КРОВОВИ 7-8. ЧАС 1. ДЕФИНИЦИJA И OСНОВНА ПОДЕЛА

1.1. Коси кровови 1.2. Равни кровови 1.3. Поdela po врсти конструкције

2. ОБЛИК И ЕЛЕМЕНТИ КРОВА 2.1. Једноводни кров 2.2. Двоводни кров 2.3. Четвороводни кров 2.4. Сложени кров 2.5. Елементи кровне конструкције

3. ОДВОДЊАВАЊЕ 4. НАГИБ КРОВА 5. ЕЛЕМЕНТИ КОСИХ КРОВОВА 6. ОПТЕРЕЋЕЊЕ КОД КОСИХ КРОВОВА 7. ЕЛЕМЕНТИ КОСЕ КОНСТРУКЦИЈЕ КРОВОВА 8. СИСТЕМИ КРОВНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ КОД ДВОВОДНИХ КРОВОВА-

ПОДЕЛА КЛАСИЧНЕ КРОВНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ 8.1. Кровови из рогова (прости кровови) 8.2. Кровови са распињачама 8.3. Кровови са рожњачама (на праве и косе столице) 8.4. Кровови са вешаљкама 8.5. Мансардни кровови 8.6. Кровови са решеткастим носачима

9. САВРЕМЕНЕ КРОВНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ 8.7. Решеткасти носачи 8.8. Кровне конструкције од индустријски произведених носача

8.8.1. Лаки решеткасти носачи 8.8.2. Решеткасти носаћи система «DSB» 8.8.3. Решеткасти носачи система «Trigonit» 8.8.4. Носачи типа «Wellsteg» 8.8.5. Лепљени ламелирани носачи

ОСНОВНА (УЖА) ЛИТЕРАТУРА ЗА ОВУ МАТЕРИЈУ: 1. Илић С.: Класични дрвени кровови, Грађевинска књига, Београд, 2003. 2. Поповић М.:Архитектонске конструкције 2, ИЦС, Београд 1978 2. Ђорђевић Д.: Извођење радова у високоградњи, Архитектонски факултет Универзитета у

Београду, Београд, 2001. 3. Милић Б.: Елементи конструкције зграда I, Грађевински факултет у Подгорици, Подгорица,

1999. 4. Поповић Ж.: Зградарство, Архитектонско-грађевински факултет Бања Лука, Бања Лука,

2002.

5. ТЕХНИЧАР 3, Грађевинска књига, Београд, 1988. (или 1984.) 6. В. Кујунџић: Обликовање структура у лепљеном ламелираном дрвету, Грађевинска књига,

Београд, 1983 7. В. Кујунџић: Лаки решеткасти кровни везачи – приказ и анализа индустријских система у

дрвету, часопис Изградња, број 10/1980, Београд 8. Wolfgang Brennecke, Heiko Folkerts, Friedrich Haferland, Franc Hart: Атлас кровних

конструкција – коси кровови, Грађевинска књига, Београд, 1990.

КРОВОВИ- ДЕФИНИЦИЈА И ОСНОВНА ПОДЕЛА -

КРОВ ЈЕ ПОТПУНА ЗАШТИТА ОБЈЕКТА ОД ВОДЕ ИАТМОСФЕРСКИХ УТИЦАЈА, НАЗИВА СЕПОПУЛАРНО И ”ПЕТА ФАСАДА”

• 1. ОСНОВНА ПОДЕЛА

РАВНИ КРОВОВИ КОСИ ДРВЕНИ КРОВОВИНагиб до 22 °, 1: 4 Нагиб од 22 °

2. ПОДЕЛА КРОВОВА

ПО ВРСТИ КОНСТРУКЦИЈЕ

МАСИВНИ КРОВОВИ ЛАКИ КРОВОВИ

ДРВЕНА КОНСТРУКЦИЈА КРОВА

КОСИ КРОВОВИ

• КОД КОСИХ КРОВОВА ЈЕ НАЈЧЕШЋЕ МЕЂУСПРАТНАКОНСТРУКЦИЈА ОДВОЈЕНА ОД КОНСТРУКЦИЈЕ КРОВА

• ОБЛИК КРОВА ЗАВИСИ ОД :

1. НАМЕНЕ И ОБЛИКА ТАВАНСКОГ ПРОСТОРА2. КРОВНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ3. ОПТЕРЕЋЕЊА4. ЕСТЕТИКЕ КРОВА

ОДВОДЊАВАЊЕ

• СВИ КРОВИ (РАВНИ И КОСИ) МОРАЈУ ИМАТИ НЕКИ НАГИБ, ЗБОГ ОДВОДЊАВАЊА ВОДЕ.

• ОНО СЕ УВЕК РАДИ НА СПОЉА И РАЗЛИКУЈЕМО:

1. ЈЕДНОВОДЕ2. ДВОВОДНЕ3. ТРОВОДНЕ4. ЧЕТВОРОВОДНЕ5. СЛОЖЕНЕ КРОВОВЕ

СЛОЖЕНИ КРОВ

НАГИБ КРОВА

• 1. СТРМИ КРОВОВИНАГИБ 1:1,5 ИЛИ 1:3 И ВЕЋИ, ПРЕКО 33°

• 2. БЛАГИНАГИБ 1:3

• 3. ВРЛО БЛАГИНАГИБ 1:5 , ОД 20° НА НИЖЕ

ЕЛЕМЕНТИ КОСИХ КРОВОВА• СЛЕМЕ-највиша линија крова

, тј.линија пресека две кровнеравни

• СТРЕХА-хориз. доњи деокрова, до пресека сафасадним зидом

• КАЛКАН-верт.део зида дослемена код једноводнихкровова

• ЗАБАТ-троугласти део зидакод једноводних и двоводнихкровова

• ГРБИНА- када се две кровнеравни секу под углом већимод 180 °

• УВАЛА- када се две равникрова секу под углом мањимод 180 °

ОПТЕРЕЋЕЊЕ КОД КОСИХКРОВОВА

1. СВОПСТВЕНООПТЕРЕЋЕЊЕКОНСТРУКЦИЈЕ

2. ОПТЕРЕЋЕЊЕ ОДПОКРИВАЧА

3. ОПТЕРЕЋЕЊЕ ОДСНЕГА

4. ОПТЕРЕЋЕЊЕ ОДВЕТРА

+ОПТЕРЕЋЕЊЕ ОДРАДНИКА

ЕЛЕМЕНТИ КОСЕ КОНСТРУКЦИЈЕ

1. ПОКРИВАЧ2. ПОДКОНСТРУКЦИЈА (која носи

покривач)3. РОГОВИ-систем греда које чине

кровну конструкцију4. РОЖЊАЧЕ - дрв.греде које

ојачавају кровну конструкцију, а тосу:

• СЛЕМЕЊАЧЕ• ВЕНЧАНИЦЕ• РОЖЊАЧЕ• ГРЕБЕЊАЧЕ-греде у гребенима• УВАЛНИЦЕ-греде у увалама5. КРОВНИ ВЕЗАЧ или НОСАЧ –

користи се за термин склопадрвених греда у равниконструкције, који примаоптерећења и преноси га наконструкцију зидова

АКСОНОМЕТРИЈА КОСЕКОНСТРУКЦИЈЕ

КЛАСИЧНЕ КРОВНЕ КОНСТРУКЦИЈЕделимо на:

1. ПРОСТ КРОВ или КРОВ ИЗ РОГОВА2. КРОВ на РАСПИЊАЧЕ3. КРОВ на РОЖЊАЧЕ• кров на праве столице• кров на косе столице4. КРОВОВИ НА ВЕШАЉКЕ5. ПРОСТИ РЕШЕТКАСТИ НОСАЧИ6. КРОВОВИ са САВРЕМЕНИ КРОВНИМ

НОСАЧИМА

1.ПРОСТ КРОВ - КРОВ ИЗ РОГОВА

2.КРОВ НА РАСПИЊАЧЕсастоји се из распињаче, хориз.греде, која је разапета

између сваког пара рогова

ПОДЕЛА КРОВАНА РАСПИЊАЧЕ

2.КРОВ НА РОЖЊАЧЕ –КРОВ НА ПРАВУ СТОЛИЦУ

ДВОСТРУКА ПРАВА СТОЛИЦА

ДВОСТРУКА ПРАВА СТОЛИЦААКСОНОМЕТРИЈА

КОСА СТОЛИЦА

КРОВОВИ НА ВЕШАЉКЕ

КАРАКТЕРИСТИКЕ• користе се за веће распоне и до 15м, каданема средњег ослонца

• нема међуспратне конструкције за дрвенетаванице, јер се везачи директно каче натавањаче

ПОДЕЛА1. једноструке- просте2. двојне3. троструке4. вишеструке

ТРИ УСЛОВА ЗА КОНСТРУИСАЊЕВЕШАЉКЕ

1. ОСОВИНЕРАСПИЊАЧЕ, СТУБАИ КОСНИКА СЕ СЕКУУ ЈЕДНОЈ ТАЧЦИ

2. ДА СЕ ОСЕ КОСНИКАИ ЗАТЕГЕ СЕКУ У 1/3 ПРЕСЕКА ЗИДА

3. УГАО α мин 30°, ИЗМЕЂУ КОСНИКА ИЗАТЕГЕ

ВЕШАЊЕ ТАВАЊАЧА ЗА КРОВНЕ НОСАЧЕ

1. са ОКАГАЧОМ –НАДВЛАКОМхориз.греда која иде изнадзатеге, управно на кровневезаче, а поред стубаца, повезује се завртњима.

2. са ПОДВЛАКОМхориз.греда која иде исподзатеге, управно на кровнивезач, испод стубова.

3. директним налегањемТАВАЊАЧЕ на ЗАТЕГУ

4. са ЛИМЕНИМ ПАПУЧАМА

1.ЈЕДНОСТРУКА- ПРОСТА ВЕШАЉКАсастоји се из стуба и два косника

2.ДВОЈНА ВЕШАЉКАсастоји се из два стуба , два косника и распињаче

ДВОЈНА ВЕШАЉКА

МАНСАРДНИ КРОВОВИОБЛИЦИ

• ИЗМИСЛИО ИХ ЈЕФРАНЦУСКИ АРХ.ФРАНСОАМАНСАРД

• САСТОЈЕ СЕ ИЗ ДВА ДЕЛА• ИМАЈУ ПРЕЛОМЉЕН ОБЛИК• ОБЛИК КРОВА СЕ ДОБИЈА

КАДА СЕ ОКО СПОЉНИХЗИДОВА ОПИШЕ ПОЛУКРУГ ИОКВИРУ ЊЕГА ОДРЕДЕКОНТУРЕ КРОВА

• ОН СЕ ДАНАС НЕ ПРИМЕЊУЈЕУ ОВАКВОМ ОБЛИКУ, ВЕЋ СЕРАДИ ОД ЛАКИХ КРОВНИХВЕЗАЧА ИНДУСТРИЈСКИПРОИЗВЕДЕНИХ, КОЈИ СЕМОНТИРАЈУ НА ЛИЦУ МЕСТА

МАНСАРДНИ КРОВОВИКОНСТРУКЦИЈА

5. ПРОСТИ РЕШЕТКАСТИ НОСАЧИПРИНЦИПИ КОНСТРУИСАЊА

• ПРВИ ПУТ СУ СЕ ПОЈАВИЛИ СРЕДИНОМ XIX века УАМЕРИЦИ, ДОК СЕ У ЕВРОПИ ПРИМЕЊУЈУ ТЕК КРАЈЕМ XIXвека. НАЈВЕЋА ЕКСПАНЗИЈА ПОСЛЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

• РЕШЕТКАСТИ НОСАЧ СЕ САСТОЈИ ОД ГОРЊЕГ ПОЈАСАКОЈИ ЈЕ НАПРЕГНУТ НА ПРИТИСАК И ДОЊЕГ ПОЈАСАНАПРЕГНУТОГ НА ЗАТЕЗАЊЕ И ШТАПОВА ИСПУНЕ(ДИЈАГОНАЛЕ И ВЕРТИКАЛЕ) КОЈИ ПОВЕЗУЈУ ОВА ДВАПОЈАСА

• ОСНОВНИ УСЛОВ ПРИ КОНСТРУИСАЊУ ОВИХ ВЕЗАЧА ЈЕДА СЕ ОСОВИНЕ СВИХ ШТАПОВА КОЈИ СЕ СУСТИЧУ УЈЕДНОМ ЧВОРУ СЕКУ У ЈЕДНОЈ ТАЧКИ

5. ПРОСТИ РЕШЕТКАСТИ НОСАЧИКОНСТРУКЦИЈА

ДРВЕНЕ РЕШЕТКЕОБЛИЦИ

ДРВЕНЕ РЕШЕТКЕКОНСТРУИСАЊЕ

• ПРВО СЕ ОДАБЕРЕ ОБЛИК РЕШЕТКЕ• ЗАТИМ СЕ ПРАВИ РАСПОРЕД ВЕРТИКАЛА И ДИЈАГОНАЛА• РАЗМАК ИЗМЕЂУ ВЕРТИКАЛА ЈЕ ОД 2.0–3.0-3.5 м, А МОЖЕ БИТИ И

МАЊИ• РЕШЕТКЕ МОГУ ДА НАЛЕЖУ НА МАСИВНЕ ЗИДОВЕ ИЛИ НА

СТУБОВЕ ИЛИ НА РАЗЛИЧИТЕ ЕЛЕМЕНТЕ НОСЕЋЕКОНСТРУКЦИЈЕ

• ПРАВЕ СЕ УГЛАВНОМ ОД ЈЕЛОВОГ ДРВЕТА, РЕТКО СЕ КОРИСТИХРАСТ

• У ПОПРЧ. ПРАВЦУ РЕШЕТКЕ СЕ ПОСТАВЊАЈУ НА РАСТОЈАЊУ ОД4.0 -5.0 М

• ПРЕКО ЊИХ СЕ ПОСТАВЉАЈУ ВЕНЧАНИЦЕ, РОЖЊАЧЕ ИСЛЕМЕЊАЧЕ КАО КОД КЛАСИЧНИХ ДРВ.КРОВОВА

• ПРЕКО ЊИХ СЕ ПОСТАВЉАЈУ РОГОВИ• УКРУЋЕЊЕ У ПОДУЖНОМ ПРАВЦУ ВРШИ СЕ ПОСТАВЉАЊЕМ

ПАЈАНТИ ИЛИ ПОСТАВЉАЊЕМ ПОДУЖНИХ РЕШЕТАКА НА ДВЕИЛИ ТРИ МЕСТА

ДРВЕНЕ РЕШЕТКЕКОНСТРУКЦИЈА

ПОТПЛАТНИЦЕ НА КРОВНОЈРЕШЕТКИ

• АКО КРОВ НЕМА РОЖЊАЧЕ, РОГОВИ СЕ ПОСТАВЉАЈУУПРАВНО НА КРОВНЕ РЕШЕТКЕ, ПАРАЛЕЛНО СЛЕМЕНУ

• РАЗМАК ИЗМЕЂУ РОГОВА ЗАВИСИЋЕ ОД ВРСТЕПОКРИВАЧА ИНЈЕГОВЕ ПОДЛОГЕ

РЕШЕТКЕ ОД ДАСАКА

• ПРЕДСТАВЊАЈУ РОГ И КРОВНИ ВЕЗАЧ ИСТОВРЕМЕНО• ПОСТАВЉАЈУ СЕ НА РАЗМАКУ ОД 1.0м- 1.5м• УКРУЋЕЊЕ У ПОДУЖНОМ ПРАВЦУ ПОСТИЖЕ СЕ УКРШТАЊЕМ

ДАСАКА КОЈЕ СЕ ПРИКИВАЈУ НА ШТАПОВЕ ИСПУНЕ САУНУТРАШЊЕ СТРАНЕ

• ОНЕ ПРЕДСТАВЉЈУ ОСНОВ ЗА ИНДУСТРИЈСКУ ПРОИЗВОДЊУРЕШЕТКАСТИХ НОСАЧА, САВРЕМЕНОМ ТЕХНОЛОГИЈОМ

6. КРОВОВИ СА САВРЕМЕНИМКРОВНИМ НОСАЧИМА

ДЕФИНИЦИЈАНОСАЧИ КОЈИ СЕ ФАБРИЧКИ ПРОИЗВОДЕ И

МОНТИРАЈУ СЕ НА ГРАДИЛИШТУ

П О Д Е Л А1. лаки решеткасти носачи- ЛКВ2. решеткасти носачи ‘’ДСБ’’3. решеткасти носачи ‘’ТРИГОНИТ’’4. носач типа ‘’WELLSTEG’’ или таласасто ребро5. лепљени ламелирани носачи

1. ЛКВ носачи

• ОНИ СУ И РОГОВИ И ВЕЗАЧИ• ОПТЕРЕЋЕЊЕ ДИРЕКТНО ПРИХВАТАЈУ И ПРЕНОСЕ ГА НА

КОНСТР.ЗИДОВЕ ИЛИ СТУБОВЕ• ПОСТАВЉАЈУ СЕ НА МЕДЂУСОБНО МАЛИМ ОДСТОЈАЊИМА

ОД 60 -120 цм али и до 2,50м у неким сличајевима• ПОГОДНИ ЗА ИНДУСТ.ПРОИЗВОДЊУ• ЛАКО И БРЗО МОНТИРАЊЕ• ЅБОГ ТРАЈНЕ ЗАШТИТЕ ОД ИНСЕКАТА И ГЉИВИЦА ЈАКО СУ

ПОСТОЈАНИ И ПРУЖАЈУ СИГУРНОСТ• РАСПОНИ ОД 6.0 - 12.0 м• ДЕЛИМО ИХ НА ;1. ЛКВ носачи за подкровље2. ЛКВ носачи без подкровља

1. ЛКВ НОСАЧИОБЛИЦИ

СЛОЖЕНИ КРОВ У СИСТЕМУ ЛКВНОСАЧА

2. ДСБ носачи

• ЈЕДАН ОД НАЈСТАРИЈИХтипова НОСАЧА

• САСТОЈИ СЕ ОД ГОРЊЕГ ИДОЊЕГ ПОЈАСА ИДИЈАГОНАЛА КОЈЕ СУ ПОДУГЛОМ ОД 45°

• ОД ЊИХ СЕ МОГУ РАДИТИСАМО ЈЕДНОВОДНИ ИДВОВДНИ КРОВОВИ, ЗАРАСПОНЕ ДО 15м

• НОСАЧИ СЕ ПОСТАВЉАЈУНА МЕЂУСОБНИМРАЗМАЦИМА ОД 1.0м – 1.5м

3. ‘’ТРИГОНИТ’’ носачи

• ОД ЊИХ СЕ МОГУ РАДИТИ САМОЈЕДНОВОДНИ И ДВОВДНИКРОВОВИ, ЗА РАСПОНЕ ДО 15м

• НОСАЧИ СЕ ПОСТАВЉАЈУ НАМЕЂУСОБНИМ РАЗМАЦИМА ОД1.0м – 1.5м

• ВЕЗЕ ЕЛЕМЕНАТА У НОСАЋУОСТАВАРЕНЕ СУ ЛЕПЉЕЊИМ ИКОВАНИМ ВЕЗАМА

• НОСАЧ СЕ САСТОЈИ ИЗ:ГОРЊЕГ ИДОЊЕГ ПОЈАСА САДИЈАГОНАЛАМА КАО ИСПУНОМ

• ИСПУНА МОЖЕ БИТИЈЕДНОДЕЛНА ИЛИ ДВОДЕЛНА

• ШТАПОВИ ГОРЊЕГ И ДОЊЕГПОЈАСА МОГИ БИТИ ДВОДЕЛНИИЛИ ТРОДЕЛНИ

4. ‘’WELLSTEG’’-таласасто ребро

• ДОБРЕ МЕХАНИЧКЕОСОБИНЕ, МАЛЕ ТЕЖИНЕ , ПОГОДАН ЗА УГРАДЊУ

• САСТОЈИ СЕ ИЗ ДОЊЕГ ИГОРЊЕГ ПОЈАСА ОД ПУНОГДРВЕТА У КОЈЕМ ЈЕ ЖЉЕБСИНУСОИДНОГ ОБЛИКА УКОЈИ СЕ ЛЕПЉЕЊЕМУБАЦУЈУ ФУРНИР ПЛОЧЕ

• ОН СЕ КОРИСТИ КАО РОГ ИТАКАВ КРОВ МОЖЕПРЕМОСТИТИ РАПОНЕ И ДО13.0 м

• ВИСИНА ТАЛАСАСТОГ РЕБРАЈЕ 50 цм ( уколико имамоудвојени талас у носачу, његова висина може бити и80цм )

5. ЛЕПЉЕНИ ЛАМЕЛИРАНИ НОСАЧИ

• ПРИМЕНА НАЈСАВРЕМЕНИЈЕТЕХНОЛОГИЈЕ У ОБРАДИДРВЕТА

• ДОБИЈАЈУ СЕ ЛЕПЉЕЊЕМДАСАКА ИЛИ ЛАМЕЛА

• ЛАМЕЛЕ МОГУ БИТИ ДУЖИНЕИ ДО 50м, ШИРИНЕ 22цм, АВИСИНЕ 4цм

• РЕЂАЊЕМ и ЛЕПЉЕЊЕМЛАМЕЛА ЈЕДНЕ ПРЕКО ДРУГЕМОЖЕ СЕ ДОБИТИ НОСАЧЖЕЉЕНЕ ВИСИНЕ (до 2.0м)

• РАСПОНИ КОЈЕПРЕМОШТАВАЈУ СУ ОД 10-30м

• МОГУ ИМАТИ РАЗЛИЧИТЕОБЛИКЕ

ВЕНТИЛИРАНА КРОВНАКОНСТРУКЦИЈА

ОБРАЧУН РАДОВА КОД КРОВНЕКОНСТРУКЦИЈЕ

1. ОБРАЧУН РАДОВА КОД КЛАСИЧНИХ ДРВЕНИХКРОВОВА

• РАДИ СЕ ПО м² ХОРИЗОНТАЛНЕ ПРОЈЕКЦИЈЕОСНОВЕ КРОВА

2. ОБРАЧУН РАДОВА КОД РЕШТКАСТИХ КРОВОВА• РАДИ СЕ ПО КВАДРАТУ ПОВРШИНЕ ЛИЦАРЕШЕТКАСТОГ НОСАЧА

5.0. MANSARDNI KROVOVI Ove krovove izumeo je francuski arhitekta Francois Mansard, pa su po nemu dobili ime. Sastoji se iz dva dela, i ima prelomljen oblik. Donji deo je obi~no jako strm a gornji deo mo`e biti strm ili blag. Kada je gornji deo blagog nagiba onda se obi~no taj deo ne koristi za boravak, ne pripada potkrovnom prostoru, ve} sluzi kao tavanica izme|u dva dela krova. U drugom slu~aju kada se koristi ceo potkrovni prostor, stupci krovnih nosa~a povezuju se kle{tima. Oblik krova se obi~no dobija kada se nad spoljnim zidovima opi{e polukrug i u tim granicama odrede kontura krova. Ova vrsta krova danas se ne izvodi jer zahteva dosta drveta, ve} se primenjuju laki krovni veza~i industrijski proizvedeni koji po formi odgovaraju mansardnom krovu. Kod njih je svaki krovni veza~ istovremeno i krovni nosa~. Proizvedeni u fabrici, na gradili{tu se lako i brzo montiraju.

5.0. RE[ETKASTI KROVNI NOSA^I Drvene re{etkaste konstrukcije datiraju jo{ iz druge polovine 19 veka kada su in`enjeri u Americi primenjivali stati~ke metode na drvenim mostovskim konstrukcijama. U Evropi ove konstrukcije se primenjuju pri kraju 19 veka, a naro~ito se razvijaju posle prvog svetskog rata, kada se usled nesta{ice gvo`|a sve vi{e primenjuje drvo. Konstrui{u se objekti velikih raspona primenjuju}i nove veze i spojna sredstva, koja ne slabe drvo. Stare tesarske veze se zamenjuju novim spojnim sredstvima kao {to su primena eksera, zavrtnjeva, zaglavaka, prstenastih i zup~astih spona, lepkova i drugih. Analiziraju}i napone kod nosa~a punog preseka napregnutog na savijanje, uo~eno je da su naprezanja najve}a na spoljnjim povr{inama odnosno gornjoj koja je napregnuta na pritisak i donjoj koja je napregnuta na zatezanje, dok se ova naprezanja smanjuju idu}i ka neutralnoj zoni, tako da u ravni neutralne ose padaju na nulu. Uo~avanjem nedovoljne iskori{}enosti nosivosti srednjeg dela nosa~a, nastali su kombinovani preseci, kod kojih su gornji i donji delovi preseka nosa~a puni a sredina sa manjom povr{inom preseka. Ovako dobijeni nosa~ ima isti otporni momenat kao i greda punog reseka iste visine. Nosa~a sa kombinovanim presekom ima vi{e vrsta. Povezivanje gornjeg i donjeg pojasa nosa~a vr{i se tako|e sa drvenim elementima postavljenim po odre|enom sistemu. Na taj na~in dobija se re{etkasti nosa~ kod koga je gornji pojas napregnut na pritisak a donji pojas na zatezanje. [tapovi u polju nazivaju se {tapovi ispune. Prema na~inu postavljanja napregnuti su na pritisak ili zateznje, uz uslov da se osovine svih {tapova koji se susti~u u jednom ~voru seku u jednoj ta~ki. Oblik re{etki mo`e biti razli~it, a naj~e{}i su slede}i tipovi:

1. ravne re{etke, ili re{etke sa paralelnim pojasevima, 2. trapezaste na jednu vodu, na dve vode, 3. mansardne re{etke, 4. trougaone re{etke: na jednu vodu, na dve vode, 5. lu~ne, paraboli~ne re{etke.

Kod ravnih nosa~a re{etki, kada se dijagonale penju od sredina ka osloncima, onda su one napregnute na zatezanje, a vertikale na pritisak. Obrnut raspored sila de{ava se kada se dijagonale od oslonca di`u ka sredini re{etke, onda su one napregnute na pritisak a vertikale na zatezanje. Kod trougaonih re{etki je obrnuto. Kada se dijagonale od oslonca penju ka sredini, onda su one napregnute na zatezanje a vertikale na pritisak. Kada se dijagonale penju od sredine ka osloncima, onda su one napregnute na pritisak a vertikale na zatezanje. Lu~ni odnosno paraboli~ni nosa~i bivaju konstruisani tako da horizontalne pritiskaju}e sile gornjeg pojasa bivaju prihva}ene od donjeg pojasa. Gornji i donji pojas nosa~a povezani su {tapovima ispune ~iji je glavni zadatak da spre~e izvijanje gornjeg pojasa.

Konstruisanje re{etke

Po{to se odabere oblik, pristupa se rasporedu vertikala i dijagonala. Razmak izme|u vertilala ker}e se od 2.00 do 3.00 - 3.50m. a mo`e biti i manji. Pri tome se mo`e postupiti na dva na~ina. Ako se vertikale postavljaju na istom rastojanju tada }e dijagonale biti pod razli~itim uglom, ili ako se dijagonale postavljaju pod istim uglom vertikale }e biti na razli~itom me|usobnom rastojanju. Re{etke mogu da nale`u na masivne zidove ili stubove, kao i na drvene pune ili re{etkaste stubove, kao i na druge elemente nose}e konstrukcije. Za re{etkaste nosa~e uglavnom se upotrebljava jelovo drvo. Izuzetno, za neke delove koji su jako napregnuti upotrebljava se tvrdo, hrastovo drvo.

Ovako formiranim re{etkastim nosa~ima savla|uju se veliki rasponi. Nagib re{etke uskla|uje se sa vrstom pokriva~a. U popre~nom pravcu, re{etke se postavljaju na rastojanju od 4.00 do 5.00m. i predstavljaju krovni nosa~, a raspon rogova od oslonca do oslonca ne bi trebalo da pre|e 4.50m.

Preko re{etkastih nosa~a postavljaju se ven~anica, ro`nja~a i slemenja~a, po istom principu kao kod klasi~nih tesarskih krovova, a preko njih postavljaju se rogovi. Ukru}enje u podu`nom pravcu se vr{i ili pajantama (koje ujedno smanjuju raspon ro`nja~ama odnosno slemenja~ama) ili podu`nim re{etkama na dva ili tri mesta u podu`nom pravcu. Ovi krovovi mogu se izvesti i bez ro`nja~a, ve} postavljanjem rogova upravno na krovne re{etke (koji se ovako postavljeni nazivaju potplatnice), paralelno sa slemenom odnosno sa strehom. Razmak izme|u rogova zavisi od vrste pokriva~a i na~ina izvo|enja njegove podloge.

Re{etke od dasaka kao lake re{etke, predstavljaju u isto vreme krovni nosa~ i rog i postavljaju se na rastojanju od 1,00m do 1,50m. Ukru}enje u podu`nom pravcu posti`e se ukr{tanjem dasaka koje se prikivaju za vertikalne {tapove ispune. Ove re{etke predstavljaju osnovu za industrijsku proizvodnju re{etkastih nosa~a, savremenim na~inom proizvodnje.

K R O V O V I N A V E [ A LJ K E Kod krovova na raspinja~e i krovova na ro`nja~e (sa pravim i kosim stolicama), optere}enje od krova se prenosi na unutra{nje ili spolja{nje nose}e zidove ili druge nose}e elemente. Kada se radi o drvenoj me|uspratnoj konstrukciji sa tavanja~ama od punog drveta, maksimalni raspon je 6.00m. Primena tavanja~a od punog drveta za vece raspone nije ekonomi~na, jer bi u tom slu~aju one bile veoma velikih dimenzija. Velike raspone je mogu}e premostiti nosa~ima od lepljenog lameliranog drveta i drugim savremenim industriski proizvedenim nosa~ima. Kada je me|uspratna konstrukcija armirano betonska, optere}enje od krovnih nosa~a preuzmaju nose}i elementi konstrukcije (podu`ni ili popre~ni nose}i zidovi ili grede). Konstrukcija krova na ve{aljke izvodi se iznad drvene me|uspratne konstrukcije raspona od 6.00. do 12.00m. kada nema srednjh zidova koji bi poslu`ili kao oslonci. Odre|enim na~inom formiranja krovnih nosa~a, tavanja~e se mogu ve{ati za krovne nosa~e pa je tako konstrukcija takvog krova dobila naziv -krov na ve{aljke. Konstrukcije na ve{aljke se izvode kada su rasponi nose}ih zidova veliki, kada nema srednjih zidova koji bi primili optere}enje od krovnih nosa~a ili kada to nije povoljno za me|uspratnu konstrukciju. Ove konstrukcije su se izvodile kod zgrada sa drvenom tavanicom velikih raspona, kod betonskih konstrukcija, kada je trebalo izbe}i optere}enje me|uspratne konstrukcije i iznad prostora bez me|uspratne konstrukcije. Danas se ove konstrukcije ne izvode jer se primenjuju savremene konstrukcije drugih tipova, ali je va`no poznavati ih, da bi se pravilno pristupilo rekonstrukciji krovnih konstrukcija starih objekata. Ve{aljka mo`e biti prosta (ili jednostruka), dvojna (ili dvostruka), trostruka i vi{estruka. Prosta ve{aljka se sastoji od osnovice krovnog nosa~a koja se kod ovog tipa krova naziva zatega, od jednog stupca i dva kosnika. Prosta ve{aljka ima samo jedan stubac i izvodi se kod krovova koji imaju samo slemenja~u. Teret od krova koji pada na slemenja~u (Q1) prenosi se na stubac koji je u ~voru I ~vrsto vezan za kosnike. Kosnici sa osnovicom krovnog nosa~a (zategom) ~ine nepomerljivi trougao. Ako je potrebno da se skrati raspon tavanja~a potkrovne drvene tavanice, onda }e se one pogodnom vezom ve{ati za stubac, i optere}enje Q2 preneti u ~vor I odakle se ukupno optere}enje Q ravnomerno prenosi preko kosnika na spoljne zidove ( na svaki zid po 1/2 sile Q). Usled horizontalne komponente H, sile Q/2, osnovica krovnog nosa~a napregnuta je na zatezanje, pa se zato naziva zatega. Dvojna ve{aljka se sastoji iz zatege, dva stupca, raspinja~e izme|u stubaca i dva kosvika. Trostruke i vi{estruke ve{aljke se retko sre}u jer su glomazne konstrukcije, pa se za potrebe konstruisanja tako velikih krovnih konstrukcija pribegavalo izvo|enju re{etkastih krovnih nosa~a. Danas se vi{e ne izvode.

[eme krovnih nosa~a kod jednostruke i dvostruke ve{aljke

1 vencanica 5 klesta 9 nadvlaka 2 slemenjaca 6 kosnik 10 raspinjaca 3 roznjaca 7 rog 11 zatega 4 stubac 8 podvlaka

Prilikom konstruisanja ve{aljke potrebno je zadovoljiti tri glavna uslova:

1. da se osovine greda koje se susti~u u jednom ~voru moraju se}i u jednoj ta~ki,

2. da se osovine kosnika i zatege seku iznad zida na osloncu 3. nagib kosnika i zatege ne sme biti manji od 300.

Prvi uslov se mora zadovoljiti da bi se sile koje se susti~u u toj ta~ki prenele na odre|eno mesto. Ako se on ne bi po{tovao do{lo bi do ekcentriciteta i poreme}aja ravnote`e {to bi ugrozilo opstanak konstrukcije. Drugi uslov je va`an jer uti~e na naprezanje koje se razvija u zidu koji prima optere}enje od krova i tako uti~e na ukupnu stabilnost. Najbolje je ako se osovina zatege i osovina kosnika seku u jezgru zida (njegovoj srednjoj tre}ini), jer je tako zid ravnomerno napregnut na pritisak. Da bi se skratio raspon tavanja~a drvene me|uspratne konstrukcije, one se kod krovova na ve{aljke moraju ve{ati za krovne nosa~e na nekoliko na~ina:

1. pomo}u okaga~e ( nadvlake) 2. pomo}u podvlake 3. pomo}u direktnog naleganja na tavanja~a na zatege 4. pomo}u limenih papu~a.

Okaga~a ili nadvlaka je horizontalna greda koja je postavljena iznad zatege (i za nju je povezana) upravno na krovne nosa~e, a pored stubaca. Sve tavanja~e koje se oslanjaju na spoljne zidove prika~ene su za nadvlaku i tako im se skra}uje raspon. Podvlaka je horizontalna greda koja se postavlja ispod zatege, na mestima gde je ova povezana sa stupcem, i ima istu funkciju kao i nadvlaka. U ovom slu~aju podvlaka nije u ravni sa zategama i tavanja~ama pa se vidi na plafonu.

1. Prosta ili jednostruka vešaljka - tavanjače prihvaćene nadvlakom

Krovni nosač proste ili jednostruke vešaljke, sastoji se od zatege, jednog stupca i dva kosnika.

detalj 1 varijanta detalja 1 Osovina kosnika i osovina zatege moraju se seći u jednoj tački iznad oslonca (uslov br. 2). Najbolje je da ta tačka pada u jezgro zida (varijanta 1) ili da ga tangira (detalj 1). Ugao koji kosnik formira u odnosu na zategu ne sme biti manji od 300 (uslov br. 3).

Osovina kosnika i osovina stupca moraju se seći u jednoj tački (uslov br. 1), koja se nalazi približno na 20 do 25cm ispod slemenjače.

Kod direktnog naleganja tavanja~a na zatege, zatege se vide na plafonu jer nisu u ravni sa tavanja~ama. Postavljanjem tavanja~a u limene papu~e koje se oslanjaju na zatege posti`e se da tavanja~e i zatega le`e u istoj ravni, i ravan plafon. Kako su ove tavanice ~esto znatne te`ine, te`i se da svi njeni elementi budu {to lak{i, ukoliko tavanski prostor nije predvi|en za kori{}enje. Zato se kod

rekonstrukcije ovih krovova, ako se `eli njihovo pretvaranje u potkrovni prostor koji se koristi, mora ovo uzeti u obzir i konstrukcija oja~ati.

Konstrukcija krova na ve{aljke nad armirano betonskom tavanicom velikog raspona izvodi se kada nije po`eljno optere}ivati me|uspratnu konstrukciju. U tom slu~aju zatega se ne mora postavljati po celoj du`ini raspona, ve} se kosnici u~epljuju u drvene jastuke koji su pri~vr{}eni za betonsku konstrukciju.

U tom slu~aju, zate`u}a sila se preko jastuka prenosi na me|uspratnu konstrukciju. Stubac je u~epljen u drveni jastuk koji je pri~vr{}en za betonsku tavanicu. U svom donjem delu on nosi samo silu od vertikalne komponente sile koja se od ro`nja~e prenosi preko pajanti.

Vešaljka se može konstruisati i kod manjeg nagiba krova od 30o ali se u tom slučaju (da bi se zadovoljio uslov da kosnici sa zategom stoje pod uglom od 30o) izvodi krov sa nazidkom.

7.0. KROVNE KONSTRUKCIJE OD INDUSTRIJSKI PROIZVEDENIH KROVNIH NOSA^A U industrijski proizvedene krovne nosa~e spadaju krovni nosa~i koji se formiraju u fabrici a montiraju na gradili{tu, i u njih spadaju:

- laki re{etkasti krovni nosa~i, - re{etkasti nosa~i sistema“DSB” , - re{etkasti nosa~i sistema “Trigonit”, - nosa~i tipa “Wellsteg” , poznati kao “talasasto rebro”, - lepljeni lamelirani nosa~i.

Laki re{etkasti nosa~i su industrijski proizvedeni po odre|enoj tehnologiji, donose se na gradili{te i na jednostavan i brz na~in montiraju. Proizvedeni od jelove gra|e malog reseka predstavljaju laku konstrukciju, savla|uju velike raspone i u znatnoj meri predstavljaju zamenu za klasi~ne krovne konstrukcije. Oslanjaju se na nose}e zidove ili druge elemente nose}e konstrukcije zgrade formiraju}i krovnu konstrukciju nad prostim i slo`enim osnovama. Izvode se kao jednovodni, dvovodni, ~etvorovodni i slo`eni krovovi. Mogu imati razli~ite forme kao {to su:

- trougaoni jednovodni krovovi, - trougaoni dvovodni, koji se izvode tako da se tavanski prostor ne koristi ili koristi

kao potkrovni prostor, - trapezasti jednovodni, - trapezasti dvovodni, - poligonalni laki re{etkasti veza~i u formi mansardnog krova.

Najrasprostranjeniji su trougaoni oblici lakih krovnih re{etki. Rasponi ovih nosa~a naj~e{}e se kre}u od 6.00 do 12.00m. Krovni veza~i predstavljaju u isto vreme i nosa~ i rog i isklju~uju postojanje ro`nja~a i elemenata klasi~ne krovne konstrukcije. Postavljaju se na me|usobnom rastojanju od 60 do 120cm. blagog ili strmog nagiba, prema funkciji potkrovnog prostora i vrsti krovnog pokriva~a. Re{etkasti nosa~i sistema “DSB” (oznaka prema “Dreieck-Streben-Bau-Art”) predstavljaju jedan od najstarijih sistema koji se vremenom razvijao i odr`ao se do danas. Sastoji se iz gornjeg i donjeg pojasa nosa~a pravougaonog popre~nog preseka, i od {tapova ispune koji zaklapaju ugao od 450 sa osom nosa~a. {tapovi gornjeg i donjeg pojasa imaju ve}u {irinu od visine, {to dozvoljava izvo|enje `ljebova za vezu sa {tapovima ispune. Elementi “DSB” su re{etkasti nosa~i koji se mogu primeniti kao proste grede, grede sa prepustima ili trozglobni lukovi sa zategom i bez zatege. Ovim sistemom krovnih veza~a se mogu realizovati samo jednovodni i dvovodni krovovi, postavljanjem krovnih nosa~a na rastojanju od 1.00-1,50m. Izra|uju se do visine od 80cm. za raspone do 15.00m.

Re{etkasti nosa~i sistema “Trigonit”predstavljaju spoj dva razli~ita sistema veze drvenih nosa~a: kovanom vezom i lepljenjem. Popre~ni presek “Trigonit” nosa~a mo`e imati jednodelnu ispunu i dvodelne {tapove gornjeg i donjeg pojasa, ili dvodelnu strukturu ispune i trodelne {tapove pojasa. Mogu}e su i druge varijante izvedene iz ova dva slu~aja. Mogu se primeniti kod jednovodnih i dvovodnih krovova, postavljanjem krovnih veza~a na rastojanju od 1,00-1,50m. za rspone max.15,00m. , kao nosa~i kod hangarskih konstrukcija, kao podvlake kod konstrukcija hangara nad velikim rasponom, kao kontinualni nosa~i, re{etkasti nosa~i sa promenljivom visinom popre~nog preseka - trougaonog ili tarpezastog oblika.

Nosa~i tipa “Wellsteg”-u praksi poznati kao”talasasto rebro” nastali su spajanjem drveta i furniranih plo~a u nosa~ koji se odlikuje veoma jednostavnim, industrijskim na~inom proizvodnje, dobrim mehani~kim karakteristikama, malom sopstvenom te`inom i lakom ugradnjom. U ma{inski izveden `ljeb oblika sinusoide, duz drvenih no`ica ugra|uje se talasasto rebro od furniranih plo~a, i lepljenjem formira nosa~ u popre~nom preseku I oblika. Standardne visine rebra je od 24 do 60cm. a odnos visine i du`ine talasa sinusoidnog `ljeba u no`ici rebra se kre}e izme|u 1/8 i 1/14. Ovi nosa~i se naj~e{}e primenuju kao rogovi ili kao ro`nja~e u sistemu krovnih struktura ili kao tavanja~e u sistemu drvenih me|uspratnih konstrukcija ili potkrovnih konstrukcija. Ako je optere}enje malo njima se mogu premostiti rasponi i do 13,0m. U serijskoj proizvodnji nosa~i sa talasastim rebrom su visoki do 50cm. Ve}i nosa~i mogu imati i dva rebra, koja stoje paralelno jedno pored drugog, pa takvi nosa~i obrazuju sandu~asti popre~ni presek koji ima visinu od 60-80cm.

Lepljeni lamelirani nosa~i su produkti savremene tehnologije u obradi drveta. Dobijaju se lepljenjem dasaka ili lamella ( ~etinarska gra|a podjednake {irine i visine popre~nog preseka spojena u elemente potrebne duzine). Lamelle mogu biti du`ine do 50m., {irine 22cm. i visine 4cm. Prilikom lepljenja, vlakna spojenih lamella moraju biti me|usobno paralelna. Re|anjem lamela jedne preko druge formiraju se nosa~i `eljene visine (mogu biti i do 2,00m. visine). Ovako dobijeni elementi imaju bolje karakteristike nego drvo od koga su nastali. Ravni lamelirani lepljeni nosa~i koriste se uglavnom za raspone od 10,0 do 30,0m. Mogu se izvoditi i kao savijeni nosa~i polupre~nika do 6,0m. koji su jednostavni za izvo|enje, dok se nosa~i sa manjim polupre~nikom te`e izvode i vi{e ko{taju.

FIZIČKI UTICAJI I OPTEREĆENJA1. SPOLJAŠNJI

• INSOLACIJA• VETAR• ATMOSFERILIJE• TEMPERATURA VAZDUHA• VLAŽNOST VAZDUHA• TOPLOTNO ZRAČENJE OKOLNIH POVRŠINA

2. UNUTRAŠNJI• TEMPERATURA VAZDUHA U PROSTORIJAMA

ISPOD KROVA • VLAŽNOST VAZDUHA U PROSTORIJAMA

ISPOD KROVA

PODELA RAVNIH KROVOVA

1. PREMA NAGIBU 2. PREMA PROHODNOSTI I NAMENI3. PREMA PROVETRAVANJU

PODELA PREMA NAGIBU - PO JUS-U

• SA MALIM NAGIBOM ……….............. 0.5 - 1%• SA NORMALNIM NAGIBOM ……...........1 - 2%• SA VEĆIM NAGIBOM …………......... 2.5 - 4%• SA VELIKIM NAGIBOM ……............... 4 – 15%• NAGNUTI KROVOVI ………….......... 15 – 40%

KROVOVI PREMA PROHODNOSTI I NAMENI

KROVOVI PREMA PREMA PROVETRAVANJU

SLOJEVI RAVNOG KROVA

1. SLOJ ZA PAD min 4 cm2. SLOJ ZA RASTEREĆENJE

PARNOGPRITISKA I PARNA BRANA

3. TERMOIZOLACIJA4. PVC FOLIJA5. CEMENTNA KOŠULJICA min

3cm6. HIDROIZOLACIJA7. ZAŠTITA HIDROIZOLACIJE

NEVENTILIRANI RAVNI KROVDETALJ ATIKE

NEVENTILIRANI RAVNI KROVDETALJ NAZIDKA

SA METALNOM OGRADOM

VENTILIRANI RAVNI KROVOVIDETALJ SLOJEVA

VENTILIRANI RAVNI KROVOVI

VENTILIRANI RAVNI KROVOVI

KROVNA BAŠTA

KROVNA BAŠTA

KROVNA BAŠTA

HIDROIZOLACIJA RAVNIH KROVOVA

1. JEDNOSLOJNE OD SINTETIČKIH TRAKA2. VIŠESLOJNE HIDROIZOLACIJE OD

BITUMENSKIH I POLIMERBITUMENSKIH TRAKA

3. HIDROIZOLACIJE OD SINTETIČKIH TEČNIH MATERIJALA

4. HIDROIZOLACIJE NA BAZI MEŠAVINE BITUMENA SA SINTETIČKIM MATERIJALIMA

5. HIDROIZOLACIJE NA BAZI MEŠAVINE BITUMENA SA SINTETIČKIM MATERIJALIMA

ODVODNJAVANJE RAVNIH KROVOVA

1. OLUCIMA2. RIGOLOM

• KA SPOLJAŠNJOSTI ZGRADE • KA UNUTRAŠNJOSTI ZGRADE

3. TAČKASTO

ISTI KROV NA TRI NAČINA

OLUCIMA RIGOLOM TAČKASTO

ODVODNJAVANJE OLUCIMA

NEVENTILIRANI RAVNI KROVDETALJ LIMENOG OLUKA

NEVENTILIRANI RAVNI KROVDETALJ BETONSKOG OLUKA

ODVODNJAVANJE RIGOLOM

NEVENTILIRANI RAVNI KROVDETALJ RIGOLE

TAČKASTO ODVODNJAVANJE

TAČKASTO ODVODNJAVANJE PREKO UNUTRAŠNJIH SLIVNIKA

HORIZONTALNI OLUCI

FUNKCIJA I MATERIJALIZACIJA• PRIMAJU VODU SA KROVNIH POVRŠINA I ODVODE JE U

OLUČNE CEVI (VERTILANE OLUKE)• IZRAĐUJU SE OD LIMA ILI KAO ARMIRANO-BETONSKI

ELEMENTI

DIMENZIONISANJE• PREMA PRIPADAJUĆOJ KROVNOJ POVRŠINI:

0.8 – 1 cm2 OLUKA ODGOVARA 1m2

• UOBIČAJENA ŠIRINA OLUKA – ZA MANJE OBJEKTE 13 –20 cm, – ZA VEĆE OBJEKTE 16 – 25 cm

• VISINA SPOLJNE IVICE OLUKA MORA BITI NIŽA OD UNUTRAŠNJE ZA 1 cm

ODREĐIVANJE PRESEKA HORIZONTALNIH OLUKA

PRESECI OLUKA

VERTIKALNI OLUCIFUNKCIJA I MATERIJALIZACIJA• PRIMAJU VODU IZ OLUKA, RIGOLE ILI DIREKTNO SA

KROVA (TAČKASTO ODVODNJAVANJE)• POSTAVLJAJU SE VERTIKALNO SA SPOLJNE STRANE

OBJEKTA, UZ FASADU• IZRAĐUJU SE OD LIMA I MOGU BITI RAZLIČITOG PRESEKADIMENZIONISANJE• PREMA POVRŠINI KROVNE RAVNI SA KOJE TREBA DA

PRIME VODU:1 cm2 OLUKA ODGOVARA 1m2 PRIPADAJUĆE

HORIZONTALNE PROJEKCIJE KROVA• UOBIČAJENE DIMENZIJE

• ZA KRUŽNE PRESEKE: 7.5 cm, 10 cm, 12 cm I 15 cm• ZA KVADRATNE PRESEKE 10/10 cm, 12/12 cm I 15/15 cm

• RASTOJANJE OLUČNIH VERTIKALA • MAKSIMALNO 30 m, • OPTIMALNO 10 – 15 m

ODREĐIVANJE PRESEKA VERTIKALNIH OLUKA

PRESECI OLUKA

KIŠNE KANALIZACIONE VERTIKALEFUNKCIJA I MATERIJALIZACIJA- SPROVODE VODU PREKO SLIVNIKA SA KROVA

KROZ UNUTRAŠNJOST OBJEKTA- OBIČNO SE NALAZE UZ ZIDOVE ILI U VERTIKALNIM

INSTALACIONIM KANALIMA- PRIKLJUČUJU SE NA KANALIZACIJUDIMENZIONISANJE- IZRAĐUJU SE U STANDARDNIM DIMENZIJAMA

KANALIZACIONIH CEVI- ø100- ø125 - ø150 mm

- POVRŠINA POPREČNOG PRESEKA: 1 cm2 NA 1m2 PRIPADAJUĆE HORIZONTALNE

PROJEKCIJE KROVA