45
КАЛКУЛАЦИЈА ЦИЈЕНА

7. ekonomika - kalkulacija cijene.ppt

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: 7. ekonomika - kalkulacija cijene.ppt

КАЛКУЛАЦИЈА ЦИЈЕНА

Page 2: 7. ekonomika - kalkulacija cijene.ppt

- Потиче од латинске ријечи CALCULATIO (каменчић за бројање, рачунање)

- У економици значи: израчунавање, прорачунавање, предрачун или прорачун

- КАЛКУЛАЦИЈА – рачунски поступак којим се израчунава цијена (набавна, продајна, цијена коштања...)

Page 3: 7. ekonomika - kalkulacija cijene.ppt

- Калкулација служи за:

- доношење пословних одлука - контролу трошкова - контролу економичности - оцјену сврсисходности трошкова - повезаност трошкова и учинака - оцјену правилности распоређивања

трошкова

Page 4: 7. ekonomika - kalkulacija cijene.ppt

Задаци калкулације:

1. Да обухвати све трошкове (пописивање трошкова према одређеним стајалиштима – врстама, мјестима трошкова)

2. Да распореди трошкове (преношење обухваћених трошкова на учинке – коефицијент структуре, коефицијент преноса)

Page 5: 7. ekonomika - kalkulacija cijene.ppt

ПРАВИЛА ИЗРАДЕ КАЛКУЛАЦИЈЕ

1. TАЧНОСТ(тачан обухват трошкова)2. ДОКУМЕНТОВАНОСТ (за сваки

трошак мора постојати одговарајући документ)

3. ПОТПУНОСТ (да се обухвате сви трошкови)

4. ДИФЕРЕНЦИРАНОСТ (разврставање по врстама, мјестима и носиоцима трошкова)

5. ПРИЛАГОДЉИВОСТ (усклађеност технолошком процесу)

Page 6: 7. ekonomika - kalkulacija cijene.ppt

6. ПРЕГЛЕДНОСТ (да се лако уочава њена структура и садржај)

7. АЖУРНОСТ (да се изврши обрачун на вријеме)

8. УПОРЕДИВОСТ (да се може упоређивати са претходним па чак и калкулацијама других)

9. ЕКОНОМИЧНОСТ (већа корист од њених трошкова)

Page 7: 7. ekonomika - kalkulacija cijene.ppt

ЕЛЕМЕНТИ КАЛКУЛАЦИЈЕ

Елементи калкулације:1. ПРОМЈЕНЉИВИ ТРОШКОВИ2. СТАЛНИ ТРОШКОВИ3. ЦИЈЕНА КОШТАЊА ( 1 + 2 )4. Добитак – губитак5. ПРОДАЈНА ЦИЈЕНА БЕЗ ПДВ-а (основица за израчунавање ПДВ-а)6. ПДВ7. ПРОДАЈНА ЦИЈЕНА ( 5 + 6 )

Page 8: 7. ekonomika - kalkulacija cijene.ppt

ВРСТЕ И МЕТОДЕ КАЛКУЛАЦИЈЕ

У економској теорији и привредној пракси :постоји подјела калукација

према времену израде и , према начину израде односно методу

.распоређивања трошкова на носиоце Према времену израде калкулације се

:дијеле на ,претходна или планска калкулација међупланска калкулација и .накнадна или стварна калкулација

Page 9: 7. ekonomika - kalkulacija cijene.ppt

Претходна или планска калкулација - примјењује се у производном процесу гдје се жели добити планска вриједност, односно цијена коштања израде готовог производа. Планска калкулација сачињена је од директних трошкова материјала, директних трошкова рада, фиксних трошкова и варијабилних трошкова. Ако се у калкулацију дода и продајна цијена производа и планирани рабат на продајну цијену, могуће је израчунати профитабилност производа. Планске калкулације се пореде са стварним трошковима или се пореде са калкулацијама из ранијег периода.

Међупланска калкулација - се врши у току активности производње готових производа. Она се упоређује са планским нормативима и планском цијеном коштања, односно даје сигнал менаџменту предузећа да ли да настави са производњом и у ком правцу да изврши корекције. Међупланска калкулација ублажава разлике међу резултатима планске калкулације и стварне калкулације.

Накнадна или стварна калкулација - се врши ради обезбјеђивања дугорочне ликвидности. Својствено овој калкулацији је то што она рачуна са чињеницама, и опслужује нас стварним подацима о учињеним трошковима, који су погодни за покретање корекција са неким будућим циљем. Она се може и накнадно урадити.

Page 10: 7. ekonomika - kalkulacija cijene.ppt

, Преманачину израде односно методу распоређивања трошкова на

,носиоце :калкулације се дијеле на ,калкулацију цијене коштања калкулацију допунског трошка и .калкулацију цијене производње

Page 11: 7. ekonomika - kalkulacija cijene.ppt

Калкулација цијене коштања: Дјелидбене ( дивизионе) калкулације

o једноставна дјелидбена калкулацијаo сумарна дјелидбена калкулацијаo калкулација еквивалентних бројеваo калкулација везаних производа

Додатне ( адиционе ) калкулацијеo сумарна додатна калкулацијаo диференцирана додатна калкулација

Мјешовите калкулације

Page 12: 7. ekonomika - kalkulacija cijene.ppt

Дивизиона калкулација - цијена коштања се заснива на дијељењу укупних трошкова елемената производње с бројем

. јединица производа или услуга Она се јавља у два главна, облика као ( , , ) сумарна скупна чиста обична дивизиона

калкулација и као вишефазна ( ) диференцирана дивизиона.калкулација

Код обичне дивизионе калкулације је претпоставка да се за израчунавање узимају , истоврсни производи или услуге који

. се могу представити јединственим бројем јединица Примјена овог метода калкулације ограничена је на предузећа која

, : масовно производе једну врсту производа као што су , , , , , електричне централе цементаре шећеране млинови ливнице

, , , рудници пиваре са само једном врстом пива фабрике воде итд

Page 13: 7. ekonomika - kalkulacija cijene.ppt

Задатак бр. 1.

Утврдити цијену коштања производа, ако се зна да је у посматраном периоду произведено 180.000 јединица истог производа, а настали трошкови износе 5.400.000 КМ.

Рјешење:

Цк = Укупни трошкови / Обим производње

Цк= 5.400.000,00 / 180.000 = 30 КМ по јединици производа

Page 14: 7. ekonomika - kalkulacija cijene.ppt

Задатак бр. 2.

Утврдити цијену коштања производа „аб“ ако су трошкови директног материјала 200.000 КМ, трошкови прераде 300.000 КМ, завршена производња 7000 јединица, а недовршена производња 3.000 јединица. Степен завршености недовршене производње на крају мјесеца износи 25%.

Рјешење:

С обзиром да производња није завршена, односно трошкови прераде се алоцирају само на готове производе, при изради калкулације неопходно је водити рачуна о алокветном дијелу залиха недовршене производње. Степен завршености недовршене производње на крају мјесеца износи 25%. Обрачунски поступак утврђивања цијене коштања изгледао би овако:

1. Укупан број јединица производа 10.000 јед.

2. Трошкови директног материјала 10.000 x 1 = 10.000 јед.

3. Трошкови прераде

а. завршена производња 7.000 x 1 = 7.000 јед.

б. недовршена производња 3.000 x1/4= 750 јед.

У К У П Н О: 7.750 јед.

Page 15: 7. ekonomika - kalkulacija cijene.ppt

параметри Износ трошкова

Број јединица Цијена коштања по јединици производа

Трошкови директног материјала

200.000,00 10.000 20,00

Трошкови прераде

300.000,00 7.750 38,71

Цијена коштања производа

58,71

Наставак:

Цк = (износ трошкова директног материјала / број јединица производа) + (износ трошкова прераде / број јединица производа)Цк = (200.000/10.000 + 300.000 / 7.750) = 20,00+38,71= 58,71 КМДакле, код дивизионе калкулације, неопходно је водити рачуна о такозваним транзиторним ефектима залиха недовршене производње. Уколико би се у цијену коштања укључили и трошкови који се још реално нису везали за носиоце (као што је случај са трошковима прераде још незавршених производа), цијена коштања би била погрешно утврђена и довела у заблуду.У нашем задатку, у том случају, цијена коштања би била 50 КМ, што не би одговаралореалној цијени коштања у износу од 58,71 КМ.

Page 16: 7. ekonomika - kalkulacija cijene.ppt

Задатак бр. 3.Израчунати цијену коштања производа X узимајући у обзир да су трошкови распоређени на 100 комада произведених производа X.

Цк = износ укупних трошкова / број јединица производаЦк = 1.700/100 = 17 КМ

Параметри Износ трошкова

Број јединица

Цијена коштања по јединици коштања

Трошкови директног материјала

400,00 100 4,0

Трошкови прераде 600,00 100 6,00

Општи трошкови израде 200,00 100 2,00

Општи трошкови управе 300,00 100 3,00

Општи трошкови продаје 200,00 100 2,00,

Цијена коштања производа

100 17,00

Page 17: 7. ekonomika - kalkulacija cijene.ppt

Сложена дјелидбена калкулација (фазна, диференцирана):•користи се при производњи истоврсних учинака•трошкови се не утврђују у једном износу већ:

• по фазама процеса производње• по мјестима настанка учинка• по елементима структуре цијене

•пружа знатно бољу основицу за:• контролу трошкова• економисање елемената радног процеса

Page 18: 7. ekonomika - kalkulacija cijene.ppt

• Метода калкулација помоћу еквивалентних бројева - примјењује се у условима производње више производа који су међусобно сродни и имају заједничке трошкове. Ови сродни производи разликују се по димензији, облику, тежини и слично али су израђени од исте сировине и произилазе из истог технолошког процеса.

• Трошкови појединих учинака због сродности имају одређене омјере, тако да им придодајемо одређене еквивалентне бројеве. Бројем 1 означавамо учинак који доминира у структури (било апсолутно или релативно).

• На основу унапријед утврђених односа, који се успостављају у трошењу за поједине врсте сродних производа, распоређују се индиректни трошкови на поједине врсте ових производа.

• Односи се утврђују на основу искуства, као технички норматив, а понекад у недостатку наведеног и процјеном. Тако добијени међусобни односи, називају се коефицијенти, помоћу којих се утврђују еквивалентни бројеви. Множењем количине производа утврђеним коефицијентима добијају се еквивалентни бројеви, односно обим производње у условним јединицама.

Page 19: 7. ekonomika - kalkulacija cijene.ppt

• Ова метода изводи се тако што се различити производи сведу на једнако вриједне бројеве, односно на условне јединице, на основу којих се индиректни трошкови дијеле њиховим збиром, чиме се добије износ индиректних трошкова по условној јединици, тј. распоређен на збир еквивалентних бројева. Када се износ индиректних трошкова по условној јединици помножи са одговарајућим коефицијентом за дату врсту производа, добије се износ индиректних трошкова по јединици конкретне врсте производа.

Page 20: 7. ekonomika - kalkulacija cijene.ppt

Задатак бр. 4.За пуњење 100 боца величина (1), (2) и (3), снимањем времена утврђена су сљедећа времена:• за величину (1): 90 мин/100 боца• за величину (2): 114 мин/100 боца• за величину (3): 175 мин/100 боца

Ако унапријед утврђено вријеме (90 минута за величину 1) узмемо за основу за израчунавање ЕКВИВАЛЕНТНОГ БРОЈА (EБ) добили смо горње вриједности.

У току једног мјесеца напуњено је 100.000 боца величине (1), 60.000 боца величине (2) и 30.000 боца величине (3). Трошкови рада у том мјесецу износили су 19.400 КМ. Израчунати износе индиректних трошкова по јединици појединих производа.

Page 21: 7. ekonomika - kalkulacija cijene.ppt

Са таквим еквивалентним бројевима можемо израчунати РАЧУНСКЕ ЈЕДИНИЦЕ (РЈ) које су основа за калкулацију.

У одређеном мјесецу било је напуњено 100.000 боца (величина 1), 60.000 боца (величина 2) и 30.000 боца (величина 3).

Рачунске јединице добијамо када множимо количине пуњења са еквивалентним бројевима (ЕБ):

Врста Количине (мин/100 боца) ЕБ РЈ (РJ/мјесец)1 100.000 90 1 100.0002 60.000 114 1,27 76.2003 30.000 175 1,94 58.200

УКУПНО 234.400

Page 22: 7. ekonomika - kalkulacija cijene.ppt

Сви трошкови рада у праћеном мјесецу износе 19.400 КМ, на рачунску јединицу отпада:

Трошкови рада/РJ=19.400 KM/мјесец=0,0828 KM/RJ =8,28 KM/100РJ

234.400 РJ/мјесецПоновном употребом еквивалентних бројева можемо израчунати трошкове рада за сва три пуњења боца:

Врста EБ Tрошкови (KM/100РJ) Tрошкови (KM/100 боцa) Kоличина/100 Износ1 1 8,28 8,28 1.000

8.2802 1,27 8,28 10,50 600 6.3003 1,94 8,28 16,05 300 4.820

УКУПНО 19.400

Page 23: 7. ekonomika - kalkulacija cijene.ppt

Задатак бр. 5.Претпоставимо да предузеће треба да распореди износ од 26.000 КМ индиректних трошкова на три производа – А, Б и Ц, чији су нормативи рада у сатима по јединици производа: 30 за А, 20 за Б и 60 за Ц. Уз претпоставку да нормативи рада адекватно изражавају учешће ових производа у настанку индиректних трошкова, обрачун цијене коштања по методу калкулације еквивалентних бројева приказати у табели!

Задатак бр. 6.У предузећу X произведене су три врсте производа: столице (1.200 комада), столови (600 комада) и регали (300 комада). Њихови трошкови по јединици производа се односе 1:2:3. Израчунати цијену коштања по врстама производа ако укупни трошкови производње за све три врсте производа износе 1.000.000 КМ.

Page 24: 7. ekonomika - kalkulacija cijene.ppt

КАЛКУЛАЦИЈА ВЕЗАНИХ ПРОИЗВОДА

- Примјењује се у случајевима кад уз производњу једног или више главних производа настају и споредни производи

- Циљ је утврдити цијену коштања главног производа

- Од укупних трошкова издвоји се дио који се односи на споредни производ (по продајној цијени), а остатак се односи на главни производ

Page 25: 7. ekonomika - kalkulacija cijene.ppt

Задатак бр. 7.Утврдити цијену коштања производње ракије и дестилата од ракије, као нуспроизвода.Дестилацијом је добијено 10.000 литара ракије и 2.000 литара дестилата. Трошкови су сљедеће структуре:•трошкови материјала за израду главног производа су 200.000 динара,•трошкови материјала за израду нуспроизвода 2.000 динара,•трошкови зарада израде главног производа 100.000 динара,•трошкови зарада израде нуспроизвода 2.000 динара,•општи трошкови производње главног производа 120.000 динара,•општи трошкови производње нуспроизвода 1.000 динара,•додатни трошкови прераде нуспроизвода 5.000 динара,•трошкови продаје главног производа су 20.000 динара, а трошкови продаје нуспроизвода 3.000 динара, продајна цијена нуспроизвода 20 динара.

Page 26: 7. ekonomika - kalkulacija cijene.ppt
Page 27: 7. ekonomika - kalkulacija cijene.ppt

а) Трошкови производње главног производа ТпгпТпгп = Трошкови материјала+ трошкови зарада+општи трошковиТпгп = 200.000+100.000+120.000 = 420.000б) Трошкови производње нуспроизвода ТпнпТпнп = трошкови материјала Нп+трошкови зарада Нп+ Општи трошкови НпТпнп = 2.000+2.000+1.000 = 5.000ц) Пв-Продајна вредност НпПв = 20 динара * Qнп = 20 * 2.000 = 40.000 динарад) Претпостављени добитак 15 % = 40.000 *0,15 = 6.000е) Бруто маржа Нп = Претпостављени добитак Нп + трошкови продаје НпБруто маржа Нп = 6.000 + 3.000 = 9.000 динараф) Нето вриједност Нп = Пв Нп – Бм Нп = 40.000 – 9.000 = 31.000г) Вриједност Нп за умањење трошкова Гп = Нв Нп – ТпНп = 31.000-5.000 = 26.000х) Трошкови главног производа = Тпгп +тр. продаје гп - вриједност Нп за умањенетрошкова Гп = 420.000+20.000-26.000 = 414.000 динараи) Цк гп- Цијена коштања главног производа = Трошкови Гп / QгпЦк гп = 414.000 / 10.000 = 41,40 динарај) Трошкови Нп –Тнп = Нвнп -Умањење за трошкове додатне прераде Нп +Трошковидодатне прераде Нп = 31.000 - 5.000+5.000 = 31.000Цкнп = Тнп / Q нп = 31.000 / 2.000 = 15,50 динара

Page 28: 7. ekonomika - kalkulacija cijene.ppt

Задатак бр. 8.Претпоставимо да је рафинерија јестивог уља произвела 5.000 тона сунцокретовог уља и да укупни трошкови производње износе 17.000.000 динара. Ако је тржишна вриједност сунцокретове сачме и масних киселина, као споредних производа јестивог уља, 2.000.000 динара, колико износи цијена коштања једне тоне сунцокретовог уља.

Задатак бр. 9.Калкулацијом везаних производа процијенити цијену коштања млијека као главногпроизвода, ако је познато сљедеће:•произведена количина млијека је 50.000 литара,•број продате телади је 2,•продајна цијена телади је 250 КМ/по грлу,•укупни трошкови су 20.000 КМ.

Page 29: 7. ekonomika - kalkulacija cijene.ppt

Метода додатне калкулације - примјењује се у условима када је производња разноврсна. За израчунавање цијене коштања методом додатне калкулације користе се углавном два узастопна поступка за распоређивање индиректних трошкова на поједине врсте производа. Они се успостављају на основу техничких норматива, искуства или процјеном и показују учешће појединих производа у настанку индиректних трошкова. Могу бити јединствени за предузеће (јединствени кључ) у цјелини, као и посебни (додатак) за свако одјељење или погон, или други организациони дио.

У поступку израчунавања додатне калкулације посебно се утврђују директни трошкови за сваку врсту и јединицу производа, услуга или других учинака, а посебно индиректни трошкови у њиховом пуном износу. На износ директних трошкова за сваку јединицу производа додаје се алоквотни дио индиректних трошкова, који су претходно утврђени по основу одређених рачунских кључева. Они представљају однос између укупних индиректних трошкова и збира директних трошкова свих врста производа, и на основу тога добија се цијена коштања те врсте производа.

Page 30: 7. ekonomika - kalkulacija cijene.ppt

Сумарна додатна калкулација: утврђују се непосредни трошкови за сваки учинак (нормативи,

стандарди, норме) и општи трошкови се распоређују сразмјерно једној врсти непосредног

трошка (коефицијентом преноса или структуре).

Диференцирана додатна калкулација: општи трошкови се рашчлањују по групама општих трошкова и

мјестима настанка, општи трошкови се додају непосредним и као основица за распоред служе непосредни трошкови (који су

највише узроковали настанак одговарајућег општег трошка).

Page 31: 7. ekonomika - kalkulacija cijene.ppt

Задатак бр. 10.

Методом додатне калкулације утврдити цијену коштања производа А, Б и Ц. Као критеријум расподјеле индиректних трошкова узимају се трошкови зарада, израде и утрошеног материјала. Општи трошкови израде износе 80.000 КМ, док општи трошкови управе и продаје износе 120.000 КМ.

Врста производа

Обим производње

(Q)

Вриједност утрошеног материјала

Директни трошкови

зарада

Укупни директни трошкови

Б

А

Ц

У к у п н о

Page 32: 7. ekonomika - kalkulacija cijene.ppt

Рјешење:

ВАРИЈАНТА I

а. утврђивање односа директних трошкова према индиректним

кључ за индиректне трошкове = 100 * (општи трошкови израде + трошкови управе и продаје) /укупни директни трошкови = 100 * (200.000 / 477.000) = 0,419287 * 100 = 41,93 %

б. израда

Page 33: 7. ekonomika - kalkulacija cijene.ppt

ВАРИЈАНТА IIа. кључ расподјеле – обим производњекључ расподеле = укупни општи трошкови/обим производње = 200.000/9.300 = 21,50538б. израда

Page 34: 7. ekonomika - kalkulacija cijene.ppt

• Из приложених варијанти може се закључити да, у случају када се користе укупни директни трошкови као кључ за расподјелу индиректних трошкова, тада производи са већим директним трошковима сносе и већи терет индиректних трошкова (варијанта I). И обрнуто, када се као кључ расподјеле узима обим производње, тада највећи дио индиректних трошкова сноси производ са највећом производњом.

• Посматрајући ове двије варијанте, може се констатовати да од самог избора варијанте и кључа за расподјелу зависи крајња цијена коштања производа. Стога, при одабиру кључа претходно треба анализирати све релевантне факторе који могу утицати на формирање цијене коштања. Крајњи циљ је свести на што мању мјеру индиректне трошкове и покушати, гдје је то могуће, трошкове књижити на мјесто и носиоце, како би добили што објективнију цијену коштања.

Page 35: 7. ekonomika - kalkulacija cijene.ppt

Задатак бр. 11.Методом додатне калкулације утврдити цијену коштања за производе А, Б, Ц. Кључ за расподјелу индиректних трошкова су лични дохоци израде. Општи трошкови израде износе 40.000,00 КМ, док општи трошкови управе и продаје износе 80.000,00 КМ

Page 36: 7. ekonomika - kalkulacija cijene.ppt

Рјешење:

Висину индиректних трошкова који припадају одређеном производу добијамо када одговарајући кључ помножимо износом ЛД израде датог производа. Кључ рачунамо по следећем обрасцу:

Кључ

Кључ

Општи трошкови израде

Општи трош. упр. и прод.

ЛД израде

Page 37: 7. ekonomika - kalkulacija cijene.ppt

Мјешовита (комбинована) калкулација:• представља комбинацију обје методе,• непосредним трошковима учинака додају се општи трошкови,• калкулацијом еквивалентних бројева утврди се цијена коштања

истоврсних учинака.Калкулација допунског трошка:

• суштина ове калкулације је да се постојећа производња оптерети свим трошковима те производње,

• додатна производња се оптерећује само трошковима које та додатна производња узрокује

Калкулација цијене производњеDirect costing:

• одступа од класичног начина утврђивања цијене коштања,• полази од чињенице да производња одређене количине утиче само

на дио трошкова (промјенљиве и релативно сталне),• на трошкове капацитета (апсолутно сталне трошкове) не утиче

Page 38: 7. ekonomika - kalkulacija cijene.ppt

КАЛКУЛАЦИЈА РОБЕ У ТРГОВИНСКИМ ПРЕДУЗЕЋИМА

Фактурна цијена робе се састоји од бруто и нето фактурне вриједности. Нето фактурна вриједност је једнака разлици између бруто фактурне вриједности и дисконта. Нето фактурна цијена може бити:

• нето фактурна цијена на дан испоруке (бруто фактурна цијена – неготовински дисконт) и

• нето фактурна цијена на дан плаћања (бруто фактурна цијена – готовински дисконт).

Дисконт може бити: количински, сезонски, готовински и дисконт по основу плаћања унапријед.Зависне трошкове набавке чине: утовар, претовар, истовар, осигурање, и др. Они могу бити:

• директни (ако се превози једна врста робе) и• индиректни (ако се превози више врста робе, распоређују се путем

кључа).

Page 39: 7. ekonomika - kalkulacija cijene.ppt

Набавна цијена робе представља износ уложеног новца у куповину одређене количине робе. Набавна цијена робе је једнака цијена коштања. Разлика у цијени робе се назива маржа и може бити: слободно формирана разлика у цијени, прописана маржа и рабат.

• Калкулација цијене робе у трговини могу бити:

• калкулација цијена робе по принципу укупних трошкова,• калкулација цијена робе по принципу варијабилних трошкова,• калкулација цијена робе по принципу просјечних трошкова

пословања (трошкови плус),• калкулација цијена робе по принципу просјечне стопе разлике у

цијени.

Page 40: 7. ekonomika - kalkulacija cijene.ppt

Калкулација цијена робе по принципу укупних трошкова

Фактурна цијена робе+ Зависни трошкови набавке= Набавна цијена робе+ Производни трошкови пословања= Укупни трошкови робе+ Разлика у цијени робе (маржа)= Продајна цијена робе+ Порез= Продајна цијена робе са порезом (малопродајна цијена робе)

Напомена: Маржа служи уз надокнаду чистих трошкова и известан профит.

Page 41: 7. ekonomika - kalkulacija cijene.ppt

Калкулација цијена робе по принципу варијабилних трошкова

Фактурна цијена робе+ Зависни трошкови набавке= Набавна цијена робе+ Варијабилни трошкови пословања= Укупни варијабилни трошкови+ Контрибуциона маржа= Продајна цијена робе+ Порез= Продајна цијена робе са порезом (малопродајна цијена робе)

Напомена: Маржа служи за надокнаду фиксних трошкова пословања и извјестан профит.

Page 42: 7. ekonomika - kalkulacija cijene.ppt

Калкулација цијена робе по принципу просјечних трошкова пословања (трошкови плус)

Фактурна цијена робе+ Зависни трошкови набавке= Набавна цијена робе+ Трошкови пословања= Цијена коштања робе+ Профит= Продајна цијена робе+ Порез= Продајна цијена робе са порезом (малопродајна цијена робе)

Page 43: 7. ekonomika - kalkulacija cijene.ppt

Калкулација цијена робе по принципу просјечне стопе разлике у цијени

Фактурна цијена робе+ Зависни трошкови набавке= Набавна цијена робе+ Планирана разлика у цијени= Планирана продајна цијена± Одступање од планиране разлике у цијени= Тржишна продајна цијена робе+ Порез= Продајна цијена робе са порезом (малопродајна цијена робе)

Page 44: 7. ekonomika - kalkulacija cijene.ppt

ПРИМЈЕР:Добављач је испоручио трговини на мало 300 комада производа А по цијени од 50КМ (без ПДВ-а).Добављач је испоставио фактуру бр. 7/19.

Роба је отпремљена у малопродајни објекат са разликом у цијени од 20% (рабат).Урадити калкулацију продајне цијене!

Фактура 7/19 Износ

1 300*50 15.000

2 Порез 17% 2.550

17.550

1 Набавна вриједност без

ПДВ-а

15.000

2 РУЦ 20% 3.000

3 ПДВ 17% 3.060

4 Малопродајна цијена

21.060

Page 45: 7. ekonomika - kalkulacija cijene.ppt

ХВАЛА НА ПАЖЊИ!