Стр. 464. СРПСКИ СИОН

13. Андреј ЈовичиЛ, р. код Пакраца у седуЖуберковцу. Пришел 1745. Жена Ружица. Моби-^лија: 2 краве, јуне, мотику винограда, 4 козе,2 овце.14. Петр МилиЛевиЛ, р. у Чалми. Пришел 1745.Жена ЕуФимија. МобилиЈа: 3 козе, 2 кошнице, 2мотике гинограда. Наставиће се.

Милутин Тесла у Сењу. (Грађа за историју српске цркве у горњо-карловачком нладичанству.) Милутин Тесла, који је умро као прото- парох у Госпићу 17. (29.) априла 1879., није знаменит само с тога, што је он отац славног Николе. У своје вријеме као сриски свештеник, он је био видан радник и као свештеник и као спреман Србин; он је био једини Србин у Лици, који је осјећао шта би све требало учинити, да срнски народ његовог завичаја коракне нанријед, па је потстре- кавао и пером у јавности и зкивом ријечи, до кога је год допријети могао, да се раз- вије српска свијест и створе уолови за просвјетни, црквени, економни напредак. Његов бијограФ 1 у краткијем цртама изнио је рад тога идеалнога човјека свеш- теника из дана милитаризма Лике. Ја ћу овдје изнијети неколика писма Милутинова, док је био у Сењу, која писма не казују нам само племенитости његове, него нам изнашају и ондашње прилике у Сењу — тој маленој српској црквевој оп- штини на хрвацком примоју —, које при- лике ће добро доћи историчару при оцјени онијех дана и година живота српске цркве и народа на тој страни. Мане Грбић у свом дјелу 2 посвећу]е само 17 врста Сењу, а инак, уз Трст и Ријеку, Сењ је био знаменита, и ако ма- лобројна, српска црквена општина, и он, осим што је копирао автономију Тршћана и Ријечана за своју црквену онштину, имао је и некијех својијех оригиналнијех погледа на — цркву. Те оригиналности наћемо и у Теслинијем писмима, која

управљаше „обшчеству". 1 Календар „Србобрав" ва год. 1896. у чланку : Отад српског Бдисона Милутин Тесла негда прото Госпићеки, стр. 175.—178. 3 Карлов. Влад. I. стр. 160,—161.

)3г. 1ђ.

Какво земљиште бијаше, гдје дође за свештеника идеални млади Милутин Тесла, не ће бити на одмет, да овдје најприје изнесем званично писмо Теслина непос.ред- ног претходника у Сењу, Петра Кокото- вића. 3 „Пречестњејшему Господину протопре- свитеру Теодору Рајачићу. В Сењи дне 23. Октовриа 1846. Почитаемим писанием Вашим от 21. т. м, сообшчавајући ми височајшиј налог јего Високопреосвјашченства Гдина Епкиа от 14. Октовриа о. г. К а(Ј 427. заповједате да Сидоксију Епископску и протопресв^- терску отсеље плаћати имам; обаче изо- стависте оиредјелити ми колико управ ја тога ненаднога даннодајаннја от шест соб- ствепих и дванаест квартирних Домова да- вати дужан сам. Будући да Свјашченик Сењскиј от постања овог Обшчества, ни- кад Сидоксије плаћао ние, и повнегда овом новом уредбом Свјашченику већиј се ири- ход недае, незнам от куда ће он то у на- нредак плаћати моћи. Код овако малена и доста сиромашна Обшчества да Правител- ство Духовно смилуесе Свјашченику Сес- сију или буди кои приход исходатајство- вати — онда би могао безушчербно ви- соком желанију удевлотворити. На второ повељение Ваше да јавно Обшчеству сотворим сирјеч: да от сад овдашњиј свјашченик Протопресвитерату вилићком принадлежи — чест имам сооб- шчити Вам да сам по повељеному ми согво- рио — а за отвјет добио: да то њи нншта неспада и да правитедство духовно може

но произволенију само са Свјашчеником управљати — обаче они своја права која су до сад имали, равно но црвашњему обичају и иравилу остали приморски 06- 3 Умро у Косињу као вилићки прото пред неколико година у дубокој старости. Причао ми је сам, како му додјало бјеше неуредно и нередовно примање плате, а он направи молбу на руског цара, да му даде потпору, да може живјети. Молбу је послао преко — епарх. конзи- сторије! Пок. владика Тео®ан пошаље ту модбу кр. хрв. слав. далм. вем. влади, као доказ очајног стања српског евештенства шегова владичанства, које изазива немарност политичкијех вдасти код побирања парохијала И није дуго потрајало, причаше задовољно стари прото Петар, донесоше му их опћине некнх 7—8 стотина Форипата. „Мишљаше, ваља, да сам ја ћио и да дође моја молба пред — руског цара", слатко се је насмијао старац. И ово је био и вриједан свештеник и даровит човјек, али га прилике сапеле косињској осами.

Стр. 466

српски сиоа

Кр. 15.

стите узњети оне ормаре, кои и онако велико мјесто заузимају у олтару, и чине га тјесним тако, да се не може у н>ем отњуд соборно служити. 7. Да се водрузи у Церкви Амвон, јер он је једна от поглавити частиј у храму. Потребан је ради входова, ради аналогиа; с њега се нроповједа слово божие, чита свјашчено писание, а и вљеноту (?) изи- скуе га заамвоња молитва. 8. Онај мајстор, кои је на поду цер- ковном измоловатоме господу Саваоту из средине тјела нотегао шиику с висећим

лустером — ние ништа похвално учинио. Оно је погрдно за божие име и образ, и врло соблазнително. Ваљало би дакле оно кречом забрисати, и што год друго пре- ставити, из чега је изтегнуту шипку при- стојние видјети, или боље је да неима ништа, него да се образ божиј погрђуе. 9. Да би се за свјашчене сосуде, ору- дија и утвари, једио особито мјесташце онредјелило, и да се такови, осим свјаш- ченика нитко не додира. 10. Да би се нроскомидиа штогод раз- пространила, а то се може без икаква готова трошка учинити; на конац: 11. Да би ми се кључеви церковнии у квартир мој не предавали, за ово учтивјејше нозивам, будући пономар пре мене у цер- кву отходити, а посље мене остајати мора, па ако шта похвали у церкви, ја отговоран бити нећу. Здравствујте! Благочестијах Ваших Милутин Тесла с. р. парохии Сењскија Адм." 2. „Благопоштенородноме Христоименитоме Братству и Обшчеству восточно-православне Церкве у Сењу. Како знате Почитаемии мои! ја сам до- шао овамо 1847. дне 30. Априла и затекао сам овдје још једног Сшченика, кои је под јесен те године отишао. — От времена овог до 1850. године, мца Анрилиа дне 29. уживао сам постојано здравље, а био сам задовољан онолико у колико сам могао. — А како сам чреЗ ово време ог 8 љета и 6 мјесециј мое Церковно мјесто запремао — на вашу уљудност остављам! — Дне

29. Априла 1850. по свршетку вечерње уочи недјеље о Томје јесам се разбољео, илежао сам до недјеље о Самарјанина, итако три недјеље: о Томје, о Мироносиц,о Раслабленоме, прошле су без Свеште-ника у Церкви. — Међувремено дне 5.маиа преставио се један солдат нашег Бла-говјерија у овдашњем шнитаљу, који је иаочи ваше преко римског Епитрахиља но-гребен, ја сам се међутим душом борио.— По милосердију божием дне 21. маиа

у горјеречену ведјељу о Самарјанини чи-тао јесам литургију, и служио сам без-пресјечно, усиљавајућисе боме, 6 пунихнецјеља. т. ј. до 2, Јулија 1850. Овдје,т. ј. 4 Јулиа. обрнуло .је мое здравље сасвим назад, и обстојатељстом тим посље-дујућа недјеља дне 9. Јулиа била је безлитургие. — Дне 15. Јулиа у суботу свратесе к мени онии свјашченици из Лике, итако нсдјеља дне 16 Јулиа била је нрови-ђена богослуженијам у Церкви. — Одовог времеаа пребивао јест овдје код менететак мој, гд. Драганић, до конца месјецаЈулија. Ви сте њега често нозивали начасти, и ја Вам затп захваљујем, и далисте му кад је пошао један хонорар от12 ф. тако и ја сам поверх тога потрошионан> неколико више от 12 ф. Преображе-нија господња 6. Августа недјеља билајест, и тад је гд. Лужаић службу божијуовдје обавио, и ако сам му коју призна-телност дао оп је као поштен човјек биозадовољан, него за листоношу, кои је ишаопо њега, платила јест Церков, и ја јојблагодарствуем. — За приидућу недјељу13. Августа писао сам опет по гд. Лужа-ића, но кад сам отговор получио, да неможе доћи, јесам отма писао гд. Пр ото-пресвитеру, кои за ову недјељу ние могаопослати свјашченика но у вторник дне15. Августа за ираздник Храма ове нашеЦеркве, послао јест. — За оба ове листо-ноше у Берлог и Лучане, устављено јест8 цванцика, илити 2 ф. 40 кр. ср. от моеплате. Тога дне 15. Августа умро јестједан Лутеран, кои је сутрадан 16. Ав-густа у Цимиториум наше Церкве погре-бен. Колико је средство овога Сандри далона Церков, а колико на штолу, казали стеми. и ја сам био участником от вас с вр. 15.

СРПСКИ сиоИ

Стр. 46^.

2 ф. ср. И тако у суботу дне 19. Авгу-ста дотичне године 1850 приспјео јест моисродник Јере] Тома Мандић, кои ме тадизбавио био от многиј бједственостиј. —(От 1. Јулиа 1851. затворили сте оно отмене 5 ф. мјесечно, што сте ми придавалиот 1. Ноемвриа 1848.)И ово довде Почитаемии мои! живогсостојанија ветчеј обстојагелством моегбољезнованија, нека се не говори околомеђу нама ни горје аи боље, но онакокако јест право и основателно. — Већсад иМа једна година и 9 мјесециј откакогд. Мандић заступа мое м]есто у Церквибез икаквог вашег отегоћења, и на овогачовјека ви се нисте тужили до 27. Мартат. л. а што се овдје догодило онако, тосам Бог нека знаде, — но тко је крив,ваља да ће бити казњен, а тко је увређенваља да ће добити свое уврачевание; негоево бруке, ми њеколици управо от то добапоступамо као несташна дјеца, но госиодомоја! колико једна муха на перу подњетиможе, толико равно ми можемо образомтаковим и иоведением нечееому нашкодити,но тек себе самих срамотити извољавамо,и себи вјечиту штету и урон имену свомнаносимо, и нитко нас тако добро нећеумјети казнити, као наша младеж. Бјегатиот тамјана за^ади јегоизма —• воистинудјетињска веш^! —Писали сте ми под 29. Марта т. л.њека немогућна, и на ово сам ја вамаотговорио, и чуем да се љутите и да миза зло примате, но видите ту нејмате право,нонеже човјеку паметну и поштену никадистина противна ние; — а у осталом но-читаемии мои! ја имам от вас довољновећ писама, у коима ви мене њекако псу-еге и малко за бену и рабољепну креатурудержати извољевате, и вообшче начиномњеким и тоном ваша посланија тако управ-љате, да јеј блг! која висока власт изнотребног призрјенија свога високе Реш-крипте тако на Свјашченство отпушта; инемојте се љутити за оно писмо, кое сте

ми другог дана свјетлог Христова Воскре-сенија нреко нашег мезњера у дом по-слали, — јербо вјерујте почитаемии мои!немате за замјеравати ми, основанија. —Мислите л, да ме овдје притеже какво

добро? Та да одем одавде у Безарабију таман, баш нчшта изгубити нејмам овдје. — Мене тјеши више моја чест и досто- инство, него ли плата. Та је ли могуће, да мислити можете, кад вам снисходим, то из страха чиним? Почитаемии мои! уси- љеи сам овако говорити. Сад ми здрав- ствујте и приимите мог отмјеног прам Вама поштовања и љубави. Благопоштенородијах Ваших Сењ, 30. маиа 1852. преодањејшиј слуга Милутин Тесла с. р. парох адм." з. „Поштенородноме Господину Јоану Савв. Петровић, Сењ, 17. Јуниа 1852. Када тко званично затребуе из официе парохиалне кои игвод из књиг матрическии, онда парох не иште таксе за такове из- воде; но када једно лице заради свои по- требностиј приватно захтје коимудраго до- кумент из иротоколов парохиални — изу- зимајусе на нрим. Свидјетелства сврху нравствености и поведенија једног лица, и друга овом подобна Свидјетелства — тако ми иштемо и смјемо захтијевати за свакиј документ по 2 ф . ср. И то је већ обична пристојбина свјашченику за овакове ствари; јер и није иначе, када једно мирско Над- лежателство за јединствено легализирање документа једног захтјеваше по 15 кр. ср. тако у соразмјерију овоме и отношенију можемо ми нарохиално свјашченство с чи- стом совјестију и правицом за цјелиј Из- вод и написание ствари узети за ком. до 2 ф . ср. Баш се о тому сада, како чуемо,

у министериуму ради, да се утврде сирјеч ове гаксе, кое ће се сматрати имати какоги другии штоларни приходи нарохиалног свја- шченства. Овом приликом соутверђујем, да сам примио от Вас јуче за издата мном под 22. дек. 1851. 4 Екстракта ф . 4 ср. и ја се задовољан стављам. Примите поздрав от Вашег Милутин Тесла с. р. парохии адм. м

Стр. 468.

ЈВр. 15.

4.,,Погатенородноме Господину ЈоануСавв. Петровић,Сењ, 18. Јуниа 1852.Обичај ние регула; ипак свакиј добаробичај иоштовати треба. У новим судејскимуредбама такса за свјашченство парохиалноние сномена, то ће се тек видити, кад сесве уреди; дотле пак обичај постои, и сло-бодно захтјевање от стране свјашченстваза изводе из протоколов парохиални ; то-лико је — да сви документии, кое изда-вало би и утверђавало свјашченство, мо-рали би се неминуемо от мирског надлежа-телсгва соутвердити, сада иак ние то толикопотребно. — Захтјевати из оФицие нарохи-алне кое писмено доказателство званичнимпутем може само која јавна ОФИциа иНадлежателство. Ако би се завела овдје,како кажете, парохиа по смислу границе,и с овом равномјерно скончатии садашњииприходи штоларнии — ја мним што се тиченервог, ту ни мисао мјеста имати не може;овдје је нуждно господине, да се учредиЦерковно Обшчество народње с нравим ииозвољеним дјелокружием своим тако, дане буде убитачно за Церков, Народ инародње свјашченство; и не само овд^е уСењу, но и у краини свугди нужда је

велика, да се учреждавају обшчества на-родње-церковна; иначе наша ће Церква ими Народ вавјек морат лаборирати на ста-роме шлендриану. А што се нак тиче што-ларни ирихода, овдје у Сењу, могао биВас увјерити, поштенородниј Господине,да су много и много гориј и рђавиј неголи у истој краини и сиротињи, а башнаспрам они у краини могло би се рећи,да и не сушчествују овдје штоларни нри-ходи. Обшчества церковна имају различитасвоја учрежденија, како гдје обстојателствазахтјевати могу. — Велите, да овдашњанаша православна Церква ние била досаднарохиална; — а да за Бога? Куда даклепринада? Ја нисам нигдје читао, нити самчуо, да }е она од воздвиженија свог доданас принадлежала копој оближњој Цер-кви — нити Фиуманској, нити пак Бер-ложкој, да би се звати могла ФилиалнаЦерква, но она јест свагда самосталнабила, и сад јест, и убо парохиална, као и

остале самосталне Церкве и независима Обшчества. Предразсуждение јест то и погрјешно мислити, да је само оно наро- хиална Церква, над коиом се иншталира један свјашченик, ибо то ние свагди но- треба, но само ондје гди < бстојателства за нуждно нађу. Треба разлику знати ио- међ видов Церкви: катедрални и великиј, парохиални, Филиални и канела јавни. — За то видите ни« ни чудо, што коекто овуда и одонуда нас православна српска обшчества трактира именем: Секта, и наше јавне церкве: греконесједињеним Богомо- љама, и наше народње правилно рукопо- ложено свјашченство : Рабинерима и слу- житељима свјашченодјејствија (?), — к >е увреде словесног човјека, и одушевленог за народ свој и Церкву, дирају до мозга у костима, јер руше достоинство народа и јавног богослуженија вселенске највеће на земљи Церкве. Но при свем том нека је опадају, она се јур держи, и разпрострања свеудиљ. Здравствујте. Ваш

Милутин Тесла с. р. парохии адм." 5. „Благородноме и Благочестивоме 06- шчеству восточно православне Церкве У Сењу. Јуче разумјех, да нисте уважили Бла городија Ваша мое протестацие от 28. Ју- ниа 1852. п. 26. но вјерујте господо, ние Вам то полезно; јер Ви добро знате, и ја злам, што се от почетка мое болести овдје чинило, како се иротезало, и како се окон- чало ; и ја вам кажем, докле ја мое ухље- бление не добием, ви мени благодјејание церковно, оно на кое сам овамо дошао, узтегнути не можете, пак таман да сте ви жене убоге вдове, кое по деветеро дјеце на преслицу хране; и не питасе то, је ли мое положение овдје као једног канелана, Админисгратора, Ефимериа, шта му драго, кад се узму наше ствари с датама и об- стојателствама по гражданском закону на разсуждение, ви сте изгубили; и не само у аугустјејшеј нашеј Держави, гди правда на престолу сједи, и закони и судови ио темељу хуманнтета и правде владају, но таман да смо — сачувај Боже — под