I rt lH

Ir,_ l

lrl i

I

( E '

a ' * . .

Rudolf Brojs

RAK ' .-'

LEUKEMIJAI DRUGE pRrvrDNo NrtzlretvE BoLESTIIzIeEIve PRIRoDNIM PUTEM

U prevodu Miodraga MARINKOVICARecenzi ja : d t Zor ica PLAVSIC mr. sc i .

I I I I Z D A N J E

e - ao

BEOGRAD 1987 .

ILLilII

Poitovanim eitaocima ove knii1ice i cenienim

paciientima!

Zbog starosti (roden 24' iuna 1899) nisam' ni pored

naibotie vol ie, u moguinosti da odgovaram tta poiedi-

naina pitania u vezi sa razl i i i t im postupcima leienia

nit i da odgovaram na Pisma'

Takodemoramnapomenu t idav i senemogudapr i .

mam Paciiente'

Sfoga molim sve i i taoce da temeti i to i s razmi| l ia'

njem prouie celu Kniiiicu' pa nede biti sumnii i pitania

ce postati suvlSna'

Molim da za ovo imate razumevani" '

,r.orrBreuss

I-l

Il

4

r ll lU

t''

ti tILl

i 'II

I: l

d) . '

SADRZA-J

R e d i z d a v a d a . . . . .PredgovorPredgovor autoraPisma zahvaln ih paci lenataModi f ikovana terapi ja g ladovanjaPr imer iSavet i bolesnima od rakaPodrudja pr imene, , tota lne terapi je"Da l i je rak iz lec iv?Devet znakova za otkrivanje rakaNajdeSie vrste rakaTumor - Sta je to? . . .Tota lna terapi ja prot iv rakaUputstvo za pr imenu , , to ta lne terapi je"NajvaZntji e,ajevi za ledenje raka . .Posebne vrste raka

Tlmor u rirozguRak odi juRak na dojkama, ja jovodima i mater ic iRak nepca, usne, iez ika, vratn ih Z lezda i grk l jana . . . . .Rak koZeRak kos t i j u i p l uca iTBC p lu6a

Rak jet reR a k Z e l u c a . . - . . - i

Rak slezine i pankreasaRak prostate i mo5nica

Ako se pojave teSkode...Ledenje raka, , to ta l nom terapi jom'LEUKEMIJAKako se le i i leukemi ja? . . . .Za5to su bolest i desto neiz ledive? . .N e k o l i k o p r i m e r a i z m n o g o b r o j n i h i s k u s t a v a . . . . . . . . . . .Mnoge pr iv idno neiz ledive bolest i - iz ledive!Posto ie l i uobra2eni bolesnic i?' -

1 1

1 7J I

3738?o

q l

4 14243

Nas lov or ig ina la : Rudo l f Breuss

, , K R E B S , L E U K E I . , 4 I E U N D A N D E R E S C H E I N B A RU N H E I L B A R E K R A N K H E I T E N M I T N A T U R L I C H E NM I T T E L N H E I L B A R . .

lzdavadi: Miodrag i Mir j 'ana Marinl<ovi6 -Gospodara Vud i ia 144poitanski fah 201 1 0 5 0 B E O G R A D 2 2

Kor ice : V lad imi r Begov i i

Tiral: 7.000

Stampa: , ,Kosmos ' ' , Beogradl z d a n j e : 1 9 8 7 .

474951

5555

5656

5 l

59qo

60

60626769t z

76807

Pojedinadne bolestiAgofobijaAng inaA n e m i j a . . . . . . . : . .Gubi tak apet i taArt i t isArtrozaPlucna i srdana astmaEazedovljeva bolestBradavice - mladeZiB r a c n i p a r o v i b e 2 0 e c e . . . . . . . . . . . . . . . . : t . . . . . . . . . . . . .Bronhi t isUpala venaNabrekle vene . .V isok krvni pr i t isakVodena bolest (srce, trbuh)Gas t r i t i sGlavoboljaG r i p . .G r o z n i c a

' : " " '

3*;t;r i:ir'Jr . . . ' . . . . . . ' . . . . . . ' . . ' . . . . . . . . . . . . . .Dizenter i jaOSteienja meduiprSljenskih diskova

858585868788888889899090Q 1

91929294949596

L e n j a c r e v a . . . . . . . 1 1 1Melanho l i ja , se ta - du5evne inervne bo les t i . . . 111Mokrenje u krevetu . . . . . . 112M u l t i p f a s k l e r o z a . . . . . . . . 1 1 2M u c a n j e . . . 1 1 3Obol jenje nadbubre2nih Llezdai njegovi s imptomi . . . . ' . 113N e s v e s t i c a " " " ' 1 1 4N i z a k k r v n i p r i t i s a k . . . . . . ' 1 1 5A l k o h o l i z a m . . . . . . 1 1 6P o v i j e n i p r s t i . . . . . 1 1 7P o l e n s k a k i j a v i c a . . . " . ' . 1 1 8Pr ip rema za operac i ju . . . . 118P r o m r z f i n e . . . . . . . . 1 2 0R a k p r o s t a t e . . . . . . 1 2 0F l e u m a . . . . 1 2 1S e k r e t i . . . . 1 2 2Bo les t i s rdanog miS i ia . . . 123Otvorene rane na s topa l ima . . . . . 123Tr igeminus-neura lg i ja . . . .124Trudno6a . . 126U p a l e s v i h v r s t a . . . . . . . . . . 1 2 7H e m o r o i d i . . . . . . . . 1 2 7C i r e v i u 2 e l u c u , l e d e n j e . . . 1 2 8Ci rev i , spo l jn i . . . . . 128Sederna bolest . . . 128Stucanje . . 129S t e t n o s t p u 5 e n j a . . . . . . . . . 1 3 0Nekoliko redova o otrovima za moljce . . . 131ZaSto su podgrejanajela bezvredna, pa dak i Stetna.. . . 133GeobioloSki ut icaj i iz t la, podzemni vodeni tokovi . . . . . . 134DODATAK: Odgovor na napade protiv moje terapije. . . . 135N e k o l i k o p r a k t i d n i h s a v e t a z a z e m l j o r a d n i k e . . . . . . . . . . . 1 3 7Indeks lekovitog bilja na viSe jezika . . . . . 138O p S t i i n d e k s . . . . . . 1 5 1

DifterijaUpala 2elucaZuticaUmanjeno luienje Zudi . .Zadah iz ustaZakre',enje arterijaKako postupati s ljudima sa zakreienjem arterija

u mozguKad deca dobijaju zube . .Zujanje u u5imaInfarkt, srdaniKaSaljKatarakt, siva mrenaKol ike bubrega i 2uci .Preobilno krvarenje za vreme menstruacijeRazna krvarenjaPoremeiaji krvotokaNaizmenidne kupke za ruke . .a

9696979798

101101102103103104

1041051051041061071071071081081 1 0

Rec izdavada

Knj iga koju imate pred sobom prevedena je na ne-ko l i ko sve tsk ih jez ika i d i rek tno je pos luZ i la po tpu-nom iz leden ju p reko 40 .000 bo lesn ih od raka i d rug ihpr iv idno ne iz le i i v ih bo les t i . To je b ro j nekada5n j ih bo-lesn ika ko j i su , posredno i l i neposredno, obaves t i l iautora o svom izledenju, Sto znadi da je broj iz ledenihverovatno znatno ve6i.

F laS i ran i sok ko j i se pomin je u te rap i j i , za one ko j inemaju mogudnost i da ga sami p r ip remaju , ne moZese, na Za los t , nabav i t i u na5o j zeml j i . Jed ina moguc-nost je nabavka u Austr i j i , Svajcarskoj i l i SR Nemai-ko j u p rodavn icama , ,Reformhaus" . Sok nos i s lede i ina tp is : , ,B IOTTA - BREUSS-GEMUSESAFT" sadr i i .na jedne boce je 500 ml.

Tako f la5iran sok proizvodi se po receptu RudolfaBrojsa od garantovano biolo5ki zdravog povrda, ler i ugradu i na selu Zive hi l jade l judi koj i t raZe pomo6, anemaju moguinost i da svakodnevno samicede sve2ebioloSki gajeno povrie. Osim toga, postoje i per iodi ukoj ima se sveZe povrde i ne moZe dobit i .

U is t im prodavn icama mogu se nabav i t i i l ekov i t icajevi koj ih nema u prodaj i u na5oj zemlj i .

Kn j igu b i va l ja lo p reporud i t i svakome, je r se n ikadane zna kome u njoj sadrZana uputstva mogu da spasuZivot i l i povrate zdravl je.

Kada govorimo o terapi j i , neiemo pominjat i pro-cente iz le6en ja - do sada su , p rema navod ima auto-ra, radost potpunog ozdravl jenja doZivel i svi oni koj i

1 1

su se discipl inovano i do kraja pridrZavali uputstava idi j i je sistem odbrane od bolesti joS mogao da udes-tvuje u ledenju. Stroga discipl ina i poStovanje uput-stava najvaZnij i su uslov izleienja.

lzdavad moli sve koji se izlede od bi lo koje botestikoristei i uputstva sadrZana u ovoj knj izi da, po zavr_Senom ledenju, upute svoje svedodanstvo o izledenjuiodgovarajuce lekarske potvrde na fotokopij i na adre-su izdavada. Sva ta pisma 6e bit i prevedena i prosle-dena autoru.

Cita;uei knj igu, na6i iete sledeie mere:Prstohvat: kol idina koja moZe da se uhvati medu

stisnuta tr i prsta.Solja: 125 g/ml (odgovara,restoranskoj Solj i za iaj).

PredgovorU Zelj i da oduvaju zdravl je i produZe Zivot, l judi su

od davnina u lekov i tom bi l ju t ra2 i l i e l iks i r Z ivbta i tekza bolest. Nagli razvoj farmaceutske industri je uticaoje da se u ledenju, kao i u nastojanju da pobolj5amoop5te zdravstveno stanje, potpuno odreknemo prirod-nih izvora zdravl ja kao Sto su lekovito bi l je, voie i po-vrce bogato v i tamin ima, minera l ima i bnz imima.Svakako ne treba izgubit i izvida ogroman znaddj koj isu farmakoloSka sredstva imala'u borbi protiv raznihobol jen ja i smanjenja smrtnost i . lpak, kada se suoci -mo sa konkretnim dinjenicama o zagadenju Zivotnesredine sa jedne strane i zasiceno5iu l judskog orga-n izma raznim s intet idk im preparat ima, svaka ide ja o.vracanju na zdrav nadin Zivota predstavl ja ohrabrenje.

Knjiga koja je pred nama upravo govori o moguino-sti podizanja odbrambenih snaga organizma i lede-nja, po shvatanju mnogih, neizle6ivih oboljenja prirod-nim sredstvima, a ne hemijskim preparatima.

Savremenici dr Brojsa smatraju da on spada u malikrug dobrih poznavalaca ogromnog bogatstva narod-ne medic ine. Njegovo ve l iko l idno iskustvo daje mu zapravo da sa takvim autoritetom govori o svojim meto-dama ledenja raka i drugih neiz led iv ih bolest i .

Osnivn i pr inc ip i n jegovih metoda su g ladovanje iupotreba bi l jnih cajeva i sokova od sveZeg povrca. Oviprincipi se temelje na nau6nim osnovama.

U toku gladovanja telo se oslobada svega Sto je uveio j ko l id in i akumul i rano (najpre depoi mast i ) i sve.

1312

ga Sto mu je strano. Terapiju gladovanjem uveo je drOto Buhinger (Otto Buchinger) tr idesetih godina ovogveka. Znadaj dr Brojsa je u tome Sto je ovu terapiju po-boljSao i pri lagodio danaSnjem nadinu Zivota.

UnoSenje odgovarajude kotidine te6nosti i bi l jnihdajeva ima d i rektn i u t ica j na metabol izam i e l iminaci -ju produkata melabolizma iz l judskog organizma.

Uzimanje odgovarajuce me5avi4e sokova od sve-Zeg povr6a snabdeva organizam takd neophodnim en-z imima. Bez n j ih nema prav i lnog funkc ionisanja naj -sitni j ih organela u svakoj naSoj iel i j i a, shodno tome,ni dobrog zdravl ja.Interesantno je da dr Brojs ne sa-vetuje smanjivanje svakodnevnih aktivnosti u tokupr imene ove terapi je .

Svi ovi principi ut i iu na podizanje opStih odbram-benih snaga organizma, pa i imunoloSkog sistema, t j .sistema odbrane od bolesti . Tako ojadan, organizamje spreman da se suprotstavi bolesti , pa i onoj koja seza sada smatra neizlei ivom.

lako neke ideje dr Brojsa izgledaju dosta optimi-st idke, moj l idni stav, a i mnogih mojih kolega, je danijednu novu ideju u ledenju ne treba apriori odbacit i .Dana5nja saznanja nam omoguduju da naudno obja-snimo mnoge i injenice, a buduinost ce sigurno pro-Sir i t i na5e horizonte. Cinjenica je da bioloSki nadin le-denja ima uspeha ako je imunolo5ki sistem, sistemodbrane od bolesti , oduvan i neo6teien hemijskimsredstv ima. lskustvo onih ko j i su pr imeni l i terapi jukoju savetuje dr Brojs ukazuje na mogucnost leienjaopole l ih od, , raka, leukemi je i drugih pr iv idno neiz led i -vifr.bolesti ' i , ako oni pokaiu hrabrost i snagu da je ucelosti izdrle.

Dr Zorica Plav5ic mr. sci.

Predgovor autoraPostoj i zakon koji se odnosi na doveka kome je da'

rovana sposobnost ledenja, a koji, parafrazirano, gla-si: , ,Ako je nekome data sposobnost ledenja, niko nasvetu nema pravo da mu je ospori."

Covek je tol iko sloZen i tol iko neponovlj iv, da na ce-lom svetu nerna lekara koji bi mogao da tvrdi da 6o-veka potpuno poznaje i da je nepogre5iv u postavljanjudijagnoze i ledenju bolesti . Prema tome, smatram, danijedan lekar nema pravo da tvrdi da samo on moZeda pomaZe bolesnom coveku i niko drugi. Kad bi leka-ri mogli da pomognu svakom doveku (Sto bi bi lo div-no), verujem da ni jedan dovek ne bi odlazio nadri leka'r ima, travarima, lekarima, predstavnicima alternativ-ne medicine, tzv. , ,haj lpraktikerima" i homeopatima.Njima, zdravl ja radi, odlaze i sami lekari, ako su te5koi l i veoma dugo bolesni , a sami sebi ne mogu pomodi ,nit i to moZe i jedan nj ihov'kolega i l i zdravstvena usta'nova.

Ako neko od ovih iz druge grupe prima bolesnikesamo novca radi, stvarno ga moZemo nazvati nadri le-karom; medutim, ako to dini samo da bi pomogao, onje pomodnik u nevolj i . Ako 2eli da bude uspe5an u pru-Zanju pomo6i l judima, on mora bit i dobar posmatrad,koji najvedi deo svojih saznanja crpeiz strudne l i tera-ture.

Ko je savr$en? Ko je kao Bog?1 4 15

Pisma zahval n i h pacijenataJula 1964. godine na5ao sam se u bolnici zbog

'"r sumnje na zaplet creva (i leus). Posle detal jnih pregle-da, lekar je ustanovio rak na debelom crevu. Trebaloje da se podvrgnem operacij i ida dobijem ve5tadkiza-vr5etak debelog creva.

Po savetu jednog pri jatel ja, pozvali smo gospodinaBrojsa u na5u kuiu. DoSao je narednog dana i uz po-moc ir is 'di jagnoze ustanovio da imam rak na si la-znom delu debelog i tankom crevu. Po njegovom sa-vetu, podvrgao sam se totalnoj terapij i protiv raka.

Nakon 35 dana tumor se povukao. Od tada se ose-6am dobro, nemam nikakvih tegoba i mogu svakod-nevno da radim.

J. R., Wangen im Allgdu (SR Nemacka)

* * *

Februar 1973.

Septembra 1922. godine na desnoj dojci otkrivenmi je vel ik tvrd dvor. NaS ku6ni lekar mije odmah daouput za bolnicu radi operaci je. Bududi da sam znalaza ,,totalnu terapiju,, gospodina Brojsa, odbila samoperaciju i primenila ,, totalnu terapiju,,. posle tr i ne_delje dvor je promenio oblik, a posle ukupno Sest ne_del ja v i5e se n i je mogao pronadi n i t ioset i t i . Moj ku in ilekar je bio zadivl jen uspehom. Rekao je da bi kod ta.ko velikog 6vora inace bi la neophodna radikalna oDe-racija.

G. S., Wangen im Allgiiu (SR Nemacka)

17

tlDecembar 1964.

U vreme BoZida 1964. godine kod mene je ustanov-ljena leukemiia, upala zglobova i upala srdanih mi5i.6a. Dospela sam u bolnicu, al i ni je bi lo poboljSanjazdravslvenog stanja sve dok moj suprug ni je doveogospodina Brojsa u moju bolesnidku sobu. Joi na pu-tu prema bolnici, gospodin Brojs sg obratio mome su-prugu i rekao mu da ie mi, ako postbpim po njegovimuputstvima, bit i bol je ve6 posle tr i dana, a posle Sestdana da iu ved mo6i da podem ku6i. primenila samterapiju tadno prema uputstvu, pa je ubrzo stvarnodoSlo do poboljSanja. Posle Sest dana otpuStena samiz boln ice.

Pia H., Argenbiihl (Austrija)

* * *

Januar 1973.

Pre 23 godine trebalo je da se podvrgnem operacij iraka dojke. Po5to je moja majka umrla odmah posleoperacije raka dojke, na operaci ju nisam mogla dapristanem, iako mije iz godine u godinu bivalo sve go-re.

Posle toga upoznala sam gospodina Brojsa koji mije nakon ir is-di jagnoze oprezno rekao da ne5to ni je uredu s mojom desnom dojkom. ViSe ni je govorio jer jemisl io da je previ5e rekao. Ukratko, kad sam mu reklada sam svesna da imam rak na dojci, bi lo mu je lak5ei onda mije predloi io neSto Sto do tada joi ni je bio is-probao. To je bi la terapija sa sokovima od povrda, ko-ju je, dodu5e, do tada preporudivao samo obolel imaod raka u Zelucu. Rekao je da sam ja prva koja 6e pri-18

menit i njegovu , , totalnu terapi ju" i da ne zna da l i cu

42 dana mo6i da Zivim a da ne uzimam ni5ta osim so'

kova od povrda i dajeva.Bi la sam pri jatno iznenadena, jer sam se za vreme

terap i je od l idno oseda la , iako sam os lab i la neko l i ko

k i lograma. Pos le 42 dana rak . ie i5dezao i do danas n i -je b i lo rec id iva , a ja se od l idno ose iam.

Ovu te rap i ju na j top l i je b ih p reporud i la sv ima obo le-

l im od raka, kod koj ih operaci ja viSe nema svrhe.

Maria Nesensohn, Kirchgasse 12, Bludenz (Austr ia)

* * *

Februar 1975-

Januara 1963. godine moja majka se tesko razbole-la. Do tada je punih pet nedelja povra6ala sve Sto bistavi la u usta, a to je i onako bi lo veoma malo - sa-mo daj_i dvopek. Ono Sto je povraiala bi lo je, uglav-nom, pomesano s krvl ju. Lekari koje smo hitno pozva-

l i pretpostavi l i su rak, al i jo5 nisu bi l i razmotri l i mo-gucnost postojanja apscesa na guSteradi (pankreasu)'Po5to je njeno stanje bi lo tako loSe, da ni je mogla bit itransportovana na rentgensko snimanje, sve je ostalona te dve pretpostavke, do kojih se doSlo na osnovusimptoma. Lekari su od nie digl i ruke, po5to bi obaoboljenja, po nj ihovim redima, imala smrtonosanishod. U odajanju obrati la sam se gospodinu Brojsu,koji mi je savetovao da majku podvrgnem terapij i sasokovima od povr6a. Savet smo prihvati le i sprovodileterapiju tadno prema njegovim uputstvima. Vei poslenedelju dana primeti le smo malo pobolj5anje; prvo sesmanji lo povra6anje; oseiale smo jasno da je poSlonabolje. Posle detir i meseca, na dudenje lekara, moja

19

majka je potpuno ozdravi la.Od tada majka svake godine primenjuje tu terapiju i

posle svake se oseia izvanredno oporavljena, a naro-cito u pogledu srca. Ona je i danas 2iva, u 89. godini.

K. L., Bludenz (Austrija)

* * *

'"r.

Mai 1974.

Moja bolest ni je bi la ni5ta izuzetno. Meni se doga-dalo ono Sto i ve i in i bo lesnih l jud i .

Patio sam godinama od oboljenja jetre ipankreasa,a da ni u jednom trenutku nisam osetio neko znadaj-ni je pobolj5anje, uprkos brojnih odlazaka lekarima.Morao sam da Zivim na strogoj di jet i , oslanjajui i sena ditav arsenal medikamenata, da bih se uop5te mo-gao odupirati bolesti , premda mije to vrlo malo uspe-valo.

Tome se kasnije pridruZilo i jedno bubreZno obolje-nje. Ukratko, moje zdravstveno stanje je bilo vrlo neza-v idno.

Saznav5i za gospodina Brojsa, odmah sam oti5aona razgovor. Ne tra2edi istori ju bolesti , postavio mijeistu di jagnozu kao i mnogi lekari pre njega. Odrediomi je Sestonedeljnu terapiju sa sokovima od povria idajevima, koje sam se strogo pridrZavao. Taj period jeza mene bio relativno neugodan, al i se sve konadnoisplati lo jer uspeh ni je izostao!

Danas se odlidno osedam, kako vei dugo nisam,mogu sve da jedem i ne osecam ni najmanje nagove-Staje svojih nekada5njih patnj i .

X. H., Tettnang, (SR Nema6ka)

20

Oktobar 1978.

Maja 1971. godine podvrgao sam se operacij i donjeusne. Prema atestu sa jedne univerzitetske kl inike,pouzdano je ustanovljen rak. Posle toga primio sam25 zracenia.

Godine 1973. sve je krenulo ispodetka. Po miSljenjulekara, zradenja vi5e nisu mogla pomoci. U prolece1974. godine ponovo sam upu6en rra kl iniku. U njoj jetrebalo izvr5it i radikalni operativni zahvat sa plasti 'kom i presadivanjem, s t im Sto je u razmaku od po go-dinu dana trebalo izvr5it i pet operaci ja. Osim toga,moram jo5 reci da sam imao tr i dvora na vratnim Zle-zdama i u samom vratu - i to je bio rak.

29. januara 1974. godine u 10 sat i t rebalo je da seizvr5i prva operaci ja. U 7.30 saop5tavam profesoru dane pristajem na operaciju, posle koje bih morao daostanem na k l in ic i jo5 godinu dana. Otpust io me je namoju sopstvenu odgovornost, veoma razolaran.

Ukratko, otiSao sam kod gospodina Brojsa, koj i mije preporudio svoju ,, totalnu terapiju", koju sam po'deo pr imenj ivat i vec posle nekol iko dana.

Za vreme terapije oseiao sam se odlidno. Posle de-t ir i nedelje pokazao se prvi uspeh. Posle pete nedeljemoja usna je bi la zdrava, a i dvorovi su nestal i . Nede-l ju dana po zavr3etku terapije ponovo sam podeo daradim, nikada se ne oseiajuci tako dobro kao tada,Sto je ostalo nepromenjeno i do danas.

P. S., lsny/Allgdu (SR Nemaika)

* * *

tIlItfIIIIIftlrI

2'l

Decembar 1972.

Gospodin Rudolf Brojs pomogao mi je da se iz le-dim od raka na grkl janu, za Sta , i rn ,u neizmerno za-hva lan .

Dugo v re6ena sam pat io od jake promuk los t i , pasam o t iSao spec i ja l i s t i za bo les t i g r la . D i jagn oza ' ieglasi la: , ,Rak na grkl janu,, , na Sto rni , i " t" t

"r . pr"porl-

dio neodloZnu operaci ju. posle toglssu izvr5eni novi ,de ta l jn i p regred i , pa mi je o tvoreno ledeno da t reba dami se ods t ran i ceo grk l jan . Na takvu operac i ju n isammogao da pr istanem, pa sam se neizreden vrat io kui i .

Ukratko, ot isao sam kod gospodina Brojsa, koj i mije p reporu i io svo ju , , to ta lnu te rap i ju , , . po zavr5e tkuterapi je oseiao sarn se ponovo zdrav, imam dobarapet i t i ponovo sam potpuno sposoban za rad, iakomi je 72 god ine .

J. St. , Neukirch (SR Nemadka)

* * *

uz napomenu da mogu odek iva t i jo5 jednu god inu Z i -vota. Kod kuie me je dal je ledio ku6ni lekar i rentge-nolog, s t im Sto sam morala da pr imim 43 zrat 'enia isvaki t ' r i meseca da odlazim na rentgenska snimanja.

9 . sep tembra197 l . god ine lekar i m i na levom p lu i -nom kr i lu o tk r iva ju nov i tumor . Operac i ja - ods t ra -n jeno levo p lucno k r i lo . Boravak kod kuce pod lekar -sk im nadzorom. Maja 1972. o tk r iva ju mi tumor na de-snom pluinom kr i lu. Preporuka za operaci ju, ja odbi-jam.

Sluiajno saznajem za gospodina Brojsa i njegovnadin ledenja. On mi posle pregleda potvrduje posto-jan je raka , a l i m i p ruZa u jedno i ve l i ku nadu da b ih mo-gla ozdravi t i za 42 dana. Tako sam primeni la njegovu, , to ta lnu te rap i ju " . Medut im, i da l je sam b i la pod kon-trolom dvoj ice lekara. Po sle cet i r i nedel je terapi je go-spodina Brojsa, ot iSla sam na pregled kod rentgeno-loga, koj i je morao da utvrdi da se tumor povukao nave l i c inu z rna p i r inda . Kad sam zavr5 i la te rap i ju , pos lenove det ir i nedel je, ponovo sam ot iSla na rentgenskosnimanje i tada je viden samo jo5 oZi l jak. To je sve i le-karski ozvanideno.

- Ova Zena se i danas, u 1980, odl idno oseia.M. H., Fr iedr ichshafen (SR Nemadka)

* * *

Mai 1974.

Godine 1968. imao sam na levoj ruc i z lo6udno t ro .vanje krvi. Ruka mi je bi la jako otekla i dobita plavu,crvenu i zelenu boju. Morao sam kod lekara, koj i je, vi-deii ruku, rekao da je ve6 prekasno, da ne moZe dapreduzme niSta; da sam beznade2no izgubljen.

II

Januar 1973.

Upudena sam 12. februara 1920. godine u jednu uni -verzitetsku kl iniku, u kojoj mi je ustanovljen tumor nafevom bubregu. Snimi l i su bubreg, da b i pr i l ikom ope-raci je bi l i sigurni u rokaciju tumora. zatim sam, radioperac i je , upucena u uro lo5ku k l in iku. Oper isana sam5. marta 1970; izvaden mi je bubreg sa velikim tumo-rom koji se posle analize pokazao iao malign i (zlocu-dan).

17. marta is te godine otpust i l i su me. profesor jepozvao mog supruga da mu izloZi stanje moje bolesti , .22

II

Gospod in Bro js mi je spontano ponud io pomoi .Pomogao mi je - b i lo je to dudo! Ubrzo sam mogaoi i i na bazen da pl ivam. Osedam se potpuno zdrav.

Emil Siess, Ni.iziders, Tdnzerweg g

' * * *

Posle operaci je 1962. i 1966. godine, uz osam nede-ljazradenja posle operacije, sa ubrzigavanjem teinogradioaktivnog zlata pod trbuSnu duplju, moje opStestanje se do leta 1967. godine znatno pogor5alo. Ana-f iza krvi pokazala je novu opasnu zarazu iel i jama ra-ka. Osecala sam kako mi je sve gore i gore. Tada samsaznala za terapiju sa sokovima od povrca i dajevima.

Poseti la sam gospodina Brojsa, koj i mi je, posleir is-di jagnoze, preporudio svoju terapiju sa sokovima,uz uputstva, koja sam odmah dosledno izvrSavala..po_Sto sam imala pr i l ike da mnogo miru jem, i u Sumovi -tom kraju provodila mnogo vremena na sve2em va_zduhu, te nedelje gladovanja izdrlala sam bez naroci_tih te5koca- Samo sam u poslednjih pet dana morala,dodatno, jednom dnevno da uzimam po pola Solje gu-ste iorbe od ovsene prekrupe.

Li ino smatram da mi se, zahvaljujuci ovoj terapij i ,krv obnovila, a t ime je savladana i bolest. Bolovi kojejoS imam, dolaze od posledicazraienia, sraScivanja,kao i od radioaktivnog zlata.

Za vreme ove terapije sa sokovim a, jezik mi je po-primio crnu boju. Ne Zelei i da prekidam terapiju kojaje vei uveliko bi la u toku, dogovori l i smo se sa gospo-dinom Brojsom da, uz angaZovanje jednog lekara sa_dekamo joS kraie vreme, da bismo videli da l i ce, uz24

upotrebu caja od korenja bedrenike, doi i do stagnaci-je p rocesa. I za is ta , s tagnac i ja je nas tup i la , a pos le

oko tr i nedel je do5lo je do vidnog pobol jSanja'

Moram da napomenem da poznajem osobu kod ko-je ta te rap i ja n i je ima la uspeha. U tom konkre tnom

slucaju gospodin Brojs je jo5 pre podetka terapi je sa-

vetovao operaci ju. .On je, inade, ce56e napominjao da

se povremeno dogada da, zbog kr iv ice paci jenta i l i

dotadaSnjeg nacina ledenja, , , totalna terapi ja" ne do-

nese uspeh.T. S., Wangen/Al lgdu (SR Nemacka)

Napomena: I ta nekada5nja paci jentkinja se, ako se

zanemare tegobe zbog zradenja, koje se uglavnom po-

jav l ju ju p r i l i kom meteoro loSk ih p romena, i danas ,

1980. god ine , od l idno ose ia .

* * *

Avgust 1975.

Pre 25 godina lekari su kod mene ustanovil i rak uielucu i crevima. Trebalo je da se podvrgnem operaci-j i , a l i n isam mogla da se odludim. Zat im sarn se upo 'znala sa gospodinom Brojsom. On mi je preporudiosvoju ,, totalnu terapiju", pa sam odludila da tu terapi-ju pr imenju jem zajedno sa jednim na5im porodidnimpri jatel jem, koj i je imao rak. Posle 42dana tkivo rakaiza5lo je u stol ici, identidno kao kod na5eg pri jatel ja.Posle terapije na rentgenskom snimku viSe ni5ta ni jenadeno. Do dana6njeg dana nemam nikakvih tegoba.Za vreme terapije izgubila sam oko 15 kg' Bi la samtre6a osoba koja je uzela terapiju gospodina Brojsa imogu je svakome preporuc i t i . U ono vreme terapi ja n i '

25

IIIIIIIIII

je bi la jednostavna jer jo5 ni je bi lo aparata za cedenjesoka, al i ta j t rud i strpl jenje su se isplat i t i .

Olga Marte, Giitzis (SR Nemadka)

* * *

'"tNovembar 1979.

Zbog otvaranja grudnih Zlezda i sumnje na rak, av-gusta 1979. godine predloZena mi je radikalna opera-ci ja dojki. Po savetu jednog strudnjaka za narodnumedic inu s tav l ja la sam mnogo obloga sa raz l id i t imkapima i dajevima. Stanje se, dodu5e, popravi lo dokse iznenada pod pazuhom nije pojavi lo vel iko zade-bl janje. Operacija kao da je bi la neizbeZna.

Kao nekim dudom, do5la mi je u ruke VaSa knj iga.Odmah sam se odludi la za VaSu , , to ta lnu terapi ju" ,uprkos svoje slabe uhranjenosti (45, umesto 55 kg).

Do sada sam spavala vei 38 dana bez guste dorbeod ovsene prekrupe i nadam se da iu dobro podnetipreostala detir i dana. Cvorovi su se vec najvecim de-lom povukli , zadebljanje od pazuhom se potpuno po-vuklo i i5dezlo!

VaSu knjigu podeli la sam velikom broju svojih po-znanika, Zelei i da se Sto vi5e l judi upozna sa Va5imnadinom ledenja raka.

H. G., Kuchl/Salzburg (Austrija)

* * *

Mart 1980.

Zelela bih najpre da se hi l jadu puta zahval im go-

spodinu Brojsu zbog njegovog vel ikog znania, jer ni je '

dan lekar n i je uspevao da me iz led i od nepr i ja tne ko-

Zne bo les t i lupusa. B i lo mi je samo 27 god ina kad

sam od jednog spec i ja l i s te i z L inca (L inz)dob i la a tes t

da sam ne iz led ivo bo lesna. Na to sam o t i5 la jednom

st rudn jaku za narodnu med ic inu ko j i m i je odmah re-

kao: , , Ja to mogu da ub laZ im, a l i ne i da iz led im" , pa

sam kod njega uzela odredenu terapi ju - 12 puta. Itada sam upoznala doveka koj i mi je sa tzv. , , totalnomterapi jom" pomogao da potpuno ozdravim.

Ta Sestonede l jna te rap i ja i s tek la je decembra , a l i

sam namerno od laga la p isan je ovog p isma; deka la

sam da v id im da l i ce nas tup i t i nek i sporedan e feka t '

Zavreme te rap i je ose6a la sam se izvanredno, pa izza-

hvalnost i ostajem verna soku od povrda - dnevno - l14

l i t ra .P. D., Linz (Austr i ja)

* * *

Oktobar 1979'

U jesen 1966. godine, posle di jagnoze - rak, s naj-bolj im uspehom zavr5io sam ,,totalnu terapiju" '

Zdravstveno stanje: do danas v iSe nemam nikakv ihtegoba (1979).

Po zavr5etku terapije osedao sam se kao ponovoroden.

Osim toga, vec godinama sam pat io od o5tecenjana medupr6 l jensk im d iskov ima, pa gotovo da n isam

26 27

mogao ni da se saginjem. Samo jednim zahvatom go-spodina Brojsa to je bi lo iz ledeno, pa ni danas visenemam nikakvih tegoba.

P. H., Wangen/Altgdu (SR Nemadka)

* * *

-|\Mart 1980.

Sa di jagnozom ,,rak dojke,,primenila sam ,,totalnuterapiju" oktobra 1922. godine.

Rezul ta t je b io potpuni uspeh.Moje sadaSnje zdravstveno stanje takode je odlic-

no.Primedbe: nemam.

Z. H., Waidhofen a. d. ybbs

* * *

Oktobar 1977.

U per iodu ju l -avgust 1977. godine, sa d i jagnozom,,rak na desnoj dojki", izdrlala sam ,,totalnu terapiju,,.

Rezuftat: povladenje i nestajanje otvrdnuia.Moje zdravstveno stanje sada je u svakom pogledu

zadovoljavajuie.Napomena: zadivl juju6e poboljSanje krvne sl ike

(formacija i struktura crvenih krvnih zrnaca) za vremepomenute terapije.

Vid i pr i loZene uporedne snimke.)tt. S., Rmriswil (Svajcarska)

28

maj 1986.

Star sam B0 godina; pre t r i godine, apr i la 1983. pr i l i -kom pregleda na Urolo5koj kl inici u Beogradu usta_novljeno je da bolujem od adenokarcionoma prostate.Dve i po godine trajalo je ledenje uz pomoc hemotera-

29

5 *''itiffi[.,;g

'l

rl

il

!l

i l

rlIil

ll

ll

rl

II

pi je i drugih kl in idkih metoda i preparata. Po5to 2el je-n ih rezu l ta ta n i je b i lo , pokuSano je sa de l im idnomoperaci jom prostate, nadajuci se da 6e tako zaustavi-t i bolest. Posle operaci je, septembra 1986. godine ot-pu5ten sam iz pomenute k l in ike sa pr imedbom da sejav im na kont ro lu za mesec dana. Medut im, pos le okoosam dana stanje se naglo pogorSalo. Posredstvompoznan ika do5ao sam do kn j ige Rudo l fa Bro jsa i p r i -

menio , , totalnu terapi ju" - 42 darih gladovanja uz ko-r iSdenje sokova od povrca i 6ajeva. Danas se ose6amdobro, hvala Bogu, sve tegobe koje sam rani je imaovise ne osedam. Videi i me posle terapi je, svi koj i supoznaval i i znal i za moju te5ku bolest dude se kakodobro i zdravo izgledam.

L. Vranjeievic, Beograd - Kumodrai

juni 1986.

Godine 1982. operisana sam od raka na dojci . Godi-nu dana nakon operac i je p r ima la sam c is tos ta t i ke .Godine 1985. po6ela je da mi ot ice ruka iznad lakta ida me povremeno bo l i . Februara '86 . od laz im u bo ln i -cu na kontrolu, gde mi lekari utvrduju uve6anje na vra-tu u predelu kl jucne kost i . Pr imi la sam 14 zradenja iod tada mi se stanje pogor5alo, izgubi la sam apet i t ,povraiala, t rpela bolove u kicmi, noge su mi otkaziva-le .

Krajem apri la u casopisu , ,Prakt idna Zena" proci ta-la sam d lanak o te rap i j i Rudo l fa Bro jsa .

Nabavi la sam knj igu, pr ihvat i la terapi ju i izr lala jeuz neko l iKo man j ih Kr iza .

Sada se ose6am mnogo bo l je ; n i jedan od ran i j ihs imptoma v iSe ne pos to j i . Os lab i la sam 11 kg . Od l id -no spavam, obavl jam sve svoje poslove i , ukratko, Zi-vim Zivotom zdravog doveka.

B. Pavlovic, Beograd - Vidikovac30

MODIFIKOVANA TERAPIJAGLADOVANJA PROTIV RAKA

PO RUDOLFU BROJSU(MiSl jenje dr med. F. B. iz

Berhtesgadena)

,,Proseiei za medicinom, a be2iS od gladovania,kao da bi postoiao bolii lek!"

Sv. Ambrozijus, 245. Pre Hrista

,,Rak nedemo pobedit i ni na koji drugi nadin,izuzevako b i hemi jska industr i ja izumela izuzetno jaka

sredstva koja bi, sl idno kao kod tretmana tuberkulo-ze, hemi jsk im putem sve uniSt i la , a l i b izato ut ica la date lo postane jo5 neotporn i je . To b i b io metod c is toghemijsko-farmaceutskog ledenja koj i bi, doduSe, mo-gao dovesti do savladivanja trenutnog stanja bolesti ,s l idno kao u s lucaju ledenja s imptoma, a l i ko j i b i zabuduinost ostavio tako te5ke posledice, da ne bismopoSli u susret zdravi jem, nego jo5 bolesnijem coveku'Otuda bi val jalo pa2lj ivo proudit i sve pokuSaje da sekancerozni procesi savladuju na prirodan nacin, a nehemijskim sredstvima.

Takav poku5aj ucinio je austri jski narodni lekar, ra'di je bih rekao - iskusni strudnjak za narodnu medici-nu, Rudol f Bro js iz B ludenca (Bludenz) u Austr i j i . Bro j -su je sada 80 godina Ip isano 19781, kao i meni . On.prema onome Sto ja znam, raspolaZe vel ik im iskus-

31

rl

tvom u oblasti narodne medicine. Zbog toga je on, ra_zumlj ivo, i stvorio svoj novi i nesvakida5nji obl ik tera.pi je gladovanja. Gladovanje, Sto je za mene nepobit.no, jeste i ostaje za sada najdragocenij i obl ik ledenjabolest i . Moja iskustva iz mnogo stot ina terapi ja g la-dovanjem uvek iznova su mi sluZila kao dokaz da ne-ma nidega radikalni jeg i lekovit i jeg od dobrovoljnogodr icanja od hrane i omoguiavanja unutraSnj im s i la-ma ledenja da deluju, koje svaki di ivek inra u sebi. Tuunutra5nju s i lu l jud i veoma malo poStu ju, a naroc i tooni bo lesni ; on i je ne poznaju, prev idaju ono najdra-gocenije Sto je dovekov Stvoritel j ugradio u njegovotelo. Samo veoma mali broj prosveil jenih l judi uodioje tu s i lu i poku5ao da je probl i i i l jud ima oko sebe.Buduci da za to moramo b i t i duhovno zre l i , na jvec ideo dovedanstva ni je shvatio upozoravajuce redi t ihve l ikana. Neko ko je v ideo n jeno delovanje na bolesni -cima za vreme terapije gladovanja, ne moZe a da neprizna njeno postojanje.

Gospodin Brojs spada u taj mali broj poznavalacabogatstva narodne medicine, koj i se pouzdao u tu si-lu i koj i je terapiju gladovanjem, onu koju je, u tr idese-t im godinama, s tvor io i zastupao dr Oto Buhinger (Ot-to Buchinger) , pobol j5ao u najSi rem mogu6em smis lute red i i ud in io sve da je pr i tagodi na3oj danaSnjo j c iv i -I izaci i i . Mi danas gre5imo Sto se jo5 dvrsto drZimo Bu-hingerove koncepcije iz onog vremena, prepisujemosokove, a terapiju ne kombinujemo sa odgovarajucimlekovit im bi l jem. Osim toga, trajanje terapije gladova-nja protiv raka, kako mi odredujemo, prekratko je. Uovome je Brojs uneo nove prave momente i opleme-nio sadrZaj terapije. Bihinger je, kao Sto znamo, u ra-ku uvek gledao kontraindikaci ju za gladovanje. JoS idanas vedina sanatori juma, kad je rec o raku. odbacu.ju terapije gladovanjem. Gospodinu Brojsu se moraodati vel iko priznanje Sto je preporucio da terapijaJ 1

gladovanja protiv raka, po moguinosti, traje 42 dananeprek idno. Sanator i jumi u ko j ima se pr imenju ju tera-pi je gladovanja uglavnom imaju terapije do 21 dan.Moj pokojni kolega dr Reling (R6hling) bio je jedan odveoma retkih lekara koji su se osmeli l ida propiSu gla-dovanje do 70 dana. Smetnja ovako dugom gladova-nju najde5ce je mogucnost provodenja neke od krat-korodnih terapija, koju bolesnici vei inom Zele da ,,ap-solviraju", i to zato Sto nemaju pojma koliko je, u stva-ri , vremena potrebno telu da savlada neku te5ku bo-lest.

Neke Brojsove ideje iz njegove male knjige ,,Rak, le-ukemi ja i druge pr iv idno neiz lec ive bolest i , iz lec ivepr i rodnim putem", izg ledaju mi , doduSe, veoma opt i -mist idke, narodi to ledenje leukemi je . lpak, kao lekar ,predloZeni nacin ledenja nikako ne bih odbacio i radi-je bih se sluZio nj ime, nego nadinom ledenja uobidaje-nim u Skolskoj medicini, nadinom koji se primenjujevei decenijama, sve u injekci jama. Gospodin lsels(lssels), koj i se svojevremeno tako uporno borio protivovog pr i rodnog nadina ledenja izgubio je ug led i ime;o njemu danas gotovo vi5e niko ne govori.

Zakljudujemo da je Brojsov metod ledenja znatnoprirodnij i i intenzivni j i , pratei i njegovo glasno raz-mi$ljanje: ,,Za vreme terapije gladovanjem telo mo-ra samo da 'pojede' tumor!" Neko kome gladova-nje ni je strano, odmah shvata suStinu, jer se za vremegladovanja telo oslobada svega onoga Sto mu ne pri-pada, pa tako, u stvari, razdvaja sve Sto je bolesno odzdravog, sve dok jo5 telo raspola2e sopstvenim rczet-vama snage i bolesnik gaji jako uverenje o postojanjuboZanske sile ledenja u seui. Upravo u ovoj poslednjojtadki je presudan momenat, koj i se do sada mogaouzimati u obzir samo u ustanovama u kojima nisu vla-dale predrasude.

Neko ko zanemari i l i predvidi du5evno-duhovnu33

s t ranu g ladovan ja , ne ie da leko s t i i i .Moramo uvek iznova da budemo pomireni sa dinje-

. nicom da je vera u ozdravl jenje, u stvar i , univerzalnipr incip ledenja i da 6emo bez nje veoma malo post ic i .

Za svoju 42-dnevnu terapi ju gladovanjem Brojs jesastavio jednu me5avinu sokova koja se uglavnomsastoj i od cvekle, Sargarepe, celera, rotkve i krompi-ra. Upravo ova poslednja komponenta se u organizo-van im te rap i jama g ladovan jem .pBtpuno ignor iSe,zbog lo5eg ukusa. Medut im, sok od k rompi ra je na j -bol je sredstvo koje, pr i rodno, ba5 kod teSkih obol jenjaima vr lo ef ikasno dejstvo. Brojs preporuduje, ako ume5avinu soka za terapi ju ne slavimo krompirov sok,da u meduvremenu pi jemo daj od krompirove l juske,Sto ja smat ram vr lo umesn im. Bro js ved za neko l i kodana pre stvarnog podetka gladovanja propisuje 1/4 |me5av ine sokova, kako b i se bo lesn ik p r iv ikao na n ju .Sa n j ime se s laZem i po p i tan ju uz iman ja ve l i k ih ko l i -c ina tednos t i . Veoma je znada jno uk l jud ivan je spec i -jalnih bi l jn ih dajeva, koj i imaju svojstvo da ponovo do-vode u red poremedeni s istern razmene mater i ja, me-tabo l i zam. Terap i iu upotpun ju ju spec i ja lna meSav inaza6,aj za bubrege,uzZalt i ju idaj od zdravca. Brojs ta-kode preporuduje i daj od nevena, koj i je, kao Sto zna-mo, jo5 od davnina poznat kao sredstvo prot iv raka.Brojs u svojoj knj iz i daje precizna uputstva o nadinupripremanja dajeva.

Prema sopstvenim podacima, Brojs je sa svojomterapi jom u ovom trenutku iz ledio ved preko 10.000bolesnih od raka. On, sasvim ispravno, iz javl juje da jeuspeh izos tao ako su bo lesn ic i ve i b i l i l ecen i med i -cinskim merama, pr imal i zradenja i jaka sredstva pro-t iv raka, kao endoksan i td. Taj podatak se stopostot-no s laZe sa moj im iskus tv ima - da b io lo5k i nad in le -denja moZe imati uspeha samo ako dovekov imunolo-Sk i s is tem i s is tem odbrane od bo les t i n isu pre thodno

34

b i l i o5 te6en i jak im hemi jsk im s reds tv ima.Brojs veoma desto podseca da je tumor samostal-

na izras. l ina i da njegove cel i je mogu da nestanu jedi-

no gladovanjem u okviru terapi je sa sokovima i dajevi-ma. U s tvar i , i skus tvo sa te rap i jom g ladovan jem ud inas da se te lo u g ladovan ju os lobada svega Sto mu je

s t rano, t j . svega Sto mu ne pr ipada. To je u sv im god i -

nama moga rada bi lo i moje shvatanje.U ovoj modif ikovanoj, dana5njem doveku pr i lago-

deno j , te rap i j i po Bro jsu , v id im mogu6nost leden jabo lesn ih od raka , ako on i pokaZu hrabros t i snagu daizdr \e ce lu te rap i ju . ako se tome pr id ru2 i i jaka vera u

ozdravl jenje, moi i ie da se dogodi cudo koje do sadan ismo n i nas luc iva l i .

Zavreme jednog teda ja u mestu Bad Zahsa (Sach-

sa) imao sam pr i l i ku da razgovaram s jedn im bo lesn i -kom od raka o Brojsovoj terapi j i , koju je bolesnikupravo bio pr iveo kraju. Po njegovim redima, al i i pre-

ma s luZbenom a tes tu lekara , bo lesn ik se po tpuno

os lobod io svog karc inoma na k ra jn ic ima i ponovo na-doknad io svo j ve l i k i gub i tak teZ ine .

Bruno Fonarburg (Vonarburg), autorknj ige, ,Gottes Segen in der Natur" ,ovako obja5njava uspeh moje terapi je:

, ,Buduc i da be landev ine dopr inose odv i jan ju karc i -onogenog procesa, t j . i zopad ivan ja te lesnog tk iva utumor, i n jegovom naglom uveiavanju, u lecenju uzpomoi terapi je sokovima preseca se dovod belance-vina spol ja, Sto znadi da su u svakodnevnoj ishrani isk l judene be landev ine . Budu6 i da organ izam bez be-

landevina ne moZe da Zivi - krv, koja je gladna belan-devina, od tog trenutka poiinje da',,krcka,,u telu sveSto je suviSno i telu strano, sve izrasl ine, nagomilaneotpadne materi je i bolesne otekl ine. dakle. Stetneprodukte metabolizma, dime se sve to pokrece s me-sta i polazi na put bez povratka. To je operaci ja bezskalpela, koju crvena telesna tednost izvr5ava sarna,najf ini je dozirano. Drugu prednost vidim u dinjenicida su bi l jni sokovi bogati mineralf i im materi jama. Do-kazano je da je za vreme nastajanja raka u celijamaporemeiena razmena mineralnih materi ja. Sokovi odpovrda, bogati mineral ima, mogu povoljno da utidu nataj poremeiaj i da ga neutral isu. Za vreme ove terapi-je je, razume se, izuzetno va2no da se stol ica i urin do-oro el iminiSu, kako se razgradne materi je u organi-zmu ne bi dugo zadrlavale i izazivale pojave trovanja.Zahvaljuju6i kombinacij i sa dajevima, st imulise se ak-tivnost organa za izludivanje, pri demu zdravac pod-stide rad bubrega i izludivanje toksidnih materi ja, za-t im daj sa lat inskim nazivom Meum Mutelt ina dist ikrv, ialf i ja deluje smirivanjem upala a neven uklanjatzv. viromikozu, odnosno, poremecaj disanja u iel i ja.ma krvi. Celokupnu terapiju sa sokovima treba, prematome, ocenjivati u ovom trostrukom kontekstu.,,

Morao bih da dodam da su jo5 mnogi drugi l judi, ko-j inisu bi l i bolesni od raka, provodil i moju ,, totatnu te-rapiju" - bi lo radi preventive i l i mrSavljenja - ako zato vrerne nisu jel i apsolutno nista drugo. Za vrerne te-rapije oni su se izvanredno oseCali i bi l i potpuno spo-s.obni za rad. To je jedan od dokaza da je moguie Zive-ti Sest nedelja i bez zamene za belandevine.

PRI M ERI

Jedna Zena, koja je dugo pati la od raka na dojci, pr-va je na sebi, 1950. godine, primenila moju terapiju,uz potpun uspeh. Ona je i danas zdrava (1980), a od ra-^ka vise nema traga (vidi pismo u podetku knjige). Ovusvoju terapiju pripremio sam jo5 deset godina pre togs ludaja, a l i se n isam usudivao da b i lo ko jem bolesni -ku kaZem da je bolestan od raka. Medutim, ta Lena jeto vei dugo znala, jer su lekari vec odavno htel i da jeoperiSu. Za operaciju ni je mogla da se odluci jer joj jemajka vec bi la operisana od raka na dojci i odmah za-t im umrla. Rekao sam joj - po5to vec znate Sta ima-te, preporui io bih vam metod koji je isproban samo uslucajevima raka na Zelucu. Mogli biste da ga ispro'bate, jer vam i onako nede Skodit i . Tako je ta Zena pri-menila moju terapiju, koju u ono vreme uop5te ni je bi-lo lako primenjivati , poSto ni je bi lo aparata za cedenjesokova. Povr6e se moralo r ibati na rendici i presovatiuz pomoi lanene krpe i prese za pire'krompir. lpak jeta Zena (M. N. iz Bludenca) posle 42 dana bi la izledenaa tumora vi5e nigde ni je bi lo.

Moj drugi sludaj: Posle ove 2ene iz Bludenca pozva'l i su me u dom jednog doveka u mestu Gecis (G6tzis),koj i je imao rak na Zelucu i bio u takvom stanju da sevi5e ni je mogao podvrgnuti operaci j i . On viSe ni je ga-j io nikakve nade u pobolj5anje. Na moju preporuku,dovek je primenio moju ,, totalnu terapiju" i posle 42dana ozdravio. Umro je tek 1971. godine u 80. godini2ivota.36

37

Tu terapiju sam preporudio i jednoj bolesnici izistog mesta koja je imala rak na ielucu i rak na debe.lom crevu. Zajedno sa pomenutim dovekonl, ona jeprimenifa moju terapiiu, ozdravila i ostala zdrava i dodanas, 1980. godine.

Moj detvrt i paci jent bi la je jedna Zena sa rakom nadebelom crevu. I ona je pr imeni la moju terapi ju i iz le-c i la se. Sa B0 godina jo5 je b i la akt ivna kao l ikovniu m e t n i k .

SAVETI BOLESNIMA ODRAKA

Ako bolujete od bito kojeg obtika raka, bez obzirana nacin ledenja, savetujem sledeie.

* * vodit i raduna o dovoljno f izidke aktivnosti* * disati sveZ vazduh duboko i snaZno* * mnogo kretanja na sveZem vazduhu* * klonit i se zadimljenog i istro5enog vazduha* * ne pu5i t i

* * dat i prednost pr i rodnoj ishrani s puno pr i rod-n ih v i tamina i minera la

* * odredi se belog bra5na, belog Seiera i svihproizvoda od njih

* * izbegavati meso, a narodito suhomesnate pro-izvode i fabridki proizvedenu hranu

* * izbegavati sva preterivanja u ishrani i* * vodit i raduna o urednom varenju i urednoj sto_

l i c i .

3B

PODRUCJA PRIM EN E,,TOTALN E TF:RAPIJ E"

(Osim pr imene u okviru lecenja rakadrugih te5kih bolest i )

(.1) Preventivna terapija protiv konceroznih obotjenja

(2) Regenerat ivna terapi ja za ce lo te lo (1/B do 1/4 l i -t ra soka dnevno, uvek pre je la po malo, uz para le lnuupotrebu dajeva (lalfija i d,aj za bubrege).

(3)Terapija za mrSavljenje, u kojoj se ne mora trpetig lad i Zed, a i bez ikakv ih negat ivn ih pos ledica. Pomogu6nosti, 42 dana - kao kod raka.

(4) Prolecna terapija

(5) Terapija za popravl ianje krvne sl ike

(6)Terapija za bolesti zglobova, kao 5to su artr i t is,artroza itd., u sprezi sa terapijom kupki (vidi stranu64).

Pu5adi, bolesni od raka, koj i se ne odreknu pu5enjazauvek, uzaludno ce primenit i moju ,ntotalnuterapiju"!

39

I

DA Lt J E RAK tzLeClvz

Rak kod veiine l judi nastaje zbog odredene sklono-sti ka toj bolesti i udruZenog dejstva viSestrukih pore-meCaja zdravstvenog stanja, koj i mogu da dovedu dote bolesti . Usled vi5egodi5njeg delovanja dak i malihkolicina kancerogenih materi ja, mogu da nastupe po-remeiaj i zdravstvenog stanja koj i , ako se ne otkri ju ine lece, mogu izazvali neki od oblika raka. Materi jekoje mogu daizazovu rak mogu na vi5e nadina da do-du u kontak sa Zivotnim namirnicama - konzervira-njem, bojenjem i visokim zagrevanjem.

DEVET ZNAKOV A ZAOTKRIVANJ E RAKA

(1) Opipl j ivi dvorovi i otvrdnuda, narodito u dojka-ma.

(2) Upadlj ive promene na bradavici dojke i l i mlade-2u.

(3) Trajne promene u pona5anju creva i l i be5ike.(4) Hronidna promuklost i l i ka5al j .(5) Te5ko6e sa gutanjem u starosti .(6) Uporna krvarenja i l i pojava sekreta i l i krvi iz bi lo

kojeg telesnog otvora; krvarenje izvan perioda mens'truacije.

(7) Rane koje ne zaceljuju.(8) Otoci koj i ne spla5njavaju.

41

(9 ) Upad l j i v gub i tak teZ ine .

Ni jedan od ovih znakova ne rnora da znai i . rak. Stav iSe, mnogo je verovatn i je da te p romene ima ju nek id rug i uzrok , je r je poznato da se druge bo les t i jav l ja juneporedivo de5ie.

Medut im, kada neko kod sebe pr imet i nek i od ov ihsimptoma, trebalo bi prevent ivno - najbol je prvommoguiom pr i l i kom, da pr imen i n ib ju , , to ta lnu te rap i -j u " .

NAJCESCE VRSTE RAKACest uzrok nastajanja prvenstveno raka grkl jana i

raka pluca je pu5enje. Kod puSada rak ptuca nastaje20 puta de5ce nego kod nepu5ada. Zato duvaj i svojudecu od puSenja.

Rak materice podinje bez bolova i bez ikakvog ose-6aja bolesti .Znaci nastaju6eg raka mogu bit i : neured-na krvarenja, narodito za vreme kl imakteri juma i pozavr5etku per ioda menstruac i je ; kod mladih Zena kr-varenja izmedu menstrualnih perioda, kao i kontaktnakrvarenja posle koitusa; krvarenja posle mokrenja i l i .s to l ice i l i pos le napornog rada. Rak mater ice, prepu_Sten sebi, vodi u smrt. On se, medutim, mo2e izlei i t iako se odmah po pojav i navedenih s imptoma pr imenimoja ,, totalna terapija", uz propisane dajeve (vidi stra_nu S1 ) .

Vodi raduna o urednom varenju i stol ici!Nema razloga za strah od raka!Rak dojke nastaje prikriveno. Cvori i i , tvrda mesta i

nabori u dojki mogu bit i znaci pocetka raka. Bolovi icirevi kod raka dojke pojavtjuju se najde5ie tek kad jerak vei daleko odmakao.42

TUMOR STN JE TO?

Tumor je samosta lna izras l ina i l i tvorev ina, ko ja ce-sto nastaje zbog prit iska. Kad, na primer, neko godi-nama boluje od Zeluca, pa jela desto u njemu ostajusat ima, nasta je neuobidajen i dugotra jan pr i t isak nailezde i zidove Zeluca, Sto moZe da izazove rak 2eluca.S ovim u vezi nave5iu primer doveka koji je od jutrado kasno uvede dr2ao dugu lulu uvek na istoj straniusta. Jednom pri l ikom sam rekao njegovoj 2eni da 6ejoj muZ sigurno dobit i rak usne. Posle oko deset godi-na ta 2ena me pozva da dodem zbog njenog muZa, naSta sam joj odmah uzvratio pitanjem: ,,Za5to? Zar jedobio rak na usni?" Na to p i tan je Zena je b i la veomazadudena, zapitavSi: , ,Sta, zar Vi to znate?,, - , ,Da",rekoh, ,, to sam Vam nagovestio pre deset godina." Utom trenutku Zena se seti la naSeg tada5njeg razgovo-ra.

Kad sam doSao u nj ihovu ku6u, naSao sam potvrdusvoje pretpostavke od pre deset godina. Donja usnapodsecala je na pravu bradu, imala je oblik i izgledmalog ro ja pdela. Napomenuo b ih s t ime u vez i da jeiz tog mesta na usni izlazi lajedna tecnost - oko deti-r i l i t ra dnevno. Kapalo je ce loga dana. Lekar mu je pr i -dvrstio jedan gumeni sud, radi merenjd kol idine izlu-6ene tednosti.

Zbog neuobidajenog prit iska na razl idita mesta natelu, na nj inia se tkivo ne hrani krvl ju, pa podinje daodumire. Medut im, i to pr i t isnuto mesto hoie da Z iv i ,pa se brani i iz svoje okoline crpe ono Sto mu nedosta-

43

je. Tim samostalnim ,,sisanjem,,, po mome mi5l jenju,nastaje jedna samostalna tvorevina. Ta tvorevina upodetku se razvija veoma sporo pa i kako je ve6 po-znato, potrebno je da prode deset i vi5e godina dokona iznenada podne da buja i podne naglo da se 5ir i ,formira ju i i se u izras l inu ko ju naz ivamo rak. Kada dotoga dode, vreme je, al i joS ni izdaleka ne prekasno,da se uzme moja ,, totalna terapija". ako se odmah upodetku u tu malu i bezopasnu izrablinu izvr5i bi lo ka-kvo usecanje i l i se po njoj pri t iska (na primer, rani pre-gledi), ona ,,podivl ja";rakje u istom trenutku preSao ukrv, Sto stvara metastaze. Prema tome, bolje je ako ta-kav dvor ic i l i o tvrdnuie ostav imo na miru. Medut im,kome to izaziva strah i 2el i da bude potpuno siguran,neka odmah pr imeni moju , , to ta lnu terapi ju" (v id i s t ranu 47). Naime, kada govorimo o toj terapij i , pre njenognastanka razmiSljao sam o tome kako bi taj tumor tre-balo drugadije tret irat i . Zakljudio sam da bi moZdamogli pomoii sokovi od povrda. Sastavio sam me5a-vinu sokova od povr6a, koju moZete upoznati u uvoduza moju ,, totalnu terapiju" (strana48). Tu svoju terapi-ju ovako sam zamisl io: Crveni sok od cvekle nesum-njivo je dobro sredstvo protiv raka, al i se samo sa nj imne moZe Ziveti. Tako sam, zbog karotina, dodao Sarga-repu, celer zbog fosfora, jer se ni bez fosfora ne moZeZiveti, kao i sokove od rotkve i krompira, za rad jetre.Od 1950. godine uz pomod te terapije doprineo samizledenju viSe hi l jada obolel ih od raka najrazl idit i j ihvrsta, i leukemije, koj i viSe nisu mogli bit i operisani iod kojih su lekari digl i ruke, kao Sto mo2ete videti izpisama na podetku knjige.

Nakon Sto proditate tekst moje ,, totalne terapije"moZda iete razmi5l jat i onako kako je razmi5l jalo vedmnogo stotina pacijenata, al i i mnogi lekari: , ,Ne mo-Ze se Ziveti ako se 42 dana troSe samo sokovi od povr-ia . " P isa l i su mi mnogi lekar i ko j i su tvrd i l i da je bez44

mast i i be landevina nemoguce tako dugo Zivet i ; daoni na sebe ne b i mogl i preuzet i odgovornost da os imsokova i dajeva, bolesnicima od raka ne daju ni5tadrugo za jelo. Uvek sam davao ist i odgovor, da ja nemogu preuzeti odgovornost ako uz te sokove i iajevepacijentima daju bi lo Sta drugo za jelo! U svim sluda-jevima su umrl i samo oni koj ima je za jelo davano ineSto drugo. (Vidi , ,Totalna terapija"). U tome sam, uto vreme, stekao iskustvo od najmanje hi l jadu sluca-jeva, a u to su se uver i l i i lekar i ko j i su sumnja l i . Mno-g i lekar i su moj im paci jent ima desto govor i l i da oni tone b i b i l i spremni da veru ju i da su b i l i iznenadeni , apotom su postal i vrlo aktivni zagovaradi tog metodaleienja. Svako po5tovanje t im lekarimazbog objektiv-nog posmatranja i suda!

Danas znam ne5to v i5e. Cesto mi je b i lo zagonetnoza5to su ovu terapiju, jedva i l i nikako, izdrZavali bole-sn ic i od raka sa samo jednim mal im tumorom i l i on iko j i su ved b i l i oper isani , a za vreme terapi je n isu n i -Sta jel i . S t im u vezi, evo jednog izveStaja: Godine1962. bio sam u poseti jednoj 2eni koja je imala rak2e-luca, koj i se viSe ni je mogao operativno odstranit i .Punih Sest nedel ja Zena n i je prakt idno n iSta je la n i t ipi la, al i je svakodnevno povracala detir i do pet l i taratecnosti. RazmiSljaiete - to je ipak nemoguie. Go-vorio sam tada da ta lena 2ivi direktno od tumora.Ona je i danas 2iva, 87 joj je godina, iako je imalaotvoreni rak Zeluca. Davao sam joj ujutro i uvede po tr ikapi t inkture trave od srca na jezik, jer daj od trave odsrca ni je mogla da guta. Te kapi sam joj davao da bise zatvorio otvoreni tumor, Sto je i uspelo. Vei treiegdana Zena vi5e ni je povraiala i vec je uspela da uzmedve supene ka6ike soka od povr6a, a zatim svakogadana pomalo viSe. Desetog dana rede joj njen lekar,koj i je svakodnevno dolazio:

- V id im, nastupi lo je uodl j ivo pobol j5anje. MoZete45

I

l i moZda da jedete?- Da.- Stvarno, a Sta?- Samo sokove.- | to vas drZi, i ne morate da povraiate?- Ne, rede, i tako je za vreme cele terapije tro5ila

veoma malo soka.Meni je sada potpuno jasno za5to bolesnici od raka

sa velikim tumorom u pocetku ne i lq5e puno soka, sa-mo min imalne ko l id ine, a ne oseia ju pot rebu n izaka-kv im je lom, odnosno, n isu im potrebne belandevine.S druge st rane, pac i jent i sa mal im tumorom (dakle, upodetnom stadijumu), te5ko da mogu izdrlat i samosa sokovima od povria i dajevima. U tom sludaju bi,jednom dnevno, b i lo dopu5teno uz imat i po jednu 5o-l ju bistre dorbe od luka, jer je u organizmu ostalo veo-ma malo tzv. zamene za belandevine. lsto vaZi i zaoper isane od raka, kod ko j ih je tumor del imicno i l ipotpuno odstranjen, pa nemaju tu zamenu za belan-devine.

IIIIIIIIN)l

46 47

,,TOTALNATERAPIJA" PRCTIV

RAKACent ra lna ide ja ove te rap i je po Bro jsu je g ladova-

n je u t ra jan ju od 42 dana, uz redovno i d isc ip l inovanouz iman je p rop isan ih sokova od povrda i odgovara ju -cih dajeva.

Najbol j i nadin pr imene , , totalne terapi je" je sa sa'mocedenim sokovima, kako je to opisano u dal jemtekstu, ako raspolaZemo biolo5ki gaienim povrcam.

Ako ne , po t rebno je nabav i t i f la5 i rane, b io loSk i c is tesokove od povria, speci jalno pr ipremljene za , , totalnuterap i ju " . Na bocama sa t im sokov ima mora da s to j inatpis, ,Breuss-Gemiisesaft - Biotta". SadrZina bocaje 500 ml, a mogu se nabavit i u prodavnicama , ,Re-fo rmhaus" u Aus t r i j i , SR Nemacko j i l i Sva jcarsko j , a l ii u vedem bro iu d rug ih zemal ja .

Sta se sa bolesnikom dogada za vreme , , totalne te-rap i je " vec je jedn im de lom op isano u pr i loz ima dr F .B. i z Berh tesgadena i Bruna Fonarburga u predn jem

delu kn j ige (s t rane3S) . Dak le , ako 42 dana p i jemo sa-mo sokove od povria i dajeve, tumor se povlaci , ne-s ta je , a pac i jen t moZe normalno da Z iv i .

lako za v reme te rap i je pac i jen t os lab i pe t do 15 k i -lograma, on se u ved in i s luda jeva izvanredno dobroose ia . I ja sam sAm pr imen io tu te rap i ju , pa mogu re -c i da n ikada n isam rad io to l i ko kao u tom per iodu. Do-

bro je, naime, ako nekoliko dana pre podetka ,,totalneterapije", uz redovnu hranu, pi jemo oko 1/4 l i tra pome-nutog soka dnevno, kako bismo se na njega navikl i .Za iivotne funkcije je neophodno samo 1/8 do'1/4 litradnevno. Ko 2eli , moZe, dodu5e, da tro5i do 112li tra so-ka, al i to ni je obavezno, najbolje je pit i uvek po jednuka5iku, polako, ne gutati odmah, a to zna6i da trebasadekati da se sok dobro izme5a s ptjuvadkom u usfi-ma. Neposrednije re6eno, pacijenf4noZe da tro5i ono-l iko soka koliko oseda glad, al i ne vi5e od 112 t i tradnevno. Sto manje, to bolje, iako ne manje od 1/B l i tradnevno.

Zaone koji pripremaju sok od sveieg, biolo5ki zdra-vog povrca, u daljem tekstu dajem recept po momemetodu:

Za Zeljenu kolidinu soka potrebno je pripremiti 3/5soka od cvekle, 1/5 soka od Sargarepe, 1/5 soka od ce-lera, uz po 1/15 soka od bele rotkve (u nedostatku belerotkve moZe da posluZi crna rotkva) i krompira. Krom-pir je u toj kombinacij i veoma va2an, narodito ako jered o raku jetre. Medutim, ko ne moZe da podnese pri-sustvo krompira u soku, moZe svakodnevno da tro5ipo jednu Solju daja od krompirove l juske, koj i treba pi-t i gutl jaj po gutl jaj. Da bi se pripremio taj 6aj, potreb-no je uzeti Saku sirove krompirove l juske i kuvati je ukolidini od dve Solje (250 g) vode dva do detir i minuta.

Sve povrie od kojega pravimo sok za terapiju trebacedit i aparatom za cedenje sokova a onda dobijenisok pasirati kroz gustu cedil jku za d,aj i l i lanenu krpu,po5to ce u 114l i t ra soka b i t i bar jo5 jedna supena ka-Sika taloga. Taj talog se, pre svega, teSko pi je, a po-tom moie da posluZi i kao hrana za rak. Rak Zivi samood cvrste hrane koju dovek unosi u sebe.

48 49

UPUTSTVO ZA PRIMENUMOJ E ,,TOTALN E TERAPIJ E"

U sledeiem tekstu data su okvirna uputstva za pri-menu , , to ta lne terapi je" , ko ja bolesniku t reba da o lak-5a pr imenu terapi je i onemoguie nepotrebno vel ik igubitak te2ine.

Postupak:1. cai za bubrege - 112 Solje. Ujutru, polako, kao

pr vo posle ustajanja.2. Oko 30 do 60 minuta kasnije * 1-2 Solje meSa-

nog caja od ialfije.3. Posle novih 30 do 60 minuta jedan gutl jaj me5a'

nog soka od povrda, koj i ne treba progutati odmah,vei dozvol i t i da se u ust ima sme5a sa p l juvadkom!

4. Posle najmanje 10 do 15 minuta uzet i 1 do 2 gu-tljaja caja od zdravca. Sve iajeve koristiti bez Secerai l i drugih dodataka!Dalj i tok terapije izgleda ovako: Eai za bubrege treba

podelit i na tr i dela i pit i ga, kao Sto je vec soomenutoujutru kao prvo, u podne i uvece, kao poslednje predspavanje - po 112 Solje, odnosno, po 1/3 pripremljenekol id ine prema uputstvu.

Posle daja od zdravca treba uzeti pludni caj (me5a-ni daj od bokvice (nekoliko gutl jaja i l i jednu celuSol ju) , a pos le n jega (sa razmakon od 10 do 15 i l i v iSeminuta) daj od nevena.

Tako je predvideno da se dajevi i sok uzimaju ,,ukrug", po dva do tr i daja, pa jedan do dva gutl jaja so-ka, pa opet dva do tr i daja, pa sok i tako dalje do kraja

dana. To, svakako, ne znadi, da treba dan provest i saSol jom u rukama. Naprot iv, ovo uputstvo treba da po-mogne bo lesn iku da sdm seb i odred i raspored uz ima-nia, uz poStovanje sledeieg: od daja do caja, odno-sno, od daja do soka i obratno, treba da prode najma-n je 10 do 15 minu ta i l i v i5e , po Ze l j i . Tokom popodnevabolesnik ce ose6at i pojacanu Zel ju za sokom, koj imoZe uzet i onol iko desto kol iko Zel i - do granice od500 ml. "r

Ako bo lesn ik u toku dana zasp i , os tav imo ga dok sesim ne probudi, a posle neka nastavi sa svoj im , ,pro-gramom". Kao Sto je ve6 ran i je u kn j i z i napomenuto ,125 gramaje kol idina soka koja je potrebna zalerapi-ju i leden je . Sve Sto je v iSe od toga bo lesn ik uz ima posvojoj 2el j i i osecanju gladi.

eaj za bubrege treba piti samo u toku prve tri sed-mice, a onda, posle pauze od dve do tr i sedmice moZese ponovo korist i t i , opet u trajanju od tr i sedmice. Te-rapi ja podrazumeva koriS6enja sokova od povria i da-jeva !

" Preporudu je se uz iman je S to ve6 ih ko l id ina 6a ja odZalt i je, odnosno pludnog daja, Sto moZe preuzet i ulo-gu vode u s luda ju 2ed i ! Pomenut i ia jev i ig ra ju veomavaZnu u logu, pa Sto ih bo lesn ik v iSe kor is t i , to bo l je ponjega.Uz iman jem t ih ma l ih ko l id ina tedne hrane gu t l ja j po

gut l ja j , p r inudno do laz i do dobrog me5an ja s p l juvac-kom u ust ima, Sto potpuno rastereiuje organe zava-renje.

Za vreme terapi je u vei ini s ludajeva ni je potrebnomirovanje u krevetu vei , naprot iv, bolesnik koj i je po-k re tan t reba da rad i , kako b i odvra t io mis l i od je la ibo les t i .

U terapiju treba ukljuciti i druge 6ajeve, ukoliko bo-lest to zahteva (vidi strane 55 do 59)!

50

NAJVAZNIJI CN; EVI ZALECENJ E RAKA

1. Caj od Zalf i jePRIPREMA: Jednu zaravnjenu ka5iku Zalt i ie stavit i

u l12 l i l ra k l judale vode iostav i t ida vr i t r i minuta, sk lo-n i t i s vat re, a zat im dodat i po jedan prstohvat kantar i -ona, nane i matidnjaka. Posle toga sve zajedno ostavi-t i da s to j i pok lopl jeno deset minuta.

Za ispiranje grla l istove Zalf i je prel i t i vru6om vodomi ostavit i da stoj i deset minuta ( jedan prstohvat najednu Solju vode).

ZaltijasadrZi mnogo etarskih ulja koja su veoma va-Zna za ispiranje grla, al i ih u daju za pi jenje (u okviru,,totalne terapije") ne sme bit i , pa se on mora kuvatitadno t r i minuta. Posle t r i minuta u l je je kuvanjemiSdezlo, a u istom trenutku oslobada se jedan Zivolnovalan element, koj i je od Zivotnog znadaja za sve i le-zde, kidmenu moZdinu i medupr5ljenske diskove. Sto-ga celog Zivota treba svakodnevno pit i daj od Zalf i je.Ko stalno pi je daj od Zalf i je te5ko da 6e se ikad razbo-le t i .

Napomena: Ako je daj bolesniku preterano gorak,ostatak od trave u sudu rtoZe se bacit i , umesto dastoj i u vodi deset minuta sa ostala tr i caja.

Caj od Zaltije smatram najvaZnijim dajem od svihdajeva, koj i bi trebalo pit i celog Zivota. Nije uzalud jed-nom pr i l ikom pisao jedan r imski naudnik : , ,Za5to joS

51

umirat i , kad u vr tu ima 2al f i je ! , , , d ime je , razume se,misl io - za6to rano umirati !

.2. Caj za bubregeSASTAV: presl ica (rasiavic) 15 g, kopriva '10 g (naj-

bolje ona sakupljena u prolede), troskot B g i kantarion6 g. Ta koli6na dovoljna je za jednu osobu za periodod tri nedelje.

-'\

PRIPREMA: Jedan prstohvat me5avine pre l i t i sa125 g vru ie vode iostav i t i da s to j i deset minuta, pro-cedi t i u jedan ve6i sud, a na ta log od 6aja joS jednomsipati dve Solje vruie vode i kuvati deset minuta, po-tom tako skuvan daj procedit i u ist i vei i sud, i ime cese oba daja izmeSati i mi tako dobijamo daj za bubre-ge.

Mnogi 6e pitat i - za5to baS ovako spravl jat i eajzabubrege? U daju za bubrege nalazi se pet sastojakakoji se ne smeju kuvati, poSto se kuvanjem uniStava-ju. Tu je i Sesta materi ja, kremena kisel ina, koju dobi-'amo kada talog od 6aja kuvamo deset minuta.

Cajza bubrege sme se pit isamo tr inedelje. Hladan,ujutru na ta5te, pre rudka i uvede pre spavanja po pola5olje.

tajza bubrege treba, pre svega, koristiti kod svakeupale i pre operacija. preventivno, ova tronedeljna te-rapija sa dajem za bubrege moZe se primenjivati tr i dodet i t i puta u godin i , a l i sa prek id ima od najmanje dvenedel je !

Uz moju me5avinu cajaza bubrege mogu se korist i-t i i drugi dajevi za be5iku i za bubrege, s t im Sto semoraju spravljati onako kako je receno za d,aj za bu-brege po mome receptu.

52 53

3. Caj od zd ravcaPRIFREMA: Jedan prstohvat 6a ja pre l i t i sa 125 g

vrude vode i ostavit i da stoi i deset minuta. Od tog 6a'ja treba svakodnevno, gutl jaj po gutl jaj pit i po jednu

Sol ju , a l i ne v i5e.daj od zdravca apsolutno je neophodan kod svih vr-

sta raka, narodito ako je pacijent vei bio zra6en, jer

on sadrZi izvesnu kol id inu radi juma.

4. Me5ani Plucni cajOvaj daj, koj i sadrZi dosta prirodnog kalci juma, pre-

porudujem svima koji boluju od raka'SASiAV: ,,Mu5ka" i , ,Zenska" bokvica, islandska

mahovina, plu6njak, dobricica, divizma i (ako se moZe

nabavi t i )da j , d i je je la t insko ime Meum Mute l l ina ' Od

me5avine t ih dajeva (na ravne delove)jedan prstohvat

pre l i t i sa 125 g vru6e vode iostav i t i da odsto j i deset

minuta.Nije obavezno da sve navedene bi l jke budu zastu-

pl jene u pripremljenom caju. To je daj koj i bolesnik

moZe piti koliko leli - Sto vi5e to bolje'

Merenje daieva: ako je bi l jka grubo sitnjena -

jedan prstohvat, a ako je f ino sitnjen - 112 kafene ka-

5 i6 ice.

III

POSEBNE VRSTE RAKA

koje, u okviru , , totalne terapi je",zahtevaju dodatna up{tstva

Tumor u mozguU okv i ru , , to ta lne te rap i je " , kao dodatak , p i t i sva-

kodnevno po jednu do dve Sol je matidnjaka, ohladen,gut l ja j po gut l ja j . Zataj daj moZe se uzet i bi lo koja vr-sta matidnjaka i l i v i5e vrsta me5ano. Za spravl janjedaja jedan prstohvat matidnjaka prel i t i 2a125 g vruievode i ostavi t i da stoj i deset minuta.

Rak ocijuKao dodatak osnovnoj terapij i , rasporeden na ceo

dan, p i t i jednu Sol ju daja od t rave v idac, oh laden, gu-t l jaj po gutl jaj. Za pripremu caja, jedan prstohvat vid-ca pre l i t i sa '125 g vruce vode iostav i t i da s to j i desetm inu ta .

Rak na dojkama, jajovodima' : i matericiSvakodnevno, kao dodatak osnovnoj terapij i , gu-

t l jaj po gutl jaj pit i po jednu Solju daja od me6avine

55

IIIIIItI

brdske hajdudice i virka, sa iutom i l i belom mrtvomkoprivom. Za pripremu daja, jedan prstohvat brdskehajdudice i l i v i rka, i l i me5avine to dvoje, uz dodavanjejednog prstohvata mrtve koprive, prel i t i sa 125 g vruievode i ostav i t i da s to j i deset minuta.

Rak nepca, usne, jezika,vratnih Zlezda i grkJjana

Tro5it i daj od bedrenike, kao i u sludaju di f ter i je(s t rana101) , kao dodatak , , to ta lno j te rap i j i " , i to sv ih 42dana. Postupak: Sa jednom ka5ikom daja ispirat i gr lo,a onda isp l junut i . Sa drugom ka5 ikom urad i t i i s to . Sat re6om ka5 ikom dobro isp i ra t i , odnosno grg l ja t i , a on-da i pop i t i . Ta j pos tupak ponav l ja t i des to u danu. Rad ispravl janja daja, jednu kafenu ka5idicu korenja bedre-n ike kuvat i t r i m inu ta u 125 g ( jedna So l ja ) vode.

Rak koZeAko je rak prednika 0,S do 1,0 cm, nekol iko puta

preko dana, kao dodatak osnovnoj terapij i , po bole-snom mestu blago kvasit i sveZim sokom od ruse (iut irosopas). Za tu bi l jku je karakterist icno da se iz njepr i l ikom lomt jen ja s tabl j ike i t i l is ta os lobada jedan Zu-t i , gorki sok. Medutim, ako je provr5ina zahvaiena ra-kom koZe veia, tada treba precizno kvasit i samo poivici zahvaienog mesta, do zavr5etka zdrave koZe.

Zintival ja uzimati iaj od Zutog rosopasa, i l i ruse, zakvaSenje i l i pranje, al i samo oko rane. Za spravl janjecaja jedan prstohvat ruse prel i t i sa 125 g vruie vode iostavit i da stoj i deset minuta. Caj korist i t i ohladen, ajo5 bolje mlak. MoZe se korist i t i i t inktura nadinjenaoct ruse. JoS jednom skreiem paZnju: nikako ne nano-sit i na otvorenu ranu!!56

Rak kostiju i pluca i TBCpluca

Kada se radi o raku pluia, val ja posebno brinuti osv im e lement ima terapi je , jer ie bo lest , u prot ivnom,vr lo brzo podet i da s t ide premoc nad organizmom. Pa-c i jent t reba obavezno i u Sto vedim kol i6 inama, gut -l ja j po gut l ja j da t ro5 i p lucni da i , .kao ica j od nevena,koji se priprema na ist i nai in kao i daj od zdravca.

Ako nastanu bolov i u grudima, obavezno pr iprema-ti obloge od presl ice (rastavi6). Obloge se mogu pravi-t i i od bioloSki zdravog kelja (vidi: Rak jetre), a i od tzv.lekov i te zeml je (Hei lerde) . U per iod ima bez obloga nagrudi u t r l javat i mast od nevena (nemadki : Calendula 'sa lbe) i l i u l je od nevena.

Ako je za vreme terapije srce slabo i nastaju te5ko-ie sa srcem, tr i puta na dan uzimati 20-30 glogovihkapi , a ako je srce uznemireno - is tu ko l id inu kapiododoljena.

U s ludaju TBC pluda, uz p lu in i da j t reba jednomdnevno uz imat i i po jednu ka5id icu semena od Si roko-l isne bokv ice, sa malo vode i l i da ja. U aust r i jsk im apo-tekama poznato pod nazivom Flohsamen'

Rak jetreSvakodnevno, kao sastavrt i deo celokupne terapije,

treba pit i po dve Solje daja od krompirove l juske, gu-t l ja j po gut l ja j , oh laden i l i topao. Jednu Saku s i roveljuske od krompira, za spravl janje tog daja, treba kuva't! dva,Q9,6etir i minuta u dve Solje vode. Ako caj pri japaci jentu, to je znak da je pot reban je t r i ! Ako mu sme-ta n jegov ukus, n i je ga potrebno p i t i .

U okviru ledenja raka jetre trebalo bi pripremati iobloge od l istova kelja, uz naknadno utr l javanje ma-

57 '

s l inovog u l ja i l i kan tar iona sprav l jenog sa mas l inov imul jem. Ove obloge preporuduju se i za sve vrste raka, anajbol je se pr imenjuju na ledima (krst ;a).

Postupak: Uzet i t r i l ista kel ja, biolo5ki gajerrog, pro-v lad i t i ih k roz top lu vodu da o tpadne pr l jav5 t ina .(Spo l jn i l i s tov i su na jbo l j i ) . L is tove va l ja t i s tak lenombocom sve dok se ne isprave.

'"r',

Uputstvo za one koji ne znaju kakose pr iprema oblog:

U krevet poloZit i vuneno iebe ispresavi jano po du-Z in i (S i r ina oko 50 cm) , na n jega po loZ i t i p la tnenu k rpuSi r ine 25-30 cm a na n ju joS jednu k rpu sa izva l jan iml is tov ima ke l ja . Po loZ i t i dva l i s ta , jedan pored drugog,i jedan odozgo. UnutraSnje strane l istova stavi t i za-jedno sa krpom na leda, odnosno, bolesno mesto, ko-je smo pre thodno lako namaza l i m lak im u l jem, pa sadrugom platnenom krpom dobro i dvrsto uvi t i t rup bo-lesnika, a onda preko svega toga omotat i i vuneno ce-be. Takav oblog mora dobro i dvrsto da naleZe, da nemoZe da iskl izne, po5to treba da ostane preko noci.Ako takav oblog ne naleZe dobro i cvrsto, paci jent ceimat i ose ian je h ladno6e, pa b i mu dak b i lo i h ladno,Sto bi bi lo samo Stetno. U takvom sludaju oblog bi t re-ba lo odmah sk inu t i . Inace, ob log t reba sk inu t i u ju t ru imesto odmah isprat i toplom vodom i dobro obrisat i .Zat im treba utr l jat i ne5to ( jednu do dve kaSidice) mla-kog ul ja na bolesno mesto, a onda stavi t i toplu krpu,ko ja se moZe ponovo uk lon i t i pos le neko l i ko minu ta .

Napomena: Pre stavl janja obloga paci jentu trebada bude ugodno toplo. ako ni je tako, paci jent bi kraievreme trebalo da le2i dobro pokriven u krevetu i l i za-gre jan te rmofor ima i l i e lek t r i cn im jas tuce tom.

58

Rak ZelucaSvakoga dana, kao dodatak osnovnoj terapi j i , p i t i

po lako , gu t l ja j po gu t l ja j , po jednu So l ju oh ladenogdaja od pel ina i l i k idice. Za pr ipremu daja jedan prsto-

hvat b i l j ke spus t i t i samo t r i sekunde u v ru iu vodu.Ako je red o nekom nervoznom obol jenju Zeluca, do-datno val ja pi t i i po jednu Sol ju daja od odol jena sa pe'

l inom. Priprema: pola ka5idice mlevenog korenja odo-l jena kuvat i t r i m inu ta u jedno j So l j i vode, a za t im takonapravl jen daj samo tr i sekunde prel ivat i preko jed-

nog prs tohvata pe l ina .

Rak slezine i pankreasaKao dodatak ,,totalnoj terapij i" sval<og dana, gutl jaj

po gut l ja j , p i t i po jedan l i tar top log i l i oh ladenog 6ajaod ia l f i je (nac in pr ipreme, v id i s t ranu 51 ) . Preporu iu juse i vruie kratke obloge od tr ina, presl ice i l i ovseneslame. Za pr ipremu obloga t r ine samo pre l i t i v ru6omvodom (jednu Saku tr ina na l i tar vode) i ostavit i da sto-j i deset minuta, dok pres l icu i l i ovsenu s lamu t rebastav i t i da se kuvaju, u is tom kol id inskom odnosu, de-set minuta na t iho j vat r i . (Obloge pr imeni t i samo akosmo u tome ve5ti, jer pogre5no napravljen oblog je ve-ca Steta od kor is t i . V id i s t r .58) .

Rak prostate i mo5nicaSvakodnevno, kao dodatak , , totalnoj terapi j i " , gu-

t l ja j po gut l ja j , pi t i po dve Sol je ohladenog caja od vr-bovke. Za spravl janje 6aja jedan prstohvat vrbovkepre l i t i sa 125 g v ru6e vode i os tav i t i da s to j i deset mi 'nu ta .

#

Ako se teSkoce...

Povremeno se dogada da pr i l ikom pr imene , , to ta lneterapije" nastanu te5kode, koje bolesniku oteZavajuterapiju. lzdavad je u nekoliko razgovora sa autoromknj ige pr ikupio neka dragocena uputstva, ko ja su ov-de ukratko iz loZena-

Vrlo desto se dogada da bolesni bd raka pate od za-tvora, i l i imaju teSkoie sa stol icom u vreme podetkaterapije. Preporuduje se da, ve6 prema stepenu ozbil j-nost i bo lest i , pac i jenta k l is t i ramo dubokim k l izmama,svakodnevno i l i rede. Preporuduje se ponavljanje kl i-zme nekoliko puta, dok ne pote6e relativno bistra vo-da. Zapazicete da ce razloga za klistiranje biti iak ipred sam kraj , , totalne terapije"! Kateter mazati jeko-dermom i l i kantar ionovim u l jem. Kl izme se mogu pr i -premati sa blagim dajem od kamil ice i l i , ako je zatvorozbil jni je prirode, u debelo crevo uvuii komad buterau dvrstom stanju.

Na ovaj nadin se, u okviru terapije sa sokovima i da-jevima, st imuliSe sistem portne vene (vena portae), patelo gotovo 100% apsorbuje mnogo od onoga Sto je ucrev ima joS upotrebl j ivo.

Pacijenti desto ne mogu da prihvate uputstvo da zavreme ,,totalne terapije" ne smeju primati nikakve me-dikamente, pa ni druge, inace korisne, prirodne leko-ve, homeopatske preparate i td. Bolesnik s t ime, pro-sto, mora da se pomiri.

Pacijenti koj i su pre podetka terapije trpeli bolove iZ ive l i u us lov ima u ko j ima se dan i l i spavanje nocu n i -su mogl i zamis l i t i bez odredenih farmaceutsk ih i l idrugih preparata, desto smatraju da se takav ,,reZim"mora nastavit i i za vreme Brojsove ,,totalne terapije".Oni koj i u tome ostanu dosledni cesto doZivl javaju ne-pri jatna i bolna iznenadenja, kao prirodnu reakciju

60

poj avesvog organizma na nepoStovanje odredenih zakonito-s t i lecenja pr i rodnim putem (poremedaj i f unkc i je t imf-nog sistema, povi5ena temperatura, oteZan rad bu-brega, srca, razl idit i bolovi i td.).

Da bismo izbegli takve te5koce, terapiju treba bezu-s lovno d isc ip l inovano sprovodi t i , a samo u s ludajustvarne opasnosti zatraZit i jednokratnu pomo6.

U svakom sludaju, ako nastanu te5koce, proverit isledece elemente:

a) eventualno pr isustvo arsenika u ku i i (naf ta l in ,sredstva protiv insekata, sintetidki kamfor, DDT itd.).

b) postojanje geobiolo5kih uticaja (podzemni vode-n i tokov i ) . U nemogucnost idoz ivanjatehnidara sa ins-t rumentom za otkr ivanje podzemnih vodenih tokova,prva pomo6 bi la bi, ako je potrebno, viSe puta prome-nit i krevet, odnosno mesto za krevet, dok se ne nadekrevet, odnosno mesto na kojem pacijent moZe mirnoda prospava noc.

c) stol ica mora bit i redovna. Vei prema stanju bole-sti , kako je vec napomenuto, pacijenta kl ist irat i sva-koga dana i l i rede.

d) da l i pac i jent pr ima hemi jske i l i druge preparateu obliku injekci ja, tableta, inf uzi je i td. Reakcije 6e bit ineuporedivo burni je nego kad pacijent ,,normalno" Zi-vi. Odmah obustavit i primenu takve paralelne terapi-je, ukoliko lekar ne zakljudi da je 2ivot pacijenta u ne-posrednoj opasnosti.. e) da l i se pacijent u svim pojedinostima preciznopridrZava uputstava za primenu terapije (dajevi, kol idi-ne, nadin spravl janja dajeva, redosled i nacin uzima-nja dajeva i sokova).

f) da l i je pacijent po5teden stresova i trzavica iokruZen paZnjom i l jubavlju svojih ukucana?

g) da l i je povrie (ako se za terapiju koriste sveZecedeni sokovi) biolo5ki zdravo (bez ve5tadkih dubrivai hemijskih sredstava za zaStitu od Stetocina).

61 '

Ako je s tan je bo les t i veoma te5ko, b i lo b i dobro da ,ve6 od samog podetka te rap i je , sami sprav l jamo i me-Samo sokove od biolo5ki gajenog povria. U svakomsluda ju vod i t i raduna o prav i lnom doz i ran ju l v id i s r ra -ne 48) .

LECENJ E RAKA,,TOTALNOM TERA"PI JOM "

Rani je sam p isao da , , to ta lnu te rap i ju " p ro t i v rakatreba provodit i samo pod nadzorom lekara. To sam di-n io ug lavnom zato da b i lekar i rc ,kom odv i jan ja te rap i -je mog l i i t reba lo da pra te tok leden ja za jedno samnom, a l i i zbog k rv r iog pr i t i ska kako b i , uko l i ko joprev isok , mog l i pomo6i bo lesn iku . lpak , shvat io samda ve l i k i b ro j lekara ne Ze l i da razgovara o narodno jmed ic in i i lecen ju p r i rodn im putem, da odvra ia ju pa-c i jen te od moje te rap i je , pa prep isu ju i med ikamenteko j i su uz moju te rap i ju apso lu tno Ste tn i .

Zavreme te rap i je n isu dozvo l jene n i in jekc i je n i z ra .cenja. DoduSe, desto ni je dobro nesto radit i iza ledalekara , po5to b i pac i jen t i , toboZe, mog l i b i t i zaveden i .Svakome prepu5tam da od lud i za sebe da l i ce te rap i -ju p rovod i t i pod nadzorom lekara i l i ne . O tome, kakosami moZemo odred i t i svo j k rvn i p r i t i sak , d i ta j te na1 1 6 s t r a n i .

, ,To ta lna te rap i ja " se ne sme pr imen j iva t i odmahposle operaci je, nego se mora dekat i najmanje mesecdana, a u nek im s luda jev ima i do pe t mesec i . U sva-kom s luda ju - dok se rekonva lescent ne oseca do-vo l jno o jadan. U tom per iodu cekan ja svakodnevnot reba p i t i ' l 116 do 1 /8 l i t ra soka, a za to v reme se hran i t iS to p r i rodn i je , sa Sto je moguce v ise hrane u pr i rodnom ob l iku . Za osobe u takv im us lov ima nepovo l jnoje da t roSe meso i mesne preradev ine , be l i Secer , be loo1

braSno kao i hranu industr i jskog porek la. Sto se t idesokova od povria, treba ih tro5it i uvek pre obroka, uzpropisane dajeve, kao za vreme ,,totalne terapije".

Posle 42-dnevne terapije podinje specijalniper iod za bolesnika - per iod prek idanja g ladovanja,u ko jem se on ponovo polako navikava na normalnuishranu, na jbol je prema nekom od uputstava za b io lo-Sku ishranu (pr imer : kn j iga , ,Z ivet i bez bolest i " , autoraE. Gintera (Gtlnther).. Obratit i palnju na umetnutidoda-tak na kraju knj ige. Navikavanje na redovnu ishranuposle Sest nedelja terapije gladovanja treba da trajeotpr i l ike ko l iko i sam per iod g ladovanja. u svakomsludaju i dal je, za period od dve do Sest nedelja, uzi-mat i od 1/16 l i t ra (po la Sol je) soka od povrca dnevno,gutl jaj po gutl jaj. U smisl i brZeg oporavljanja, impera-t iv je izbegavanje sv ih obl ika Stetne hrane (meso, be l iSeier, bel i hleb, svi proizvodi koj i sadrZe beli Secer ibe lo bra5no, industr i jsk i preradena hrana, a o a lkoho-lu , duvanu i crnoj kaf i da i ne govor imo).

Moja terapija sa sokovima od povrca i dajevima nesamo Sto vi5estruko pomaZe u ledenju raka, nego i uledenju s ledei ih bo lest i :

artritis, arloza (upale koie razaraju zglobove), koks'-artoza (oboljenje zgloba kuka), osteoporoza (gublje-nje kalci juma u kostima), spondilartoza (istro5enostpr5 l jenova u grudnom i s lab inskom delu k icme), kaoi mnog ih d rug ih .

Kod sv ih ov ih obol jen ja , , to ta lnu terapi ju" t reba pr i -menj ivat i samo t r i nedel je , a l i na potpuno is t i nadinkao u slucaju raka i uz tro5enje caja od ZalliieiEaiazabubrege. (Medutim, ako je primenjujemo 42 dana, te'rap i ja nam ni u kom s ludaju neie Skodi t i , ve6 b ismobi l i s igurn i j i da smo os lobodeni pr isustva eventualn ih

' Uskoro izlazi iz Stampe, od istog izdavada

63

#t

fi

i e l i j a raka . ) Os im toga, b i lo b i veoma preporud l j i vo dasvakog t re ieg do pe tog dana, kod sv ih pomenut ihobo l jen ja zg lobova, p rovod imo te rap i ju uz p r imenukupki za celo telo, uz upolrebu presl ice, t r ina' i l i ovse.ne s lame.

Zeleo bih da napomenem da , , totalnu terapi ju, , sta-r i je osobe' lakSe podnose, po5to im gladovanje ne pa_da tako tesko , i n i je im po t rebno to l i ko s reds tava zavraianje snage i rani je te2ine. \ r

Veoma je vel ik i broj l judi dobro podneto moju 42.-dnevnu te rap i ju sa sokov ima i ia jev ima i vec inom suozdravi l i bez recidiva. Licno sam vodio terapi ju prot ivraka kod oko 2000 osoba, svima govore6i: , ,Ako imatepoznan ike i l i rodake ko je moida bo lu ju od raka , i l isumnja ju da ga ima ju , mo l im vas , p reporudu j te da l jemoju te rap i ju , a i on i neka to d ine . , ,Jedan iovek mi jegovor io da je te rap i ju p r imen j ivao ta ino prema moj imuputs tv ima, i pos le nede l ju dana pr imet io da mu onakor is t i . Odmah ju je p reporud io sedmor ic i d rug ih bo-lesn ika od raka I sv i su ozdrav i l i . Mo l io sam za da l jepreporuke, po5to su mnog i pac i jen t r r lo laz i l i i zda leka(Hamburg , L ibek (LUbeck) , i z ce le SR Nemaike , Ho-land i je , Be lg i je , Sva jcarske , Kanade, SAD i td . ) . L jud i_ma sam govor io da t reba da ima ju na umu da nemasvako mogucnost da tako da leko pu tu je . Mo j je c i t jb io i jes te da pomognem Sto vec im bro ju bo lesn ikaod raka i d rug ima ko j i su p r iv idno ne iz le i i vo bo lesn i .

Godine 1950, posle; pr imenj ivanjr totalne terapi jet , ,i z ledena je p rva bo lesn ica od rake . Do sada sam pr i_mao i led io bo lesne od raka do jke , tumora u g lav i , ra -ka grk l jana , raka na endokr in im Z lezdama, raka p luca ,raka jetre, raka kost i ju, raka debelog creva i td. , kao ipac i jen te ko j i su zbog z raden ja ima l i ve l i ke opekot inena koZi.

Zato Vas pozivam da se oslobodite svakog strahaod mal ign ih obo l jen ja ! Vec ina bo lesn ih od raka , kao i

64

drugi pr iv idno neiz led iv i bo lesnic i , leZe na podruc judelovanja geobio lo5k ih ut ica ja (podzemni vodeni to-kov i , v id i : Geobio lo5k i u t ica j i ) . U te5k im s ludajev ima,takv i bo lesnic i leZe na ukr5tanju podzemih vodenihtokova. Najs igurn i je je dovest i tehni iara sa inst ru-mentom za otkrivanje podzernnih vodenih tokova, koj ice locirati pravac nj ihovog kretanja. U tom slucaju jenajbol je pomer i t i k revet i l i se premest i t i u drugi .

Cesto sam dobi jao p i tan ja, kao na pr imer - da l ibo lesnic i u okv i ru moie , , to ta lne terapi je" mogu jest i ine5to hleba, nleda, jaja i l i povrca. l l i , da l i bi uz terapi-ju mogli pit i sokove od crnih r ibizl i , malina i l i bunde-ve. Dalje, ritnoge je zanimalo; da li bolesnici mogtluporedno primati i medikamente. Meni st iZu takva idrr.tga pitanja. Evo objaSnjenja s t ime u vezi: U mojojkn j iZ ic i , na s t ranama (471kra jn je prec izno je opisana,,totalna terapija", po kojoj za vreme od 42 dana bole-snik moZe za hranu korist i t i sarno me5avinu sokovapo mome receptu i odgovara juce:dajeve. U nekim s lu-ca jev ima je , povremeno, dopuSteno soku dodat i pomalo l imunovog,ssls, al i nikako,sok,od jabuka! SveZeisceden sok od jabuka bolesnik bi mogao povremenouzeti s6m; al i nikada umeSan u sokove za terapiju.Caj od Zaltije sa ostala tri iaja sa kojima se on pripre-ma bolesnik moZe p i t i ko l iko Zel i , a l i samo bez SeCe-(a.

Ukoliko bolesnik ne bi po5tovao moja uputstva, naprimer uporednim uzimanjem hrane i l i primanjem me-dikanienata, uspeh bi bio znatno odloZen i l i cak dove-den u pitanje.

Po mojo j proceni , zahval ju ju i i ; to ta lno j terapi j i " ,ponovo je ozdravi lo oko 40.000 bolesnih od raka i dru-g ih pr iv idno neiz lec iv ih bolest i . Umr l i su samo oni ko j isu, pored terapije, primali medikamente koji razaraiu6el i je i l i in jekc i je . Uz pr imenu sredstava ko j ima ses luZi zvanidna medic ina ne uniStavaju se samo cel i je

65

rtt l

nL I

rr

ri

rl

ttt"

raka, nego, na ialost, i mnoge zdrave celije tela. Sma.tram da iel i je raka ne treba opisivat i kao bolesne iel i .je nego, prosto, ie l i je koje pr ipadaju raku. One Zive is-kl jucivo od balasta koj i dovek unosi u sebe sh svoj imje l ima. Nasupro t tome, te ce l i je ne mogu 2 ive t i od sa .mih sokova od povr6a.

Veru jem da sam ov im odgovor io i na p i tan ja mno-g ih lekara ko j i su mi p isa l i i n isu verova l i da dovek bezbelandevina moZe Ziveti 42 dana.r..

Na kraju, l jubazno bih pozvao sve one koj i se bavemedicinskom naukom da naudno ispi taju uspehe mo.je terapi je u ledenju raka i drugih pr iv idno neiztecivihbolest i , kako bi , zajedno sa mnom, pomogl i napace.nim l judima.

Podset imo se samo ko l i ko je , i kako su ve l i ka , o tk r i -ia koja su ostvar i l i zvanidno nestrudni i neadekvatnoobrazovan i l jud i je r je , u k ra jn jo j l i n i j i , na jvaZn i j i uspehi ono Sto kor ist i dovedanstvu. To bi nauka trebalo daprizna, cak i onda kad je to za nju jo5 neobja5nj ivo!Bez obzira od koga i odakle dolazi !

Cesto se, naime, dogada da se odredeni predmetnaudno isp i tu je , a pos tav l jen i c i l j se ne dos t igne n ipos le Sezdeset i l i v iSe god ina . A onda se po jav i nek ijednostavan, al i darovi t dovek iz naroda, koj i je mo-Zda, igrom sludaja, na5ao ono pravo, kao na pr imer us luda ju leden ja bo lesn ih od raka i td . Tada pos t ignuteuspehe nauka i Sko lska med ic ina ne mogu tek takoda ignor iSu i cak odb i ju da ana l iz i ra ju i i sp i ta ju ponu-den metod. Smat ram da b i t reba lo da u ovom s luda juraz l id i te ins t i tuc i je i sama Sko lska med ic ina pr ihva tepoziv i obave svoj deo posla.

Bio bih sreian kad bi se moja , , totalna terapi ja, , mo-gla dal je pobol j5avat i u kombinaci j i sa drugih uspe-Sn im metod ima leden ia raka .

66

I.EUKEMIJADana 1. oktobra 1952. godine otkr io sam da leuke-

mija ni je i ne moZe da bude rak krvi, nego samo raspa-danje iel i ja krvi, izazvano oboljenjem sistema portnevene. To oboljenje je lako izledivo a t ime i tzv. leuke-mi ja . (V id i : od s t rane 69 i da l je) .

Toga dana su me pozvali u dom jedne Zene koja je

bolovala od leukemi je . Pre nego Sto sam uSao u n jenubolesnidku sobu, n jen muZ mi je rekao zaniu da bolu-je od leukemi je , da je b i la na pregledu kod sv ih lekarau krugu od 200 km i da su joj tu di jagnozu svi potvrdi l i .

- Za5to si me onda pozvao? | ia znam da je leuke-mi ja neiz led iva.

- Ona, u stvari, ne zna od dega boluje, a mi hoce-mo da joj ispuniho svaku Zelju pre nego Sto umre. Po-Sto je dula za tebe i lralila da dodeS, molim te da je

bar malo ute5iS.- Al i , to je isto kao i lagati coveka.USao sam u nienu sobu i, viSe za sebe, izvr5io ir is-

-di jagnozu i to samo zato 5to ni u jednoj knj izi ne stoj ikako se leukemija moZe identif ikovati u odima. Ako je

kod n je ve i to l iko lekara utvrd i lo leukemi ju , pomis l ih ,di jagnoza mora bit i tadna. Moja dotada5nja razmiSlja-nja i iskustvo govori l i su rni da leukemija ne moZe bit irak krvi, nego samo raspadanje iel i ja krvi, prouzroko-vano oboljenjem sistema porlne vene. Danas znam datu bolest izazivajedna vrsta dusevne depresije, Sto je

ba5 kod ove Zene bi lo sludaj. Kad sam dobio tu potvr-du, znao sam i 5ta treba cinit i .

'67

Rekao sam Zeni Sta bih radio na njenom mestu, pasam joj odmah pripremio kratak oblog, poSto je veiimala temperaturu od 40 s tepeni . .

- Mojoj Zeni si sada tol iko ispri iao - ume5a semuZ - da je poverovala da ce ozdravit i .

- Razume se da 6e ozdravit i .On to ni je verovao:- Zar t i n isam rekao da smo obiSl i to l iko lekara i

da imamo k l in idk i a test? ' - r- Ako je i 100 lekara reklo da tvoja Zena uskoro

mora da umre, ja t i kaZem da ce ozdrav i t i !- Al i , Brojse?- Tadno znam Sta sad mis l iS, a l i to sada n i je va-

Zno. Dragi Roberte, kod tvoje Zene sam otkrio Sta jesuSt ina leukemi je i zato ta bolest u moj im odima v iSenije opasna. Sada mogu i da vam savetujem da u sve-mu st r ik tno postupi te onako kako b ih ja c in io na va-Sem mestu

- Dodi ovamo i uver i se u leks ikonu da leukemi judo danas jo5 niko ni je izledio, reie njen muZ.

- To je, dakle, i viSe od 100 lekara. Tvoja Zena ieozdravit i ivi sade morate da uradite ono Sto bih ja udi-nio da sam na va6em mestu.

Oti5ao sam kuci pa sarn, radoznao, te iste noiiotvorio leksikon i ditao. Uskoro, kad sam sve proci-tao, viSe nisam verovao ni svome razumu. Posle nede-l ju dana viSe nisam izdrlao, pa sam se biciklom odve-zao do njihove kuce i gle, ona zauzeta poslom, ka2emi da vec 4 dana po malo pomaZe u kuhin j i . Posle petgodina poginula je u saobra ia jno j nesre i i . Od tadami v iSe n i jedan obole l i od leukemi je n i je umro, pod

uslovom da je imao samo leukemi ju . Pre dve godine uroku od 10 meseci kod mene je na savetovanju bi lo 28bolesnih od leukemi je i sv i su, prosedno posle Sestdana, mogli da rade. Zato se vi5e nemojte bojati tebolesti , jer je ona, u stvari, oboljenje sistema portnevune i po mome miSl jen ju n i ie rak.

Kako se leci leukemija?Prvo, potrebno je razmotrit i kakva je duSevna pat-

nja po sredi, poSto, kao Sto je vec redeno, zbog duSev-ne depres i je do laz i do otkaz ivanja funkc i je s is temaportne vene. Uzrok takve depresije cesto moZe bit i ne-Sto prosto, beznadajno, Sto pacijentu desto ni je ni po-znato. Zato, dragi obolel i od leukemije, razmiSljajte,gde b i mogao b i t i uzrodnik i nasto j te da ga otk lon i tedu5evnim opu5tanjem. Kad to uradi te , post ignuto jevei mnogo.

Terapija: Svakodnevno treba pit i 1/4 l i tra soka odpovria po mome receptu iz ,, totalne terapije" (al i nepr imenj ivat i , , to ta lnu terapi ju" ! ) . Uz to moZete p i t i i je-st i ono Sto je zdravo i korisno, izuzev masnih supa,govedeg mesa i svinjskog mesa (u stvari, pravi receptbi bio potpuno se odreci mesa, belog Seiera, proizvo-da od belog bra5na i td . , a da ne govor imo o crnoj kaf i ,duvanu i a lkoholu i jak im zacin ima!) Preko dana p i t i sa-mo sok od povrca. gutl jaj po gutl jaj, al i najvaZnije je dato dinite kratko pre obroka. Sistem portne vene auto-matsk i pr ima te koncentrovane v i tamine, minera lei td . VaZno je obrat i t i ve l iku paZnju na s t rane

6,ai za bubrege, caj od Zalf i je, podgrejana je'

la, ostrovi protiv moljaca itd.). Svi koj i provode ovu te'rapiju bez daljeg mogu da, kao nekada, ponovo radeved posle Sest dana, pa makar im lekar i govor i l i da cesamo vr lo kratko Z ivet i .

69

' Na deo trupa od struka do ispod miske obavit i komad platna umo-den u hladnu vodu i isceden. Preko tog platna stavit i drugo suvop la tno , pa ve l i k i pe5k i r , pa vuneno i l i pamudno Cebe, tako da je bo .lesnik utopl jen. Trajanfe 30 minuta.

6B

VaZno je, razume se, najmanje 42 dana uzimati po114li tra soka. Ukoliko su po sredi i neke druge bolesti ,treba ih ledit i paralelno, onako kako je za svaku poje-dinadno odredeno u ovoj knj izi. Pacijenti koj i ne reSesvoje najteZe duSevne konfl ikte gotovo su neizledivi.Osim toga, veoma je vaZno vodi t i raduna da u ku i i ne-ma sredstava protiv moljaca, sprejeva protiv insekata,osveZivada vazduha za WC itd.).. t r \

Kakvu du5evnu palnju, pitaiete, moZe da trpi rnalo detekoje obol i od leukemi je. To se moZe, na pr imer, dogodi t i akose dete odgaja s nedovol jno l jubavi i l i je zapostav l jeno u ko-r is t brata i l i sestre i l i osta le dece. Medut im, dogada se dadete bude ka2njeno n i kr ivo n i duZno, a da to n i je u s tanju daprebol i . U svakom slucaju rec je o duSevnom poremeia jukao i kod odrasl ih .

Sta v iSe, leukemi ju mogu dobi t i cak i pas i l i krava. Jedanod mogu6ih uzrokaje okolnost kad je Z ivot in ja b i la u rukamadolr r ih l jud i , pa prodata i l i ustupl jena l jud ima bez l jubavi pre-ma Zivot in jama, koj i s n jom zat im grubo postupaju.

Boravak u bolnrc l je u s ludaju leukemi je suSta suprotnostpotrebama bolesnika. Pre svega, kao 5to je receno, leukemi-ja n ikako n i je rak krv i , pa je zalo i ce lokupno ledenje pogre-Sno. Deca dobi ja ju samrtn i s t rah ve6 kada v ide bel i mant i l .

Kada decu le i imo od leukemi je moj im metodom, dajemoim 125 g soka dnevno, i l i joS manje, ve i prema starost i dete-ta.

Posle iz lecenja Zene u uvodu teksta o leukemi j i ,broj paci jenata bivao je sve veii i vei i , pa su me jula1964. godine pozvali u sanatori jum ,,Mari ja fon Zig"(Maria von Sieg) u mestu Vigracbad (Wigratzbad) kodVangena u Algoju (Wangen, Allgi iu), u kojem je leZao .gospodin Redler (Rddler), brat vlasnice sanatori juma,oboleo od raka na debelom i tankom crevu, od kogasu lekar i ve i b i l i d ig l i ruke. Hte l i su joS da ga oper iSu iugrade ve5ta6ki zavr5etak debelog creva, al i su rekl i :

70

,,Ako ga operiSemo, uskoro ie umreti, a ako ga neoper isemo, takode neie v iSe mo6i duZe da 2 iv i . "

Njegova sest ra n i je hte la s t ime da se pomir i , n i jepristala na operaciju, uzela je brata iz bolnice i preve'zlaga ku6i. Svakim danom bilo mu je lo5i je, pa su 6la-novi porodice pali u odajanje. Zahvaljujui i odrede-nom spletu okolnosti, saznali su za me.ne, pa su mete lefonom zamol i l i da odmah dodem.

Njegova sestra mi ie za njega rekla da je teSko obo-leo (sumnja na rak). Nisam bio vol jan da idem, al i kadmi je rekla da je njen brat otac osmoro dece, od kojihje najmladem tek dve godine, v i5e n isam mogao daodbijam, pa sam ih narednog dana posetio zajednosa svojom suprugom. Gospodina Redlera sam pregle 'dao i zahvaljujuci ir is-di jagnozi ustanovio da ima rakna tankom i debelom crevu, na Sta je njegova sestraprimeti la: , ,Tako, znadi, ista di jagnoza kao i u bolnici",ira Sta su svih osam prisutnih dlanova porodice zapla'kal i . Na to sam im rekao, ako ne bih mogao da po'mognem, pred pacijentom bih iutao. Osim toga, re'kao sam im da pacijent ima izvanredno dobro srce ijaka pluia, da ie lako izdrZati moju terapiju i da 6e si 'gurno ponovo mo6i da radi. lz njegovog pisma u po'detku knjige moZete videti Sta je on sve mogao da ra'd i po zavr5etku terapi ie .21.maia1977. godine n jemuje bi lo 77 godina, a joS je bio potpuno sposoban zarad.

Uz posredovanje gospodina Redlera do5lo mi je nasavetovanje vise hi l jada l judi sa najrazl idit i j im bolesti-ma. Tako vei mnogo godina gotovo svakodnevno pri 'mam puno bolesnih od raka, a i mnoge sa leukemi 'j om.

71

ZASTO SU, UPRKOS TAEN EDIJ-AGNOZE I PRAVILNOGLECENJA, BoLESTI ersro

N Etz_re tvE?Godine 1944. kupio sam knj igu ar{ora dr med. Ota

Virca {Otto Wirz) sa naslovom ,,Der: Krankheitsbefundaus der Regenbogenhaut der Augen" (Di jagnoza izdu2ice odi ju) .

lz te kn j ige gam saznao za5to desto bolesni l jud i , uztadnu di jagnozu i pravi lno ledenje, ne mogu da se izle-i e po 10 ,20 ,30 ,40 i v iSe god ina . D r V i r c p i se i zmeduostalog da naftal in koj i se mnogo korist i protiv molja-ca i buba-Svaba i ve5tadki proizvedeni kamfor, sadrZearsenik (utvrdeno analizama) i da se udisanjem njiho-vih isparenja izazivaju najrazl i6it i je botesti . On pisedalje: , ,Ovaj otrov najpodli j i je ubica ioveianstva; nje.gove karakterist ike nikada se ne gube izdulice, Sto jeznak da je takvo trovanje gotovo neizlecivo., ' Evo jo6jednog malog isedka iz te is te kn j ige: , ,U jednom dika-Skom l istu objavl jen je sledeii izve5taj: Sestorica bra-ce Je2al i su u raz l id i t im per iod ima u iednom te is tornkrevetu i svi su umrl i u kratkim razr,r. cima, jedan zadrugim. Nj ihova jed ina sest ra, ko ja im je vodi la doma-i instvo, uhapSena je zbog ubistva trovanjem i sedelau zatvoru vec devet meseci. U le5evima je, doduSe, ot-kriven arsenik, al i ne u kol idini na osnovu koje bi semogla podic i optuZnica za ubis tvo t rovanjem. Tada jeadvokat sestre zatra2io analizu unutra5nje sadrZinemadraca na kojem su leZala preminula braca, pa je ot-krivena izvesna kolidina arsenika, koju je fabrika sta-vi la u madrac kao zaStitu od moljaca. Udisanjem togotrovnog gasa nastupila je brza smrt svih Sestorice;t z

sestra je odmah pu5tena iz zalvora."Na osnovu mojih dugogodiSnjih iskustava mogu da

iznesem joS znatno v ise i uveren sam da se gotovo n i -jedna"bolest ne mo2e le i i t i u s tanu u ko jem ima t ihotrova, kao Sto su naftal in, sinteticki kamfor, DDT,sprejevi protiv insekata, predistad vazduha za WC id rug i .

NEKOLIKO PRIMERA IZMNOGOBROJNIH

ISKUSTAVASupruga jednog poznatog advokata doSla je kod

mene .1944. godine i zat ra2i la da je pregledam. Naosnovu ir is-di jagnoze ustanovio sam da ima jedno te'Sko koZno oboljenje. Rekla je da, upravo zbog toga idolazi, jer je od te bolesti pati la vec 42 godine. Za tovreme konsultovala je preko 200 lekara, medu nj imaviSe od 100 dermato loga, a l i do tada n i je b i lo n i na j -manjeg pobolj5anja. Na to sam je joS pa2lj ivi je pregle-dao i ustanovio da je bi la izlolena intenzivnom trova-nju naftal inom i da, zbog udisanja tog otrovnog gasasadr2anog u. njemu ni sa najbolj im metodom lecenjane b i mogla da ozdrav i . Na to je 2ena rek la:

- Dijagnoza sada viSe ni je tacna, jer u stanu uop-Ste nemam naf ta l ina.

- Da se opkladimo u 300 maraka da u s tanu imatena f t a l i n? !

- Tu opkladu cete izgubi t i , gospodine Bro js !- Uveren sam u suprotno!- U stanu sam sama; muZ mi je umro, a deca ved

imaju svoje porodige, pa b ih znala da l i u s tanu imamnaf ta l in .

- Kod Vas u tom pogledu nema nedoumice, jer seto u oi ima jasno vidi, kao na fotograf i j i .

73

Preporudio sam joj da pi je odredeni daj , a cja dru-gim dajem pere bolesnu koZu. Ona to ni je pr ihvat i la,rekav5i da daj mogu sam da pi jem, pa pozva Zenu kojaje do5 la s n jom:

- Ha jde , idemo; opet sam uza ludno iS la .- Sut ra cu dod i k Vama, pa ce te v ide t i da iu na i i

na f ta l in , rekoh, p re nego Sto su o t iS le .- Sto se toga t ice, ni je potrebno da dodete, jer bi

to b i lo uza ludno. . . rSledeieg dana ujutru ipak sam ot isao. Kad mi je

otvor i la vrata i ja je l jubazno pozdravio ,2enaje odmahrekla:

- Znadi, ipak ste doSl i , pa zarYam nisam rekla daiete doci uzalud?

- To je sada nevaZno;ja dolazim iz dvojakog razlo-ga .

- l , t o b i b i l o ?- Prvo, dolazim da Vam pomognem, a drugo, Zeleo

bih sada da se uverim da l i sam tako lo5 di jagnost idari Sto Vam stvarno Zel im dobro. A sada me pust i te ustan, jer vam niSta necu ispreturat i .

Pus t i la me je unut ra . C im sam se na5ao u predso-bl ju, rekao sam joj :

- Hocemo l i da pov is imo opk ladu na 1000 mara-ka?

Pogledala me je zapanjeno, rekav5i:- Ako ste vec oset i l i naftal in, opklada ne moie da

val i . - Ja sam ga, u stvar i , vei i na5ao. Zena je imalaveliki svecnjak od kovanog gvoZda, na kojem je staja-la sveia vel i6ine l i tarske boce. Ta sveCa je bi la distna f ta l in , sk r iven u ob l i k sve ie .

- Sta sad kaZete?- lpak sam izgubi la. lstog trenutka postala je vr lo

l jubazna. Rekla mi je da je sveiu dobi la pre mnogogodina u Engleskoj i da je tada bi la visoka preko me-ta r i ima la p redn ik od 10 do 15 cm. Tu sve6u je dob i la

74

s napomenom da ce slu2it i kao lep ukras u stanu i da,s njom, od tada viSe nece morati niSta da preduzimaprotiv moljaca i buba-Svaba. U njenom stanu smrdeloje na naftal in kao u kakvoj komori sa otrovima. Od-mah je sveia uk lon jena i s tan prodiScen d imom od ta-mjana. Zena je pr ihvat i la moi savet , p i la ia j i bo lesnamesta pra la ia jem. Posle 14 dana n jena koZa je b i laiz ledena.

Dragi ditaode, zar ovo ni je dokaz da se, kada u ne-kom stanu ima ovog otrova, moZe pomoci tek kad seotrov do poslednjeg ostatka odstrani i stan prodist id imom od tamjana.

Za prodi5iavanje stana i stvari od otrovnih ispare-nja i ostataka koji su se joS zadrlal i u kui i , jednu kafe-nu ka5i6 icu tamjana stav i t i na us i jan i drveni ugal j i l ina vrelu plodu Stednjaka i tada nastaje vrlo ugodanmiris, koj i za 14 dana oslobada stan otrovnih materi-ja . Ako tako ne postupamo, za lo d iS ienje 6e b i t i po-t rebno oko Sest meseci .

Drugi primer: maja 1965. godine nalazio sam se usanatori jumu ,,Mari ja ton Zig" u Vigracbadu, i na5aose u razgovoru sa Zenom koja se interesovala da l i sejoS moZe pomoci njenoj 12-godiSnjeoj k6erki koja jeos lepela. Odni lekar je rekao da je po sredi para l izaodnog nerva i da ne moZe da pomogne nikakva opera-ci ja, nikakva terapija i nikakve naodari. PoSto majkanije bi la dovela kierku, izvr5io sam ir is-di jagnozu kodrnajke i utvrdio da u stanu moraju imati mnogo nafta'l ina, pa se zbog toga n jenoj kcerk i do tada n i je moglopomoci . Na to je majka rek la da naf ta l ina imaju u ce 'loj kudi, u svakoj f i joci. Dao sam joj uputstva Sta trebacinit i , uveravaju6ije da ce njena kderka, ako sve save-sno uradi kako sam rekao i odstrani svaki trag naftal i 'na, pos le t r i nedel je ponovo moi i normalno da v id i .

Posle tr i nedelje ponovo sam se obreo u Vigracba'

75

du, gde mi je ponovo pr iS la ona majka i izvest i la meda njena kierka ponovo vidi sasvim normalno kao i ra-ni je, bez naodara. MoZete zamisl i t i kako se Zena rado-vala; sreine odi te majke za mene su bi le pravi doZiv-tjaj.

Posle toga sam joj rekao: ,,Sada odmah idite od-nom lekaru va5e kcer i . .Naglas i te mu da vaSa.kcerkazais ta n ikada ne b i progledala da ta j o t rov n i je b ioodstranjen, a dajte mu i moj recepl. kako bi mogaopomoi i idrugim paci jent ima sa s l icn im problemima."Uzrok nastupanja slepila kod ove 12-godi5nje devojci-ce b i le su, kao Sto je napomenuto, ve l ike ko l id inesredstava protiv moljaca i drugih Stetodina u kuci.

Nacin ledenja: tr i nedelje upotrebljavati daj za bu-brege i daj od Zalf i je sa kantarionom, nanom i matic-n jakom, para le lno sa in tenz ivnom pr imenom gimna-st ike d isanja, onako kako je opisano u tekstu o v iso-kom krvnom pr i t isku. U s ludaju ove devojd ice g imna- "st ika disanja bi la je najvaZnija. Dete je takode moraloodmah da prede u drugi krevet, zbog prisustva geobi-o loSkih ut ica ja iz t la . B i la je to para l iza odnog nerva.

Treci, drastidan slu6aj: Jedna 2ena iz Hamburga,koja je izvesno vreme Zivela ovde u Bludencu, do5la jekod mene sa jednim te5kim koZnim oboljenjem, mole-i i za savet . lznela mi je da ve i t r i godine t rp i ve l ike ibrojne vodene pl ikove - pet dana na desnoj natkole-n ic i , pet na levoj natko lenic i , pet dana na t rbuhu svedo vrata, pet dana na ledima i zadnjoj strani ruku, za-t im ponovo na desnoj natko lenic i i td . Ravnomernokao na satu. Tri dana je, kaZe, imala samo male akne,a vec detvrtog dana te vel ike vodene pl ikove (uvek po80 i vi5e). Kad su vei bi l i puni do pucanja, morala jesve da ih rasprskava gnjedenjem, jer konstantno Sti-panje i peckanje vi5e ni je mogla daizdrl i . Petog danaje sve bi lo suvo i zaraslo, a vei narednog dana bi sve76

poc in ja lo i spodetka . Na to sam je p i tao , za5 to n i je iS la

lekaru .- .Ja sam iz Hamburga i pr iznajerh samo homeopa-

t i ju i p r i rodne metode leden ja ; d rug im lekar ima ne Ze-

l i m d a i d e m .- Dobro , za5 to ne , na5 i lekar i su takode dobr i -

a l i n iS ta n i je pomoglo .- Jedan na5 pr i ja te l j p r idao nam je o va5 im uspes i -

ma u leden ju , gospod ine Bro js , i na j top l i je mi vas pre-

porud io . Mo l im vas , pomoz i te mi . Nad in io sam i r i s -d i -jagnozu i u tv rd io da je sve samo t rovan je na f ta l inom.

Kad sam joj to rekao, navr le su joj suze na odi, pa je

rek la :- Znad i , sada 6u ipak ozdrav i t i .- Za5to to zakl judujete?- Moj otac radi kao apotekar u jednoj homeopat-.

skoj apoteci i on mi je svojevremeno rekao: , ,Ako u

s tanu nadem naf ta l in , s in te t idk i kamfor , DDT i l i s l id -

no prot iv mol jaca i buba-Svaba, vi5e ne 2ivimo zaied'

no , je r je to ub is tvo s p redumiS l ja jem." Kasn i je samse udala i u jednom bombardovaniu za jednu nocizgub i l i smo sve Sto smo ima l i . Sada sam ponovo ne-Sto uspe la da sku6 im, a da mol jc i i buba-Svabe n igde

u ode6u ne b i dospe l i , svuda sam s tav l ja la na f la l in ,

zaboraviv5i odeve redi.Posle razgovora sa mnom odstranjeno je sve Sto je

imala od t ih otrova, a svakih 14 dana stan je proci56a-

van d imom od tamjana.Zena je p i la ca jza bubrege,kako sam je uput io , a da jem od Za l f i je p ra la je ko2u.Posle tr i nedel je potpuno je ozdravi la.

77

MNOGE PRIVIDNONEIZLEEIVE BOLESTI _

IZLECIVE.I.Prema mojim podacima, postoj i preko 10.000 ko-

2nih bolesti , i nema tog lekara koji bi ih sve poznavao.Bolest je cesto neizlediva zato Sto se ne zna od degapaci jent bo lu je , da l i je u p i tan ju ko2na bolest i l i ne5todrugo. B i lo da bolest poznajemo i l i ne, t rebalo b iuvek, kao i kod svih drugih bolesti , u pocetku tr i nede-l je pit i daj za bubrege, a caj od 2alt i je i onako celog Zi-vota. Kad je krvni pri t isak dovoljno visok, za diSienjekrvi treba uzimati jo5 tr i puta dnevno po jednu ka5idi-cu pivskog i l i pekarskog kvasca. Ko2a se pere dajemod Zalf i je koja je odstojala 10 minuta u vrucoj vodi.Jo5 bolje su stablj ike lalt i je koje, medutim, treba ku-vati tr i minuta. VaZno je da se za pranje koriste uvekpo detir i krpe. Dakle, treba pripremit i dovoljno daja dase mogu pokvasit i detir i krpg. Tada prati jednom stra-nom krpe, okrenuti je i ponovo prati ; tu inf iciranu krpustavit i u stranu, oprati ruke sapunom u toploj vodi (po-Sto su prvim pranjem i ruke inf icirane). Zatim dist imrukama uzeti drugu krpu, postupit i kao sa prvom, rukeponovo oprati na ist i nadin i opet dist im rukama uzetitreiu krpu i prati kao sa prve dve. Pre detvrog pranjajo5 jednom oprati ruke. Posle poslednjeg pranja nebrisati ! Kad se koZa osu5i, obavezno obuci sveie ru.blje, sveiu piiamu/spava6icu i promeniti posteljinu.Kod ovakvog pranja prva krpa je jako inf icirana, dru-ga manje, treia joS manje, a detvrta gotovo uopSte ne.

78

Za ist i postupak moZe se upotrebit i i uvarak od presl i-ce. Ta pranja se mogu vrSit i i dva puta dnevno, al i ta-da treba i dva puta obladit i disto rublje.

Cetir i krpe su potrebne, na primer, za povrSinu jed-ne ruke. Ako je koZna bolest na obema rukama, po-t rebno je osam krpa. Ako is to imamo na v iSe mestana telu, treba nam odgovarajui i broj krpa. Dogada seda je potrebno i do 28 krpa.

Kod peruti na glavi i l i drugih oboljenja koZe glave,druga osoba (po mogu6nosti) izl iva pacijentu malocaja na glavu i pere je rukama. Posle kratkog vremenadaj se ponovo doliva, i tako oko deset puta. Na kraju,samo b lago obr isat i . Glava se moZe prat i sa top l im i l isa h ladnim dajem.

Vla2na perut cesto se moZe iznenadujuce brzo ledi-t i sa oblozima od l istova kelja i l i kupusa, prema knjiZi-c i , ,Von der wunderbaren Hei lwi rkung des Kohlb lat -tes" (Zadivl juju6a lekovita svojstva l ista kel ja), autoraCami l le Droz. Od kupusast ih b i l jaka ke l j je u tom s lu-daju najbolj i . Listovi moraju da naleZu dobro, dvrsto itoplo u samom oblogu. Ako l istovi ne pri janjaju dvrstona telo, 'paci jent se ne oseda dobro! Listove moramobocom valjat i sve dok se rebra ne spljoSte. Listovi ke-l ja deluju dvostruko, ako paralelno sa oblozima pi je-mo i daj za bubrege

Oblogom sa l istovima kelja moZemo lecit i i mnogedruge bolesti . Na primer, jedna 23-godi5nja 2ena ima-la je tuberkuloznu upalu porebrice, sa temperaturomod 4'1 stepena. Od lekara vi5e ni je odekivala olak5a-nje. Uputio sam je da pravi obloge sa keljom, koje biostavl jala preko no6i. Ujutru je skidala l istove, koj i subil i potpuno crni i masni, zaudarajuei kao kuga. Poslejednog pranja toplom vodom obnovljen je oblog sa ke-l jom i zatim svakih 12 sati. Kao Sto sam joj nagove-stio, vei posle prvog obloga, dobila je zatvoren osip,2Ox20 cm. Cetvrtog dana do5la je majka i bi la prenera-

79

Zena, v ide i i jak os ip i up i ta la da l i se obloz i smeju idal je stavl jat i . Rekao sam da bi bi lo pogreSno ako bise sada prestalo, jer bi se u tom sludaju bolesi vrati la(recidiv), buduci da osip predstavl ja reakciju. Posle tr inedelje koZa joj je ponovo bi la dista, a Zena potpunoizlecena.

POSTOJE LI UOi3RAZENIBOLESNICI?

Po mome mi5l jenju - postoje, al i od stotinu tobo-Znjih uobraienih bolesnika sigurno je to samo jedan,a ne da, kako mnogi misle, 50 procenata svih pacije-nata samo uobra2avaju bolest. U tu teori ju veruju daki neki lekari. Medutim, Sta sve mora da prode i doZivipacijent koj i je stvarno bolestan, a neko u to sumnja,jasno ce vam re6i sledeii izve5taj. " l

Osam godina sam morao da povraiam sve Sto samjeo i l i pio. Ako bih jeo, dobijao.sam bolove za raspa-mei ivanje, a ako n isam nis ta jeo, mis l io sam da 6uubrzo umreti od gladi. povraiao sam najce56e u po-noc. LeZao sam u boln ic i , kad mi je nadeln ik odel jen ja"saop5tio da imam puno Zudnih kamenova, u Sta nika-ko nisam verovao, pa sam zatralio da mi, umesto Zu-di, operi5u ieludac. Nadelnik je rekao da je on u pravui operisao mu Zud, al i kamenova ni je bi lo, vec je 2udnakesica, navodno, bi la prelomljena (o5tro savi jena), ka-ko mi je obja5njavao posle operaci je, pa ju je zatoodstranio. Posle operaci je stanje je bi lo joS gore jerje, posle jedne ranije operaci je bruha Zeludacnog zi-da,2eludac bio srastao.Zatim sam, posle dve godine,operisan od toboZnjeg raka Zeluca, poSto je rentge-nolog to b io ustanovio. Medut im, n isam imao rak jerje Zeludac, kako sam vei spomenuo, bio srastao zbog

'80

jedne rani je operac i je . Hi rurg mi je odmah potom pre-g ledao creva i n i tu n iStA n i je na5ao, tako da sam pro.glaSeir za uobra1enog bolesnika.Zbog pregleda crevadeoSlo je do poremeiaja poloZaja creva, pa mi je, na-kon sledeie dve godine, odstranjen i komad zdravog,s i laznog dela debelog creva.

Posle naredne dve godine vi5e nisam mogao daizdrl im, pa sam ponovo morao u bolnicu. Dakle, u me-duvremenu je pro5lo osam godina, a ja n i jednom ni -sam bio bez bolova, joS uvek sve povraiajui i . A sada,dobro pazite Sta se dogodilo. LeZao sam u krevetu vei14 dana, s najvecim bolovima; u ponoc sve povracaju-i i kao i uvek ; us ta i j ez i k su u ju t ru ve i i nom b i l i pun ikrv i , jer je povraceno b i lo l ju to kao Spi r i tus, pa n isammogao da govor im. Svakoga ju t ra dolaz i la su dva le-kara-asistenta, rugaju6i se: , ,Dobro jutro, narodni lekar,drugima pomoZe, a sebi ne moZe pomoci . " Nisam mo-gao da ocigovorim, jer sam prosto imao velike boloveu ust ima. Budu6i da sam ipak jednom hteo da progo-vorim, jednom pri l ikom sam se ceo dan uzdr2ao odsvih jela. Narednog dana do5la su ta dva lekara, pono-vo sa ist im ,,pozdravom", al i tada sam im dao praviodgovor. Rekao sam im: .

- Vi govorite kao deca bez razuma.- ,,Sta kaZete", re6e jedan od nj ih.- D?, kao deca.- Sta, ponovite?- D?, jo5 s to puta; Hr is tu na krs tu l jud i su te is te

redi uputi l i pre viSe od 1900 godina, a vi ih opona5atekao mala deca. To od dega ja patim tako je jednostav-no, da neko ne mora bit i ni rekar ni narodni lekar, da biustanovio Sta ne valja. Kad vei niSta drugo ne uspeva,znajte da mi je 2eludac srastao, a tu pomaZe jedinooperacija.

- Pa, v i uopSte v iSe i nemate 2eludac, jer je vamaZeludac ved oprisan

g1

- Dd, a l i samo na papi ru!- Paci jent cesto dobi je laZnu in formaci ju , a mi

imamo izve5taj od zdravstvenog osiguranja. - Tadasam im jo5 jednom pruZio uveravanje da imam Zelu-dac. ba5 kao i oni.

- A l i tadno znam Sta o meni mis l i te , na ime, da bo-lest samo uboraZavam, jer mije ,, lekar poverenja" vecjednom rekao da treba da uobrazim da sam zdrav, pacu tada to i bit i . Odgovorio sam n{u: ,,Autosugesti jaima svoje granice, jer kada nekome amput i ra te ruku,on sebi moZe i hi l jadu puta da uobrazi da je joS ima;dovol jno je samo da pogleda na sebe i v ide ie da to n i -je ist ina, a upravo je tako kad je neko stvarno bole-stan." Tada sam upitao ta dva lekara:

- Znate l i kol ika je sedimentaci ja kod uobraZenogbolesnika, ne dobiv5i odgovor. Rekao sam im:

- Nula do t r i , jer je on, u s tvar i , zdrav, a l i kod meneje sedimentaci ja - 84, pa bih vas pitao, za5to se radisedimentaci ja ako se na osnovu nje niSta ne mole za-kl judit i? - Potom sam im objasnio kako se postupasa uobraZenim bolesnicima. Obja5njenje ih je veomaiznenadilo i prestal i su da mi se podsmevaju. Na krajurazgovora bi l i su veoma l jubazni, priznali svoje gre5keidodalida su u tom razgovoru,zapravo, mnogo nauii-l i , pa su o svemu in formisal i nadeln ika, ko j i mi je b ionaklonjen. On je zatra\io za mene rentgenski snimak.Rezultat - Zeludac sam jo5 imao. Zatim sam bio ope-risan. Zeludac je bio odstranjen, jer je bio srastao, ka-ko sam sve nj ih uveravao. Posle operaci je u moju so-bu je do5lo devet lekara, pa mi je nadelnik rekao: ,,Go-spodine Brojs, Sta da vam kaZemo, Sta ste sve pre2i-ve l i ov ih godina? Samo ste v i b i l i u pravu." To pr izna-nje veoma me je obradovalo. Bi lo je to 1956. godine.

Ovo Sam napisao samo zbog lekara, kako bi oni natom primeru videli Sta dovek sve mora da pre2ivi kaddijagnoza ni je tacna i kad lekari tvrde da pacijent sa-

82,

mo uobraZava bolest. K tome dolazi du5evni bol koi i:a: t?[e kad p.aci jent pr imeti kako ga l judi iskosa gte.da1u,.a tu je i mater i ja lna Steta, nepotrebno visoki t ro.Skovi za zdravstveno osiguranje i td.

Vama, poStovani lekari , mogu samo da poru6im dadobro promis l i te p re nego Sto nekoga prog las i te uo_braZen im bo lesn ikom , je r je uvek u p i tan ju ned i ja sud-b ina . I uobraZena bo les t takode je bo les t . Nadam seda svo j im iz lagan jem n ikoga n isam povred io , je r svak idovek mo2e da gre5i.

B3

POJEDINACNEBOLESTIAGOFOBIJA

(strah od prelaska preko puta)Kad neko pati od oVe bolesti , njemu nedostaje fo-

s for . Da b i se fosfor uneo u te lo , t rebalo b i jest i punosalate od celera i mnogo jagoda. Sumske jagode ima-ju vi5e fosfora od baStenskih. Celer treba jesti sirov,nar iban, sa l imunovom k ise l inom i u l jem, jer on imanajvi5e fosfora od svih bi l jaka. Ko nerado jede sirovusalatu od celera, mo2e da ga kuva, al i bi zato moraoda pi je vodu od celera, po5to je u njoj sadrZan fosforiz eelerovog korena.

Kome predstoje va2ni ispit i , tr i nedelje ranije trebada unosi Sto vi5e bi l jnog fosfora sa hranom, pa ce ihlakSe poloZit i . Deca koja jedu mnogo jagoda, lakouce.

Ko pati od groznice, ne bi trebalo da jede jagode.

ANGINAProtiv angine (bolovi pri t ikom gutanja) grgtjat i naiz-

menidno sa dajem od Zalf i je i dajem od bedrenike.Jedan prstohvat 2alt i je, u tom sludaju, prel i t i sa 125 gvruie vode i ostavit i da stoj i 10 minuta. Jednu ka5idi-cu mlevenog korenja bedrenike kuvati tr i minuta u 1/4l i tra vode.

85

Ako se radi o te5koj, gnojavoj angini , sa visokomtemperaturom (streptokokna angina), t reba ot i i i leka-ru zbog mogud ih kasn i j ih pos led ica .

Najdelotvorni j i su krompirovi oblozi oko vrata. Tr ikrompira vel idine jajeta kuvat i u vodi dok ne omek5a-ju , po loZ i t i ih na k rpu , uv i t i i zgn jed i t i . To za t im, S to jemoguie topl i je, stavi t i oko vrata, preko toga uvezat iSa l , na g lavu s tav i t i vunenu kapu i leZat i na led ima do-bro pokriven. VaZno je da su pazuha dobro pokrivena iruke pod pokrivadem. Taj oblog sa krompirom ostavi t ijedan do dva sata, a ako paci jent zaspi - do budenja.

AN EM IJAProtiv anemije treba pit i oko tr i Solje caja od Zarne

kopr ive dnevno. Caj p i t i gut l ja j po gut l ja j , topao i l iohladen. Za jednu Solju daja jedan prstohvat koprivepre l i t i sa 125 g vru ie vode i ostav i t i da s to j i 10 minuta.Zat im jest i i samu kopr ivu, pr ipreml jenu kao spana6.Ko ni je Seiera5, trebalo bi, dodatno, jednom na danda uzima po jednu ka5idicu pdelinjeg meda, rastvore-nog u mlakom mleku i l i ca ju. Osim toga, uz imat i 1 /B l i -tra soka od moje me5avine sokova za ,,totalnu terapi-ju". Ko Zeli , moZe da pi je i vi5e. Od soka, uvek pre jela,uzimati po nekoliko ka6ika. Uz to treba primenjivatig imnasi iku d isanja, kao Sto je opisano kod h iper tenz i -je. Dugim izdisanjem pluca se potpuno prazne, a akotada vrlo duboko udahnemo, sveZ kiseonik dolazi i uposlednji ugao pluia, a on je prenosilac crvenih krv-nih zrnaca.Recept za obnavlianje krvi, prepor.udlj iv i u sluda-ju anemi je :

Stav i t i 8 '1 suSenu kruSku u b lago crveno v ino. V inanali t i kol iko je potrebno da kru5ke ogreznu; sve trebada sto j i deset dana na top lom mestu (po mogucnost i ,

B6

na suncu) a tada ovako podet i leden je :Prvog dana pojest i ujutru jednu kru5ku. Drugog cia-

na u ju t - ru i u podne po jednu. Treceg dana u ju t ru , upodne i uvede po jednu. detvrtog dana ujutru dve, upodne i uvede po jednu. Petog dana u ju t ru i u podnepo dve, i uve6e jednu. Ses tog dana t r i pu ta po dve .Sedmog dana u ju t ru t r i , u podne i uvede po dve.Osmog dana u ju t ru i u podne po t r i , uvede dve. Deve-tog dana t r i pu ta po t r i .

Od desetog dana opet svakog dana po jednu kru.Sku manje. Znadi, desetog dana kao osmog, jedanae-s to dana kao sedmog i td . Uz to t reba od l i va t i v ino daga ima da k ruSke os tanu pokr iver re , a l i v ino ne p i t i .

GUBITAK APETITAU s luda ju gub i tka apet i ta dogada se da te lo duZe

vremena gotovo i nema potrebu za hranom, Sto je koddece ces t s luda j . Tada je po tpuno pogre5no jes t i p ro -t i v vo l je , i l i de te dak pr is i l java t i da jede. Apet i t tada ve-i inom do laz i sam od sebe. Ako takvom dete tu , pa iodras lo j osob i , osam dana da jemo po jednu do t r i 5o-l je ia ja od ( la t . ) Meum Mute l l ina , tada go tovo da v iSene ie b i t i p rob lema sa apet i tom. Pos to je l jud i kod ko-j ih s is tem por tne vene pr ihva ta sve kor isne sas to jkeiz h rane u te lo , pa ne mora ju puno da jedu. Kod du5ev-no obo le l ih f unkc i ja s is tema por tne vene je poreme-cena, pa zato imaju preterano izra2en apet i t . Sistem

, ror tne vene ima zadatak da pr ihva ta h ran l j i ve sas to j -l ie od hrane iz t rbuSn ih o rgana u te lo . S is tem por tnevene mog l i b ismo upored i t i sa us isn im kap i la r ima ko-rena drve ta .

87

ARTRITISAr t r i t i s je vec inom pr isu tan samo tamo gde u s tanu

ima otrova, na pr imer, sredstva prot iv mol jaca (nafta-l in , s in te t i i k i kamfor i td . ) , pa pre svega t reba ods t ra -n i t i o t rov . Tre tman je tada is t i kao kod reume. Ako j rp rob lem u ko len ima, p reporudu je se .s ledece: des to utoku dana, sa krut im nogama - Oai ib bez savi janjako lena - na izmen idno snaZno , ,nagaz i t i " na jednu,pa na drugu nogu. Ako su u p i tan ju zg lobov i ruku , gu-rat i ih u podlakt icu kao kad udaramo, takode de5ce utoku dana. Preporucuje se i t r i nedel je terapi je sa so-kov ima od oovrca . s t r .

ARTROZAKod artroze tretman je ist i kao kod artr i t isa. Osim to-

ga, veoma je delotvorno svakodnevno uzimati i jednuod dve ka5idice soka od masladka, rastvorenog u to-ploj vodi

PLUCNA I SRCANA ASTMAAko su funkc i je je t re iZu i i u redu, oko t r i nedel je

t reba p i t i ca j od luka. Dve g lav ice crnog luka ve l id inela je ta, sa l juskom, 10-15 minuta kuvat i u jednom l i -tru vode, sa 100 g Zutog Secera. Pit i ga preko dana,gutl jaj po gutl jaj, ohladen. Zatim, preko dana cesto je-st i r ibanu rotkvu sa l juskom, uz nesto 2utog Secera.Rotkvu moZemo jest i i kao sa latu, a l i n ikako sa so l ju !Os im toga , u ju t ru p i t i 1 /4 l i t r a t op log ( sm lacenog)m le -ka i l i S i re sa srebrenkom. O pr ipremi , v id i pod , ,Grde-v i " s t r .

o6

BAZEDOVLJ EVA BOLESTOva'bolest, u stvari, ni je oboljenje Stitaste 2lezde.

Razlog uveianosti Sti taste Zlezde i bul javosti oci junalazi se u dekiiu nerva tr igeminusa. Cekii vel ikomucestalo5cu udara u taj nerv. Tako nastaje poreme-caj u svim endokrinim Zlezdama i one delimi6no pre'staju da obavljaju svoje funkcije; taj posao preuzimaStitasta Zlezda i zbog toga se uveiava. Kad bi obolel iod Bazedovljeve bolesti za tr i nedelje, na primer, pro-menio mesto boravka i ot i5ao na odmor, bogat pro-menama, Stitasta l lezda bi se postepeno vrati la nanormalu. To je pouzdan znak da se radi o neurolo'Skom problemu. Kad takav paci jent uvek g leda sveisto i Zivi jednoli6nim Zivotom, oboljeva nerv tr igemi-nus. Kad se u Bazedovljevoj bolesti operi5e gu5a,odstranjuje se ta zamena za ostale Llezde pa pacijen't i , viSe-manje, ostaju uvek bolesni. Umesto operaci je,s t im paci jent ima b i t rebalo postupi t i s l i6no kao u s lu-dajevima nervne labi lnosti, poremecaja krvotoka itd.NajvaZnija je tzv. gimnastika disanja, kao u sludaju vi 'sokog krvnog prit iska (vidi: Visoki krvni pri t isak, str.

). U svakom sludaju, u stanu ne sme bit i otrova pro't iv mol jaca i drugih Stetodina. V id i s t r .

BRADAVICE - MLADEZIOvo dvoje mogu, uslovno, bit i benigna oboljenja, pa

je lecenje veoma jednostavno. Na bolesno mesto, akoje oboljenje benigno, poloZit i l istove i l i cvetove neve-na i l i oboje, dvrsto ih uvezati i ostavit i preko nodi. Akonemate neven pri ruci, moZete upotrebit i i mast od ne-vena (Calendulasalbe) i l i ul je od nevena. OperacijemladeZa rnogu, inade, bit i veoma opasne! Ako je obo-l jen je mal igno, pr imeni t i , , to ta lnu terapi ju" .

B9

BRACNI PAROVI BEZ DECEAko su supruZnici mo2da vei duZe u braku bez de-

ce, a Zelel i bi decu, mogu preporucit i da oboje sva-kodnevno p i ju po jednu Sol ju ohladenog caja odzdravca, gut l ja jpo gut l ja j . U ve i in is ludajeva na uspehse ne deka dugo. Pre viSe godina kod mene je za me-sec dana na razgovor do5lo osam.ipna sa ist im pro-b lemom, sa bradnim iskustvom od dve do deset godi -na. Po mojoj preporuci uzimale su pomenuti daj i svihosam su posle det i r i do Sest nedel ja osta le u drugomstanju. Sve su rodile izuzetno lepu i zdravu decu.

Pripremanje iaia: Jedan prstohvat crvenog zdravcapre l i t i sa 125 g v ru ie vode i os tav i t i da s to j i 10 m inu ta .

Ako taj daj ne pomogne, najverovatni je da nemanade. Zdravac sadr2i ne5to radijuma.

Zdravac liubidaste boie je bezvredan!

BRON H ITISAko su jetra i Zud u redu, bronhit is se moZe brzo

izlei i t i iajem od crnog luka, priprema kao u sludajuastme. Caj pit i ohladen, gutl jaj po guil jaj.

Osim tog daja pit i i plucni daj (kao za ,,totalnu tera-p i ju" ) , ko j i je bogat ka lc i jumom. Od navedenog b i l jane mora svako bit i sadrZano u daju. Od rnesavine svihdajeva za jedno, jednu ka5i i icu pre l i t i sa114l i t ra vru ievode i ostav i t i da s to j i 10 minuta.

BubreZne kol ike, v id i : KOLIKE

UPALA VENAZa upalu vena pr ipremit i hladne obloge sa sir6etnom

vodom. Brzo i ef ikasno dejstvo imaju i oblozi od i lova_de, smeSane sa s i r6e tnom vodom. Preporu i l j i v i su ioblozi od domaieg kravl jeg sira. Takve obloge pr ipre-mi t i jedan do t r i pu ta dnevno. Pos le t r i do de t i r i danapaci jent i su oslobodeni bolova. Al i i u toj bolest i t rebauzimati tajza bubrege, kao i kod svih drugih upala. Usvakoj upal i vaZno je da desto preko dana uzimamopo mal i gut l ja j diste vode. Kod upale vena u nogamabandaZi ra t i od noZn ih p rs t i ju nav i5e i puno hodat i ! pa .inja: od svake upale unutra5nj ih vena moie da nasta.ne tromboza!

NABREKLE VEN EKo pati od nabrekl ih vena na nogama, de56e preko

dana trebalo bi da radi sledede: leZati na ledima, diza-t i uv is desnu nogu, drmusat i je nakon pet do osamkundi , a onda je pos le drugih pet do osam sekundispustit i . Cekati novih pet do osam sekundi, pa istoudin i t i sa levom nogom. Posle toga is to pr imeni t i saobe noge istovremeno. Posle spu5tanja noge ustatitek kad su se noge dovoljno napunile krvl ju. TrajanjeveZbe 40-60 sekundi. Sto cesie to radimo u jednomdanu, nabrekle vene ie br2e nestajati .

Ako se noge podignu uv is i drZe 10 do 16 sekundi ,krv se vraia, a u venama ostaje veoma malo krvi. Kadse noge spuste, u vene ponovo potede sveZa krv, kojaih hrani , rev i ta l iz i ra i skupl ja .

Kod nabrek l ih vena venski za l isc i i z idov i su oml i ta-veli (dakle, kao paral izovani) pa se zato 5ire. Jedno po-redenje: ako na gumi od bicikla postoj i slabo mesto i

9190

mi je pumpamo, guma ce se na tom mestu proSir i t i ,kao i nabrekle vene.

VISOK KRVNI PRITISAKProtiv visokog krvnog prit iska svakodnevno treba

pit i po jednu do dve Solje ohladenog caja od hajducketrave, gutl jaj po gutl jaj, a uz daj tr i putq dnevno uzima-ti i po jednu ka5icicu pivskog i l i pekarskog kvasca.Prednost je na strani pivskog.

Osim toga, primenjivati i gimnastiku disanja. Kroznos duboko udisat i , zat im izd isat i sa s ledei im g laso-v ima: l , E, O, U, A i S. Kod g lasa, ,S" , imi t i ra t i hobl -ma-Sinu u radu. ls to se mo2e i sa zatvorenim ust ima, pro-puStanjem glasa ,,M" kroz nos. Udisati oko sedam se-kundi , sedam sekundi , ,pevat i " , odnosno, izd isat i .Uvek po pet do deset minuta ukupno; Sto ce5ce nadan, to bol je . Ta g imnast ika d isanja delu je u mozgukao masa2a na telu. Dugim izdisanjem pluda se pot-puno prazne, pa t ime pr i l ikom udisanja sveZ k iseonikdopire i u najskrivenije uglove pluca. Dejstvo je, da-kle, dvojako. Protiv previsokog krvnog prit iska sluZe ibe l i luk i 6a j od imel 'e .

Ne preporuduju se turska kafa,alkohol, narodito nebelo vino, daj od kamil ice, svinjsko rTleso i salata odcelera.

VODENA BOLEST (srce, trbuh)U sludaju vode oko srca, svaka dva minuta pit i po

jednu ka5iku diste vode, i l i izmedu - daj.svakih polasata, umesto vode, uzimati po jednu ka5iku 6aja zabubrege." (Krupni je osobe u is t im razmacima p i ju poveiu ka5iku.) Medutim, ako je neko ve6 imao srdani92

infark t , t reba da p i je po jednu ka5iku vode na svaka t r im inu ta ! !

Mnogi joS danas smatra ju da kod te bolest i pac i jentne sme da uz ima cak n i 1 /8 l i t ra tednost i dnevno, Stoja smatram pogre5nim. NajvaZnije je, u stvari, kako sepi je . Kad b i pac i jent ko l id inu od 114 l i t ra vode popioodjednom, mogao b i dak na mestu umret i , poSto srceto ne b i moglo da preradi . Sta v i5e, moguie je da b ive6 t r i do det i r i supene kaSike mogle b i t i prev iSe! !Zbog toga je izuzetno vaZno samo svaka dva do tr i mi-nuta uz imat i po jednu ka5iku vode. Dakle, uvek p i t ika5ikom, a n ikako iz ca5e! l Jer iz ca5e b i bo lesnikmogao uzeti i vi5e od jedne ka5ike.

Jednu ka5iku vode svaka dva, odnosno, t r i minuta,svako srce moZe da podnese. Zahvaljujuci ovoj terapi-j i pi jenja vode, razreduje se mokra6na kisel ina, koje unogama mo2e b i t i i do 20l i tara. Tako su s tvoreni us lo-vi da gusta mokraina kisel ina moZe da izlazi kroz tki 'vo isparavanjem. Ova terapija traje samo dva dana usludaju vode oko srca. Drugog dana pacijent jako zau-dara na ur in .

U s ludaju vode u t rbuhu, pac i jent p i je oko svakihpet minuta po jednu ka5iku vode. Medut im, u ovomsludaju za uspeh je potrebno mnogo vi5e vremena.

Umesto vode, povremeno treba pit i daj od lalf i ie,nane i l i mat idn jaka, a l i p i t i samo kaSikom!!

Umesto vodene bolest i srca, moZda b ismo moral ireci bol je: bolest vode/mokracne kisel ine oko srca,poSto je u tom s ludaju mokradna k ise l ina veoma 2 i tkai, kao takva, viSe ne moZe isparavati kroz koZu. To jemoje ubedenje.

Kad noge jako ot idu, ob icno je rec o vodi oko srca.Budu6i da zahvaljujuci uzimanju vode po ovom recep'tu srce pocinje bolje da radi, i otok na nogama poste-peno nestaje.

93

GASTRITISKod ovog oboljenja pacijent ima viSak Zeludadne ki-

sel ine. Zato treba pit i daj od pelina (vidi bolesti 2elu-ca). Radi brZe pomoii u sludaju gastri t isa treba poje- "s t i , bez h leba, komad masnog s i ra (ukol iko paci jentnema obole lu je t ru i ako je funkc i ja Zudi u redu) .

Mastan s i r , bez h leba, , ,pokupi" i pot ro5i suv iSnu k i -sel inu u Zelucu. Kad bi se jelo sa hlebbm, t6bi izazva-lo s tvaranje joS veie ko l id ine Zeludadne k ise l ine, pabi pedenje u 2elucu b i lo joS nepodnoSl j iv i je .

G LAVOBOLJAlma l jud i ko j ima je Zeludac te5ko oboleo, a sa Zelu-

cem nikada nemaju tegoba, a l izato imaju veoma jakeglavobolje nad odima i u delu. Te glavobolje su samosignal oboljenja Zeluca. Takvi pacijenti ubrzo ozdraveako tr i do pet nedelja uzimaju po jednu Solju ohlade-nog daja od pel ina dnevno, gut l ja j po gut l ja j , na jbol jena svaki sat.

Mal i prs tohvat pe l ina pust i t i da odsto j i samo t r i se-kunde u jednoj Solj i vruie vode. (Najjednostavnije jeako se ta ko l ic ina pel ina s tav i u malu gustu cedi l jku ide l imidno uroni u prok l judalu vodu u t ra jan ju od t r i se-kunde.)

U sludajevimajednostrane glavobolje (migrena) vr-lo dobro pomaZe daj od matidnjaka. Jedan prstohvatz la tnog i l i l imunskog mat idn jaka, i l iobazajedno pre l i -t i sa 125 g vruce vode i ostavit i da stoj i 10 minuta. Cajp i t i oh laden, gut l ja j po gut l ja j .

U sludaju glavobolja na poti l jku, vecinom je po sre-d i problem sa d iskov ima u vratnom delu k idme. Sa ne-koliko zahvata rukom od strane strudnog l ica moZe seodmah pomo6i. Uzrok mo2e bit i i prenizak krvni pri t i-

94

sak (v id i s t r 116 ) .Kod svih ovih vrsta glavobolje pomaZe i jaglac sa

kantarionom. Jedan prstohvat od me$avine obe bi i jkepre l i t isa 125 g vruce vode iostav i t i da s to j i deset mi-nuta. Vrlo brzo pomaZe i ako se svakodnevno popijepo jedna Solja daja od l jubicice, gutl jaj po gutl jaj, a na-rodi to kod nervne g lavobol je . Pr iprema se na is t i na-c in kao i prethodni da j .

G RIPU slucaju gripa, Sest puta, svakih pola sata treba se

t r l ja t i po ce lom te lu peSki rom nakvaSenim u h ladnojvodi. Pola sata posle Sestog pranja napravit i kratakoblog (vidi uvodni tekst za Leukemiju), ostavit i ga po-la sata, azalim, bez obloga, jo5 pola sala ostati u kre-vetu. Posle toga primenit i jo5 jedno pranje sa sir iet-nom vodom, ponovo u krevet i lako se pokrit i da se vi-5e ne bismo znoji l i , pa ostajemo jo5 detir i do Sest satiu krevetu. Posle toga moZemo ustati zdravi, ako smou svemu prav i lno postupi l i .

Pranje (tr l janje) vlaZnim pe5kirom sme da traje sa-mo dva do tr i minuta, a posle svakog pranja pacijehtmora b i t i , ,upakovan" tako dobro i top lo kao mumi ja.Sme se v idet i samo l ice. Posle drugog, t receg i l i ce-tvrtog pranja pacijent ce se znoji t i kao u sauni. Ova-kav postupak ni je preporudlj iv za osobe sa slabim sr-cem.

Kad bi se tako radilo sa svakim ko je bolestan odgripa, zdravstveno osiguranje bi veoma jeft ino pro5lou s ludajev ima epidemi je gr ipa.

U okviru ovog tretmana trebalo bi pit i l ipov i zovincaj (daj pit i topao, dok ne podnemo da se znojimo, po-sle toga - mlak). Potom pit i i daj od Zalf i je, sok odpornorandZe i toplu l imunovu vodu.

Ko jede puno salate od cvekle, te5ko da 6e ikadadobit i grip. U februaru i martu bi oko tr i nedelje, tr i pu-ta dnevno posle je la , t rebalo uz imat i po jednu ka5ikuekstrakta od pasieg trna (hippophae rhamnoides). Toje pouzdano najbolja preventiva protiv gripa.

GROZN ICAU sluiaju groznice, izmedu trupa i ruku stavit i po

jednu dobro zatvorenu 1/2 l i tarsku bocu vruie vode,uvuiene u vunene iarape. lsto treba stavit i i medu no-ge - dakle, medu natkolenice i potkolenice. Zatim,po dve boce, levo i desno uz bokove, i jednu pod taba-ne. Na grudi s tav i t i e lekt r icno jastude i l i termofor .

Na tajnaiin 6emo se oslobodit i groznice za oko de-set minuta.

GREEVIJedan prstohvat srebrenke kuvati u 1/4 l i tra mleka,

vina i l i Sire, Srebrenku stavit i u hladnu tednost, a kadprokljuda, sklonit i i procedit i .

Ujutru pit i toplo. Srebrenka kuvana u vodi je bezdejstva!

Kod 2enskih grdeva, jedan do dva dana pre mens-truacije i za vreme same menstruacije.

Na taj nacin je ve6 prvi put ne5to bolje. Drugi putjoS bolje, a tako i trei i put. Posle detvrtog puta od gr-deva se gotovo viSe ni5ta ne ose6a.

GUSAVOST (struma)Protiv gu5avosti treba svakodnevno pit i po jednu

Solju ohladenog daja od korenja brdanke, guil jaj po96

gut l ja j . Jednu ka5 id icu koren ja b rdanke kuvat i t r i m i -

nu ta u jeono j So l j i vode. Jedna So l ja da ja od koren ja

brdanke ima joda tadno ono l iko ko l i ko je za jedan dan

potrebno St i tastoj Zlezdi.

v

DECJI GIHTKad dete pa t i od t iS teceg i l i veoma bo lnog g ih ta ,

t reba svakodnevno da p i je po jednu So l ju da ja od mi .Sjakinje. Rec je o korovu koj i raste kao tepih u gustozasadenim pol j ima krompira, a najvi5e u vinogradima,izmedu loza. Taj daj moZe se popit i odjednom, topaoi l i h ladan. Prstohvat te jo5 zelene trave prel i t i sa 250 gvru ie vode i os tav i t i da s to j i deset minu la . Mi5 jak in jaje u su5enom stanju bezvredna! Zimi bi jedan l ist du-varku ie t reba lo p r ip remi t i i upo t reb l java t i na is t i r 'a -d in . Dete ko je je vec u na j teZem s tad i jumu dec jeg g ih -ta i pop i je jednu So l ju tog da ja , ve6 pos le jedan co dvasata oseiaie znatno olak5anje.

Caj od miSjakinje izvrsno poma2e i prot iv nedistekoie l ica, al i se tada mora uzimati duZe vremena. Tajdaj ujedno jaca i srce.

euvarkuia se zimi moZe dobit i kod cvecara.

DIZENTERIJAProt iv d izenter i je i pre jake defekaci je jednom dnev-

no uz imat i po t r i kapi t inkture t rave od srca i l i svakod-nevno, gut l ja j po gut l ja j , p i t i po jednu Sol ju ohladenogcaja od korenja trave od siua. Jednu ka5idicu korenjatrave od srca kuvati tr i minuta u 114 l i tra vode. Kapiuzimati nerazredene. Treba uzimati po tr i kapi, a detir ikapi je ved prev i5e. Na ta j nadin se d izenter i ja led i uroku od 24 easa. Retko se dogada da se jo5 drugog

97

dana od pocetka dizenteri je ne5to primeti i ponovooseti potreba za kapima. Normalno je da ni je svejed-no kako se kapi spravl jaju. Ko ima mogucnosti da ihsam spravl ja, dobro ce ucinit i . Ko 2eli da napravi do-bru i delotvornu t inkturu od korenja trave od srca, tre-ba da ga sakupi u jesen, suSi dva do t r i dana, s i tnoisecka i po mogucnost i s tav i u tamnu bocu sa rak i jom

' f iednu Saku korenja na l12 l i t ra rak i je . Boce ne t rebapotpuno zatvarati . Sve to treba da stoj.f tr i nedelje natoplom mestu, a onda procedi t i . U tu t inkturu ponovododati korendiie i stavit i ponovo tr i nedelje na toplo(sunce) , Sto se moZe udin i t i i t rec i put . Na ta j nac indobijamo trostruku i apsolrrtno delotvornu t inkturu.

OSTECENJAM EDUPRSLJ ENSKIH

DISKOVAJoS pre dosta godina, sve paci jente sa t im bolest i .

ma upucivao sam doktoru S., koga sam smatrao naj-bolj im strudnjakom za name5tanje kidme i koj i me ni-kada ni je razodarao. Taj lekar se kasnije odselio, pa

. sam bio prinuden da sve pacijente Saljem drugom le-karu. Buduci da sam bezrezervno verovao da se paci-jent ima sa o5te ien im d iskov ima moZe bezbolno po-mo6i, deset godina sam svakodnevno proucavao kic-mu uz pomoi s t rudne l i terature, dok n isam do5ao dore5enja zagonetke koje, u stvari, ni jednom nisam bioisprobao, sve dok se dve pacijentkinje, koje sam pret-hodno uput io tom drugom lekaru, n isu uplakane vrat i -le i po2al i le mi se na svoju muku. Jedna od n j ih rek lami je : , , l5 la sam t r i puta, a l i iu rad i je na mestu umret inego i6 i jo5 jednom, jer me je s t rahovi to bole lo . " Dru-ga je na to rekla: , ,Nije baS za umiranje, al i ja sam ta-

9B

mo b i la 12 puta, bez ikakvog uspeha. , , Medut im, u to js i tuac i j i v iSe n isam znao Sta da c in im, pa sam im sa-op5tio da sam do tada vei deset godina proudavaobolest i vezane za d iskove i k icmu i da veru jem daimam re5enje za bezbolno lecenje t ih bolesti . Ako ho_iete, rekao sam, pr imenicu to na vama. Obe su od.mah pr is ta le , napominju i i : , ,U svakom s lucaju, ako ine bude uspeha, probaiemo." Na to sam im nac'asioda su one moj i eksper imenta ln i pac i jent i i C, to jo5pr imenju jem s ve l ik im ustezanjem. lpak, ; - ,speh je b iopotpun, jer sam obema za nekol iko r j i i i lu ta sasv im be-zbolno pomogao. Oti5le su kuii zdrave. Od toga vre-mena pomogao sam ve6 preko 5.700 pacijenata saobol jen jem diskova, ko j i kod lekara n isu imal i uspe-ha, i to kod svih potpuno bezbolno. Od stotinu pacije-nata samo nekol ic ina su moral i doc i i drugi i t re6 i put .Medu t im bro jn im paci jent ima b i le su i mnoge ugled-ne l i dnos t i .

Ne verujem u postojanje istroSenih diskova jer, po-mogao sam, na primer, jednoj dasnoj sestr i (bi lo joj jemanje od 30 godina), kod koje se, na rentgenskomsnimku, diskovi uop5te nisu mogli videti, pa joj je re-ceno: ,,Preostaje vam jedino joS gipsano korito za ceoZivot." Tu Zenu sam tr i puta primao na tretman, prviput 9 . januara 1970, drugi put t r i dana kasni je , a t re i iput posle sledeiih osam dana. Ona je od tada zdrava,radi u kuhinj i i sada vec nekoliko godina Zivi u Kolum-bij i . Jednoj 2eni iz Jugoslavi je, koja sada Zivi u Fran-cuskoj, takode sam pomogao u tr i puta. Ona je bi laoperisana na kidmi ( imala je Sest ve5tadkih pr5l jeno-va od srebra). Dve i po godine le2alaje u gipsanom ko-r i tu , a sada je zauvek t rebalo da ostane u ko l ic ima.Posle zavr3ene terapije iza5la je pred moju kucu iigrafa se sa decom ,,Suge", drleci na rukama malo de-te. Njenoj sest r i , majk i jednog lekara, ko ja je b i la u so-bi i sve to posmatrala, od radosti poSle su suze na oci.

99

Njen ze t , inZen jer W. W. , takode pr isu tan , i sam je b ioveoma d i rnu t . to je b i lo p re dos ta god ina . pos le god i -

nu dana ta Zena mi je doSla u posetu za jedno sa ses 'trom i zetom. lspr icala je da je od tada zdrava i v iSenema nikakvih tegoba. Za mene je to bi lo vel ika ra-dos t .

Na osnovu t ih svo j ih i skus tava Ze leo b ih jo5 daob jasn im kako zami5 l jam d iskove. Po mome shvata-n ju , d iskov i n ikada n isu is t ro5en i , ve i ' sgmo zgn jeden ii , , i suSen i " . Zamis l imo, na pr imer , sunder d imenz i ja50x50x50 cm. Na tu kocku poloZimo teret od oko 50kg. Ta j te re t 6e sunder sab i t i u tanku p lodu. Ako te re tos tav imo na sunderu Ses t nede l jb , pa ga uk lon imo,sp l joSten i sunder ce i da l je os ta t i tanka p loca . Medu-t im, ako na takav sunder na l i jemo vodu, on ie ponovo

do i i na svo ju deb l j inu od 50 cm.Ja pos tupam s l i cno kao sa sunderom. Na jpre , pa-

Z l j i vo i bezbo lno , i s teZem k idmu u prede lu k rs ta p remado le dva do pe t pu ta , ve6 prema snaz i ( teZ in i ) osobe,dok ne pr imet im da je k idma opu5tena i da se ras teZe,pa na tu povr5 inu onda s tav l jam u l je sa kantar ionom.(Kantar ionove cvetove spravl jene sa masl inovimu l jem) . Ono de lu je na d iskove kao voda na sunder .Tim rastezanjem kidme ul je prodire do diskova koj ipo lako povecava ju zapreminu, kao sunder pos le po l i -vanja vodom. Sada se pomereni pr5l jen moZe ponovo,bezbolno, vrat i t i u pravi poloZaj. U vezi s ovim postup-l iom Ze leo b ih da iznesem jo5 jedan pr imer . Ako, rec i -rno, zategnemo lanac, ni jedna karika se ne mo2e po-nrer i t i , nego tek kad se lanac o labav i . Tako, kada d i -skov i , zahva l ju juc i u l ju od kantar iona, dob i ju svo je pu-re d imenz i je , v iSe n i jedan pr5 l jen ne mo2e da , , i skod i "i nerv i v iSe n isu uk l jeSten i , a pac i jen t je zdrav .

Sta ce sada na ovo moje otkr i ie i iz laganje rei i le-l<ar i - f iz ioterapeut i i maseri? Jedan ce se radovat iSto sada ima bezbolan metod, bez potrebe rentgen-

1 0 0

skog sn iman ja , dok ce drug i rec i oa je to p rebrzo i p re-pros to . Po mome shvatan ju , lekar pos to j i zbog pac i -jen ta , a ne pac i jen t zbog lekara .

DIFTERIJAU s luda ju d i f te r i je t reba grg l ja t i sa da jem od bedre .

n ike , a jedan deo da ja p i t i . Jednu kaSiku ia ja g rg l ja t i ii sp l junu t i . Sa drugom ka5 ikom pos tup i t i na is t i na6 in .Trecu kaSiku ca ja g rg l ja t i , a za t im proguta t i . To t rebaponav l ja t i svak ih 90 minu ta . Retko se dogada da se

l rg l jan je mora lo ponov i t i s ledeceg dana.Jednu kaSi i i cu koren ja bedren ike kuvat i t r i m inu ta

r t 114 l i l ra vode. Os i rn toga b i lo b i dobro svak ih 10-15rn inu ta uze t i po kaSiku top le l imunove vode.

D i f te r i ja se , i s t ina , go tovo v iSe i ne po jav l ju je i da-nas se moZe le i i t i serumom.

UPALA ZELUCAi druge tegobe Zeluca

U s luca ju upa le 2e luca , u v reme na jve i ih bo lova ,ko j i su ob idno na jnepodnoSl j i v i j i p re je la , pop i t i jednuSol ju top le vode, ko ja je b i la kuvana pe t do sedam pu-ta (kuvat i , oh lad i t i , ponovo kuvat i , oh lad i t i i takoda l je ) . Odmah pos le p i jen ja vode, bo lesn ik mora v iSeputa uzas topno da podr igne. Pos le svakog podr ig iva-n ja bo lesn iku je znatno lak5e, a pos le pe t minu ta ose-cace se dobro i go tovo da nece imat i tegoba. lz v re -mena dok se jo5 n i je kuva lo na e lek t r idnom Stedn ja-ku, pi l i smo toplu vodu iz malog rezervoara za vodukoj i je postojao u svakom Stednjaku na drva. Licnosam t r i god ine pa t io od te bo les t i , p re nego Sto sampoceo pone5to da shvatam iz nauke o leden ju bo les t i .

1 0 1

Jedna dobra Zena, koju sam susreo na putu u trenut-ku kad sam imao najve6e bolove, dala mi je upravo ta-kav savet. PosluSao sam je, i vei pet minuta posle ta-Kvog tretmana tegobe su prestale.

Normalno , pos to j i mnogo raz l id i t ih bo les t i Ze luca isve se ne mogu led i t i na is t i nad in ; ipak , des to jeuspeSno ako jednom dnevno, kaSikom, pop i jemo pojednu So l ju oh ladenog da ja od pe l ina . Medut im, ca jod pel ina se nade5ce pravi tako da.postane prejak.Mal i prstohvat pel ina spust i t i u vodu samo tr i sekun-de. To znadi, da pel in treba stavi t i u re5etkastu ka5ikuza i ,aj , i l i cedi l jku i t r i sekunde drZat i u vrucoj vodi, idaj je gotov. Caj od pel ina gotovo da se ne bi smeo ra-z l i kova t i od vode. U s luda ju t rovan ja Ze luca pe l in b it reba lo kuvat i dva do t r i m inu ta i l i os tav i t i da s to j i 10minuta u vrucoj vodi, al i posle dva do tr i dana od tro-vanja, pel in joS samo tr i sekunde drZat i u vruioj vodi,a da j da l je uz imat i jo5 10 do 14 dana.

Kod mnogih obol jenja Zeluca desto na iznenadujui inad in pomaZu h ladn i min i ja tu rn i ob loz i . Na jp re sa s i r -, :etnom vodom, a nakon dva do tr i dana sa obidnomhf adnom vodom. Za takav oblog upotrebit i ispresavi-janu vecu pamu6nu maramicu , ko ja sme b i t i samovlaZna (ne mokra). Tu vlaZnu maramicu stavi t i na bol-no mesto Ze luca i mesto dobro uv i t i top l im k rpama.

ZUT ICAU s ludaju Zut ice det i r i dana t reba jest i samo crnu

rotkvu sa l juskom i krompir-pire bez masnoie i sol i , uzpuno rotkve. Ljuska rotkve je u tom sludaju najva2ni-ja. Rotkvu zato nikada ne l juStit i ! Leti bi eventualnotrebalo korist i t i druge vrste rotkve.

Jednom sam imao sludaj Zene koja je vei tr i danaimala karakter is t icne s imptome Zut ice, a jo5 n i je b i la102

u poset i iekaru . N jenom muZu sam rekao za te rap i jusa ro tkvom. N jegova 2ena n i je mog la da ih jede, pa jeie t i r i dana uz ima la samo r ibane l juske od ro tkve sane5to nepreradenog (2utog) Secera i krompir-pirea saro tkvom. Pos le de t i r i dana Zena v iSe n i je b i la 2u ta i n i -j e i m a l a t e g o b a .

Drug i s luca j : Pre v iSe god ina u moju kucu je kasnouvede do5ao jedan dovek sa svo j im ocem, obo le l imod Zut ice . N jemu sam u 22h,sa ba ter i j skom lampom ui- trc i , doneo dve male crne rotkve iz ba5te, odmah ihnar ibao i dao mu da jede s ne5to Zutog Se iera . Po5ton i on n i je vo leo ro tkvu , b i lo mu je teSko da ih jede. Ne-kako je po jeo i d rugu ro tkvu i pos le neko l i ko dana od2 u t i c e s e n i i e m o g l o v i d e t i n i 5 t a .

UMANJ ENO LUEENJ E ZUEIAko nam je s to l i ca sve t la do be la , to je znak da je -

t r a l u d i p r e m a l o i l i u o p 5 t e n e l u d i Z u d .U tom s luda ju neko l i ko dana t reba p i t i 6a j od k rom-

p i rov ih l jusk i . Ma lu Saku k rompi rov ih l jusk i kuvat i dva

do de t i r i munuta u dve So l je vode. P i t i gu t l ja j po gu t l ja j

preko dana.

Zuc. kol ike - v id i : KOLIKE

ZADAH U USTIMAZadah iz usta najceS6e nasiale kada 2eludac ni je u

redu.Za to bi tr i do pet nedelja trebalo svakodnevno,gut l ja j po gut l ja j , p i t i po jednu Sol ju ohladenog cajaod pe l i na .

Zadah iz usta moZe da dopre i od zagnojenih, lomlj i-v ih i l i pokvarenih zuba. U tom s ludaju t reba ot i i i zub-nom lekaru. Zagnojene zube t reba uvek vadi t i . Ne b ih

103

preporucio lecenje takvih zuba.

ZAKREOENJ E ARTERIJAProt iv zakreden ja a r te r i je svakodnevno p i t i , gu t l ja j

po gu t l ja j , jednu do dve So l je oh ladenog da ja od ha j -dudke trave. Jedan do dva prstohvata hajducke traveostavi t i da stoj i deset minuta, prel ivdfru sa odgovara-ju iom ko l id inom vru ie vode. Os im toga, t r i pu ta dnev-no t reba uz i rna t i po jednu ka5 ic icu p ivskog i l i pekar -skog kvasca. Pivski kvasac je bol j i od pekarskog. Uz-gred, kvasac je jedno od najbol j ih sredstava za di56e-nje krvi . I bel i luk je dobro sredstvo prot iv zakredenjaarter i ja.

Napomena: Sva ova sredstva prot iv zakrecenja ar-te r i ja mogu se kor is t i t i samo ako k rvn i p r i t i sak n i jepren izak , po5to ona donek le sn iZa , ra ju p r i t i sak .

KAKO POSTUPITI S LJUDIMAKOJI PATE OD ZAKREEENJA

ARTERIJA U MOZGUCesto slu5amo l jude koji se Zaie na to Sta sve mora-

ju da is t rpe sa svoj im ocem, majkom i drugim l jud imakoj i pate od te bolest i . U s tvar i , s n j ima uopSte n i je te-Sko izlazit i na kraj, jer im, prosto, treba uvek verbalnodati za pravo. Kada, na primer, otac kaZe: ,,Danas ide-mo u Sumu da obaramo i l i dovuiemo stabla", a upra'vo je neki praznik, pa je to neizvodlj ivo, dacemo mu zapravo i redi: , ,Da, tata, t i si u pravu, odmah iemo svepr ipremi t i . " Mogu da Vas uver im, dragi 6 i taoc i , da ieon tada bit i zadovoljan i spokojan, a vei u sledecemtrenutku toga se nece secat i . Na ta j nadin nema pre-(04

piranja i nerviranja. Medutim, ako mu protivre6imo, tamisao mu neCe izb i ja t i iz g lave pa ce, mogu6e, podic ivel iku uzbunu. Prema mojim posmatranjima, bolje je

ako t im l judima uvek dajemo za pravo.

KAD DECA DOBIJAJU ZUBEDogada se da deca, kad dobi jaju zube, moraju mno-

go da pate i danima samo pladu. Tu se moZe lako po-

moc i ako im svak ih desetak minu ta da jemo po jednu

ka5 id icu d is te vode. C im up lakano de te dob i je u us tajedr ru ka5 id icu vode, t renutno se umi ru je . Pos le desetminuta ono u ve6 in i s luda jeva ponovo pod in je da p la -ce , pa mu t reba opet kaS ic icom dat i vodu.

Ako tako radite, dete vam u periodu dobi janja zubane ie imat i p rob lema, a dob i6e bo l je i jade zube.

ZUJANJE U USIMAUzrok zujania u uSima veiinom je povecana navala

krvi na bubne opne, draZenje slu5nog nerva, kao io tvrdnjavanje bubne opne i iz ludenih masnih mater i -ja .

Protiv ovakvih tegoba desto pomaZe gacanje po vo'di, a narodito hladni oblozi za noge, koj i se ostavl jajupreko nodi. Ako se radi o masnom depu, treba i i i koduSnog lekara ko j i ie ga odst rani t i . Problem se t imeodmah re5ava.

Kad se priprema oblog za noge, kratke pamucnedarape nakvasit i do iznad dlanaka, dobro iscedit i iobuci. Preko nj ih navuci debele vunene darape, a on-da svako stopalo posebno dobro umotati topl im vune'n im krpama, pa oba stopala za jedno uv i t i u vunenocebe. Na taj nadin privladi se krv t l noge, pa se navalakrvi u u5i znatno smanjuje.

'105

Ako se obloge za noge pripreme neuredno i nepro.pisno, posti6i ie s;e suprotno od 2eljenog efekta.

Svaka vodena terapija po Knajpu mora otpodetide.sno. To vaZi i ovde, Dakle, najpre zavr5it i desnu nogu,pre nego Sto otpodnemo sa levom; to je veoma vaZno!

Umesto ovoga mogu se pr imeni t i i ob loz i sa l is tov i -ma kelja oko potkolenica, koje treba ostavit i prekonoci. Za to je, za svako stopalo, potrebno po jedan dodva l ista kel ja, vei prema velidini l isibva. To se morauvit i posebno cvrsto, dobro i toplo.

L is tove umodi t i u h ladnu i l i mlaku vodu, provu6i ne-kol iko puta, da ne ostane pr l jav5t ina, po loZi t i ih na kr -pu i val jat i staklenom bocom, dok se rebra ne isprave.(Rebra ne isecat i ! )

INFARKT. SRCANIU s ludaju srdanog in fark ta udi r r i t i s ledece: uzet i

jednu supenu ka5iku punu kapi odol jena, t r i supeneka5ike pune (2utog) Secera i 114li tra vode. Sve zajed-no me5ati dok se Secer ne otopi. Me5avinu treba pit itokom prv ih 10 do 15 minuta. Zat im jo5 15 minutaostati sededi, a onda ustati oporavl jen i izlecen. I jasam se, l idno, na ta j nadin iz led io od in fark ta.

KASALJU s lucaju kaSl ja p i t i da j sa lukom, kao u s lucaju

bronhi t isa. Dva luka, ve l ic ine ja je ta, sa l juskom, 10 do15 minuta kuvati u 1 l i tru vode sa 100 g Zutog Sedera.Caj pit i gutl jaj po gutl jaj, hladan i l i mlak, rasporedenna ceo dan.

KATARAKT, SIVA MRENAProtiv katarakta, kao i kod svih drugih bolesti , treba

tri nedelje pit i daj za bubrege, uz daj od Zalf i je, koj i ionako uvek t reba p i t i . Tada n i u kom s ludaju ne jest ipodgre jana je la ! ! U s tanu ne sme b i t i o t rova! ! Prot ivsame sive mrene, katarakta, posle 16 h pit i daj od ja-bukovih l juski (neprskane jabuke), kol iko 2elimo. Tajdaj je najbolj i za nerve. Jednu Saku l juski tr i do Sestminuta kuvati u 112li tra vode.) Po onome Sto ja znam,katarkat je nervna bolest.

KOLIKE BUBREGA IZVEIKod kol ika bubrega i Zuc i naprav i t i Sto top l i j i ob log

od pres l ice i ostav i t i da delu je oko pola sata. Ako sepacijent sa oblogom oseia ugodno, mo2e ga ostavit i i

duZe. Posle 20 minuta paci jent ie imat iznatno manjebolova.

Jednu Saku i l i v i5e pres l ice s tav i t i u p la tnenu vrec i -cu, pa kuvat i 10 do 15 minuta.

PREOBILNO KRVAREN JE ZAVREME MENSTRUACIJE

U sludaju ovakvih tegoba potrebno je duZi periodvremena svakodnevno, gutl jaj po gutl jaj uzimati pojednu Solju daja od brdske hajduiice i virka, zajednosa jednom Soljom daja od trave od srca. Vidi pod: Ra-zna krvarenja.

107

RAZNA KRVARENJAU sludaju krvarenja iz nosa, debelog creva, desni i u

mozgu, dva puta dnevno uzimati po tr i kapi t inktureod korenja trave od srca, nerazredene na jezik, i l i bit i ,gut l ja j po gut l ja j , jednu Sol ju ohtadenog caja od kore_nja trave od srca na dan. Za pripremanje daja od traveod srca i t inkture, vidi pod: Dizenteri ia.

U sludaju krvarenja iz desni pojlb svakog obroka, anarodito posle uzimanja slatkisa, najpre oprati zube,a potom ispirati usta sa dajem od korenja trave od sr-ca imalo ga p i t i . Posle oko 14 dana, umesto ca ja odkorenja trave od srca, mogu se uzimati kapi istog ko-renja.

Krvarenje u mozgu (mo2dani udar), osim kapi kore-nja trave od srca i l i daja od istog korenja, treba pit i joSi jednu Solju daja od trave broska (peucedanum os-truthium). Najbotje je uzimati po jedan mati gui l jaj nasvaki sat. Jednu kafenu ka5icicu broske kuvati tr i mi-nuta u 114li tra Sire. Uzimati takode na svaki sat, po je-dan mali gutl jaj. To najbolje detuje prvog dana poslemoZdanog udara.

POREMECAJI KRVOTOKAKo pati od poremedenog krvotoka sigurno su mu

uvek hladne noge, pa zato u prvom redu treba vodit iraduna da se to dovede u red. protiv poremeiaja krvo-toka t reba pr imenj ivat i na izmenidne kupke za noge.ru naroe i to .pomaZe gacanje po vodi .

Evo, kako se primenjuju naizmenicne kupke za no-ge: Ulazit i u toplu vodu (20-30 stepeni sa toplim no_gama, a l i n ikako sa punim Zelucem, pa 10 minuta do_davati po malo vrele vode, dok se oko 40 do 45 ste-peni . Posle toga, t r i do det i r i sekunde u h ladnu vodu.108

pet do Sest sekundi u top lu, pa tako naizmenicno polasata. Ovim menjanjem topla voda posta je sve h ladni -ja , a h ladna sve top l i ja . U s lucaju , ,zaspal ih" nogu na-stav i t i ia menjanjem sve dok obe vode ne dost ignuis tu temperaturu.

Na is t i nac in kao naizmenicne kupke za noge, mo-gu se pr imenj ivat i i kupke za ruke. B i lo da pr imenju je-mo jedno i l i drugo, u top lu, odnosno h ladnu vodu t re-balo b i uvek u laz i t i na ipre d^^^ ' rm nooom. odnosno,desnom rukom. lz log razloga za naizmenicnu kupkuza noge t reba imat i t r i vedra, jedan pored drugog' Usredin i vedro sa top lom vodom, a desno i levo sa h lad-nom. Dakle, ako sedimo na sto l ic i i noge nam se nala-ze u srednjem vedru sa toplom vodom, treba najpredesnu nogu spust i t i u h ladnu vodu u desnom vedru, aonda levu u levo vedro sa hladnom vodom. Posle togadesnu nogu prvu vrat i t i u top lu vodu i td . Ako imamosamo dva vedra ( levo hladna, desno topla voda), de-sna noga ce b i t i predugo u top lo j vodi . Posle jedne

ovakve naizmenicne kupke, t rebalo b i le2at i pokr ivenoko pola sata. Takvu naizmenidnu kupku za noge inc-2emo preporudit i i u slueajevima menslrualnih tego'

ba.Gacanje po vodi primenjivati takode samo sa to-

p l im nogama i n ikako sa punim Zelucem' Pre i pos legacanja po vodi treba po 20 minuta hodati ' Pre gaca'nja, da bi se noge zagreiale, i posle da bi se odmahponovo zagreiale. Ko posle gacanja po vodi stoj i i l idak sedi , umesto da hoda, noge mu posta ju jo5 h lad-ni je nego pre, pa bi morao najmanje deset puta ener-g idno da gaca po vodi , dok ne anul i ra Stetu nasta lustajanjem i l i sedenjem.

Naizmenicne kupke za ruke pr imenju ju se na is t inadin kao naizmenidne kupke za noge, s tom raz l ikomSto nam za to trebaju dva suda. Kod naizmeiricne ktrp-ke za noge voda treba da dopre do polovine l ist6va, a

109

kod kupke za ruke - do poiovine nadlaktica. Kadagacamo po vodi, prvi put to dinimo samo do iznad cla-naka, al i pet do >;st minuta, a kasnije do ispod kole-na, a l i samo t r i do det i r i minuta.

Gacanje po vodi znadi hodati u vodi i noge naizme-nidno Sto viSe dizati , dakle, voda-vazduh-voda-vazduh-itd.

NAIZM EN IEN E KU PKEZARU KE

jedan pr imerJednom doveku ut rnul i su prst i leve ruke, zat im ce-

la Saka, pa vremenom ruka od lakta. Covek je oti5aolekaru koji mu je odmah savetovao da amputira ruku,smatrajui i - ako to bude tako dalje i5lo, dovek bi mo-gao umreti. Covek je oti5ao u bolnicu, gde su odmahhtel ida gazadrZe, pa je narednog dana vec trebalo dase izvr5i amputaci ja. PoSto je dovek bio zemljoradnik ini je imao bolove, rekao je: , ,ZaSto da odmah osta-nem? ldem ku6i, pa iu sutra ujutru u Sest doci bez do-rudka." Na to su ga pust i l i , pa je s ledeceg ju t ra veci$ao putem prema boln ic i , kad je susreo gospodinaKarla Cerlauta (Zerlauth), prvog austri jskog strudnja-ka za Knajpove metode ledenja, koj i je bio u jutarnjojJetnj i . On je vrlo l jubazno pozdravio doveka, jer ga jedobro poznavao. Videii da dovek otpozdravl ja sasvimtiho i poti5teno, Cerlaut ga upita zbog dega je takopoti5ten. Ovaj mu je odmah ispridao svoju pricu, naSta je Cerlaut rekao:- Glavu gore, nece bit i operaci je. Okreni se i odrnah podi kuci da primeniS naizmenidne kupke.

- Al i u bolnici sam obeiao da iu doii tadno navreme, pa ne mogu dopustit i da lekari dekaju. Na tomu je Cerlaut, dovek bogatog znanja, od koga sam i110

sam mnogo nauc io , rekao:- Ako i s to t inu lekara deka ju , ne mar i , je r je mnogo

vaZn i je spas t i t vo ju ruku .Covi: t< je poslu5ao, ot iSao kui i i odmah pr imenio

kupku sve do t le dok obe vode n isu ima le i s tu tempe-ra tu ru . Vec tada je u p rs t ima ponovo dob io normalanoseca j . Pr imen io je kupke joS dva pu ta , pa je uvece,pos le t re6e kupke ponovo normalno osedao ce lu rukui b io i z leden.

LENJA CREVAProt iv ovog obol jenja treba desto u toku dana uzi-

! ' ' rat i po punu vi l ju5ku sirovog kiselog kupusa r ibanca,a isto tako desto i po gut l ja j vode. daj od ial f i je pi t ioko 112l i t ra na dan. Ko uvek pi je daj od Zatt i je nikadaneie imati zalvor.

Zabranjeno pre svega: beli hleb i iokolada.

MELANHOLIJA, SETA -DUSEVNE I NERVNE

BOLESTIProtiv ovih bolesti pomaZe daj od jabukove l juske,

desto isto tako dobro kao kod nesanice (vidi: Nesani-ca). Uz to, takvi bolesnici trebalo bi svakodnevno, gu-t l jaj po gutl jaj, da pi ju joS po jednu Solju ohladenogcaja od trave zdravac. Jedan prstohvat ove trave prel i-t i sa 125 g vru ie vode iostav i t i da odsto j i 10 minuta.Ovaj daj moZe se pit i celu godinu dana. Dobro dejstvoimaju i dajevi od matidnjaka i jaglaca.

Osim toga, tr l janja celog tela sa sir6etnom vodomdine prava duda, ako se vrSe pravi lno. Naravno, ima imnogo s lucajeva gde pomenut i metodi v i5e ne mogu

11 ' t

p o m o c r .

MladeZi. v id i : Bradavice

MOKRENJE U KREVET"Protiv mokrenja u krevet treba svakodnevno pit i po

jednu Solju caja od hajducke traver Jedan prstohvathajducke trave prel i t i sa 125 g vru6e vode i ostavit i dasto j i 10 minuta. U to j bo lest i mis ic zatvarad ne reagu-ie. Caiod hajduike trave budi njegovu funkciju. Cestoje za one koji mokre u krevet dobro da na ledima no6uimaju pr iS iveno ve l iko dugme, i l i uvezan 6vor , tako darre mogu leZati na ledima. Mokraca odlazi neprimetnosamo u lednom poloZaju.

MULTIPLA SKLEROZAOsnov ledenja ove teSke bolest i su g imnast ika d i_

sanja (str. 92), 25-50 puta dnevno po deset minuta.fotalna teraSri j3 sa sokom i cajevima. po zavrSetku to_talne terapije, posebno valja vodit i raduna o perioduponovnog prelaska na redovnu ishranu, da iz ishranepotpuno iSdeznu beli Se6er, belo braSno i svi proizvodiod nj ih, rneso i svi mesni proizvodi, sve vrste industri j-ske hrane. Napomenuiu ioS sredstva protiv moljaca idrugih insekata (s t rane13'1 i132) i geobioto5ke u i ica leiz t la (vodeni tokovi pod zemtjom - str.134).

Pre pocetka ledenja bolesnik mora da donese dvr-stu odluku o promeni naiina 2ivota u smislu vracanjaSto pr i rodni jo j ishrani .

1 1 2 1 1 3

MUCANJ EBuduc i da je mucan je vezano za nerve , bo lesn ik b i

t reba lo 'uve6e da p i je da j od iabukov ih l iusk i (neprska 'no vode) , jednu do t r i So l je dnevno, topao i l i h ladan,kao i daj od maticniaka. Caj od jabukovih l juski kuvat i

t r i do Ses t minu ta ( jedna Saka l jusk i na112 l i t ra vode) .

Ko vo l i zas ladeno, moZe da s tav i ma lo 2u tog Secera i l i

meda.Mucar r je moZemo pr ikazat i i kao spec i f idno grden je

u mozgu. Kada mucavac Ze l i da govor i , zgrd i se odre-

dena grupa nerava i on neke reci te5ko izgovara. Ju-

t rom b i takav bo lesn ik t reba lo da p i je 114 l i l ra mleka

sa travom srebrenkom. Ko ne podnosi mleko, mdZe

da p i je da j od s rebrenke, kuvane u 5 i r i . (V id i s t r .96) .

OBOLJ ENJ ENADBUBREZN EZLEZDEI

NJEGOVI SIMPTOMIKada nadbubreZne Zlezde lude premalo adrenalina,

bolesnici na vratu (predeo grgl jania) dobijaju belumr l ju , a l i 6esto i na rukama; u te5k im s ludajev ima pocelome te lu . Takve bc lesnike tada desto obuzima tu-Zno raspoloZenje i oni postaju potpuno nezaintereso-van i .

Ako Zelimo da nadbubre2neZlezde ponovo pravi lnof unkc ioniSu, t reba svakodnevno, gut l ja j po gut l ja j , p i t ipo jednu Solju ohladenog caja od zdravca. Jedan pr-s tohvat tog b i l ja pre l i t i sa 125 g vru ie vode iostav i t ida s to j i 10 m inu ta .

Zaravac sadrZi ne5to radijuma. U jednoj Solj i togcaja ima upravo onol iko radi juma kol iko je pot rebnonadhrubreZnim Zlezdama. Taj iaj mo2emo pit i punu

godinu dana.Uz to primenjivati i gimnastiku disanja, kao kod vi_

sokog krvnog prit iska.

N ESVESTICAZa nesvesticu postoj i vise razl i i i t ih uzroka: izne_

nadna beskrvnost i l i prepunjenost mozga krvl ju, usledneoiekivanih culnih i emotivnih uitsaka, kao Sto suiznenadni strah it i radost. U nj ih se ubrajaju i jak bot,dejstvo opojnih sredstva (gasovi, alkohol), potresimoZdane mase usled udarca i l i pada na glavu kao igubitak krvi, glad, opSte raspadanje telesnog tkiva,koje ide uporedo sa progresivnom anemijom.

Bolesnik ne pada uvek odmah u nesvest; najvalni j ipredznaci su napadi vrtoglavice, poremeiaj i vida isluha. U pravoj (stvarnoj) nesvestici aktivnost disaj_nih organa i srca je min imalna; 6e lo i udovi su h ladnina dodi r , ce lo je ve6inom obl iveno h ladnim znojem.Nesvestica mo2e da bude signal najraztidit i j ih obolje-nja i da predstavi ja laku prateiu pojavu. Kod osobasklonih nesvestici moZe se ponekad posmatrati da sezenice iesto pre i posle nesvestice statno menjaju di-sanjem. Najpre su sasvim male, a odmah zatim dvos-truko i l i trostruko veie. U takvom sludaju izvanrednopomaZe caj od (lat.) Meum Mutell ina. Taj daj se, na 2a-lost ne moZe svuda dobit i . Jednom sam svojim po-slom bio u kuci jednog veterinara i posmatrao kakose u odima njegove Zene zenice za vreme govora ne-prestano menjaju.

- Vi ste i l i sad nedavno bi l i bez svesti, i l i iete to bi_ti uskoro, rekoh.

- Sest puta protekle sedmice.Doneo sam joj odmah zatim travu Meum Mutell ina

uz napomenu da on nema ba5 dobar ukus, al i njoj ie114

sigurno pr i ja t i , jer jo j je h i tno potreban. I za is ta, takojo j je pr i jao, da ga je punih deset dana p i la po v i5e l i .tara na dan. Desetog dana popodne caj joj se ogadio.Posle tbga je rekla:

- Kada p i jan ic i to l iko pr i ja ju v ino, p ivo i l i rak i ja ,kao meni ovaj ia j , onda stvarno veru jem da se oni nemogu sav ladat i .

Ta Zena je morala redovno da odlazi na pregledeplu ia, a l i pos le ove dajne terapi je samo joS jednom,po5to se v iSe n iSta n i je moglo naci . To je b i lo 1943.godine, a do danas, '1980. godine, ona n i jednom ni jeimala nesvest icu i od tada n i jednom v iSe n i je b i la bo-lesna. Meum Mutell ina, prema tome, ni je koristan sa-moza napade nesvestice, nego sluZi i kao najbolj i dajprot iv p lucnih bolest i i anemi je . Taj da j se moZe p i t iko l iko ie l imo. Jedan prstohvat da ja ostav i t i da s to j ideset minuta u 125 g vru ie vode, ko jom smo ga pre l i -t i .

B i l jka Meum Mute l l ina ne t reba da se kor is t i kaocaj kad nesvestica nastupi zbog navale krvi u glavu,po5to je on izrazilo sredstvo za jadanje. Kad nekoizgubi svest, treba oslobodit i sve delove ode6e kojisteZu, kao Sto su kragna, trake oko vrata, steznici i td.Ako je g lava jako crvena, mora se s tav i t i na uzdignutouzglavl je. Ako bolesnik povraia, glavu mu treba okre-nut i u s t ranu. Radi s t imulac i je rada srca i d isa jn ih or-gana, najbolje ce delovati prskanje grudi i trupa sve-Zom vodom. Osim toga, osveZice ga i podmetanje podnos mir isn ih mater i ja , kao Sto su ko lonjska voda ie ter .

N IZAK KRVN I PRITISAKProtiv niskog krvnog prit iska ireba jesti mnogo sa'

late od celera i puno jagoda (dZem od jagoda). Dobropit i i caj od crnog luka (vidi str. BB ). Caj pit i ohladen,

115

Jut t ja j po gui l ja j . Osim toga, t r i puta dnevno, pre je la ,uzimati glogove kapi (Bil jna apoteka). Ako se na nok-tu palca leve ruke ne mo2e v idet i be l i po lumesec, ta_da dodatno, od 14 h do vederi, tr i do detir i puta uzi 'ma_t i po 20 kapi t inkture odol jena.

I u ovom studaju se, kao kod visokog krvnog prit i-sKa, preporu iu je g imnast ika d isanja. Ne radi t i prev i -5e, al i bi potpuni nerad bio jo5 gore reSenje. Ako se sr-ce previ5e iuva, postaie joS slabije.

Nivo sopstvenog krvnog prit iska svat<o moZe da vi-d i po nokt ima leve ruke. Srce t reba da zamis l imo kaovel ik i mi5 ic , ko j i se sasto j i od jednog g lavnog i det i r isporedna mis ica. prema tome, ako se na noktu palcaleve ruke v id i samo mal i be l i po lumesec i l i ga uop5tenema, g lavni miSic je pres lab. U tom s lu ia ju t rebalobi od 15 h do vederi tr i do detir i puta uzimati po 30 do40 (prema teZini osobe) kapi t inkture odoljena. Ako sebel i po lumesec ne v id i n i na drugim nokt ima, i spo-redni miSi6 i su s lab i , pa b i t reb i lo t r i puta dnevnolnormalno pre obroka) uzimati po 20 do 30 glogovihkapi. To su potpuno prirodna sredstva. Ako ni ni 1"0-nom noktu nema polumeseca, onda treba uzimati kaiodoljena i glogove kapi. U tom sluiaju jo5 dodatno,gutljaj po guiljai, piti ll2sofje soka od telera, ,"rpor"-deno na pre podne. Ako je na palcu polumesec nor-malnog obl ika, a na drugim prst ima ga nerna, uz imat isamo gtogove kapi, a nikako kapi od odoljena. Ako jeDorumesec veoma mal i i l i ga nema, to ie b i t iznak s la-bosti srdanog misica, odnosno preniskog prit iska.

ALKOHOLIZAIVIKad je u jednoj kuci atkol icar, koj i je desto ozbil jno

nameravao da prestane sa pi6em ali u tome ni je uspe-va u kuce se pouzdano nalazi neko od sredstava pro-116

tiv moljaca i l i sl icno (vidi str.131). Kad se u kui i nalazitakav otrov, te5ko da se i jedna bolest moZe ledit i , a pi-janstvo' je bolest. Ja bih to nazvao slab65cu volje. Kodalkoholicara su i najmanja radost i l i najmanje nervira-nje - povod za pice. Prema tome, odstranite i posled-nj i ostatak t ih otrova! Ne zaboravite ni pro5iS6avanjestana d imom od tamjana i l i mi r i5 l jav ih smola.

POVIJ EN I PRSTICesto sredemo l jude sa prstima koje oni viSe ne

mogu da ispruZe. To najceSce pogada prstenjak i l isrednji prst. Rede se javl ja kod malog prsta. Povijanjaprst i ju nasta je zbog spuStenih (p l i tkosvodnih) s topa 'la. Ako su povijeni prsti desne ruke, spuSteno stopaloje levo i obratno. Tu je, dakle, red o ukrStanju i t ice seiskl judivo tetiva. Tetive napred na guki stopala su pri 'rasle, krecu se duZ stopala, preko pete, l ista, kuka,ukrStajui i se na donjem delu leda, prolaze nagore doruku, pa sve do korenja prsti ju. Ako nam je samo jed-no stopalo spuSteno, tet ive su nategnute. Po5to seone ne mogu rastezati, to ie u povoljni jem slucaju po'vit i prste. Zbog spu5tenih stopala nastupaju u nepo'vol jni jem slucaju promene u zglobu, po5to - kao Stonapomenusmo - tet ive idu preko kukova. Ako seugane zglob kuka, nema povijanja prsti ju.

Bilo da se to odrazi na kukove i l i prste, najbolje iepomoci odgovaraju6i uloSci za obucu. Kuine papucene nosit i bez uloZaka. Na taj nadin se stanje bar neiepogorSavati. U mnogim sludajevima dolazi cak doznatnih poboljSanja

Podatak da povijanje prsti ju i l i promene na kukovi 'ma nastaju zbog spuStenih stopala moZda ni je poznatdak ni mnogim lekarima. Evo jednog primera: Pozna-vao sarn Zenu koja je imala teZak poreme6aj zgloba

117

kuka i ko ju su lekar i v i5e od 15 godina le i i l i od reume.Toj Zeni sam ozbiljno rekao da poremeiaj dolazi odspu5tenih stopala, pa sam je posavetovao da odmahzatraLi rentgenski snimak stopala na suprothoj stra:n i . JoS is tog dana ot is la je rentgenologu, ko j i jo j jesn imio s topalo. Pokazao jo j je sn imak, s napomenomda poremecaj njenog kuka dolazi iskl jui ivo od togspu5tenog stopala. Da je Zena do$la da snimi stopi-lo 15 godina rani je , on b i jo j prepisgo u loSke, pa n ika-da ne b i n i do5lo do poremeia ja u kuku.

Prema tome, kome su povijeni prsti i l i pati od pore-me6aja na zglobu kuka, treba da ide kod rentgeneolo-ga, da snimi stopalo. Ulo5ke koje lekar prepise treba inositi, cak i ako u podetku izazivaju bolove.

POLENSKA KIJAVICAU sludaju polenske ki javice dobro ispraznit i nos

pre izf aska iz kuce, umodit i Stapii sa vatom u jestivoulje i mazati nozdrve iznutra. Zatim poneti nekolikoStapiia sa vatom i ne5to ul ja u maloj bodici kako bi-smo, ako usput nekad morarno da dist imo nos, moglida ponovimo mazanje ul jem. Kad su nozdrve namaza-ne ul jem, cvetni polen ne moZe da smeta.

PRIPREMA ZA OPERACIJUAkoa odredena operacija ne mora odmah da se

izvr5i, tr i nedelje pre operaci je treba pit i caj za bubre.ge, kako je navedeno na52. strani, a daj od Zaltije(strana 51 ) pit i i onako stalno, al i naro6ito pre opeia-c i je . Ne p i t i a lkohol ! pos le operac i je uputstvo uvekglasi: , ,Duboko diSite!", Sto je, svakako, veoma vaino.

Tu veZbu disanja treba primenjivati jo5 ranije, odno-sno veZbat i , da b i pac i jent mogao da je pr imeni od-118

mah po5to se probudi iznarkoze. Ja sam 1947' godine

bio operisan od Zudi i probudio se od narkoze tek ce-

tvrtog dana, pa je nadelnik vei bio digao ruke od me-

ne, kako mi je sam kasnije rekao. Da nisam znao zagimnast iku d isanja i da je n isam pr imenio, s tvarno b i

tada i umro. Ta g imnast ika d isanja b i la je tako bolna,

da mi je lekar rekao: , ,Hi l jadu lekara na mome mestu

to s igu rno ne b i ud in i l i " , pa me je j o5 p i t ao da l i pu -

Sim, na Sta sam ja odredno odgovorio, a lekar rece:

,,Da ste puSad, ne biste mogli da raspola2ete s ovoliko

energ i je . " Na to sam mu rekao da u s ludaju operac i ja

i nesieca nepu5ad ima znatno vece izglede da preZivi '

To znadi, bar pre operaci je, ostavit i pu5enje, poSto seposle operac i je i onako ne sme pu5i t i .

Posle operaci je raka na ,,totalnu terapiju" trebalo bi

dekati najmanje mesec dana. U svakom sludaju -

dok se rekonvalescent ne ose6a dovoljno ojadan' Me-

dutim, dobro je odmah posle operaci je uz jelo uzimati

i po malo soka. Uglavnom to treba cinit i oko pet minutapre svakog obroka i to 1t2 Solje - oko 60 ml' Pit i pola-

ko, n ikako odmah gutat i !Bi lo bi veoma vaZno kad bi svaki bolesnik pred ope-

raci ju imao bioritmogram, odnosno, kompletan biori-

tam za period pre i posle operaci je. ja sam, naknadno,

izracunavao bioritmog(ame za vei oko hi l jadu opera-

c i ja , saznav5i kakav je b io ishod, dobar i l i lo5, pa sam

uvek imao potrvdu da se sve poklapalo sa bioritmo-gramom. Kako bi bi lo divno kad bi pred svaku opera'ci ju bio uzet u obzir bioritam, ako se operaci ja ne mora

izvr5it i ba6 odmah! To bi bi lo blagoslov za pacijenta i

izvor naivei ih pohvala za hirurga, jer tada gotovo da

ne b i b i lo kompl ikac i ja . Normalno je da od 1000 ope'

raci ja mora ponekad bit i i izuzetka i u najboljem tre'

nutku b ior i tma. Jedan lekar , ko j i je oper isao coveka

sa rakom Zeluca prema mom proradunu, rekao mi je:

, ,Gde b ismo dospel i , kad b ismo uvek moral i da vodi -

119

mo ra iuna o b io r i tmu! , , Rekao sam: , ,Mnogo da l je , ne-go inade' i pa sam mu odmah pruzio odokaze, ar i i v i -5e strudnih potvrda iz ruku uglednih lekara, p.a i k l in i-ka, uspevSi da ga u to uverim. On je, na Zalost, ukratko,posle toga umro. To je bi lo pre vise godina. postoje,na Za los t , id rug i lekar i ko j i se smeju b io r i tmu, iako sen isu po t rud i l i da ga prou ie . Medut im, n ikada ne t rebaniSta osudivat i Sto ne poznajemo. Svaki presek bi lo f i_z i i , ke , emoc iona lne i l i i n te lek tua lhe k r ivu t je b io r i tmasa apscisom, period i l i poluperiod, predstavl jaju opa-snos t za operac i ju , zbog mogucnost i nas tanka emo_bol i je, t romboze, krvarenja i l i iak smrt i .

PROM RZLIN EKo ima promrzline, treba da kuva, jedan sat, .15 do20 divt j ih kestenova u tr i do pet l i tara vode. U toi topfojka5i pola sata kupati taj deo tela. lstu kaSu mo2emodva puta podgrejati , ako nemamo dovorjno kestenja.

U lakim sfu-rdajevima dovoljno je tr i do cetir i takve kup.ke, dok kod starih promzrl ina treba i do 12.

RAK PROSTATEProtiv ove bolesti svakodnevno, guil jaj po guil jaj,

treba pit i po dve Sotje ohtadenog daja oO vrOovte i t i .cice), sa malim cvetidima. Stavit i jedan prstohvat tebi l jke i prel i t i ga sa 2b0 g vruie vode, i ostavit i da stoj i10 minuta. Uz to bi tr i nedelje trebalo pit i dajza bubre-ge, kao i kod sv ih drugih bolest i . poSto je u ve i in i s lu-iajeva rei o raku prostate, najsigurni je je odmah pri-menit i moju totalnu terapiju. (Vidi takode: Rak prosta-te i mo5nica, slr. 59 ).

Kada mu5karac uspeva da mokri samo jo5 kapa_n[em, ako se str iktno pridr2ava gornjeg uputstva, mo-120

i i 6e posle t r i dana ponovo normalno da mokr i .Caj od Zalt i ie trebalo bi pit i uvek, al i narodito zavre-

me terapi je sa sokovima. Ko Zel i da pr imeni moju , , lo-ta lnu terapi ju" nrot iv raka, t reba dobro da prouci s t ra-ne - , 41-62 a narodi to s tane4T*59

REUMAProtiv svih vrsta reume treba tr i nedelje pit i daj za

bubrege, kao i kod sv ih drugih zapal j iv ih s tan ja. U tomslucaju dobro je ako se posle tr i nedelje nacini pauzaod dve nedelje, a onda ponovo pi je 6aj za bubrege. Usludaju reume u telu se zadrZava previSe mokracne ki-sel ine, koja se hladenjem kristal i5e, Sto izaziva bolo-ve u zg lobovima, miSic ima i td . Hladenje je vec inomjednostrano. Ako se, na pr imer , promajom ohladi nek ideo tela, tu se i osete bolovi.

Godine 1943. zak l juc io sam da u svakoj bo lest i bu-brezi ne funkcioniSu kako valja, Sto se narocito odno-si na reumu.Zbog toga bi zadule vreme trebalo da seodreknemo mesnih supa, govedeg isv in jskog mesa, anaroc i to suhomesnat ih pro izvoda. Osim toga, ne p i t ia lkohol ic rnu kafu.Zdrav l je ide kroz kuhin ju! !

U tom kontekstu veoma je vaZan i daj od Zaltije.Neko ko uvek pije daj od laltije nikad se nece lako ra-zboleti . U caju od Zalf i je nalazimo sve sastojke po-trebne Zlezdama sa unutra5njim ludenjem.

NajvaZni je zazdrav Z ivot b i lo b i : (1) n ikada ne jest ipodgrejana jela (2) uvek piti daj od lalfije i (3) u stanune drZati otrove protiv moljaca i drugih Stetodina. Gdetakv ih ot rova ima u ku i i , n i jedna bolest ne moZe b i t iizledena. Ovo se, opet, narodito odnosi na reumatskaoboljenja (vidi Indeks, pod: Naftal in).

Bolesnic ima se desto odreduju b latne kupke, ter -malne kupke i td . , ko je ve6inom ne donose Zel jen i

121

uspeh. Razlog je u tome Sto ove kupke delu ju samoako se istovremeno pi je i e,aj za burege. Osim toga,pre b latne kupke t rebalo b i uz imat i kapi za srce (20 do30 kapi t inkture odot jena) .

SEKRETI (bef i , zut i i smedi)

Prot iv be log sekre ta na svak i sa t t reba uz imat i pomal igu t l ja j od be le mr tve kopr ive , dok se s tan je pono-vo ne nora l i zu je .

Nacin spravl janja kao kod caja zdravac.Pro t iv 2u tog i smedeg sekre ta p i t i na svak i sa t po

jedan mal i gut l ja j caja od brdske hajducice i v irka, uzmal i p rs tohvat iu te i l i be le mr tve kopr ive . Ca j t reba p i -t i o h l a d e n .

Me5av inu brdske ha jdud ice i v i rka , a posebno mal iprstohvat mrtve koprive spravl jat i kao caj zdravac.

Mr tvu kopr ivu uvek t reba s tav l ja t i posebno, po5toona uvek nrora b i t i p r i su tna u i s to j ko l id in i . ako b ismoje odmah me5a l i sa os ta la dva da ja , u smes i je ne b ib i lo uvek u i s to j ko l i i i n i , je r su mu cve t ic i ma l i . po-t rebno je da bude 20 do 30 cve t ica .

V iSe od jedne So l je na dan pre b i Skod i lo nego kor i -s t i l o !

Siva mrena, v id i : Katarakt

Srce, v id i : Vodena bolest

Srcana astma, v id i : Astma

i L z

BOLESTI SREANOG MISICAU s lu6a jev ima poremeca ja s rcanog miS ica , svak ih

osam dana t reba pr imen j iva t i kupku za ruke (kupka za

srce) . Obe ruke t reba uron i t i 20 sekund i u h ladnu vodu

i u to j vod i pokre ta t i ih na nad in kako se k re ie todak

voden ice . Odmah za t im, bez br isan ja ruku , obe ruke

l ju l ja t i napred-nazad, dak le , ne jednu ruku unapred a

drugu unazad, vec obe is tovremeno unapred, odno-

sno, unazad. Pos le toga odmah ses t i i obe ruke p l jo -

5 i r n i c e , c e l o m d u 2 i n o m , p o l o Z i t i n a s t o '

Jednom takvom kupkom i 10 minu ta lakog l ju l ja -

n1a, ruke se pune k rv l ju . To moZe da izazove pr i l i cne

bo love , a naro i i to u desetom minutu ' Krv , ko ju na ta j

nad in d r2 imo deset minu ta van s rca za s rce je odmor ,

kao kad b is te mesec dana borav i l i u sanator i jumu '

Ako te rap i ju p r imen ju je te osam dana, to je i s to kao

osam mesec i boravka u sanator i jumu '

Ostecen je s rca mo2e se v ide t i na nok t ima prs t i ju le -

ve ruke , po be lom (po lumesecu" (ako on pos to j i ) . Ta j

, ,po lumesec" t reba lo b i da bude okrugao i p resvoden '

Ako u tom presvoden ju pos to j i p rek id ( rupa) i l i S i l jak

iznad presvoden ja , to upucu je na o5 tecen je s rcanog

miS ica , Ako je k rvn i p r i t i sak pren izak , na nok t ima ne-

rna , ,po lumeseca" (v id i pod: N izak k rvn i p r i t i sak) '

OTVORENE RANE NASTOPALIMA

Prot iv o tvorenih rana na s topal ima 14 dana sva-kodnevno t reba pr imenj ivat i kupku sa uvarkom odpres l ice. Ostat i u kadi po la sata. Pres l icu s tav i t i u la-nenu krpu i kuvat i 10 do '15 minuta. Uz kupke t r i nede-l je treba uzmati cai za bubrrege i caj od Zalf i je, kao i

123

kod sv ih d rug ih bo les t i . Sa o tvoren im ranama na s to -pa l ima moZe se jed ino u kupku sa uvarkom od pres l i -ce . Druge kupke se ne mogu preporuc i t i . Pre kupkeuzet i kap i za s rce (v id i pod Reuma) . Pos le kupke s to .pa la uv i t i banda2 ima (e las t i cn i zavo j ) i mnogo hodat i .

A lpska pres l i ca sadr2 i 96%o kremene k ise l ine , v iso-ka grub f ja p res l i ca oko 4Oo/o , a n iska po l j ska pres l i ca ,ko ja se u mnogo raz l i i i t i h podvrs tamo2e nac i u k rom-p i rov im po l j ima - samo 16%. Ako i r iamo pres l i cu sa16% kremene k ise l ine , moramo uzet i odgovara jucev e c u k o l i d i n u .

Strah od ispi ta, v id i Agofobi ja

Trbuh,vodena bolest , v id i Vodena bo.lest

TRIGEMINUS -NEURALGIJA

U s luda ju ovog oboen ja , ko je je inade veoma bo lno ,t reba pr imen i t i t zv . , ,masaZu lupkan je ln" sa , po mo-gu inos t i , nov im sk lopn im drven im s to la rsk im me-trom od deset delova i duZine 200 cm (sl . 1). Meri lo ra-zvu i i na ce lu duZ in i i p rek lop i t i u s red in i (s l . 2 ) . Za t imunazad sav i t i spo l jna dva de la od po 40 cm (s l . 3 ) , pamer i lo ko je je sada dob i lo ob l i k s lova M t reba sk top i t ikao na s l i c i 4 . Kod oznake , ,20 cm" (s l . 5 ) gorn ja ce t i r ide la jo5 jednom prek lop i t i nado le . Sada moZemo po-det i sa lupkanjem, tako Sto cemo ovako slo2eno meri-lo uhvat i t i jednom rukom kod oznake 93 cm. MestoI t rpkan ja t reba da bude na gorn jo j i v ic i ie la , a na mer i -lu kod oznake , ,8 cm" (sl . 7) - c ime se post iZe dvostru-124

ffi

t , I

\1,$ 125

ko lupkan je , ko je apso lu tno ne nanos i bo l . Bo ie lo b i ,ako b ismo lupka l i gorn j im zavr6e tkom, dak le de lommer i la i zmedu oznaka za 12 i 1B cm. Pos le svakogudarca bo lov i se sman ju ju , a pos le pe t do deset minu-ta bofovi prestaju. Posle 12 do 24 sata bolovi ponovo

nastupa ju u os lab l jenom ob l iku . Pos tupak ponav l ja -

mo svakodnevno u trajanju od pet do deset minuta,kao u podetku. Pobol j5anje nastupa ubrzo.

Pos to je obo le l i od t r igeminus-neu4a lg i je ko j i se po

osam dana ne umiva ju , je r im se bo lov i pove6ava juved samim pr ino5en jem ruku l i cu . Za u tehu mogu daih uverim da lupkanje ne izaziva bol.

Lupkanjem se razbi jaju elektromagnetne dest icegvoZda ko je su sabrane oko t r igemin t tsa , demagnet i -z iraju se i odnose Putem krvotoka.

L fz ta j pos tupak t reba lo b i p r imen j iva t i g imnast iku

d isan ja , kao kod v isokog k rvnog pr i t i ska .

TRUDNOCATrudne Zene cesto gre5e kada jedu posebno dobru

hranu i to u ve l ik im kol ic inama, nadajuc i se da ce do-b i t i jako dete, Sto je veoma nepovol jno, narodi to u po-slednja dva meseca trudnoie. Takvb dete cesto moZeda izazove teZak porodaj. Dete koje je preterano hra-n jeno jo5 u maj6 inom te lu kasni je ve i inom ima lo5apet i t . Kako pr i l ikom porodaja ne b i b i lo n ikakv ih, i l ibar samo neznatn ih teSko6a, svaka t rudnica b i pre po-rodaja svakodnevno trebalo da pi je, gutl jaj po gutl jaj,po jednu Sol ju ohladenog caja od brdske hajdudice ivirka. Medutim, nikako vi5e od jedne Solje dnevno, jerie u prot ivnom post ic i suprotno! Jedan prstohvat me-Savine (brdska hajducica i virak) pripremit i kao Sto sepriprema zdravac. Takode se moZe pit i i samo jedanod ova dva ca ja, a l i je bo l je p i t i me5avinu. Takva dajnaterapi ja omogucava 2eni znatno lak5i porodaj .126 .

U PALE SVIH VRSTAZa vreme trajanja procesa svih upala, bubrezi ne

funkc ioniSu dobro, pa b i zato za per iod od t r i nedel jetrebalo pit icaj za bubrege. Osim toga, na bolesno me-sto trebalo bi stavl jat i obloge sa sircetnom vodom.Veoma su delotvorni i oblozi za noge, vidi str.105(,,Zujanje u u5ima"), narodito u slucaju upale moZda-ne opne (meningi t is ) i upale u odima. Osim toga, sva-k ih deset minuta va l ja lo b i p i t i po jedan gut l ja j d is tevode i l i daja od lalt i je. U svakoj pri6i o upali treba ga-s i t i , ,poZar" . Ako jedemo supu od mesa, sv in jsko i l igovede meso i p i jemo a lkohol (narodi to belo v ino i l iS i ru) , to je kao kad b ismo benzinom hte l i da gasimovatru.

Umesto obloga sa sir6etnom vodom moZemo pravi-t i i obloge sa keljom i l i kupusom. Ti oblozi moraju danaleZu dvrsto, dobro i top lo! Oni mogu ostat i na te lu12 sat i . a l i n ikako duZe!

H EMOROIDIU sludaju ove bolesti osam dana, jedan do dva puta

dnevno, prav i t i k l izme sa h ladnom vodom (oko 1/4 l i -tra), pa pu5tati tecnost uz nekoliko prekida. Posle to-ga mesto namazati ma5iu za hemoroide.

Ako vei odlazi i krv, jedan do dva puta dnevno trebauzimati i po tr i kapi t inkture trave od srca, nerazrede-ne, na jezik. U svakom slucaju dobro je ispitat i uzrokkrvarenja.

1 2 7

KAKO LECITI EIREVE UZELUCU I NA

DVANAESToPAme NoMCREVU

Ako su je t ra i Zuc u redu, dva dana za vec inu d i revau 2elucu, treba pi t i samo Slag sa iUt im Secerom, do.bro zasladen i niSta vi5e. U ta dva dana ne pi t i apso-lu tno n iS ta , pa n i da j n i m leko . Treceg dana p i t i kami -l i cu , da j od Za l f i j e i td . , a l i 5 to god p i jemo, t reba p i t i sa-mo ka5 ikom. Pos le toga moZemo ies t i normalno , po-Sto ce d i rev i b i t i vec iz le ien i . Medut im, ako je t ra i Zudn isu u redu, n ikako ne t reba pr imen j iva t i te rap i ju saSlagom. Takve osobe t reba svakodnevno da p i ju pojednu do dve So l je h ladnog da ja od c rnog s leza , gu-t l ja j po gu t l ja j . Crn i s lez ( jedan prs tohvat ) p re l i t i sa'125 g v ru6e vode i os tav i t i da s to j i deset minu ta . U ve-c in i s luda jeva ta j da j obo le l i t reba da p i ju god inu da-na. Zbog i i reva u 2e lucu mo2e nas ta t i rak !

CIREVI (sPoljni)U s lu ia ju spo l jn ih c i reva prav . t i ob loge od S laga sa

puno Secera . P lag h lad i i omekSava, a Se ier led i . Akonema 5 laga, na c i r se moZe s tav i t i i pce l in j i med.

SECERNA BOLESTLedenje Secerne bolest i je , prema Knajpu, baz i rano

na d i je t i i upotrebi vode. JoS pouzdani j i nac in lecenjabio b i pr imena , , to ta lne terapi je" u t ra jan ju od 42 da-i l d -

128

Sto se t ice di jete prema Knajpu, zabranjena su svaslatka je la , uZivanje a lkohola, kofe ina i te ina. Osim to-ga, bo lesnik ne sme jest i be l i h leb, rhesne supe i je lasa bel im bra5nom. Umesto n j ih t reba da jede puno po-vra6a, salata, krompira (ne pecenih), hleba od punog zr-na, ovsene pahul j ice, je la sprav l jena sa ovsenim pa-hul j icama i s i rovo vo ie.

Narodi to se preporuduje terapi ja sa domacim s i -rom, koj i se uzima uvede, duZe vremena. Veoma je va-Zno jest i spor i je i dobro Zvakat i hranu. Mnogo kreta-nja na sveZem vazduhu!

U toj terapij i korist i t i daj od bobove l juske, ckalja, t i .stova kupine, l istova borovnice i petol ista. Sve to za-jedno (po prstohvat) pre l i t i sa 112 l i t ra vruce vode iostav i t i da s to j i 10 do '15 minuta.

Osim toga, jedan do dva puta dnevno uz imat i po t r ikapi t inkture trave od srca, nerazredene, na jezik.

VaZno je odlazit i na redovne kontrole.Sto se t ide ,,totalne terapijc" u ledenju Secerne bo-

lesti , raspolaZem samo indirektninr informacijama dabolesnic i od Secerne bolest i ozdrav l ja ju obidno posleSest nedelja terapije. lscrpne izveStaje za sada ne-mam, buduci da se bolesnic i pos le iz ledenja retko jav-l jaju.

SrucANJ EProtiv Stucanja svakodnevno treba uzimati po jed-

nu ka5idicu kima, koj i treba progutati bezZvakanja, uzne5to vode. Najkasnije za dva sata jedan takav paci-jent moZe potpuno da se oporavi. Godine 1964. nala-z io sam se u jednom sanator i jumu, gde sam se upo-znao sa sveStenikom koji je patio od te bolesti . Uvera-vao sam ga da ie se najkasnije za dva sata potpunooslobodi t i Stucanja. SveStenik mi je , uz ve l ik i napor ,

129

rekao ( je r je od ju t ra do kasno uvede svak ih neko l i kosekundi Stucao) da gotovo viSe i ne moZe da govori ida vec mesecima ide od lekara do lekara, al i be4 uspe-ha. Na to sanr mu rekao da je papa P i je X l l umro od tebo les t i , a da su mu neusumnj ivo dovod i l i na jbo l je le -kare . JoS jednom sam mu potv rd io S to sam rekao, pasam mu odmah dao punu ka5 id icu k ima. Pos le neko l i -ko puta uzimanja kima dovek se, iako zvudi neverovat-no, oslobodio svoje patnje. "r .

STETNOST PUSENJA

Nece pu5 i t i covek ko j i je sves tan Ste tnos t i puSen ja .Ono je danas znatno Ste tn i je nego u ran i j im v remeni -ma, po5to ve6 i onako ud iSemo znatno loS i j i vazduh.Rekao b ih to ovako: danas jedna c igare te Skod i v iSenego ran i je t r i . Ko na dan popu5 i 10 20 c igare ta , ve inanos i s t rahov i tu S te tu svome zdrav l ju . L jud i ko j i to l i -ko pu5e des to su ve i sa 40 god ina impoten tn i , a sa 60godina - gotovo bez izuzetka. to znadi da je takav do-vek sa 60 god ina ve i s ta rac . Medut im, nepuSad je jo5sa 90 god ina sposoban da ima decu. U ovom kontek-s tu mis l imo i na porod idn i m i r . Ko l i ko mora da pa t i it rp i m lada sL tpruga. Cesto se ve6 samim t im razarabradna sreia. Vec samo ovo bi lo bi ozbi l jan povod zarazmiSl janje.

A sada, gde je S te ta jo5 ve6a: p rvo , p luca (pomis l i -mo samo kako pu5ad i pu5e vec u ju t ru i kakav im je i s -pl juvak). Zat im, set imo se raka pluca. Kod nepuSacaje ta bolest retka. Kol iko samo puSaca imaju rak gr-kl jana. Zat im, to Skodi 2elucu, bi lo da paci jent uvlacidim i l i ne. Ako mora da se pod'rrgne nekoj ozbi l jnojoperac i j i , nepu5ac ima znatno v iSe izg leda da preZ iv it leqo puSad; iak i neko ko nastrada u nesreci ima viSe

1 3 0

Sanse da preZivi ako je nepu5ac. Antputaci je nogu, sizuzetkom nesre6a, moraju se vr5i t i uglavnom kod pu-

Sada (puSadka noga).PuSenje je zaZene znatno Stetni je nego za muSkar-

ce ! Narod i to za v reme t rudno ie , za majku i de te ! O5te tn im aspek t ima puSen je mog lo b i se joS mnogogovor i t i .

Mnogi 6e.reci : , ,Eto, taj i ta j puSio je joS od svoje ra-ne mlados t i , pa je ipak dodekao duboku s ta ros t . " l s t i -na , to je radno, a l i ako dvo j i ca rade is to , ne ie p roc i nais t i na6 in , a l judsk i vek b i , kad se ne b i pu5 i lo , verovat -no b io i p reko 100 god ina u p roseku! Svaka Z ivo t in ja ,ako ne izgub i Z ivo t na ova j i l i ona j nad in , Z iv i sedamputa ono l iko ko l i ko jo j je po t rebno za pun te lesn i ra -zvoj, a dovek je potpuno razvi ien sa 20 i 21 godinom,

Sto znad i da b i b i lo p r i rodno da doZ iv i 140-150 god i -

n a !Ko Zel i da se oslobodi pu5enja, uz sve kor isne me-

tode za odvikavanje, mora da odstrani iz stana sreds-tva pro t iv mo l jaca i d rug ih ku in ih S te tod ina (na f ta l in ,

sintet idki kamfor, sredstva prot iv insekata, i td.) i stan

14 dana svakodnevno provetravat i uz upotrebu dima

od tamjana i l i m i r iS l jav ih smola .Umesto ovih otrova, prot iv mol jaca i drugih Stetodi-

na kor ist i t i pr i rodna sredstva, kao 5to su lavanda, ora-hov l i s t , hmel j , jasen jak ( lazark in ja ) , pe l in , sapun odlavande, tv rd sapun, duvan, par fem i td . , odnosno pr i -

rodni kamfor.

N EKOLIKO REDOVA OOTROVU ZA MOLJCE

Godine 1945. nede l ju dana sam borav io na god i -

Snjem odmoru kod majke i sestre. Kao i uvek, za svojes lobodno v reme sam poneo neko l i ko kn j iga iz ob las t i

1 ? l

prirodnog ledenja, radi udenja. Narocito me je zani-mala iris-dijagnoza od dr Virca (Wirz). po5to sam pro-ditao nekoliko strana iz njegove knjige, pogledqo samprema svojoj sestri i rekao: ,,Dodi ovamo i procitaj Stadr Virc piSe o otrovima protiv moljaca. Ako tako neStoima5 u kuci, baci sve. Ovde mo2eS da prodita5 da senijedna bolest ne moZe lei i t i ako u kui i ima tog otro-va." Na to se majka ume5ala i rekla: , ,Uvek smo u ku6iimal i kugl ice prot iv mol jaca, a kodnas n iko n i je b iobolestan!" lpak, znao sam da n i je pro laz i lo n i mesecdana, a da u naSu kuiu n i je do laz io lekar ! Majka je odmog rodenja imala tegobe sa stopalima i nogama, aotac mi je b io a lkohol idar . Nama, svojo jdec i , nebro je-no puta je obeiavao da vise ne6e pit i - i to vei inomuz gorke suze. Medutim, u knj izi dr Virca je stajalo: ialkoholizam je bolest. Alkoholidar moZe i stotinu putada odludi da vi5e nece pit i , a ipak beznadajno nervira_nje ili najmanja radost mogu za njega ponovo biti po-vod da se vrati starom poroku. lsto tako bi lo je i u slu-iaju mog oca, sve do njegove smrti . On je bio perfek-tan zidar - al i je retko imao novca, po5to ga zbogsvog poroka ni je mogao saduvati. Majka zato novacgotovo da ni je dobijala, pa je kao pral ja morala da is_hranjuje nas, petoro dece.

Posle ovog razgovora sa majkom i sestrom o otrovuza moljce, znao sam da smo mogli imati dobrog oca,da u naSem stanu nikada ni je bi lo sredstava protivmoljaca! Zar smo samo zbog tog otrova bi l i siroma_lni? Zar zbog toga nisam mogao da steknem obrazo-vanje o kojem sam, inade, stalno ma5tao? Tako mi ni-je preosta lo drugo, nego da kupim onol iko kn j iga ko l i -komije dopu5tao moj skromni dZeparac. Bio sam sre-ian kada sam mogao neSto da naudim, ditajui i teknjige i odlazedi na predavanja. Moj princip je wek bioda koristim, a ne da rasipam vreme! Toga se drZim i,Janas, uprkos svoje 81 godine (19g0),a pa svakodnev-132

no zahva l ju jem Bogu Sto i danas mogu da rad im, s t i -dem nova znanja, udim druge, a t ime i poma2em l judi-ma oko-sebe!

ZASTO SU PODGREJANAJELA BEZUREDNA, PA EAK

I STETNANaudnic l su sa 150 miSeva izvrSi l i s ledeci op i t :50 ih

je dobijalo sve2e kuvanu hranu, za drugih 50 mi5evahrana je ostavl jena da se ohladi 20 minuta, a ondapodgre jana i data im za je lo . Kod t re ie grupe od 50miSeva, jela su ostavl jana da se hlade pet sati , a ondapodgrejana i data Zivotinjama. Pazite Sta se dogodilo:svih 50 mi5eva iz trece grupe uginuloje u roku od me-sec dana zbog raspadania tkiva. Jedan od nj ih je u ro'ku od dva sata izgubio sve dladice na celom telu, dabi posle sledeca dva sata i uginuo. Drugi su izgubil iodumr lu nogu, rep i l i u5 i , pa su zat im i sami uginul i .Drugi su jednostavno naprasno uginul i , iako se spol jan iSta n i je v ide lo. Te miSeve su zat im sec i ra l i , pa je

utvrdeno da se kod nekih jednjak razdvojio na mesturaspadanja tk iva, i l i da bubrez i n igde n isu b i l i zaras l i '

Kod grupe miSeva koj ima su se je la h lad i la samo20 minuta, a onda podgrejavala, trajalo je tr i mesecadok isami nisu uginuli na ist i rra6in. Znadi, svi su ugi-nuli od raspadanja tkiva. Prvih 50, koji su dobijali sveZel , rvanu hranu b i l i su potpuno zdr . rv i i pos le t r i godine!

Kada osetimo glad, to je znak da je odumro izve-stan broj cel i ja, koje se ponovo nadoknaduju sveZomhranom. Medut im, ako jedemo podgre janu hranu, i l ionu koja se ponovo zagreva do kl judanja, dakle hranusiroma5nu vitaminima, tada se te 6eli ie, u stvari, zadugo ne nadoknaduiu. Prema tome' podgrejana jela

133

ne samo 5 to su bezvredna, nego mogu dak b i t i i S te t_" la_

Podgre jana je la samo su beskor isne nami r -n ice (ba-ras t ) . a l i ne v iSe Z ivo tne nami rn ice ! Z ivo tne nami rn icesu samo one od ko j ih se moZe 2 ive t i . podgre jane na_mi rn ice samo popun java ju ruDe i gase ose ian je g lad i ,a l i od n j ih se ne moZe 2 ive t i . U ka tegor i ju podgre janenrane ubrajaju se vei i dubokozamrtnuta gotova jela.

Postoje l judi koj i ie reci da r i r i - ne jedemo samopodgre jana je la . Na to mogu da odgovor im da se u ta_kvom s lu ia ju ne nadoknadu ju sve ce l i je ko je svakod-nevno odumi ru . To moZemo upored i t i sa k rovom po-kr iven im crepov ima. Na pr imer , o lu ja sk ine sa k rova10 c repova, a mi zamenimo samo g . Na ta j nac in _ la_ko je i z racunat i - uskoro necemo v i5e imat i k rov nadg l a v o m .

Prema tome zapamtimo: Nikada vi ie podgrejanaje la ! !

GEOBIOLOSKI UTICAJI IZTLA, PODZEM N I VODEN I

TOKOVIPrema moj im iskus tv ima, vec ina obo le l ih od raka i

d rug ih p r iv idno ne iz le6 iv ih bo les t i le ie i znad voden ih2 i la , odnosno, na podru i ju de lovan ja geob io loSk ihut icaja. Najopasni ja zrai ,enja su iznad mesta gde seukr5taju podzemni vodeni tokovi. Zato bi t rebalo po_zvat i tehn i ia ra ko j i ce ins t rumentom u tv rd i t i kudaprolazi vodena l i la, pa da onda postavimo svoj krevettamo gde nema zracenja. lma l judi koj i u to ne veruju;medutim, ako neko pozovc Sest strudnjaka i svi nais tom mestu o tk r i ju vodene Z i le , onda to mora b i t i tac_t ro lma l jud i ko j i s r r zdrav i , a onda se prese le u d rugu134

kudu, pa su od tog v remena s ta lno bo lesn i . To je za toSto sada le2e iznad neke vodene Z i le . lma v iSe kn j igako je p tome isc rpno govore , pa se u ' to i moZemo uve-r i t i . Pr imer je kn j iga pod nas lovom , ,Geob io log ischeEin f lUsse au f den Menschen" (Geob io loSk i u i i ca j i nacoveka) , au tora Kete Bah ler (Kz i the Bach ler ) , i zdavacVERITAS.VERLAG, L iNZ-WiEN-PASSAU, A MOZE SE dO-b i t i i kod samog autora : Sa lzachta l - Bads t r . SL ld 36- A 5 4 0 0 H a l l e i n - S a l z b u r q .

DODATAKODGOVOR NA NAPADEPROTIV MOJ E TERAPIJ E

Pos le v i5e od 40 god ina uspe5nog lecen ja na j teZ ih

bo les t i uz pomoc , , to ta lne te rap i je " , gospod in Bro js je

morao da doZ iv i n iske udarce u vez i sa cvek lom i ce le -

rom, udarce ko j i su , u s tvarnos t i , b i l i uperen i p ro t i v

upot rebe n jegovog spec i ja lnog soka od povr6a '

OptuZbe su , ukra tko , ima le s ledecu poruku:Tvrd i lo

se da sok od povrca ko je se na laz i na v rhu l i s te po sa-

dr laju ni trata - cvekle, spanaia, rotkve i celera, sa-

drZi jo$ vise ni trata nego Sto bi sadrZavao sok od povr-

ia sa s tab l j i kom. Na ie lu te , , c rne l i s te " na laz i se cve-

< l a .Ta propaganda je b i la u zamahu 1983. god ine u SR

Nemacko j i Aus t r i j i u S tampi , na rad io - ta las ima i te le -

v iz i j i . Tvrd i lo se da cvek la i ce le r sadrZe prev iSe n i t ra -

ta i da jako pods t idu razv i jan je karc inoma. U SR Ne-

madko j su , cak , nek i l jud i samosta lno ga jene cvek le

b a c i l i n a d u b r i S t e .-1 ?6

Pre 45 godina gospodin Bro js je ustanovio da jeupravo taj sadr2aj nitrata - sredstvo protiv raka, uzupotrebu cvekle, celera, Sargarepe i rotkve. prve dveosobe kojima je gospodin Brojs sa svojim sokom po-mogao da se iz lece (pre 40 godina) jo5 danas su 2 ive ipotpuno zdrave. B i lo b i , na ime, neshvat l j ivo dudo ka_da b i za 40 godina preko 40.000 obole l ih od raka, leu_

t kemi je i drugih pr iv idno neiz lec iv ih bolest i uop5te po-novo ozdravl jal i . Lekari su 40 goAina prinvatal i njegovmetod i divi l i se njegovom soku, kao izvanrednomsredstvu prot iv t ih bo lest i . I sada, pos le sv ih t ih uspe-ha, taj sok iznenada postaje sredstvo koje podstiderak! Takve pr ide dopr le su i do nekih l jud i u drugim ze-mljama koji su to, ne proveravajuci ispravnost glasi-na, propagiral i , izazivajui i nevericu medu l judima kojisu se upravo zahval ju juc i takvom sokrr iz led i l i odmnogih teSkih bolest i .

Pitam ditaoce -- ni je l i sve to davolski izuln, komenikako ne ide u pri log da l judi ozdravl jaju od tako te.Skih bolest i . Na sre iu, pored to t ik ih h i t jac la l iv ih doka-za protiv te besmisl ice, autor poseduje i tr i vel ika re-gistratora puna pisama i izveStaja lekara, koj i svojepacijente redovno lede njegovim metodima uz najbo_lje uspehe. Na sreiu, takvi protivnici tog humanog na_cina lecenja najteZih bolesti ipak ostaju usamljeni.

Cvekla je prastaro lekovito sredstvo, izmedu osta-log i prot iv gr ipa. Cvekla ne sadr2 i samo n i t ra te, s l ic_no celeru i nekim drugim vrstama povria, nego i vita-min C, s koj im sadrZaj nitrata postaje ne samo ne5ko-dl j iv, nego i veoma koristan. Uz to, celer ima najvisefosfora od svih bi l jaka. Cveklu i l i njen sok moiete ko-rist i t i u ishrani i lecenju tokom cele godine , bez ika-kvog rizika.

136137

N EKOLIKO PRAKTIEru ISAVETA

ZA POLJOPRIVREDN IKE1. Kad krava ne6e da se oplodi treba joj tr i dana da-

vati po jednu Saku sitno seienog zdravca (crvena tra-va) i ume5at i u g lavnu hranu pa sve dobro posol i t i '

Uspeh nece izostati .

2. U sludaiu dizenteri je i iake defekci je Zivotinj i dvaputa dnevno davati po dvanaest kapi t inkture trave odsrca sa ne5to vode, i l i jedan l i tar ca ja t rave od srca.Korenje ove trave kuvati tr i minuta.

3. U sludaju ustobolje i upale papaka biku i l i kravisvakodnevno davati po jedno puno vedro daja od tr i-na, a teletu polovinu i l i manje. To se preporucuje i preklanja, po6to t ime meso postaje znatno bolje, a svakogr lo za t r i nedel je dobi je oko 30 kg u teZin i . Kor is t i t i d i -ste cvetove tr ina.

4. Da bi se krava lako otel i la, tr i nedelje pre tel jenjatreba joj svakodnevno davati po jedan l i tar daja odbrdske hajdu6ice i v i rka. Jednu Saku b i l ja pre l i t i sajednim l i t rom vru ie vode i ostav i t i da s to j i deset mi 'nuta.

Kad se grlo nadima i l i moZda vei leZi i ne moZe daustane, stavit i mu u dmar butera koli i ine kao oveiajaje i 6mar drlali zatvoren oko pet do deset minuta, dase buter rastopi . Kad pust imo ruku, iz n jega ie jurnut ikao iz bunarske cevi.

IN DEKS LEKOVITOG BILJA

LATINSKI \ \ NEMACKI

ANGELIKA. v . Brdanka

BAGZA. v. Zova

BEDRENIKA P impine l la magna B iberne l lwurze l

BELI TRN, v . G log

eoiiviinitAbska iini'ouCr'ia Ai;h;;iri;

"rpii" iiid;;;;;i.r"

'

iiib;Nii "A;;h;;s;ii;;" ' n"s"irl;of f i c ina l i s

BROSKA Peucedanum Meisterwurzelos t ru th ium

CESAPSKI KOREN,v. Broska

CRIJEVAC. v.v. MiSjakinja

CRNI SLEZ Malva svlvestr is Malve

craii or"i"ni" " "'iii",ii oen;l;i;; ""b"'i,ioiriiii'.'r,i"rt'

tectorum

DESPIK. v. Lavanda

FRANCUSKI ENGLESKI ITALIJANSKI

La grande p imprene l le Greater P imperne l l F ragose l ino

Le biii.ri"i^ rl;;;;i; ' r-i;;; ief ptiirt'ain

'eiii'ii 's.i;e

. . . . . . i 4 r ' . q q 9 t 4 r . 4 . . . . . . . .L 'a lch imi l le Ladi 's mant le Alchemi la

La rac ine ange l ique European ange l ica Archange l ica

La malve mauve High mallow Malva9!ly.e.s.t.rg.

: T::: :: :l. T:::i :l ::::':l :l':": 3ti1!"'""La grande joubarbe Houseleek Sempervivo

DISECA perla,v. Lazarkinja

ijrVrzr',rn i;;b;il' brirb'i'bi,l,i'ru;i#k;;t;DOBRICICA Glechoma hederaceumoundelrebe

1 3 8

La lievre terrestre Ground ivy Edera terestre

139

L'"'u".i i l i j . 'si;a; c;;;;;; ir l i '" ' e"'b""so

LATINSKI NEMACKI

DVORNIK p t i i j i , v .Troskot

DZIGERICNJAK,v. Pluenjak

cr-o'i Crataegus oxyacantha Weissdorn

GORAC, v. Kantar[on

coi is i i r ' ' in , ; . "" "" ' \ (

l s landska mahov ina

co 'sp i ip i i i i , ; . " ' " " " 'Brdska ha jduCica

GOSPINA TRAVA, v .Kantar ion

b'niizrulCnVli't;;;;, ;.Kim

c0bin t,l'",v. Srebrenka

cu6ii j i ;;;;;v . Crn i s lez

HAjduCiA i;;;;" " "ni'niirl" il'irididrl"i'i' b;h;;s;;b;iclrCe,;. t;;;;;;ir',rila

'u.r!' 'vid;;; "r'o,i'

" " 'in;i;;"'uri!i!i " " '

lSLANDSKAmahov inaCet rar ia is land ica ls land ischmoos

isLANijKi lid;i,';.'l s landska mahov ina

i v i i r . rd rCA, ; . ' ' ' i ' " '

Kantar ion

iVANli zette,'uKantar ior

iAGUc " " 'pi i inri" '" i t i i i"" i is"" i" i i ' "r '

incijAdria,;. j;si;;

FRANCUSKI ENGLESKI I TALIJANSKI

L'auberine Hawlhorn Biancospino

f 'abriiiee'ii i ie

Le gui White mist letoe Vischio

La l ichen d' lslande lceland moos Lichene islandico

pii,i "'".iiii'r'a

" "'

i ic l iC;; i l , ;J ig lac

1 4 0 141

LATINSKI NEMACKI

KADULJA, v. Zaltija

iinr.riniirijru' ihJ;;; ;;;i;;i.;; j;h;;;i;k;;;i

i xrCrCA '" " ci,iitii"l'' ib"t"'.i*,j"i

'ii.iJi"isdri;;k,;;i

Carum carvi Krimmel

roz ld , t .o io l ien " ' ' ' " - ' ( '

KONJSKI rep , v .Presl ica

KOPRIVA be la , v .

111".q .kgqfv3.KOPRIVA zarna Ur t i ca d io ica Brennesse l , g rosse

iiodrriiii-iinv . Pres l i ca

KobiRti, ; . H;id;ck;trava

r<oiriinc, ". ooorici."

iiilVALJ,';.'b;;;il;r<nil s". ruana,v. PluCnjak

K U M I N , v . K i m

iiur.rrCn,;. i;i;;;ilIT VA

LA2ACKiNJi ft;;;l; ";b,"t"

' w"id"iii't;;

'

LAVANDA Lavandu la o f f i c ina l i s Lavende l

LEiALi i : ; . b i ; ; ; ; : ' ' " " '" ' : " "LUCNIK navadn i ,

, v. DivizmaI

LJrieiblcA ' 'vior";;;;i;

v"iidnliMACINA trava, v.Odoljen

142

FRAN6USKI ENGLESKI ITALIJANSKI

L; ;iri;;;t;i;' si. j;i ;'; ;o'.t 'iJp"iifo'piiiiid

Le carvi Caraway Comino

L 'o r t ie g rand d io ique Net le wor t Or t tca mor ra

Le muguet des bois Sweet woodruff Stel l ina odorata

La lavande Lavender Lavanda

La v io le t te Gardensweet violete Violetta

t 4 J

LATINSKI NEMACKI

i ' iairdr 'r inx "ur.r id."ori i" inai is' i i i ron"nr"i i l r"" '

MEDUNICA,v. Pludnjak

r'',iiiVrCa, r rur^iMEUM MUTELLINA(lat.) - Muttern, Mataun

M|LODUH, " " 'n t '

v. Matidnjak

r',iisinxir.rln didrliii" 'LJi" '

Hi;h;;;;;';(Vogelmiere)

r',iArva r,op.'i'i "Li"iii,i ;ib;;' '

ili,6""i'r.lNANA Mentha p iper i ta ptet te imln ie" " " '

r.rever'r 'i;i;;;ra'oiiifi""lis

c;ri;;'.l;b;t;l;;;'

ODOLJEN

iicr.iiat "ini,v. Neven

oiuinie, ' ii.iibiOSENAC, v. Pel in

PASJA trava,v. Troskot

P;siii;; iiil;ph;; i;ft;;;rhamnoides

Valer ianaof f i c ina l i s Ba ld r ian

O t r l l t \ l Artemis ia absinth ium Wermut

PELINCEK, v . PeI in

PETOLIST Potenti l la reptans Ftinff ingerkraut

PETOPRSTAC,v. Petol ist

PCELTNJA t jub'ca,v. Matidniak

FRANCUSKI ENGLESKI ;TALIJANSKI

i " i , i i r l " 'd ; i ;uea ; ; ; " " .H , i i i i i ; ; " " ' "

Chicweed Anagalide

L" i""iiiid'd4e.ryr.el!ste.

Ste l la i rein te rmed ia i re

L" i"r i i . i u i i " ; Br ind neme ort ica

La men lhe po iv r6e Peppermin t leaves Menta p iper ina

L; ii;,;; A; ;;;;; " "M;il i"ri ir"*!l " "'cdrb"d,ii

La valeriane Fragrant valerian Valeriana

Les feui l les d'armoise Wormwood. absinthe Assenzio

PIMPINELA,V. Bedrenika

144 145

LATINSKI NEMACKI

PLUCNJAK Pulmonaria Lungenkrauto f f i c ina l i s

CLUCNicA riir'Jii^i, "'v. Pludnjak

PRESLToA Eq;l;;i;; ;;;;;"' 2innr,i""t(Schachte lha lmt )

PRSTENCAC, v. Neven t"r.

PASTAVIC, v. Preslica

ROSOPAS, v. Rusa

RUiA .

Chel iodon ium mayus Sche l lk rau t(Schci l lkraut)

SAMOBAJKA,v. Oobrieica

S I L J E V I N A , . . " . . .

v. Bedrenika

SMETLJIKA, v. VitJac

SBEBRENKA Potent i l la anser ina Anser ine(Krampf kraut)

STEZA, v. Srebrenka

STOLISNIK, v.HajduCka trava

FRANCUSKT EN6LESKI ITALIJANSKI

La pulmo.naire Lungwort Polmonaria

Cnei i io ine granO Celandine tet ter Cel idoniadcaire wort

La prdle des champs Shave grass Code caval ino

La po ten t i l l e anser ine C inquefo i l Po ten t i l l a

STRASNO zetje,v. Kantarion

SVECNJAK, v Divizma

lVrIoVr run, ;.'t;b;;i,;sikriliNA, ;. 6i;ispniii'. xltolc'rijITAVA

3iuilv;a;'. pi.iiil,"TRAVA od grdeva, v.Srebrenka

146 147

LATINSKI NEMACKI

iiiAVA ;';;;; "" " p"i""iirii]"'''!i.'tirl" arri*,;ji'civ; ; ;;66ljrid,v. Trava od srca

iilr'rii'r"'"iici;;;;j H;;br;;;;TROSKOT Polygonum aviculare Vogelkn6terich

\\ Wegtri t t

TRPUTAC, v. Bokvica

irtiuDoE AC.v. CuvarkuCa'

iriKCii'iiC,';. b"ri'i'v;Lt'ntiAi'ii;v. Odoljen

VIDAC Euohras ia o l l i c ina l i s Auoent ros t

vidovAi;;;; ;. vi;;;VIRAK A lchemi l la vu lgar is Frauenmdnte le

VFKUTA, v. Virak

ZDRAVAC Geranium Storchenschna.Robertianum belkra

ZLOLESINA,v. Pajsi trn

ZMIJ INO mleko,v. RUSA

schwarze

2voi'i6ib, ;. k"'itiiiii

FRANCUSKT ENGLESKI ITALIJANSKI

L" qi,ii.'q,j"iJiia"' i6i'd.iii i;fi;;iiri"" " "'

orseaux centinodia

L;irorir"i i" Red eyebright Eufrasia

LJ siug" des pr6s Garden sage leaves Salvia

2;tFii;i Salv ia o f f i c ina l i s Sa lbe i

Zttovt't.lRr, v. Bokvica

ziiiA ii;;;;; i;;;148 149

OPSTI INDEKS

Agofobi ja 85Alkolozam, lecenje 1.16Ambrozi jus, izreka3lAnemi ja 86Apet i t , gubi tak a. 87Apsces pankreasa 19Art r i t is 88Artroza 88Astma, p lu ina i srdana 88

Bazedovljeva bolest 89Eelancevine, moZe l i se Zivet i bez b.? 44Bolest i zg lobova, lece se , , to ta lnom terapi jom" 63Bradnl parovi, kad nemaju dece 90Bradavice, mlade2i 87Bronhi t is 90Bubrezi , ko l ike, v id i KOLIKEBubrezi, rak 22

Cajza bubrege 52Caj od Zalfije 51Caj od zdravca 53Cirev i , spol jn i 128Cirev i u Zelucu i dvanaestopalacnom crevu, kako ledi t i 128

Debelo crevo, rak na d. 17, 38Dei j i g iht 97Diskovi 98D i f t e r i j a ' 10 '1Dizenter i ja 97Dojka, rak d. 55

opis raka d. 42Dubokozamrznuta je la, v id i ; Gotova je la

Gastr i t is (Zgaravica) 94

1 5 1

Geobiolo5ki uticaji iz i la 134Giht, deij i 97utmnast ika d isanja 92Gtadovanje, teorija 32\rtavobolje 94uorova jela, vidi: podgrejana jelaGrdevi 96Gr ip 95Grkl jan, rak g. 56uroznica 96GuSavost g6 r.t

Hemi jsko- farmaceutsko le ienje raka 31Hemoroid i 122Hiper tenzi ja , v id i ; V isoki krvni pr i t isak

fzleiivost raka 41lnfarkt , sr iani 106rspi t , s t rah od i . g5

Jajovodi, rak na j. 55uetra i pankreas, rak j . 57, 59

[lli1,"il."'"a mrena 1 o7Kolike bubrega i 2uci 107nonzerv i ranje, s ter i l izac i ja hrane 41l l l l i , rqk k. i pluca i reb pruca sz'noza, rak k. 56

x,"^.,1-:-9"'"..ti - naiin tedenja 78nralnici , rak k. 35Kratak oblog, pr iprema 6gnrvarenja, razl i i i ta 10g): :1:"1i . , preobitno za vreme menstruaci ienrvolok, poremeiaji 10g):9I" za noge, naizmeni ine 108Kupke za ruke, jedan pr imer . t10

,a:!:n;" raka ,,totalnom terapijom,, 62tenja creva 111Leukemija 6ZLeukemija, le ienje 69LUPUS 27

152

107

Mater ica, rak 55m., opis 42

Mehanizam lecenja, , to la lnom terapi jom". 35Melanhol i ja , seta, duSevna bolest '1 11Menstrualne tegobe 108MeSavina sokova, obrazloZenje 44Me5avina sokovav 48MeSavina sokova i ia jeva, s t rudni komentar 34Mig rena 94Mlade2i , v id i : BradaviceMokrenje u krevet 112Mozak, tumor u m. 55Mr5avl jenje bez r iz ika 39Mucan je 1 ' 13Mu l t i p fa sk le roza 112

Nai in pr imene , , to ta lne terapi je" 49NadbubreZne Zlezde, obol jenja i s imptomi '113

Nafta l in , v id i : Otrov za mol jce 13 ' lNaizmeni ine kupke za noge 108Na izmen icne kupke za ruke 108 , 110Necista koZa l icaNepce, rak n. , usne, jez ika 56Nesves t i ca 114Nivo sopstvenog krvnog pr i t iska - merenje 116l r l izak krvni pr i t isak 115

Oblog sa kel jom 58Oci , rak o. 55Operaci la , per iod posle o. , terapi ja 62Osteoooroza 63Otvorene rane na stopal ima 123Otkr ica i nestru in jac i 66Otrov i prot iv mol jaca 131Otvoreni tumor u Zelucu 45

Period posle zavrSetka ,,totalne terapije" 63Perut, vla2na p. 79Pi janstvo, v id i : A lkohol izamPitanja u vezi sa , , to ta lnom terapi jom" 65Pluca, rak p. 23, 57Podgrejana je la 133Podrudja pr imene , , to ta lne terapi je" 39

153

Poziv lekarima 66Polenska k i jav ica 118Povi jeni prst i 117PrelaZenje preko ulice, strah od p. 85Preventiva 42Pr iprema za operaci ju 118Prole6na terapi ja 39Promrzline'120Prostata, rak p. 59PuSenje, Stetnost p. .130

..r

Radna sposobnost za vreme , , to ta lne terapi je , , 36Becept za sok od povrca 48Reurna 121

Saveti za bolesne od raka 38Sekret i 122Signal i raka 41Siva mrena, vidi: KataraktSlepi lo us led paral ize ocnog nerva 76Slezina, rak s. i pankreasa 5gSludajev i pr imene , , to ta lne terapi je , , 3gSok + cajevi, obavezno 52Spondilartroza 63Srce, v id i Vodena bolestSrcana astma, v id i P lu ina i srdana astmaSrcani infarkt '104

Srdani mi5 i i , bo lest i s . 123Star i je osobe lak5e podnose , , to ta lnu terapi ju , , 64Stopala, otvorene rane na s. '123

Strah od ispita 85Strah od raka - bezrazlolan! 42Strudni opis delovanja , , to ta lne terapi je , , 31Strudno miSl jenje o , , to ta lnoj terapi j i , , 35Struma, guSavost gO

Seierna bolest , d iabetes 128Stucanje '129

Tanko crevo, rak t. 17Te5koie, ako se pojave 60Totalna lerapija 47

kod koga ne uspeva 45

154

Trbuh, vodena bolest , v id i : Vodena bolest 92Tr igemi nus-neu ra lg i ja '1 24Trova-nje krvi na ruci 23Trudnoia 126Tuberkulozna uPala Porebr ice 79Tumor , de f i n i c i j a 43

Uobra2eni bolesnic i 80Upala srcanog mi5i ia 18Upala zglobova 18Upale sv ih vrs la 127U s n a , d o n j a , r a k d . 2 1

VaZno, 5to t reba znat i o , , to ta lnoj terapi j i " 62Vene, nabrekle 91Vene, upala 91Visok krvni pr i t isak 92Vodena bolest (srce, trbuh) 92Vodeni tokovi Pod zemljom 134Vreme neposredno posle , , to ta lne terapi je" 63

Zadah iz usta 103Zakreeenje arterija 1 04

z. a. u mozgu, kako postupat i s takv im l jud ima 104Zatvor 60Zeml joradnic i , nekol iko prakt idnih saveta 137Zubi , kad deca dobi ja ju z . 105Zujanje u uSima 105

Zeludac, rak 2. 59upala 2. , kako ledi t i 101

Zud, umanjeno ludenje 103Zud. kol ike, v id i : Kol ike

1 5 5

SPECIJALNI DODATAKl l l izdanju

Postoje izvesne pojedinosti koje treba da upoznajuoni koj i razmiSl jaju o pr imeni Brojsove , , totalne terapi je".U knjizi je vec redeno u kakvim je sludajevima korisnoprimenit i pomenutu terapi ju.

Postoje i okolnosti u kojima se terapija ne preporudu-je. Odmah iemo re6i- ne preporuduje se ne zato Sto biterapija Skodila zdravlju pacijenta, nego 5to bi efekat te-rapije bio mali il i nikakav. To su slu6ajevi kad je bolesnikbio podvrgnut zradenju, primao hemoterapiju il i citostati-ke. Buduci da su to Siroki pojmovi - terapija nema svrheako je bolesnikov imuni s istem zradenjem i s l idnim mera-ma oslabl jen do te mere da telo ni je sposobno da se borisa bole56u, odnosno, ako je njegova Zivotna snaga naizmaku.

Medutim, ako je imuni s istem zradenjem, hemoterapi-jom ili citostaticima o5te6en u manjoj meri, autor prepo-ruduje oporavak od takvih tretmana u trajanju od Sest dodvanaest meseci. da bi tek tada nastal i uslovi za pr imenu

,, totalne terapi je ' .lpak, postoje situacije kada oboleli od raka uprkos

svega Zeli da poku5a terapiju, iako je operisan i moZdado pre kratkog vremena bio podvrgnut zra6enju i sli6nimmerama, svestan da su mu izgledi na Zivot praktidno rav-ni nuli. Takvima se poruduje da mogu da pokuiaju. U za-

157

visnosti od vrste bolesti, njima 6e, ako zavr5e terapiju,najverovatnije biti bolje, ali to ,,bolje" bi6e joS veoma da-leko od granice bezbriZnog zdravlja. Njima, ako u tomeuspeju, predstoji naporan period potpuno izmenjene is-hrane, potpuno izmenjenog nadina Zivota, pogleda nasvet, odnc.sa prema okol ini i , Sto se ve6 podrazumeva,ponavljanja ,,totalne terapije" jednom ili vi5e puta, u raz-macima od 6-12 meseci, zavisno od sfanja bolesti.

Osnovno pravilo za uspeh u bilo kojim okolnostimaglasi lo bi : budi uvek sklon da 6ini5 bar malo vi5e odonoga Sto se traii od tebe, a nikako malo manje. Akose od tebe, na pr imer, odekuje da se u nedemu trudi5sedam dana, udini to osam i l i devet dana; udini uvek joSvi5e i jo5 bol je nego 6to se od tebe traZi. Nemoj traZit ipr i l iku da ipak, bar jednom, zapal iS cigaretu, pojede5 i l ipopi jeS ovo i l i ono, nego istraZuj, ne bi l i prona5ao joSne5to 6ega bi se mogao odre6i, 5to bi mogao udini t i , Stobi doprinelo tvome ozdravljenju. Ako se od mene, reci-mo, zahteva da posle ,,totalne terapije' Zivim na presnojhrani bar 5est nedelja, onda to ne6e zna6iti da 6u jedvadodekati kraj Seste nedelje da se najzad vratim staroj is-hrani, nego 6u umesto Sest, primenjivati takav reZimZivota, recimo, osam nedelja. Ako se (u nekim specifid-nim sludajevima) traZi godinu dana - shvati6u da je, ustvari, potrebno da tako bude celog Zivota, il i bar onolikogodina kol iko je potrebno da, zajedno sa lekarom, moguda ka2em da mi apsolutno ne preti nikakva opasnost pozdravlje, narodito ne od recidiva, vra6anja u bolest odkoje sam.se le6io. Dotle 6u, sasvim pouzdano, ve6 usvo-jiti nov nadin Zivota, kojim mi je i produZen Zivot.

Valjalo bi po ko zna koliko puta (nikada previSe) pono-viti da onima koji su bili podvrgnuti zra6enju, hemotera-piji isli6no, sAm Rudolf Brojs ne daje Sanse zaozdravlje-nje a ako vec ho6e da poku5aju, da treba da prode Sestdo dvanaest meseci, uz stalnu upotrebu 6ajeva od Zalfijei zdravca, da bi se telu koliko-toliko povratio imunitet,158

ako je to u datom sludaju uop5te mogu6e' U tom perio-

du se preporuduje specijalni reZim Zivota (presna hrana,

odricanje, od svega Sto ina6e Skodi organizmu (hemijski

medikamenti , alkoholna pi6a, duvan, bel i 5ecer, belobraSno, crna kafa, meso, industrijski preradena hrana,i td . )

Treba posebno naglasiti da je u okviru primene ,,total-ne terapije" od 42 ili manje dana, neizbeino svakodnev-no klistiranje irigatorom. lzbegavaju6i klistiranje, paci-jent r iz ikuje neuspeh u ledenju i deste nepri jatne tegobeza vreme terapije.

Kako treba vr5iti svakodnevno klistiranje: irigatorom,sa oko 700 do 1000 ml mlake kamilice, uz dodavanje ne-kol iko kapi kantar ionovog i l i masl inovog ul ja u kamil icu.

Uo6i podetka , , totalne terapi je" preporucuje se ser i jaod nekoliko uzas_topnih klizmi, sve dok ne potede relativ-no bistra tednost. Klistiranje obavezno svakodnevno, bu-duii da je ono glavni ventil za eliminaciju materija stranihorganizmu (toksini , bolesne cel i je, otpadne mater i je iStetni produkti metabolizma). Razloga za klistiranje bi6esve do zadnjeg dana terapije.

Paci jentu koj i ni je spreman na potpunu promenu nadi-na Zivota sama terapija od 42 dana ne6e doneti trajnopobolj5anje zdravstvenog stanja, il i mu dak ne6e ni koris-titi, jer ie se, ako nastavl starim nadinom Zivota (pre sve-ga ishrane), bolest najverovatnije ubrzo vratiti.

U pr imeni " totalne terapi je" nemojmo traZit i kompro-mise niti polovidna reSenja. To znadi, na primer, da ja nemogu pripremati sok za terapiju od hemijski tretiranogpovr6a (smatraju6i da to "nema veze") il i izostaviti, reci-mo, zdravac, zanemariti klistiranja, eliminaciju naftalina isl. iz ku6e, promenu mesta spavanja, redovno i potpunodiscipfinovano pridrZavanje uputstava za terapiju. Kom-promis ili polovidno reSenje ujedno su i dovoljan razlogda uop5te ne otpodnem, odnosno nastavim, primenu te-

159

rapije i ne angaZujem one koji mi 2ele dobro.Za vreme terapije obidno ie se na jeziku pojaviti neo-

bidna svetla skrama, koju bi trebalo pa2ljivo povremenoskidati, a obidno kada ona potpuno nestane, zavriava sei terapija.

Rak mozga, rak pluia i metapromene na jetr i i pankre-asu najteie se le6e.

PROBLEMI ZA VREME,,TOTALNE TERAPIJE'

Sredstva protiv bolova, antibiotici, itd. Nadelno, s po-detkom terapije prestaje uzimanje bilo kakvih hemijskihmedikamenata. Umesto njih, ukoliko je zaista,neizbelno,treba nabaviti i uzimati preparate koji se, doduSe, za sa-da u na5oj zemlji ne mogu dobiti. To su preparati za sle-deie si tuaci je:

Op5ti bolovi: ,Petadolor', ,,Petadolex', (tablete, kapiza oralno uzimanje, ampule za ubrizgavanje (u apoteka-ma u Svajcarskoj i SR Nemadkoj).

Bolovi u nozi il i kuku: mast od gaveza (,Beinwellsal-be') (Austrija, Svajcarska, SR Nemadka), uz nju utrtjavatii kantarionovo ulje, upotrebljavati i preparat ,BIOS-TRATH-fl0ssig" i (posle ,,totalne terapije') satatu od riba-nog celera.

Ako gornje preparate ne moiemo nabaviti, pokuiajmonabaviti neki od prirodnih, odnosno, biotoikih preparata.U krajnjem sludaju, sredstvo koje ie umiriti bolove upot-160

rebit i samo u neophodnoj dozi , ne odekujuci da se ono

moZe redovno uzimati, jer svaka doza umanjuje i desto

neutrali5e efekat terapije, a u nekim sludajevima deluje i

direktno suprotno, izazivaiuci neprijaine posledice.

Povra6anie sokova i 6aieva, gadenie: jutrom i vede-

rom uzimali po detiri kapi tinkture trave od srdobolje(, ,Blutwurzt inktur") nerazredene na jezik, a u dodatku i

po jednu Solju daja od iste trave (priprema se kao daj od

zdravca). Ako je uz povraianje prisutna i op5ta slabost,

uzimati na dan po jednu Sol ju bistre supe od luka: U jed-

nom l i t ru vode pet minuta kuvat i jedan srednj i luk, posle

cedenja, uz serviranje dodati neke prirodne biljne zadine.

Otekline: jutrom i vederom uztmati po jednu kafenu

ka5i6icu semenja od bokvice ( ,Flohsamen"). Van terapi-je isto tako, uz jelo, uzimati i po' l /8 l i t ra Brojsovog soka

od povr6a.Vrlo desto do oticanja dolazi zbog oslabljenog rada

srca (glogove kapi sa - il i bez - kapi od odoljena, str'

116), i l i zbog nedovol jne kol idine uzet ih dajeva i soka

(ukupna koli6ina potrebnih dajeva je oko dva litra). Ne

treba zanemariti ni u knjizi ve6 nagla5ene faktore naftalin

i geobioloSke ut icaje.Anemija: (dopuna upustvu sa strane 86): pi t i daj od

divlje verbene, lat. verbena officinalis, nemadki ,,Eisen-kraut", t r i puta dnevno po jednu Sol ju ( i l i manje, prema

potrebi) ; posle " totalne terapi je ' t r i puta {nevno po jed-

nu kafenu kaSidicu pivskog kvasca (ili ,,Belvitina" iz naSih

apoteka) - efekat 6i56enja; "Lebertran" - Austrija; piti si-

rova jaja od zdravih, prirodno hranjenih koko5aka'

Op5ta slabost za vreme "totalne terapije": tro5iti su-

pu i daj od crnog luka. Uzimati preparat ,,Biostrath-flus-sig" i posle ,totalne terapije" salatu od ribanog celera.

Za srce: glogove kapi tri puta dnevno po 40 kapi, plus

dva puta dnevno (ujutru i u podne) 40 kapi od odoljena.

Ako terapija iz nekog od ve6 pomenutih razloga ne

donese rezultat, a bolesnik je i dalje u teikom stanju,

1 6 1

Rudolf Brojs preporu6uje, paralelno sa redovnom ishra-nom, specijalnu terapiju za jadanje, sa upotrebom medi-cinski predi5denog petroleja ( ,Medizinalpetrol" , i . to. naslede6i nadin: Sest nedelja svakodnevno ujutru na ta5teuzimati po jednu kafenu kaSidicu petroleja. Na6initi pre-kid od osam nedelja, a onda jo5 cetiri nedelje nastaviti naisti nadin.

Ako se zavreme ili posle ,,totalne terapije" pojave lim-fni otoci il i zadebljanja limfnih dvorova,'habaviti preprara-te ,Echinaforce", "Echinaceasalbe" i ,,Echinacea Trop-fen". Na bolno mesto utrljavati ,Echinacea Salbe,. ,.Echi-naforce'se, prema priloZenom uputstvu, koristi kasnije iu ishrani. Na bolno mesto polagati obloge od zgnjede-nog kupusovog lista il i od vate namodene u tinkturu Ec-hinacea. U akutnom stanju svakog sata uzimati po 1O ka-pi ,,Echinacea Tropfen", sa malo vode, odnosno daja.

Pojava simptoma nekih bolesti za vreme "totalne te-rapije' kod nekih bolesnika potpuno je normalna. Traja-nje pojedinih simptoma/tegoba obidno je kratko. po ob-ja5njenju autora, u procesu 6i56enja organizma (elimina-cije svega Sto mu je strano), izbijaju, kratkotrajno, napovr5inu simptomi ranije nedoledenih bolesti i l i nekih ko-je je pacijent ranije ,,zaradio", ati koje,zahvatiuju6i speci-fidnim medicinskim merama nisu bile ispoljene na uobi-dajen nadin, ve6 su svojim nedvosmislenim prisustvomdoprinele pogor5avanju op5teg zdravstvenog stanja i na-stajanju drugih, uglavnom teZih, bolesti i stanja. Tokom,totalne terapije', a mahom i posle nje, sve tako nastaleStetne materije napu5taju organizam. U vremenu poslesvega toga od pacijenta zavisi kakva 6e biti budu6nostnjegovog zdravlja. Tu se uglavnom misli na promenu na-cina Zivota, li6nog stava prema Zivotu, sopstvenom telu,svojoj okolini, itd.

Prema tome, takvi simptomi ne treba da uznemire bo-lesnika, jer ce znali uzrok njihove pojave. Samo, ukolikosu oni burni i izazivaju nepodno5ljive te5ko6e, moZe se162

pribeci odgovaraiudim merama, od kojih su neke opisa-

ne u ranijem tekstu.Ako'posle ,,totalne terapije" zbog raka ietre i dalje po-

stoje te5ko6e, pored obavezne 1000/o presne hrane, sva-

kodnevno, obidno popodne, stavljati 5to toplij i oblog odpreslice (rastavi6a), kako je navedeno u knjizi, drZati ga

1do2 sata, iskl ju6i t i iz ishrane sir ibuter. Troi i t i 6aj odpelina u prvih 10 dana preliven vrelom vodom 10 sekun-

di, a onda dalje svakodnevno preliven vrelom vodom tri

sekunde, kao obidno.U slu6aju nepodno6ljivih bolova za vreme terapije, na-

baviti i troSiti 6aj jaglac (iagor6ika), lat. Primula veris, ne-

madki "Schlusselblume". Spravlja se na isti nadin kaozdravac. Prema potrebi, troiiti 1 , 2 do 3 Solje dnevno.

Mnogi potencijalni korisnici Brojsove ,totalne terapi-

je" lele da saznaju viSe o stanju svoje bolesti, odnosno

o svom celokupnom zdravstvenom stanju. Rudolf Brojs,

kojije do skoro sAm primao pacijente na savetovanje, doprave dijagnoze uglavnom ie dolazio putem lakozvane

,,iris-dijagnoze", o kojoj on govori u svojoj knjizi' Sada'kad je to zbog njegove starosti viSe nemogu6e, on pre-

poruduje dvojicu lekara, kao najbolje njemu poznate

strudnjake za iris-dijagnozu :

Svajcarska: JakobHaubenschmidt,Hei lprakt ikerQuellenstrasse 21CH-8580 Amriswil \Tel. (9941) 7177/1819

SR Nemadka: Otto-Julius BruckerVomsteinstrasse 12D-7990 FriedrichshafenTel. (9949) 7541/22522

(Cena ko5tanja iris-dijagnoze izlebruara 1987. godine

bila je DM 18, - premda je kod ovog lekara uobi6ajeno

da iris-dijagnozu vrSi u sklopu odredene terapije.)

163

ZVANIENA MEDICINA IBROJSOVA ,,TOTALNA

TERAPIJA':"-

Poslednjih desetak godina bilo je mnogo napada naautora ove knjige, Rudolfa Brojsa i njegovu "totalnu tera-piju", napada sa ciljem da se obezvredi ne5to Sto je de-setinama hiljada ljudi spaslo Zivot i povratilo zdravlje, up-ravo onim ljudima koje su predstavnici zvanidne medici-ne ve6 bili otpisali, daju6i im samo jo5 nedelju dana, il inekoliko meseci Zivota.

U mnogim zemljama tzv. zapadnog sveta postoje og-romni drZavni instituti za istraZivanje raka. prema nekimpouzdanim izvorima, u tim projektima istraZivanja rakautroSeno je do sada oko 50 hitjada mitijardiameridkih do-lara, gotovo jedna nezamisliva suma. Samo u SR Nemad-koj osnovano je, u okviru drZavnog pokreta za istraiiva-nje raka, 780 takozvanih instituta za istraZivanje raka, kojisu koStali preko 60 milijardi nemadkiuh maraka. lzdaci sui dalje ogromni, jer je u tim ustanovama zaposlena ditavaarmija ljudi, a evo i tuZnog rezultata: nijedan od tih ta-kozvanih istraZivadkih projekata do sada nije doveo dostvarnog izledenja ijednog obolelog od raka ili leukemije.

U svetu postoje komore (sindikati) za zaititu radnika,ali i lekarske komore - za za5titu lekara. Medutim, to uovom sludaju, na teret stotina hiljada obolelih od raka,koje zvanidna medicina nije u stanju.da lzledl svojimoperacijama, zradenjima i hemoterapijama. Kada paci-jentu amputiramo nogu iznad kolena zbog raka kostiju,mi ne moZemo govoriti o izle6enju, po5to je pacijent os-164

tao bez noge. Kada Zeni amputiramo jednu ili obe dojke'

moZemo govoriti jedino o sakaienju..Jedan organ se

moZe'smatrati izle6enim samo ako su uspostavljeni rani-

je zdravo stanje i funkcija, bez oSte6enja drugih organa'

Lekari polaZu zakletvu da 6e odrZavati 2ivot bolesnika

dokle god je to moguie. Medutim, pi ta se autor: da l i ta

zakletva nala2e budu6im lekarima da treba da se bore

protiv vidljivih uspeha u le6enju raka izvan zvanidne me-

dicine?Brojsova ,totalna terapija" ie, za razliku od ledenja od

strane zvani6ne medicine, izuzetno jevtina - ko5ta manje

nego uobidajena ishrana za period od 42 dana! Evo jed-

nog podatka: jedna amputacija noge u Austrij i ko5ta 100

do 150.000 Silinga. PoSto posle operacile nastupaju po-

znate metastaze, a potom i neophodne nove operacije i

zradenja - ponovo se pojavljuje izdatak od najmanje

150.000 Silinga. Takav postupak kod istog pacijenta po-

navlja se i do Sest iviSe puta, sve dok kona6no ne nastu-

pi smrt.Sta interesuje obolelog od raka - kako nastaje tumor i

gde mu je za6etak, il i, znatno viSe - Sta se moZe udiniti

da on ozdravi od oPake bolesti?Koliko je ve6 bolesnika umrlo od raka, koji su bili po-

kolebanitendencioznim napisima u dnevnoj Stampi u ne-

kim zemljama, izjavama na radiju itd , pa su prekinuli 'to-

talnu terapiju" il i je uop5te nisu ni otpo6eli, iako su se

potpuno pripremili i za nju sve nabavili? Jedna od takvih

izjava je, na primer, da cvekla (koia je glavni sastavni deo

Aiojsovog soka od povr6a) sadrZi preveliku koli6inu ni-

trata i podstide razvijanje raka! Medutim, taj prirodni

sadrZai nitrata, u spoju sa sokovima od celera, Sargare-

pe i rotkve predstavlja zapravo pravo sredstvo u borbi

protiv raka i leukemije, Sto je vec bezbroj puta dokaza-

no.lGko je doSlo do takvih iziava? Recimo, mladi nau6nik

priprema diplomski rd.Jedan deo rezultata niegovih is-165

traZivanjq dospeva u teleprinter velikih medijskih agenci_ja. U Stampi nastaje uzbuna. Nitrat u cvekli! Ono Sto jedo jude bilo zdravo, ve6 danas je, navodno, opasno pozdravlje. Evo Sta kaZu dinjenice: nitrat nije izum nadegvremena. Nitrat uzimaju sve biljke. Korensko i lisnato bi_lje prirodno sadrZi nitrat. Sam ljudski organizam stvaranitrat a i oduvek je navi-knut na primanje nitrata spolja.Opasnost po zdravlje ne dolazi od nitrAta, ve6 od nitrita idaljih produkata njegovih hemijskih ,"1f"i1", koje mogunastati u raznim nepovoljnim uslovima. prirodne koncen_tracije nitrata ne mogu se uporedivati sa ve5tadki dodat-nim nitratom. Vegetarijanci, koji zbog svog na6ina Zivotaunose posebno velike kolidine nitrata, u proseku suzdraviji od ostalog dela stanovnistva.

Osim toga, naudno je potvrdeno da se mogu6e formi_ranje Stetnih materija iz nitrata preko nitrita spredava pri_sustvom vitamina C. Panika koja nastaje posle onog dip-lomskog rada je slu6ajnost. lstraZivanje bi isto tako mog_lo da se odnosi i na zelenu salatu, rotkvice, crnu i belurotkvu idrugo povr6e koje, delom, po svojoj prirodi ima iveli sadrlaj nitrata. Prema tome, Eta moZemo zakljuliti?Sok od cvekle je zdravl Ne dopustite da vas iko obma-njuje !

OuoNA MEDICINARudol f Mi ler (Mul ler)

Pedeset je godina od kako proudavam medicinu u

svim njenim relacijama, pa ni pored najbolje volje ne mo-gu da uguiim zdrav ljudskim razum - ni onda kada se on

drzne da osudi svete dogme ortodoksne medicine. To

ne mogu, kada sam uvek iznoda svedok patnji koje su

one izazvale i izazivaiu - kako, zbog njih, ogroman broj

ljudi pati i boluje celog Zivota, iako bi - kad bi saznalipravu istinu o svom zdravstvenom stanju - mogli biti kao

i m i .Evo malo statistike iz Svajcarskog statisti6kog almana-

ha. Broj lekara se neprestano pove6ava.

Broj lekara i asistenata u Svajcarskoj

1900 : 1.9891 9 5 8 : 7 . 4 4 91973 : 11.236

Po5to tvrdimo da lekari mogu da lede bolesti, a bududi

da se njihov broj toliko pove6ao - a za isto vreme sta-

novniStvo je uve6ano za oko 600/o - zakliulili bismo da

bolesnika viSe gotovo ne bi trebalo da bude!

Sa statistikom bismo mogli nastaviti u nedogled' Naprimer, sa podacima o stalnom i rapidnom pove6avanju

broj (i procenata) umrlih od raka, srdanih bolesti, arteri-

oskleroze itd.Gluposti, reli 6e medicinski strudnjaci, vi zaboravljate

da smo zaustavili zarazne bolesti, kao Sto su boginje,

difterija, tifus itd., tako da ih danas gotovo uop5te viSe

167166

nema.eime se te bolesti zaustavljaju? Antibioticima, penici-

l inskim i drugim hemijskim preparat ima koj i uklanjajuspecifidne simptome bolesti, ali koji, kako danas utvrdu-ju napredni naudnici , imaju za posledicu op5tu pod-loZnost bolest ima i nastajanje novih bolest i .

Kale dr Aleksander Karel (Alexander Carrel): ,,GodineZivota koje smo dobili gu5enjem infektivnih bolesti pla6a-mo f iz ioloSkim (telesnim) raspadom

t i .sporim, bolnim

umiranjem od hronidnih bolest i ."Evo i nekoliko pasusa iz izvanredne knjige ,Food iz

your best medicine" (Hrana je va6 najbol j i tek), od drH.G. Bi lera (Bieler) : , ,Mi danas ne Zivimo samo u atom-skom, ve6 i u dobu ant ibiot ika! Nema bezopasnog medi-kamenta, a efekat delovanja tih medikamenata desto da-je povoda za ozbiljnu zabrinutost. Radi se o posledicamakoje mogu dazadru vr lo daleko u buduinost! lako je zaklinidka istraZivanja izdato mnogo miliona dolara, is-traZivanje dejstva i kasnijih posledica dejstva opasnihmedikamenata joS uvek je u povojimal Lekari su 6estoprisiljeni da pacijenta ledenog otrovnim medikamentimasnaZnog dejstva, upotrebom drugih hemijskih preparatale6e od posledica delovanja prethodnih lekova! Osim to-ga, eksperimenti u laboratorijama poudili su me da samibacifi ne izazivaiu bolesti, nego da su oni samo prate6epojave bolesti. Oni se pojavtjuju kod svih ljudi, ati se mo-gu razvijati samo na tlu poreme6enih funkcija (kod bo-lesn ih l jud i ) . "

Ovo je iskustvo koje autor dlanka zastupa vei tridesetgodina. Kako bi inade bi lo mogu6e da se l judi koj i sestvarno zdravo hrane, nikada nidim ne zaraze, dak i akointenzivno kontaktiraju sa bolesnim ljudima?

Dr H.G. Bi ler piSe dal je: , ,U vreme moga rada kao Jeka-ra op5te prakse, u poslednjih 50 godina, do5ao sam doslede6a tr izakl judka u vezi sa uzrocima i le6enjem boles-t i :168

1. da baci l i n isu jedini uzrok bolest i ;

2. da je u gotovo svim sludajevima davanje medika-

menata u le6enju bolesnika ima i Stetno dejstvo.

Medikamenti veoma 6esto imaju ozbiljna sporedna

dejstva, ponekad izazivaiuci nove bolesti;

3. bolest i se mogu ledi t i pravi lnom upotrebom odgo-

varajuie hrane.Ove tvrdn.ie mogu imati zbunjuju6e jednostavan pri-

zvuk, ali sam do njih doSao u okviru intenzivnog rada na

jednom vrlo sloZenom podrudju: koloidna hemija ihemij-

sko ponaSanje Zlezda s unutra5nj im ludenjem."Dr Bi ler potom ci t i ra jednog naprednog nau6nika, dr

O.W. Holmsa (Holmes), koji se ne ustru6ava da kaie:

"Uveren sam da bi dovedanstvo bilo blagosloveno kad bi

celokupna ,,materia medica", kako je danas poznajemo'

potonula na dno mora. Dodu6e, bilo bi to katastrota za

r ibe ! 'Kvalitetu ishrane se u zvanidnoj medicini ne pridaje ni-

kakav zna6aj. lstraZivad Mek Kerison (McCarrisson)

kale: "Zivimo u vremenu velikih naudnih dostignu6a na

svim podrudj ima medicine, a ipak je sve vi5e bolesnih,

sve viSe bolesti, sve viSe bolnica, sve vi5e medikamena-

ta, pa se pitamo, zar iz tog gliba nema izlaza? Tai izlazpokazao nam je dr Birher (Bircher)!

Ne moZemo se osloboditi utiska da dana5nje dove-

danstvo lek za svoje bolesti o6ekuje iskljudivo od

tehnike i hemijsko-farmaceutskih proizvoda' Fatal-

na posledica toga je da se danas ve6 otvoreno

tvrdi da je 50% svih bqlesnih stanja - jatrogeno, tj '

izazvano neodgovaraju6im medicinskip tretma-

nom. - Dr Georg Meinecke.

Da bi se izbegli nesporazumi, izridito 6emo naglasi-

ti da nauka o ledenju prirodnim putem uvek za se-

be tvrdi da moZe da ledi svaku bolest, ali ne i sva-

169

kog bolesnika. To, uostalom, ne moZe danas nizvani6na Skolska medicina!

BROJSOVA ,,TOTALNA'tr

TERAPIJA''-Pismo jednog ditaoca bazelskom listu ,,Tagblat",

22 .8 . 1979:

,,Gladovanje je poznato kao bperacija bez skalpela.Pravilno se postavljaju6i, njime se mogu postici prava6uda. Medutim, u trenutku kad neko podinje gladovanje,Zivotna snaga ne sme biti ve6 skrhana. Za gladovanje supotrebne izvesne psihidke rezente i du5evna snaga, Stose naro6ito odnosi na metod koji preporu6uje RudolfBrojs. Pacijent oboleo od raka plu6a zbog preteranogpu5enja te5ko da 6e mo6i sa uspehom da primeni tu te-rapiju. Ako je prisutna Zelja da odekivani uspeh bude tra-jan, najve6u mogu6u palnju valja posvetiti rehabilitaciji.NeizbeZno je po5tovanje nadina Zivota koji je u skladu sprirodnim zakonima. Na kraju, kada govorimo o gladova-nju (postu), mi govorimo o promeni celog 6oveka.

Nikada ne6e biti uspeha u pokuiaju le6enja raka i dru-gih bolesti civilizacije, bilo to uz pomoi hemijskih ili pri-rodnih preparata, ako najpre ne odstranimo uzroke. Tiuzroci lele u na5em danainjem protivprirodnom nadinuZivota, preteZno u ishrani. S jedne strane preobilno kon-zumirarye praznih kalorija (5e6eri), a s druge, preteranekolidine belan6evina u ishrani, pi6e i alkohol vodeka nevidenom haosu u metabolizmu, pa na kraju ido na-stajanja raka. Primarni zadatak na5e medicine bio bi da uovakvoisituacili odigra ulogu prosvetitelja, upu6uju6i napravi put. lpak, stvarni uspesi moguii su samo onda ako170

u tom pogledu bolnice krenu novim putevima.

Za kompletnu ,totalnu terapiju" od 42 dana za jed-nog pacijenta treba izdvojiti ekvivalent od proseino1500-1800 austrijskih Silinga (za one koji sokove i iajevenabavljaju u inostranstvtl Sok se, doduie, moZe pripre-matii u doma6oj reZiji, ali iskljuiivo od pouzdano iistog(organski gajenog povria, bez veitaikih dubriva, pesti-cida, insekticida itd. I ovde se mora pokazati karakter.Ako se takvo povrde ili hrana mogu nadi, ne moZemo re-6i: pa nisam to mogao nadi; ko to ve6 moZe na naiim pi-jacama.,." Ako uopite Zelimo uspeh, onda ili potpuna

disciplina i doslednost u primeni svih uputstava ili neodekivati uspeh i ne upirati prst ni na koga i ni u {ta.

Sokove i iajeve,kao Eto ie ve6 reieno, svako moZe danabavi u Austriji, Svajcarskoi iSB Nemaikoi, u prodavni-cama "Reformhaus", supermarketima i apotekama, adeo iajeva i u naiim biljnim apotekama. Nazivi iaieva naodgovanjuiim jezicima oditampani su u indeksu na kra-ju knjige.

U naSoj zemlji se sokovi i neki iaievi nigde ne moguporuiiti, naroiito ne pouzedem, tako da ie svaki potenci-jalni korisnik "totalne terapiie" upuden na kupovanie ujednoj od pomenutih susednih zemalia.'

* Svi, ili pojedini, Eaievi za Brojsovu terapiju od nedavno se

mogu dobiti (i pouze6em) u bilindi apoteci ,,GODILAK"u Novom Sadu. Telefon (0211623-771

171

JoS dva pisma zahvalnih pacijenataSilv ia Mart ina. CH-€014 Li t tau. 27.2. 1977.

Osam godina sam patila od Hodkinove bolesti, da bimi lekari na kraju, januara 1977. godine{ali Sansu Zivotajo5 do sredine aprila. O Va5oj metodi, gospodine Brojs,sludajno sam 6itala u Stampi. Po Va5oj preporuci odmahsam podela da primenjujem terapiju. eetiri sedmice samse svega strogo pridrZavala, a onda oti5la na analizu krvi,lekaru koji se ljutio na mene Sto sam prestala da troSimmedikamente. Posle obavljene analize lekar je izaSao,stisnuo mi ruku da mi destita, jer mije krv tako dobra, dane moZe biti bolja; da sam za tri nedelje dobila 200lo viSekrvi, tako dobre, da ne moZe a da mi ne preporudi da ta-ko dalje nastavim. U poslednjih hekoliko godina nisam seovakci dobro ose6ala. Danas posle terapije i dalje pijempo jednu da5u soka od povr6a i 6aja od lalfije.

( 6 . 9 . 1 e 8 7 ) :

Danas, posle pet godina, joS uvek se izvanredno ose-cam; lekari su i dalje u 6udu. Moj lekar opSte prakse po-tvrdio je ovih dana da sam jedina bolesnica od Ho6kino-ve bolesti za koju zna da ju je preZivela.

Janko Struhar, Erdevik, avgusta 1986.

Februara 1986. godine kod moje majke utvrdeno je daboluje od raka na debelom crevu, dijagnoza ,Neo.Rec-ti". Operacija nije dolazila u obzir, jer je tumor zahvatioveliki deo debelog creva. Kako su nam lekari obrazloZili,bio bi to vedi rizik zalekara nego uspeh same operacije.

172

KaLu da su jedino mogli da izvedu .veSta6ki zavr5etakdebelog creva. Po5to crevo joS nije bilo potpuno zatvo-reno,nismo pristali na operaciju. Krajem marta iz Austrijedoneli smo sokove "Ef6uss-Gemusesaft", u originalnompakovanju od 500 ml. eajeve smo nabavili delimidno uJugoslavi j i a delom u Austr i j i .

30. marta majka je podela sa primenom "totalne tera-pije", drZe6i se strogo uputstava, tako da danas Zivi sas-vim normalno. Tokom terapije izgubila je oko 12 kilogra-ma, Sto je ubrzo podela nadoknadivati i sada je nadokna-dila oko devet kilograma. Stolica je spontana, i jo5 uvekizbacuje komade tumora. O ishrani vodi raduna, pa sevrlo dobro ose6a. Njoj je danas 65 godina. Ona Zivi nor-malno, bez nekadaSnjih nesnosnih bolova, utekav5i odstra5ne smrti fola bi sigurno nastupila da nije bilo oveknjige i Bl'ojsove ,,totalne terapije". Mnogi bolesnici kodkojih je ustanovljena ista dijagnoza, nakon operacijeotiSli su zauvek u neizdrZivim i stra5nim mukama.

ADRESE ZA BEZBOLNONAMESTANJE KICME

- sve u Austriji -Dr.med. Judith Hentschel-Winkler, biologische Me-dizin 1130 Wien Jagdschlossgasse 40/2/1 T.0222/84 29 29Ulf Weber, Heilmasseur, 5582 St. Michael, Lungau/Salzburg, T. 06477 1219Franz Sporrer, Heilmasseur, 5020 Salzburg, T.06222/50634

t -

*2.

3.

173

.4. Norbert Pfretscher, 6020 Innsbruck, Framsweg 44,T.05222/62 04 42

"5. Inge Hollenstein, 6890 Lustenau a.Rh., Kapelldnstr.9, T. 05577 /29 2 03

6. Dr.med Erich Vonplon, praktischer Arzt, 6700 Blu-denz, Untersteinstr. 22a, T. 05552/38 70 .

7. Dr.med Max Gruber, praktischer Arzl,6020 In-nsbruck, Canisiusweg 121a,T.05E52/64 40 0

8. Dr. Urlike Gruber, Zahndrztin, 6020 Innsbruck, An-

dechstr. M. T. 05552/4421 1.9. Dr. Peter Neusiedler, Psychotherapeut, 2753 Pis-

ting Ktihweg 8, T. 02633/26 1410. Elisabeth Schussnig, Heilmasseurin, 8684 Spittal

a .sg .11. Friedrich Holzer, Kneippkuranstalt, 8623 Atlenz, T.

03861/267612. Ernst Kronawetter, Heilmasseur, 2873 Freistritz,

Schubertsiedlung 15913. Anton Mathis, Heilmasseur, 6800 Feldirch, Churer-

tor 6, T. 05522/5502*14. Walter Berchtold, 6867 Schwarzenberg, Hofegg'

60'f , T. 05512/28 4 42*15. Josef Winsauer, 6850 Dornbirn, Salzmann 3, T.

05572/66 O1 24 od 7.00 do 8.30l|16. Hubert Burtscher, 6700 Bludenz, Siedlerweg 10, T.

05552/63 40 417. Leopold Kleinhappl, 8020 Graz, Karlauergtirtel

5/8/51

+ zvezdicom sg oznadeni najiskusniji stru6njaci

Dodatak pripremio izdavad u saradnji sa auto-rom knjige.

174