Графика

Графика Уметничка графика, (фр. estampe, енгл. printmaking) је појам под којим подразумевамо уметничку (оригиналну) графику. Назив уједно означава и графичке технике које се користе и њихов резултат, тј. графички лист. У односу на уметничку (оригиналну) графику, разликујемо репродуктивну графику (механичка репродукција уметничког дела) и интерпретативну графику. Појам графика „Графика (грч. graphikē): вештина писања (или: цртања, сликања); поступак при умножавању књижевних и уметничких дела.“ Графичке вештине: Сви поступци при репродуковању и умножавању писма, слика или цртежа помоћу плоча или печата; дрворество, литографисање, бакрорезачка и челокорезачка вештина, затим: фотолитографија, цинкографија, аутотипија и друго.“ Под појмом „естампа“, појмом који је данас застарео и слабо се употребљава, Вујаклија наводи: „слика као отисак плоче, снимак, утиснут лик, бакрорез; изрезана гвоздена плоча; печат, жиг.“ Из наведеног произилази да је појам графика уско везан за све облике умножавања слике или текста. Данас, када је графика јасно подељена на индустријску и уметничку примену, у недостатку посебних назива за ове две категорије, користе се помоћне одреднице индустријска и уметничка. Индустријска и уметничка графика користе у одређеном броју случајева исте графичке технике (ситоштампа, литографија, бакрорез), али у различите сврхе. Индустријска графика има за циљ верно умножавање слике и текста, док је уметничкој графици циљ слободно уметничко изражавање и коришћење графичких техника првенствено због њихових естетских могућности и потенцијала. Ликовне уметнике који се искључиво баве уметничком графиком називамо графичарима, или уметницима-графичарима (званична титула на Факултету ликовних уметности у Београду), да би избегли забуну са квалификацијама у свету индустријске графике.

Documents

Графика