Словенски

СЛОВЕНСКИ ЕТНОНИМИ У проучавању порекла неког народа увек има важно место питање порекла његовог имена: да ли је име аутохотно или није, да ли говори о месту на коме је тај народ раније живео или о простору који је касније населио, како су представнике датог народа називали представници других народа итд. У славистици је, у оквиру лингвистичке дисциплине која се бави проучавањем имена (ономастика) и лингвистичке дисциплине која има за предмет порекло речи, њихових облика и значења (етимологија), као и неких других наука и научних дисциплина које су са овима у најтешњој вези (историја, етнографија, фолклористика, упоредна граматика и др.), доста пажње посвећено питању порекла етнонима Словени, али се до сада није дошло до општеприхваћеног одговора на то питање. Словенско име први пут је записано грчким писмом у облику Σκλαυηνοί у делу Псеудо-Цезарија Дијалози, Питања и одговори (крај IV или почетак V века). Поред етнонима Словени, који постоји с мањим разликама у изговору у свим савременим словенским језицима, од корена -слов- или -слав- изведено је и више етнонима са ужим значењем, на пример: Словенци, Словаци, Словинци, Славонци и др. Сматра се прилично извесним да је у прасловенском тај етноним имао у основи вокал о, те да је гласио *slovĕne, док се облици коренске морфеме с вокалом а (нпр., у хрватскосрпском Славени у српском Словени или у руском славяне) сматрају млађим јер су посведочени касније од облика с кореном слов– (уп. у старословенском слов Ѣне).

Documents

Словенски