Mirjana Divac Jovanovid, 2013

Posmatranje - tredi deo jezgrovne trijade studije slučaja

Verovatno prvi izvor podataka o drugim ljudima (podaci “iz prve ruke”)

Daje jedinstvene informacije (koje se ne mogu dobiti na drugi način)

Važna dopuna drugih podataka (iskaza), značajan doprinos opštem utisku i validaciji drugih podataka

Biografija : ispitivanje prošlosti – ( oslanja se na psihoanalitički teorijski pravac)

Intervju ( razgovor) – ( oslanja se na fenomeno- loški teorijski pravac)

Posmatranje ponašanja (bihevioralna opservacija) –

(oslanja se na bihevioristički teorijski pravac)

Odnos ponašanja, kao spoljašnje manifestacije ličnosti, prema unutrašnjim aspektima ličnosti, za koje pretpo-stavljamo da stoje iza ponašanja ( manifestno-latentno)

Kako i po čemu prepoznajemo osedanja, stavove, motive ili konflikte? ( verbalno-neverbalno; konzistentno-nekonzistentno i td.)

Koliko daleko možemo idi u uopštavanju onoga što je registrovano opseravcijom? ( reprezentativnost uzorka posmatranog ponašanja)

procena vidljivog (neverbalnog) ponašanja,

procena obrasca verbalne ekspresije,

procena kognitivnih obrazaca ( unutrašnji govor, način artikulisanja misli, itd.)

procena fizioloških stanja ( puls, krvni pritisak, tempera tura kože, mišidna tenzija, galvanski refleks kože, EEG)

( na primer: Sch i anksiozni poremedaji imaju viši nivo simpatičke reakcije, a AS/PL parasimpatičku dominaciju; Iacono, 1991)

Pomodna tehnika tokom svakog kontakta sa pacijentom:

boravka u ustanovi

intervjua

psihološkog testiranja

terapijskih seansi

Pošto je isprepletana sa ostalim metodama, često je kliničari “podrazumevaju”, pa je ne posmatraju kao poseban metod u kliničkoj praksi

Laičko posmatranje: osnovni oblik upoznavanja ličnosti drugih osoba (“vidi i porazgovaraj”): uzgredno, prigodno, otvoreno, eksplorativno, anegdotsko.

Naučno posmatranje: sistematično, kvantifikovano, jasan program traganja, poznavanje kriterijuma, izdiferenciranost upotrebljenih tehnika; kontrola mogudih grešaka; izbegavanje interpretacije i zaključivanja

Neodvojivo od dijagnostičkog intervjua i testiranja

Započinje istovremeno kad i intervju, ili čak pre njega (na pr. pri zaka-zivanju seanse)

Važno je ono što je “iza” posmatranog ( da li ima skriveno značenje, ili poruku...)

Pitamo se šta je “značenje” posmatranog ( u razičitim situacijama i kod različitih osoba može da ima različita značenja...)

Izdvajamo relevantno od uzgrednog ( nemaju sva ponašanja isti klinički značaj....)

Instrument posmatranja je kliničar ( subjektivna procena)

Sticanje globalnog i “prvog” utiska

Sistematka i analitička eksploracija detalja

Usmereno posmatranje u vezi sa ključnim problemom

Osnovna pretpostavka je: da postoji povezanost izmedju spoljašnjeg ponašanja i “unutrašnje” ličnosti

1. Prema stepenu sistematizovanosti i opsegu:

Nesistematska, otvorena, impresionistička opservacija

Sistematska inventarska forma posmatranja

Sistematska usmerena forma posmatranja

2. Obzirom na okruženje:

U prirodnim uslovima ( kod kude, u školi...) Eksperimentalno ( kontrolisano) opažanje Kombinovano

3. Obzirom na poziciju procenjivača:

Procenjivač može biti u situaciji (sudeonik) Sa strane (spoljni posmatrač, nesudeonik)

Nesistematska opažanja u prirodnim uslovima imaju prednost – dobijanje velikih uzoraka klijentovog spontanog ponašanja (relevantni za kliničara)

Sistematska opažanja u kontrolisanim uslovima ograni-čavaju podatke, ali daju bolju direkciju procenjivaču (kvantifikovani i pogodni za istraživanja...)

Nametanje pravila posmatranja može otežati korišdenje našeg senzibiliteta u registrovanju zbivanja: veda šteta nego korist?

Spoljni telesni izgled Utisak o odevanju, i držanju Orijentisanost prema mestu u svrsi ispitivanja Kvalitet kontakta sa ispitivačem Sposobnost izlaganja problema, motivacija Odnos prema sadržaju svog izlaganja Raspoloženje i emocije tokom kontakta Emocionalni odnos prema sebi, osobama o kojima

govori i prema ispitivaču ( “afektivna rezonanca”) Promene ponašanja Opšti utisak o pacijentu i atmosferi

Karakrteristike opšteg izgleda i držanja

Prvi utisak o kontaktu

Promene u ponašanju

Ponašanje za vreme intervjua

Ponašanje za vreme testiranja

Razlike u ponašanju za vreme različitih faza kontakta

Kvalitet uspostavljenog kontakta sa ispitivačem

Promene tokom kontakta

Emocionalna rezonanca

Socijalna kontrola

Opšti utisak

Opšta aktivnost: ubrzan....usporen

Orijentisanost prema ispitivaču: shvata svrhu.....

Prilagodjenost: prirodan....napet

Saradljivost: spreman....negativističan

Sposobnost govornog izražavanja: spontana verbalizacija...?

Pažnja: fiksirana....ometena

Samopouzdanje: samouveren...kolebljiv

Motivacija: visoka...nezainteresovan

Napor i trud: maksimalan....indiferentan

Istrajnost: istrajan...lako odustaje

Fleksibilnost mišljenja: rigidan...nestabilan

Regovanje na pohvalu: ima....nema

Reagovanje na neuspeh: ima...nema

Samokritičnost: preterano....nekritičan

Subjektivnost ( procenjivači se razlikuju po karakteri-stikama ličnosti, veštinama, teorijskim orijentacijama…)

Selektivnost u registrovanju činjenica jednako

Razlike u klasifikovanju podataka

Razlike u nazivima za iste klase

Razlike u odredjivanju važnosti posmatrane pojave

Svako posmatranje i procena je samo aproksimacija “istine”

“Halo efekat” - efekat opšte impresije koji se prenosi na sva pojedinačna posmatranja

Različita tumačenja sadržaja termina (osobine) i skala učestalosti, odnosno intenziteta

Ustaljene ocenjivačke navike i stavovi: tri tipa posmatrača - “umerenjaci”, “ektremisti” ( u dva pravca: minimizatori i maksimizatori)

Spoljna kontrola: kontrola činilaca od kojih zavisi rezultat opservacije ( vreme, mesto, situacija, beleženje...)

Unutrašnja kontrola: kontrola izvora grešaka (individualne razlike, neujednačani kriterijumi i motivacija, osetljivost, informisanost...)

Registovanje bez tumačenja: razlikovanje sebe ( svog tumacenja vidjenog) od sveta izvan sebe ( realnosti)

Osetljiv za odredjene pojave

Da diskriminira te pojave po vrsti i intenzitetu

Da suzbija izvore grešaka

Da je u stanju da identifikuje pojavu koja se traži

Osetljivost za ono što se u njemu samom zbiva da bi se oslobodio “slepih mrlja” ( unutrašnja kontrola nad ličnim izvorima subjektivnosti percepcije)

Za povedanje objektivnosti posmatranja

Formalizovano sistematsko posmatranje

Inventar osobina ponašanja prema kojima se vrši selektivna opservacija i ocenjivanje

Mogu biti kvalitativne (nominalna: ima/nema) ili kvantitativne (odredjuju intenzitet ili učestalost)

Podrazumeva sud o opserviranom ponašanju

Gruba trijaža ekstremnih oblika poremedaja

Nije sve jedno da li je neko vrlo malo ili jako uzmeniren, često, ili retko, veoma dugo ili kratkotrajno.

Slaganje različitih opažača zavisi od:

Složenosti zadatka

Saznanja da se proverava pouzdanost

Uvežbavanja posmatrača

Načina računanja ( prisustvo ili odsustvo: Da li računa pojavljivanje ili nepojavljivanje neke varijable, na pr. retke)

Povedanje pouzdanosti uvodjenjem više (informisanih) procenjivača

Da li opažanjem ponašanja merimo zaista ono što bi trebalo

meriti i koliko dobro to radimo?

Valjanost opažanja izgleda tako očita!

Kliničar posmatra ”pravu stvar”, umesto da čuje o tome u intervju? ( ali, da li je na pr. opažanje agresivnog ponašanja dovoljno za procenjivanje agresije kao crte?)

Da, pod uslovom:da je to reprezentativno ponašanje i da je to definicija (agresije)?

Pitanje validnosti opservacije u kliničkoj psihologiji je relativno:povedanjem sistematičnosti, tj. validnosti, opservacija može da bude tačnija, ali je to često na štetu relevantnosti podataka

Odredjivanje jasnih ciljeva, sadržaja i predmeta opažanja

Kontrola uticaja procenjivača ( pristrasnost, očekivanja)

Kontrola reakcije klijenata na posmatranje (svesnost o posmatranju menja ponašanje, zato se valjhanost poboljšava upotrebom jednosmernih ogledala, skrivene kamere…)

Reprezentativnost opaženog ponašanja ( kontrola situacionih uticaja: da li se ponašanje dešava u izuzetnim okolnostima ili uobičajenim, itd.)

Teško isključiti kliničareve interpretacije i zaključivanje

Nije pogodno za procenu unutrašnjih dogadjaja ( na pr. misli, predstave, afektivna iskustva, itd.)

Nije korisno za dogadjaje koji su retki ( na pr. napadi panike)

Nije korisno za dogadjaje gde postoji verovatnoda da bi ih samo opažanje prigušilo ( na pr. napad besa)

Može da zaobidje teškode opažanja

Metoda u kojoj pojedinac opaža i beleži sopstveno ponašanje, redovno i sistematično

Koristi se i terapijski, podstiče promene u ponašanju (na pr. odvikavanje od pušenja)

Fokus samoopažanja može varirati: ponašanje, misli, osedanja, okolnosti

Iako subjektivno, ignorisanje podataka dobijanih posmatranjem može zanemariti vitalne informacije o pacijentu: kao što su one koje dobijaju samo u kontaktu ( afektivna rezonanca, na pr.)

Raport o opaženom ponašanju humanizuje izveštaj o pacijentu (zaokružuje priču, čini je prirodnijom i ljudskom)

“Oživljava” tehnički izveštaj o testovnim rezultatima

Nalaz ne treba samo da bude “tačan”, nego i ubedljiv za one koji treba da ga primene: bihevioralna opservacija doprinosi ubedljivosti

Opažanje u psihodijagnostici je sastavni i paralelnimetod, sa drugim metodama procene

Opažanje daje dodatne i jedinstvene informacije

Služi za brzu i intuitivnu dijagnostiku (TA drajveri)

Daje visok stepen uverenosti (slično intervjuu)

Povedava validnost testovnih rezultata

Nedostatak opažanja smanjuje validnost i pouzdanost drugih metoda baterije: nesigurnost dijagnostike “na

slepo” ( kada treba da se da sud o pacijentu samo na osnovu pregledatestovnog materijala)