1

TAHOGRAF I NjEGOVA ULOGA U SAOBRAAJU

Pojam, poetak i istorijski razvoj

Polazei od korena rei tahograf, koga ine grke rei tachys- brzina i grapho- beleim, dolazimo do osnovnog znaenja pojma tahograf: ureaj koji pored merenja brzine u isto vreme vri njeno registrovanje.

Poeo je da se primenjuje krajem 19. i poetkom 20. veka na zahtev vlasnika pivara koji su eleli da kontroliu na koji nain se koristi njihov vozni park. S obzirom na zadatak, jedan od prvih tahografa koji je korien zvao se "WAS-WAR-WANN" to bi u najgrubljem prevodu znailo "KAD-TA-BI". Dakle, tahograf i njegova primena u saobraaju su nastali kao posledica tenje vlasnika voznih parkova da:

imaju to precizniji uvid u racionalnost upotrebe vozila, najbolje organizuju rad vozila i ostvare to veu zaradu.

Posmatrajui istorijski razvoj ovog ureaja moe se rei da je osnovni zahtev ostao isti a promene su, u najveoj meri, posledica tehnolokog razvoja i mogunosti koje je taj razvoj pruao. U tom pogledu, najizraenije razvojne tendencija su: spreavanje zloupotreba od strane vozaa i poveanje broja zapisanih podataka na tahografskom listiu. Danas, velike transportne firme uz pomo raunara i GPS sistema mogu u svakom trenutku da znaju poloaj svojih vozila, kao i sve druge parametre rada vozila i vozaa.

Vee tehnoloke mogunosti su proirile i krug korisnika, odnosno uz vlasnika vozila, korisnici su postali i vozai, korisnici transportne usluge i policija.

Propisi o tahografima

Kako je uoeno da pravilna upotreba tahografa pored velike pomoi vlasnicima vozila u kontroli eksploatacije vozila, moe da poslui i kao efikasno sredstvo za poveanje nivoa bezbednosti saobraaja oni su postali obavezan sklop na odreenim kategorijama vozila.

Pravilnikom o dimenzijama, ukupnim masama i osovinskom optereenju vozila i osnovnim uslovima koje moraju da ispunjavaju ureaji i oprema na vozilima u saobraaju na putevima propisano je da tahograf moraju imati autobusi, teretna vozila najvee dozvoljene mase (masa vozila + nosivost vozila) preko 5 tona, specijalna i radna vozila koja mogu razviti brzinu veu od 30 km/h i trolejbusi. Veoma esto je pogreno tumaena odredba ovog propisa da autobusi za gradski i prigradski saobraaj ne moraju imati tahograf to je netano, odnosno i ova vozila moraju biti opremljena njima. Prema Zakonu o osnovama bezbednosti saobraaja na putevima autobus je motorno vozilo namenjeno za prevoz lica koje pored sedita za vozaa ima vie od osam sedita. (Ova zakonska definicija je navedena iz razloga to neka vozila proizvedena u inostranstvu sa npr. sa 10 i vie sedita nemaju ugraene tahografe, ali da bi se registrovala, odnosno koristila kod nas oni se moraju ugraditi).

U navedenom pravilniku je odreeno da tahograf mora da pokazuje i registruje brzinu, vreme i preeni put vozila du celog puta, to su minimalne funkcije koje on mora da ima. Tahografi koji imaju samo minimalne funkcije, odnosno ne mogu registrovati druge profesionalne aktivnosti vozaa, osim upravljanja, u praksi se zovu "obini" (oni su najbrojniji na naim vozilima) i mogu biti jednodnevni i sedmodnevni (dakle, mogu da registruju podatke za jedan odnosno sedam dana na uloku koji se u njih postavlja). Mogunost, da registruju i druge profesionalne aktivnosti vozaa koje ne spadaju u upravljanje, poseduju tzv. "EVRO" tahografi, koji su obavezni na odreenim vozilima u dravama Evropske Unije i mogu biti samo jednodnevni. S obzirom na ovaj nedostatak "obinih" tahografa, voza vozila koje poseduje ovaj tahograf, uz sebe mora imati individualnu kontrolnu knjiicu, u koju je duan da upisuje svoje aktivnosti. Obrazac ove knjiice i uputstvo za popunjavanje dat je u Pravilniku o ukupnom trajanju vremena upravljanja sa vozilom, odmorima vozaa i nainu rada udvojenih posada na vozilima, u obimu koji utie na bezbednost upravljanja vozilom. Voza vozila sa "EVRO" tahografom ovu knjiicu ne mora imati. Pojava da saobraajna policija trai ovu knjiicu nije esta, to ne zanai da u narednom periodu nee insistirati na njoj, sa ciljem da se ubrza zamena "obinih" tahografa.

Prema metrolokim propisima (propisi koji definiu oblast merenja) tahograf je merilo (sredstvo za merenje odreenih parametara) za koje je obavezan periodini pregled sa rokom koji nije dui od jedne godine. Po izvrenom pregledu na tahograf se postavljaju plombe na odgovarajuim mestima i nalepnice (godinji ig) u kojima na desnoj strani stoje dve poslednje cifre godine u kojoj istie rok vaenja iga. S obzirom da godinji ig nije vezan za datum kada je pregled izvren, ve za kraj kalendarske godine u kojoj istie rok vaenja pregledi se, praktino, vre u roku koji nije krai od jedne godine niti dui od dve godine godine minus jedan dan, pa je za transportno preduzee najjeftinije da ovaj pregled obave poetkom godine (Npr. Ukoliko se pregled izvri 1. januara 2004. godine tahograf se igoe nalepnicom sa brojem 05, odnosno koja vai do 31.12.2005. godine).

U ovoj godini doneti su novi metroloki propisi za tahografe tj. Pravilnik o metrolokim uslovima za nadzorne ureaje za kontrolu rada vozaa i kretanja vozila u drumskom saobraaju (skraeno MUS) i Metroloko uputstvo za pregled nadzornih ureaja za kontrolu rada vozaa i kretanja vozila u drumskom saobraaju (skraeno MUP). ta je novo u ovim propisima?

MUS proiruje minimalan broj funkcija tahografa pa ga definie na sledei nain:

Pod tahografom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se merilo koje pokazuje i belei:

1) preeni put vozila;

2) brzinu vozila;

3) vreme efektivnog upravljanja vozilom;

4) druge vrste radnih aktivnosti posade vozila;

5) dnevni odmor;

6) otvaranje kuita, odnosno vaenje tahografskog listia.

S obzirom na ovo proirenje broja podataka, odreeni su i rokovi u kojima, tahografi sa minimalnim brojem funkcija moraju biti zamenjeni novim. Tahografi sa trakom, proizvoa AGIS, tip EXAKTOR 7D TH i QUARTZ TH 7D, mogu se koristiti do kraja ove godine. Tahografi koji nemaju reenje o odobrenju tipa (jednostavnije reeno nisu dobili dozvolu za upotrebu kod nas od ovlaene institucije) i tahografi marke KIENZLE tip 1309-02, 1309-04, 1309-06 i 1310 mogu se koristiti do kraja 2005 godine. Tahografi marke KIENZLE tip TCO 15-2,15-4 i 15-6; marke AGIS tip TCO 15-16 i TCO 15 i marke VDO NEON tip EFS 414.71 mogu se koristiti do 31.12.2011. godine.

Novina koju prua drugi propis- MUP- je obaveza da se pregled tahografa ne moe izvriti nezavisno od vozila (samo na radnom stolu kako se to do sada radilo) ve se, uz pregled na stacionarnom ureaju u laboratoriji, pregled mora izvriti i nakon postavljanja na vozilo.

Periodinu kontrolu vre akreditovane laboratorije i samo one mogu izdati validna uverenja o izvrenom pregledu, odnosno postaviti godinji ig na tahograf.

Zbog nepotovanja odredbi navedenih propisa odreene su i kaznene odredbe, koje su date u prilogu.

Osnovni elementi mernog sistema, podela i oznaavanje tahografa

Tahograf je izvrni element po kojem je merni sistem dobio ime i kojeg jo ine adapteri broja obrtaja, koji se dobija od menjaa odnosno diferencijala, i prenosni mehanizam. Da bi se dale najosnovnije informacije i o ovim delovima, prethodno je potrebno izvriti podelu tahografa na mehanike i elektronske.

Mehaniki tahografi informaciju o preenom putu dobijaju od izlazne osovine menjaa ili diferencijala (Pinjon), na ijem izlazu se postavlja mehaniki reduktor koji dobijeni broj obrtaja za preenih 1000 m puta prilagoava na konstantu tahografa, koja je obino 1000 obr/km ili 623 obr/ km. Tako adaptirana informacija (broj obrtaja) se preko gipkog vratila ("sajle") prenosi do tahografa, gde se to njeno obrtanje pretvara u kretanja kazaljki i pisaa i aktiviranje brojaa preenog puta..

Elektronski tahografi prihvataju i obrauju elektronske impulse koji se dobijaju od pretvaraa mehnikog kretanja u elektronske impulse (dava impulsa) i koji se postavljaju na izlazu iz menjaa ili diferencijala. Veza izmeu tahografa i davaa se ostvaruje putem elektrinog kabla sa tri ili etiri voda.

Dakle, na validnost podataka sa tahografa (kada je on ispravan) odluujue utiu reduktor, odnosno dava impulsa, s obzirom da su oni tahografu "prevodioci jezika menjaa".

Da bi ceo merni sistem bio podeen kao funkcionalna celina, na tahografima se postavljaju identifikacione ploe ili nalepnice (Slika 1. i 2.) na kojima se nalaze sledei podaci:

-naziv proizvoaa;

-serijski broj ureaja;

-oznaku tipa ureaja (npr. 1308-02, 1318-26 i sl.);

-konstantu tahografa u obliku k=... obr/km (za mehanike tahografe) i k=...imp/km (za elektronske tahografe sa nepromenjivom konstantom, tahografi sa podesivom konstantom moraju imati dodatnu nalepnicu sa vrednou konstante)

-dozvoljeni ugao nagiba ureaja ako je konstrukciono potreban (sa dozvoljenom donjom i gornjom granicom)

-homologaciona oznaka i kontrolni broj tahografskog listia koji se sme postaviti u tahograf.

Slika 1. Identifikaciona nalepnica ''EVRO'' tahografa

Slika 2. Identifikaciona nalepnica ''obinog'' tahografa

Osnovni delovi tahografa

Osnovni delovi tahografa su:

pokazni ureaji (daljinomer, brzinomer i satni mehanizam);

ureaj za registrovanje podataka (mehanizam koji pokree tahografski listi, pisai za zapis preenog puta, brzine kretanja vozila i vremenskih perioda profesionalnih aktivnosti i odmora vozaa i tahografski listi).

Bez obzira na nain prenosa i obrade informacije o brzini i preenom putu, tahografi imaju isti medijum za zapisivanje tih podataka - tahografski listi ili traku. Osnovu sistema zapisivanja podataka, u funkciji vremena, ini satni mehanizam koji okree traku ili listi ime se povezuje zapis trenutne brzine i preenog puta sa stvarnim vremenom, kada je do zapisa i dolo.

Pisai su eline igle koje su elastino spregnuti sa pokretnim nosaem ime je omoguen stalni kontakt izmeu njih i listia. Postavljeni su po jednom polupreniku krune osnove kuita tahografa po sledeem rasporedu (posmatrano od centra osnove): put, vreme i brzina. Pisai u svom kretanju imaju mogunost pomeranja po pravcu poluprenika na kojem se nalaze, u oba smera, u tano odreenom intervalu.

Da bi se na tahografskom listiu mogli realno registrovati mereni podaci on mora biti odgovarajueg kvaliteta izrade i mora odgovarati tipu tahografa. Tahografski listii mogu biti u obliku trake (za najstariji tip tahografa ija je upotreba dozvoljena do kraja ove godine), u obliku diska za jednodnevne i sedmodnevne tahografe i u obliku paketa od sedam listia za sedmodnevne tahografe. Dakle, umesto paketa od sedam listia, u sedmodnevnim tahografima mogu se koristiti i posebno pravljeni jednodnevni listii za sedmodnevni tahograf, koji se moraju koristiti uz adaptersku ploicu koja omoguava privrivanje listia za podloku sa picevima, preko koje satni mehnaizam okree listi.

Trake i listii se izrauju od hartije, koja je presvuena posebnim premazom odnosno registrujuim slojem (sa jedne ili obe strane) na kojima pisai registruju trag pri prelasku preko listia.

Tahografski listi sadri sledea polja:

-povrinu predvienu za zapis brzine,

-povrinu predvienu za zapis preenog puta;

-jednu ili vie povrina predvienih za za zapis 4 vremenska perioda: efektivnog upravljanja vozilom, rad vozaa u vezi sa upravljanjem vozilom, osim efektivnog vremena upravljanja, vreme kada je voza na raspolaganju preduzeu (utovar-istovar, ekanje na carini i sl.) i dnevni odmor;

Povrina za zapis brzine je izdeljena linijama na najmanje svakih 20 km/h sve do gornje granice beleenja. Svaka linija podele je oznaena brojnom vrednou odgovarajue brzine. Poslednja linija podele mora da se podudara sa gornjom granicom mernog opsega brzine.

Povrina ili povrine predviene za zapis vremenskih perioda moraju biti obileene tako da je mogue jasno razlikovati zapise aktivnosti vozaa.

Na svakom tahografskom listiu moraju biti i sledei podaci:

-ime ili znak proizvoaa listia;

-oznaka homologacije listia (slovo e);

-kontrolne brojeve na osnovu kojih se odreuje u kojim tahografima listi moe da se koristi;

-gornja granica mernog opsega brzine;

-vremenska skala sa vrednou najmanjeg podeljka od 5 minuta.

Na tahografskom listiu nalazi se i prazan prostor na kojem voza upisuje sledee podatke:

-ime i prezime;

-datum i mesto poetka i zavretka korienja listia;

-registarsku oznaku vozila u kojem se listi koristi;

-stanje na brojaniku preenog puta vozila u momentu postavljanja i vaenja listia.

Na koji nain odrediti koji listi odgovara nekom tahografu?

Na identifikacionoj ploici tahografa se nalazi, kao to je i predhodno navedeno, i homologaciona oznaka i kontrolni broj tahografskog listia koji se sme postaviti u tahograf, a na brzinomeru maksimalna brzina koja se moe pokazati.

Kod "obinih" tahografa na identifikacionoj nalepnici postoji oznaka u vidu latininog slova B i kontrolni broj (npr. 123 to se vidi Slici 2.), na osnovu koje se bira tahografski listi. Naime, u centralnom delu taholistia (Slika 4.), namenjenom za upis podataka od strane vozaa, mora postojati navedena oznaka sa istim kontrolnim brojem kao na tahografu. Pored toga, potreban je jo jedan uslov da bi listi bio odgovarajui, odnosno mora se slagati maksimalna brzina na brzinomeru sa maksimalnom brzinom na listiu (i ovaj podatak je upisan u centralno polje listia).

Kod "EVRO" tahografa homologacona oznaka je oblika e1 (broj je promenljiv) sa kontrolnim brojem (npr. 04, Slika 1.), i ona mora biti upisana na poleini taholistia (Slika 3. tu su navedeni svi kontrolni brojevi prema tahografima u kojima se konkretni listi moe koristiti). I kod ovih tahografa mora biti ispunjen i uslov da se mora slagati maksimalna brzina na brzinomeru sa maksimalnom brzinom na listiu.

Slika 3. Podaci pomou kojih se utvruje da li listi odgovara EVRO tahografu

Slika 4. Podatak pomou kojih se utvruje da li listi odgovara obinom tahografu

Upotreba tahografa

Pod upotrebom tahografa podrazumeva se: postavljanje tahografa i njegova vezanost za odreeno vozilo, korienje odgovarajuih taho-listii koji se mogu postaviti u odgovarajui tahograf, obaveza upisivanje potrebnih podataka na taho-listiu, usklalivanje vremena na vremenskoj skali tahografa i uloka, posedovanje rezervnih listia, registrovanje podataka na taho-listiu, posedovanje taho-listia za odreeni predhodni period i uvanje taho-listii u preduzeu odreen vremenski interval. Iako u propisima o bezbednosti saobraaja nije propisan nain upotrebe tahografa, svako preduzee bi trebalo svojim internim aktima da regulie ovu problematiku, zbog njenog znaaja za uspeno poslovanje preduzea.

Da bi vozai znali pravilnu upotrebu "EVRO" tahografa (to je veoma bitno u meunarodnom prevozu) navodi se znaenje simbola pored preklopnika, kojih na tahografu moe biti jedan ili dva u zavisnosti da li je tahograf namenjen za jednog ili dva vozaa. (Moda nije suvie naglasiti da se u zemljama Evropske unije primenjuje princip jedan tahografski listi jedan voza, za razliku od propisa kod nas gde je mogue da jedan listi bude korien od strane vie vozaa)

Simbol

Znaenje

vreme efektivnog upravljanja vozilom ukljuujui prekide vonje krae od pola asa

rad vozaa u vezi sa upravljanjem vozilom, osim efektivnog vremena upravljanja vozilom

vreme u toku 24 asa kad je voza na raspolaganju radnoj organizaciji (utovar-istovar, eka zbog carine i dr.)

dnevni odmor.

Neispravnosti tahografa

Najee neispravnosti celog mernog sistema su: neispravnosti na prenosnom sistemu i neispravnosti strujnog napajanja.

Kod mehanikih tahografa, usled neispravnosti prenosnog sistema, tahograf prestaje da registruje stvarne podatke, odnosno registruje lune linije kao kad vozilo stoji). Najee neispravnosti ovog tipa su: kidanje gipkog vratila, lom ili zaglavljivanje reduktora i povremeno ili stalno izubljivanje izlazne osovine na menjau zbog pohabanosti leaja. Usled neispravnosti prstenastog zaptivaa (semeringa) pinjona moe doi do izlivanja ulja u "buir" gipkog vratila, koje zahvaljujui njenom okretanju moe ak doi do tahografa, to dovodi do registrovanja netanih podataka a u krajnjem sluaju i otkaz tahografa.

Na slici 5. je prikazan deo tahografskog listia na kojem su registrovani podaci sa ureajem koji ima opisanu neispravnost. Naime, tamne povrine umesto kontinualne izlomljene linije, u polju za registrovanja brzine vozila, su indikator ove neispravnosti. Na slian nain se manifestuje i neispravnosti gipkog vratila, odnosno njena loa privrenost za asiju vozila i to samo kada se registruju manje brzine vozila. U oba sluaja neispravnost se moe primetiti i pomou kazaljke brzine, koja osciluje ("kazaljka mae") oko konstantne brzine kojom se vozilo kree.

I kod elektronskih tahografa kvarovi prenosnog sistema uzrokuju prestanak registrovanja stvarnih podataka, odnosno na listiu se registruju podaci kao da vozilo stoji i u periodima kada se ono kree. Kod tahografa Marke Kienzle tip 1318 neispravnost davaa impulsa ili prenosnog kabla ima za posledicu da se ne registruje podatak o brzina, ve luna linija ija irina odgovara brzini od 30 km/h. Postoji i blaa forma ispoljavanja ove neispravnosti, tj. samo kada vozilo stoji registruje se navedena luna linija, a kada se kree normalno se registruju podaci (Slika 6.). Ovo se moe primetiti i pomou kazaljke za brzinu koja na svakih 8 sekundi pokazuje otklon do brzine od 38 km/h.Oba sluaja manifestovanja neispravnosti zahtevaju odlazak kod servisera. Na slici je prikazana opisana neispravnost.

Slika 5. Registrovanje podataka kod tahografa sa uljem u kouljici gipkog vratila

Slika 6. Registrovanje podataka kod tahografa tipa 1318 sa neispravnim davaem ili prenosnim sistemom

Najtei kvarovi na tahografu nastaju kao posledica velike nestabilnosti napona zbog labavih klema na akumulatoru, pri emu e otkazati svi elektronski delovi na tahografu. Kod mehanikih tahografa, sa kvarcnim satom i elektromehanikim sistemima za zapis radnih vremena, doi e do otkaza ovih delova i pisai e pisati u mestu na tahografskom listiu koji oznaava trenutak kada je do neispravnosti dolo. Do tekih kvarova na tahografu moe doi ukoliko se vri elektroluno zavarivanje na vozilu, a da nisu odvojene kleme od akumulatora. Pojava da sat i signalizacija povremeno rade a povremeno ne rade ukazuje na neispravnost instalacije u tahografu. Usled otvaranja i zatvaranja tahografa, tokom viegodinjeg rada, dolazi prvo do kidanja licni, pa tek kasnije do kidanja izolacije, koja dok je celovita ice povremeno spaja i odvaja to se odraava na rad sata i signalizacije na opisani nain.

Korienje taho-listia domaih proizvoaa, je jedan od vidova neispravnosti, jer ne omoguava tano registrovanje podataka usled neprecizne izrade mernih skala.

Kontrola tahografa od strane sobraajne policije

Kontrola tahografa se sprovodi kroz: neposrednu kontrolu koju na putu sprovode uniformisani pripadnici saobraajne policije i inspekcijski nadzor u sreditu preduzea koju sprovode oficiri saobraajne policije. U operativnoj kontroli na putu se proverava posedovanje tahografa s obzirom na propisane norme, funkcionalnost tahografa kroz zapis na taho-listiu i vizuelni pregled pisaa i posedovanje odgovarajueg taho-listia sa aspekta usklanjnosti mernog opsega na skali brzine tahografa i skali listia.

Inspekcijski nadzor se vri u seditu preduzea, odnosno u prostorijama slube koja je zaduena za organizovanje i trajno vrenje unutranje kontrole bezbednosti saobraaja. Pri nadzoru se utvruje da li je preduzee optim aktima (Pravilnik o unutranjoj kontroli) regulisalo pitanja iz lana 165. Zakona o bezbednosti saobraaja na putevima, meu kojim a je i pitanje koje se odnosi na tahografe. Na osnovu odredbi iz tog pravilnika konstatuje se da li se sprovodi kontrola (i kakva) ispravnosti i korienja tahografa, odnosno pregled i evidencija tahografskih traka ili ploa. Na osnovu podataka iz putnih naloga i taho-listia utvruje se potovanje odredbe koje se odnose na: odmore vozaa, vreme upravljanja vozilom, preeni put u toku dana i maksimalne dozvoljene brzine. Na osnovu zapisa sa listia ocenjuje se ispravnost tahografa.

Na ovom mestu treba podsetiti, da je neispravnost tahografa, prema Zakonu o osnovama bezbednosti saobraaja na putevima svrstana u tee neispravnosti vozila, tj. tretira se isto kao neispravnost konog sistema i ureaja za upravljanje.

TAHOGRAF

-propisi i njihova primena-

Uvod

Tahograf i njegova primena u saobraaju su nastali kao posledica tenje vlasnika voznih parkova da imaju to precizniji uvid u racionalnost upotrebe vozila. Posmatrajui istorijski razvoj ovog ureaja uoava se tendencija za spreavanje zloupotreba od strane vozaa i poveanje broja zapisanih podataka na tahografskom uloku (u daljem tekstu taho-listi).

Pravilna upotreba tahografa pored velike pomoi vlasnicima vozila u kontroli eksploatacije vozila, predstavlja i element za poveanje nivoa bezbednosti saobraaja, kao i sredstvo za vetaenje saobraajnih nezgoda u kojima su uestvovala vozila sa tahografom.

Etimon rei tahograf su grke rei tachys-brzina i grapho-beleim, dakle ureaj koji pored merenja brzine u isto vreme vri i njeno registrovanje.

Definicije i propisi

U zakonima koji tretiraju problematiku drumskog saobraaja (Zakon o prevozu u drumskom saobraaju, Zakon o meunarodnom prevozu u drumskom saobraaju, Zakon o prevozu opasnih materija, Zakon o osnovama bezbednosti saobraaja na putevima ZOBS i Zakon o bezbednosti saobraaja na putevima -ZBS) pojam Tahograf se koristi jedino u kaznenim odredbama ZOBS-a i lanu 164. ZBS-a, kojim se blie odreuje unutranja kontrola bezbednosti saobraaja. U stavovima 6. i 7. lana 189. ZOBS-a propisano je sledee:

Kada upravlja motornim vozilom voza mora kod sebe da ima individualnu kontrolnu knjiicu i da u nju upisuje svoje aktivnosti i duan je da je pokae na zahtev ovlaenog lica.

Izuzetno od odredbe stava 6. ovog lana, individualnu kontrolnu knjiicu ne mora da ima voza ako je u vozilo ugraen ureaj koji obezbeuje upisivanje vremena vonje lanova posade, vremena provedenog u obavljanju profesionalnih aktivnosti koje ne spada u upravljanje vozilom, kao i vremena odmora, brzine vozila i preenog rastojanja. Tekst koji je istaknut tamnim slovima moe predstavljati definiciju onoga to u praksi zovemo EVRO tahograf.

Ni u podzakonskim aktima koji su proistekli iz odredaba ZOBS-a i ZBS-a, (Pravilnik o dimenzijama, ukupnim masama i osovinskom optereenju vozila i osnovnim uslovima koje moraju da ispunjavaju ureaji i oprema na vozilima u saobraaju na putevima- u daljem tekstu Pravilnik o masama i ureajima vozila; Pravilnik o ukupnom trajanju vremena upravljanja sa vozilom, odmorima vozaa i nainu rada udvojenih posada na vozilima, u obimu koji utie na bezbednost upravljanja vozilom- u daljem tekstu Pravilnik o vremenu upravljanja; Pravilnik o tehnikom pregledu vozila) pojam tahograf, takoe, nije precizno odreen. U lanu 49. Pravilnika o masama i ureajima vozila, poglavlje 7. Ureaji za kontrolu i davanje znakova, u odredbama vezanim za obavezu posedovanja tahografa kae se: tahograf koji pokazuje i registruje brzinu, vreme i preeni put vozila du celog puta.

Naredbom o etalonima i merilima za koje je obavezan pregled u delu Etaloni i merila specijalnih namena i ostalih fizikih veliina svrstani su i hronotahografi kao merila koja se koriste u saobraaju.

Dakle, minimalan propisan broj funkcija tahografa odnosno hronotahografa je pokazivanje i registrovanje brzine, vremena i preenog puta.

Ako se sada vratimo na odredbe date u stavu 6. i 7. lana 189. ZOBS-a moe se zakljuiti sledee:

individualna kontrolna knjiica je obavezna za vozae motornih vozila (nije precizirano kojih motornih vozila, a posmatrano u kontekstu odredaba ostalih stavova navedenog lana moe se pretpostaviti da se radi o vozilima najvee dozvoljene mase preko 3.500 kilograma),ukoliko na vozilu postoji tahograf kod kojeg postoje mogunosti za registrovanje drugih aktivnosti vozaa koje ne spadaju u upravljanje vozilom (EVRO tahograf), voza ne mora imati individualnu kontrolnu knjiicu ikada na vozilu postoji tahograf koji ispunjava minimalno propisane uslove neophodna je i individualna kontrolna knjiica vozaa popunjena na nain propisan Pravilnikom o vremenu upravljanja.

U lanu 49. Pravilnika o masama i ureajima vozila odreena su vozila koja moraju imati ugraene tahografe, na neprecizan i nepotpun nain koji je proizvodio pogrena tumaenja i primene. Odredba take 2) koja glasi: na autobusima, osim na autobusima za gradski i prigradski saobraaj: ..., bez obzira na odredbu take 3) kojom su obuhvaeni autobusi za gradski i prigradski saobraaj, imala je za posledicu pogreno tumaenje da ti autobusi ne moraju imati tahograf (ovakvih tumaenja ima i u nekim udbenicima i prirunicima za polaganje vozakog ispita). Osnovni uzrok pogrenih tumaenja je, pored odredbi Pravilnik iz 1975. godine prema kojima autobuse za gradski saobraaj nisu morali posedovati tahografa (odnosno, od 01.01.1978. godine morali su imati specijalne tahografe koji registruju podatke o brzini kretanja vozila na poslednjih 1000 metara) i loe izabrana formulacija. Posledice tumaenja uoene su u praksi: autobusi, dobijeni kao humanitarna pomo kao i autobusi nekih privatnih prevoznika, uestvovali su u gradskom saobraaju a nisu imali tahografe.

Odredbama taaka 5) i 6) odreeno je da teretna vozila najvee dozvoljene mase preko 5 t, odnosno specijalna i radna vozila koja mogu razviti brzinu veu od 30 km/h, moraju posedovati tahograf. lanom 10. ZOBS-a teretno vozilo je definisano kao svako motorno vozilo koje je namenjeno za prevoz stvari, dok definicije specijalnih i radnih vozila ne postoji. Vozila namenjena za vuu vozila (tegljai) nisu obuhvaeni ni analiziranim lanom Pravilnika ni navednim lanom ZOBS-a. JUS M.N0.010 definie kao posebnu grupu automobila: teretni, automobil za vrenje rada i automobil za vuu vozila, dok posebna grupa specijalnih vozila ne postoji i ona su podgrupe u grupi autobusa, putnikih i teretnih automobila. Prema tome, ako u nedostatku zakonske definicije primenimo standard (odnosno u specijalna vozila uvrstimo sva specijalna vozila iz navedenih grupa) i odredbe take 6) tahograf bi bio obavezan i na vozilima hitne pomoi, servisnim vozilima, interventnim vozilima itd. odnosno specijalnim teretnim vozilima bez obzira na najveu dozvoljenu masu (?), ali ne i na tegljaima.

Pored navedenih kategorija, takom 4. propisana je obaveza posedovanja tahografa i za trolejbuse za gradski saobraaj (u praksi ova vozila nemaju tahografe).

Periodina kontrola tanosti rada tahografa

Naredbom o etalonima i merilima za koje je obavezan pregled propisana je periodina kontrola etalona i merila i vrste merila za koje je obavezno ispitivanje tipa. Prema navedenoj Naredbi za hronotahograf je obavezno ispitivanje tipa merila i periodina kontrola (badarenje) sa rokom od jedne godine. U praksi, postije tahografi za koje nije izvreno ispitivanje tipa merila i kojima je istekla vanost reenja o odobrenju tipa, a za koje se vri periodina kontrola tanosti (u suprotnosti sa lanom 49. Zakona o mernim jedinicama i merilima). Pored toga, po izvrenom pregledu na tahograf se postavljaju nalepnice (godinji ig) koje u krajnjem sluaju omoguavaju da se sledea periodina kontrola vri za dve godine minus jedan dan.

Periodinu kontrolu vre akreditovane laboratorije. U optim odredbama metrolokog uputstva za pregled hronotahografa u taki 4. stava 3. kae se: "Pregled tahografa u upotrebi (nakon postavljanja u vozilu) obavljae se prema posebnom uputstvu". To uputstvo jo uvek nije napisano, tako da se pregled tahografa obavlja iskljuivo na radnom stolu, nezavisno i neobavezujue u odnosu na vozilo na koje e biti postavljen. To praktino znai da vozilo moe imati uredno igosan tahograf, a da registruje podatke koji nisu tani.

Upotreba tahografa

Pod upotrebom tahografa podrazumeva se: postavljanje tahografa i njegova vezanost za odreeno vozilo, korienje odgovarajuih taho-listii koji se mogu postaviti u odgovarajui tahograf, obaveza upisivanje potrebnih podataka na taho-listi, usklaivanje vremena na vremenskoj skali tahografa i uloka, posedovanje rezervnih listia, registrovanje podataka na taho-listiu, posedovanje taho-listia za odreeni predhodni period i uvanje taho-listii u preduzeu odreen vremenski interval. U propisima o bezbednosti saobraaja nije definisan nain upotrebe tahografa. U lanu 165. ZBS-a definisana su pitanja koja su duni da reguliu organizacije i organi, koji moraju da organizuju i trajno vre unutranju kontrolu bezbednosti saobraaja, od kojih je jedno pitanje i: ispravnost i korienje tahografa i kontrola i evidencija tahografskih traka ili ploa. Dakle, kompletna problematika upotrebe je prebaena da bude definisana optim aktima preduzea koja, kao to je istaknuto na poetku teksta, tahografe uglavnom smatraju nunim zlom.

Kontrola tahografa od strane radnika saobraajne policije

Kontrola tahografa se sprovodi kroz: neposrednu kontrolu koju na putu sprovode uniformisani pripadnici saobraajne policije i inspekcijski nadzor u seditu preduzea koju sprovode oficiri saobraajne policije. U operativnoj kontroli na putu se proverava posedovanje tahografa s obzirom na propisane norme, funkcionalnost tahografa kroz zapis na taho-listiu i vizuelni pregled pisaa i posedovanje odgovarajueg taho-listia sa aspekta usklaenosti mernog opsega na skali brzine tahografa i skali listia.

Inspekcijski nadzor se uglavnom vri u seditu preduzea (pod uslovom da preduzee ima sedite, jer ima dosta sluajeva da na adresama gde su preduzea registrovana nisu nikada poslovala), odnosno u prostorijama slube koja je zaduena za organizovanje i trajno vrenje unutranje kontrole bezbednosti saobraaja (Obaveza iz lana 8. ZOBS-a i 164. ZBS-a). Pri nadzoru se utvruje da li je preduzee optim aktima (Pravilnik o unutranjoj kontroli) regulisalo pitanja iz lana 165. ZBS-a meu kojim je i ve navedeno koje se odnosi na tahografe. Na osnovu odredbi iz tih pravilnika, koji su najee prepisani, konstatuje se da li se sprovodi kontrola (i kakva) ispravnosti i korienja tahografa, odnosno pregled i evidencija tahografskih traka ili ploa. Na osnovu podataka iz putnih naloga i taho-listia utvruje se potovanje odredbe koje se odnose na: odmore vozaa, vreme upravljanja vozilom, preeni put u toku dana i maksimalne dozvoljene brzine. Na osnovu zapisa sa listia ocenjuje se ispravnost tahografa.

Da bi se oba vida kontrole onemoguila, odnosno spreilo preduzimanje mera za prekraje koje su uinili vozai, uoene su sledee pojave:

-ureaj se dovodi u neispravno ili nefunkcionalno stanje tako to se deluje na pojedine sklopove koji su dostupni vozau, a to se relativno lako moe utvrditi vizuelnim pregledom tahografa ili zapisa (krivljenje ili blokiranje pisaa, neispravnost sata, vonja sa otvorenim tahografom, vraanje uloka unazad, postavljanje neodgovarajueg uloka, nezamenjivanje uloka na vreme i sl.);

-ureaj se dovodi u neispravno ili nefunkcionalno stanje tako to se deluje na pojedine sklopove koji nisu dostupni vozau, odnosno u kuite ili na prenosnom mehanizmu se ugrauju neodgovarajui sklopovi ili se instaliraju dodatni (pri emu se izvode komande koje su dostupne sa vozakog mesta kako bi se po elji vozaa omoguilo netano registrovanje podataka samo u pojedinim intervalima vremena ili delovima puta), a to se ne moe lako utvrditi ni vizuelnim pregledom tahografa ni zapisa (ugradnja neodgovarajueg reduktora ili davaa impulsa, ugradnja deturbina sa komandom koja ima nekoliko moguih poloaj u kojima se za tano odreenu vrednost umanjuje pokazna i registrovana brzina ili sa komandom u vidu potenciometra, gde vrednost umanjenja brzine ili preenog puta se regulie po elji vozaa, ugradnja neodgovarajueg satnog mehanizma i sl.);

-tahografski uloci se menjaju ee u toku vonje (posebno kada su na njima oigledni uinjeni prekraji), a najee ispred mesta na kojem se nalazi patrola saobraajne policije (iju lokaciju znaju iskustveno ili zahvaljujui kolegijalnosti i komunikaciji preko mobilnih telefona) i pri emu predhodne uloke unite ili sklone;

na osnovu razliitih ugovora preduzea, navodno, ustupaju vozila fizikim licima, ime se izbegava obaveza organizovanja i trajnog vrenja unutranje kontrole bezbednosti saobraaja, odnosno zahvaljujui razliitom zakonskom tretmanu preduzea koja se bave prevozom i privatnih auto-prevoznika, izbegavaju se visoke novane kazne koje su zapreene za krenje propisa od strane vozaa transportnih preduzea (npr. ako je voza upravljao vozilim, najvee dozvoljene mase preko 20 tona, due od 8 asova i pri emu je preao vie od 500 km predviena je lanom 221. ZBS-a novana kazna zbog privrednog prestupa za pravno lice od 300.000 do 3.000.000 miliona dinara, a za odgovorno lice od 20.000 do 200.000, dok za autoprevoznika za nepotovanje iste odredbe ne postoji kaznena odredba jer je lan 224. ZBS-a brisan, odnosno za voza je lanom 228. taka 31. predviena kazna od 1500 dinara).

Pored ovih namernih pojava onemoguavanja kontrole postoje i nenamerne (?) i one se uglavnom odnose na korienje taho-listia domaih proizvoaa, na kojima dolazi do netanog registrovanja podataka usled neprecizne izrade mernih skala. Uoena je i pojava korienja ureaja koji brzinu mere u MPH (miljama na sat).

Kontrolu tahografa, takoe, oteavaju i nepotpuni i neprecizni propisi u pogledu obaveze posedovanja tahografa, ime su i mere koje je potrebno preduzeti nejasne i neprecizne.

Na kraju, neefikasnosti kontrole tahografa doprinosi i neprimenjivanje svih propisanih odredbi ZOBS-a od strane radnika sobraajne policije, pre svega odredbe koja se odnosi na posedovanje individualne kontrolne knjiice, ime je onemoguen uvid u vreme upravljanja vozilima najvee dozvoljene mase od 3.5 do 5 tona.

KLASIFIKACIJA TAHOGRAFA

Podela tahografa se moe sprovesti po vie kriterijuma: prema nainu rada, prenosnom sistemu, obliku medijuma za zapis, duini perioda zapisa, posebnoj nameni itd.

Prema nameni postoje tahografi koji su namenjeni samo za osnovne funkcije praenja trenutne brzine i preenog puta u funkciji vremena (ovakvi tahografi su propisani lanom 49. Pravilnika o dimenzijama i masama). Ovi tahografi se mogu nazvati obini a negde u literaturi se moe nai i naziv putopisai. Pored njih postoje tahografi koji pored navedenih osnovnih zapisa omoguavaju zapis vremena provedenog u obavljanju profesionalnih aktivnosti koje ne spada u upravljanje vozilom. Kako je ovaj tahograf postao obavezan u zemljama EU moe se nazvati EVRO tahograf.

Prema nainu kako se informacija o preenom putu prenosi i obrauje tahografi se mogu podeliti na mehanike, elektronske i digitalne.

Mehaniki tahografi informaciju o preenom putu dobijaju od izlazne osovine menjaa ili diferencijala preko gipkog vratila (sajle), To obrtanje sajle, u samom tahografu, se pretvara u kretanja kazaljke i pisaa i aktiviranje brojaa preenog puta. Na izlazu iz menjaa ili diferencijala moraju postojati mehaniki reduktori (pinjoni) koji broj obrtaja koji se dobija od menjaa ili diferencijala za preenih 1000 m puta prilagoava na konstantu mehanikih tahografa, koja je obino 1000 obr/km ili 623 obr/ km.

Elektronski tahografi prihvataju i obrauju elektronske impulse koji se dobijaju od pretvaraa mehnikog kretanja u elektronske impulse (dava impulsa) i koji se postavljaju na izlazu iz menjaa ili diferencijala. Veza izmeu tahografa i davaa se ostvaruje putem elektrinog kabla sa tri ili etiri voda.

Digitalni tahografi funkcioniu na slian nain kao i elektronski, pri emu dava ipulsa digitalnog tahografa, pored impulsa koji predstavljaju broj obrtaja, alju prema tahografu i kodirane podatke, koji se u samom tahografu porede sa osnovnim i ukoliko se javi neusklaenost podataka, vozau e biti signaliziran kvar.

Prema duini perioda zapisa tahografi mogu biti jednodnevni i sedmodnevni.

Oznaavanje tahografa

Na tahografima postoje identifikacione ploe ili nalepnice na kojima se nalaze sledei podaci:

-naziv proizvoaa;

-serijski broj ureaja;

-oznaku tipa ureaja;

-konstantu tahografa u obliku k=... obr/km (za mehanike tahografe) i k=...imp/km (za elektronske tahografe sa nepromenjivom konstantom, tahografi sa podesivom konstantom moraju imati dodatnu nalepnicu sa vrednou konstante)

-dozvoljeni ugao nagiba ureaja ako je konstrukciono potreban (sa dozvoljeno donjom i gornjom granicom)

-homologacionu oznaku tahografskog listia koji se sme postaviti u tahograf.

Primer oznaavanja tipa i podvrsta obinih tahografa marke KIENZLE:

1308 02 - 05

1308- tip tahografa;

02- varijanta (01- jednodevni, registruje osnovne podatke, prilagoeni za vajcerska vozila, 02- jednodevni, osnovni podaci, 03- jednodevni, registruje osnovne podatke i broj obrtaja, prilagoeni za vajcerska vozila, 04- jednodevni, registruje osnovne podatke, 05- sedmodnevni, registruje osnovne podatke, prilagoeni za vajcerska vozila, 06- sedmodnodevni, registruje osnovne podatke, 07- sedmodnodevni, registruje osnovne podatke i broj obrtaja osim tahografa tip 1318);

05- dodatni ureaj

Primer oznaavanja EVRO tahografa marke KIENZLE:

1318 26 45 41

1318tip;

2podvrsta (2- automatski, 3- standard)

6varijanta (4-registruje osnovne podatke za jednog vozaa, 5-registruje osnovne podatke za jednog vozaa i broj obrtaja motora, 6-registruje osnovne podatke za jdva vozaa i broj obrtaja motora, 7-registruje osnovne podatke za dva vozaa);

45, 41dodatni ureaji

OSNOVNI DELOVI TAHOGRAFA

Osnovni delovi tahografa su:

pokazni ureaji (daljinomer, brzinomer i satni mehanizam);

ureaj za registrovanje podataka (mehanizam koji pokree tahografski listi i pisai za zapis preenog puta, brzine kretanja vozila i vremenskih perioda profesionalnih aktivnosti i odmora vozaa).

Bez obzira na nain prenosa i obrade informacije o brzini i preenom putu, tahografi imaju isti medijum za zapisivanje tih podataka - tahografski listi ili traku. Osnovu sistema zapisivanja podataka, u funkciji vremena, ini satni mehanizam koji okree traku ili listi ime se povezuje zapis trenutne brzine i preenog puta sa stvarnim vremenom, kada je do zapisa i dolo.

Opisati i druge delove tahografa (indikator prekoraenja brzine i ureaj za podeavanje brzine kada se indikator ukljuuje, bravu tahografa, osovina koja okree taho listi, reper za usklaivanje vremena na satu i listiu, odnosno za oitavanje vremena sa listia, ureaji za razdvajanje taho listia kod sedmodnevnog tahografa)

Tahografski listii

Da bi se na tahografskom listiu mogli realno registrovati mereni podaci on mora biti odgovarajueg kvaliteta izrade i mora odgovarati tipu tahografa. Tahografski listii mogu biti u obliku trake (za najstariji tip tahografa ija je upotreba dozvoljena do kraja ove godine - prema Pravilniku o metrolokim uslovima za tahografe), u obliku diska za jednodnevne i sedmodnevne tahografe i u obliku paketa od sedam listia u obliku diska za sedmodnevne tahografe. Dakle, umesto paketa od sedam listia, u sedmodnevnim tahografima mogu se koristiti i posebno pravljeni jednodnevni listii za sedmodnevni tahograf, koji se moraju koristiti uz adaptersku ploicu koja omoguava privrivanje listia za podloku sa picevima, preko koje satni mehnaizam okree listi.

Trake i listii se izrauju od hartije, koja je presvuena posebnim premazom odnosno registrujuim slojem (sa jedne ili obe strane) na kojima pisai registruju trag pri prelasku preko listia.

Tahografski listi sadri sledea polja:

-povrinu predvienu za zapis brzine,

-povrinu predvienu za zapis preenog puta;

-jednu ili vie povrina predvienih za za zapis 4 vremenska perioda: efektivnog upravljanja vozilom, rad vozaa u vezi sa upravljanjem vozilom, osim efektivnog vremena upravljanja, vreme kada je voza na raspolaganju preduzeu (utovar-istovar, ekanje na carini i sl.) i dnevni odmor;

Povrina za zapis brzine je izdeljena linijama na najmanje svakih 20 km/h sve do gornje granice beleenja. Svaka linija podele je oznaena brojnom vrednou odgovarajue brzine. Poslednja linija podele mora da se podudara sa gornjom granicom mernog opsega brzine.

Povrina ili povrine predviene za zapis vremenskih perioda moraju biti obileene tako da je mogue jasno razlikovati zapise.

Na svakom tahografskom listiu moraju biti i sledei podaci:

-ime ili znak proizvoaa listia;

-oznaka homologacije listia (slovo e);

-oznaka homologacije tahografa u kojima listi moe da se koristi;

-gornja granica mernog opsega brzine;

-vremenska skala sa vrednou najmanjeg podeljka od 5 minuta.

Na svakom tahografskom listiu mora biti predvien prazan prostor na kojem voza upisuje sledee podatke:

-ime i prezime;

-datum i mesto poetka i zavretka korienja listia;

-registarsku oznaku vozila u kojem se listi koristi;

-stanje na brojaniku preenog puta vozila u momentu postavljanja i vaenja listia.

Primer utvrivanja odgovarajueg listia prema vrsti tahografa.

Pisai

Pisai su eline igle koje su elastino spregnuti sa pokretnim nosaem ime je omoguen stalni kontakt izmeu njih i listia. Postavnjeni su po jednom polupreniku krune osnove kuita tahografa po sledeem rasporedu (posmatrano od centra osnove): put, vreme i brzina. Pisai u svom kretanju imaju mogunost pomeranja po pravcu poluprenika na kojem se nalaze, u oba smera, u tano odreenom intervalu.

Pisa za put ima interval kretanja ija irina odgovara irini povrine na taho listiu za registrovanje preenog puta. On se kree od jednog graninog poloaja prema drugom graninom poloaju i kada se taj krajnji poloaj dostigne pisa se kree u suprotnom smeru. Kada se vozilo zaustavi pisa za put staje i ostaje na tom mestu sve do pokretanja vozila, nakon ega nastavlja da se kree u onom smeru u kojem se kretao pre zaustavljanja vozila. Ova osobina pisaa za put se moe iskoristiti za dokazivanje nekih nepravilnosti pri upotrebi tahografa. Zapis koji registruje ovaj pisa, kad pree put od jednog do drugog krajnjeg poloaja, svog intervala kretanja, odgovara preenom putu vozila od 5 km. Izlomljena linija u obliku pica, koja se dobija kada se pisa vrati u posmatrani poetni poloaj, odgovara preenom putu vozila od 10 km. to je ugao, koji zaklapa linija zapisa preenog puta (izmeu dva krajnja poloaja) i poluprenika taho listia koji prolazi kroz taku u kojoj linija dostie jedan ili drugi krajnji poloaj, manji to je vea brzina kretanja vozila, odnosno to su picevi iri vozilo je sporije.

Pisa za registrovanje vremena kod obinih tahografa registruje vreme kretanja odnosno mirovanja vozila. U ovom sluaju ovaj pisa ima isti pogon kao i ostala dva, odnosno kad se vozilo kree i on se kree u intervalu odreene irine (osciluje sa malom amplitudom) usled ega se na taho listiu registruje deblja luna linija. Kada se vozilo zaustavi staje i pisa, u mestu u kom se naao, i usled okretanja taho listia dolazi do registrovanja tanke lune linije na taho listiu. Kod EVRO automatik tahografa pisa za vreme pokree elektromotor koji registruje zapise razliite debljine u zavisnosti od aktivnosti vozaa. Ovaj motor se aktivira pomou preklopnika za pojedine profesionalne aktivnosti i odmor. Kod EVRO standard tahografa aktivnosti vozaa se registruju u razliitim odreenim (obeleenim) nivoima povrine za registrovanje vremena, lunim linijama iste irine osim vremena upravljanja vozilom koja je neto ira.

Pisa za brzinu je, u svakom trenutku, pokazuje otklon od poetnog poloaja koji odgovara trenutnoj brzini vozila. Dakle kada vozilo miruje pisa se nalazi u poetnom (najniem poloaju), pa kako se taho listii okree registruje se tanka luna linija neposredno iznad vremenske skale koja deli povrinu za registrovanje brzine od povrine za registrovanje vremena. Pokretanjem vozila pisa ima otklon adekvatan brzini vozila. Kada se vozilo kree na listiu se registruje izlomljena linija. Ukoliko su na zapisu brzine vidna oscilovanja sa velikim amplitudama, radi se o upravljanju sa estim promenama reima vonje (karakteristino za gradsku vonju i nervozne vozae) a to su amplitude oscilovanja manje promene reima su ree (vonja na otvorenom putu, ekonomina vonja). Pri zaustavljanju vozila pisa za brzinu se vraa u poetni poloaj.

Neispravnosti tahografa

Kada se govori o neispravnosti tahografa misli se na neispravnosti celog mernog sistema od prikljuka na menjau odnosno diferencijalu pa do samog ureaja. Neispravnosti mogu nastati kao posledica dotrajalosti ili neadekvate istalacije delova mernog sistema (neispravnosti objektivne prirode ali koje ne iskljuuju odgovornost npr. prekid gipkog vratila, ) ili kao posledica namerne radnje vozaa (ili vlasnika vozila) ili nekog drugog (strunijeg) lica kojom se ureaj dovodi u neispravno ili nefunkcionalno stanje. Kada ove radnje izvodi voza on deluje na pojedine sklopove koji su mu dostupni (i koji ne zahtevaju rastavljanje ureaja) i to se relativno lako moe utvrditi vizuelnim pregledom tahografa ili zapisa (krivljenje ili blokiranje pisaa, vonja sa otvorenim tahografom, vraanje uloka unazad, postavljanje neodgovarajueg uloka, nezamenjivanje uloka na vreme i sl.). S obzirom na lakou otkrivanja navedenih neispravnosti, u poslednje vreme ureaj se dovodi u neispravno ili nefunkcionalno stanje tako to se deluje na pojedine sklopove koji nisu dostupni vozau, odnosno u kuite ili na prenosnom mehanizmu se ugrauju neodgovarajui sklopovi ili se instaliraju dodatni (pri emu se izvode komande koje su dostupne sa vozakog mesta kako bi se po elji vozaa omoguilo netano registrovanje podataka samo u pojedinim intervalima vremena ili delovima puta), a to se ne moe lako utvrditi ni vizuelnim pregledom tahografa ni zapisa (ugradnja neodgovarajueg reduktora ili davaa impulsa, ugradnja deturbina sa komandom koja ima nekoliko moguih poloaj u kojima se za tano odreenu vrednost umanjuje pokazna i registrovana brzina ili sa komandom u vidu potenciometra, gde vrednost umanjenja brzine ili preenog puta se regulie po elji vozaa, ugradnja neodgovarajueg satnog mehanizma i sl.).

U objektivne neispravnosti moe se ubrojati korienje taho-listia domaih proizvoaa, na kojima dolazi do netanog registrovanja podataka usled neprecizne izrade mernih skala, i gde je veoma teko dokazati odgovornost vozaa. Uoena je i pojava korienja ureaja koji brzinu mere u MPH (miljama na sat).

PRILOG 1

Kaznene odredbe Zakona o osnovama bezbednosti saobraaja na putevima koje se odnose na neispravnost tahografa, odnosno neposedovanja individualne kontrolne knjiice

lan 222.

Novanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj samoupravna interesna zajednica ili drugo pravno lice:

25) ako u saobraaju na putu upotrebljava vozilo koje ne ispunjava propisane uslove u pogledu dimenzija, ukupne mase ili osovinskog optereenja ili nema ispravne propisane ureaje za upravljanje, ureaje za zaustavljanje, ureaje za spajanje vunog i prikljunog vozila, tahograf i pneumatike (lan 192. stav 1.);

Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se novanom kaznom od 6.000 do 60.000 dinara i odgovorno lice u preduzeu, samoupravnoj interesnoj zajednici ili drugom pravnom licu.

lan 223.

Novanom kaznom od 60.000 do 600.000 dinara kaznie se za prekraj samoupravna interesna zajednica ili drugo pravno lice: ...

14) ako naredi ili dozvoli da njegovim motornim i prikljunim vozilom u saobraaju uestvuje voza bez individualne kontrolne knjiice, kao i ako u njoj nije upisan pregled aktivnosti vozaa (lan 189. stav 6.); ...

Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se novanom kaznom od 3.000 do 30.000 dinara i odgovorno lice u preduzeu, samoupravnoj interesnoj zajednici ili drugom pravnom licu.

Novanom kaznom od 3.000 do 30.000 dinara kaznie se za prekraj iz stava 1. ovog lana i u organu drutveno-politike zajednice ili drugom dravnom organu.

lan 226.

Novanom kaznom od 1.800 do 9.000 dinara ili kaznom zatvora do 60 dana kaznie se za prekraj:

32) voza koji u saobraaju na putu upravlja vozilom koje ne ispunjava propisane uslove u pogledu dimenzija, ukupne mase ili osovinskog optereenja ili nema ispravne propisane ureaje za upravljanje, ureaje za zaustavljanje, ureaje za spajanje vunog i prikljunog vozila, tahograf i pneumatike ili nema tahograf ili ga za vreme vonje ne ukljui (lan 192. stav 1.);

Za prekraje iz ta. 2, 3, 4, 11, 12, 14, 15, 16, 18, 19, 20, 27, 28, 36 i 37. stava 1. ovog lana vozau ili vozau instruktoru e se uz kaznu izrei i zatitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju od 3 meseca do jedne godine, a i za druge prekraje iz tog stava ta mera se moe izrei u istom trajanju.

Za prekraj iz stava 1. ovog lana kojim je izazvana neposredna opasnost za drugog uesnika u saobraaju ili prouzrokovana saobraajna nezgoda, uinilac e se kazniti novanom kaznom od 4.500 do 21.000 dinara ili kaznom zatvora od 30 do 60 dana, a vozau e se uz kaznu izrei i zabrana upravljanja motornim vozilom u trajanju od 3 meseca do jedne godine.

PRILOG 2

Kaznene odredbe Zakona o mernim jedinicama i merilima

lan 77.

Novanom kaznom od 15.000 do 150.000 novih dinara kaznie se za privredni prestup preduzee i drugo pravno lice: ...

2) ako upotrebe ili stave u promet merilo za koje je po ovom zakonu obavezno ispitivanje tipa, a za koje nije izdato reenje o odobrenju tipa merila i koje nije na propisan nain igosano odnosno snabdeveno uverenjem o ispravnosti merila; ...

Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se novanom kaznom od 1.000 do 10.000 novih dinara i odgovorno lice u preduzeu i drugom pravnom licu.

Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se novanom kaznom od 1.000 do 10.000 novih dinara i odgovorno lice u organu Savezne Republike Jugoslavije, u organu republike lanice, odnosno organu teritorijalne organizacije i lokalne samouprave u republici lanici.

Uz novanu kaznu za radnje iz stava 1. ovog lana moe se izrei i zatitna mera oduzimanja merila kojim je uinjen privredni prestup.

lan 79.

Novanom kaznom od 3.000 do 30.000 novih dinara kaznie se za privredni prestup preduzee i drugo pravno lice: ...

3) ako stave u promet ili upotrebe etalon, odnosno merilo za koji je prestao da vai ig, odnosno uverenje o ispravnosti (lan 62. stav 5.); ...

Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se novanom kaznom od 150 do 1.500 novih dinara i odgovorno lice u preduzeu i drugom pravnom licu.

Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se novanom kaznom od od 150 do 1.500 novih dinara i odgovorno lice u organu Savezne Republike Jugoslavije, u organu republike lanice, odnosno organu teritorijalne organizacije i lokalne samouprave u republici lanici.

lan 81.

Uz novanu kaznu za prekraj iz lana 79. i 80. ovog zakona moe se izrei i zatitna mera oduzimanja merila kojim je uinjen prekraj i zatitna mera oduzimanja imovinske koristi.