ВАСПИТАЊЕ И ПЕДАГОГИЈА

Васпитање

Васпитање је старо колико и људско друштво

Млади нараштаји у свом развитку упућени су на помоћ и вођство одраслих, али васпитање није привилегија младих,

већ је ПЕРМАНЕНТАН ПРОЦЕС

Васпитање је генерацијска појава

Има конзервирајућу и динамичку улогу

Васпитање се постепено конституисало као свесна, целисходна, систематична и организована делатност

Педагогија

Наука о васпитању

Paidagogia (грч.) – одгој, васпитање

pais,dos (дете) + ago (водим) = paidagogus

Предмет педагогије: васпитање младог нараштаја

даје потребан минимум знања онима који се баве васпитањем, да са довољно способности и педагошке мудрости обављају своју васпитачку дужност

Шта педагогију чини науком?

Критичко разумевање научне самосталности педагогије:

Педагогија је практична филозофија или примењена психологија (вештина поучавања)

Свако дете је индивидуа за себе (не могу се изводити законитости у процесу васпитања)

Педагошка теорија је сувише апстрактна и неприменљива у наставном раду

Општи задаци педагогије као науке:

Проучава, анализира, објашњава и сврстава у одређене системе узрочно-последичне везе између појава и проблема васпитно-образовне делатности

Открива и показује законитости у области васпитања као друштвене појаве одређеног конкретног друштва и времена

Уочавање узрочно – последичних веза између педагошких појава и проблема и откривање одређених закона и теорија помаже да се те појаве схвате и да се овлада њима

Дакле, прворазредни задатак педагогије као науке је испитивање, објашњавање и уопштавање педагошких појава и проблема, с циљем да послужи као средство за унапређење педагошке праксе.

ПЕДАГОШКА ТЕОРИЈА И ПРАКСА

Пракса:

* од грчке речи praxis – вежба, искуство, рад,

радња

* људска креативна и самокреативна

активност

Теорија

* од грчке речи theoria – посматрање (духовно), гледање

* систем руководећих идеја у одређеној области и систематско излагање тих идеја

теорија васпитања – сазнање истине у области васпитања, открива опште законе и принципе на темељу којих објашњава чињенице и служи пракси

резултати педагошке праксе сакупљају се и уопштавају тако да постају основа за нове огледе у области васпитања и наставе, огледе којима се унапређује педагошка наука и пракса

педагогија има задатак да открива и објашњава фундаменталне законе и на тај начин омогућује њихово коришћење у практичној васпитној делатности (изградња принципа и правила

васпитања)

ЗАКЉУЧАК: Између васпитне теорије и праксе мора постојати чврста унутрашња веза, мора постојати дијалектичко јединство.

SISTEM PEDAGOŠKIH DISCIPLINA

Pedagoške discipline predstavljaju ukupna pedagoška saznanja formirana u više relativno celovitih, tesno povezanih celina.

Sistem pedagoških disciplina odražava razvijenost pedagogije kao nauke.

Sistem pedagoških disciplina ima svojih slabosti, on je donekle statičan i ne može izraziti raznovrsnost proučavanja i praktičnog ostvarivanja vaspitanja.

Osnovni problem je određivanje kriterijuma, odnosno klasifikacija pedagoških tekovina u disciplini.

Opšta pedagogija

* Opšta pedagogija je osnova, temelj od kojeg počinjemo da zasnivamo pedagoško obrazovanje i svaki sistematski bilo teorijski ili praktični pedagoški rad – osnov celokupne pedagoške nauke i njenog sistema pedagoških disciplina

* Fundamentalna disciplina - bavi se fundamentalnim problemima savremenog vaspitanja i pedagogije

* Na bazi opšte pedagogije možemo vršiti sistematizaciju zavisno od kriterijuma deobe.

Istorija pedagogije

Istorija pedagogije izučava razvoj vaspitanja i obrazovanja u prošlosti u vezi s promenama u društvu.

Otkriva nam kako je formirana pedagoška misao, ko su predstavnici pedagoške misli, kakav je njihov uticaj bio tada, a kakav je sada u razvoju prakse i teorije vaspitanja.

Komparativna pedagogija

Komparativna pedagogija istražuje, vršeći poređenja, specifičnosti razvoja vaspitnih sistema i prakse vaspitanja kao i teorijskih osnova na kojima se oni baziraju uzimajući dve ili više zemalja.

Pedagoška metodologija

Bavi se specifičnostima naučno-istraživačkog rada na području pedagogije

Deli se na:

- Opštu metodologiju pedagogije

- Posebnu metodologiju pedagogije

Pomaže klasifikovanju i sređivanju metodički prikupljenih naučnih podataka u procesu istraživanja radi izvođenja što realnijih naučnih zaključaka, da bi se praksa i teorija vaspitanja unapredile.

Predškolska pedagogija

Proučava cilj, zadatke, sadržaj, sredstva, oblike, metode itd. vaspitanja dece pre polaska u školu.

Nastavnicima omogućava da ih bolje poznaju i lakše vaspitavaju.

Specijalna pedagogija

Bavi se problemom vaspitanja dece sa raznim nedostacima koji im onemogućavaju da se školuju sa decom bez nedostataka.

Razvija se sa ciljem da se takvoj deci priušti uspešno školovanje, osposobljavanje i uključivanje u društvo.

Školska pedagogija

Bavi se vaspitnim problemima koji se odvijaju u školi i putem škole.

Izučava osnovne probleme o cilju, zadacima, sadržaju, metodama, oblicima i organizaciji vaspitno-obrazovnog rada u školi.

Četiri discipline bitne za razvoj i delovanje školske pedagogije su:

- Didaktika (proučava proces nastave kao sistematski organizovanog procesa)

- Metodika (obrađuje metode pojedinih predmeta)

- Dokimologija (nauka o ocenjivanju)

- Školska higijena (proučava probleme zdravstvenog stanja dece, pronalazi mere za zdravstvenu zaštitu i pravilan razvoj)

Didaktika

Nauka o nastavi koja se odvija po utvrđenom nastavnom planu i programu, u okviru škole i drugih vaspitno-obrazovnih institucija, pod rukovodstvom nastavnika i uz aktivno učešće učenika

Bavi se proučavanjem suštine, ciljeva i zadataka nastave; analizira teorije nastave i učenja, njihov uticaj na razvoj ličnosti; pročava nastavne principe, metode i sredstva kojima se nastavnici mogu koristiti; ukazuje na moguće

puteve i načine organizacije, realizacije i verifikacije rada škole, nastavnika I učenika; …

Njeno značajno područje je uvođenje inovacija u oblast nastave i učenja u školskim i vanškolskim uslovima

Metodika

Teorija nastave pojedinih nastavnih predmeta (matematika, maternji jezik, istorija...) koji se realizuju u okvirima nastave u osnovnim, srednjim, višim i visokim školama.

Glavna područja metodike su:

- suština, ciljevi i zadaci određenog nastavnog predmeta

- sadržaj, oblici, metode i sredstva nastavnog rada

- raspored nastavne građe i struktura nastavnih sadržaja

- proces realizacije (posebno organizacija nastavnih časova)

- vrednovanja nastavnog rada ...

Vanškolska pedagogija

Proučava vaspitni rad sa decom i omladinom koji nije u domenu školske pedagogije, a značajan je za vaspitanje dece (u porodici, dečjim pionirskim i omladinskim organizacijama, društvima, ...)

Opšti zahtevi:

- Vaspitna usmerenost individualnih aktivnosti mora biti povezana sa vaspitnim nastojanjima škole

- Trebalo bi da odgovara potrebama učenika

- Da sve faktore delovanja izvan škole učini organizovanim

Socijalna pedagogija

Domeni njenog ispitivanja su vaspitne pojave koje stoje u bliskom odnosu sa vaspitnom ugroženošću, raznim životnim ometanjima, otuđivanjem pojedinca od društvene zajednice...

Socijalna pedagogija je začeta u Nemačkoj krajem 19. i početkom 20. veka, kada se smatralo da se obrazovanjem može rešiti veliki broj nabujalih društvenih problema. Traženo je vaspitanje u duhu zajednice za svu decu u narodnoj školi.

Socijalna pedagogija naročito potencira društvene ciljeve vaspitanja. Insistira se na vaspitanju za interese društvene zajednice

Pedagoška sociologija

* Disciplina koja sociološkim metodama proučava vaspitanje i obrazovanje

* Analizira društvenu interakciju

* Pokazije mesto vaspitanja u društvu

* Izučava proces socijalizacije ličnosti.

* Služi kao spona između sociologije i pedagogije

Sociologija vaspitanja

Obrađuje sledeće probleme:

Vaspitanje i ljudsko ponašanje

Vaspitanje i društvene odredbe

Ljudske odnose u školi

Škola i ličnost

Škola i društvo

Društveni pristup vaspitanju

Porodična pedagogija

Pedagoška disciplina koja se bavi izučavanjem vaspitanja u okviru porodice ili porodične sredine.

Andragogija (adultna pedagogija, pedagogija odraslih)

Nauka o vaspitanju i obrazovanju odraslih

Koreni andragogije mogu se naći još u delima Platona i Aristotela, ali ona svoj pravi i puni razvoj doživljava tek krajem 19. i početkom 20. veka

Danas andragogija predstavlja čitav sistem disciplina koje izučavaju pojedine aspekte vaspitanja I obrazovanja odraslih

Internatska (domska) pedagogija

Pedagoška disciplina koja se bavi proučavanjem problema vaspitanja i obrazovanja u internatima (domovima) – u posebnim socijalno-vaspitnim ustanovama u kojima učenici borave tokom školovanja, koje im obezbeđuju smeštaj, ishranu i uslove za učenje.

Pedagogija slobodnog vremena

Posebna grana pedagogije, proučava vaspitno-obrazovnu problematiku slobodnog vremena.

ОДНОС ПЕДАГОГИЈЕ И ДРУГИХ НАУКА

Педагогија, као друштвена наука, повезана је са другим наукама које се баве проучавањем природе, људског друштва и човека, које директно или индиректно проучавају човека као друштвено биће или које се баве проучавањем његове телесне природе и психичког живота

Предмет педагошке науке јесте васпитање, али она није једина која се бави њиме, нити она може проучавати васпитање без проучавања и сродних проблема

Васпитање је веома сложен и променљив феномен – неопходно је да се сродне науке међусобно повезују и потпомажу и надопуњују

Педагогија и филозофија

* Филозофија тежи да одговори на основна питања егзистенције:

- шта је човек, каква је његова природа и суштина, каква је његова мисија и судбина, шта је смисао његовог живота, рада и постојања, шта је то друштво...

* У основи сваке педагогије неизбежно лежи нека филозофска концепција

* Добре илустрације трајне повезаности налазимо и у историјском развоју педагогије

* Дакле, њихова повезаност проистиче из саме природе васпитања, из основних питања пред којима се налази свака педагошка концепција*

Педагогија и педагози су нарочито заинтересовани за развој филозофских дисциплина су:

- етика (морално васпитање),

- аксиологија (систем вредности),

- логика (проучава облике ваљане, правилне мисли и методе научног сазнања),

- гносеологија (теорија сазнања),

- естетика итд.

* Филозофија нам помаже да схватимо карактер и циљ васпитања, одредимо његово место у друштву, непосредне задатке и перспективе развоја, као и да се схвати да су промене у друштву условљене, поред осталог, васпитањем као једним од битних чинилаца друштвеног живота.

* Етика (наука о моралу) – упознаје нас са тиме шта је морал, одређује његову суштину и даје морални кодекс, указује на моралне вредности и усмерава моралну делатност људи.

* Логика је веома уско повезана са наставним процесом. Наставна грађа која садржи систем чињеница и генерализација о кретању и развоју објективне стварности има свој логички след.

* Естетика је нарочито значајна за теорију естетског васпитања. Естетика истажује појаве лепог у природи, животу и делима уметности, идејни садржај и друштвену улогу у уметности

Педагогија и социологија

* Социологија проучава општа заједничка својства друштвених појава и односа међу овим појавама

* У проучавању и усмеравању теорије васпитања, педагогија мора поштовати основне проблеме до којих је дошла социологија

* Социологија васпитања – спона (веза) између социологије и педагогије

* Васпитање је одувек друштвено условљено и остварује се у одређеним друштвеним структурама, као што су породица, школа, дечја организација и сл.

* За педагогију су значајна социолошка проучавања друштвене структуре, друштвених односа, социјалних разлика, повезаности и супротстављености појединих социјалних група, а нарочитно истраживања из области социјализације личности.

* Друштвено уређење, социјална структура друштва и појединих друштвених група (нпр. породице) полазна су основа у проучавању већине школских и педагошких питања.

Педагогија и психологија

Веома блиске, сродне и традиционално повезане науке – лаици их често не разликују

Психологија је наука о психичком животу, феноменима и условима под којима се развија и манифестује

Без познавања човека (његовог психичког развоја) не може бити успеха у васпитном процесу

Психолошка сазнања су у основи свих схватања и концепција васпитања

На темељима психолошког познавања васпитања, усмерава се васпитни процес

Психологија детета проучава психички развитак у периоду детињства, психологија младости обухвата читав младалачки развитак, док

педагошка психологија на основи проучавања развитка појединих психичких функција

Педагогија и историја

Историја као учитељица људског друштва пружа драгоцене податке педагогији

Помаже разумевању закона развоја људског друштва, проучавању друштвено – економских, политичких и културних прилика одређене епохе

Педагогија пружа податке из области васпитања кроз векове који могу бити драгоцени и историји за свестраније сагледавање развоја и његове културе.

Педагогија и књижевност

* Књижевност је веома значајна за педагогију.

* Развоју педагошке мисли у великој мери су помогла књижевна дела у којима се поред педагошких идеја могу наћи и примери васпитно – образовне праксе

* Књижевна дела се не могу мимоићи када се обрађује ма који озбиљнији педагошки проблем.

* Педагошке расправе и педагошка пракса инспирисали су многе да у својим књижевним делима обраде педагошке проблеме (Шекспир, Русо, Толстој, Достојевски, Гетем, Хесе, Макаренко...)