66711436 Projektovanje Proizvodnih Sistema

8/18/2019 66711436 Projektovanje Proizvodnih Sistema

1/21

AD “BANE” Fabrika 1Sombor 23.03.2006.god.

Upravnom odboru

PED!E"# $S%" NA P&AN PESE&'EN'A FAB()E 1 NA &$)A*('U FAB()E 3+,-dan pog-d na ovu prob-ma/iku

A P$'E)"$%AN'E P$(%$DN( S(S"E!A

Poznato je da kvalitet i ukupna efektivnost proizvodnog sistema zavisi od:

Kvaliteta projektovanja sistema Organizacije sistema Kvaliteta upravljanja Kvaliteta logističke podrške (OPUP, Naavka, Odr!avanje, "latnica#

Na,4na5a,ni,i ak/or ,-7 8vakako7 kvai/-/ pro,-k/ovan,a 8i8/-ma7 ,-r ako 8- /o o9- uradnikakva organi4a:i,a7 uprav,an,- ni/i ogi8/ika n- mogu nadom-8/i/i propu8/- u po8/av,an,

8i8/-ma;

Načela projektovanja proizvodni$ sistema:

Proces projektovanja proizvodnog sistema se raščlanjuje u tri projektne faze, te sadr!i celokupan proces projektovanja od definisanja ciljeva do projektovanja izvo%enja (realizacije#,

razlikuju se slede&e faze projektovanja:

definisanje ciljeva (priprema osnovni$ podloga za projektovanje#, projektovanje koncepta (izrada projektne studije#,

projektovanje izvo%enja (detaljno projektovanje i stavljanje u pogon#, projektovanje cilja i koncepta se odvija u celinama, odnosno nakon svake faze se donosi

odluka o daljnjem toku projektovanja:

prekidanje aktivnosti na projektu, daljnji rad na projektovanju ez korekcija, daljnji rad na projektovanju, ali uz potrene korekcije s ozirom na postignute

projektne rezultate'


2/21

Proces projektovnja proizvodni$ sistema postavio je slede&e zakonitosti:

s napredovanjem projektovanja proizvodnog sistema raste odgovaraju&i oim prolemodnosno zadaci postaju detaljniji, s više podataka, te raste potrea za interdisciplinarnimradom

s napredovanjem projekta rastu i troškovi projektovanja (roj i veličina projektnog tima#,

greške koje se mogu pojaviti u ranijim fazama projektovanja, poseno kod donošenja odlukimaju velik uticaj na tok projektovanja i troškove projekta

Da bi 8- mogao pro,-k/ova/i proi4vodni pro:-87 po/r-bno ,- ra8poaga/i 8-d- 4a 8v- d-ov-7 pod8kopov- i 8kopov-.

)vi ovi podaci podlo!ni su promenama tokom vremena'

*zlazne informacije koje se doiju analizom programa proizvodnje su slede&e:

• količinske,• te!inske,• vrednosne,• troškovne,• do$odovne

Pri postavljanju te$nološki$ sistema i tokova, znači, moraju se otpoštovati slede&i koraci:

1. $dr-di/i kapa:i/-/ 8i8/-ma na azi fonda potrenog vremena za paniranu proi4vodn,u pa8or/imanu i koi5ini

2. $dr-di/i --m-n/- 8i8/-ma

Sr-d8/va rada ( oprema, mašine, alati, priori#

a !a9in-

Proračunati roj jedinica na osnovu proračuna kapaciteta sistema i fonda potrenovremena' Konkretno za prekidne sisteme (diskontinualna proizvodnja# na azi vremensknorme i plana proizvodnje


3/21

b Aa/i i pribori

Odrediti potrenu količinu

na osnovu trajnosti alata i fonda potrenog vremena orade na osnovu statistički$ podataka o dosadašnjoj potrošnji

: adna 8naga

Proračun roja izvršilaca za:

radna mesta orade na azi utvr%ene vremenske norme radna mesta upravljanja te$nološkim sistemom na azi te$nologije posla

d Pr-dm-/i rada u 8i8/-mu

odrediti intenzitet toka ili propusnu mo& kapaciteta na azi ukupnog kapaciteta sistemaU naju!oj vezi je sa efektima sistema

odrediti količinu nedovršene proizvodnje u te$nološkom sistemu zog odre%ivanj površina za smeštaj predmeta rada u procesu i kontrole troškova rada proizvodnosistema (visine anga!ovani$ ortni$ sredstava#

Količina predmeta orade u procesu raste srazmerno intenzitetu toka i vremenu trajanjciklusa proizvodnje što povlači za soom:

ve&e površine za smeštaj ovi$ količina

vezivanje ortni$ sredstava i pove&anje troškova rada sistema

Utvrditi veličinu te$nološki$ zali$a koje ou$vataju sve delove koji se nalaze u oradi nradnim mestima i čija je veličina odre%ena rojem:

radni$ mesta (operacija# oradni$ sistema na radnom mestu pozicija na radnom mestu

Utvrditi veličinu transportni$ zali$a koji ou$vataju sve detalje koji se nalaze u procestransportovanja izme%u radni$ mesta' a prekidan (periodičan# transport veličina ovi$ zali$a s

odre%uje prema periodičnosti transportovanja'

- Povr9in- u pro:-8u ? radna m-8/a

Predvideti slede&e površine:


4/21

Osnovna površina koju zauzima oradni sistem (npr' presa sa dodavačem, ravnalicomodmotačem trake#

Površina za odr!avanje . predstavlja površinu potrenu za odr!avanje, podmazivanjeodstranjivanje te$nološkog otpada

Površina poslu!ivanja . potrena za kretanje pri regliranju, samoj izradi i kontroli Površina za polufarikat i gotove delove . potrena za delove pre i posle orade

Površine za smeštaj alata Površine za odmor /ransportne puteve, itd'

Neke od ovi$ površina mogu da se poklapaju0

a potree planiranja i razmeštaja radni$ mesta u sistemu pogodno je izraditi u odre%enoj razmermodele oradni$ sistema (ise&i i$ od kartona# što omogu&ava lako komponovanje različiti$ varijantrazmeštaja'

1eličina površine radnog mesta je u odre%enom odnosu sa kapacitetom sistema'

3. $dr-di/i poo@a, ua4a i i4a4a 8i8/-ma ko,i


5/21

U cilju opstanka preduze&a u sve ve&oj konkurenciji na svetskom tr!ištu rastu za$tevi zracionalizacijom proizvodnje'

8acionalizacija proizvodnje posti!e se:

skra&ivanjem ciklusa proizvodnje (pove&anjem proizvodnosti#, smanjivanjem troškova proizvodnje, pove&anjem iskorištenja kapaciteta i prostora'

4edna od mogu&nosti za smanjenje troškova proizvodnje je i optimizacija toka materijalaOptimizacija toka materijala, od posenog je značaja u ostvarivanju potrenog nivoa efektivnos proizvodnog procesa' U području sistema toka materijala postoji značajna mogu&nost racionalizacij proizvodnje' Npr', vreme protoka materijala u metaloprera%ivačkoj industriji najviše zavisi od vremen potrenog za transport i rukovanje materijalom, vremena čekanja sistema opslu!ivanja proizvodnj(me%ufazna i me%uoperacijska skladišta# i vremena zastoja uslovljenog nivoom organizacij proizvodnog procesa'

Potrea optimizacije tokova materijala javlja se kako kod projektovanja novi$, tako ipo8/upku ra:ionai4a:i,- po8/o,-


6/21

Crupna /-=noogi,a

Osnovna ideja grupne te$nologije je u podeli proizvodnog procesa na proizvodne podsisteme grupe mašina, u okviru koji$ se proizvode familije slični$ proizvoda, što dovodi do ušteda u vremenu finansijama'

rupne protočne linije neprekidnog toka su strukture najviše produktivnosti' 6ogu i jednopredmetne i višepredmetne' a još više nivoe produktivnosti prelazi se na proizvodnju u vištokova'

;elijska proizvodnja je vid grupne te$nologije u kom je zastupljeno grupisanje delova (familijdelova# u klasterima za proizvodnju na različitim mašinama'

Prednosti primene ovakve proizvodnje ogledaju se u smanjenju pripremno . završni$ vremen putem redukovanja čekanja i transporta, što rezultira i redukovanjem zali$a, čime je omogu&eno r!reagovanje na za$teve tr!išta'

/ako%e, itna je i prostorna i vremenska neprekidnost odvijanja proizvodnje, što podrazumevtakav razmeštaj proizvodni$ zona i radni$ mesta za svaku operaciju da se orada oavlja po redosled predvi%enom te$nološkim postupkom ez prekida' )va presecanja tokova sa drugim delovima (drugimtokovima# po mogu&nosti smanjiti na najmanju mogu&u meru0

a ilustraciju, farika 28ade Končar < "paratna te$nika3 < )koplje je još pre desetak godinuvela grupnu protočnu liniju za proizvodnju elektrostezaljki gde su povezani odmotač trake, ravnalicadodavač, presa, jedinka za urezivanje navoja, $idraulični cilindri i, kao kontrolni ure%aj, programailnlogički kontroler (P=># na azi mikroprocesora'

)trateška radna jedinica je proizvodna struktura koja se mo!e sastojati od različiti$ radni$ mest(klasični$ i?ili računarom upravljani$ oradni$ mašina, radni$ mesta za monta!u, itd'#, a u kojoj sora%uju grupe predmeta rada koji imaju slična svojstva (npr' geometrijska, te$nološka, itd'#' U proizvodne operacije mo!e ou$vatati i operacije upravljanja i kontrole kvaliteta'

)vaka jedinica u zavisnosti od stepena samostalnosti, ima slede&a svojstva:

sadr!i konvencionalne i?ili numerički upravljane mašine koje nisu direktno povezane, orada se oavlja u više operacija,

transport je ručni ili automatizovani i ne mora iti vremenski uskla%en, tok informacija je potpuno ili delomično integrisan, velika je prilagodljivost na za$teve proizvodnje, investicije nisu prevelike i mogu se postupno realizovati,

načajna faza pri olikovanju strateški$i$ radni$ (ili poslovni$# jedinica je odre%ivanjdelatnosti koje &e se unutar nje oavljati, te odre%ivanje olika i stepena povezivanja'


7/21

Pošto su funkcije marketinga, razvoja, finansija i kadrovska funkcija organizovane iz jednosredišta za ceo proizvodni sistem, u pojedinoj samostalnoj radnoj jedinici mogu se oavljati slede&aktivnosti:

preuzimanje radni$ naloga od slu!e OPUP, planiranje i upravljanje proizvodnjom, dostavljanje dokumentacije na pojedina radna mesta,

proizvodnja (orada, monta!a, kontrola kvaliteta#, pomo&ne delatnosti (priprema alata, priora#, logistička podrška (skladištenje, transport, odr!avanje#, preuzimanje povratni$ podataka od pojedini$ radni$ mesta, te prenos informacija d

slu!e OPUP, planiranje troškova proizvodnje, uskla%ivanje s drugim slu!ama, odnosno s drugim samostalnim radnim jedinicama'

Unutar samostalni$ radni$ jedinica transport se oavlja različitim transportnim sredstvim prekidnog toka transporta' Ukoliko postoje potree za transportom izme%u pojedini$ samostalni$ radni jedinica, takav se transport oavlja najčeš&e viljuškarima'

Koncept grupne te$nologije u proizvodnji zasniva se na oradi grupe slični$ delova, tj' familijdelova na točno definisanoj grupi radni$ mesta' Osnovna karakteristika grupe delova koje je potrenoraditi je da ne zadovoljavaju uslove za formiranje višepredmetne linije zog različiti$ vremena oradi neize!ni$ povratni$ puteva' U tom slučaju, prolem formiranja proizvodni$ podsistema odnosi se nrazlaganje cele prostorne strukture na manje funkcionalne jedinice < proizvodne &elije' 5akle, primenomnačela grupne te$nologije na proizvodni proces, razvila se proizvodnja u ćelijama' /akva, u prostorformirana grupa sredstava za proizvodnju naziva se proizvodna ćelija.

Osnovni preduslov da i se uopšte mogla razmatrati ova ideja je izrada sistema klasifikacijte$nološki slični$ delova'

*stra!ivanja koja su vršena krajem′AB'


8/21

4edna od metoda za prostorno raspore%ivanje radni$ mesta je tzv' 26etoda karika3' Pod pojmom2karika3 podrazumeva se putanja kretanja materijala koja spaja dva radna mesta' Ovom metodom sradna mesta razmeštaju tako, da ona koja su najviše u vezi udu jedna pored drugi$'

5ruga metoda je metoda uslovni$ nizova radni$ mesta' Osnova za ovaj metod je redosleoperacija iz te$nološkog postupka' a širi proizvodni program postavlja se više nizova'

*spravljanje grešaka koje se učine u ovoj etapi projektovanja su vrlo teška, ili su povezana velikim troškovima'

!a9in- u pro:-8u ,- mogu


9/21

"ok ma/-ri,aa

/ok materijala je organizaciono, vremensko i prostorno povezivanje operacije, kontroleskladištenja i transporta, a ou$vata kretanje svi$ materijala: sirovina, poluproizvoda, gotove roe proizvoda, alata, priora, rezervni$ delova i otpadnog materijala unutar jednog odelenja, celo proizvodnog sistema ili industrijskog kompleksa'

načajne karakteristike toka materijala su: vrsta i količina materijala, smer kretanja, rzina kretanja, du!ina transportni$ puteva i učestalost (frekvancija# kretanja'

/ok materijala mo!e se izraziti količinom materijala koja prolazi kroz proizvodni sistem jedinici vremena, a meri se intenzitetom transporta'

/ok i intenzitet transporta izme%u radni$ mesta (npr' sredstava za proizvodnju ili odeljenja proizvodnog sistema definisan je proizvodnim programom (po asortimanu i količini#, te$nološkim postupcima i frekvencijom transportovanja' Kod proizvodni$ sistema s ve&im rojem različiti proizvoda, najčeš&i način prikazivanja toka materijala je numerički, s pomo&u matrice transportniintenziteta'

Na tok materijala utiču slede&i faktori:

zgrade: olik (geometrija,#, veličina jediničnog polja, nosivost poda, skladište: centralizovano ili decentralizovano skladište, način i sistem skladištenja, tip proizvodnje: pojedinačni, serijski, masovni, te$nološki postupci: tipovi sredstava za proizvodnju,

tip proizvodne strukture, karakteristike transporta: način transporta, zapremina, roj komada, intenzittransporta,

transportni put: po podu, iznad glave, podzemniE vodoravni ili vertikalni transport, transportna sredstva: prekidni ili neprekidni transport, organizacija transporta: centralizovani ili decentralizovani, osolje: pomo&ni radnici, priučeni radnici, 1K1 radnici, mere zaštite: F/, uka i sigurnost

Optimizacija toka materijala, od posenog je značaja' *ma veliki uticaj na trajanje proizvodnociklusa, veličinu nedovršene proizvodnje, troškove transporta, visinu anga!ovani$ ortni$ sredstava'''U području sistema toka materijala postoji značajna mogu&nost racionalizacije proizvodnje' Npr', vrem protoka materijala u metaloprera%ivačkoj industriji najviše zavisi od vremena potrenog za transportrukovanje materijalom, vremena čekanja uslovljenog sistemom opslu!ivanja proizvodnje (me%ufazname%uoperacijska skladišta# i vremenu zastoja uslovljenog nivoom organizacije proizvodnog procesa)uma ovi$ vremena iznosi G9


10/21

pri čemu raspored radni$ mesta sledi redosled definisan te$nološkim postupkom' og različitostepena slo!enosti predmeta rada, odnosno različiti$ vremena trajanja operacija orade na odre%enimradnim mestima, pojavljuju se me%uskladišta za smeštaj predmeta rada u redovima čekanja' Proizvodn program sastoji se od manjeg asortimana i ve&i$ količina proizvoda, tj' radi se uglavnom o srednje ivelikoserijskoj proizvodnji' Ovi tokovi materijala realizuju se primenom te$nološki$ prostornistruktura namenski$ karakteristika, ve&e efetivnosti i manje prilagodljivosti u odnosu na te$nološk

sisteme maloserijske proizvodnje prekidnog tipa'a8por-d radni= m-8/a i4vodi 8- pr-ma r-do8-du op-ra:i,a7 pri 5-mu 8u n-k- op-ra:i,-

4bog n-dovo,n- 8in=roni4ovano8/i vr-m-na /ra,an,a i 8obodnog ri/ma7 odvo,-n- m-u8kadi9nimpro8/orom.

Prednost ovi$ tokova materijala su pove&ana efektivnost, manji oim nedovršene proizvodnj olje iskorištenje kapaciteta i olakšano upravljanje, a nedostaci su pove&ana neprilagodljivst, ote!ankontrola te$nološki$ procesa i postupaka vrednovanja rada'

Pro,-k/ovan,- 8kadi9/a

)kladištenje je planirana aktivnost kojom se materijal dovodi u stanje mirovanja, a uključujfizički proces rukovanja i čuvanja materijala te metodologiju za provo%enje ti$ procesa' U industrijskom preduze&u, skladište je ure%eno i opremljeno mesto za privremeno i sigurno odlaganje, čuvanj pripremu i izdavanje materijala pre, tokom i posle nji$ovog trošenja i upotree u procesu proizvodnje'

*z svr$e skladištenja proizlaze njegovi ciljevi i zadaci:

' lavni zadatak skladišta je dinamičko uravnote!enje tokova materijala, količinski i prostorno svim fazama proizvodnog procesa' Uz efikasnu primenu unutrašnjeg transporta, skladište treosigurati neprekidnost proizvodnje' /aj se kontinuitet osigurava tako da tok materijala teče punapred odre%enom redu, planski i sistematski, ilo da se radi o ulazu sredstava za proizvodnju proizvodni sistem, ilo o toku materijala unutar proizvodnog sistema, njegovoj preradi

doradi u procesu proizvodnje, ilo da se radi o izlazu materijala radi prodaje'+' Proces skladištenja trea realizovati uz najni!e troškove skladištenja i uz najmanja mogu&

finansijska sredstva anga!ovana u zali$e'

-' U skladištu se mora odr!avati stalan kvalitet zali$a materijala čuvanjem, zaštitom odr!avanjem fizičko


11/21

Komadni materijal mo!e se odlagati u skladištu:

a# pojedinačno

ez sredstava za olikovanje jedinični$ tereta < izravno na mesto odlaganja, sa sredstvima za olikovanje jedinični$ tereta (npr' komad postavljen na paletu#,

# grupno (više komada odjednom#

ez poseni$ sredstava, sa posenim sredstvima'

4edan ili više komada postavljeni$ na posena sredstva čine jedinični teret kojim se rukuj jednim za$vatom ili koji se odla!e na jedno mesto' Uoičajena sredstva za olikovanje jedinični$ teretsu: ravna paleta, kutijaste palete, stalci, sanduci, *)O"O8"5H

J4H5*N*>")K="5*L/HN4"

J4H5*N*>"/8"N)PO8/"

J4H5*N*>"P"KO1"N4"

J4H5*N*>"O/P8H6H

*skoristivost skladišnog prostora itno zavisi od jedinica skladištenja, odnosno od iskoristivostnji$ovog oima'

>ilj projektovanja skladišta je olikovanje skladišnog sistema koji &e zadovoljiti sve te$ničkete$nološke, informacione, organizacione i ekološke za$teve uz najmanje troškove'

Svako r-9-n,- 8kadi9/-n,a 4a8niva 8- na bian8u ma/-ri,aa7 d-ini8anim /okovimma/-ri,aa proi4vodni= pro:-8a i ra8por-du ob,-ka/a pr-du4-


12/21

Pri izoru lokacije skladišta trea voditi računa o mogu&nostima proširenja skladišnog prostora Nakon odre%ivanja lokacije sledi odre%ivanje potreni$ zali$a materijala, potreni$ skladišta, te vrsteveličine skladišta' atim se donosi odluka o rasporedu pojedini$ zona unutar skladišnog prostora' /imse rasporedom osigurava funkcionalna veza skladište < okru!enje'

a svaki projekt skladišta ključni je podatak ilans svi$ materijala koji se skladište, tj' za svaki materija

odre%uje se: količine, mere, oim, olik, te!ine,

učestalost (dnevna, nedeljna, mesečna, itd', učestalost po dokumentima ili po jediničnimteretima# i količina ulaza, učestalost i količina izlaza'

1reme trajanja pojedini$ aktivnosti va!an je parametar za olikovanje te$nički$ rešenja svakoskladišta' Poseno se to odnosi na izor i odre%ivanje roja transportni$ sredstava' Pravilan izotransportni$ sredstava zavisi ne samo od karakteristika materijala nego i od karakteristika proces proizvodnje, du!ine tranportni$ puteva i od načina gradnje skladišta (npr' nisko ili visokoregalnskladište#' Kod rešavanja ovog prolema najolje je primeniti teoriju redova čekanja, matematičk

metode optimizacije i simulacije'U načelu, veličina skladišnog prostora trealo i iti tolika da osigura smeštaj ar minimalni

zali$a' 6e%utim, s ozirom na tr!išne situacije, a poseno na neizvesnost u pogledu rokova isporukdoavljača, potreno je ar za značajnije vrste materijala (tj' za nose&i asortiman# proceniti optimalnoim zali$a, kao osnovu za proračun potrenog skladišnog prostora' )vaka previsoka procena oimzali$a materijala pove&ava troškove izgradnje i neiskorištenost skladišnog kapaciteta, dok prenisk procena dovodi u pitanje kontinuitet procesa proizvodnje'

Bok 9-ma ra8por-da povr9ina 4a 8vaki ob,-ka/ 8- radi#

1. Poo@a,ni na:r/ ob,-ka/a

' *zor roja ojekata i odre%ivanje namene za svaki ojekt (radioničke površine, skladišt pomo&ne slu!e,M#'

'+ *zrada polo!ajnog nacrta s ucrtanim spoljnim saora&ajnicama i rasporedom zgraduzimaju&i u ozir:

tok materijala,

tok ljudi,

glavne pravce širenja, itd'

2. (4rada bok 9-m- ra8por-da povr9ina 4a 8vaki ob,-k/


13/21

+' Kao podloga slu!i osnova zgrade s označenim nosivim elementima zgrade, nosivimzidovima i stuovima' Kod projektovanja se odre%uju glavni i sporedni transportni putev(jednosmerni i ili dvosmerni#E označavaju se radionička polja, polja za odlaganjsirovina?poluproizvoda, odre%uju se pregradni zidovi (u pravilu po linijama stuova, !ičan pregrade, ulazi i izlazi za ljude i materijale i veze s pomo&nim slu!ama#' Postavlja sza$tev da se transportni putevi ne lome i da se pregadni zidovi koriste samo u izuzetnim

slučajevima (zaštita od uke, štetna isparavanja, po!ar i sl'#'

+'+ /e$nika rada'

a lok šemu rasporeda izra%uju se radne skice u više varijanti, a ira se najpovoljnijvarijanta prema kriterijumima:

tok materijala i ljudi i

glavni pravci širenja'

Osim toga, potreno je uključiti slede&e faktore:

sigurnost na radu,

koriš&enje dnevnog svetla,

zaštita od po!ara i sl'

+'- Nakon izora najpovoljnije varijante preporučuje se, zog vizuelne kontrole, tok materijali tok ljudi prikazati u prikladnoj razmeri'

U cilju lakšeg rada poslednji$ godina razvijen je veliki roj simulacijski$ programa u kojima s lok šema rasporeda projektuje interaktivnim radom s kompjuterom (pogledati e stranic$ttp:??'tecnomati'de? koja prikazuje programski paket e


14/21

postoje&i tranportni putevi

$8/aa ograni5-n,a#

8aspored postoje&e opreme koja iz ovi$ ili oni$ razloga ne mo!e da se dislocira

8adna mesta zog:• Pojedina 86 moraju iti jedno do drugog• og ekologije ili inkopatiilni$ uticaja neka moraju iti odvojena

Hlektro i priključci za komprimovani vazdu$, te$nološku vodu, itd mokri čvorovi, sanitarni čvorovi, garderoe, toplotne stanice, trafostanice, ure%aji za provetravanje i ventilaciju,

ure%aji za pročiš&avanje otpadni$ voda, itd' Nakon definisanja podsistema projektovanog proizvodnog sistema i odaira optimalni$ tipov

prostorni$ struktura za definisane podsisteme, u slede&em koraku se donosi odluka o prostornomrazmeštaju podsistema, odnosno optimalnom olikovanju prostorni$ struktura unutar sami$ podsistemPri tome se donosi odluka o prostornom rasporedu elemenata podsistema, odnosno odre%uje se mikrraspored elemenata sistema' Prolem optimalnog olikovanja prostorne strukture sastoji se definisanju lokacije fiksni$ elemenata sistema'

Kod linijskog rasporeda prostorni raspored sredstava za proizvodnju u velikoj je me predodre%en samim te$nološkim procesom, odnosno redosledom operacija' -9-n,- proi4vodnopro:-8a ini,8kim ra8por-dima pr-d8/av,a op/imano r-9-n,- 8 g-di9/a /oka ma/-ri,aa.

Neop$odne površine za smeštaj jedne autonomne poslovne jedinice su slede&e:

Površina za proizvodnju:

lavna proizvodna površina Pomo&na proizvodna površina Površina za me%uskladišta Površina za transport

Površina za administraciju:

8adna površina Pomo&na površina /ransportna površina


15/21

)kladišna površina:

a sirovine a pomo&no


16/21

U slučaju da se radne jedinice te$nološki raziju to i za posledicu imalo:

6anju fleksiilnost sistema (sporiju preorjentaciju na ono što tr!ište tra!i# 5u!e tokove kretanja materijala i informacija

/eško&e u planiranju i izvo%enju procesa rada koje se manifestuju kroz nemogu&nooptimalnog raspore%ivanja velikog roja radni$ naloga po radnim mestima nemogu&nost izora optimalnog redosleda ulaska radni$ naloga u proizvodnju

teško&e u kontroli odvijanja procesa rada zog mnoštva neselektirani$ povratniinformacija

teško&e u sin$ronizovanju rada zaseni$ te$nološki$ celina u smislu snadevanj2tačno na vreme3 krajnjeg finalizatora . monta!e, gde &e dolaziti do jako velikivremenski$ guitaka0

Prob-m kvai/-/a poda/aka

Prolem kvaliteta podataka predstavlja jedno od suštinski$ pitanja ukupnog kvaliteta procesa rad proizvodni$ sistema u osnovi sa dva stanovišta i to:

• Ukupnog roja podataka, koji je rezultat kvaliteta rada projektanta sistema (informacijinformacioni tokovi i komunikacioni kanali#

• Nedovoljnog kvaliteta u organizovanju podataka (pored skladišta sirovine, gotovi$ proizvoda, alataitd', postoji i skladište podataka . BAA P$DA"A)A#'

Osnovne aze podataka i treale iti:

5atoteka crte!a i izmena 5atoteka materijala 5atoteka te$nološki$ postupaka 5atoteka alata 5atoteka sastavnica (imenici# 5atoteka radni$ mesta (mašina# . mesta troškova

5atoteka učesnika u procesu proizvodnje)lo!enost aza podataka, kvalitet a!uriranja u vremenu, postupci doijanja kvalitetni

informacija u realnom vremenu su uslov ostvarivanja kvalitenog odlučivanja, pa prema tome, i efekat proizvodni$ sistema0

)istem orade informacija u preduze&u mora da, pored standardni$ za$teva, zadovolji i nekolikspecifičnosti:


17/21

da se koristi velikim rojem podataka koji se prikupljaju sa različiti$, dislocirani$ mernimesta, ili mesta izvora podataka, da razmenjuje informacije izmedju različiti$ segmenata poslovne i proizvodne analize

preduze&u, sve orade informacija potreno je oaviti u ograničenim vremenskim rokovima'

a ispunjenje ti$ uslova oavezno je organizovati sistem informisanja preduze&a tako da se az podataka formiraju na više mesta' /ako formirane aze podataka predstavljaju podaze podatakcentralne aze podataka preduze&a, i one se organizuju po organizacionim celinama preduze&a psrodnosti podataka i nji$ove orade, i to:

aze podataka namenjene analizama ekonomskog poslovanja (finansije, oačun zaradamaterijalno knjigovodstvo, itd'# aze podataka namenjene pra&enju parametara proizvodnog procesa, analizama te$nološki

parametara i parametara kvaliteta' Ove aze podataka su oimne i vrlo slo!ene strukture podatak Nji$ov sadr!aj i, delimično, struktura same aze, menjaju se periodično i u kratkim vremenskim

razmacima, i to neprekidno tokom proizvodnje,

aza podataka opšti$ i pravni$ poslova, aza podataka specifični$ namena,

Kako i se pravovremeno i ekonomično prikupljali podaci za navedene aze podataka, to se čini nviše načina:

ručno prikupljanje i ručna priprema podataka' Ovaj način rada je spor i jako nepouzdanPodaci se uglavnom unose u razne orasce, a zatim sa nji$ u računar' Priprema podataka se oavljtakodje, ručno (preračunavanje, prilagodjavanje,M#' Pri ovakvoj vrsti rada sa podacima mogu&no

nastanka grešaka je velika' Ovo se, naročito odnosi na unošenje dnevni$ učinaka u računar' kominovani metod unošenja podataka (ručno i automatski#' Ovde se sam postupak unošenj

podataka vrši ručno, a priprema mo!e da ude automatska (neki merni uredjaji ispisuju rezultatdelimično i$ ora%uju, itd'#

automatsko prikupljanje, prenos i priprema podataka' a ovaj način prikupljanja podataka neop$odno jkoriš&enje $ardvera specijalne namene, namenski$ P> radni$ stanica ili računarski$ mre!a odgovaraju&eg softvera' a ovakav način unošenja podataka u "53"NH3 za sada nema uslova'

B P(!EDBE NA D$S"A%&'EN( PED&$C A!EG"A'A $PE!E A P$CA!

BA%A U FAB(*( 3

Na sastanku odr!anom +B'B7'+BB@'god' u kancelariji direktora Qarike u prisustvu direktorQarike N' ausa, koordinatora proizvodnje N' Kovači&a i *' Pantelina, višeg samostalnog te$nolog5' Kurid!e, te$nologa proizvodnje )' u!i&a, poslovo%a 6' 6andi&a, /' 1ujičina, N' )ekuli&a, tte$nologa alata 4' 8apaji&a date su primede na predlo!eni prostorni raspored:


18/21

' Programu rava, koji je nose&i u proizvodnom programu "5 2"NH3 ( u planu za +BB@'god' rav ravica, preklopni$ zasuna, traktorski$ rava i sigurnosni$ rava ima skoro 1.000.000 kom. nije dodgovaraju&i tretman' 6ašine i ure%aji programa rava i programa Qarike - su izmešane' Osnovanse pretpostavlja da &e u takvom razmeštaju i transportnim putevima za jednosmeran saora&adolaziti da 2sudaranja3 i zagušenja transporta što &e u funkcionisanju sistema dovoditi da ve&ivremenski$ guitaka'

+' Nije data orjentisana matrica intenziteta, frekvencije i udaljenosti transporta, niti dijagram tokmaterijala gde i se gornja konstatacija prikazala vizuelno'

-' Nije ura%ena "> analiza proizvodnog programa Qarika i - koja i ila osnov za postavljanjnovog proizvodnog programa, na azi kog i se onda utvrdili potreni kapaciteti'

7' Nije proračunat roj i tip opreme potrean za planiranu proizvodnju po asortimanu i količini'

9' Ulaz i izlaz iz sistema se ne nalaze na početku, odnosno kraju proizvodne $ale ve& su početnoperacije postavljene u sredinu $ale0 Pri tom se misli na to da i mašine koje rade prve operacije nizradi npr' rava -B


19/21

B' unjarnica je smeštena na suprotnom kraju od galvanizacije' Poznato je de je za mnoge delov posle unjarenja slede&a operacija galvanizacija, pa i zog intenziteta transporta izme%u nji$ ildoro da su smešteni neposredno jedno do drugog'

' 4edinke za rezanje navoja rava -B


20/21

• O5O1O8O)/: Ko šta radi• N"PO8: )uma individualni$ vremena utrošeni$• na neki posao• /8"4"N4H: 1reme za koje se posao završi

kalkulacija kritičnog puta

• Kritični put je najdu!i put kroz mre!u zadataka'• 5u!ina kritičnog puta predstavlja ukupno trajanje projekta'• adaci koji su na kritičnom putu su najprioritetniji jer ako se ilo koji od nji$ n

završi na vreme, celi projekt ne&e iti završen na vreme'

(Ovde je doro napraviti matricu odgovornosti i sposonosti#

razvoj vremenskog plana

• 6re!a aktivnosti i proračun kritičog puta daju vr-m-na'• 1remenski plan daje aktuelne ka-ndar8k- da/um-'

• 1remenski plan se oično predstavlja pomo&u gan/ograma'

kalkulacija koriš&enja resursa

• 6atrica odgovornosti pridru!uje resurse poslovima'

• "lokacija resursa

• auze&e resursa

• Napraviti $istogram, tj' grafikon koji prikazuje zauze&e resursa u vremenu

formulacija ud!eta (tj' troškova, koji su podloga za odluku o izvodljivosti#

• Procena troškova je nu!na u fazi planiranja projekta' Ona ima direktan uticaj na procenu izvodljivosti'

avršne aktivnosti u pripremi projekta

• Oeze%enje svi$ potreni$ potpisa• . svi relevantni sujekti trea da se slo!e sa planom i da ga odore• Postavljanje referentnog plana

+


21/21

• . 2zamrzavanje3 plana koji &e iti mera napretka i uspe$a projekta• Uspostavljanje 2knjige projekta3• . kompletna projektna dokumentacija

) poštovanjem:

5irektor farike

Neven aus maš' in!'

Documents

66711436 Projektovanje Proizvodnih Sistema