Филолошки факултет у Београду

Семинарски рад из Европског контекста српске књижевности: Лаза Костић и стари

Грци

Митски и трагички слој у песми Минадир

Банатски Карловац 15.09.2013. Лука Веланац, бр. индекса 090307, бр. групе 06

Садржај

Увод........................................................................................................................................3

Митски и трагички слој у песми Минадир.........................................................................3

Закључак..............................................................................................................................10

Лектира и литература.........................................................................................................11

2

Увод

Циљ овог рада је да прикаже на који начин мит и трагедија утичу на

обликовање теме и мотива у Костићевој песми Минадир. Веома битна за тумачење ће

бити и сва одступања од постојећих предложака које је песник користио, како би се у

потпуности могла сагледати оригиналност и посебност овог дела. Оригиналност је

остварена, поред одступања од предлошка, и тиме што је песник користио различите

поетске традиције како би на специфичан начин уобличио песму. Иако је доминантан

антички, односно хеленски слој, осећа се знатни утицај наше усмене поезије, како

епске, тако и балада.

Трагички слој у овој Костићевој песми је остварен укрштајем античког осећаја

за трагедију и трагичности која постоји у српској усменој поезији. Кроз овај рад ћемо

увидети на који начин је овај укрштај остварен и уочити који трагички слој је

доминантнији у Минадиру.

Митски слој се углавном заснива на старогрчком наслеђу. Костић и овде

примењује укрштај, тако што користи елементе различитих митова, како би створио

оригинално дело у коме би се осећао дух антике. Делове различитих митова он

користи и како би их призвао у читаочеву свест, па самим тим и допринео

вишеслојности свога дела.

Како је већина трагедија античког периода настало из митова, може се рећи да

мит и трагедија иду једно уз друго, преплићу се, међусобно садејствују, и да их је

тешко раздвојити. Тако ће и у овом раду они бити тумачени паралелно.

Митски и трагички слој у песми Минадир

Причу о краљу Рампсиниту, коју је искористио као основ за своју баладу

Минадир, Лаза Костић је преузео из трију извора1. Најстарији извор је друга књига

Херодотове историје, која доноси причу о краљу, његовом великом богатству, и

лопову који уз помоћ лукавства успева да опљачка ризницу и због мудрости бива

ожењен Рампсинитовом ћерком2. Друга два извора су Хајнеова песма Рампсенит и

Платенова комедија Рампсинитово благо. Хајнеово и Платеново дело се разликују од

1 RADOVIĆ, Miodrag. Laza Kostić i svetska književnost. Beograd: Delta Press. 1983. str. 251.2 ГАВЕЛА, Бранко (уредник). Херодотова историја. Нови Сад: Матица српска. 1988. стр. 78.

3

предлошка по томе што уносе хуморескно расположење и тему губљења невиности

краљеве ћерке, коју на превару обешчашћује лопов. Иако су сва три дела била

позната и доступна Костићу, он знатно одступа од предлошка који постоји,

преузимајући лик Рампсинита, чије име под утицајем читања Хајнеа мења у

Рамсенит3, и легенду о његовом великом богатству. Костић причи даје баладичан,

односно трагичан тон, па се његов однос према Херодотовом спису може најбоље

тумачити кроз Аристотелову тврдњу да се историчар и песник ,,... razlikuju po tome

što jedan govori o onome što se istinski dogodilo, a drugi o onome što se moglo dogoditi4ˮ.

Он одступа и од Хајнеове песме и Платенове комедије у којима је остварен ведар,

хуморескни однос према теми.

Пошто је радња догађаја опеваних у песми смештена у древни Мисир, а лик

Рамсенита преузет из античког историјског списа, Костић при грађењу дела користи

поступке карактеристичне за античку књижевност. То се пре свега односи на начин

на који делу даје особине митског, комбинујући елементе већ постојећих митова са

својом идејом. Док су у Херодотовом делу богатство и задужбинарство краља само

успут поменути5, код Костића њихово приказивање има веома важну улогу. Краљева

слава, сила и богатство су велелепни и неописиви, једино што се о њима може рећи

је да такво нешто не постоји ,,... од Индуса па до Нила6ˮ. Овим стихом, који се

понавља на крају појединих строфа, бива створена митска представа о краљу,

његовом великом и древном краљевству, што одговара античком предлошку. Након

приказивања Рамсенита Костић уводи лик његове ћерке, Валадиле. Њена лепота је

такође неисказива, неописива, и једино се може рећи да ,,... те лепоте нигде нема/од

Индуса па до Нила7ˮ. На овај начин бива избегнута конкретизација при описивању

Валадиле и њеној лепоти се дају митске карактеристике. Овакав поступак је налик

Хомеровом приказивању Хелене, где се избегава сваки конкретнији опис како би се

створила свеобухватнија слика неизрециве лепоте. Исти стих Костић употребљава

како би описао љубав оца према ћерки и лик вајара Минадира. Тиме бивају

представљени протагонисти баладе и бива исказана њихова изузетност.

3 VINAVER, Stanislav. Zanosi i prkosi Laze Kostića. Beograd: Dereta. 2005. str. 278.4 ARISTOTEL. O pesničkoj umetnosti. Beograd: Dereta. 2008. str. 71.5 ГАВЕЛА, Бранко (уредник). Херодотова историја. Нови Сад: Матица српска. 1988. стр. 78.6 КОСТИЋ, Лаза. Песме. www.ask.rs стр. 131.7 Видети претходну напомену. стр. 131.

4

Велика лепота и изузеност главних ликова ове баладе и по античком и по

српском народном осећању сугеришу да мора доћи до трагичног краја. Неописива

лепота бива подложна деловању нечистих сила, утицају урока, или пак повод за

срџбу богова. Најрепрезентативнији пример из класичне књижевности је свакако

лепа Хелена8, због које је започет тројански рат. У домаћој књижевности се као

пример лепоте која бива повод за трагичан крај је девојка Љепосава из народне песме

Женидба Милића барјактара9.

Заједно са ликом Минадира у дело бива уведен и мотив лавиринта који он

зида. Оно што изазива чуђење код читаоца је то што се лавиринт зида са намером да

у њему почивају Рамсенит и Валадила (,,... де ће краљу с ћерком својом/после смрти

да почива10ˮ). Необично је то што је краљева ћерка још млада, неудата, а већ је

планирано где ће да почива са својим оцем. Ако је наговештај трагичног завршетка

са почетка песме био још неразвијен и занемарљив, овде постаје јачи и доминантнији

самим помињањем смрти. У ова два стиха се по први пут у овој песми појављује

трагичка кривица. До ње, по правилима античке књижевности, се долази несвесно и

без рђаве намере. Костић је за овакву концепцију кривице имао примере из српске

народне књижевности где се она често означава глаголом ,,иштетитиˮ. Да је Костићу

овакав концепт кривице из народне књижевности био познат, најбоље сведочи то

што је управо глагол ,,иштетитиˮ највише користио Старац Милија, чију је верзију

песме Женидба Максима Црнојевића11 користио као предложак за своју драму

Максим Црнојевић12. Наговештај трагедије се види и у самом мотиву лавиринта, који

читаоца асоцира на мит о лавиринту и Минотауру13 и тиме сугерише оно мрачно и

чудовишно везано за ову грађевину. Оно се односи, пре свега, на приношење жртава

чудовишном створењу затвореном унутар лавиринта. Мотив приношења жртве, иако

се у овој балади нигде експлицитно не помиње, ипак се може осетити. Како би

изградња велелепне грађевине могла да се изврши до краја, често је потребно

извршити жртвовање. Костићу је засигурно овакав пример био познат из наше

8 GREVS, Robert. Grčki mitovi. Beograd: Nolit. 1995. str. 359.9 САМАРЏИЈА, Снежана (приређивач). Антологија епских народних песама. Београд: Политика, Народна књига. 2005. стр. 341.10 КОСТИЋ, Лаза. Песме. www.ask.rs. стр. 132.11 САМАРЏИЈА, Снежана (приређивач). Антологија епских народних песама. Београд: Политика, Народна књига. 2005. стр. 232.12 КОСТИЋ, Лаза. Максим Црнојевић ; Пера Сегединац. Београд: Нолит. 1968.13 GREVS, Robert. Grčki mitovi. Beograd: Nolit. 1995. str. 195.

5

усмене књижевности, односно из песме Зидање Скадра14. Трагичан завршетак баладе

Минадир се може делом тумачити и као жртва која мора бити принета како би

зидање зграде, какве неће бити ,,од Индуса па до Нила15ˮ, било завршено.

Међутим, аутор не жели да пренагласи трагички моменат пре краја песме и

зато уводи нове моменте који ће допринети пуноћи трагичког осећања на крају. Ово

бива постигнуто тиме што се акценат ставља на љубав коју Минадир и Валадила

осећају једно према другом. Испрва је приказана само љубав коју осећа Минадир и

која њему делује узалудно. Он је збуњен и узнемирен, предмет његових мисли

постаје искључиво прелепа принцеза. Стога вајаоц у зид клеше лица налик

њеном: ,,... свако лице иста лепа/Валадила од Мисира16ˮ. Сличне мотиве налазимо у

старогрчком миту о Пигмалиону17. Вајар се заљубљује у жену која је на вишем

положају од њега (у миту богиња Афродита, у балади принцеза Валадила) и услед

немогућности да оствари своју љубав према њој он прави скулптуру у њеном

обличју. Иако није експлицитно истакнуто и у самом процесу настанка скулптуре

постоји назнака трагичног краја. Бледило, налик самртничком, одједном постаје

доминантан мотив у наредним строфама. Као што је камен, из кога настаје

скулптура, блед, тако постепено почиње да бледи и Минадирово лице. Валадилине

посете су све ређе. Отац, Рамсенит, увиђа да она ,,вене18ˮ и забринут је због тога.

Када наиђу принцезини просиоци, тада се и на њеном лицу види бледило, описано

контрастном сликом:

,,Алp што пурпур црвенији,

што сјајнија свила бива,

све је блеђе лепо дете

све тамнија Валадила19ˮ.

Бледило принцезе и вајара се такође може схатити као последица трагичке кривице.

Упоредо са настанком у камен усклесаних лица, Минадир и Валадила постају све

блеђи. Кривица се огледа управо у преношењу лика девојке која је још увек жива на

камен који је намењен да служи као споменик након смрти. Лице вајара бледи такође

14 САМАРЏИЈА, Снежана (приређивач). Антологија епских народних песама. Београд: Политика, Народна књига. 2005. стр. 70.15 КОСТИЋ, Лаза. Песме. www.ask.rs. стр. 132.16 Видети претходну напомену. стр. 133.17 GREVS, Robert. Grčki mitovi. Beograd: Nolit. 1995. str. 133. 18 КОСТИЋ, Лаза. Песме. www.ask.rs. стр. 134.19 Видети претходну напомену. стр. 134.

6

паралелно са клесањем лика принцезе, јер и он, као стваралац, свој живот узидава у

своје дело.

Трагички моменат бива прекинут на сличан начин као и раније, односно

померањем фокуса на тему љубави. Валадила коначно обзнањује своме оцу да она не

жели ни једног другог за мужа, осим Минадира. Она на овај начин постаје слична

Хомеровој јунакињи, Пенелопи20. Као и јунакиња Одисеје, Валадила одолева навали

просаца који су славни и богати, како би остварила своју праву љубав.

Након што принцеза објављује оцу своју љубав према вајаоцу, на краљевом

лицу се појављује израз који антиципира трагедију. Лаза Костић чак две строфе

започиње глаголом ,,снуждитиˮ: ,,Снуждио се на те речи/Краљ Рамсенит од

Мисира21...ˮ и ,,Снуждио се силни краљу...22ˮ. Иако је забринут, краљ шаље по

Минадира, а кад се овај појави и на краљевом лицу се јавља осмех.

Љубав и трагедија су при крају балде испреплетане, односно прва условљава

другу. Трагедија се догађа након што краљ Рамсенит изговара речи:

,,Неимаре Минадире!

Ја и нако немам сина,

тебе воли моје дете, -

краљевић си од Мисира!23ˮ.

Управо се у ова четири стиха налази тежиште трагичке кривице. Док је у претходном

делу песме она била само имплицитна, овде до ње дефинитивно долази. Након ових

краљевих речи Минадир пада мртав. Када види мртвог свог драгог, умире и

Валадила. Рамсенит тада постаје свестан да је ,,иштетиоˮ и бива му жао ,,... што

радошћу превеликом/уби ћерку, уби сина24ˮ. Он схвата да су његове речи биле

прерано изговорене, да су биле прејаке, и да то Минадир није могао да издржи.

Управо се у оваквом завршетку огледа сложеност Костићевог схватања и

осећања за трагедију и трагично. Песник овде крши Аристотелово правило по

коме ,,... ni čestiti ljudi ne treba pred našim očima da doživljavaju pad iz nesreće u sreću ˗

jer to ne bi izazivalo ni straha ni sažaljenja, nego gnušanje25ˮ. Међутим, управо овакав

20 ХОМЕР. Одисеја. Београд: Дерета. 2004.21 КОСТИЋ, Лаза. Песме. www.ask.rs. стр. 134. 22 Видети претходну напомену стр. 135.23 КОСТИЋ, Лаза. Песме. www.ask.rs. стр. 135.24 Видети претходну напомену. стр. 136.25 ARISTOTEL. O pesničkoj umetnosti. Beograd: Dereta. 2008. str. 76.

7

пример Костић користи као повод за трагични расплет. На почетку баладе, у петој

строфи, стоје стихови:

,,Од Индуса па до Нила

нема тако красног лика,

до у једног сиромашка,

вајаоца Минадира26ˮ.

Вајаочева красота је митска, али је и сиромашан. Знатно је нижег сталежа од своје

вољене Валадиле, па је стога узнемирен, јер зна да је таква љубав немогућа.

Узбурканост његових осећања се види и у стиху у ком он ,,... косу мрси,/рухо

кида...27ˮ и када урезује лица у камен ,,Оштрим длетом бола свога...28ˮ. Управо ови

стихови најбоље приказују то колико је Минадир уверен у немогућност остварења

љубави коју он осећа према принцези. Стога је његова смрт, након што краљ

исхитрено изговара радосне вести, неминовна.

За овакву реализацију трагичног завршетка Костић је имао пример из српске

усмене књижевности. У песми Ропство Јанковића Стојана29 Стојанова мајка, након

што јој је син провео десет година код Турака у заробљеништву, изненада сазнаје да

се он вратио кући. Жалост због синовљевог ропства и због тога што се баш тог дана

његова жена преудаје, бива замењена изненадном радошћу. Мајка не може да издржи

нагли преокрет и превелику радост, па због тога умире.

Мотивација Валадилине смрти је, у контексту трагичког склопа баладе, још

комплекснија. Као што је раније наведено, први наговештаји принцезиног трагичног

краја се виде у изградњи лавиринта у коме треба да почива. Трагичка кривица се

овде односи, пре свега, на нарушавање табуа везаних за смрт. Зидањем лавиринта као

да се она зазива. Иако се ова грађевина у већем делу песме помиње као нешто

велелепно, у стиховима у којима се приказују вајаочеве патње се за лавиринт каже да

је ,,сулуд30ˮ. Овакав опис може у себи имати два значења: прво се односи на

лавиринт као замршен сплет пролаза, од којих је само један прави. Ово значење

подразумева и митолошку представу лавиринта која је раније у овом тексту

поменута. Друго се односи на само зидање овакве грађевине, односно на сулудост 26 КОСТИЋ, Лаза. Песме. www.ask.rs. стр. 132.27 Видети претходну напомену. стр. 133.28 КОСТИЋ, Лаза. Песме. www.ask.rs. стр. 133.29 САМАРЏИЈА, Снежана (приређивач). Антологија епских народних песама. Београд: Политика, Народна књига. 2005. стр. 309.30 КОСТИЋ, Лаза. Песме. www.ask.rs. стр. 133.

8

њене изградње. Оно имплицира критички однос према настанку лавиринта, који ће

служити као место вечног починка краља и принцезе, у време док су они још живи.

Следећи ниво мотивације трагичних догађаја је туговање због тога што се и

Валадили чини неостварива љубав према Минадиру. Као и он, и она је свесна да је

велика сталешка разлика међу њима. Принцеза такође тугује, па се на њеном лицу

јављају самртничке боје. Она испрва бива бледа, а затим постаје ,,све тамнија31ˮ. Њој

навале просаца постају неиздрживе, па говори оцу да воли Минадира. Рамсенит се у

првом тренутку на те речи снужди, јер је и он као краљ свестан разлика између двоје

заљубљених. Поред снуждености, код њега се јавља и забринутост, у којој се може

препознати антиципација смрти. Трагичност Валадилине судбине долази у

потпуности до изражаја након Минадирове смрти. Љубав и жеља према њему

обузимају принцезу у потпуности, те након што се његов живот завршио и она

умире.

Рамсенит тек тада постаје свестан своје трагичке кривице:

,,Жао беше старом краљу,

Рамсениту од Мисира,

што радошћу превеликом

уби ћерку, уби сина32ˮ.

Станислав Винавер у својој књизи Zanosi i prkosi Laze Kostića добро уочава и

карактерише тежину Рамсенитових речи: ,,Nije trebalo da govori! Trebalo je samo da se

nasmehne! Sačuvao bi ih obadvoje, da ih nije rečima uznemirio. Reči su suviše grube, i

suviše teške, i suviše moćne. Pesnik to zna. On u dva maha naglašava: ubi. Ubio je rečju,

prebrzom, nepromišljenom33ˮ. Међутим, краљева кривица се не огледа само у речима

због којих Минадир умире. Она започиње самим настанком лавиринта у ком ће он са

ћерком да почива. Тек у овом делу песме, након смрти двоје младих, увиђа се сва

сулудост грађевине. Рамсенит на овај начин постаје главни носилац трагичке

погрешке, те самим тим и његова смрт постаје неизбежна.Када дође до спознаје о

својој кривици, краљ умире. За разлику од Минадира и Валадиле, код Рамсенита је

Аристотелово начело испоштовано, јер у несрећу пада ,,... zbog neke pogreške

31 КОСТИЋ, Лаза. Песме. www.ask.rs. стр. 134.32 Видети претходну напомену. стр. 136.33 VINAVER, Stanislav. Zanosi i prkosi Laze Kostića. Beograd: Dereta. 2005. str. 288.

9

(krivice), a to je lice koje uživa znatan ugled i živi srećnim životom, kao Edip i Tijest, i

uopšte uledni članovi takvih porodica34ˮ.

На крају песме се поново уводи митски слој. Као и на њеном почетку, он је

овде у функцији приказивања настанка мита, односно митологизацији. Овај пут он

сведочи о величини догађаја опеваних у балади:

,,Исписаше љубав њихну

на покрову од папира,

нема такве приповести

од Индуса па до Нила!35ˮ.

Закључак

На крају рада можемо закључити да је Лаза Костић своје познавање дела

антике и српске усмене традиције, као и поезије европског романтизма, искористио

како би остварио себи својствен ,,укрштајˮ и сторио сасвим оригинално дело. Бројне

интертекстуалне везе са најрепрезентативнијим делима светске и српске

књижевности доприносе пуноћи и слојевитости ове баладе.

Митски и трагички слој су такође настали укрштајем. Комбиновањем

трагичке кривице са оним што је у нашој епској поезији означено

глаголом ,,иштетитиˮ, али и кршењем неких њихових начела, Костић ствара

аутентичнан приступ трагичким темама.

Сви ови елементи чине да балада Минадир у себи заиста носи призвук

древних времена и да је управо она та величанствена приповест исписана

на ,,покрову од папира36ˮ која се помиње у последњој строфи.

34 ARISTOTEL. O pesničkoj umetnosti. Beograd: Dereta. 2008. str. 77.35 КОСТИЋ, Лаза. Песме. www.ask.rs. стр. 137.36 Видети претходну напомену. стр. 137.

10

Лектира

КОСТИЋ, Лаза. Песме. www.ask.rs

КОСТИЋ, Лаза. Максим Црнојевић ; Пера Сегединац. Београд: Нолит. 1968.

GREVS, Robert. Grčki mitovi. Beograd: Nolit. 1995.

САМАРЏИЈА, Снежана (приређивач). Антологија епских народних песама. Београд:

Политика, Народна књига. 2005.

ХОМЕР. Одисеја. Београд: Дерета. 2004.

ГАВЕЛА, Бранко (уредник). Херодотова историја. Нови Сад: Матица српска. 1988.

Литература

RADOVIĆ, Miodrag. Laza Kostić i svetska književnost. Beograd: Delta Press. 1983.

VINAVER, Stanislav. Zanosi i prkosi Laze Kostića. Beograd: Dereta. 2005.

ARISTOTEL. O pesničkoj umetnosti. Beograd: Dereta. 2008.

11

12