60782481 Klijent Server Sistemi Skripta

7/25/2019 60782481 Klijent Server Sistemi Skripta

1/111

Klijent server Sistemi skripta

1.asMnogi teoretiari smatraju da je pronalazak raunara jedan od najvrednijih pronalazaka oveanstvakoji je u potpunosti promenio i unapredio ivot oveka. Moe se slobodno rei da gotovo da nema ni

jedne oblasti ljudskog stvaraltva u kojoj raunari nisu uzeli dominantnu ulogu. U takvim okolnostima

pojavili su se vani zahtevi za raunarsku nauku kao i njenu primenu u ljudskom stvaralatvu kao tosu !otreba za me"usobnom razmenom in#orma$ija izme"u raunara. %ahtev da se smanji $ena i vreme razvoja neke aplika$ije. %ahtev da se smanje ukupni trokovi kako razvoja tako i uvo"enja i obuke osoblja sa aplika$ijom. !otreba da se pored in#orma$ija razmenjuju i aplikativni programi nezavisno od hardvera i loka$ije

raunara&Svi ovi zahtevi& koji su se iskazali jo u ranim sedamdesetim godinama& reavani su dugo tako daimamo puno razliitih reenja. Me"utim sve su to bila par$ijalna reenja koja su zadovoljavala zahteve

proizvo"aa ali ne i korisnike tih reenja. 'aime& u $ilju zatite svojih investi$ija& razvoja iproizvodnje& proizvo"ai raunarske opreme dosledno su se drali uvanja industrijske tajnepokuavajui da na taj nain veu svoje korisnike samo za sebe. (akvi raunarski sistemi& koji sunapravljeni u spe$i#inoj tehnologiji poznatoj samo proizvo"au& sa neizbenim sistemskim so#tverom&nazivaju se zatvoreni sistemi. Me"utim ovakvi sistemi nisu moglu u potpunosti da zadovolje sve veei vee zahteve korisnika ovih sistema& tako da su vremenom obe strane i korisni$i i dobavljai postajalisve nezadovoljniji. 'aime&sve vei zahtevi korisnika postajali su sve vei teret dobavljaa)proizvo"aaove opreme& koji je sada& da bi zadovoljio zahteve& morao da sve vie ulae u razvoj novih tehnologija.Sve te investi$ije nisu uvek donele i pro#it novog proizvoda& tako da su mnogi dobavljai poeli da

posluju sa gubit$ima. !ored toga primena novih proizvoda i reenja& zahtevali su i odre"eni vremenskiperiod za razvoj& testiranje i proizvodnju konanog proizvoda. %a sve to vreme korisni$i su stalno**gun"ali** traei da dobiju proizvod koji su papreno platili. U takvoj situa$iji dobavljai su esto

isporuivali nedovoljno zavrene i testirane proizvode koji su jo vie izazivali nezadovoljstvokorisnika. Sa druge strane korisni$i& da bi mogli da ostvare pro#it& morali su da prate nove tehnologije ida stalno ulau u nove proizvode koji nisu adekvatno zadovoljavali njihove zahteve kako po $eni ivremenu& tako i po kvalitetu pouzdanosti i njihovog rada.+o pojave otvorenih sistemaraunarska industrija je bila vie zavisna od sopstvene tehnologije& negood zahteva trita. ,aila su dva osnovna prin$ipa i to ljubomornog uvanja sopstvenog proizvoda i

prodaje na nain **imam proizvod-treba ga prodati**. 'a sli$i broj 1. prikazani su marketinki porivikoji su doveli do promene strategije u proizvodnji raunarskih sistema i velikog ulaska otvorenestrategije.

1


2/111

OTVORENISISTEMI

ZATVORENISISTEMI

Specijalnikorisnici

IstraivanjeRazvoj

Proizvoa!iso"tvera

Proizvoa!ihar#vera

Proizvo

VAR

a

!i$re aja

%omercijalni

korisnici

Slika broj 1.+anas je savim jasno da raunarska industrija mora pronai nain da se razvoj i upotrebain#orma$ionih tehnologija mora odvijati potpuno sinhronizovano. edini nain da se to uradi jeuvo"enje i primena me"unarodnih standarda za in#orma$ione tehnologije koje e tano de#inisati

potrebe i zahteve trita& a koje trebaju da zadovolje svi budui proizvodi. U tom smislu potrebno jejasno de#inisati tri osnovne karakteristike otvorenih sistema1. !ortabilnost / predstavalja prenosivost aplikativnog so#tvera izme"u razliitih raunara bez

dodatnih zahteva na menjanju izvornog koda.0. Skalabilnost - zahteva da se aplika$ije mogu izvravati na razliitim genera$ijama raunara& tj.

drugim rima aplika$ija koja radi na ! 234 raunarima mora da radi i na !entium 5, raunarima.

2. 5nteroperabilnost / omoguuje da postoji veza izmedju novih i starih tehnologija& tj. 'ovetehnologije mogu se instalirati i na starim reenjima bez nekog dodatnog ulaganja i promene $elein#rastrukture. (ako"e& ona podrazumeva da raunari razliitih proizvo"aa koji imaju razliitihardver i sistemski so#tver& mogu nesmetano da komuni$iraju bez obzira na njihovu udaljenost iraunarsku snagu.

Kada neki sistem zadovoljava ove tri nabrojane karakteristike portabilnost& skalabilnost iinteroperabilnost& kao i kada postoje unapred doneti otvoreni me"unarodni standardi& u kojima svakozainteresovan moe da uestvuje& kao i kada su ti rezultati svima dostupni&kaemo da se radi okomponenti otvorenog sistema. Skup vie ovakvih komonenti ini otvoreni sistem.

Kada razgovaramo o prednosti otvorenih sistema nad zatvorenim potrebno je da razmotrimo

1. !er#ormanse / jasno je da su otvoreni sistemi sporiji ali su zato prilagodljiviji i gledano dugoronomnogo isplativiji

0. ena / zbog vee konkuren$ije jasno je da je $ena otvorenih sistema manja ali treba imati u vidu i$enu prelaska sa zatvorenih na otvorene sisteme. 6ledano dugorono i tu su u prednosti otvorenisistemi.

2. 5zbor / sve je vei broj kupa$a koji znaju ta hoe da kupe pa je prema tome vei izbor& koji jeprisutan kod otvorenih sistema jedna velika prednost.

7. !rogres / kod otvorenih isstema to je uvek otvoren pro$es jer se oni stalno razvijaju i dopunjuju .8. !relazak / jasno je da se $ena prelaska sa zatvorenih na otvorene sisteme jednom mora platiti ali

kao to je ranije reeno dugorono se to isplati.4. Sigurnost / ovo je jedini #aktor koji je diskutabilan jer kod otvorenih sistema je svakom sve

dostupno tj. sve se moe pronai u literaturi. Kako uvek ima ljudi koji ele da nakode drugima&bilo da pokvare ili ukradu& ovo je jedini parametar koji ide u prilog zatvorenih sistema.

0


3/111

2


4/111

0 as Proces stan#ar#izacije+anas u svetu postoje mnoge organiza$ije koje imaju vaan uti$aj na razvoj standarda i u prin$ipumogu se podeliti na tri grupe javne, korisnke i industrijske.Kada se govori o standardima onda treba rei da postoje dve vrste standarda i to de facro i de jurekoji predstavljaju latinske izraze za 9u stvarnosti: i 9po zakonu9& respektivno.De jurestandardi su

javni standardi koji su stalno podloni otvorenom pro$esu u kome svako moe da uestvuje i iji su

rezultati svima dostupni. ;vakav standard se usvaja tek kada se o svim pitanjima dogovore svizainteresovani tj. kada se postigne konsenzus po svim pitanjima.De factostandardi su ustvaristandardi koje su propisali veliki proizvo"ai koji su svojom dominantnom ulogom na tritu uspeli danametnu svoje proizvode a samim tim i postave standarde za njih < 5=M !& 5ntel >34& ?(@(& U'5A itd.B Moe se desiti da de #a$to standardi pre"u u javne standarde usled jakog pritiska trita da se touradi < primer U'5A-aB.

'a #ormiranje standarda puno puta pored strunih motiva utiu i neke drugi interesi& pre svega trini.=a zbog toga javne standarde moemo podeliti na minimalne& kompromisne i maksimalne.Minimalni standard je standard koji obuhvata samo one osobine proizvoda o kojima se uesni$i mogulako dogovoriti. ;n se javlja kao posledi$a postojanja vie dobrih proizvoda na tritu koji imaju dostaistih ili slinih osobina. Me"utim& izme"u tih proizvoda postoje i velike razlike koje se prevazilaze

velikom eljom da se i pored tih razlika do"e do nekog opte prihvaenog javnog standarda. ;vakavstandard je za trite najloije reenje pa se ovakvi minimalni standardi prihvataju kao prelazno reenjedo zavretka kompletnog otvorenog pro$esa. +ruga krajnost je maksimalni standard koji daje mnogo

bolji rezultat ali je kod njega problem to za nastajanje ovakvog standarda treba dui vremenski periodkao i vee promene na proizvodima koji se ve nalaze na tritu. 5z svega ovog dolazi se dokompromisnog standarda koji su i najprisutniji na tritu.Sve organiza$ije koje se bave izdavanjem javnih standarda upuene su jedne na druge tj. potrebna jevelika saradnja izme"u njih kako bi se izbeglo donoenje standarda koji bi se me"usobno preklapali.

'a taj nain izbegava se mogunost pojavljivanja vie standarda koji bi de#inisali isti problem a narazliite naine. ;snovno pravilo koje ovde vai je da se nikad ne de#inie neto zato ve postojistandard ili de#ini$ija.+onoenje nekog otvorenog standarda sastoji se iz nekoliko koraka i to

1. CD( - izdavanja zahteva za standadiza$iju novog proizvoda ili tehnologije zahtev za novistandard

0. +! - komentarisanja predloenog standadrda izdavanje privremenog predloga&2. +5S - izdavanja spe$i#ika$ije izdavanje privremenog standarda7. 5S / i na kraju usaglaavnja svih pristiglih predloga izdavanje pravog interna$ionalnog

standarda

OR&ANIZA'I(A)OS*+

ZAINTERESOVANI

ZAINTERESOVANI

IS,IS,PR*T)Re-$est "or

technolo./+ DraftProposal

DraftInternational

Standard

InternationalStandard

01 2 3

Slika broj 0. !ro$es donoenja standarda

7


5/111

Kon$eptualni model raunarskog sistema;vaj model podeljen je na E nivoa i to

E. Korisniki inter#ejs4. ?plika$ija8. !rogramski jezi$i7. So#tverski alati

2. ;perativni sistem0. Fardverske komonente1. Mikropro$esor

Zaje#ni!ko aplikaciono okr$enje!otreba za skupom standarda koji e obezbediti potrebne osobine otvorenih sistema prirodno vodi kastandardiza$iji i okruenja u kojem se oekuje da e aplika$ija biti razvijana i u kojem e raditi. %ato jei A);pen konzor$ijum zaduen da de#inie i razvije zajedniko aplika$iono okruenje ?G < Common

Application EnvironmentB. 'jegov $ilj je da obezbedi portabilnost aplika$ionog so#tvera de#inisanjemtri osnovna prin$ipa koji se odnose na zajedniki korisniki inter#ejs& zajedniki programerski inter#ejsi zajedniki model za komunika$ije. (o podrazumeva jedinstveni pristup u komunika$iji izme"uraunara i oveka& jedinstvenu sintaksu kod glavnih programskih jezika i omoguavanje svim

korisni$ima da mogu da komuni$iraju putem mree bez obzira na vrstu opreme kojom raspolau.Kopletna de#ini$ija zajednikog aplika$ionog okruenja je dosta velika i neis$rpna kategorija tako dase ona stalno dopunjuje i proirava. Sve te de#ini$ije smetene su u seriju knjiga koje pojedinanoopisuju svaki standard i koje su poznate pod imenom A);pen !ortabilitH 6uide


6/111

isporuuje& kako se pakuje da sigurno do"e do odredita & kojim putem da ide& kako se proveravaju iotklanjaju greke u in#orma$ijama i td.Po# a#resomse u komunika$ijama podrazumevaju nain kako predajni ili kontrolni vor bira vorkome e poslati poruku. ?dresa nije nita drugo ve identi#ika$ija prijemne strane. !ostoje logike i#izike adrese. Dizika adresa je jedinstvena adresa koja se pridruuje uz svaki ure"aj koji je vezan namreu. Uz adrese je usko vezan i pojam domena koji predstavlja skup poetnih adresa odre"enih grupa

u nekoj veoj mrei.Repeater


7/111

!vorovapo se.ment$

rastojanjepo se.ment$

1N=ase( 0 1NNm1N=ase0 2N 138m1N=ase8 1NN 8NNm1N=aseDP 0 0NNNm

+ok repetitori dozvoljavaju lokalnim raunarskim mreama da se produe dalje od normalnih grani$arastojanja& oni ipak ograniavaju broj vorova koji mogu da se podre. Medjutim& mostovi& usmerivai i

prekidai dozvoljavaju lokalnim raunarski mreama da znaajno porastu zbog njihove sposobnosti dapodre potpune Gthernet segmente na svakom portu.MostoviMostovi su postali komer$ijalno raspoloivi u ranim 1Q3N-im godinama. U vreme njihovog uvodjenja&njihova #unk$ija je bila da poveu razdvojene homogene mree. Kasnije je premoivanje razliitih mrea -na primer& Gthernet i (oken Cing - takodje de#inisano i standardizovano. Mostovi su uredjaji zakomunika$ije podataka koji u prin$ipu rade na Sloju 0 ;S5 re#erentnog modela. Kao takvi& oni se estonazivaju uredjajima za sloj linka podataka.

Mostovi preslikavaju Gthernet adrese vorova koji su na svakom segmentu mree i doz-voljavaju da samoneophodan saobraaj prodje preko mosta. Kada most primi paket& on odredjuje segmente njegovog izvora iodredita. ?ko su ti segmenti isti& paket se isputa


8/111

Komutatori lokalne raunarske mree su proirenje kon$epta premoivanja. ;ni rade na Sloju 0


9/111

Q


10/111

as 2 TOPO;O&I(E ;O%A;NE MRE


11/111

saobraaja kroz ove ure"aja a samim tim omoguavaju da se tano odrede mesta zaguenja igreke u radu mree ve na nivou portova& a to znai brzo i e#ikasno otklanjanje problema.

- 5nteligentni ure"aji omoguavaju da se automatski onemogue portovi koji premauju pragoveupotrebe ili greke ime se dodatno poveava stabilnost mree.

- kablovska instala$ija ima manji uti$aj i ne remeti servise lokalne mree kada se dodaju iliuklanjaju vorovi.

- prekid kabla ili neispravan konektor eliminie samo jedan vor ili segment a ne svekomponente u lokalnoj mrei.- elektrini zavret$i ovde nisu ptrebni.

+anas je ovakva topologija najrasprostranjenija u gotovo svim #izikim realiza$ijama mrea.Topolo.ija prstena(opologije prstena su neto sloenije za izvo"enje u odnosu na topologije zvezde i topologijemagistrale. ;vde vorovi logiki komuni$iraju u #orma$iji prstena ali se zato #izika realiza$ijanajee sprovodi u vidu zvezde. ;vde svaki vor komuni$ira samo sa neposrednim susedima /dolaznim i odlaznim. U ovoj topologiji kontrola pristupa vri se pomou tokena koji se prosle"uje odvora do vora i koji slui kao mehanizam arbitrae. Svaki vor eka svoj red da zatrai korienjetokena koji se prosle"uje od vora do vora dok ne stigne do odredinog vora. Kada ga ovaj primi& on

ga modi#ikuje kako bi potvrdio da ga je primio i prosledi ga dalje. 'a kraju vor poiljala$ prima paketkoji je obiao $eo krug& prima potvrdu da je podatak koji je on poslao primljen i ako je sve u reduosloba"a token za prihvatanje i transport novog podatka.!rednosti ove topologije su odmah vidljive

- pristup kontrolisanim tokenom nudi iri koristan propusni opseg jer nema potrebe zakorienjem algoritma za detek$iju ili izbegavanje kolizije.

- prenos paketa obavlja se u utvr"enimvremenskim intervalima tako da svaki vor lako moe dautvrdi potrebno vreme za prenos sledeeg podatka. ;vaj kvalitet prenosa je vrlo bitan u

proizvodnim okruenjima gde je vremenski raspored najvaniji.- lako detektovanje greke u prenosu jer svaki vor preoznaje koji mu je dolazni a koji odlazni

vor.;vakva topologija iskoriena je kod D++5


12/111

Fijerarhijska zvezda povezuje vie habova sa prikljuenim stani$ama pomou $entralnog haba.Sinhronizovanje i adresni prostor su odluujui #aktori o broju habova koji se povezuju u ovakvoj vrstitopologije.Usred napredtka tehnologije beinog prenosa pojavila se nova hibridna topologija beine lokalnemree gde su stani$e povezane u topologiji zvezde. !ristupne take


13/111

P1P ra!$narstvo+o poetka 0NNN. godine dogodila se revolu$ija u potpuno novom obliku raunarstva izmedjuravnopravnih raunara !0!


14/111


15/111

in#orma$ijama. +anas se sve vie razvijaju i nove tehnologije koje se svode na to da se raunarimaobraamo glasom.

Razliita softverska re"enja;groman razvoj so#tvera koji je mora danahrani raunare sa odgovarajuim programima zahtevao je i razliiteso#tverske alate koji su opet morali da budu kompatibilni kako bi mogli dasa me"usobno sporazumevaju.

Razliite baze podataka ;groman broj podataka razvio je i odgovarajueso#tverske alate za unoenje& auriranje i pregled tih podataka. STP


16/111

Slika0. Model klijent- server


17/111

o Kada server pro$es zavri posao


18/111

o Komunika$ioni posrednik je bilo koji raunarski pro$es ijim posredstvom komuni$iraju klijent iserver. Sastavljen je od nekoliko so#tverskih nivoa koji pomau pri prenosu podataka i upravljakihin#orma$ija izme"u klijenta i servera. Komunika$ioni posrednik je obino povezan sa mreom. Sviklijentovi zahtevi i odgovori servera putuju kroz mreu u obliku poruka koje se sastoje odin#orma$ija za kontrolu prenos i podataka.

%a ilustra$iju interak$ije komponenata moe da poslui primer kada klijent zahteva servise od pro$esabaze podataka. 5zvrenje aplika$ije je razdvojeno na dve glavne i nezavisne komponente& klijent iserver& a komunika$ioni posrednik omoguava klijent i server pro$esima da rade zajedno.

'ajpre klijent pro$es alje zahtev do komunika$ionog posrednika. Komunika$ioni posrednikprosle"uje STP zahtev do server pro$esa za baze podataka koji prima zahtev& potvr"uje ga i izvrava.!otom server alje selektovane podatke komunika$ionom posredniku koji ih prosle"uje i #ormatira zaklijent pro$es& a ovaj prima podatke i prikazuje ih korisniku. Klijent pro$es je odgovoran za inter#ejskrajnjeg korisnika& neku proveru lokalnih podataka& neku obradnu logiku i prikaz podataka.

Komunika$ioni posrednik obezbe"uje da poruke izme"u klijenta i servera ispravno putuju kroz mreu

i stignu na svoje odredite. ;brada STP zahteva se vri na serveru. Server pro$es potvr"ujeizvravanje zahteva i alje rezultat klijentu.

Komponente klijent)server arhitekture moraju da zadovolje neke osnovne prin$ipe kako bime"usobno delovale ispravno. ;vi prin$ipi moraju biti jednoznano upotrebljivi u komponentamaklijenta& servera i komunika$ionog posrednika. !ri razvoju i upotrebi klijent-server tehnologije treba sedrati sledeih prin$ipa& koji moraju biti ispunjeni i to

1. Bar#verska nezavisnost je postignuta kada klijentski& serverski i pro$esi komunika$ionogme"usloja uspeno #unk$ioniu na razliitim hardverskim plat#ormama


19/111

Klijent i server pro$esi moraju biti autonomni& sa jasno de#inisanim grani$ama i #unk$ijama. ;vaosobina omoguuje jasno de#inisanje #unk$ionalnosti obe strane.

Pokalno korienje resursa


20/111

0N


21/111

8 as %lijent server komponente %;I(ENTU klijent server modelu& bilo koju radnu stani$u

operativnog sistema mora obezbediti adekvatno povezivanje sa raznim mrenim operativnimsistemima. Servisi mogu biti raspore"eni na razliitim mreama i klijent raunari moraju biti sposobnida pristupe svim tim servisima. %bog toga& bez obzira na popularnost +;S)JindoIs kombina$ije iJindoIs-a A!& kao bolja reenja za klijent operativne sisteme se javljaju ;S)0& Uni> ili Pinu>.

Klijent aplika$ija se startuje pod nekim operativnim sistemom i povezuje se sa komunika$ionimposrednikom radi pristupa slobodnim servisima na mrei i ove aplika$ije su uglavnom zasnovane nagra#ikom korisnikom inter#ejsu sa namerom da se sakrije kompleksnost od krajnjeg korisnika.Klijent aplika$ija interaguje sa operativnim sistemom radi korienja multitaskinga i gra#ikogkorisnikog inter#ejsa koje on obezbe"uje. ;na jo interaguje i sa mrenom so#tverskomkomponentom komunika$ionog posrednika radi pristupa servisima. Fardverska komponenta

komunika$ionog posrednikam


22/111

#lo!a klijenta

U klijent server modelu klijent je u osnovi potroa servisa kojima ga snabdeva jedan ili vie servera.;vaj model omoguuje jasnu podelu #unk$ija izme"u klijenta i servera jer server treba da omoguiodre"ene servise klijentu u odnosu na njegove zahteve. ,rlo je vano da se razume da radna stani$amoe da #unk$ionie kao klijent i kao server& sve u zavisnosti kako se posmatra ta stani$a. 'a primer u

P?' mreama jedna stani$a moe da #unk$ionie kao klijent za jednog korisnika koji na njoj radi aistovremeno kao print server za druge korisnike u mrei. edan od osnovnih servisa koji se izvravajuna klijen radnoj stani$i jeprezentacioni servis. ;n podrazumeva ulazni i izlazni servis koji kontrolie

prihvatanje i prikazivanje podataka. +ananje tehnologije omoguile su gra#iki korisniki servis


23/111

predstavlja generiki izraz koji se koristi da opie komunika$iju izme"u dva ili vie pro$esa koji seizvravaju. U klijen server modelu ti pro$esi mogu biti na istom raunaru& na raunarima koju su

povezani u P?' mreu ili pak u J?' mrei. 'ajei servis koji ';S pokree u takvim sluajevimaje servis redirek$ije. ;vaj servis prihvata pozive od klijentskog operativnog sistema i prenosi /preusmerava ih prema serverskom operativnom sistemu. 'a taj nain zahtevi za direktorijume nadisku& disk #ajlovima& printerima& printer redovima& serijskim ure"ajima& aplika$ionim programima se

presreu putem redirek$ionog so#tvera i preusmeravaju se prema korektnom serveru.+ugi niz godina programeri su se trudili da razvijaju modularni kod koristei strukturnu tehniku ilogiku poziva podprograma. +anas se zahteva da ti podprogrami


24/111

Messa!e Service !oruke se mogu primati i slati potpuno sinhronizovano na mreu. ;vaj servisomoguava ba#erovanje


25/111

4 as Pro.ramska po#r7ka klijenta

Sve vei zahtevi koji su se postavljali pred programerima kod pisanja aplika$ija kao i velikirazvoj novih tehnologija zahtevali su od razvojnih timova veliko poznavanje svih tih tehnologija kao iosobina najnovijih operativnih sistema na kojima su se te aplika$ije izvravale. Sve su to bili krupnizahtevi koji su u mnogome usporavali razvoj aplika$ije. !rosto je nemogue bilo da se sa jednom

aplika$ijom objedine sve te tehnologije kao i da se vodi rauna o upravljanju svi deljivim resursimaservera


26/111

to je prikazano na sli$i br 1.

+a bise ove nabrojane komponente mogle da objasne potrebno je da razvoj i upotrebu distribuiraneaplika$ije posmatramo kroz tri #aze vreme potrebno za kompila$iju& vreme uspostavljanja veze ivreme poziva. !odrazumeva se da se programiranje klijent server modula vri na nain kao da eoba modula biti linkovana tj. povezana zajedno. Server implementira poseban inter#ejs napisan u

nekom opisnom jeziku


27/111

sloene aplika$ije. Koristei C!& klijent moe pozvati pro$eduru na udaljenom sistemu na nainkao da je to lokalni poziv pro$edure. C! sa sobom nosi potrebne argumente i vraa rezultat.Server sada predstavlja udaljeni ekvivalent biblioteke pro$edura& dok je klijent program-aplika$ija koja poziva te pro$edure. !roblem povezivanja klijenta i servera se odvija na

posebnom serveru na kome se izvrava pro$es povezivanja. ?ko se zna da C! troi samonekoliko milisekundi < u zavisnosti od kvaliteta mree i njene optereenostiB& a sve ostalo vreme

je isto kao i u lokalnim uslovima& onda je jasno zato je ovakav komponentni pristup reavanjuprobelma doiveo ovoliki pro$vat.

0E


28/111

E asS obzirom da se sistemi zasnovani na distribuiranim objektima razvijaju ve de$enija unazad& natritu postoji veliki broj razliitih plat#ormi


29/111

odravanje podataka kao i integrititeta podataka. !ristup poda$ima preko JindoIs +'? naziva se#niversal Data .33ess


30/111

koji koristi standardni ;M 5$onne$tion!oint inter#ejs. Kada dva modula komuni$iraju& jedanprosle"uje in#orma$ije a drugi ih prima. U ;MY modul koji prosle"uje in#orma$ije naziva se"ublisher& a modul koji prima in#orma$ije naziva se Subscriber. U ;M-u je postojalonekoliko problema koji su reeni u ;MY -u "ublisher i Subscriber su bili tesno povezani zbog potrebe za 9poznavanjem: de#ini$ija

inter#ejsa jedno drugog u vreme kompajliranja .

+odavanje"ublisher-u podrke za multi-kasting ili poveani broj izlaza zahtevalo je mnogokodovanja. ?rhitektura je samo opisivala set inter#ejsa. !rogrameri su i dalje morali da implementiraju te

inter#ejse. Connection point inter#ejsi su kreirani bez podrke za distribuirana okruenja i nisu bili

e#ikasni u tim s$enarijima.- 5M+=


31/111

;C=? je nezavisna od jezika i implementirana je na veem broju plat#ormi nego ;M. Me"utim&postoje nekompatibilnosti izme"u implementa$ija razliitih proizvo"aa. ;C=? predstavlja obje$tbus koji omoguava klijentu da poziva metode sa objekta na serveru uz nezavisnst programskog jezikai loka$ije objekta. 5nterak$ija je omoguena preko ;C=


32/111

bazirane aplika$ije se uz neznatne modi#ika$ije mogu preneti na drugi hardver)operativni sistem. Kod;C=?-e se poda$i prenose binarno. ;vakav tip prenosa je puno bri od prenosa tekstualnih sadraja


33/111

sistema& G= koristi varijantu 55;! nazvanu CM5 preko 55;!


34/111

poda$i koji se dobijaju iz klasine baze podataka ili iz audio-video signala sa satelita& potpuno istotretiraju i obra"uju. %a razliku od CM5 tehnologije ija je implementa$ija sastavni deo ava jezika& G= spe$i#ika$ija ne

proiruje nijednu odre"enu implementa$iju& ve dozvoljava proizvo"aima da sami prave sopstveneimplementa$ije. Spe$i#ika$ija je dovoljno pre$izno de#inisana tako da obezbedi da se so#tver kojikoristi G= tehnologiju moe instalirati u razliita G= okruenja bez modi#ika$ije. +obra strana je to

ovakav pristup omoguuje da se poslovna logika potrebna aplika$iji moe razvijati bez potrebe da sebrine o okruenju u kome e se ona izvravati. Sana G= spe$i#ika$ija de#inie model serverskihkomponenti za razvoj vieslojnih arhitektura sa distribuiranim objektima. ,ano je primetiti da se G=ne bavi klijentskom stranom ve de#inie okruenje u kome ive G= komponente. G= arhitekturuine G= server i G= kontejner. Dunk$ije G= servera i kontejnera nisu strogo razdvojene. U prin$ipu

je zamiljeno da G= server i kontejner budu nezavisni jedan od drugog to bi omoguilo izgradnjuG= okruenja kombinovanjem komponenti razliitih proizvo"aa. %a sada u praksi to nije moguetako da svaki proizvo"a nudi svoj par server)kontejner koji se ne moe razdvojiti.

+= je otvorio velike mogunosti komunika$ije sa bazama podataka preko 5ntraneta i 5nterneta. Usaradnji sa CM5 i ;C=?& primena += u vieplat#ormskom i viebaznom okruenju postaje

praktino neograniena. Koristei sigurnosne mehanizme ave& sistem postaje veoma upotrebljiv na

5nternetu& pa zato i ne udi pojava velikog broja baza podataka na JG=-u. ;vakva tehnologijaomoguava da zaposleni nosei svoj notebook sa ava enabled broIser-om& pristupaju poda$ima iz

baza svoje kompanije sa bilo koje take na planeti& to je otvorilo nesluene poslovne mogunosti.!odatak da se danas u svetu najvie trae programeri sa znanjem ;MY& +=& CM5 i ;C=?tehnologija dovoljno govori u kome e se prav$u razvijati distribuirano upravljanje bazama podataka.

Enterprise (ava4eans 2

G= predstavlja jednu od nekoliko ava ?!5 spe$i#ika$ija za ava GG plat#ormu. G= standardde#inie model serverskih komponenti koje enkapsuliraju poslovnu logiku i koriste se za modularanrazvoj vieslojnih arhitektura sa distribuiranim objektima. G= spe$i#ika$iju originalno je razvio 1QQE.godine 5=M& da bi njen dalji razvoj preuzeo Sun MH$rosistems


35/111

G= spe$i#ika$ija de#inie arhitekturu serverskih komponenti za sloj poslovne logike.Komponenta se u ovom kontekstu moe opisati kao zatvoren entitet koji se moe uvek iznova koristitiod strane iste& ili potpuno druge aplika$ije& sve dok su zadovoljena pravila semantike. Komponentamora biti spakovana zajedno sa svim potrebnim in#orma$ijama kako bi mogla da prui nezavisnu

postojanost izvan okvira originalne aplika$ije& sa mogunou viestruke upotrebe. !oslovna ilisistemska aplika$ija se zatim moe realizovati tako da sadri brojne so#tverske kompenente koje su

portabilne& mogu se koristiti vie puta i od kojih je svaka zaduena za obezbe"ivanje odre"ene#unk$ionalnosti.

G= komponente su serverski orijentisane& namenjene za izvravanje sloenih algoritama ilisigurno izvo"enje transak$ionih opera$ija. Serverske komponente se izvravaju u okruenjima kojamoraju biti raspoloiva EB& otporna na greke& transak$iona& viekorisnika i sigurna. ?plika$ioniserveri obezbe"uju takvo okruenje za G= komponente& kao i servise potrebne za njihovo#unk$ionisanje.

Korienje G= komponenti na vie naina pojednostavljuje razvoj velikih& distribuiranihaplika$ija. 'a prvom mestu& obzirom da G= kontejner obezbe"uje servise sistemskog nivoa bean-u


36/111

,rsta G= komponenti koja je orijentisana na poruke


37/111

slika 0. ]ivotni $iklussessionkomponente bez stanja

!ostoje samo dva stanja u sluajusessionkomponente bez stanja stanje kada instan$a ne postoji2Does 'ot E4ists3i stanje kada je instan$a spremna za korienje 2+eady3. 'akon to kontejner kreiranovi beanpomou metode neI5nstan$et


38/111

pre!assivate


39/111

slika 7. G= kontejner sa pripadajuim G= komponentama razliitih vrsta

!oslovni 2business3inter#ejs navodi metode koje nudi G= komponenta& kako bi one bile vidljiveklijentima. %avisno od loka$ije klijenta& businessinte#ejs se dalje moe podeliti na lokalni i udaljeni.

:656 )ntiteti i menader entiteta

Gntiteti predstavljaju perzistentne objekte koji ne nestaju po zavretku komunika$ije saklijentom& i vie klijenata moe istovremeno deliti jedan entitet. ]ivotni vek im je vezan za ivotni vekpodataka koji predstavljaju& a ne aplika$ije koja ih koristi. 'jima su tipino predstavljeni poda$iuskladiteni u jednom redu tabele u bazi podataka. (ako"e& entiteti imaju atribute za potrebeidenti#ika$ije Kada menader entiteta re#eren$ira jedan entitet& za taj objekat se kae da je upravljan2managed3od strane menadera. Set upravljanih instan$i entiteta pod nadlenou jednog menadera udatom trenutku predstavlja kontekst perzistencije 2persistence conte4t3. U jednom vremenskomtrenutku samo jedna ava instan$a sa istim identi#ikatorom moe postojati u okviru konteksta

perzisten$ije.

5nter#ejs GntitHManager obezbe"uje metode za tri tipa opra$ija upravljanje ivotnim $iklusom entiteta& sinhroniza$ija sa bazom podataka& pretraga entiteta i izvravanje upita.

0>2>0> :pravljanje ivotnim cikl$som entiteta

]ivotni $iklus jedne instan$e entiteta odre"en je sa dva glavna aspekta koji se odnose na vezuinstan$e sa spe$i#inim kontekstom perzisten$ije& i sinhroniza$iju stanja instan$e sa stanjem u bazi

podataka. Menader entiteta razlikuje etiri stanja u ivotnom $iklusu entiteta 'ova instan$a 2'ew3. 5nstan$a entiteta je kreirana u memoriji ali joj jo uvek nije dodeljen

identi#ikator ili kontekst perzisten$ije. U ovom trenutku stanje entiteta jo uvek nije

sinhronizovano sa stanjem u bazi i menader ne zna za postojanje novog entiteta. Upravljana instan$a 2&anaged3. Gntitet poseduje identi#ikator i kontekst perzisten$ije.

!romene na entitetu e biti sinhronizovane sa bazom kada se transak$ija uspeno izvri2commited3ili u sluaju ekspli$itno zahtevane sinhroniza$ije pomou #lush


40/111

slika 8. (ranzi$ije stanja entiteta

;pera$ijom remove


41/111

izvravanje upita.

!rvi korak obavlja menader entiteta& dok druga dva koriste TuerH inter#ejs. Mogue je odabratikorienje upita pisane u G=-TP 2E) Query Language3 jeziku ili nativnom STP-u. G=-TP jeobjektni upitni jezik koji je po sintaksi veoma slian STP-u. ;snovna razlika izme"u G=-TP i STP

jezika jeste u tome to G=-TP koristi entitete za model podataka i garantuje kompletnu portabilnostizme"u heterogenih baza podataka. STP& i pored toga to predstavlja 5S; standard& esto ne ispunjavazahteve portabilnosti usled velikog broja razliitih proizvo"akih dodataka i STP dijalekata koji

postoje.

!ostoje dve vrste G=-TP upita koje se mogu koristiti / dinamiki i statiki. Metoda$reateTuerH


42/111

SOAP ?M2 />-per?e&t Markup 2an!ua!e0

F(MP je jednostavan jezik koji se koristi za izradu hipermedijskih dokumenata od kojih se sastojiJG=. (emelji se na oznakama


43/111

Jebu. AMP to radi na taj nain to dozvoljava dizajnerima da napiu sopstvene de#ini$ije tipovadokumenata Korienje prirodnih jezika za opis strukture podataka. Kriva uenja AMP

jezika je mnogo strmija od uenja predstavljanja struktura podataka npr. U rela$ionim bazama. edanod osnovnih $iljeva AMP spe$i#ika$ije je integrisanje nove tehnologije za opis podataka u najkraem

moguem roku.= Veliki stepen konzistentnosti sa BTM; jezikom jezikom 5e9=a> !oznavanje F(MP jezikadramatino ubrzava usvajanje AMP.

72


44/111

= M; je #anas $svojen kao #e "akto i #e j$re stan#ar# za E,I )Electronic ,ata Interchan.e+>;n omoguava ouvanje konzistentnosti dokumenata prilikom razmene i ukida potrebu za

prevodio$ima u i iz razliitih #ormata.= M; reprezentacija kompletne 9aze ili neko. njeno. #ela moe posl$iti za 9ack$pG nezavistano# R,4MS )sistema za $pravljanje relacionim 9azama po#ataka+ & ili za migra$iju podataka sa

jednog sistema na drugi 4ack$p po#ataka iz relacionih 9aza primenom M;=a= Nezavisnost prikaza M; $ o#nos$ na 5e9 9ro5serG ko# 9ro5ser=a koji po#ravaj$ M;> Uovom trenutku& najnovije verzije gotovo svih vodeih broIser-a podravaju AMP. ;vo je posebnovano ukoliko je potrebno da se poda$i iz baza prezentuju na 5nternetu& gde postoje razliiti broIser-i&za razliku od korporativnih mrea


45/111

3 as %lijent server komponente SERVER

Xta je to Server Sa hardverske strane& najprostiji odgovor na ovo pitanje je da je to raunar kojiistovremeno mogu da koriste vie korisnika& a sa so#tverske strane Server je bilo koji pro$es kojiobezbe"uje servise za klijente. ;n je reaktivan jer uvek eka na zahteve klijenta. 'e postoje neka

ogranienja niti neki posebni uslovi koji su potrebni da se neki raunar pretvori u server. !oeljno je daraunar koji radi kao server bude mnogo snaniji od uobiajenih klijent raunara zato to server

pro$esi moraju da zadovolje konkurentne zahteve vie klijenata. ;vi raunari obino imaju veupro$esorsku snagu


46/111

upravljanje velikikim bazama podataka ili upravljanje velikim mreama i sl. ;d njih se oekuje dabudu odgovorni u upravljanju serverskog sistema za prihvatanje spoljanjih zahteva& njihovoobra"ivanje i vraanje traenih podataka onim klijentima koji su ih i traili. Sve to moraju da odrade u

potpunoj sinhroniza$iji kako bi bilo omogueno da se pravovremeno i pravilno odgovori spoljanjimzahtevima. Sve to mora da prati potpuna bezbednost i nezavisnost u prihvatanju i slanju potrebnih

podataka. ,rlo je bitno da se u tom velikom broju zahteva koji stiu i odgovarajuih odgovora mora

zadrati integritet tih podataka kako bi oni valjano i kompletno stigli do odredita. %adnjh godina savelikim razvojem objektno orjentisanih tehnologija


47/111

#lo!a servera

,rlo je vano da se razume da je server jedna vrsta prostornog kon$epta a ne opis #izikeimplementa$ije neega. 5 #unk$iju klijenata i #unk$iju servera mogue je obezbediti na istom #izikomsredstvu. Sa gledita peer to peer


48/111

liniju& ve on predaje #aks serveru podatke koje treba poslati zajedno sa in#orma$ijom kome ih trebaposlati& a server sam obavlja prenos podataka #aksom.)*mail serveri su danas moda pored Jeb servera najrasprostranjeniji i serveri koji su najoptereenijiu pogledu vremena koje provedu u aktivnom radu. 'e postoji ni jedan jedini trenutak vremena a da seu svetu ne poalje neki G-mail tj. da neki G-mail server nije aktivan. G-mail je danas postao glavnosredstvo za komunika$iju izme"u ljudi kako u poslovnom svetu tako i u privatnom ivotu. ,eliki broj

savremenih tehnologija koje su zadnjih godina razvijene < pre svih S$ript jezi$i i AMPB omoguili suda se putem G-mail-a ne alju samo tekstualni poda$i ve i video i audio zapisi. Sa jedne strane to jedoprinelo da moemo da dobijamo znatno kvalitetnije in#orma$ije ali je zato pruilo velike mogunostiza irenje velikog broja virusa& $rva i ostalih neprijatnosti koji sve vie prete da u potpunosti uniteovaj vid komunika$ije.

$omunikacioni serveridozvoljavaju klijentima koji su povezani na komunika$ioni server& da pristupedrugim host raunarima ili serverima za koje nisu direktno povezani. ;ni daju podrku zakomunika$ije koje se odvijaju u okviru jedne J?'


49/111

,!' . !omoni programi potrebni za normalan rad mreesmeteni su u 7 sistemska direktorijuma SS(GM& !U=P5& P;65'& M?5P. ;d verzije 2.>

postoje jo i direktorijumi +GPG(G+.S?, i G(. Svi programi pisani su na jeziku . %akomunika$iju u mreama& 'ovell je razvio sopstveni mreni komunika$ioni protokol 5!A)S!A.;d verzije 2.> postoji mogunost korienja protokola (!)5! a omogueno je i slanje paketa

podataka 5!A)S!A kroz mree sa protokolom (!)5!. Sve verzije od ?dvan$ed 'etJare 034v0.N pisane su za izvrenje sa esnaestobitnim naredbama. ,erzija 2.N i kasnije verzija 2.>

pisane su za izvrenje sa tridesetdvobitnim naredbama i najnia hardverska plat#orma za njihovrad je mikropro$esor 5ntel 3N234SA. Komer$ijalni naziv za operativne sisteme iz serije 2.>

jeste 'etJare 234 ili skraeno 'J 234. ,erzija 7.N operativnog sistema zamiljena je kaooperativni sistem za gradske raunarske mree


50/111

oktobra 0NN3. 'ovell je objavio da naputa razvoj 'etJare i prelazi u potpunosti na ;GS


51/111

pokretanje povezanih aplika$ija& mrea i Ieb servisa u svim okruenjima. Server ima naprednemogunosti za upravljanje i komuni$iranje sa udaljenim loka$ijama& upravljanje pristupom iidentitetima korisnika& pokretanje Ieb servisa& deljenje resursa... (ako"e& JindoIs Server seodlikuje naprednim bezbednosnim mehanizmima za utvr"ivanje identiteta& prava i dozvolakorisnika& kao i mehanizmima za i#rovanje podataka koji su kritini za poslovanjeorganiza$ije. JindoIs Server je modularni operativni sistem koji se sastoji od komponenata.

Svi objekti operativnog sistema imaju inter#ejse& pomou kojih drugi objekti i pro$esiobezbe"uju njihovu #unk$ionalnost ili usluge. Komponente me"usobno sara"uju prilikomobavljanja konkretnih zadataka operativnog sistema. ?rhitektura JindoIs Servera podeljena jeu dva glavna sloja korisniki sloj se istie po svojoj snazi i #leksibilnosti&kao i po tome to je besplatan. Pinu> predstavlja ! verziju operativnog sistema Uni> koji sede$enijama koristi na $entralnim raunarima i mini-raunarima i trenutno je sistem koji

predstavlja pravi izbor za mrene servere i radne stani$e. Pinu> donosi brzinu& delotvornost&

skalabilnost i #leksibilnost Uni>a !-ju& koristei sve mogunosti koje personalni raunaridanas pruaju. (ehniki& Pinu> se sastoji od programa operativnog sistema& koji se nazivajezgro2#ernel31 i to je deo koji je prvobitno razvio Pinus (orvalds na helsinkom univerzitetu.

81


52/111

'o& jezgro se uvek distribuira sa znatnimbrojem programa za posebne primene& od mrenihservera i bezbednosnih programa dokan$elarijskih aplika$ija i razvojnih alatki. Pinu> se razviokao deo pokreta za so#tver otvorenogizvornog koda& u okviru kojega su se nezavisni

programeri sakupili da bi obezbedilibesplatan kvalitetan so#tver za svakog korisnika. Pinu> jepostao glavna plat#orma so#tveraotvorenog izvornog koda& iji je veliki deo razvijen u okviruprojekta 6'U organiza$ije6ree Software 6oundation. Mnoge od ovih aplika$ija upakovane su

kao deo standardnihdistribu$ija Pinu>a. (renutno je dostupno na hiljade aplika$ija otvorenogizvornog kodaza Pinu>. Kao i Uni>& Pinu> se uopteno moe podeliti na tri glavnekomponente jezgro& okruenje i strukturu datoteka.)e5groje osnovni program koji izvrava

programe i upravlja hardverskim ure"ajima& kao to su diskovi i tampai. O#ru7enjeobezbe"uje korisniki inter#ejs. ;no prima komande od korisnika i alje te komande jezgru naizvravanje. Stru#tura datote#aodre"uje nain na koji se datoteke uvaju na ure"aju zaskladitenje& kao to je disk. U poten$ijal Pinu>ovog operativnog sistema ubrajaju se i snanemogunosti umreavanja& ukljuujui podrku za 5nternet& intranetove i JindoIs i ?ppleumreavanje. Pinu> ima sve alatke za umreavanje& kao to su podrka za D(! trans#erdatoteka& Ieb pretraivai i $eo spektar mrenih servisa& kao to su e-pota& servis imenadomena


53/111

8. Open 8&S je smatran tako"e za neprikosnoveni operativni sistem za snane i mone raunarekoje je proizvodila korpora$ija +igital orporation / ,?A. (o je bio period kada su snageklijentskih raunara bile vrlo male& sa veoma skromnim resursima u pogledu memorijskog

prostora i brzine pro$esora& tako da se iole ozbiljnija aplika$ija koje je zahtevala malo veeresurse morala da se izvrava na monijim raunarima koje je proizvodila ova #irma. Sarazvojem tehnologija sva ta snaga velikh raunara polako se sputala na obine klijentske

raunare a samim tim se i polako gubila potreba za jako snanim raunarima. Snaga klijenskihraunara bila sasvim dovoljna u pogledu raunarskih resursa za izvravanje gotovo svihzahtevnijih aplika$ija a sva vea zastupljenost interneta omoguila je korienje drugihserverskih usluga. ednom reju vrila se de$entraliza$ija svih potrebnih serverskih usluga takoda su se sada poslovi odvjali na vie servera koji su bili usko spe$ijalizovani za poslove kojesu radili. ,MS je tradi$ionalni operativni sistem kompanije +igital GWuipment orpration. 08.oktobra 1QEE. verzija 1.N ,MS-a je ugledala svetlost dana. ;d tada je ,MS promenio ime u;pen,MS i promenio je dva vlasnika& prvo ga je kupio ompaW da bi ga posle preuzeo +Gkoji e na kraju opet biti kupljen od strane F!-a. Uprkos svemu ,MS se razvijao i napredovaou kontinuitetu. +anas ;pen,MS radi na ,?A& ?lpha& i 5tanium pro$esorima


54/111

2. E#sterni nivoukljuuje odre"eni broj eksternih ema& drugim reima korisnikih pogleda kakona deo mini sveta koji ih interesuje& tako i na deo baze podataka koja prati taj mini svet. Ulogaeksternog nivo je da od takve korisnike grupe sakrije deo baze podataka koji nije interesantanza njih.

U $entru svih klijent server aplika$ija koje se bave bazama podataka nalazi se +=MS


55/111

2. .nalizator upita 6enerie razne planove izvravanja upita na osnovu statistike baze podataka injenih svojstava& odabira jedan od planova i prevodi ga u ak$ije koje izvrava na niskom nivou.

7. (ristup podacima U module koji upravljaju pristupom poda$ima uskladitenim na disku spadajumodul za upravljanje transak$ijama& modul za upravljanje postupkom obnavljanja stanja& modulza upravljanjem ba#erom glavne memorije& modul za zatitu podataka i modul za upravljanje

pristupom datotekama.

8. Baza podataka podrazumeva same #izike podatke koji su razvrstani u razliitim tabelama.;vde su obuhvaeni i neki drugi poda$i koji olakavaju rad za bazom podataka kao to suindeksne datoteke i statistike datoteke. (i se poda$i prvenstveno koriste za generisanje ioptimizovanje planova za izvravanje upita.

'eki od predstavnika sistema za upravljanje bazama podataka koji su danas najzastupljeniji su;C?PG +=MS& STP Server& MHSTP i td. %a sve njih je zajedniko da podravaju sve gore

pomenute uslove kao i da podravaju jedinstveni jezik za upravljanjem poda$ima u bazama STP


56/111

dizajn baze podataka i postavljaju rela$ije neophodne za povezivanje tabli$a u trenutku pravljenjaupita.Cazvoj robusnijih alata za upite i izvetavanja napravio je znaajan korak ka smanjenju / ali ne ieliminisanju - potrebe za unapred de#inisanim izvetajima. 'aime& ti alati su zamenili jedan nainunapred de#inisanih upita& drugim. (amo gde savremeni alati za upite i izvetavanja pomau poslovnimkorisni$ima u #ormulisanju njihovih vlastitih upita& oni to mogu uraditi tako pre$izno zato to su

arhitekti sistema za podrku odluivanju anti$ipirali korisnike upite i prede#inisali sloene STPnaredbe. 'a primer& da bi se izvrili zada$i vezani za podrku odluivanju / sabiranja i izraunavanjeproseka / to zahteva znatan broj unaprijed de#inisanih koraka i znatno programiranje. Pogino je da usluaju promene zahteva& postupak prede#inisanja i programiranja treba ponoviti. Krajnji zakljuak jeda alati za upite i izvetavanja u sutini ne podravaju stvarne ad hockorisnike upite& odnosno upite#ormirane 9od nule: direktno na poda$ima iz baze podataka.5 pored znaajnog napretka u razvoju alata za upite i izvjetavanje& oni su jo uvek dostupni samo umanje sloenim delovima sistema za podrku odluivanju. Kako je za njih karakteristian nedostatakso#isti$iranosti potrebne za sloeno okruenje za potporu odluivanju& u takvom okruenju oni semogu upotrebljavati samo u kombina$iji s drugim& za podrku odluivanju podesnijim& alatima.;snovni nedosta$i alata za upite i izvetavanja ogledaju se u sledeem

1. Stalno uee in#ormatiara u pro$esu izrade i odravanjaL0. !otekoe u ispunjavanju izazova vezanih za sloena poslovna pitanjaL2. 'esposobnost podrke velikim upitimaL7. 'edostatak kon$epta vremena& konsolidiranja i agregiranjaL8. 'emogunost transparentne potpore i ujednaavanja razliitih tehnika optimiziranja baza

podatakaL4. Slaba povezanost izme"u upita i izvjeivanjaLE. +izajn tipa 9debeli: klijent.

'avedena ogranienja& kao i ukupan razvoj alata za upite i izvetavanja koji je primarno bio vezan zatransak$ijske& a ne sisteme za podrku odluivanju& dovela su do toga da su ti alati ostali marginalni saspekta podrke odluivanju& dok su se za potrebe podrke odluivanju razvijali mnogo so#isti$iranijialati bazirani iskljuivo na potrebama tih sistema.

STP predstavlja standardan jezik za iterak$iju sa rela$ionom bazom podataka. Skoro svi sistemirela$ionih baza podataka podravaju STP kao alat za izradu& zatitu i pretraivanje baze podataka& kaoi za upravljanje njome. SWl predstavlja mnogo vie od obinog jezika za upiteL to je u potpunostiusavrena alatka za sve aspekte odravanje jedne baze podataka. SWl se sastoji iz etiri glavna dela i to

1. 9ezik za definisanje podataka /Data Definition 2an!ua!e0 predstavlja skup STP komandi koje#ormiraju i briu bazu podataka& dodaju ili uklanjaju tabele& #ormiraju indekse i unose izmene nasvakom od pobrojanih elemenata. Komande ++P-a se koriste samo u toku izrade baze podataka.

0. 9ezik za manipulisanjem podacima /Data Mana!ement 2an!ua!e0 je skup komandi koje rade

sa +=MS-om i bazom podataka. (o su komande za pretraivanje& umetanje i brisanje podataka utabelama baze podataka. (o su komande koje se najvie upotrebljavaju u toku uobiajenogkorienja baze podataka.

2. #pravljanje transakcijama podrazumeva da STP sadri komande za oznaavanje grupekomandi kao $eline ili transak$ije. Korienjem ovih komandi transak$ije se mogu pozvati ili

ponititi.7. Napredne mo!unosti +MP i ++P omoguavaju da se STPnaredbe mogu uba$iti i u

programske jezike opte namene i de#inisanje prikaza postojeih podataka za spe$ijalne namene&kao i dodeljivanje i oduzimanje prava pristupa +=MS-u i bazi podataka. (u spadaju i komandeza obezbe"ivanje integrititeta tj. komande za obezbe"ivanje ispravnosti podataka i potovanjeunutranjih rela$ija izme"u tabela.

elokupno ovo razmatranje klijent server baza podatak ne bi bilo kompletno ako ne spomenemo vezeizme"u klijenata i servera koje nam upravo omoguuju da moemo da pristupamo razliitim bazama

84


57/111

podatak pod razliitim +=MS-ovima. 'aveemo samo neke tipine predstavnike tih veza koji sedanas najvie koriste.

1. ;+=


58/111

1N as Veze izme$ klijent server sistema

edan od najeih opisa klijent server sistema koji na najednostavniji nain pokazuje i opisuje ta tatehnologija predstavlja je 9Mrea je raunar:. U ovoj prostoj reeni$i sadrana je sva mudrost ovetehnologije koja omoguava korisni$ima da mogu sa svojih raunara& bez obzira kakvi su to raunari&gledano i sa hardverske i sa so#tverske strane& da pristupe poda$ima& servisima ili drugim resursima

koji se nalaze bilo gde na mrei. Korisnik / klijent radi na svom raunaru i koristi mnoge servise kojisu mu dostupni& u zavisnosti od njegovih prava pristupa pojedinim servisima& poda$ima ili resursimakoji se nude na mrei& a da on nema pojma da li se taj servis& podatak ili resurs koristi sa njegovog ilinekog drugog raunara u mrei. Xto se njega tie on ima utisak da se sve to doga"a na njegovomraunaru. 'a taj nain od jednostavnog klijent raunara pravi se jako snana maina ija se snaga sadaogleda u snazi kojom raspolae mrea raunara u koju je on ukljuen. 5z tog razloga gornja izreka

postaje prihvatljiva& jer najbolje odslikava klijent server tehnologiju u kojoj korisniki raunarpredstavlja samo jedan mali deo jednog velikog i snanog raunara& a to je $elokupna mrea svihpovezanih klijenata i servera u njoj.+a bi sve stani$e bile povezane u neku mreu potreban je neki medijum koji e #iziki povezivati testani$e. P?' kabliranje je upravo taj medijum koji povezuje sve te raunare u jednu jedinstvenu $elinu

i omoguava im da razmenjuju podatke& dele resurse i koriste razliite servise. %a povezivanjeraunara koriste se i mnogi dodatni ure"aji koji nam pomau kod povezivanja raunara i to su habovi


59/111

koji su dobili zadatak da umree vie raunara koji e istovremeno da koristire najnoviji laserskitampa. ;d prvih komer$ijalnih verzija koje su radile brzinama od 1N Mbps


60/111

Svaki sloj u ;S5 re#erentnom modelu obezbe"uje #unk$ije za susedne slojeve u modelu. Kao to sevidi na sli$i streli$e pokazuju protok in#orma$ija u steku& od raunara ? nanie. Kada in#orma$ijestignu u #iziki sloj& komponente u svakom sloju deluju tako da se poda$i prenesu na udaijeni sistem.

'a udaljenom sistemu& #iziki sloj prima elektrine *izi!ki sloj

Diziki sloj predstavljaju #izike komponente koje sainjavaju hardver za urnreavanje& ukljuujuimrene adaptere& konektore& mrene nosio$e podataka


61/111

dalje. ednostavno #iziki sloj prenosi podatke sa jednog na drugo rnesto. ;vaj sloj pokriva elektrine imehanike aspekte mree. !redstavlja najnii nivo ;S5 re#erentnog modela i pored spe$i#ika$ija za

povezivanje raunara pokriva i deo koji se odnosi na detaljnu spe$i#ika$iju medija za povezivanjeupredene pari$e


62/111

koristi 5!


63/111

+a bi izvrio ove #unk$ije& komunika$ioni posrednik radi u dva nivoa

o Diziki nivo& koji razmatra komunika$iju izme"u klijenta i servera. Dizika veza ukljuuje mrenihardver i so#tver. Mreni so#tver sadri mrene protokole& a to su pravila koja kazuju kako raunarmora interagovati sa ostalim raunarima u mrei i obezbe"uje da taj raunar bude spreman da

primi i poalje signal od i prema ostalim raunarima u mrei. U veini sluajeva& #iziki nivo

komunika$ionog posrednika jeste mrea& tj. mrene karti$e i kablovi.

o Pogiki nivo razmatra komunika$iju izme"u klijent i server pro$esa. ;vo je nivo gde klijent)serverkonverza$ija dolazi najvie do izraaja.

+a bi bolje razumeli kako u klijent)server okruenju putuju poda$i i upravljake in#orma$ije& trebalobi da znamo vie detalja o komunika$iji raunara. %a ilustra$iju ovih detalja koristiemo ;S5 re#eren$umrenog modela koji je zasnovan na sedam nivoa koji su me"usobno izolovani. edan nivo& da biobavio svoju #unk$iju ne mora poznavati detalje o radu sledeeg nivoa u nizu obrade. ;vaj model sesastoji od sledeih nivoa

1. ?plika$ioni nivo. (o je aplika$ija krajnjeg korisnika. Kod klijenta su to eone aplika$ije


64/111

11 as Protokoli za povezivanje klijent server sistema

!ovezivanjem dva ili vie raunarskih sitema


65/111

+?C!? modela. 'a sli$i 1. su prikazana etri sloja od kojih se sastoji (!)5! / +;+ model i kako sesvaki od ovih slojeva odnosi prema ;S5 re#erentnom modelu.

;S5 model Sloj (!)5! model?plika$ija E

?plika$ija!rezenta$ija 4Sesija 8

(ransport 7 (ransportMrea 2 Mrea!odata$i 0

!ristup na mreuDiziki 1

Slika br. 1Kao to se sa slike moe videti (!)5! se ne uklapa tano u ;S5 model& ali i dalje je mogue da se

pozovete na ovaj model kada raspravljate o izvesnim aspektima protokola i servisa koje obezbe"uje(!)5!.Skareni$a (!)5! odnosi se na (ransmission Control "rotocol:!nternet "rotocol


66/111

adrese koriste za usmeravanje podataka izme"u mrea& dok se komunika$ije na lokalnommrenom segmentu obavljaju pomou #iksnih hardverskih adresa mrenih karti$a.

E. RARP


67/111

lozinki& tako da nije osmiljen kao posebno bezbedan usluni program. (o je i normalno jerkada je on razvijan napadi na bezbednost nisu se smatrali kao ozbiljna pretnja.

14. TE;NETpredstavlja jo jedan vrlo koristan alat koji ini skup (!)5! protokola. (elnetaplika$ija 9udaljeni terminal: pmoguava vam da uspostavite interaktivnu sesiju za

prijavljivanje na sistem udaljenog raunara i da izvravate komande kao da ste se diretnoprijavili na taj udaljeni raunar. (elnet se ne koristi samo da bi se uspostavila sesija sa

raunarom& ve je tako"e ugra"en i u mnoge mrene ure"aje kao to su serveri za tampanje&habovi& komutatori i usmerivai. Korienje telneta predstavlja jednostavan nain zaupravljanje sa vie vorova u mrei& raunara ili mrenih ure"aja& sa neke $entralne loka$ije.

'a sli$i broj 0 prikazan je raspored svih ovih protokola u odnosu na re#erentni ;S5 modelumreavanja. Sa slike se vidi da 5! predstavlja osnovni protokol koji se u (!)5! skupu koristi zaisporuku datagrama. (ako"e moemo da primetimo da da protokol (!)5! i srodni protokoli radeiznad #izikih komponenti mree. %bog toga je jednostavno prilagoditi (!)5! za razliite vrste mrea&kao to su Gthernet ili (oken Cing. Kada se radi o korienju protokola (!)5! u mrei& ono to onodra"uje jeste prenos 5! paketa u koji ste upakovali svoje podatke i kojeg ste prosledili nadole& kastvarnom mrenom hardveru.F((! SM(! D(! (GP'G( +'S S'M! voi$e over 5!

(! U+!


68/111

10 as IP Internet Protocol

U skraenom nazivu protokola (!)5!& 5nternet protokol se nalazi kao druga komponenta& ali prema#unk$iji koju obavlja moe se slobodno rei da je on u stvari mnogo znaajnija komponenta. ;n

predstavlja osnovni protokol preko koga se preba$uju paketi sa jednog mesta na drugo i gotovo sviprotokoli iz skupa (!)5! ga koriste. ;snovna uloga ovog protokola je da on treba da obezbedi mreni

servis bez potvr"ivanja i bez uspostavljanja veze& a pored toga treba da obezbedi mehanizam zaadresiranje koji koristi (!)5!. Sledeih nekoliko karakteristika izdvaja 5! protokol od ostalih 5! predstavlja protokol bez uspostavljanja veze kod koga nije potrebno nikakvo podeavanje. ;n je

jedan nepovezan protokol kod koga svaki paket predstavlja poseban entitet koji sa 5! aspekta nije niu kakvoj vezi sa sa drugim paketima. 5! ne kontaktira odredini raunar ili mreni ure"aj da biuspostavio putanju koja e se koristiti za slanje podataka. Umesto toga& on samo prihvata podatke od

protokola vieg nivoa& kao to su (! ili U+!& #ormatira pakete koji sadre adresne in#orma$ije ialje te pakete na njihov put& koristei kao podlogu #iziku mrenu arhitekturu. Kada protokoli viegnivoa koriste 5! za isporuku svojih in#orma$ionih podataka& ne postoji garan$ija da e svaki paketkoji nastane na 5! nivou koristiti istu putanju do svog odredita. ,rlo je verovatno da e serija paketakoju je sainio protokol vieg nivoa stii na odredite u sekven$i koja ima sasvim drugaiji redosledod onoga po kome je zapoet prenos. Oak ta vie& 5! uopte i ne vodi rauna o tome da li su svi

paketi stigli do odredine take. (a #unk$ija je preputena protokolu koji koristi 5! za isporuku koji jezaduen za proveru greaka i potvr"ivanja ispravnog prijema.

5! je protokol bez potvr"ivanja. U veini sluajeva on ne proverava da li je datagram nedirnut stigaona svoje odredite. ;n samo #ormatira in#orma$ije u pakete i alje ih du provodnog medija. =ezmehanizma za potvr"ivanje& 5! mogu da koriste drugi protokoli kojima ova #unk$ionalnost nije

potrebna& i na taj nain eliminiu dodatno troenje vremena koje prati potvr"ivanje. (aj zadatak moeda odradi neki vii protokol


69/111

mrene adaptere koji su od vie isporuila$a a samim tim i M? adrese koje su razliite& moe seslobodno rei sluajni brojevi& dotle su 5! adrese organizovane po mreama. Samim tim usmerivaine moraju da imaju na milone M? adresa& ve sadre samo 5! adrese kojih ima onoliko koliko iraunara ili mrenih ure"aja koji su vezani na isti usmeriva.

ta zapravo ra#i IP ;snovna uloga 5! protokola je da prihvata podatke iz vieg sloja i da vri njihovo usitnjavanje u manje

pakete


70/111

klase adresa i to 9?:& 9=: i 9: klasu& i dve manje poznate 9+: i 9G: klasu. Svaka od ovih klasakoristi drugaiji deo 5! adresnih bitova za identi#ika$iju mree. !otreba da se mree klasi#ikuju

posledi$a je potrebe da se prave mree razliitih veliina. +ok neki mali P?' moe da ima nekolikoili nekoliko stotina raunara& vee mree mogu da imaju na hiljade pa i vie umreenih raunara.Sistem klasa 5! adresa ostvaruje se pomou razliitog broja bitova u $elokupnoj adresi za identi#ika$ijumrenog i raunarskog dela 5! adrese. Uz to& prvih nekoliko bitova u binearnoj adresi koristi se za

indika$iju klase kojoj pripada odre"ena adresa. Ukupan broj bitova raspoloivih za adresiranje je uvek20 bita. =udui da broj bitova koji se koriste za identi#ika$iju mree varira u zavisnosti od klase&oigledno je da varira i preostali deo bitova koji se inae koristi za adresiranje raunara u mrei. (oznai da neke klase mogu da adresiraju vei broj mrea& a kao posledi$a ovoga je da onda one drugemree mogu da identi#ikuju vei broj raunara u svakoj mrei.!rva etri bita u 5! adresi govore kojoj klasi pripada sama adresa i to

1. Klasa 9?: N > > > < N.N.N.N 10E.088.088.088B NN NN NN NN - ED DD DD DD0. Klasa 9=: 1 N > >


71/111

tehnika poznata kao '?( t 6eneration - 5!nove genera$ijeB. U pokuaju da se ukljui kompjuterska zajedni$a& pozvani su razni pro#esional$i


72/111

5G(D se 1QQ7. godine sastao u (orontu i& na osnovu preporuka 5!ng +ire$torate& izabrao je S5!! kaoosnovu za sledeu genera$iju 5nternet protokola& koja je #ormalno trebalo da bude poznata kao 5!v4


73/111

za pouzdanu razmenu podataka. ;snovne karakteristike ovog protokola koje ga izdvajaju kao pouzdanprotokol i koje ga svrstavaju u protokole koji se najee koriste su

obezbe"uje proveru ispravnosti prenoenih podataka& regulie protok podataka da ne do"e do zaguenja& uba$uje brojeve za sekven$e u svom zaglavlju kako bi 5! datagrami mogli da se rekonstruiu u

ispravnom stanju na prijemnom mestu.

(! prima podatke iz gornjih delova


74/111

12 as %lijent server arhitekt$reKada razmatramo prelazak na klijent server model jednog raunarskog sistema& bilo da je tonadogradnja ve postojeeg ili uvo"enje potpuno novog raunarskog sistema& vrlo je vano odluiti seza tip arhitekture jednog takvog klijent server sistema. 6lavni zada$i jedne aplika$ije za krajnjegkorisnika / klijenta mogu se predstaviti kroz sledee tri komponente a to su poda$i-in#orma$ije&obrada tih podataka i njihovo adekvatno predstavljanje. 'ain na koji su ove komponente obra"ene&

podela na delove aplika$ije koji obra"uju ove komponente& kao i mesto obrade u mrenom sistemu&tano de#iniu i odre"uju tip klijent serverske arihitekture koja je primenjena za reavanje datog

problema. (ako"e izbor odgovarajue arhitekture zavisi i od broja korisnika i raunara na mrei&vrsta razvojnih okruenja i programskih alata&modela i obima baze podataka kao i sloenosti

programskih pro$edura. !ostoji vie naina kako se ta podela vri a mi emo se najvie zadrati na dvearhitekture koje su danas najvie u upotrebi. (o su dvoslojna


75/111

Slika broj 12.1Kao to je prikazano na sli$i broj 12.1 sve tri komponente koje su bitne za jednu aplika$iju


76/111

zahteva izvesne sistemske resurse. (ako"e treba napomenuti da kod dvoslojne arhitekture kada sekorisniku alje ogromna koliina podataka dolazi do zaguenja to utie na usporavanje protokain#orma$ija kroz mreu a samim tim usporava rad drugih korisnika.;va arhitektura se koristi za homogene sredine gde imamo tano de#inisana pravila koja se ne menjajutako esto. ;na je mnogo manje pogodna za heterogene sredine gde se pravila ponaanja izme"u njihvrlo esto menjaju.

?roslojna aritektura(roslojna arhitektura kako i sam naziv kae je takva arhitektura kod koje je potrebno uvesti jo jedansloj tzv. srednji sloj u kome se nalazi aplikativni server. ?plikativni server komuni$ira sa databaseserverom& poda$i dobijeni sa database servera se preko aplikativnog servera prosle"uju klijentu. ;vdeimamo 9tankog: klijenta. !oslovna logika se izvrava na aplikativnom serveru. ?plika$ija naaplikatinom serveru je vienitna


77/111

Slika broj 0.

!oetak razvoja ovakvih arhitektura datira od 1QQN godine i za razvoj ovakve arhitekture mogue jeprimeniti razliite tehnologije. Me"utim ono to je zajedniko za ovakvu arhitekturu je pozivnimehanizam koji je jedinstven za svaku vezu klijent server a to je C! tj. udaljeni poziv pro$edure


78/111

!ored toga podeljenost na tri zasebne $eline omoguava paralelan razvoj so#tverskih entiteta koji sadamogu da budu potpuno nezavisno razvijani i to na potpuno razliitim kako hrdverskim tako iso#tverskim plat#ormama. =a zbog ove osobine ova arhitektura je primenljiva za razvoj aplika$ijakoje se zasnivaju na distribuiranim bazama podataka. (ri kljune stvari koje su nam ovomarhitekturom omoguene su zakljuavanje& koegzistentnost i replika$ija. 5 ovde se veza dinamikimenja u zavisnosti od korisnikih zahteva za poda$ima i servisima. Srednji sloj omoguuje praenje i

upravljanje pro$esima& njihovo aktiviranje& kontrolu rada& aktiviranjue i uspavljivanje pojedinihpro$esa i obnovu pro$esa.Klijent)server sistemi sa troslojnom arhitekturom po#sistem za interakcij$ sa korisnikom po#sistem za implementacij$ osnovnih "$nkcija sistema po#sistem za r$kovanje po#acima& pri emu se pre svega misli na #iziki smetaj podataka


79/111

5nterak$iju sa korisnikom u ovakvom sistemu obavljaju klijenti koji imaju standardan Jeb inter#ejs. Upitanju su Jeb itai koji prikazuju F(MP strani$e. Komunika$ija izme"u Jeb itaa i Jeb serverase odvija putem standardnog F((! protokola& uz dodatak coo#iepodataka kojima se prati korisnikasesija dok se on kree po Jeb sajtu. Strani$e koje prikazuju klijenti su najee generisane dinamiki&tj. po prijemu zahteva za nekom strani$om. +inamiko generisanje Jeb sadraja na osnovu podatakaiz ostatka sistema vre servleti ili se za tu namenu koriste (SP


80/111

03> !as ,istri9$irani sistemi+istribuirani sistemi


81/111

4. (ransparentnost konkurentnosti


82/111


83/111

iste pro$esore


84/111

Slika 4. Upotreba $rossbar i omega prekidaa

Slika E. Struktura aB reetke bB hiperko$ke

Betro.eni ra!$narski sistemiSastoje se od veeg broja razliitih raunara spojenih na mreu putem razliitih mrenih struktura.!rimjenom +S-a generie se sloj


85/111

,ISTRI4:IRANI SISTEMI ,SCazlikujemo multipro$esorske +S i multiraunarske +S. ?naliza primjene mikrokernela u dizajnu ;S

jednog rauna zasnovanog na klijent-server strukturi


86/111

Slika 1N. +eljenje memorije aB poetno stanje bB !U 1 re#eren$ira strani$u 1N $B stanje nakonupotrebe replike strani$e 1N

Slika 11. !rimer greke pri obradi promenljivih u strani$i koja se izvodi na dva pro$esora.5stovremene promene nezavisnih promenljivih rezultirali bi gubitkom promena za jedan od pro$esa.

Mreni operativni sistemi se prilago"avaju operativnom sistemu svakog raunara i ne stvaraju slikujedinstvenog sistema kao kod +S-a. Mreni operativni sistemi svaki raunar vide posebno i pruajumrene servise operativnom sistemu na svakom mrenom raunaru. Slika 10 prikazuje ulogu mrenih

operativnih sistema u radu distribuiranih aplika$ija.

34


87/111

Slika 10. ;pta struktura mrenih operativnih sistemaKomunika$ija u mrenim operativnim sistemima usmerena je na prenos poruka izme"u klijentraunara i raunara namenjenih pruanju usluga drugim raunarima


88/111

(abela 2. prikazuje uporedni prikaz multipro$esorski& multiraunarskih& mrenih i middleIarezasnovanih distribuiranih sistema prema stepenu transparentnosti& razliitosti ;S za raunare u mrei&

broju kopija ;S& komunika$ijskoj osnovi& upravljanju resursima& proirivosti i otvorenosti..

(abela . %poredni pri#a5 distribuiranih sistema

1> %OM:NI%A'I(AKomunika$ije su kljuni element +S-a. ;snovna razlika distribuiranih sistema i lokalnog sistema jekomunika$ija me"u pro$esima. %asniva se na primjeni poruka niskog nivoa


89/111

OSI mo#el!ri komunika$iji dva raunara koristi se vie slojeva za prenos podataka.Slojevi se mogu razli ito de#inisatiu skladu sa njihovim #unk$ionalnostima. ;pte prihvaeni predlog strukture slojeva predloen je od

!nternational Standard Organi5ation


90/111

Slika 01. !ostupak provjere prijenosa poruka

Slika 00. aB standardni (S! bB (ransak$ijski (!1>1> Poziv proce#$re na $#aljenom ra!$nar$ RP'!oziv pro$edure na udaljenom raunaru omoguuje prenos obrade na drugi raunar pokretanjemodgovarajue pro$edure. %a vreme izvo"enja pro$edure na drugom raunaru pro$es koji je ini$irao poziv jesuspendovan i eka rezultat izvo"enja pro$edure


91/111

Slika 02. !rikaz C! poziva izmenu klijenta i servera!rimenom C! poziva omoguavamo da se pozvana pro$edura na udaljenom raunaru izvede na nain kaoda lokalni pro$es izvodi pro$eduru na lokalnom raunaru. (o se ostvaruje upotrebom posebnog tipa zapisa

pro$edura


92/111

raunarimaB. +rugi nain je dinamiki klijent alje serveru upit za oznakom porta za traenu uslugu& azatim dobivenu in#orma$iju ugra"uje u poruku prema serveru.

Slika 08. !revo"enje #ormata podataka aB 5ntel bB S!?C $B invertirana porukaPro7irenje RP' mo#elaUkoliko je potrebno koristiti poziv C! poziva na jednom raunaru koristi se posebna vrsta pro$edureekvivalentna C! pozivu a zove se door. Door pro$edura mora biti podrana u ;S raunara. !ostupakizvo"enja je identian C! pozivu osim komunika$ije putem mree jer se poziv izvodi na istom raunaru.Slika 04. prikazuje izvedbu door pro$edure. ?sinhroni C! poziv omoguuje klijent pro$esu nastavak

izvo"enja aktivnosti koje se ne odnose na rezultat C! poziva& pa klijent ne mora biti suspendovan zavrijeme izvo"enja C! poziva


93/111

Slika 0E. aB standardni C! bB asinhroni C!

Slika 03. Klijent i server izvode dva asinhrona C! poziva1>2> Poziv meto#e na $#aljenom ra!$nar$ RMICad se zasniva na primeni distribuiranih objekata koji su opisani poda$ima koje sadre


94/111

Klijent poziva udaljeni objekat putem inter#a$e-a


95/111

'asuprot persistant communication je transient communication gde se poruka zadrava samo za vremeizvo"enja aplika$ije za slanje i primanje poruka. Komunika$ija porukama moe biti sinhrona i asinhrona.Kod asinhrone komunika$ije poiljala$ nastavlja izvo"enje nakon slanja poruke& a kod sinhrone poiljala$

je blokiran sve dok poruka nije smetena u buffferprimao$a ili je primala$ nije primio. Slika 20. prikazuje4 naina komunika$ije.

Slika 20. 'aini komunika$ije aB kontinuirana asinhrona bB kontinuirna sinhrona$B transient asinhrona dB re$eipt-based transient sinhrona eB deliverH-based transient

sinhrona #B response-based transient sinhrona

1>K> Primena toka )stream+(ok


96/111


97/111

%a tok podataka bitna je sinhroniza$ija& pa je nuno koristiti sinhroniza$ijski mehanizam. %adatakmehanizma je da prihvati dolazni tok podataka i da vremenski izvri uskla"ivanje toka podataka koji se

prosle"uje prema konkretnom primao$u. Kontrolni mehanizam moe biti1. jednostavan/kontrola prihvata podatke i vri sihroniza$iju pri prosle"ivanju podataka prima$u


98/111

Slika 74. 6reka pri kompajliranju datoteke2>0> Sinhronizacija sataSinhroniza$ija sata moe se postii1. primjenom #izikog sata / koristi se univerzalni sat prema kojem se uskla"uju svi ostali satovi0. algoritma za sinhroniza$iju / za raunare koja imaju pristup JJJ-u mogue je uskla"ivanje sa

re#erentnim satom stalnim praenjem odstupanja lokalnog sataL kada odstupanje pre"e dozvoljenu

grani$u izvodi se korek$ija lokalnog sata


99/111

%a pojedine pro$ese vrlo je bitno odre"ivanje sleda aktivnosti izvo"enje to je izvodivo ukoliko su satovime"usobno uskla"eni. %a pro$ese kod kojih je nuno da se jedan pro$es dogodio pre drugog de#inie serela$ija happend before. +va pro$esa su u rela$iji happend before ako je1. a se dogodio pre b


100/111

upitom za vrednost dodeljenog brojaL ako niti jedna poruka nema vei broj od broja koji ima ! pro$es ! jeizabranL ako se pojavi poruka sa veim brojem pro$es koji je poslao poruku je izabran


101/111

2>2> M$t$al EHcl$isonU +S-u je nuno implementirati mutual e4cluisonkako bi se izbegle greke u radu sa deljivim resursima .5mplementa$ija mora ukljuiti sve resurse svih raunara ukljuenih u +S.5mplementa$ija mutuale>$lusiona ostvaruje se1. entraliziranim pristupom - entraliziran pristup znai upotrebu koordinatora sa pravima dodele dozvole

ulaska u kritinu sek$iju na deljivom resursu. Svi pro$esi koordinatoru alju zahtjeve < re,uestB za

ulaskom u kritinu sek$iju. ?ko je resurs slobodan koordinator dozvoljava slanje poruke potvrde ulaska$lusion-a.

Slika 88. entralizirani pristup aB slanje zahtjeva bB dobivanje odgovora $B ulazak u kritinu sek$iju

1N1


102/111

2. Koritenjem to#en-a. - !rimena to#en-a znai upotreba poruke to#en za svaki deljivi resurs koja putujesistemom od pro$esa do pro$esa. !ro$es koji eli ui u kritinu sek$iju zadrati e to#en kod sebe svedok ne zavri kritinu sek$iju i tako osigurati izvo"enje mutual e>$lusion-a. !roblem nastaje ako se

poruka to#en izgubi pa je potrebno proveravati da li je poruka u sistemu i ako nije nuno je generisatinovu poruku. Slika 84. prikazuje primjenu token-a na neorganiziranu grupu pro$esa koja se so#tverski

povezuje u krunu strukturu.

Slika 84. !rimjena to#en-a aB neorganizirana struktura bB logiki krug konstruiran u so#tveru

(abli$a 7. prikazuje uporedni pregled naina za implementa$iju mutaul e$>lusiona. (abli$a sadri podatkeo broju potrebnih poruka& ekanju na ulazak u kritinu sek$iju izraenom putem broja poruka za primanje i

problemima svake tehnike.

(abela B. uporeivanje tehni#a 5a mutual e4clusion

2>3> Atomi!nost?tominost se odnosi na transak$ije odnosno skup ak$ija koje se moraju izvesti kompletno kako bi setransak$ija mogla zakljuiti. Ukoliko barem jedna ak$ija nije kompletirana& $ela transak$ija se ponitava ivraa na poetak. ;snovne opera$ije za izvo"enje atominih ak$ija su =G65'[(C?'S?(5;'&G'+[(C?'S?(5;'& ?=;C([(C?'S?(5;'& CG?+[(C?'S?(5;'& JC5(G[(C?'S?(5;'Slika 8E. prikazuje izvo"enje transka$ije pri rezreva$iji karata na rela$iji Jashington- 'eIork / 'airobi / Malindi.

Slika 8E. !rikaz transak$ija za rezerva$iju karataSvojstva transak$ija - ?5+1. ?tominost / ak$ije se izvode kao $jelina

1N0


103/111

0. Konzistentnost / ukupno stanje vrednosti promenljivih sistema pre i posle transak$ije je konzistentno


104/111

0K !as LLL i LE4 aplikacije

LE4 AP;I%A'I(E!od pojmom Ieb aplika$ije podrazumjeva se irok skup programskih reenja koje kao korisnikiinterface


105/111

plorer ili Dire#o>& mogu dainterpretiraju na pravilan nain i& prema toj interpreta$iji& korisniku jednog Ieb sajta prikau njegovsadraj. F(MP je nastao uproavanjem S6MP Tok kom$nikacije $ prikaz$ #inami!kih 5e9 strana%a kreiranje instruk$ija ija je namena automatsko generisanje F(MP koda& na osnovu parametarazahteva& koriste se razliiti programski jezi$i i njihove varijante& kao to su !F!& S!


106/111


107/111

kombinovanje i korienje ve implementiranih #unk$ionalnosti bez potrebe njihovog ponovnograzvoja.

2. Skala9ilnost


108/111

transport poruka a AMP omoguava struktuiranje podataka. Jeb servisi ne zahtevaju nove sisteme vese oslanjaju na postojee komunika$ione mree


109/111

u JS+P dokumentu koji se skladiti na serveru provajdera u posebnom repozitorijumu. Ce#eren$e naIeb servis& odnosno poda$i koji ukazuju na JS+P dokument& mogu da postoje u U++5 registru iliJS5P dokumentima. JS+P predstavlja otvorenu spe$i#ika$iju& zasnovanu na AMP standardu kojaopisuje inter#ejse ka Ieb servisima na mrei i njihove instan$e. JS+P sintaksom se opisuju sve vrsteaktivnosti koje moe da izvri neki Ieb servis. ;na omoguava da se vorovi servisno orijentisanearhitekture opiu& bez obzira na #ormate poruka koje razmenjuju ili mrene protokole koje koriste za

razmenu. +ostupnost JS+P dokumenata se obezbenuje kroz U++5 ili JS5P& ili javnimobjavljivanjem njihovog UCP-a nekim drugim konven$ionalnim sredstvom. !rimenom njegovesintakse& mogu se de#inisati sledee karakteristike Ieb servisa='aziv Ieb servisa i in#orma$ije o njegovom adresiranju= !rotokol i en$oding stil koji e se koristiti prilikom pristupanja javnim opera$ijama Ieb servisa= Strukturne in#orma$ije / meta poda$i servisa& kao to su opera$ije& parametri i tipovi podataka kojiine inter#ejs Ieb servisa.edan JS+P dokument de#inie servise kao skup mrenih zavretaka Elementi str$kt$re LS,;%a de#inisanje mrenih servisa& JS+P koristi sledee elemente sintakse= (ipovi


110/111

= !oruka

je enkapsulirana u ava bean-ovima ili G= H koda& namenjenog upravo klijentu& na osnovu strukture postojeeg JS+P

dokumenta i tako obezbediti lak i brzi razvoj klijenta za korienje usluga Ieb servisa.Razvoj 5e9 servisaCazvoj Ieb servisa predstavlja integralni deo razvoja ukupne servisno orijentisane arhitekture.;snovne aktivnosti pro$esa razvoja Ieb servisa su= ;tkrivanje


111/111

ostvarivanje novih $iljeva. Kao to su personalni raunari bili #enomen 3N-ih godina prolog veka& takosu multimedijalne i video aplika$ije postale #enomen de$eniju kasnije i poetkom ovog veka. %abava idigitalna tehnologija nastavljaju da se spajaju& nameui nove zahteve koje globalne mree moraju daispune. Servis plaanja po gledanju je ve dostupan kod kablovskih sistema& a dostupno postaje i

prikazivanje videa na zahtev. Sve vei broj ljudi ve uiva u real-time video igrama preko 5nterneta.Mobilnost je sledei aspekat razvoja. U trenutnoj 5nternet zajedni$i najvei deo host raunara nikada

ne menja loka$ije. !remetaju se iz jedne kan$elarije u drugu& ali to je problem lokalnog upravijanja. 5zperspektive 5nternet protokola& oni zadravaju #iksne loka$ije. Me"utim& i to se menja. Mobilniraunari i satelitske tehnologije obezbe"uju sredstva za komunika$iju dva ure"aja u svim delovimasveta. !rotokoli moraju da se razvijaju tako da omogue povezivanje miliona parova ure"aja sa

proizvoljnih loka$ija.'eki ljudi vide tekue tehnologije& kao to su mobilni tele#oni& pej"eri& !+? i prenosivi raunari& kaoure"aje koji e eventualno prerasti od ure"aja za line potrebe u ure"aje koji mogu da ispune razliitevrste zahteva. 5ni$iranje tele#onskih poziva i prihvatanje poruka preko pej"era predstavljaju sasvimuobiajene #unk$ije& ali mnogi smatraju da e doi dan kada e ti ure"aji omoguavati mnogo vie.U kuama e moda postojati raunarizovani ure"aji sa kojima e moi da se komuni$ira. ?ko sevraate svom domu kasnije nego to ste planirali& mogli biste da iskoristite personalni komunika$ioni

ure"aj za ukljuivanje svetla u kui& ili za ukljuivanje peni$e. Senzorski sistem moe da poaljesignal ako ste zaboravili da zakljuate sva vrata& ili da ugasite svetla& tako da biste mogli da to ispraviteopet korienjem istog sistema.Moda ete moi da ukljuite ure"aj u prenosivi kompjuter i da preuzimate #ajlove sa bilo kogudaljenog raunara kojem imate pristup& bez korienja tele#ona. Sistem biste mogli iskoristiti i danahranite svog sajber ljubim$a koga ste ostavili kod kue. Sve ove aplika$ije bi zahtevalekomunika$ije nezavisne od mesta.=ezbednost je sledei problem. 5nternet protokol nije preterano siguran. %bog toga su za veinuaplika$ija veoma bitne lozinke& tehnike autenti#ika$ije i #ireIall-i. Pjudi prepoznaju da paketi kojistiu na 5nternet mogu da stignu doslovno iz bilo kog dela sveta i zato su za zatitu resursa neophodneveoma jake mere zatite. U poslednjih nekoliko godina svedo$i smo raznih prevara i upada na privatnekompjutere& tako da je svima jasno da zatita uvek mora da bude prioritet broj jedan.5 pored svega toga& najvaniji $ilj kod razvoja svakog novog protokola je mogunost koegzisten$ije satekuim sistemima. 'ajvea prepreka za uvo"enje novih tehnologija u raunarstvo je osiguravanjekonkurentnog izvravanja sa postojeim tehnologijama.

Documents

60782481 Klijent Server Sistemi Skripta