 3

Ova Odluka je upuena dravama lanicama.Sastavljeno u Brisel, 14.7.2003.

AneksA. Popis opteprihvaenih standarda za elektronski potpis proizvoda treba da u skladu s uslovima propisanim u Aneksu II f Direktive 1999/93/EZ- CWA 14167-1 (oujak 2003): Sigurnosni zahtjevi za pouzdan sistem upravljanja certifikatima za elektronski potpis - Dio 1: Sigurnosni zahtjevi sistema- CWA 14167-2 (oujak 2002): Sigurnosni zahtjevi za pouzdan sistem upravljanja certifikatima za elektronski potpis - Dio 2: kriptografski moduli za potpisivanje CSP operacije - Zatitni profil (MCSO-PP)B. Popis opteprihvaenih standarda za elektronski potpis proizvoda treba da su u sk

ladu sa zahtjevima propisanim u Aneksu III Direktive 1999/93/EZ13. Osnovna uloga Zakona o elektronskom dokumentuZakonska regulativa o elektronskom potpisu moe predstavljati samo sistemsku regulativu na osnovu koje treba da se izrade dodatni dokumenti i propisi. Izmeu ostalog to je i zbog toga to elektronski potpis sam za sebe ne moe da prouzrokuje nikakvo pravno dejstvo ukoliko se ne odnosi na odreeni elektronski dokument.

Stoga je jedan od najvanijih zakonskih propisa koji se izvodi na osnovu Zakona oelektronskom potpisu u stvari Zakon o elektronskom dokumentu. Meutim, veliki je problem to to to nije adekvatno prepoznato od strane Evropske Komisije i to ne postoji odgovarajua direktiva o elektronskim dokumentima koja bi dala smernice za izradu lokalne regulative u zemljama Evropske Unije.

Kao posledica toga je da se odreene stvari iz Direktive o elektronskim potpisimatumae kroz elektronski potpisan dokument a sa druge strane mnoge stvari nisu u dovoljnoj meri regulisane na nivou Unije.

Zakon o elektronskom dokumentu u SrbijiPo ugledu na zemlje okruenja, i Srbija je donela Zakon o elektronskom dokumentu.Publikovan je u Slubenom Glasniku Republike Srbijie 51/09 od 4.07.2009.

Zakon se sastoji od 25 lanova svrstanih u sledeih osam poglavlja: I. Osnovne odredbe, II. Izrada elektronskog dokumenta, III. Dostavljanje elektronskih dokumenata, IV. uvanje i zatita elektronskih dokumenata, V. Vremenski ig, VI. Nadzor, VII. Kaznene odredbe, VIII. Prelazne i zavrne odredbe.

Ovim zakonom ureuju se uslovi i nain postupanja sa elektronskim dokumentom u pravnom prometu, upravnim, sudskim i drugim postupcima, kao i prava, obaveze i odgovornosti privrednih drutava i drugih pravnih lica, preduzetnika i fizikih lica (u daljem tekstu: pravna i fizika lica), dravnih organa, organa teritorijalne autonomije i organa jedinica lokalne samouprave i organa, preduzea, ustanova, organizacijai pojedinaca kojima je povereno vrenje poslova dravne uprave, odnosno javnih ovlaenja (u daljem tekstu: organi vlasti) u vezi sa ovim dokumentom.

U nastavku su date neke od najznaajnijih odredbi Zakona.Elektronskom dokumentu ne moe se osporiti punovanost ili dokazna snaga samo zato toje u elektronskom obliku.

Ako je propisom utvren pismeni oblik kao uslov punovanosti pravnog akta, pravnog posla ili druge pravne radnje, odgovarajui elektronski dokument potpisuje se kvalifikovanim elektronskim potpisom, u skladu sa zakonom kojim se ureuje elektronski

7/29/2019 53186303-cyber

11/20

potpis.

Gore navedene odredbe ne primenjuju se na:

1) pravne poslove kojima se vri prenos prava svojine na nepokretnosti ili kojima se ustanovljavaju druga stvarna prava na nepokretnostima;2) izjave stranaka i dugih uesnika u postupku za raspravljanje zaostavtine, f

ormu zavetanja, ugovore o ustupanju i raspodeli imovine za ivota, ugovore o doivotnom izdravanju i sporazume u vezi sa nasleivanjem, kao i druge ugovore iz oblasti naslednog prava;3) ugovore o utvrivanju imovinskih odnosa izmeu branih drugova;4) ugovore o raspolaganju imovinom lica kojima je oduzeta poslovna sposobnost;5) ugovore o poklonu;6) druge pravne poslove ili radnje, za koje je posebnim zakonom ili na osnovu zakona donetih propisa, izriito odreena upotreba svojerunog potpisa u dokumentima na papiru ili overa svojerunog potpisa.

Jedno od najvanijih pitanja koje se tretira u Zakonu je i izrada elektronskog dok

umenta. U tom smislu, definie se da se elektronski dokument izrauje primenom bilokoje dostupne i upotrebljive informaciono-komunikacione tehnologije, ako zakonom

nije drugaije odreeno.Elektronski dokument koji predstavlja arhivsku grau izrauje se u standardizovanimformatima koji zadovoljavaju potrebe trajnog arhiviranja, u skladu sa zakonom kojim se ureuje arhivska graa.Elektronski dokument koji je izvorno nastao u elektronskom obliku smatra se originalom.

Elektronski dokument koji je nastao digitalizacijom izvornog dokumenta ija formanije elektronska, smatra se kopijom izvornog dokumenta. Kopija izvornog dokumenata ima istu pravnu snagu kao i izvorni dokument, ako je:

? digitalizaciju obavio organ vlasti u vrenju svojih nadlenosti i ovlaenja, odnosno pravno lice ili preduzetnik u obavljanju svojih delatnosti;? istovetnost sa izvornim dokumentom kvalifikovanim elektronskim potpisompotvrdilo ovlaeno lice organa vlasti, odnosno ovlaeno lice pravnog lica ili preduzetnik.

Elektronski dokument ne moe imati kopiju u elektronskom obliku.Kopija elektronskog dokumenta na papiru izrauje se overom tampanog primerka spoljne forme prikaza elektronskog dokumenta.Kopija elektronskog dokumenta na papiru mora da sadri oznaku da se radi o kopijielektronskog dokumenta. Pomenutu overu obavlja ovlaeno lice organa vlasti ? za elektronski dokument u okviru nadlenosti i ovlaenja odreenog organa vlasti, odnosno ovlaeno lice pravnog lica ili preduzetnik ? za elektronski dokument iz delatnosti pravnog lica odnosno preduzetnika.Pomenuto ovlaeno lice svojerunim potpisom i peatom potvruje istovetnost kopije elektronskog dokumenta na papiru sa spoljnom formom prikaza elektronskog dokumenta.Kopija originalnog elektronskog dokumenta ima dokaznu snagu originala, odnosno overenog prepisa tog dokumenta.U Zakonu se uvodi i pojam vremenskog iga koji je ostavljen da bude blie odreen u podzakonskom aktu Zakona.

Zakon o elektronskom dokumentu u Republici SrpskojOvim zakonom ureuje se pravo republikih organa uprave, organa lokalne samouprave,privrednih drutava, ustanova i drugih pravnih i fizikih lica na upotrebu elektronskog dokumenta u poslovnim radnjama i djelatnostima, te u postupcima koji se vode

pred nadlenim organima u upravnom postupku u kojima se elektronska oprema i programi mogu primjenjivati u izradi, prenosu, prijemu i uvanju informacija u elektronskom obliku, pravna valjanost elektronskog dokumenta, te upotreba i promet elek

7/29/2019 53186303-cyber

12/20

tronskog dokumenta.Odredbe ovoga zakona ne primjenjuju se u onim sluajevima gdje se drugim zakonimapropisuje upotreba dokumenta na papiru.Republiki organi uprave, organi lokalne samouprave, privredna drutva, ustanove i druga pravna i fizika lica svojom slobodno izraenom voljom prihvataju upotrebu i promet elektronskog dokumenta za svoje potrebe kao i za potrebe poslovnih odnosa idrugih odnosa sa drugima.

Organi i druga pravna i fizika lica iz stava 1. ovog lana koji su prihvatili upotrebu i promet elektronskog dokumenta ne mogu odbiti elektronski dokument samo zbog toga to je sainjen, koriten i stavljen u promet u elektronskom obliku.Elektronski dokument mora u svim radnjama ukljuenim u dokumentacioni ciklus osigurati jednoobrazno obiljeje kojim se nedvosmisleno utvruje 3 pojedinani elektronskidokument i autor elektronskog dokumenta, informaciona cjelovitost i nepovredivost elektronskog dokumenta, pristup sadraju elektronskog dokumenta kroz cijelo vrijeme dokumentacionog ciklusa i oblik zapisa koji omoguava itanje sadraja.Graa elektronskog dokumenta sastoji se obavezno od:a) opteg dijela koji ini sadraj - informacije u elektronskom obliku dokumenta, ukljuujui i naslov primaoca ako je elektronski dokument namijenjen slanju imenovanom primaocu i

b) posebnog djela koji ine jedan ili vie ugraenih elektronskih potpisa i podaci o vremenu nastajanja i zavretka izrade elektronskog dokumenta, kao i druge dokumenta

cione osobine nastale prilikom njegove izrade.

14. Osnovna uloga podzakonskih akata zakona o elektronskom dokumentuPravilnik o izdavanju vremenskog iga podzakonski akt Zakona o elektronskom dokumentuOvaj pravilnik je publikovan 30.12.2009. u Slubenom Glasniku Republike Srbije br.112/2009.

Pravilnik ima 40 lanova svrstanih u 6 poglavlja, i to:

? I. Osnovne odredbe? II. Blii uslovi i postupak registracije izdavaoca vremenskog iga? III. Blii uslovi koje mora da ispunjava sistem za formiranje vremenskog iga? IV. Blia sadrina zahteva za formiranje vremenskog iga, blii sadraj strukturepodataka vremenskog iga i postupak oznaavanja vremena koje je sadrano u vremenskom igu? V. Sadraj i nain voenja registra? VI. Zavrna odredbaOsnovne odredbeOvim pravilnikom propisuju se blii uslovi i postupak registracije izdavaoca vremenskog iga, blii uslovi koje mora da ispunjava sistem za formiranje vremenskog iga,blia sadrina zahteva za formiranje vremenskog iga, blii sadraj strukture podataka vremenskog iga, postupak oznaavanja vremena koje je sadrano u vremenskom igu, kao i sadraj i nain voenja Registra izdavalaca vremenskog iga u Republici Srbiji.

Blii uslovi i postupak registracije vremenskog igalan 2.Izdavalac vremenskog iga, uz zahtev za upis u Registar izdavalaca vremenskog iga podnosi akt o optim uslovima za pruanje usluge izdavanja vremenskog iga (u daljem tekstu: Politika izdavanja vremenskog iga), kojim se obezbeuje dovoljno informacijana osnovu kojih se korisnici mogu odluiti o prihvatanju usluga i o obimu usluga.lan 3.Politika izdavanja vremenskog iga definie zahteve poslovanja izdavaoca vremenskog iga, kao i procese i resurse izdavaoca vremenskog iga u cilju ispunjenja tih zahte

va.

Blii uslovi koje mora da ispunjava sistem za formiranje vremenskog iga

7/29/2019 53186303-cyber

13/20

lan 17.Sistem za formiranje vremenskog iga mora da ispunjava uslove koji obezbeuju da izdavanje vremenskog iga bude u skladu sa Zakonom, meunarodnim standardima i strunim pravilima:1) ETSI TS 101 861 Time stamping profile;2) RFC 3161 Internet X.509 Public Key Infrastructure Time-Stamp Protocol (TSP).lan 18.

Izdavalac vremenskog iga mora da koristi bezbedne sisteme i proizvode koji su zatieni od neovlaenih modifikacija.Izdavalac vremenskog iga pre poetka obavljanja usluga izdavanja vremenskog iga, kaoi periodino tokom operativnog rada, vri analizu rizika kojom identifikuje kritineservise koji zahtevaju korienje bezbednih sistema i visok nivo sigurnosti.Izdavalac vremenskog iga mora aktivno upravljati promenama svih kritikih sistema.

Blia sadrina zahteva za formiranje vremenskog iga, blii sadraj strukture podataka vremenskog iga i postupak oznaavanja vremena koje je sadrano u vremenskom igulan 28.Zahtev za formiranje vremenskog iga sadri kriptografski otisak (hash vrednost) elektronskog dokumenta, odnosno elektronskog potpisa odreenog elektronskog dokumenta

, koji se formira korienjem kriptografskog hash algoritma, kao i identifikator algoritma kojim je formiran kriptografski otisak.

Zahtev za formiranje vremenskog iga mora da ispunjava uslove standarda RFC 3161 Internet X.509 Public Key Infrastructure Time-Stamp Protocol (TSP). Zahtev za formiranje vremenskog iga u polju certReq, koje je definisano standardom iz stava 2. ovog lana, obavezno sadri vrednost True.Za formiranje kriptografskog otiska iz stava 1. ovog lana koristi se jedan od sledeih algoritama:1) SHA-1 (Secure Hash Algorithm) tako da veliina kriptografskog otiska bude najmanje 160 bita;2) RIPEMD-160 tako da veliina kriptografskog otiska bude najmanje 160 bita;3) SHA-224, SHA-256, SHA-384 ili SHA-512.

Sadraj i nain voenja registralan 31.Registar, u skladu sa Zakonom, vodi Ministarstvo.lan 33.Registar se vodi u papirnom obliku kao Knjiga izdavalaca vremenskog iga i u elektronskom obliku kao Elektronski registar izdavalaca vremenskog iga (u daljemtekstu: Elektronski registar).

Zavrna odredbalan 40.Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom glasnikuRepublike Srbije.

Meutim, i pored donoenja Zakona o elektronskom dokumentu i prateeg podzakonskog akta, kao i svih drugih povezanih zakonskih reenja, i dalje postoje velike preprekeza punu primenu bezbednog elektronskog poslovanja i bezbedne razmene pravno validnih elektronskih dokumenata. Pri tome, to nije samo sluaj u Srbiji ve i u celom svetu.

15. Krivina dela protiv bezbednosti raunarskih podataka

Oteenje raunarskih podataka i programalan 298.

(1) Ko neovlaeno izbrie, izmeni, oteti, prikrije ili na drugi nain uini neupotrejivim raunarski podatak ili program,kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

7/29/2019 53186303-cyber

14/20

(2) Ako je delom iz stava 1. ovog lana prouzrokovana teta u iznosu koji prelazi etristopedeset hiljada dinara,uinilac e se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.(3) Ako je delom iz stava 1. ovog lana prouzrokovana teta u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara,uinilac e se kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina.(4) Ureaji i sredstva kojima je uinjeno krivino delo iz st. 1. i 2. ovog lana, a

ko su u svojini uinioca, oduzee se.Raunarska sabotaalan 299.Ko unese, uniti, izbrie, izmeni, oteti, prikrije ili na drugi nain uini neupotrebljivim raunarski podatak ili program ili uniti ili oteti raunar ili drugi ureaj za elektronsku obradu i prenos podataka sa namerom da onemogui ili znatno omete postupak elektronske obrade i prenosa podataka koji su od znaaja za dravne organe, javne slube, ustanove, preduzea ili druge subjekte,kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina.Pravljenje i unoenje raunarskih virusalan 300.(1) Ko napravi raunarski virus u nameri njegovog unoenja u tu raunar ili raunarsk

u mreu,kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do est meseci.

(2) Ko unese raunarski virus u tu raunar ili raunarsku mreu i time prouzrokuje tu,kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do dve godine.(3) Ureaj i sredstva kojima je uinjeno krivino delo iz st. 1. i 2. ovog lana oduzee se.Raunarska prevaralan 301.(1) Ko unese netaan podatak, propusti unoenje tanog podatka ili na drugi nain prikrije ili lano prikae podatak i time utie na rezultat elektronske obrade i prenosapodataka u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist i time drugom prouzrokuje imovinsku tetu,

kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do tri godine.(2) Ako je delom iz stava 1. ovog lana pribavljena imovinska korist koja prelazi iznos od etristopedeset hiljada dinara,uinilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.(3) Ako je delom iz stava 1. ovog lana pribavljena imovinska korist koja prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara,uinilac e se kazniti zatvorom od dve do deset godina.(4) Ko delo iz stava 1. ovog lana uini samo u nameri da drugog oteti,kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do est meseci.

Neovlaeni pristup zatienom raunaru, raunarskoj mrei i elektronskoj obradi podatakalan 302.(1) Ko se, krei mere zatite, neovlaeno ukljui u raunar ili raunarsku mreu, ilo pristupi elektronskoj obradi podataka,kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do est meseci.(2) Ko upotrebi podatak dobijen na nain predvien u stavu 1. ovog lana,kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do dve godine.(3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana dolo do zastoja ili ozbiljnog poremeaja funkcionisanja elektronske obrade i prenosa podataka ili mree ili su nastupile druge teke posledice,uinilac e se kazniti zatvorom do tri godine.

Spreavanje i organiavanje pristupa javnoj raunarskoj mreilan 303.(1) Ko neovlaeno spreava ili ometa pristup javnoj raunarskoj mrei,

kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.(2) Ako delo iz stava 1. ovog lana uini slubeno lice u vrenju slube,kaznie se zatvorom do tri godine.

7/29/2019 53186303-cyber

15/20

Neovlaeno korienje raunara ili raunarske mreelan 304.(1) Ko neovlaeno koristi raunarske usluge ili raunarsku mreu u nameri da sebi ilidrugom pribavi protivpravnu imovinsku korist,kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do tri meseca.(2) Gonjenje za delo iz stava 1. ovog lana preduzima se po privatnoj tubi.

16. Direktiva o elektronskoj trgovini 2000/31/EC osnovna naelaEU direktiva o elektronskoj trgoviniEU direktiva o elektronskoj trgovini 2000/31/EC je publikovana 08.06.2000. godine, veoma brzo posle Direktive o elektronskim potpisima. Puno ime direktive je o izvesnim aspektima servisa informacionog drutva, a posebno elektronske trgovine, n

a internom tritu Evropske Unije

.

Direktiva elektronske trgovine se takoe sastoji iz:

? Paragrafa u preambuli ukupno ih ima 65? lanova ukupno 24

Direktiva o elektronskoj trgovini je podeljena u sledea poglavlja, a poglavlja usekcije:

? Poglavlje I opte odredbe? Poglavlje II principio Sekcija 1 uspostavljanje i informacioni zahtevi

o Sekcija 2 komercijalna komunikacijao Section 3 ugovori zakljueni elektronskim sredstvimao Section 4 odgovornost servis provajdera koji se nalazi izmeu? Poglavlje III implementacija? Poglavlje IV zavrne odredbe

Komentar u odnosu na datu direktivu je da je ona imala veoma nizak uticaj na elektronsko poslovanje i da je za sprovoenje date direktive, kao i materije koja onapropisuje, neophodno doneti jo dosta drugih zakonskih reenja koja e preciznije definisati navedenu materiju.

17. Osnovna uloga Zakona o elektronskoj trgoviniSrbijaZakon o elektronskoj trgovini je nastao potpuno na osnovu direktive o elektronskoj trgovini i vie zbog toga da se izradi Zakon koji pripada skupu obaveza koju jeSrbija preuzela u okviru procesa pribliavanja zakonodavstvu Evropske Unije negozbog toga to je sutinski potreban i to sutinski ini doprinos ureivanju materije elekonskog poslovanja.U tom smislu, izraeni zakon verovatno nee imati mnogo uspeha i uticaja na sprovoenje elektronskog poslovanja u Srbiji.Zakon o elektronskoj trgovini je publikovan u Slubenom glasniku RS broj 41/2009 od 02.06.2009. Nacrt Zakona je pripremila radna grupa pod okriljem Ministarstva za trgovinu koje je bilo nadleno za predlaganje ovog Zakona.Ovim Zakonom se ureuju uslovi i nain pruanja usluga informacionog drutva, obaveze informisanja korisnika usluga, komercijalna poruka, pravila u vezi sa zakljuenjem u

govora u elektronskom obliku, odgovornost pruaoca usluga informacionog drutva, nadzor i prekraji.Zakon se sastoji od 23 lana svrstanih u sledeih sedam poglavlja:

7/29/2019 53186303-cyber

16/20

I Osnovne odredbe, II Obaveza informisanja i komercijalna poruka, III Ugovori uelektronskom obliku, IV Odgovornost pruaoca usluga, V Nadzor, VI Kaznene odredbe,VII Zavrna odredba.Sam tekst Zakona o elektronskoj trgovini nije u potpunosti adekvatan materiji koju propisuje a ima i dosta problematinih odredbi u Zakonu koje se na izvestan nainkose sa odgovarajuim odredbama Zakona o elektronskom potpisu. Razlozi za to verovatno lae u injenici da je Zakon izraen iskljuivo pod okriljem Ministarstva trgovine

a bez adekvatne i neophodne saradnje sa Ministarstvom za telekomunikacije i informaciono drutvo.

Republika Srpska

Ovim zakonom ureuje se pruanje usluga informacionog drutva, odgovornost davalaca usluga informacionog drutva, te pravila u vezi sa zakljuivanjem ugovora u elektronskom obliku.Odredbe ovog zakona ne odnose se na zatitu podataka, oblast oporezivanja, notarsku djelatnost, zastupanje stranaka i zatitu njihovih interesa pred sudovima, te igre na sreu sa novanim ulozima.Ako ovim zakonom nije drugaije odreeno, na ugovore zakljuene elektronskim putem ili

u elektronskom obliku primjenjivae se odgovarajue odredbe propisa kojima se ureujuobligacioni odnosi.Kada se kao pretpostavka valjanosti i nastanka ugovora trai potpis lica, smatrae se da taj uslov zadovoljava elektronska poruka potpisana elektronskim potpisom, uskladu sa odredbama Zakona o elektronskom potpisu Republike Srpske.Ugovorne odredbe i odredbe optih uslova poslovanja ugovora sklopljenih u elektronskom obliku koje sklapaju davaoci usluga informacionog drutva moraju biti dostupne korisnicima usluga na nain da im je omogueno njihovo skladitenje, ponovno korienjei reprodukovanje.Davalac usluga i primalac usluga za rjeavanje meusobnih sporova mogu ugovoriti arbitrau, odnosno medijaciju u skladu sa zakonom koji ureuju ta pitanja.

18. Direktiva o zatiti podataka o linosti 95/46/EC osnovna naela

U pitanju je direktiva o zatiti pojedinca u vezi sa obradom podataka o linosti i slobodnim protokom tih podataka, koja predstavlja temeljni dokument prava o zatitilinih podataka u pravnom sistemu Evropske unije.Cilj direktiva je usklaivanje zakonodavstava drava lanica i omoguavanje slobodne cirkulacije podataka i informacija unutar Evropske unije.Direktiva predvia da svaka drava lanica uspostavi organ za kontrolu i zatitu podataka koji bi takoe imao ovlaenje da istrauje i intervenie kod suda u sluaju kada se konatuje prekraj normi o sprovoenju Direktive.Prema pravilima EU Direktive 95/46/EC, drave lanice ovlaene su da vre prenos podatakao linosti u zemlju koja nije lanica EU samo ako je ta zemlja osigurala adekvatannivo zatite podataka o linosti, mjeren prema standardima EU.Ako ovaj uslov nije ispunjen u nacionalnom zakonodavstvu tree zemlje, drava lanicaje ovlaena da izvri prenos podataka u tu zemlju ako postoje garancije druge vrste uvezi sa zatitom podataka o linosti. Tipina dodatna garancija ove vrste jesu ugovorne klauzule u ugovoru koje se u cjelini ili dijelom odnosi na prenos podataka olinosti.U pravu EU ve su donijete odluke koje se odnose na definisanje ugovornih klauzulakojima se na direktan nain garantuje adekvatna zatita podataka o linosti prilikomnjihovog prenosa iz zemlje lanice EU u tree zemlje.U tom smislu, Evropska Komisija upuuje strane ugovornice na tipine aspekte zatite podataka o linosti, kao to su ogranienja koja se vezuju za svrhu obrade i upotrebe podataka, kvalitet podataka i zahtev za proporcionalnou, transparentnost, sigurnosti povjerljivost obrade, prava lica na koje se odnosi podatak i sl.

19. Osnovna uloga zakona o zatiti podataka o linostiZakon o zatiti podataka o linosti

7/29/2019 53186303-cyber

17/20

Prethodni Zakon o zatiti podataka o linosti je donet 1998. godine (Slubeni list SRJ,br. 24/98 i 26/98-ispravka) a na osnovu Direktive 95/46/EC od 24.10.1995. godine.

Pomenuta direktiva se odnosi na zatitu pojedinaca u odnosu na procesiranje linih podataka i njihovo slobodno kretanje u okviru Evropske Unije. Direktiva zahteva od zemalja lanica da osiguraju prava i slobode fizikih lica u odnosu na procesiranj

e linih podataka, a posebno njihovo pravo na privatnost.Nakon te direktive su donete jo neke direktive tako da je bilo neophodno razmatrati izmene Zakona iz 1998. godine.U tom smislu, u 2008. godini je publikovan nova verzija Zakona o zatiti podatakao linosti koji se primenjuje od 1. jula 2008. godine.Ovim zakonom se ureuju uslovi za prikupljanje i obradu podataka o linosti, prava lica i zatita prava lica iji se podaci prikupljaju i obrauju, ogranienja zatite podataka o linosti, postupak pred nadlenim organom za zatitu podataka o linosti, obezbeenjepodataka, evidencija, iznoenje podataka iz Republike Srbije i nadzor nad izvravanjem ovog zakona.Zatita podataka o linosti obezbeuje se svakom fizikom licu, bez obzira na dravljanstvo i prebivalite, rasu, pol, jezik, veroispovest, politiko i drugo uverenje, nacion

alnu pripadnost, socijalno poreklo, imovinsko stanje, roenje, obrazovanje, drutveni poloaj ili druga lina svojstva.

Poslove zatite podataka o linosti obavlja Poverenik za informacije od javnog znaajai zatitu podataka o linosti (u daljem tekstu: Poverenik), kao samostalan dravni organ, nezavisan u vrenju svoje nadlenosti.Cilj ovog zakona je da, u vezi sa obradom podataka o linosti, svakom fizikom licuobezbedi ostvarivanje i zatitu prava na privatnost i ostalih prava i sloboda.Odredbe ovog zakona primenjuju se na svaku automatizovanu obradu, kao i na obradu sadranu u zbirci podatka koja se ne vodi automatizovano.

Zakon o zatiti podataka o linosti ima ukupno 63 lana svrstanih u sledeih 11 poglavlja:I. Osnovne odredbe, II. Uslovi za obradu, III. Prava lica i zatita prava lica, IV

. Postupak po albi, V. Poverenik, VI. Obezbeenje podataka, VII. Evidencija, VIII.Iznoenje podataka iz Republike Srbije, IX. Nadzor, X. Kaznene odredbe, XI. Prelazne i zavrne odredbe.

20. Direktiva o zatiti podataka o linosti u elektronskim komunikacijama 2002/58/EC osnovna naelaKao to je ve reeno, nakon EU Direktive 95/46/EC je publikovano jo nekoliko direktivakoje se delom ili u potpunosti odnose na privatnost podataka o linosti.

Primer za jednu takvu direktivu je Direktiva 2002/58/EC od 12.07.2002. godine koja razmatra procesiranje linih podataka i zatitu privatnosti u sektoru elektronskih komunikacija (Direktiva o privatnosti u elektronskim komunikacijama).

21. Osnovna uloga zakona o zatiti podataka o linosti u elektronskim komunikacijama

Ovim zakonom ureuje se neophodan nivo zatite osnovnih prava i sloboda, a naroito prava na privatnost podataka korisnika javnih telekomunikacionih usluga, radi omoguavanja slobodnog kretanja podataka, opreme i usluga unutar i izvan zemlje.Zatita iz stava 1. ovog lana odnosi se na obradu linih podataka koji su u vezi sa uslovima pruanja javnih telekomunikacionih usluga u javnim telekomunikacionim mreama.Odredbe ovog zakona se ne odnose na aktivnosti dravnih organa u cilju zatite dravne i javne bezbednosti, odbrane zemlje, spreavanja i otkrivanja krivinih dela i ost

varivanja opravdanih ekonomskih interesa zasnovanih na ustavu i zakonu.

Odeljak I. Osnovne odredbe (obuhvata lanove 1 i 2)

7/29/2019 53186303-cyber

18/20

Osnovnim odredbama utvren je predmet zakonskog ureivanja, a to je zatita privatnosti podataka u elektronskim komunikacijama. Zatita se odnosi na obradu linih podataka korisnika elektronskih komunikacija koji su u vezi sa uslovima pruanja javnih telekomunikacionih usluga u javnim telekomunikacionim mreama, a u cilju slobodnogkretanja odnosno cirkulacije podataka, opreme i usluga, kako unutar zemlje takoi van nje, odnosno kako se ne bi ograniavao slobodan protok ovih podataka iz razl

oga koji su povezani sa njihovom zatitom.Prava koja se ovim zakonom tite, prema stavu 2. lana 1. ograniena su aktivnostima nadlenih organa u cilju zatite od pretnji po bezbednost drutva, u skladu sa posebnimpropisima.Radi boljeg razumevanja, zakonom se daje znaenje pojedinih pojmova koji se koriste u zakonu kao to su: podaci o lokaciji, podaci o komunikacionom saobraaju, elektronska pota, javna telekomunikaciona usluga sa dodatnom vrednou i dr.

Odeljak II. Zatita privatnosti podataka (obuhvata lanove od 3 do 13)

1. Bezbednost elektronskih komunikacija (lan 3)

Odredbom lana 3. zakona predviene su obaveze davalaca telekomunikacionih usluga ioperatora mree u pogledu preduzimanja potrebnih mera u cilju zatite bezbednosti usluga, i mree i obavetavanja korisnika o postojanju posebnog rizika po bezbednost mree i merama za otklanjanje rizika i/ili njegovih posledica.

2. Tajnost elektronskih komunikacija (lan 4)

Odredbom lana 4. zakona radi obezbeivanja tajnosti elektronskih komunikacija u javnoj telekomunikacionoj mrei i u obavljanju javnih telekomunikacionih usluga, predviene su aktivnosti ije se preduzimanje izriito zabranjuje bez prethodne saglasnost korisnika usluga. Radi se o neovlaenom sluanju, prislukivanju, snimanju, uvanju ilibilo kom drugom obliku praenja, presretanja ili nadzora javnih elektronskih komunikacija i pripadajuih podataka o komunikacionom saobraaju. Zabrana praenja odreenih

komunikacija ne postoji ukoliko se to obavlja na zakonit nain, radi obezbeivanjadokaza o komercijalnim transakcijama ili drugim poslovnim komunikacijama.Predvieno je takoe, da je korienje mree za uvanje informacija ili za pristupanje podaka sauvanih u krajnjoj opremi korisnika doputeno samo uz njihovu prethodnu saglasnost..3. Podaci o komunikacionom saobraaju (lan 5)

Odredbom lana 5. zakona predviena su ogranienja u pogledu obrade podataka o komunikacionom saobraaju. Ograniava se obrada i uvanje podataka o izvrenom komunikacionom saobraaju pretplatnika i korisnika telekomunikacionih usluga time to se svodi samona potrebe prenosa komunikacija a nakon toga podaci o izvrenoj komunikaciji se moraju izbrisati ili uiniti anonimnim. Od ovoga je izuzeta obrada podataka neophodnih za obraun trokova (do roka zastarelosti potraivanja) i obrada podataka u cilju promocije telekomunikacionih usluga i usluga sa dodatnom vrednou. U ovom drugom sluaju obrada je uslovljena prethodnom saglasnou pretplatnika i korisnika.

Obrada podataka o komunikacionom saobraaju ograniena je i time to je doputena iskljuivo ovlaenim licima i na najnunije radnje.

Izuzetak je uinjen u odnosu na izvetavanje nadlenih dravnih organa u skladusa posebnim propisima, a posebno imajui u vidu reavanje sporova u sluajevima meukonekcija ili tarifnih sporova.

4. Specifikacija rauna (lan 6)

Odredbom lana 6. zakona obezbeuje se usklaenost prava pretplatnika da dobijaju tari

fne raune specificirane po stavkama, istovremeno obezbeujui punu zatitu prava privatnosti pozivajuih korisnika i pozvanih pretplatnika. Naime, davaoci javnih telekomunikacionih usluga su duni da automatski belee podatke o obavljenim telekomunikaci

7/29/2019 53186303-cyber

19/20

onim uslugama svojih korisnika, u cilju obrauna trokova obavljanja tih usluga, i moraju omoguiti korisnicima, bez naknade, uvid i kontrolu podataka o uinjenim trokovima i dostaviti bez naknade detaljnu specifikaciju rauna za izvrene usluge.

5. Prikazivanje i prikrivanje pozivajueg broja i s njim povezanog broja (lan7)

Odredbom lana 7. zakona obavezuje se davalac telekomunikacionih usluga da besplatno obezbedi korisnicima prikrivanje pozivajueg broja za svaki pojedinani poziv, kao i da pozvanom pretplatniku omogui besplatno spreavanje pozivajueg broja. Sa druge strane, davalac telekomunikacionih usluga mora obezbediti pozvanim pretplatnicima i jednostavno odbijanje dolaznih poziva u sluaju da je pozivajui broj prikriven.

6. Podaci o lokaciji koji nisu podaci o komunikacionom saobraaju (lan 8)

Odredbom lana 8. zakona se obezbeuje da davalac telekomunikacionih uslugamoe obraivati podatke o lokaciji korisnika ili pretplatnika, bez podataka o komunikacionom saobraaju, samo u sluaju da postoji saglasnost datog pretplatnika ili uko

liko se korisnik ili pretplatnik ne mogu identifikovati na osnovu datih podataka. Korisnicima ili pretplatnicima mora se u svako doba pruiti mogunost povlaenja njihove saglasnosti za obradu podataka o lokaciji bez podataka o komunikacionom saobraaju.

7. Izuzeci u prikazu pozivajueg broja (lan 9)

Odredbom lana 9. zakona obezbeuje se da operator i davalac telekomunikacionih usluga mogu obezbediti privremeni prikaz pozivajueg broja koji je bio prikriven na izriit zahtev pretplatnika koji trai da se ue u trag zlonamernim ili uznemiravajuim pozivima. Takoe se omoguava prikaz pozivajueg broja i obrada podataka o lokaciji korisnika ili pretplatnika za pozivne brojeve koji se odnose na nadlene dravne organei hitne slube.

8. Automatsko usmeravanje poziva (lan 10)

Odredbom lana 10. zakona obavezuju se operator i davalac telekomunikacionih usluga da omogue svakom korisniku ili pretplatniku jednostavno i besplatno preusmeravanje poziva na bilo koji pretplatniki broj, kao i jednostavno i besplatno onemoguavanje automatskog preusmeravanja poziva prema pretplatnikom terminalnom ureaju, koje je izvrila trea strana.

9. Imenik pretplatnika (lan 11)

Odredbom lana 11. zakona definiu se uslovi koji moraju da budu ispunjeni u sluaju da davaoci javnih telekomunikacionih usluga objavljuju javni imenik pretplatnikakoji mora biti dostupan svim korisnicima usluga, u pogodnom elektronskom i tampanom obliku. U tom smislu, pretplatnici imaju pravo na besplatno obavetenje o nameri unoenja njihovih linih podataka u javni imenik pretplatnika u elektronskom ili tampanom obliku, pravo na besplatno unoenje linih podataka u imenik pretplatnika prema linom izboru vodei rauna o nunom broju podataka koje je davalac usluge imenika odredio za postizanje svrhe imenika, kao i pravo na besplatne provere, izmene, dopune i brisanje linih podataka iz imenika pretplatnika. Pretplatnici imaju besplatnu mogunost da njihovi lini podaci ne budu uneseni u javni imenik pretplatnika. Pravna lica ne mogu traiti ogranienje upisa u javni imenik podataka nunih za osnovnuidentifikaciju i komunikaciju.

10. Nezahtevana komunikacija (lan 12)

Odredbom lana 12. zakona obezbeuje se da primanje nezahtevane elektronske pote u cilju direktnog marketinga bude doputeno samo u sluaju da je korisnik usluga prethod

7/29/2019 53186303-cyber

20/20

no dao odgovarajuu saglasnost. Drugim reima, nije doputena nezahtevana komunikacijau svrhu direktnog marketinga bez saglasnosti pretplatnika na koje se odnosi iliu odnosu na pretplatnike koji ne ele da primaju takvu komunikaciju. Takoe, nije doputeno, u cilju direktnog marketinga, slanje elektronske pote u kojoj se pogreno prikazuje ili prikriva identitet poiljaoca u ije ime se alje poruka, ili bez ispravne elektronske adrese, na kojoj primalac moe, da poalje zahtev za onemoguavanje takvih poruka. Takoe, ovaj lan zakona osigurava da legitimni interesi pretplatnika koj

i nisu fizika lica budu dovoljno zatieni u odnosu na nezahtevanu komunikaciju.

11. Tehnika obeleja i standardizacija (lan 13)

Odredbom lana 13. zakona obavezuju se nadleni organi da obezbede informacije o procedurama, tehnikim standardima i regulativi u smislu zahteva za specifine tehnike karakteristike ureaja i opreme u telekomunikacionim mreama koja mora biti konstruisana na nain koji je kompaktibilan sa pravom korisnika da zatiti i kontrolie korienjenjihovih personalnih podataka. Takoe, ovim zakonom se osigurava da nee biti nametnutih obaveznih zahteva za specifinim karakteristikama terminala ili drugih elektronskih komunikacionih ureaja koji mogu spreiti stavljanje tih ureaja na trite.