Embed Size (px)
DESCRIPTION
7. novembar 2014.
Citation preview
Zavi~ajno dru{tvo „^a~ani” i etnolog Ivana]irjakovi} o sredwovekovnoj ishrani Srba
PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.
wwwwww..ccaaggllaass..rrss
tel. 226-000; 346- 000www.viza-nekretnine.co.rs
GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM ^A^AK, 7. NOVEMBAR 2014. GODINE
006699 -- 331100--0044--6600003322 -- 331100--446600
CENTRUM
BROJ 43 CENA 30 DIN.
strana 11.
Jasmina Milutinovi},predsednica Advokatske komore ^a~ak[TRAJKOVALI
ZDRAVSTVENIRADNICII ZAPOSLENIU USTANOVAMAKULTURE
DOBRI PRIMERISAVREMENOGSTO^ARSTVA
Iz albuma starih Ivawi~ana
Izlo`ba Foto kino kluba ^a~aki Vojislava Pe{terca
IZMENEZAKONASAMOKOZMETI^KEPRIRODE strana 3.
strana 4.
U ponedeqak u centru grada strana 3.
SE]AWE NA NARODNOG TRIBUNAPETRA STEVANOVI]A
strane 16. i 17.
PSINAPALI^OVEKA
PSINAPALI^OVEKA
RAKIJU SU UEVROPI ZVALII VODA @IVOTA
strana 10.
GODINE USPEHA
Draga~evski i ~a~anski sto~ariposetili Austriju i Nema~ku
strana 12.
2 PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINEMARKETING
I JOŠ DRUGIH100 ARTIKALA NA AKCIJI
7.novembar-13.novembarAKCIJA
6200BELIJA
500g 2600
50g99
00250g
3700
MACROBELLA
100g 1600
“C”
40g
7000
UNIMILLER1kg
7100CRNI HLEB SA
PONS
11100
18100DONCAFE
MINAS
200g
5000
“CARNEX”
75g 47000
cena po kg. 7500MER ZA
450ml
Akcija traje do isteka zaliha
3GRADPETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINE
JASMINA MILUTINOVI], PREDSEDNICA ADVOKATSKE KOMORE ^A^AK:NEMA NAPRETKA U PREGOVORIMA SA RESORNIM MINISTROM
DIREKTOR: Svetlana Bojovi}
GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi} tel: 032/377-107 032/342-276 ooffffiiccee@@ccaaccaannsskkiiggllaass..rrss
REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.
PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}. ggllccaaggllaass@@ssbbbb..rrss
ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije: 032/377-108 032/ 344-772 ooffffiiccee@@ccaaccaannsskkiiggllaass..rrss
MARKETING: Radmila Zari} tel: 032/342- 276, faks: 032/344-772 ggllpprreessss@@ssbbbb..rrss Rukopisi se ne vra}aju. [tampa: GPK „[tamparija Borba“
www.caglas.rs
Registarski broj: BD 82596/2007
CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, BeogradNedeqnoISSN 0350-9613COBISS.SR - ID 15955970
Od napada pasa lutali-ca u centru grada, kod
apoteke “Dr Dragi{a Mi{o-vi}”, S. B. (68) te{ko je povre-|en u utorak izjutra. Na de-snoj potkolenici mu je otki-nut i deo ko`e, a po{to ga jejedan pas vukao, prilikom pa-da zadobio je prelom levog ra-mena. Prema re~ima o~evida-ca, S. B. su napala dva psa. Odpomahnitalih lutalica spa-sili su ga prolaznici.
- ^ula sam kome{awe i
vrisak. Kada sam se okrenula,qudi su se ve} okupqali, a po-vre|eni ~ovek je le`ao na ze-mqi i krvario - ispri~ala je`ena koja se zatekla na licumesta.
- Dok sam ja stigao, qudi sumu ve} pomagali. Otr~ao samdo apoteke i uzeo zavoje. Pre-vili smo mu ranu, ali je krvprobijala kroz zavoje. Brzo jedo{la Hitna pomo} i odvezlisu ga u bolnicu. Kako sam ~uood drugih qudi, jedan pas je
bio crn i ogroman, drugi ne-{to mawi. To ve}e ku~e se pr-vo ustremilo i napalo ~oveka.Sve se izde{avalo za tili ~as- pri~a jo{ jedan svedok.
Povre|eni S. B. zbrinut jena Ortopedskom odeqewu ~a-~anske Bolnice.
- Za sada je stabilan, ali }ewegove povrede najverovatni-je biti sanirane hirur{kimputem - izjavio je portparol~a~anske Bolnice dr Miro-slav Sretenovi}. Z. J.
Advokati prote-stuju, a ne {traj-kuju, kako se ujavnosti pogre-
{no tuma~i, jer Zakon o{trajku se odnosi na zapo-slene, a ne i na advokate,kao samostalna fizi~kalica koja obavqaju advo-katsku delatnost, udru`e-na u advokatske komore, na-gla{ava u razgovoru za“^a~anski glas” JasminaMilutinovi} i podse}a daoni imaju pravo na protesti po ustavu i po zakonu ida wih ne “doti~e” Zakon o{trajku, te ni da nemajuobavezu da organizuju mi-nimum procesa rada.Osnovni razlog za potpunuobustavu rada, obja{wavaona, je stupawe na snagu Za-kona o javnom bele`ni-{tvu i prate}ih zakona ko-ji su omogu}ili primenujavnog bele`ni{tva od 1.septembra 2014. godine:
- Drugi razlog je na~inna koji je predvi|eno opo-rezivawe advokata, i tre}izahtev je smena resornogministra, koji, za razlikuod prva dva, nije uslov zaprekid protesta. Protestsmo organizovali zbog to-ga, {to pre stupawa na sna-gu ovih propisa, nismo us-peli da se dogovorimo saMinistarstvom da bude od-lo`ena wihova primena ida se javno bele`ni{tvo neuvodi na brzinu u pravnisistem Srbije. Ministar
je, me|utim, smatrao da tonije ura|eno na brzinu, jerje zakon usvojen jo{ 2011.godine. To je ta~no, ali jewegova primena u prote-klom periodu vi{e putaodlagana i on je tri putamewan u mandatu aktuelnogministarstva.
Zakonom o javnom bele-`ni{tvu i prate}im setomzakona, gra|anima je prak-ti~no uskra}eno pravo dazakqu~uju privatne pravneposlove, na na~in na kojisu to do sada radili, sagla-sno sa ostalim propisima,odnosno Zakonom o nasle-|ivawu i Zakonom o obli-gacionim odnosima, obja-{wava Milutinovi}ka inagla{ava da je “sledstve-no tome i advokatima odu-zeto pravo da pru`ajupravnu pomo} i sastavqajute ugovore”:
-Do 1. septembra, svakiugovor su mogli da sasta-vqaju sami gra|ani, ili suse za to obra}ali za pomo}advokatima i slu`bamapravne pomo}i. Nakon stu-pawa na snagu Zakona o jav-nom bele`ni{tvu, taj po-sao je poveren samo javnimbele`nicima. Najnovijimizmenama zakona, ministarpravi samo kozmeti~kepromene, jer one predvi|ajuda advokati mogu da sasta-vqaju samo ugovore o pro-metu nepokretnosti, kojepotom moraju da solemni-zuju javni bele`nici, od-
nosno da im daju snagu jav-ne isprave i od ugovora na-prave javno bele`ni~ki za-pis. To prakti~no zna~i daugovori koje sa~ine gra|a-ni ili advokati, podle`uponovnom sastavqawu kodbele`nika u obliku javnobele`ni~kog zapisa.
Privatni pravni po-slovi uop{te ne treba da seoveravaju u formi javnihisprava, jer nema potrebeda se privatno pravo i in-teresi gra|ana “preto~ava-ju” u javne isprave, nagla-{ava predsednica Advo-katske komore i obja{wavada izmenama zakona, koje }enajverovatnije biti usvoje-ne u republi~kom parla-mentu i kako je najavqeno,stupiti na snagu ve} slede-}e sedmice, ni{ta nije po-pravqeno, {to se pravnogprometa ti~e, jer i ubudu}e}e obavezna forma svakogugovora biti bele`ni~kizapis: “Nijedan od zahtevaadvokata prakti~no nijeispuwen, ali nama je drago{to }e od posledwih izme-na ovog zakona, barem gra-|ani imati neku korist, jer}e ubudu}e od nagrada jav-nih bele`nika 30 odstosredstava odlaziti u buxet.Ako smo ovim protestomne~emu doprineli, to je da}e javni bele`nici od na-grada koje naplate, skorotre}inu morati da uplate ubuxet, mada bi ministrumoglo da se postavi neko-
liko interesantnih pita-wa: za{to 30, a ne 15, ili80 odsto kao, na primer, uFrancuskoj, i za{to toganije bilo do sada. Da li jebilo potrebno dva mesecada neko shvati da dr`avanije trebalo besplatno dadaje javna ovla{}ewa gru-pi privatnika? Ko je na-pravio finansijsku anali-zu koliko su dr`ava i gra-|ani za ova dva meseca iz-gubili, zbog toga {to bele-`nici nisu ni{ta upla}i-vali u buxet?”
Advokati koji vode po-slovne kwige pla}aju porezna osnovu zavr{nog ra~u-na, a pau{alni obveznicina osnovu poreskog re{e-wa, demantuje Milutino-vi}ka i ministra i ve}ideo javnosti koji smatra da
advokati tako|e sav novacod usluga “stavqaju u svojxep”. Za razliku od ove, onane spori ~iwenicu da jeprotest advokata parali-sao pravosu|e, ali, smatra,i mnogo mawe nego {to gaparali{u ~este reforme,promene nadle`nosti, se-di{ta sudova, ukidawasudskih jedinica...
Protest advokata bi}enastavqen, najavila je Mi-lutinovi}ka, oceniv{i daje on krajwe opravdan, {tosu, pored ostalog, potvrdi-li i podr{ka kolega iz ~i-tavog regiona i jedinstvoadvokata. Zakon o advoka-turi i Statut Advokatskekomore jasno su propisalida “nepo{tovawe odlukaorgana komore predstavqate`u povredu du`nostiadvokata” i da protiv onihkoji prekr{e pravila, mo-`e biti pokrenut disci-plinski postupak i oni su-spendovani, odnosno izre-~ena im zabrana bavqewaadvokaturom, dok postupaktraje, komentari{e pred-sednica AK ^a~ak pri~e onavodnim pritiscima ipretwama koje ~elnici ko-mora svakodnevno upu}ujuadvokatima, odlu~nim darade i odustanu od prote-sta, i napomiwe da je za ovovreme samo dvoje, od 670~lanova ove organizacije,ka`weno na osnovu tog za-kona i propisa Advokatskekomore. M. N.
POVRE\EN ^OVEKU CENTRU GRADA
JO[ JEDAN NAPAD PASA LUTALICA
Protest srpskihadvokata, zapo~et16. septembra, naosnovu odluke Advo-katske komore, komese pridru`ilo i 670~lanova Advokatskekomore ^a~ak, odNovog Pazara, doU`ica, najdu`i je inajdrasti~niji pro-test sa potpunom ob-ustavom rada zapo-slenih u ovoj profe-siji, u istoriji nesamo srpske, ve} isvetske advokature.Iako je po~etkom ovesedmice ministarpravde Nikola Sela-kovi} izjavio da jena sastanku, odr`a-nom u subotu sa vr-hom AK Srbije, po-stignut odre|eni“pomak” u pregovo-rima, Jasmina Milu-tinovi}, predsednikAdvokatske komore^a~ak, ka`e da nijezabele`en skoro ni-kakav napredak urazgovorima i pesi-misti~ki prognozirada se protestu te{konazire kraj, tim pre{to je Skup{tinaSrbije ovih dana,umesto su{tinskihizmena Zakona o jav-nom bele`ni{tvu iZakona o prometunepokretnosti, {tosu bila dva osnovnazahetva nezadovoq-nih advokata, usvo-jila samo kozmeti~-ke promene ova dvava`na akta.
IZMENE ZAKONA SAMOKOZMETI^KE PRIRODE
4 PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINEGRAD
Unastavku 36. sedni-ce Skup{tine gradaodbornici su raz-
matrali predlog plana ge-neralne regulacije za Mr-~ajevce, izve{taje o radupred{kolskih ustanova,izmenu Akcionog plana za-po{qavawa, o izgradwidela Wegove{e ulice...
Plan generalne regula-cije za Mr~ajevce trebaloje jo{ odavno da bude do-net, smatra odbornik Dve-ri Aleksandar Tanasko-vi}. On je napomenuo i da jesaobra}ajnica ^a~ak - Mr-~ajevci vrlo optere}ena, au varo{ici izra`en pro-blem parkirawa.
- Kamioni, {leperi ipoqoprivredne ma{ine za-uzimaju sav parking pro-stor. Planom je trebalo dabude predvi|eno vi{e zele-nih povr{ina. RazvojemMr~ajevaca, taj problem }ebiti sve izra`eniji - pro-komentarisao je Tanasko-vi}. Odbornik LDP-a Sto-jan Markovi} primetio jeda su u planu navedena itri TV emitera i posum-wao da je dobar deo planaprepisan. Plan je pohvali-la odbornica SNS-a Dan-ka Jovanovi}, ali, kako jerekla, veliki problem bimogao da bude izme{tawepijace. Po{to je nedavnoputovao u Nema~ku i Au-striju, drugi odbornik na-predwaka Tihomir \uro-vi}, do~arao je kolegamakako izgledaju sto~ne pija-ce u ure|enim dr`avama...
Za razliku od prethodneta~ke dnevnog reda, koja jeusvojena bez `e{}ih ras-prava i tenzija, izmena Ak-cionog plana zapo{qava-
wa pokrenula je ne samo pi-tawe nezaposlenosti.
Odbornik Dveri Radi-sav Rackovi} najpre je upi-tao gradsku vlast kako }epodsta}i zapo{qavawe,ako u gradu ni~u novi tr-`ni centri, a na glavnojpijaci je zatvoreno polatezgi.
- I vrapci znaju da je~lanstvo u stranci najbr-`i put do posla. Mo`e lida dobije posao neko ko ni-je ~lan stranke, qudi sa vi-{e dece, osobe sa invali-ditetom... - pitao je Racko-vi}. On je naveo i primeriz dnevne {tampe o nekada-{woj reprezentativki Ju-gosalvije u ko{arci JasniRasovac (devoja~ko Vulo-vi}). Jasna je nedavno osta-la bez posla u JKP “^a-~ak”, a na weno mesto do-{la je budu}a snaja jednog~lana Gradskog ve}a.
- Kako }e tek da se zapo-sle qudi koji nisu igraliza reprezentaciju - ponovoje pitao Rackovi}. Na pri-medbu predsednika Skup-{tine Veqka Negovanovi-}a da direktor preduze}aza grejawe nije prisutan,Rackovi} je odgovorio damu je `ao {to ne mo`e we-mu direktno da postavi topitawe.
Branko Lazovi} (“Zajed-no za Srbiju”) naveo je dasu u posledwe vreme najvi-{e svojih ~lanova zaposli-li napredwaci. On je pro-zvao i odbornicu Gordanu
Plazini} Ciki} koja bi,posle rada u “Elektrodi-stribuciji” ^a~ak, treba-lo da dobije posao u “Grad-cu”. Ciki}ka mu je odgovo-rila da je u “Distribuci-ji” bila anga`ovana za 20hiqada dinara mese~no iwegove opaske ocenila kaozlonamerne.
Reagovala je i predsed-nica odborni~ke grupeSNS-a Nade`da Simovi}koja je potvrdila da je i sa-ma nezaposlena i da je bezposla ostala posle 32 godi-ne radnog sta`a. Opozici-oni odbornici odgovorilisu joj da su lider wenestranke i Republi~ka Vla-da zatvorila banku u kojojje ona radila.
Branko Lazovi} i od-bornik Dveri Aco \ena-di} prokomentarisali su ida suma od pet miliona di-nara, odnosno po 200 hiqa-da, koliko bi nezaposleni
trebalo da dobiju, nije do-voqana za ozbiqan posao.
- Da bismo zaista re{i-li problem nezaposleno-sti, potrebno nam je 100miliona. Ovu sumu bi grad-ska vlast, koja je odgovornaza veliku nezaposlenost,morala da obezbedi kakozna i ume - napomenuo je\enadi}.
Dragan Vu~eti}, DS, po-hvalio je izmenu akcionogplana, uz opasku da wegoviamandmani prvobitno nisuprihva}eni. Slavica Dra-gutinovi}, SNS, predlo-`ila je podsticaje za zapo-{qavawe u dr`avnimzdravstvenim slu`bama, ane samo u privatnim ordi-nacijama, a Nata{a Cvijo-vi}, SPS, da studenti za-vr{nih godina volontira-ju u ovda{wim javnimpreduze}ima na odre|enovreme. To im je, smatra ona,jedina {ansa da steknu ne-
ku praksu.Izve{taje o radu pred-
{kolskih ustanova “Ra-dost” i “Moje detiwstvo”odbornici su uglavnomhvalili. Najvi{e lepih re-~i uputile su GordanaPlazini} Ciki} i ve} potradiciji, Radomirka Ve-qovi}, NS. Stojan Marko-vi} ponovo je podsetio nazapo{qavawe i upitao za-{to Bratislavu Jugovi}u,zbog strana~kog anga`manamiruje sta`, a pedagog zafizi~ku kulturu Ivana Vu-kajlovi} povremeno radina odre|eno vreme.
Kada je re~ o letovawu uUlciwu, odbornici suuglavnom raspravqali ka-ko da svoj deci omogu}e jed-nake uslove i da bar jednomsvi otputuju na more podpovoqnijim uslovima.Vladica Gavrilovi}, NS,predlo`io je da deci kojane odlaze na more, bude
omogu}eno kori{}ewe ba-zena. Wegov strana~ki ko-lega Lazar ^ikiriz podse-tio je da je letovawe u Ul-ciwu omogu}eno i pred-{kolcima i u~enicima se-oskih vrti}a i {kola i dasu sa tog aspekta svi ravno-pravni.
- Investitor nije odu-stao od izgradwe Wego{e-ve ulice - povrdio je prav-nik u JP “Gradac” Milen-ko Popovi}. Pitawe da lije investitor odustao po-stavio je i napredwakAleksandar Maksimovi}, auz to je upitao i ~lanaGradskog ve}a MilijanaMini}a da li }e firma ukojoj je on direktor bitiizvo|a~ radova.
Predsednik Skup{tineVeqko Negovanovi} upu-tio je primedbu direktoru“Gradca” koji nije bioprisutan na Skup{tini.Druga Negovanovi}evaprimedba odnosila se nadokumentaciju, koja jeistovetna kao na prethod-noj sednici.
Odluka je usvojena, aliposle ponovqenog glasawa.Od 55 prisutnih, za je gla-salo 29 odbornika. Zani-mqivo je i da pojedini od-bornici vladaju}ih stra-naka nisu podr`ali pred-log odluke o pribavqawu ujavnu svojinu gra|evinskogzemqi{ta radi izgradwekomunalne infrastrukture- produ`etka dela Wego{e-ve ulice. Z. J.
Na osnovu odluke ~etiri reprezen-tativna sindikata (Samostalnogsindikata zaposlenih u zdravstvu
i socijalnoj za{titi, Sindikata medi-cinskih sestara i tehni~ara Srbije, Sin-dikata lekara i farmaceuta i SindikataNezavisnost), zaposleni u zdravstvu su usredu, 5. novembra, stupili u {trajk.Osnovne razloge zbog kojih su zdravstveniradnici u ~itavoj Srbiji, kojima su sepridru`ili i ~a~anski “medicinari”,organizovali jednodnevni protest, uz po-{tovawe minimuma procesa rada, za “^a-~anski glas” obja{wava Dragan Biseni},predsednik Sindikata medicinskih sesta-ra i tehni~ara Srbije:
- Osnovni razlozi za obustavu rada suproblemi proistekli iz slabog i neuspe-log socijalnog dijaloga sa resornim mi-nistrom i najava smawewa plata u javnomsektoru, odnosno i zaposlenima u zdrav-stvu. Jedan od razloga je i ~iwenica da is-ti~e rok potpisanog kolektivnog ugovora,kao i najavqena primena “platnih razre-da”.
Zahvaquju}i tome {to je {trajk ranijenajavqen, u utorak je, podse}a Biseni},odr`an posledwi, od tri sastanka ~elni-ka reprezentativnih sindikata sa mini-strom dr Zlatiborom Lon~arom i wego-vim timovima:” U utorak su sindikati iMinistarstvo postigli dogovor o tekstunovog kolektivnog ugovora, na koji sagla-snost treba da daju Ministarstvo finan-sija i Ministarstvo za rad, bora~ka i so-cijalna pitawa. Osim toga, postignut jedogovor i o “platnim razredima” u zdrav-stvu. O~ekujemo jo{ odgovor Vlade Srbije,kada je re~ o smawewu plata, tako da sma-tramo da smo re{avawe osnovnih proble-ma pokrenuli sa mrtve ta~ke”, obja{wavaBiseni}.
Zahvaquju}i “pomaku” u dosada{wimpregovorima, sindikati su, napomiwe on,odustali od {trajka koji je bio planiranza svaku narednu sredu. Definitivna od-luka o eventualno novim obustavama radabi}e doneta u zavisnosti od daqeg toka iishoda pregovora.
M. N.
Slede}i Odluku Republi~kog sindi-kata kulture, koji deluje u okviruSaveza samostalnih sindikata Sr-
bije, donetu 31. oktobra na elektronskojsednici, u sredu su u jednosatni {trajkupozorewa stupile i ustanove kulture u^a~ku. Obustava rada trajala je od 12 do13 ~asova, i u to vreme proces rada svedenje na zakonski minimum. [trajk upozore-wa, organizovan je zbog najavqenog smawe-wa plata od 10 odsto, razli~itog tretma-na zaposlenih u javnom sektoru i daqeguru{avawa radno-pravnog i materijalnogpolo`aja zaposlenih.
Obrazla`u}i svaku ta~ku pojedina~noZoran Marinkovi}, predsednik Gradskogodbora sindikata radnika zaposlenih ukulturi u ^a~ku, navodi da je suvi{no ko-mentarisati najavqeno smawewe plata oddeset odsto, jer su “u ustanovama kultureplate za visoku stru~nu spremu maltene nanivou republi~kog proseka, koji iznosioko 45.000 dinara, a toliko ima ~uvar uEPS-u ili “Telekomu”.
- Jedinstveni smo u pogledu obustave
rada. O~ekivali smo da }e biti doneta od-luka o platnim razredima, dovedeni smo uneravnopravan polo`aj u odnosu na zapo-slene u javnim preduze}ima, naro~itoonim koja su pod republi~kom ingerenci-jom, a koja su u pojedinim slu~ajevima inajve}i gubita{i, dok zaposleni imajuenormno vi{e plate. I povodom izmenaZakona o radu dovedeni smo u neravnopra-van polo`aj, jer se svakom novom izmenomi dopunom ovog zakona sve vi{e smawujuprava zaposlenih, a pove}avaju obaveze.Tako je dozvoqena mogu}nost produ`ava-wa rada na odre|eno vreme, ukinuta je is-plata naknade za minuli rad za sve godinesta`a, pa se po novom zakonu obra~unavasamo na sta` ostvaren kod posledweg po-slodavca. O narednim koracima odluku }edoneti Republi~ki odbor, a to mo`e bitiorganizovawe {trajka na nivou svih slu-`bi koje su dovedene u isti polo`aj, {tozna~i sinhronizaciju obustave rada sazdravstvom, {kolstvom, pravosu|em - ka`eMarinkovi}.
Z. L. S.
U SREDU [TRAJKOVALI I ^A^ANSKI ZDRAVSTVENI RADNICI
[TRAJK UPOZOREWA U USTANOVAMA KULTURE U ^A^KU
PREGOVORI ODLA@U PROTESTE?
PROTIV SMAWEWA PLATA
U NASTAVKU SEDNICE GRADSKE SKUP[TINE
O STRANA^KOM ZAPO[QAVAWU I IZGRADWI DELA WEGO[EVE ULICE
PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINE 5GRAD
Pr e d s t a v n i c iEvropske banke zaobnovu i razvoj
(EBRD), Nacionalne agen-cije za regionalni razvoj iRegionalne agencije zaprostorni i ekonomskirazvoj Ra{kog i Moravi~-kog okruga promovisali suu sredu projekat “Podr{karazvoju malih i sredwihpreduze}a u Srbiji”, kogasa 3,5 miliona evra finan-sira Evropska unija, asprovodi ga EBRD, u sarad-wi sa Ministarstvom pri-vrede Republike Srbije.
Ciq programa je podr-{ka malim i sredwimpreduze}ima u dr`avnom iprivatnom vlasni{tvu, ko-jima su potrebni poslovneusluge, saveti ili konsal-ting, objasnila je BojanaVukosavqevi}, menaxerprograma poslovnih savetaEBRD za Srbiju:
- Mi poma`emo kompa-nijama da unaprede poslo-vawe, realizuju}i projekte
poboq{awa organizacije,procedura, uvo|ewa raznihISO standarda, inmfor-macionih sistema... Osimtoga, mo`emo da podr`imoi razne tehnolo{ke, in`e-
werske i studije izvodqi-vosti, biznis planove. Ka-da je re~ o poslovnim save-tima, mislimo na sve ono{to je malim i sredwimpreduze}ima potrebno, a{to im pru`aju spoqni po-
slovni savetnici, odnosno{to ne mogu da urade kori-ste}i sopstvene qudske re-surse.
Anga`ovawe konsulta-nata mora i da se plati, na-
pomiwe Vukosavqevi}ka inagla{ava da su, zahvaqu-ju}i upravo ovom progra-mu, obezbe|ene i subvencijeza te vrste usluga, ~iji jemaksimalni iznos do10.000 evra po preduze}u:
- Neophodno je da nam sejave mikro, mala i sredwapreduze}a koja u ovom pro-gramu vide {ansu za svojrazvoj. O~ekujemo prijave iod novih konsultanata izfirmi i agencija koji sebave pru`awem poslovnihusluga.
Realizovawem ovog pro-jekta, za 240 preduze}a uSrbiji bi}e obezbe|ene po-
trebne tehnike i ve{tine,kako bi ona postala ino-vativna, privukla finan-sijere i pove}ala konku-rentnost i produktivnost.Na ovaj na~in EBRD omo-gu}ava svim preduze}ima ipristup doma}im i me|una-rodnim ekspertima, dajeim osnove za inovativno iodr`ivo poslovawe iprakti~no poma`e MSP
da se poslovno razvijaju irastu i postanu osnovnipokreta~i lokalne i pri-vrede ~itavog regiona. Od2001. godine, ina~e, u Sr-biji je vi{e od 500 preduze-}a podr`alo ovaj projekatEBRD, koji im je pomogaoda se razviju i postanu kon-kurentnija na doma}em isvetskom tr`i{tu.
M. N.
Predstavnici hri-{}anskog humani-tarnog udru`ewa
“Hleb `ivota” uru~ili supro{log petka nov~anupomo} porodicama koje suu maju ove godine pretrpe-le {tete od poplava iklizi{ta. U prvom krugu130 doma}instava sa pod-ru~ja ^a~ka dobilo je do-nacije, obezbe|ene u tokurealizacije programa“Obnova doma}instava ibiznisa od posledica po-plava u Srbiji”, koji fi-nansira Kancelarija ame-ri~ke organizacije za me-|unarodnu pomo} u nesre-}ama (USAID) i OdeqeweEvropske komisije za hu-manitarnu pmoo} i ci-vilnu za{titu (ECHO).
Socijalno najugro`e-nijim i vi{e~lanim po-rodicama, stara~kim do-ma}instvima, izbeglim iraseqenim licima i sa-mohranim roditeqima,koji su imali prednostprilikom raspodele ovogvida humanitarne pomo-}i, dodeqene su dve vrstedonacija. Vlasnici poqo-privrednih gazdinastavai malih radwi dobili supo 750 i po 1.500 dolara udinarskoj protivvredno-sti, namewenih za obna-vqawe proizvodwe i po-
novno pokretawe posla.Odre|eni broj porodica,pak, dobio je po 330 dola-ra za sitnije popravke nao{te}enim stambenim iposlovnim objektima, iliza nabavku najneophodni-jih aparata i poku}stva.
-Ciq programa “Obno-va doma}instava i bizni-sa od poplava u Srbiji”(REHAB), koji realizujume|unarodna organizaci-ja “Mercy Corps” i lokal-ni partneri humanitarnoudru`ewe “Hleb `ivota”i Agroinvest banka, je po-mo} porodicama nastra-dalim u poplavama, kakobi obnovili svoja doma-}instva, a posebno proiz-vodwu ili uslu`ne delat-nosti i da bi se vratilinormalnom `ivotu. Pro-ces odabira najugro`eni-jih doma}instava jo{ tra-je, a u prvom krugu dona-cije je dobilo 130 porodi-ca. Prema grubim proce-nama, ugro`enima u ^a~kupomo}i }emo sa oko 6,5miliona dinara - rekao jeprilikom uru~ivawa po-mo}i Sa{a Maru{i}, ko-ordinator organizacije“Mercy Corps”.
Ovaj program pomo}ikoji se, osim u ^a~ku, rea-lizuje jo{ u 14 op{tina igradova u zapadnoj i cen-
tralnoj Srbiji, od izuzet-nog je zna~aja, posebno zapoqoprivredna doma}in-stva u ~a~anskom kraju,rekao je, zahvaliv{i do-natorima Milan Bojovi},pomo}nik gradona~elni-ka za mesnu samoupravu ikomunalnu infrastruktu-ru:
- Donatorima smo pru-`ili neophodnu logi-sti~ku podr{ku prili-kom obilaska poplavqe-nog podru~ja, a gra|animapomogli da popune prija-ve. Predstavnici Kance-larije ameri~ke organiza-cije za me|unarodnu po-mo} i Evropske komisijeza humanitarnu pomo} suizvr{ili bodovawe irangirawe i nakon togaizabrali najugro`enijeporodice. O~ekujemo da }eu narednom periodu bitiorganizovan jo{ jedankrug pru`awa pomo}i, na-mewene prvenstveno onimdoma}instvima koja do sa-da nisu dobila nov~anasredstva do iznosa proce-wene {tete na wihovimobjektima. I u tom slu~a-ju Grad }e donatoru pru-`iti punu podr{ku, kakobi i ova pomo} bila pra-vi~no raspodeqena.
M. N.
Pro{le sedmice Ro-tari klub ^a~akpoklonio je ovda-
{wem Domu zdravqa najsa-vremeniji aparat za hema-tolo{ku dijagnostiku,vredan vi{e od 30.000evra. Po re~ima dr Sa{eSpasojevi}a, predsednikaRotari kluba, aparat naba-vqen posredstvom Rotarifondacije i uz pomo} Ro-tari kluba iz Kikinde, a usklopu projekta “Zdravqeza sve”, namewen je deci,majkama, porodiqama i li-cima bez socijalne za{ti-te.
Milan Jovanovi}, ko-ordinator projekta i ~lankluba iz Kikinde, nagla-
{ava da se zahvaquju}iovom aparatu, zna~janosmawuje vreme potrebno zaanalizu krvne slike i da seiz jedne kapi krvi, uz sma-wenu potro{wu reagenasa,dobija mnogo ve}i broj pa-rametara. Po{to je zahva-lio na vrednoj donaciji,direktor Doma zdravqa drAleksandar Pajovi} je, po-red ostalog, istakao da jesvaka pomo} u ovim vreme-nima “dobro do{la”.
Ovo je, ina~e, jo{ jednau nizu humanitarnih akci-ja koje su ~a~anski rotari-janci realizovali za 12 go-dina, koliko postoje uovom gradu. Predsednik drSpasojevi} najavio je da }e
28. novembra u hotelu “Be-ograd” biti odr`an huma-nitarni bal, na koji su po-zvani brojni gosti iz dru-gih rotari klubova, uspe-{ni ~a~anski privredni-ci i sugra|ani dobre voqe.Nov~ana sredstva koja }ebiti prikupqena tom pri-likom, poslu`i}e za na-bavku medicinskih apara-ta za De~je odeqewe ^a~an-ske bolnice. Humanitar-nom balu }e prisustvovatii rotarijanci iz Sloveni-je, koji su, na poziv Rotarikluba ^a~ak, obezbedilidonaciju u vrednosti od50.000 evra, namewenu sa-naciji {tete od majskihpoplava u na{em gradu.
PROMOVISAN PROJEKAT „PODR[KA RAZVOJU MALIH I SREDWIH PREDUZE]A U SRBIJI”
JO[ JEDNA POMO] ZA PORODICE KOJE SU PRETRPELE [TETE OD POPLAVA I KLIZI[TA
„HLEB @IVOTA” ZA 130 DOMA]INSTAVA
ROTARI KLUB ^A^AK POKLONIO DOMU ZDRAVQAAPARAT VREDAN 30.000 EVRA
ZA EFIKASNIJU HEMATOLO[KU DIJAGNOSTIKU
POMO] ZA UNAPRE\EWE POSLOVAWA
6 PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINEOBRAZOVAWE
[oping centarU{}e, u sarad-wi sa Fondaci-
jom Ana i Vlade Divac iUdru`ewem mladih pri-vrednika Srbije, opremioje Montesori kabinet zadecu sa posebnim potreba-ma iz ^a~ka, kako bi olak-{ao wihov razvoj i obezbe-dio im jednake uslove zaobrazovawe.
- Montesori soba, je-dinstvena na ovim prosto-rima, veoma }e pomo}i na-{im u~enicima, a i |aci-ma redovnih {kola kojidolaze radi dodatne podr-{ke, i doprineti unapre-|ewu wihovih manipula-tivnih, ~ulnih i jezi~kihsposobnosti - rekao je Mi-lorad \ondri}, direktor[kole za osnovno i sredweobrazovawe “1. novembar”,prilikom otvarawa kabi-neta.
Primenom Montesorimetoda kod deteta se razvi-jaju potrebe za redom, ori-jentacijom, istra`ivawem,ta~no{}u i precizno{}u,komunikacijom i samousa-vr{avawem, a didakti~kimaterijal ovog specijalnogkabineta poma`e mali{a-nima da se samostalno bri-nu o sebi, svojoj okolini,ali i drugim qudima.
Sredstva za opremawekabineta prikupqena su utoku akcije “Kola~i} sre-}e”, koja je pokrenuta umartu ove godine.
- Kupovinom kola~i}a
sre}e, hiqade posetilaca{oping centra U{}e, kao iostali gra|ani na{e ze-mqe, postali su deo zajed-ni~ke vizije o boqoj bu-du}nosti dece u Srbiji.Ponosni smo na veliki od-ziv i na ~iwenicu da su na-{i gra|ani humani i save-sni. Sva deca zaslu`uju jed-nake {anse za obrazovawe,a na nama je da im to omogu-}imo - rekla je AleksandraJankovi}, zadu`ena u [o-ping centru U{}e za odno-se sa javno{}u.
Zadovoqstvo zbog uspe-ha akcije iskazao je i Uro{Deli}, iz Fondacije Ana iVlade Divac:
- Akcijom “Kola~i}sre}e” sva tri partnera supotvrdila dru{tvenu od-govornost i pru`ila podr-{ku na{im najugro`eni-jim sunarodnicima.
Akcija }e biti nasta-vqena, kao deo kampawe
„Jedan u milion“, pa pose-tioci U{}a jo{ uvek imajupriliku da pomognu |aci-ma ~a~anskih {kole.
Montesori kabinet jeotvoren 1. novembra, kadaje {kola koja se bavi obra-zovawem dece ometene urazvoju proslavila 40. ro-|endan.
E. V.
Uporedo sa Me|unarodnim sajmomkwiga odr`ane su dve srodne mani-festacije - 45. Me|unarodni sajam
opreme i sredstava za savremenu nastavu„U~ila“ i 7. Sajam obrazovawa „Zvonce“, ame|u nagra|enima na sajmu “U~ila” pono-vo se na{la Ma{insko - saobra}ajna{kola iz ^a~ka.
U kategoriji “u~ioni~ka i laborato-rijska oprema” osvojila je najve}e prizna-we - „Zlatnu tablu“ - za CNC ma{inu -glodalicu, koja je nastala zahvaquju}iideji i trudu tima profesora.
- Glodalica se mo`e koristiti kao na-stavno sredstvo za sve profile ma{inskestruke. Ona, me|utim, nadilazi {kolskeokvire i svrstava se me|u sredstva najsa-vremenije tehnologije, koja mogu biti odkoristi u privredi, a naro~ito u ma{in-skoj industriji - obja{wava Dragi{aPetkovi}, jedan od autora.
On podse}a da Ma{inska {kola redov-no u~estvuje na sajmu u~ila i da je do sadadobila pet “Zlatnih tabli”.
Ovogodi{wi sajam je imao 37 u~esnika,o nagradama je odlu~ivao stru~ni `iri na
~elu sa profesorom dr Zoranom Miqko-vi}em, sa beogradskog Ma{inskog fakul-teta, a jedini dobitnik “Zlatne table” je~a~anska {kola.
- Na ovaj na~in {kola je jo{ jednom po-tvrdila da je lider u izradi u~ila name-wenih savremenom osposobqavawu u~eni-ka i povezivawu wihovih teorijskih iprakti~nih znawa - ka`e Petkovi} i pod-se}a da je ovo peta “Zlatna tabla” koju jeova obrazovna ustanova dobila. E. V.
Nagrada 59. Me|una-rodnog sajma kwi-ga za najboqu de~ju
kwigu pripala je ediciji“Deca ~itaju srpsku isto-riju”, u izdawu “P~elice”iz ^a~ka. Autor osam kwi-ga, namewenih sticawu po-~etnih znawa iz istorije,je Slobodan Stani{i}, po-znati pisac literature zadecu, dok su za ilustracijezaslu`ni Jovan Ukropina,Tihomir ^elanovi} iOzren Mi`dalo. Kroz za-nimqive i ma{tovite pri-~e, ~iji su stil i likovna
obrada prilago|eni mla-dom i savremenom ~itaocu,ova edicija do~arava `i-vote srpskih vladara i vre-
me koje pripada pro{lo-sti.
Oceniv{i da je “P~eli-ca”, svojim obimom i kva-
litetom, izrasla u ugled-nog izdava~a kwiga za de-cu, `iri je podr`ao i wenonastojawe da prete`no ob-javquje dela doma}ih pisa-ca. Izdava~ka ku}a iz ^a~-ka bila je i u naju`em iz-boru i za nagradu za izda-va~a godine, koja je pripa-la Zavodu za uxbenike i na-stava sredstva iz Beograda,kao i za izdava~ki podu-hvat godine nagrada je pri-pala Prometeju i RTS - u zaediciju “Srbija 1914-1918”.
E. V.
Vr{imo usluge:- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, pe-
glawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|en-dana...)- ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija- ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i po-
slovnih prostorija i priprema za tehni~kiprijem zgrada- bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24
~asa dnevno- nega starih i bolesnih osoba- medicinska nega (kupawe pokretnih i nepo-
kretnih osoba i dr.)- prawe i peglawe u na{oj perionici (stol-
waka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog ru-bqa)- selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{e-
we, izno{ewe, demonta`a i monta`a name-{taja)- sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvo-
ri{ta (na mese~nom nivou)- majstorije u ku}i – haus majstor- molerske radove- tapetarske- vodoinstalaterske
- zidarske- kerami~ke usluge- elektro popravke- ~i{}ewe tepiha- ~i{}ewe zgrada- popravka kompjutera i
wihovo odr`avawe- popravka i izrada va-
{ih akusti~nih i elek-tri~nih `i~anih in-strumenata (gitara,mandolina,bas primova,i dr.)- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro-
|endane, i ispra}aje)- frizerske usluge (u va{im prostorijama)- visinsko prawe stakala- ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe
(plo~ica, mermera i itd.)- ~i{}ewe dimwakaTel.fah. 032/374-244,Tel. 373-233, 064/133-70-33
Agencija V R E D N I C A
OPREMQEN MONTESORIKABINET ZA DECU
SA SMETWAMA U RAZVOJU
„P^ELICA“ NAGRA\ENA ZA NAJBOQU DE^IJU KWIGU
NA ME\UNARODNOM SAJMU KWIGA U BEOGRADU
MA[INSKO - SAOBRA]AJNA[KOLA PONOVO
OSVOJILA “ZLATNU TABLU”
7MARKETINGPETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINE
8 PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINEMARKETING
marketing 032/342-276
9PRAVOSLAVQEPETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINE
10 PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINEKULTURA
- Do 17. veka u ishranisredwovekovne Srbijenije bilo ni krompira,ni pasuqa, ni paprike,ni paradajza, ali jemnogo vi{e bio zastu-pqen proso, spremao sebungur i druge starin-ske namirnice i jela. -Rakija se u Evropi prviput pomiwe u sredwemveku kao lek. - Srbija jebila veliki izvoznikmeda, a ko{nice suimali svi - istakla jeetnolog Ivana ]irjako-vi}
Zavi~ajno dru{tvo “^a~ani”priredilo je pro{log ~e-tvrtka u kafani “Car La-
zar” svoju tradicionalnu etno-lo{ku manifestaciju “Srpskiastal”, sa `eqom da se evocirajugra|anske zabave i maniri, kojisu vladali u na{oj varo{i u pe-riodu izme|u dva svetska rata. Utom duhu, ~lanovi dru{tva su nazabavu do{li sa prilogom, a ve-{te doma}ice obogatile su srp-sku trpezu raznovrsnim |akoni-jama, pitama, slatki{ima, poga-~ama... Uz muziku orkestra “Svi-len konac ~a~anski” prisutne jepozdravio predsednik zavi~ajnogdru{tva Dragi} ]irkovi}, dokje o zabavama iz predratnog peri-oda govorila Milka Pavlovi}.
Prigodno i stru~no predava-we o ishrani u sredwovekovnojSrbiji odr`ala je etnolog Na-rodnog muzeja Ivana ]irjakovi},napomiwu}i da su izvori o ovomsegmentu `ivota sa~uvani ufragmentima, podaci su bazira-ni uglavnom na manastirskimpoveqama i upu}uju vi{e na cr-kveno, nego svetovno vlastelin-stvo. Ona je potvrdila da je sred-wovekovni ~ovek na ovim prosto-rima `iveo u strahu od gladi, jer
poqoprivreda nije bila razvije-na, a narod je mnogo vi{e postioiz verskih razloga, ali i da biu{tedeo na hrani. Najvi{e poda-taka o dvorskoj ishrani u Srbijitog perioda, po nalogu cara An-dronika Drugog ostavio je 1299.godine Teodor Metohit, koji jeboravio na dvoru kraqa Miluti-na. On navodi da “wemu i prat-wi, u “stanu” (smje{taju) na dvo-ru, hrana u obiqu sti`e, obilni-je i vrsnije od onoga {to ovda-{wi stanovnici mogu sebi priu-{titi: mnogo divqa~i (veprovii jeleni) i raznih ptica, ukusnopripremqena jela i razne posla-stice (sirovo i su{eno vo}e) uzlatnim i srebrnim tawirima iposudama, vi{e radi po~asti, ne-go potrebe. U pisanim spomeni-cima sredwovekovne Srbije izra-zi za hranu su “hrana”, “pi{ta”ili “krma”, jelo se naziva “jede-nie” ili “jadenie”, za ru~ak segovorilo “obed”, dok se ve~eranazivala na isti na~in”, rekla je
popred ostalog etnolog Ivana]irjakovi}.
U zanimqivoj besedi ona jepodsetila da se hrana priprema-la na masti, loju ili “maslu”, ka-ko je nazivano maslinovo uqe, je-lo se kuvalo u kotlu, obedovalose sa okrugle ili ~etvrtaste si-nije, a sedelo na trono{cima.Obi~an svet je koristio posude
izra|ene od drveta, metala ilikamena, a najvi{e od zemqe, jer jeu sredwovekovnoj Srbiji bio ve-oma razvijen grn~arski zanat, ne-ki manastiri su imali i svojegrn~are. No` se smatrao predme-tom za li~nu upotrebu i svakazvanica bi ga na gozbu nosila sasobom. Viqu{ka je u po~etkuimala dva kraka i slu`ila je sa-mo za to da se komad mesa stavi natawir, dok se supa i te~na hranasrkala direktno iz ~inije, a ka-{ika je u upotrebi tek od 14. ve-ka. Pomiwu se i posebne posudesa vodom koje su kori{}ene za
prawe ruku pre jela, a to su bile“krugle”, srebrni kondiri, boka-li, kablovi, bardaci, ibrici ivedra. Gospoda je rado pila iz“pehara”. U ishrani se koristilomeso od doma}ih `ivotiwa: ovce,koze, sviwe, bika, bivola, kowa i`ivine, a u odnosu na ostala, sta-da ovaca su bila ogromna. Na-mirnica bez koje se nije moglo
bila je so, i ona je u vreme Nema-wi}a dopremana sa jadranskeobale, najvi{e iz Svetog Sr|a nareci Bojani. Za~ini iz Sredoze-mqa su dopremani na isti na~ini pouzdano se zna da su u primor-skim gradovima kori{}eni bi-ber, cimet, {afran, miro|ija ikaranfili}. Od vo}a, u konti-nentalnom delu gajene su tre{wa,vi{wa, kru{ka, jabuka, {qiva ioskoru{a, oraha je naro~ito bi-lo u Metohiji, a duda u Prizre-nu, koji je zbog toga bio poznatpo gajewu svilene bube. Do 17. ve-ka u ishrani sredwovekovne Sr-
bije nije bilo ni krompira, nipasuqa, ni paprike, ni paradajza,ali je, pored standardnog povr}a,koje se naziva zajedni~kim ime-nom “zeqe” (crni i beli luk, rot-kva, kupus, repa, bundeva, bostan,mahunarke) me|u kojima su naro-~ito bili zastupqeni so~ivo, le-}a, bob, gra{ak, naut (odnosnoslanutak ili leblebija), pa imak, a mnogo vi{e je bio zastu-pqen proso, spremao se bungur,kao i druge starinske namirnicei jela. Povr}e se mnogo vi{e jelokuvano kao varivo, a mawe siro-vo. Srbija je bila veliki izvo-znik meda, a ko{nice (“ulije”ili “uqanike” kako su ih zvali)su imali svi, od vladara i vla-stelina, do manastira i obi~nogsveta.
Rakija se u Evropi prvi putpomiwe u sredwem veku kao lek, azvala se “aquavitae” ili “voda `i-vota”. U Srbiji sredweg veka naj-vi{e su se pili mleko i pivo, adragocena je bila medovina (sta-rosrpski med) i vino, naro~itocrveno, dopremano iz primorja i~uvano u ledenicama. Sa obale sustizali i skupoceni {e}er, bom-bone, u{e}ereno vo}e, posebnobademi zvani “conffeti”. U “glad-nim” godinama jeli su se `ir,trava, korewe, li{}e, kora od dr-veta, ko`ni pojasevi i ko`naobu}a, istakla je Ivana ]irjako-vi}. Ishrana Srba u 19. veku po-stala je spoj orijentalnih i za-padwa~kih elemenata. Poredosmanskog uticaja, u doma}u “ku-hiwu” uplivali su i nema~ki ima|arski na~in ishrane.
Z. L. S.
^lanovi KUD „Ra-di{a Po{ti}“ izMr~ajevaca sa pe-
va~kom grupom „Stari po-meqari“ i predstavnici-ma Turisti~ke organiza-cije ^a~ak, pro{le subotebili su u uzvratnoj poseti15. „Kupusijadi“ u Futo-gu, koji mnogi s pravomnazivaju „prestonicom ku-pusa“, zbog ovog futo{kogbrenda. Istovremeno jeodr`an i 5. susret proiz-vo|a~a tradicionalnihproizvoda Srbije. Mani-festaciju organizujeUdru`ewe proizvo|a~a iprera|iva~a „Futo{kikupus“, a obuhvata takmi-~ewe u pripremawu jelaod slatkog kupusa, progla-{avawe najte`e glavicekupusa i bogat kulturno-zabavni program. Futo-{ku “Kupusijadu” je otvo-rio zamenik gradona~el-nika Novog Sada Aleksan-dar Petrovi}, zahvaliv-{i Gradu ^a~ku i „Kupu-sijadi“ Mr~ajevci na pri-sustvu i u~e{}u u progra-
mu, ka`e Milorad Jev|o-vi}, predsednik KUD „Ra-di{a Po{ti}“, koji jetom prilikom pozvao Fu-to`ane da budu gosti na„Kupusijadi 2015“ u [u-madiji.
Za najte`u glavicu ku-pusa takmi~ilo se 48 pro-
izvo|a~a, a u u`i izborkvalifikovalo ih se de-vet. Prvo mesto je osvojioDu{ko Vojnovi} starijisa glavicom te`ine 7,110kilograma, drugo Du{koVojnovi} mla|i sa glavi-com te`ine 7,020 kilogra-ma, a tre}e Slobodan Tu-
lum sa glavicom te`ine5,680 kilograma, sva tro-jica iz Futoga. U kuvawusve`eg kupusa dodeqena jesamo prva nagrada, i toUgostiteqskoj {koli„Svetozar Mileti}“ izNovog Sada. Veliko inte-resovawe posetilaca iza-zvala je i prezentacija Tu-risti~ke organizacije^a~ak, a posetioci su sezanimali za turisti~kemanifestacije grada, ver-ski i bawski turizam.Program koji su izveliMr~ajev~ani publika jedo~ekala s odu{evqewemi aplauzima, a prijateq-stvo ostvareno na ova-kvim susretima je neras-kidivo i trajno, ka`e Mi-lorad Jev|ovi}.
Z. L. S.
ZAVI^AJNO DRU[TVO „^A^ANI” O SREDWOVEKOVNOJ ISHRANI SRBA
RAKIJU SU U EVROPI ZVALI „VODA @IVOTA“
PROMOCIJA „KUPUSIJADE 2015.” U FUTOGU
MR^AJEV^ANI U „PRESTONICI KUPUSA“
Ivana ]irjakovi}, etnolog
PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINE 11KULTURA
^a~anski glas i kwi`ara LAGUNA }e obrado-vati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i javese u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista(tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj^a~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}iod naredne srede u kwi`ari Laguna, Gradsko{etali{te bb, ^a~ak, radno vreme 9-21.
POKLON KWIGE
Radwa dvotomnog romana Opro-{tajni valcer, nastalog kad i istoi-mena televizijska serija, de{ava setokom juna 1937. godine, u predve~erjeDrugog svetskog rata, po{to je pred-sednik jugoslovenske vlade MilanStojadinovi} sa Musolinijevim mi-nistrom spoqnih poslova grofom ]anom sklopio „pakt o prija-teqstvu“...
Bra}a Jagodi} ponovo se sre}u na pomenu svom ocu Milanu.I dok se Jovan jo{ uvek bezuspe{no bori za spas imawa, mla|iBranko sti`e sa verenicom, slikarkom Qubicom Petrovi}, teiznosi predlog da se ka{tel proda. Wihov polubrat Lajko pla-nira pak da prekine studije agronomije u Be~u, odrekne se svogdela nasledstva i otputuje za [paniju, ne bi li se pridru`iorepublikanskoj vojsci u gra|anskom ratu.
I dok bra}a preispituju svoj odnos i poku{avaju da donesuispravne odluke i o svojim `ivotima i budu}nosti ka{tela, po-jave dve `ene done}e im nova isku{ewa. Nekada{wa Brankovaqubav Aleksandra Bogdanovi} sad je u nesre}nom braku sa boga-tim i uticajnim Emilijanom Belopoqanskim, koji je, kako se is-postavqa, zainteresovan za kupovinu ka{tela Jagodi}a. Sa dru-ge strane, u Jovanov `ivot vra}a se lepa Aida, tvrde}i da je u me-|uvremenu postala majka kojoj je dete oteto, te skrivaju}i od Jo-vana da je zbog du{evnih problema neko vreme provela u sanato-rijumu.
Istovremeno, u obli`wem napu{tenom mlinu poru~nik Va-si} vodi istragu povodom samoubistva mlade slu`avke porodi-ce Belopoqanski...
Vrhunac Anti}eve misaone poezije.
Monumentalna pesma jednog odnaj~itanijih savremenih srpskih pe-snika.
Savr{enstvo vatre jedinstvena jezbirka Anti}eve poezije: ~ini je, ustvari, samo jedna pesma. Kao {to jevatra jedan od praelemenata od kojihje na~iwen svet, tako je i pesma prago-vor iz kojeg je iznikao i sam jezik. U pozno doba, prodornijenego ikad, pesnik traga za korenima re~i, drevnim jezikom izaboravqenim zna~ewima kojima }e objasniti sebe, svet i svo-je mesto u wemu. Granaju}i metafore drveta i mahovine poku-{ava da doku~i prirodu postojawa i prolaznosti, ve~nog ipropadqivog, uzvi{enog i niskog... Ne pronalaze}i kona~neodgovore, ostaje da lebdi pred spoznajom sopstvene i{~a{e-nosti iz `ivota i neuklopivosti u granicama opipqivog sve-ta. Monumentalna pesma, kwiga mudrosti, ironije, gor~ine isamospoznaje. Lirika koja isijava tamnu svetlost metaforaizniklih iz sudbinskog razgovora koji pesnik vodi sa samimsobom.
\or|e Milosavqevi}JAGODI]I - OPRO[TAJNI VALCER I
Miroslav Anti}SAVR[ENSTVO VATRE
VODI^ KROZ KULTURNA DE[AVAWA
DOM KULTURE
- Petak, 7. novembar 2014. u 20 ~asova - OBRE-NOVAC 1003, dokumentarni film rediteqa Pre-draga Vukosavqevi}a; mala sala, ulaz slobodan
- Ponedeqak, 10. novembar 2014. u 19,30 ~asova -SVI SRPSKI MANASTIRI, predavawe i promo-cija kwige. U~esnici programa i autori SlobodanRadovanovi}, Stefan Roksandi} i Dragoslav Bo-kan; Klub Doma kulture
- Sreda, 12. novembar 2014. u 19 ~asova - IZLO-@BA SLIKA I OBJEKATA Katarine i Stani{eRadojlovi}; Likovni salon
- ^etvrtak- nedeqa, 13-16. novembar 2014. u 20~asova - ANIMANIMA 2014. - 8. Me|unarodnifestival animacije; otvarawe festivala; velikasala; vi{e informacija na www.animanima.org
Zavr{en je Sajam kwiga u Beogradu, najzna~ajnija smo-tra izdava{tva u regionu. Tokom osam sajamskih danapredstavqene su doma}e i strane kwige, kupovala su se iprodavala autorska prava, a osim izdava~a, na sajmu su bi-li prisutni kwi`ari, distributeri, bibliotekari i mno-gi pisci na promocijama svojih kwiga. Sude}i po ovogodi-{woj poseti na {tandu “Lagune”, kwige na akcijama i eks-kluzivni gosti stvorili su veliku gu`vu. Beogra|ani, alii brojni posetioci iz ~itave Srbije i regiona, pokazalisu se kao istinski qubiteqi kwige. Direktor “Lagune”Dejan Papi} rekao je da je najprodavanija kwiga ovogodi-{weg Sajma „Prequba“ Paula Koeqa. Slede „Kainov o`i-qak“ Dejana Stojiqkovi}a i Vladimira Kecmanovi}a,„Spas 2“ Isidore Bjelice, „Napet {ou“ Marka [eli}a –Mar~ela, „Fajront u Sarajevu“ dr Neleta Karajli}a i „Ro-mani“ Ive Andri}a.
Uz hit naslove i bestselere, “Laguna” je svojim ~itaoci-ma ponudila i odli~an izbor svetskih i doma}ih klasika,koje je po~ela da izdaje pre nekoliko godina, {to se poka-zalo kao odli~an potez, jer su najtra`eniji me|u naslovi-ma.
Prvi kojeg je urednik Dejan Mihailovi} izdvojio jesteIvo Andri}, ~ije su pripovetke i novele objavqene u devetkwiga, a u jednoj kwizi i sva ~etiri romana, u odli~nojopremi i po povoqnim cenama, tako da sva “Lagunina” iz-dawa Andri}evih dela imaju status hitova. Tu su i [ek-spir i Kafka, a od savremenih pisaca Vargas Qosa, HertaMiler, Mo Jen, Ginter Gras, Saramago.
- Kada je re~ o doma}im autorima, “Lagunine” perjani-ce su Basara, Veliki}, Arsenijevi}, Ivan Ivawi, Svetla-na Velmar-Jankovi}, u ~ijoj zaostav{tini je ostala u ruko-pisu memoarska kwiga “Prozraci 2”, koju }emo uskoro ob-javiti”, (“Prozrake” je Laguna objavila zajedno sa “Dor}o-lom”) - isti~e Mihailovi}, koji u klasike svetske kwi`ev-nosti ubraja i arapsku Kama Sutru – kwigu „Mirisni vrtqubavne slasti“ u vrhunskom prevodu Srpka Le{tari}a.
Kwige `ivot ~ine lep{im i boqim, a ne ko{taju mno-go. Sa kwigom nikada niste sami. ^itawe predstavqa men-talnu stimulaciju, kako kod dece tako i kod odraslih i po-ma`e da budemo boqi qudi. ^itawe je zadovoqstvo, pod-sti~e razvoj re~nika, poboq{ava pam}ewe, poja~ava kon-centraciju i podsti~e ve{tine analiti~kog mi{qewa,dok je Sajam kwiga jedinstvena prilika da sretnete svojeomiqene pisce, koji su gostovali na {tandu “Lagune”. Po-sledweg dana sa ~itaocima su se dru`ili Dejan Lu~i},Dragi{a Ristovski (D. R. Gilbert), Luka Mi~eta, Milo-mir Mari}, Simonida Milojkovi}, Du{an Vesi} i JelicaGreganovi}. Za Dejana Lu~i}a, koji je na ovogodi{wem saj-
mu predstavio roman „Qubav sa Pink Panterom“, Sajamkwiga predstavqa duhovni ro|endan svakog pisca, kada seon susre}e sa svojom familijom i ro|acima. „Uspe{nostpisca ne meri se tira`no{}u nego qubavqu ~italaca pre-ma wemu“, isti~e Lu~i}. U kwizi „101 tehnika uticaja“D.R. Gilbert je prvi put ujedinio, sistematizovao i usavr-{io sve poznate tehnike uticaja, na na~in koji ih ~ini la-ko primewivim u na{im psiho-socijalnim prilikama. Osvojim utiscima sa Sajma kwiga Dragi{a Ristovski Gil-bert ka`e: „Sajam je za mene hram kwige. Verujem da dobrakwiga sadr`i vi{e bogatstva nego bilo koja banka.“ „Sa-jam kwiga je praznik pameti, a takvi su praznici u ovoj ze-mqi jako, jako retki“, rekao je Luka Mi~eta, koji je potpi-sivao kwigu „Stefan De~anski“, biografiju najnesre}ni-jeg srpskog vladara. Milomir Mari} je u {aqivom tonurekao: „Sajam kwiga je za mene najve}e crveno slovo u ka-lendaru, jer kada se na|em me|u hiqadama kwiga, shvatimkoliko sam glup.“ Autorka bestselera „Grabqivica“ Sim-nonida Milojkovi} na ovogodi{wem Sajmu kwiga pred-stavila je kwigu „Qubav u doba kokaina“. Za wu je „Sajamkwiga jedna od najdugove~nijih manifestacija u Srbiji.Prilika da se publika upozna sa piscima, da se izdava~i ikwi`ari me|usobno pove`u; a sve u ciqu da kwige budu{to dostupnije, jer smo dokazano narod koji mnogo ~ita.“
„Bijelo dugme – [ta bi dao da si na mom mjestu“ Du{a-na Vesi}a, jeste biografija rok grupe koja se ~ita kao naj-uzbudqiviji roman. „Organizovani dolazak dece na Sajamkwiga, umesto odlazak na koncerte narodne muzike, za me-ne je fenomenalan. Kwige ne postoje dok ih ne proda{, akada ih kupuju deca, one dobijaju svoj `ivot“, isti~e Vesi}.Jelica Greganovi} je zakqu~ila: „Za mene je Sajam najlep-{ih nedequ dana u godini, kada kwige dobiju mesto koje za-slu`uju, a to je prvo mesto.“
Posledweg dana Sajma kwiga u Beogradu izvr{ena je iprimopredaja izme|u sada{we i naredne zamqe po~asnoggosta, koju je otvorio gradski sekretar za kulturu VladanVukosavqevi}. „O~ekujemo da }e Rusija, zemqa kulture iumetnosti, pokazati podjednako visok nivo svoga nastupa,a ~iwenica da su dve zemqe poput Kine i Rusije sukcesiv-no gosti pokazuje vibrantnost Srbije i wenu otvorenost zasaradwu sa svetom“, kazao je Vukosavqevi}. PredajomOtvorene kwige ambasadora Kine Li Man~anga ruskom ko-legi Aleksandru Vasiqevi~u ^epurinu 2. novembra u sali„Slobodan Seleni}“, zvani~no je zatvoren 59, a po~ele supripreme za jubilarni 60. Me|unarodni beogradski sajamkwiga. Dru`ewe sa piscima i dobrim kwigama ulep{a}ekompanije: Bambi, Nescafe, Schweppes, Don Don, Henkel iBioten.
Povodom proslave 37 godina postojawa i radaFKK “^a~ak” u utorak, 4. novembra, kada je naisti dan 1977. godine osnovan, u Domu kulture
otvorene su dve reprezentativne izlo`be. Prva “^a~ak i^a~ani 2014”, na kojoj su nagra|ene najuspe{nije foto-grafije (imena nagra|enih objavqena u pro{lom brojulista) i druga pod nazivom “Kolekcija majstora”, 10. sa-mostalna izlo`ba fotografija Vojislava Voja Pe{terca,koji je ove godine stekao visoko umetni~ko zvawe Majstorfotografije i Ekselencija Me|unarodne asocijacijeumetnika fotografije (MF FSS, EFIAP). O istorija-tu i uspesima ~a~anskog Foto kino kluba govorio je Zo-ran Milo{evi}, MF FSS, EFIAP, istakav{i da su“qubav, entuzijazam i posve}enost fotografiji uz velikoiskustvo u organizacionom, izlaga~kom i edukativnomsmislu, doprineli zna~ajnom ugledu koji ovaj Klub u`i-va u Srbiji, zahvaquju}i kojem mu je poverena organiza-cija velikih fotografskih manifestacija kakve su Repu-bli~ka izlo`ba fotografija 1980, “Jugoslovenski danifotografije” 1981, Dani fotografije u Srbiji ve} 13 go-dina, velike retropsektivne izlo`be Branibora Debeq-kovi}a i Dragoquba To{i}a u saradwi sa Umetni~komgalerijom “Nade`da Petrovi}”. Ova godina bila je po-sebno uspe{na za ~lanove doma}eg FKK kojima je Fotosavez Srbije dodelio visoka umetni~ka zvawa. Uz Voji-slava Pe{terca, Bojan Paji} i Du{an Sre}kovi} dobilisu zvawe F1 (fotograf prve klase), dok su na rang listinacionalnog Foto saveza po uspe{nosti, ~a~anski FKK
i Vojislav Pe{terac kao pojedinac, u pro{loj godinirangiran na visokom drugom mestu. Tom prilikom dode-qene su i zahvalnice ustanovama i pojedincima koji sugodinama podr`avali i afirmisali rad ovog Kluba, ame|u wima je i na{ list. Iste ve~eri u Klubu Doma kul-ture Slobodan Paji}, KM FSS, otvorio je 10. samostal-nu izlo`bu Voja Pe{terca, pro~itav{i wegovu bogatubiografiju ostvarenu u svetu umetni~ke fotografije, apovodom 50 godina bavqewa ovom vrstom umetnosti. Op-{irnije o ovoj izlo`bi u narednom broju “Glasa”.
Z. L. S.
IZLO@BA FOTO KINO KLUBA ^A^AK I VOJISLAVA PE[TERCA U DOMU KULTURE
GODINE USPEHA
USPE[NO ZAVR[EN 59. SAJAM KWIGA U BEOGRADU
KWIGE @IVOT ^INE LEP[IM I BOQIM
12 PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINELU^ANI
Uorganizaciji Eko-lo{kog dru{tva“Draga~evo” i Udru-
`ewa poqoprivrednikaDraga~eva iz Gu~e, grupapoqoprivrednika i stru~-waka iz Draga~eva, ^a~kai drugih krajeva Srbije,kao i Republike Srpske, ne-davno je posetila sto~arskefarme i izlo`be goveda uAustriji i Nema~koj. Ob-navqawe nekada{we dobresaradwe u oblasti govedar-stva, koju su 1973. godinezapo~eli Vladan Babi},Borisav Jovanovi} i Ze-mqoradni~ka zadruga‘’Vo}ar – Draga~evo’’ uKotra`i, kada su iz Bavar-ske uvezli vi{e od 2.000priplodnih junica i po-krenuli razvoj govedarstvau Draga~evu. - Bio je tako|eciq studijskog putovawa.
Sto~ari i stru~waci izSrbije su prvo posetiliBe~, gde su u`ivali u turi-sti~kim atrakcijama ovogagrada. U Berglandu, udaqe-nom stotinak kilometaraod Be~a, grupa je posetilanajve}e sto~arsko udru`e-we u Austriji Noe-Genetik- Savez udru`ewa odgajiva-~a simentalskih goveda Do-we Austrije, koje okupqa5.000 sto~ara. Na wihovimfarmama se nalazi oko85.000 umati~enih krava.Udru`ewe ima novu i mo-dernu izlo`benu halu, u ko-ju mo`e da stane 300 krava,500 teledi, gde se organizu-ju i aukcijske prodaje gove-da. Udru`ewe odgajiva~asvojim ~lanovima daje save-todavne usluge, prire|ujeizlo`be i aukcije i posre-duje ime|u sto~ara i kup-aca. Aukcije za prodaju te-ladi se odr`avaju svake dvenedeqe. Na dan posete srp-
skih sto~ara Berglandu, naaukciji je prodato 750 tela-di za tov po ceni 4,5 evrapo kilogramu `ive vage.
Austrijsko govedarstvoje predstavio magistarFranc [turmlehner izZAR - a, Centralne radnezajednice odgajiva~a govedaAustrije, koja je krovna or-ganizacija svih udru`ewaodgajiva~a goveda u Au-striji. ZAR se bavi zastu-pawem interesa organiza-cije, genetikom, selekci-jom, genetskom ocenom, is-tra`ivawima, {kolova-wem, marketingom, razme-nom informacija sa sused-nim dr`avama...
Svake druge godine or-ganizuje se Savezna izlo-`ba goveda Austrije, kojom
se govedarstvo Austrijepredstavqa svetu. Polovi-nu poqoprivredne proiz-vodwe Austrije ~ini sto-~arstvo, od ~ega 28 proce-
nata pripada govedarstvu(proizvodwa mleka i mesa).U Austriji ima oko 66 hi-qada govedarskih farmi ivi{e od dva miliona gove-da svih rasa i kategorija.Najzastupqenija je simen-talska rasa, posle we“braun svis”, a na tre}emmestu je “hol{tajn”. Prosekmle~nosti po grlu iznosi7.200 litara, pre svega kodsimentalske rase goveda,gde je genetika zna~ajno na-predovala preko. Mle~nostkrava se kontroli{e tokomcele godine, a odgajiva~isami snose tro{kove zdrav-stvene za{tite goveda, bezpomo}i dr`ave.
Austrija izvozi pri-plodna grla, meso i mleko.Dr`ava podsti~e izvoz ju-nica. Priplodna grla izAustrije se izvoze u vi{eod 30 dr`ava sveta, a najvi-{e u Al`ir i Italiju. Au-strija ima 16 hala za auk-cijsku prodaju grla, na ko-jima se junice plasiraju poceni od 1.500 do 1.800 evra.Velika pa`wa se poklawamladim odgajiva~ima gove-da i oni dobijaju pomo} oddr`ave i od Evropske unije.
Na kraju boravka u Au-striji, grupa iz Srbije jeposetila farmu mladog od-gajiva~a Karla Haslaueraiz Berglanda, koji gaji 50krava i 70 teladi simental-se rase. On obra|uje 50 hek-tara zemqe, na kojoj seje ku-kuruz, p{enicu, je~am i de-telinu. Zahvaquju}i izba-lansiranoj ishrani goveda,krave na Karlovoj farmi uproseku daju od 22 do 25 li-tara mleka dnevno.
Za srpske sto~are pod-jednako je bila impresivnai poseta Nema~koj. Sto~ar-ski centar Bajern Genetik uGrubu predstavio je Kri-{tof [reder. On je ista-kao da je Bajern Genetik je-dan od vode}ih sto~arskihcentara u Nema~koj, orga-nizovan na zadru`nomprincipu. Centar ima25.000 farmera (odgajiva~agoveda i sviwa), koji su ivlasnici zadruge, i vi{eod 200 zaposlenih stru~wa-ka i radnika. Simentalskarasa goveda je dominantna itrenutno u Centru gaje 600aktivnih priplodnih bi-kova i preciznom selekci-jom svake godine u sistem
uvode novih 120 grla. Godi-{we proizvedu vi{e od mi-lion doza semena za ve-{ta~ko osemewavawe gove-da, koja se prodaju po celomsvetu. Osim toga, prodaju ipriplodne junice simen-talske rase, sa veoma do-brim karakteristikama.
Zatim je usledila posetaInstitutu za sto~arstvoBavarske, koji se tako|enalazi u Grubu. Govore}i oradu ove presti`ne nema~-ke ustanove, dr BerhardLinc je istakao da Bavar-ska ima sedam pokrajina ida svaka od wih posedujesvoj poqoprivredni insti-tut i savetodavnu slu`bu,koje finansira Ministar-stvo poqoprivrede. U Ba-varskoj je govedarstvo va-`na privredna grana u ko-joj ima vi{e od 1,2 milionamuznih krava i 40.000 odga-jiva~a goveda, sa prosekomod 43 simentalska grla pofarmi. Tamo postoji i 15selekcionih udru`ewa, a 80odsto gajenih goveda pripa-daju simentalskoj rasi.
Nedaleko od Minhena, umestu Saurlah, srpski sto-~ari su posetili farmumladog odgajiva~a JozefaUkera, koji poseduje farmusa 120 muznih krava. Osimproizvodwom mleka, ovajmladi nema~ki sto~ar sebavi i tovom junadi. Pose-duje 70 hektara obradivogzemqi{ta i 30 hektara li-vada. Tokom 2010. godineizgradio je novu {talu zamuzne krave po najmoderni-jim standardima. Prose~namle~nost krava na wegovojfarmi je 9.500 litara po gr-lu, a od dr`ave godi{wedobija oko 28.000 evra sub-vencija.
V. S.
DRAGA^EVSKI I ^A^ANSKI STO^ARI POSETILI AUSTRIJU I NEMA^KU
Kako isti~u sto~ari draga~evskog i ~a~anskogkraja, osim savremenih sto~arskih farmi, po kojimase vidi da je sto~arstvo Nema~ke mnogo razvijenijenego u Srbiji, posebne utiske nose sa sedme Savezneizlo`be simentalca Nema~ke u Mizbahu, koju je or-ganizovalo Udru`ewa odgajiva~a goveda Dowe Ne-ma~ke, osnovano 1892. godine. Mizbah je mali, sa oko3.000 stanovnika, ali je od starih vremena simbolvrhunskog sto~arstva, pa otuda i poti~e odluka dacentralna izlo`ba nema~kog simentalca organizujeu tom mestu. Na izlo`bi je prikazano vi{e od 130elitnih grla nema~kog simentalca, u kategoriji mu-znih krava i junica, od kojih je izabrano po sedamnajboqih za aukcijsku prodaju.
Du{an Ivanovi}, potpredsednik IO Udru`ewapoqoprivrednika Draga~eva, isti~e da je studijskoputovawe u Austriju i Nema~ku opravdalo o~ekiva-wa srpskih sto~ara, jer je bilo veoma pou~no. O mo-dernim na~inima uzgoja goveda i najnaprednijim se-lekcionarskim centrima u ovoj oblasti, kao i do-stignu}ima u govedarstvu, govorili su im najemi-nentniji austrijski i nema~ki stru~waci. Ipak,najimpresivnije su bile savremene farme, koje moguposlu`iti kao dobar uzor svakom srpskom sto~aru,koji ima nameru da unapredi svoju proizvodwu, za-kqu~io je Ivanovi}.
POU^NO PUTOVAWE!
DOBRI PRIMERI SAVREMENESTO^ARSKE PROIZVODWE
PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINE 13LU^ANI
Kako stoji u saop-{tewu koje je sti-glo u redakciju
“^a~anskog glasa”, Pri-vremeni organ op{tineLu~ani odr`ao je u ~etvr-tak, 30. oktobra, svoju dru-gu sednicu u Lu~anima, nakojoj je razmatrao izve{tajo izvr{ewu buxeta za devetmeseci i doneo vi{e va-`nih odluka.
Ukupni prihodi i pri-mawa buxeta op{tine Lu-~ani u periodu od 1. janua-ra do 30. septembra iznose321.149.411, {to je mawe za191.833.752 dinara ili37,40 odsto u odnosu naplan. Projektovani priho-di i rashodi op{tinskogbuxeta za 2014. godinu iz-nose 683.977.550 dinara. U
odnosu na isti period2013. godine ostvareni sumawi prihodi i primawaza 82.280.522 dinara, {topredstavqa pad prihoda od20,4 procenta. Pad buxet-skih prihoda u posmatra-nom periodu je rezultatsmawewa gotovo svih jav-nih prihoda, kao i ostalihprihoda u iznosu od44.548.298 dinara. U ovojgodini su izostali priho-di po osnovu sponzorstva,kao i napla}enih komunal-nih usluga, zbog reorgani-zacije Javnog preduze}a.Prihodi od poreza na zara-de su mawi, jer je smawenastopa poreza na zarade sa12 na 10 procenata. Umawe-na je i naplata prihoda poosnovu prestanka rada pri-
vrednih dru{tava (IK Gu-~a).
U devetomese~nom peri-odu prihodi od zaradaostvareni su u iznosu od104.928.000, dok su sredstvaod nenamenskih transfera124.497.000, {to ukupno iz-nosi 229.425.000 dinara i~ini 71,44 odsto ukupnoostvarenih teku}ih priho-da buxeta op{tine.
Ukupni izvr{eni ras-hodi i izdaci u periodu ja-nuar - septembar iznose295.464.000 dinara i mawisu u odnosu na plan za 42,34odsto. U posmatranom pe-riodu najve}e u~e{}e uukupnim rashodima i izda-cima imaju: bruto zarade iplate buxetskih korisnika(organi op{tine, Op{tin-ska uprava, Pred{kolskaustanova, Javno preduze}e„Direkcija za izgradwu“,Centar za kulturu, Bibli-oteka, Turisti~ka organi-zacija, mesne zajednice Lu-~ani i Gu~a) u iznosu od67.900.000 dinara, sa 22,98procenata u~e{}a u ukup-
nim rashodima i izdacima,zatim donacije i transfe-ri ostalim nivoima vlasti- 37.569.000 dinara, sa 12,72odsto u~e{}a u ukupnim
rashodima i izdacima(rashodi za osnovno i sred-we obrazovawe, Centar zasocijalni rad, grad ^a~ak -za Istorijski arhiv), stal-ni tro{kovi u iznosu od37.344.000 dinara sa 12,64odsto u~e{}a u ukupnim
rashodima i izdacima,usluge po ugovoru u iznosuod 25.291.000 dinara, sau~e{}em od 8,56 odsto uukupnim rashodima i izda-cima.
Privremeni organ op-{tine Lu~ani nalo`io jeOdeqewu za finansije dahitno uradi rebalans buxe-ta za 2014. godinu.
Za predsednika Uprav-nog odbora Centra za kul-turu i sport op{tine Lu-~ani „Draga~evo“ Gu~aimenovan je Milivoje Do-lovi}, diplomirani eko-nomista iz Kotra`e, zapredsednika Nadzornog od-bora JP „Direkcija za iz-gradwu“ Lu~ani Rado{Blagojevi}, diplomiranima{inski in`ewer iz Lu-~ana, a za predsednikaNadzornog odbora JKP„Komunalac“ Lu~ani Slo-bodan Popovi}, profesoriz Gu~e. Za predsednika UOBiblioteke u Gu~i imeno-
van je Milomir Be{evi},pravnik iz Gora~i}a, doksu za ~lanove upravnih od-bora JP “Duboko” U`ice i“Rzav” Ariqe imenovanimr Milo{ Velanac i Mi-lorad Jev|ovi} iz Lu~ana.
PRIVREMENI ORGAN OP[TINE LU^ANI ODR@AO DRUGU SEDNICU
Predsednik Privremenog organa op{tine Lu~a-ni mr Slobodan Jolovi} doneo je naredbu, kojom jeobavezao direktore javnih preduze}a i predsednikesaveta mesnih zajednica da od naredne sedmice pusteu probni rad vodovodne mre`e, sa sistema vodosnab-devawa “Rzav”, na podru~ju mesnih zajednica Veles,Draga~ica, @ivica, Gu~a (selo), Negri{ori, Mar-kovica, Rtari i Tijawe.
Predsednik Privremenog organa moli gra|ane dasara|uju na terenu sa ovla{}enim radnicima op-{tinskih javnih preduze}a, kako ne bi do{lo do{tete na wihovim objektima.
NAREDBA DIREKTORIMA JAVNIH PREDUZE]A
Privremeni organop{tine Lu~anina svom tre}em za-
sedawu dao je saglasnostna program i plan odr`a-vawa puteva u zimskom pe-riodu Javnog preduze}a“Direkcija za izgradwu”i usvojio informaciju oaktivnostima JKP na una-pre|ewu komunalne higi-jene u narednom periodu,odr`avawu vodovodnemre`e i svim drugim po-slovima u okviru delatno-sti, koje bi trebalo rea-lizovati do kraja novem-bra.
Privremeni organ op-{tine Lu~ani doneo je no-vu odluku o utvr|ivawure`ima saobra}aja, kojomsu otkloweni propusti uglavnoj ulici u Gu~i, jerje na osnovu prethodne od-luke na polovini te sao-bra}ajnice stavqen znak ozabrani saobra}aja. Pre-ma novoj odluci, u UliciRepublike saobra}aj }ebiti zabrawen u perioduod 18 do 24 sata, ali }e sei daqe odvijati u jednomsmeru.
^lanovi Privremenogorgana su doneli i odlukuo radnom vremenu ugosti-teqskih objekata. Ugosti-teqi vi{e ne}e morati dapodnose zahteve Op{tin-skoj upravi, ukoliko ima-ju potrebe da produ`epropisano radno vreme,zbog organizovawe sve~a-nosti, svadbi i ro|enda-na, ve} }e to mo}i pod od-re|enim uslovima samo-stalno da odlu~e i rade dodva sata no}u. Ugostiteqi}e biti kontrolisani da
li po{tuju propise, da liremete mir gra|ana posle22 ~asa, i ukoliko to ~ine,bi}e sankcionisani. Doizmene je do{lo i kod rad-nog vremena tokom Draga-~evskog sabora truba~a.Umesto da se radno vremezavr{ava u dva, radi}e sedo tri sata nakon pono}i,jer je to, kako je objasniopredsednik Privremenogorgana Slobodan Jolovi},optimalno sa stanovi{tabezbednosti i komunalnehigijene.
Me|u zna~ajnijim tema-ma sednice Privremenogve}a je odluka o organiza-ciji Draga~evskog saboratruba~a, kojom je ova ma-nifestacija ponovo vra-}ena u nadle`nost lokal-ne samouprave. Sabor tru-ba~a je vra}en pod kontro-lu najvi{ih organa lo-kalne vlasti, pre svegaSkup{tine i Op{tinskogve}a. Odluka preciziraobaveze Op{tinske upra-ve, javnih preduze}a iustanova u organizacijitruba~ke smotre.
- Posebno {to bih iz-dvojio u ovom segmentu je~iwenica da se ovom odlu-kom o organizaciji Sabo-ra truba~a forsira nego-vawe truba~ke muzike,truba{tva i izvornog na-rodnog stvarala{tva, azabrawuje organizovawekoncerata narodne i za-
bavne muzike, kojima seova manifestacija komer-cijalizovala i udaqavalaod izvornosti, koja je ne-govana od wenog nastanka.Tako|e je predvi|eno da sena svakih pet godina orga-nizuje jubilarni Sabor utrajawu od sedam, za raz-liku od ostalih, koji }etrajati pet dana. Nijeprecizirano u kojoj }esedmici avgusta biti ter-min odr`avawa Sabora.Tu odluku smo prepustiliSaborskom odboru - rekaoje Jolovi}, isti~u}i da sudono{ewem ove odlukestvoreni dobri uslovi dase prihodi koji se ostva-ruju od izdavawa fudbal-skih igrali{ta tokom sa-borskih dana usmere nafinansirawe redovnihaktivnosti FK “Draga~e-vo”, umesto da se mesta da-ju bez ikakve naknade ne-kim qudima, koji novacstavqaju u privatne xepo-ve, {to se, ina~e, de{ava-lo.
^lanovi Privremenogve}a su razmatrali i in-formaciju o grejawu. Ka-ko je re~eno tom prili-kom, preduzete su neophod-ne mere kako bi se obezbe-dile dovoqne koli~ineenergenata za sve buxetskekorisnike - {kole, zdrav-stvo, obdani{ta...
V. S.
SA TRE]EG ZASEDAWA PRIVREMENOG ORGANA OP[TINE
NOVA ODLUKA O ORGANIZACIJI SABORA TRUBA^A
USVOJEN DEVETOMESE^NI IZVE[TAJ O IZVR[EWU BUXETA
OGLASI14 PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINE
Kontakt telefon 063 635 033
STARI GRAD AD OBILI]EVA BB IZDAJE
- Kancelarijski prostor razli~itihpovr{ina po povoqnim cenama (tel,adsl)
- Magacinski prostor u Obili}evoj uliciod 80 do 160 m2 (ima mernu grupu - indus-trijska struja) na samo 800m od centragrada
- Poslovno izlo`beni magacinskiprostor od 200m2 na odli~nojlokaciji 800m od centra grada (wc,tel, adsl)
STANOVI
P-20 m2, 13. sprat, CG, K. Milo{a, 17.000 EP-31 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, 21.000EP-30 m2, 3. sprat, CG, Avenija, 22.500 EP-32 m2, 5. sprat, CG, Balkanska, 23.500 EP-36 m2, 4. sprat, CG, Nemawina, 22.500 EP-43 m2, VP, TA, Alvaxinica, 21.000 EP-49 m2, 1. sprat, TA, kod H. Morave, 23.000 EP-49 m2, 4. sprat, CG, kod O[ “Dr. D.Mi{ovi}”, 25.000 EP-43 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, 31.000EP-63 m2, TA, Ov~ar Bawa, 18.500 EP-58 m2, CG, kej, 27.500 EP-41 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov, 36.000 EP-51 m2, PR, TA, centar, 39.000 EP-52 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, 37.000EP-57 m2, PR, CG, Avenija, 28.500 EP-67 m2, 12. sprat, CG, Kej, dupleks, 43.000 EP-68 m2, 1. sprat, CG, Kej, 45.000 EP-71 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica, 46.000 EP-76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska, 51.000 EP-82 m2, 4. sprat, CG, kod gradskog parka,62.000 EP-85 m2, 3. sprat, CG, S. Markovi}a, dupleks,36.000 EP-89 m2, 2. sprat, CG, Gvo`|ar, 50.000 EP-92 m2, 1. sprat, CG, Gvo`|ar, 60.000 EP-95 m2, 4. sprat, CG, Sin|eli}eva, dupleks,46.000 EP-95 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica, 75.000 E
KU]E
P-100 m2, 7 a, Vapa, 10.000 EP-60 m2, 15 a, Jezdina, 18.000 E
P-80 m2, 80 a, Prislonica, 20.000 EP-80 m2, 1.5 a, kod Vojnog odseka, prizemni deoku}e, 25.000 EP-129 m2, 1.5 a, kod ma{inske {kole, 26.000 EP-85 m2, 3.5 a, Atenica, kod {kole, 26.000 EP-90 m2, 11 a. Preqina, 36.000 EP-114 m2, 2 a, Amixina, 50.000 EP-78 m2, 5.23 a, {iri centar, 50.000 EP-90 m2, 3.8 a, Balkanska, 55.000 EP-66 m2, 4 a, kod bolnice, 45.000 EP-120 m2, 5 a, Qubi}, 50.000 EP-90 m2, Balkanska, 60.000 EP-80 m2, 2 a, centar, 60.000 EP-190 m2, 2.5 a, {iri centar, 70.000 E
IMAWA
50 m2, 1.14 ha, Zabla}e, 13.000 E40 m2, 3.2 ha, G. Miokovci, 16.000 E110 m2, 34 a, Loznica, 20.000 E70 m2, 50 a, G. Atenica, 21.000 E90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice, vi{e pom. objekata,28.000 E50 m2, 90 a, G. Gorevnica, 26.000 E70 m2, 60 a, Kuki}i, 35.000 E
VIKENDICE
48 m2, 1.5 a, Ov~ar Bawa, 9.000 E60 a, Kuki}i, 13.000 E8 a, Jelica, 5.500 E
IZDAVAWE
34 m2, name{tena garsowera, 100 E50 m2 {iri centar, dvosoban name{ten, TA,150 E
GARSOWERE23 m2, vp, 21500 eura, [iri centar30 m2, 3, lift, 21500 eura, Avenija26 m2, vp , 17000 eura, Qubi} kej22 m2 , 3, 15000 eura, CentarU ponudi jo{ 9 garsoweraJEDNOSOBNI STANOVI32 m2, 5, 22000 eura, [iri centar36 m2, 4 , 22500 eura , [iri centar37 m2, 5 , lift , 25000 eura, Qubi} kej41 m2 , 7, lift, 23500 eura, Qubi} kej29 m2, vp, 18000 eura, [iri centar50 m2, 5 , lift, 27000 eura, Vinara30 m2, 3, lift, 23000 eura, VinaraU ponudi jo{ 27 jednosobnih stanovaJEDNOIPOSOBNI STANOVI35 m2, 5, 24500 eura, [iri centar37 m2 nov, 4, lift, sa stvarima, 32000 eura, Avenija47 m2, vp, 28000 eura, Qubi} kej38 m2, 6, lift, 27000 eura, Qubi} kej50 m2 , 5, 23000 eura, Qubi} kej43 m2, 4 , lift , 32000 eura , AvlaxinicaU ponudi jo{ 18 jednoiposobnih stanova
DVOSOBNI STANOVI49 m2, 1, 25000 eura, Hotel Morava57 m2 , 14, lift, 20500 eura, Hotel Morava54 m2, 1, lift, 33000 eura, Hotel Morava33 m2, dvori{ni stan, 18000 eura, Centar54 m2, 2 , 36000 eura, Hotel Morava61 m2, 4, lift, 36000 eura, Hotel Morava53 m2, 7, lift, 33000 eura, Qubi} kej57 m2, 3, lift, 34000 eura, Qubi} kej52 m2, 3, 27500 eura, Qubi} kej58 m2, 6, lift, 29000 eura, Qubi} kej53 m2, 3, 36500 eura, Avenija49 m2 , 6, lift, 32000 eura, Nemawina57 m2, 1, 31500 eura, Nemawina45 m2 ,3, 23000 eura, Nemawina 53 m2 , vp, 30000 eura, Centar67 m2, 3, 51000 eura, Centar
61 m2, 3, 36600 eura, Centar64 m2, 1, 38000 eura, VinaraU ponudi jo{ 49 dvosobnih stanovaDVOIPOSOBNI STANOVI 64 m2, 12 , lift, 33000 eura, Hotel Morava53 m2 , 1 , 35000 eura, Hotel Morava67 m2, 3, lift, 44000 eura, Hotel Morava67 m2, 7, lift, 37000 eura, [iri centar 59 m2, 6, 26000 eura, [iri centar67 m2, 4, 39000 eura, [iri centar68 m2 , 4, 42000 eura, Centar68 m2, 1, 40000 eura, Centar 54 m2, 4, lift, 38000 eura, Qubi} kej79 m2, 4, 42000 eura, Qubi} kej67 m2, 2, 27000 eura, Avlaxinica U ponudi jo{ 19 dvoiposobnih stanovaTROSOBNI STANOVI78 m2, 3, 35000 eura, Hotel Morava75 m2, 5, 38000 eura, Hotel Morava80 m2, 1, 44000 eura, Qubi} kej69 m2, 5, lift, 37000 eura, Qubi} kej67 m2, 4, 30000 eura, Hotel Morava66 m2, 5, sa stvarima, 45000 eura, [iri centar75 m2, 2, nov, 52000 eura, [iri centar84 m2, 2, 42000 eura, AvenijaU ponudi jo{ 44 trosobna stana^ETVOROSOBNI STANOVI73 m2, 1, lift, 55000 eura, [iri centar12 0m2, 3, 74000 eura, Centar71 m2, 8, lift , 37000 eura, AvenijaU ponudi jo{ 7 ~etvorosobnih stanovaKU]E45 m2+15 ari , 4000 eura, Mili}evci69 m2+16,00 ari , 19000 eura, Jezdina10 0m2+8,30 ari, 20000 eura, Ri|age60 m2+6 ari, 15000 eura , Trbu{ani88 m2+4,10 ari, 35000 eura, Atenica
U ponudi na{e agencije velika ponuda ku}a, place-va, vikend ku}a i seoskih doma}instava.
U ponudi na{e agencije velikaponuda ku}a, placeva, vikend ku}ai seoskih doma}instava.PONUDU MO@ETE VIDETI NASAJTU www.gasonekretnine.com
KOMPLETNU AGENCIJSKUPONUDU MO@ETE VIDETI NASAJTU WEB NEKRETNINE.
AGENCIJI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNISTANOVI SVIH STRUKTURA.
060/434-2-190
Adresa: Obilieva 24 (kod Kule), telefoni: 032/346-541, 064/26-29-109,065/346-541-1, 063/453-043, e-mail: [email protected]
Agencija za bez-bednost saobra-}aja pokrenula jeinicijativu da
zajedno sa svim organimavlasti i nadle`nim insti-tucijama obele`i Svetskidan se}awa na `rtve sao-bra}ajnih nezgoda. Pozivje upu}en premijeru, mini-strima, op{tinskim igradskim vlastima, vladi-nim i nevladinim organi-zacijama, nau~nim i stru~-nim ustanovama... Prvi putu Srbiji je ovaj Dan obele-`en 16. novembra 2007. go-dine. - @elimo da na{im gra|a-nima skrenemo pa`wu nasaobra}ajne nezgode, wiho-ve posledice i tro{kove iprevashodno na to da onemogu biti spre~ene. Svet-ski dan se}awa na `rtve sa-obra}ajnih nezgoda je iprilika da nadle`ne in-stitucije i celokupnu dru-{tvenu zajednicu podseti-mo na odgovornost. Zna~aj-ni pomaci mogu}i su samozajedni~kim anga`ovawemdru{tva i informisawemgra|ana o zna~aju bezbedno-sti u saobra}aju. Nadamose da }emo se svi organizo-vati i poslati jasnu poru-ku da je Srbija spremna dana svim nivoima anga`uje,kada je re~ o bezbednosti u
saobra}aju - poru~uju nad-le`ni u ABS. Svetski dan se}awa na `r-tve saobra}ajnih nezgodaprva je obele`ila britan-ska organizacija “RoadPea-
ce” 1993. godine. Od tadaobele`avaju ga i druge or-ganizacije {irom sveta.Ujediwene nacije su 2005.usvojile rezoluciju u kojoj
su pozvale vlasti i nadle-`ne ustanove {irom plane-te da tre}u sedmicu u no-vembru posvete se}awu napoginule i povre|ene u sa-obra}ajnim nezgodama. Saobra}ajne nezgode de{a-vaju se svakodnevno. Iakosu ponekad neizbe`ne, umnogim slu~ajevima moglesu biti spre~ene. U su{ti-ni odgovor na pitawe kakoih spre~iti je jednostavan:po{tovati osnovna pravi-la pona{awa na putu, nekoristiti mobilni tele-fon tokom vo`we, vezivatisigurnosne pojaseve, ne se-dati za volan u alkoholi-sanom stawu...Najva`nije je prilagoditibrzinu uslovima na kolo-vozu. Pri pove}anoj brzi-ni voza~ gubi kontrolu nadvozilom i te`e ga zausta-vqa.
Naj~e{}i uzrok saobra}aj-nih nezgoda je qudska ne-marnost. U posledwe vremeupotreba mobilnih tele-fona sve ~e{}e izaziva ne-`eqene posledice u sao-bra}aju. ^ak i sa slu{ali-cama, koje osloba|aju ruke,
pa`wa voza~a je tokom raz-govora ometena.Kori{}ewe sigurnosnihpojaseva je propisano zako-nom. Ipak, povrede u nezgo-dama se de{avaju, jer seputnici i voza~i nisu ve-zali. Svima je dobro po-znato pravilo da za volanne bi trebalo sedati u al-koholisanom stawu. Ve}posle nekoliko ~a{ica,refleksne reakcije su uspo-rene, a pa`wa znatno sla-
bija. Uslovi vo`we su znatnoograni~eni no}u zbog sma-wene vidqivosti. Zato jepo`eqno uvek, ukoliko jeto mogu}e, izbegavati no}-nu vo`wu.Osim osnovnih saobra}aj-nih pravila, za bezbedansaobra}aj neophodni su is-pravni automobili. Iakoto zahteva znatna finan-sijska sredstva, `ivot jeneprocewiv. Z. J.
Prva saobra}ajna nezgoda u kojoj je bilo qudskih`rtava dogodila se u Wujorku 1899. godine, kada jeautomobil naleteo na ~oveka. Nekoliko godina ka-snije, 1902, vozilo koje se prebrzo kretalo udarilo jeu zapre`na kola u kojima su se vozila dva ~oveka. Je-dan je poginuo na licu mesta, dok je drugi te{ko po-vre|en. Od tada prvi put je u svetu uvedeno ograni~e-we brzine. Te 1902. nastao je i prvi semafor. Wegov izumiteq jeAfroamerikanac Garet Morgan.
SAOBRA]AJKA PODSTAKLAOGRANI^EWE BRZINE
15SAOBRA}AJPETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINE
POZIV AGENCIJE ZA BEZBEDNOST SAOBRA]AJA
SETIMO SE ZAJEDNO @RTAVASAOBRA]AJNIH NEZGODA
Svi voza~i koji se na-rednih dana online
u~lane u Auto moto savezSrbije dobijaju deset po-sto popusta za godi{wi su-per ~lanski paket. Redovnacena ovog paketa je dve hi-qade dinara i korisnici-ma omogu}ava besplatnepopravke i {lepovawe naputevima Srbije i Evrope.
Auto moto savez izdaje iosnovne ~lanske karte kojeko{taju 600 dinara.Osnovne ~lanske karte vo-za~ima obezbe|uju {lepo-vawe vozila u slu~aju kva-ra ili nezgode (do 40 kilo-metara), popravku vozilana putu, procenu vrednostivozila, pravne savete uoblasti saobra}aja.
AUTOMOTO SAVEZ SRBIJE
JEFTINIJE DO SUPER^LANSKOG PAKETA
marketing 032/342-276
16 PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINEDRU[TVO
IZ ALBUMA STARIH IVAWI^ANA
Na grobqu uB u k o v i c i ,kod Ivawi-ce, sa~uvan jespomenik sa
natpisom koji nas obave-{tava da na tom mestu po-~iva Petar Stefanovi},ro|en 1837, a preminuo1893. godine. Ruka ve{togmajstora je, po nalogu poro-dice, zabele`ila:
- PERO JE vi{e od 20.Godina bio predsednik svo-
je op{tine na ponos svojihsugra|ana. Tako|e i narod-ni poslanik za srez mora-vi~ki. Neprekidno je radio16. Godina neumorno za bo-qitak otaxbine i svih do-brotvornih zavoda za koje jeodlikovan po nekoliko pu-ta. Podpomagao je svakogakoji se god kod wega javio zapomo}, a osobito siromahei svoje srodnike. Neka mu jelaka zemqa i mir pepeluwegovom.
U nekim dokumentimaovaj Moravi~anin se pomi-we kao Petar Stevanovi},po drugima je wegovo prezi-me glasilo Stefanovi}.Ono {to je sigurno jeste daje bio mehanxija i trgovac urodnom selu, Bukovici, a upoliti~kom `ivotu Mora-vi~kog sreza - jedan odosniva~a Narodne radikal-ne stranke, kojoj je ostao ve-ran ~itavog `ivota.
@iveo je u vreme kada suu Srbiji, mladoj dr`avi na~elu sa dinastijom Obreno-vi}a, vi{estrana~je, demo-kratija i gra|anske slobodebile jo{ u povoju. Iakoudaqena od centara poli-ti~kih zbivawa, Ivawicaje bila ukqu~ena u sva pre-virawa, a Stevanovi} se ve-oma rano priklonio opozi-ciji i svoje uzore prona{aou narodnim tribunimaAdamu Bogosavqevi}u iRanku Tajsi}u.
U DRU[TVUDANI^I]AI PAN^I]A
U Narodnu skup{tinuSrbije prvi put je u{ao1874. godine, kao jedan od130 predstavnika naroda,me|u kojima su bile mnogepoznate i zaslu`ne li~no-sti, kao {to su \ura Dani-~i}, Josip Pan~i}, PavlePopovi}, Stojan Novako-vi} i Janko [afarik. Uistorijskim dokumentimasa~uvan je podatak da su se~lanovi Narodne skup{ti-ne sastali 8. novembra 1874.i da je svaki od wih glasaoza {est predlo`nika. Naj-vi{e glasova dobili su Jo-van Krsmanovi}, \oko To-puzovi}, Simo Nestorovi},Qubomir Kaqevi}, JevremGruji} i Mihailo Lazare-vi}. Ovaj je rezultat odmahprosle|en vladaru Srbije, aposle nepunih pola sata“~ita se Ukaz Svetloga kne-za Milana M. Obrenovi}a
IV, kojim za predsednikaovogodi{woj Narodnojskup{tini postavqa \or|aTopuzovi}a, a za podpred-sednika Jevrema Gruji}a”(iz kwige “Protokoli na-rodne skup{tine odr`ane uBeogradu 1874/5. godine).
MAWE PRAKTIKANA-TA, VI[E LEKARAI APOTEKARA
^ovek iz naroda, Petarnije imao smisla za praznepri~e i politi~ku demago-giju. Wegovi nastupi uSkup{tini bili su kratki,jasni i vezani za konkretneprobleme naroda Srbije iMoravi~kog sreza. Zajednosa Adamom Bogosavqevi}emtra`io je smawewe brojapraktikanata, odnosno bi-rokratskog aparata, a saposlanicima \or|em \o-rovi}em i Rankom Tajsi}zahtevao je da se “danak”pravednije razrezuje i da gapodjednako pla}aju i crkvei manastiri.
Znaju}i sa kakvim se sveekonomskim nevoqama suo-~ava narod Moravi~kogsreza, izlo`en velikim na-metima dr`ave i op{tine,posledicama ratova i ne-rodnih godina, predlo`ioje da se socijalno najugro-`eniji oslobode poreza,kao i porodice stradalih uratovima 1876 - 1878. Uka-zuju}i na va`nost prosvet-nog rada i niske plate u~i-teqa, kazao je: “Zaista tre-ba Narodna skup{tina daodredi ve}u sumu na povi-{ewe plata u~iteqa osnov-nih {kola, jer niko tolikone radi koliko oni. [ta }esiroma u~iteq da u~ini sa{est gro{a plate dnevno.”
Sa grupom poslanika sa-~inio je predlog da se u sva-koj okru`noj varo{i usta-novi realka sa ~etiri raz-reda. Umeo je da uo~i i opi-{e i te{ko stawe onda{wegzdravstva, uka`e na nedo-statak lekara, apotekara ibolnica i zahteva da seustanovi fond “radi obu~a-vawa mladi}a u lekarskimnaukama i snabdevawu sre-zova lekovima”. Predlagaoje, pored ostalog, da se uve-de red u napla}ivawe cari-ne i na srpsko - turskoj gra-nici podigne ve}i broj zi-danih karaula koje bi, o dr-`avnom tro{ku obezbe|iva-li stra`ari nezavisni odpolicije.
Dobro poznaju}i lokal-ne probleme, tra`io je da sena reci Moravici izgradimost, da se prose~e put odIvawice ka Ra{ki i urediPrili~ki Kiseqak.
Neke od Petrovih pred-loga stavqeni si “na mini-
starski sto”, drugi su mora-li da sa~ekaju novo vreme inove qude. Bilo kako bilo,Stevanovi} je izrastao unarodnog tribuna, a idejeradikala ( zalagali su se zalokalnu samoupravu, neza-visnost sudstva i slobodu{tampe, ali i za oslobo|e-we i ujediwewe “preostalihdelova srpstva”) su pustilekoren u Srbiji i postaleopasnost za dinastiju Obre-novi}a i napredwake, koji
su u tom periodu bili navlasti.
SVESRDNO SLU@IOSVOM NARODU
U opozicionoj {tampi jeobjavqeno da je 9. januara1882. godine u Ivawiciosnovan odbor Narodne ra-dikalne stranke, sa 51 ~la-nom. Strana~ki odboriosnivaju se narednih mese-ci i u drugim op{tinamaMoravi~kog sreza, a novo-
SE]AWE NA NARODNOG TRI
Poslanik Narodne skup{tine Srbije po-stao je 1874, izabran je i 1883. godine, akao ~ovek iz naroda, zalagao se za soci-jalnu pravdu i lak{i `ivot svojih zemqa-ka. Obezbedio je trajno mesto u kolektiv-nom se}awu `iteqa moravi~kog kraja, apreko potomaka uspostavio vezu sa mnogimfamilijama u Ivawici i van we.
Prijem Moravi~ana kod Dragi{e Cvetkovi}a, predsednika vlade Kraqevine Jugoslavije, Beograd
1939. Tre}i sleva je poslanik dr Bo`idar Spasovi}, unuk Petra Stevanovi}a, a peti - poslanik Ra-
domir Cvijovi}, za koga je bila udata Petrova unuka Olga Bojanovi}.
Kameni most na Moravici, izgra|en 1906. godine.Petar Stefanovi} (1837 - 1893)
Spomenik na grobqu u Bukovici
17DRU[TVOPETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINE
IVAWI^KE USTANOVE SPREMNO DO^EKALE GREJNU SEZONU UGOVORI O ZAPO[QAVAWUINVALIDNIH LICA
formirani odbor u[umama uputio je 1. aprilatelegram poslaniku Steva-novi}u u kome je pisalo:“Vi ste sa va{im radom ipravcem potpuno opravda-li dato vam poverewe na-rodno, jer wegova prava sve-sno i verno zastupate”.
Politi~ko raspolo`eweIvawi~ana do punog izra-`aja je do{lo 15. maja 1882.godine, na parlamentarnimizborima. Iako je policijadala sve od sebe da onemogu-
}i pobedu radikalskog kan-didata, od 130 poverenika(glasalo se posrednim pu-tem) 129 je dalo glas “za ~e-stitog Pera Stevanovi}a”.Da je Pero mogao sam sebeglasati, ne bi ni ovaj jedi-ni glas na stranu pao, ko-mentarisali su wegovi po-bornici.
Visoko mi{qewe o ovomradikalu imao je i Dragi-{a Lap~evi}, osniva~ Srp-ske socijaldemokratskestranke, poreklom U`i~a-
nin, koji je u kwizi “Iz mo-je postojbine” napisao da jePero iz Bukovice, kako gaje narod zvao, “sa svoje ~e-stitosti” bio poznat u ce-lom kraju.
- Miran i krotak u `i-votu, u ratu je bio nenadma-{iv ubojica, te je ratnimodli~jima bio po~astvovan~ak i od kneza Milana, ko-me wegovo opozicionarstvonije bilo u voqi. I dok je uratu bio tako odlu~an, umiru je bio pravi rab Bo-
`iji - pi{e Lap~evi} i do-daje da je li~no poznavaoStevanovi}a sve do wegovesmrti i da je ~ak, nehotice,“uhvatio”, wegovog ubicu.
TAJANSTVENA SMRTPERA IZ BUKOVICE
Bio je to, ka`e Lap~e-vi}, jedan propali tip kojije do{ao sa strane, “iz Bogte zna koje varo{i”, po{to
Moravi~ani i qudi iz kra-jeva “dokle je wegova ~esti-tost zra~ila” nisu hteli daposegnu “na wegov znameniti zna~ajen `ivot”.
Ubica je, tvrdi Lap~e-vi}, kasnije priznao zlo~ini oti{ao na robiju, a posleizlaska iz zatvora skloniose u Socijaldemokratskustranku.
Na spomeniku Petru
Stevanovi}u nema, me|u-tim, ni re~i o wegovom tra-gi~nom kraju. Pri~u o na-ru~enom politi~kom ubi-stvu ne mogu da potvrde nistari Ivawi~ani, koji supoznavali Petrove unuke iod wih slu{ali da im je de-da umro prirodnom smr}u.
U braku sa Borikom, Pe-tar Stevanovi} je imao trik}erke. Persa se udala zaivawi~kog hotelijera Do-brosava Spasovi}a, a wi-hov sin Bo`idar bio je ~u-veni lekar u moravi~komkraju. Danica je postala su-pruga Jovana Bojanovi}a,kafexije na Bukovici, imajka desetoro dece - Iko-nije, Luke, Milosava, Dra-goquba, Dobrivoja, Darin-ke, Stane, Dobrile, Ru`icei Vuka{ina. Jovanka je, ubraku se Aleksom Milosa-vqevi}em iz Kotra`e, izro-dila Mi{a, Branu i Olgu.Tako je Petar Stevanovi},narodni tribun neizmernozaslu`an za razvoj demokra-tije i gra|anskih sloboda uSrbiji, obezbedio sebi ibiolo{ko trajawe, kroz ge-neracije koje su dolazileposle wega.
Emilija Vi{wi}
IZ ALBUMA STARIH IVAWI^ANA
BUNA PETRA STEVANOVI]A
Carinarnica na Javoru postojala je do 1912.
Ven~awe Petrove unuka Ru`ice Bojanovi} i Mihaila Dovijani}a,
Ivawica 1931.
Grejna sezona zvani~no je po~ela 15.oktobra. U ve}ini ovda{wih
{kola i vrti}a, otvorena je i ranije.Mali{anima i |acima nije hladno, aprema najavama rukovodilaca ovihobrazovnih ustanova ne}e biti ni dokraja sezone. Me|utim, postavqa sepitawe, ho}e li ovda{wa zdravstvenaustanova imati dovoqno goriva, jertrenutno koristi pro{logodi{werezerve.U Domu zdravqa i bolnici ima rezer-vi lo` uqa od pro{le godine, koje sudovoqne za desetak dana. Stoga se or-dinacije u obe smene greju po dva sata,dok se za dodatno grejawe koriste gre-jalice. Bolnica se zagreva non-stop,dawu iz kotlarnice, a no}u na struju.Da u narednom periodu ne bi biloproblema, hitno treba nabaviti do-datne koli~ine lo` uqa.Roditeqi ~ija su deca sme{tena uobjektima ovda{we Pred{kolskeustanove, ne treba da brinu da li }ewihovim mali{anima biti hladno.Grejna sezona po~ela je na vreme i to-plo je u sva tri objekta.„U sva tri objekta na vreme smo obez-bedili ogrevni materijal. U \ur|ev-ku – lo` uqe, a u Zvon~ici i na Buko-vici – drva. Grejna sezona je po~ela navreme. Zbog male dece smo po~eli i ra-nije da lo`imo. U svim objektima jetoplo. Na Bukovici je bilo malihproblema, ali su oni otkloweni, pa jesada sve u redu“, obja{wava direk-
torka Vesna Nikoli}.U celodnevnom i poludnevnom borav-ku u vrti}ima nalazi se oko 550 mali-{ana, a nema problema ni sa decom uodeqewima vrti}a pri {kolama -ukupno ih je 13, od kojih dva u grad-skim i 11 u seoskim {kolama.U O[ „Milinko Ku{i}“ grejna sezo-na je po~ela 30. septembra, a 600 meta-ra drva bi}e dovoqno za celu {kolskugodinu, poru~uje direktor Stevan Da-vidovi}.Da ni Gimnazija, koja sa ovom {kolomima zajedni~ki kotao, ne}e kuburitisa ogrevnim drvetom, potr|uje direk-tor Du{ko Parezanovi}. Za ovu usta-novu obezbe|eno je 200 kubnih metara,{to je, imaju}i u vidu mawu povr{i-nu koja se greje, dovoqno za ovu sezonu.Imamo dovoqno i nafte i para za gre-jawe, tvrdi i direktor Tehni~ke {ko-
le Bo{ko Mojsilovi}. Napomiwu}ida su preduhitrili zvani~ni po~etakgrejne sezone, i wegov kolega iz O[„Kirilo Savi}”, Dragoqub Jankovi}ka`e da ne brinu, jer imaju dovoqnoogreva. Dodaje i da }e poslu{ati pre-poruku op{tinskog rukovodstva i in-tenzivnije zagrevati sportsku halu.Ivawi~anima koji imaju nameru jese-nas i zimus da povremeno pogledajune{to sa repertoara Doma kulture,ne}e biti hladno ni u velikoj sali,zahvaquju}i, pre par godina uvedenomplafonskom grejawu. Me|utim, kadase temperatura zna~ajnije spusti is-pod nule, ono ne}e biti dovoqno. Si-tuacija u “plavoj sali” je druga~ija,pa onima koji ovde budu pratili kul-turne i druge doga|aje, ne}e bitihladno, ka`e direktor ove ustanoveMilan Kruni}.
Uokviru obele`avawa Ne-deqe solidarnosti, u Sa-
li Skup{tine op{tine Iva-wica sve~ano su dodeqeniugovori o zapo{qavawu 15osoba sa invaliditetom. Na-cionalna slu`ba za zapo-{qavawe finansirala je an-ga`ovawe osam osoba na po-slovima u Dru{tvu za cere-bralnu i de~iju paralizu, isedmoro u ovda{wem Crve-nom krstu, i to na period odpet meseci. U Dru{tvu za ce-rebralnu i de~iju paralizubi}e anga`ovani na admini-strativnim i kurirskim po-slovima, ka`e predsednicaDru{tva Svetlana Glavini}.- Lica koja su potpisala ugo-vore radi}e u na{oj kancela-riji na poslovima fotokopi-rawa, unosa podataka vezanihza socijalne usluge i drugimadministrativnim poslovi-ma. Deo zaposlenih }emo an-ga`ovati u radionici za oku-paciono radnu terapiju
„Sun~ev zrak“ - obja{wavaGlavini}ka.U ivawi~kom Crvenom krstuve}ina wih radila je i rani-je, rekla je sekretar ovda-{weg Crvenog krsta AnkicaMojsilovi}:- Oni su ranije radili kaovolonteri, a sada }e biti an-ga`ovani na raznovrsnim po-slovima, u zavisnosti od wi-hovih sposobnosti. To su ad-ministrativni, kurirski iterenski poslovi, kao {to suobilazak starih lica u seli-ma, distribucija prehrambe-nih i higijenskih paketa,prijem i pakovawe robe...Vrednost ovog projekta je 1,5miliona dinara. Za novoza-poslena lica predvi|ena je idesetodnevna obuka za rad nara~unaru, jer je predvi|enoda nekoliko wih radi na uno-su podataka iz oblasti soci-jalne za{tite, davala{tvakrvi i volonterskog rada.
BOLNICI POTREBNE DODATNEKOLI^INE GORIVA
POSAO I ZA BIV[EVOLONTERE
18 PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINEGORWI MILANOVAC
Na posledwoj sednici Op-{tinskog ve}a u GorwemMilanovcu usvojene su
jednoglasno sve ta~ke dnevnog re-da. Rasprava je bila konstruktiv-na, a najve}u pa`wu ve}nika pri-vukle su najva`nije ta~ke dnevnogreda - razmatrawe izvr{ewa ovo-godi{weg buxeta u prvih devetmeseci i nacrta buxeta za nared-nu godinu, dodela pomo}i poqo-privrednicima, kojima su zemqi-{te i ekonomski objekti o{te}e-ni u poplavama i informacije opripremama za obele`avawe ve-likog jubileja dva veka od podi-zawa Drugog srpskog ustanka uTakovu.
Ve}nici gorwomilanova~keop{tine su najpre usvojili izve-{taj o izvr{ewu buxeta. Gorwo-milanova~ka op{tinska kasa se uprvih devet meseci 2014. godinebr`e punila nego praznila. Utom periodu, planirani prihodisu realizovani 77,54, a rashodi46 odsto u odnosu na planirane.Ovogodi{wa praksa dobrogupravqawa op{tinskom kasom,po svemu sude}i, bi}e nastavqenai u narednoj godini. Predlog na-crta buxeta za 2015. godinu je do-bio jednoglasnu podr{ku ~lano-va Ve}a. Planirani prihodi op-
{tinskog buxeta iznose milijar-du i 187 miliona dinara, a rasho-di milijardu i 412 miliona di-nara.
Prema re~ima predsednika op-{tine Milisava Mirkovi}a, is-po{tovani su svi rokovi za utvr-|ivawe predloga nacrta buxeta.Nadle`na odeqewa Op{tinskeuprave radila su predlog nacrtabuxeta vi{e od tri meseca, apredlozi javnih preduze}a i usta-nova su stigli blagovremeno.Ostaje samo da se o predlogu bu-xeta izjasne i odbornici na pr-voj narednoj sednici Skup{tineop{tine, koja }e biti odr`anapo~etkom decembra.
Radovin Veselinovi} iz Pra-wana je konstatovao da je nedo-voqno sredstava izdvojeno za me-sne zajednice, posebno na seoskompodru~ju. Predsednik op{tineMirkovi} je nabrojao dosada-{wa ulagawa na seoskom podru~-ju, i to nezavisno od sredstavakoja su ve} opredeqena mesnim za-jednicama, i time demantovaotvrdwe ve}nika Veselinovi}a.On je istakao da se selima dodat-no poma`e kroz izdvajawa za po-qoprivredu (20 miliona dinara),prevoz putnika i u~enika, grad-wu vodovoda, lokalnih puteva,
crkava, {kola, sportskih i dru-gih objekata, pa otuda vi{e raz-loga za nezadovoqstvo imajugradske, nego seoske mesne zjedni-ce. Predsednikovo izlagawe po-dr`ao je i ve}nik Desimir Jova-novi}, koji je naveo da je trenut-no u mnogo lo{ijem stawu infra-struktura u gradu, nego seoska.On je izneo mi{qewe da je pro-jekcija buxeta dobra i da se, u za-visnosti od potrebe, rebalansomuvek mogu obezbediti i dodatnasredstva. On je, tako|e, naveo dase na gradskom podru~ju ubirajuporez na imovinu i sredstva odizdavawa gra|evinskih dozvola,
a taj novac se iz buxeta raspore-|uje i selu i gradu.
Ve}nici su usvojili i pro-gram raspodele pomo}i poqopri-vrednicima, ~ija su zemqi{ta iekonomski objekti o{te}eni upoplavama. Sredstva su obezbe|e-na od donacija privrednika istranih bratskih op{tina i izop{tinskog buxeta. Za o{te}enihektar zemqi{ta vlasnici }e do-biti po 20 hiqada dinara, za po-ru{eni plastenik pet, a uni{te-nu ba{tu ~etiri hiqade dinara.
Ina~e, ve}nici su prihvatilii predlog da se 40 miliona dina-ra, od nadoknade za kori{}ewe
mineralnih sirovina na terito-riji op{tine Gorwi Milanovac,raspodeli za izgradwu vodovod-nog sistema ka Rudniku, a mawideo za izradu projektne dokumen-tacije za gru`anski i prawanskivodovod, kao i sanaciju i asfal-tirawe nekategorisanih puteva.^lanovi ve}a su usvojili i pred-log programa kori{}ewa sred-stava iz Fonda za za{titu `i-votne sredine, koja iznose 12 mi-liona dinara. Prihva}en je ipredlog raspodele sredstava odnapla}enih kazni za saobra}ajneprekr{aje.
^lanovi ve}a su dobili iscr-pan izve{taj na~elnika Op{tin-ske uprave Gorice Petrovi} opripremama za obele`avawe dvaveka od podizawa Drugog srpskogustanka. Govorila je o ure|ewuznamenitog mesta u Takovu i dru-gih kulturno-istorijskih desti-nacija i objekata, uz napomenu dase navedene investicije finansi-raju dobrim delom iz op{tinskogbuxeta, ali i republi~kim sred-stvima.
Ve}nici su dobili obave{te-we da je za novog linijskog prevo-znika izabrana gorwomilanova~-ka firma “Konvoj travel”.
^lanovi Op{tinskog{taba za vanrednesituacije Gorweg
Milanovca su na sednici,koja je odr`ana u utorak, 4.novembra, usvojili pred-log programa zimskog odr-`avawa gradskih i pri-gradskih ulica i lokalnihputnih pravaca na seoskompodru~ju po prioritetima.Izve{taje o obavqenimpripremama za zimsko odr-`avawe saobra}ajnica ura-dile su stru~ne slu`be JPza puteve op{tine GorwiMilanovac, JP za izgrad-wu i PZP „Beograd“, punktna Rudniku. Izrada pro-grama za zimsko odr`avaweputeva je obavezna i za JKP“Gorwi Milanovac”,zdravstvene ustanove - Domzdravqa i apoteke na teri-toriji op{tine, Centar zasocijalni rad, OO Crvenogkrsta, savete mesnih zajed-nica i poverenike civilneza{tite na teritoriji Op-{tine, privredno dru{tvo“Rudnik” i flotacija„Rudnik“, uz redovnu sa-radwa sa slu`bama Poli-cijske stanice i Podru~nevatrogasno-spasila~ke je-dinice u Gorwem Mila-novcu.
Nakon usvajawa izve-{taja, komandant Op{tin-skog {taba za vanredne si-tuacije predsednik op{ti-ne Milisav Mirkovi}skrenuo je pa`wu svim ~la-
novima [taba da ono {topi{e u izve{tajima morada bude ta~no i da bi tre-balo jo{ jednom proveritisve navedeno, kako bi izve-{taji, koji se {aqu Okru-`nom i Republi~kom {ta-bu odslikavali realnu si-tuaciju o spremnosti zavanrendne situacije nagorwomilanova~kom pod-ru~ju.
Kako je re~eno na sedni-ci [taba, u slu~aju potre-be bi}e dodatno anga`ova-na sva raspolo`iva te{kamehanizacija sa teritorijeOp{tine, qudstvo, kao iraspolo`iva mehanizacijaVojske Srbije i Garnizona
u Gorwem Milanovcu. Op-{tinski {tab za vanrednesituacije nalo`io je svimop{tinskim javnim slu-`bama i ustanovama da uokviru svoje redovne nad-le`nosti preduzmu sve me-re za nesmetano funkcio-nisawe u zimskim uslovi-ma. Obaveza Odeqewa zadru{tvene delatnosti je dauputi dopis svim {kolamai pred{kolskim ustanova-ma na ~itavoj teritorijida izvr{e pripreme za ne-smetano funkcionisawe uzimskim uslovima (greja-we, ~i{}ewe snega, odr`a-vawe prilaza i dvori{ta{kola, ~i{}ewe krovnih
konstrukcija od snega i le-da, odr`avawe vodovodne,elektro i gasne instalaci-je, rasvete i sli~no). JKP“Gorwi Milanovac” je uobavezi da preventivnopreduzme mere za odr`ava-we visoke brane u GorwimBawanima, i obezbedi de-`urstva za predstoje}izimski period.
Tako|e, [tab je obave-zao a.d. Rudnik i flotaciju„Rudnik“ da kontinuiranovr{e odr`avawe i osma-trawe visoke brane broj 9
“Rudnik”. „Elektrodistri-bucija” i „Telekom“ napodru~ju op{tine GorwiMilanovac su u obavezi dapreduzmu sve preventivnemere za nesmetano snabde-vawe strujom i pru`awe te-lekomunikacionih uslugastanovni{tvu u predstoje-}em zimskom periodu.
[tab je prihvatio i in-formaciju o formirawu je-dinica civilne za{titeop{te namene na teritorjiop{tine Gorwi Milano-vac, kao i odluku koja se
odnosi na organizaciju ifunkcionisawe civilneza{tite i u uslovima rat-nog i vanrednog stawa.
U buxetu op{tine za na-rednu godinu su planiranafinansijska sredstva, u vi-sini od dva miliona dina-ra, za potrebe za{tite ispasavawa na teritorijiop{tine Gorwi Milano-vac. U narednoj godini bi-}e organizovana obukapripadnika Op{tinskog{taba za vanredne situaci-je, kao i wihovo opremawe.
ODR@ANA SEDNICA OP[TINSKOG VE]A
Posao prevoza putnika na podru~ju op{tine Gorwi Milanovac ubudu}e }e oba-vqati preduze}e “Konvoj travel”. Posle gotovo pet decenija, Op{tina se oprede-
lila za drugog prevoznika, jer je “Autoprevoz” Gorwi Milanovac pre par meseci tra-`io da se ugovor preispita, a na ponovqeni konkurs se nije javio.
Predsednik op{tine Gorwi Milanovac je potpisao ugovor, kojim se posao prevo-za putnika na lokalu poverava preduze}u „Konvoj travel“, koje, ina~e, od po~etka{kolske godine prevozi i |ake.
Povodom potpisivawa ugovora, Mladen Ne{kovi} je, u ime „Konvoj Travela“, iz-razio zahvalnost na poverenom poslu prevoza u~enika i putnika. Predsednik Mirko-vi} je ~estitao novom prevozniku na dobijenom poslu, ali je ujedno i zahvalio dugogo-di{wem prevozniku „Autoprevozu“ na dobroj dosada{woj saradwi, po`elev{i im brzposlovni oporavak. Ina~e, “Autoprevoz” Gorwi Milanovac je bio jedini prevoznik|aka i putnika na podru~ju Gorweg Mialnovca punih pet decenija. Pre par meseci jezatra`io preispitivawe ugovornih odnosa, a nakon toga odustao od ovog posla.
PRIHVA]EN PREDLOG NACRTABUXETA ZA 2015. GODINU
SA SEDNICE OP[TINSKOG [TABA ZA VANREDNE SITUACIJE
VEST
„KONVOJ TRAVEL“ NOVI PREVOZNIK PUTNIKA
USVOJEN PREDLOG PROGRAMA ZIMSKOG ODR@AVAWA SAOBRA]AJNICA
PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINE 19GORWI MILANOVAC
Ubrzo po~iwe raspo-dela pomo}i o{te-}enima u majskim
poplavama zahvaquju}i do-natorskim sredstvima gor-womilanova~ke privrede,gra|ana, stranih op{tinai buxetskim sredestvima.
- Poqoprivrednici isvi Gorwomilanov~ani,~ija su zemqi{ta i eko-nomski objekti o{te}eni upoplavama mogu u nared-nim danima o~ekivati nov-~anu pomo} op{tine Gor-wi Milanovac zahvaquju-}i izdvojenim buxetskimsredstvima, donacijamagorwomilanova~ke pri-vrede i gra|anstva, kao ideviznim sredstvima stra-nih bratimqenih op{tina- istakao je predsednik op-{tine Milisav Mirko-vi}, obja{wavaju}i da sena raspodelu ovih sredsta-
va ~ekalo zbog realizacijerepubli~ke pomo}i u obno-vi o{te}enih i uru{enihprvenstveno stambenihobjekata, odnosno privo|e-wa kraju upravnih postu-paka, koji su po republi~-kim uputstvima poverenigorwomilanova~koj Op-{tinskoj upravi.
- Prilikom realizacijeovih poslova, izuzetno sunam bili korisni razgovo-ri sa o{te}enim stanovni-{tvom, jer smo uvideli daje qudima od vitalnog zna-~aja obnova poqoprivred-nog zemqi{ta i pomo}nihzgrada, {tala, sala{a,obora za stoku, plasteni-ka... Naravno, va`no je bi-lo obnoviti i stambeneobjekte iz republi~kogprograma, ali ni{ta mawenisu va`na ni ova ekonom-ska dobra, koja qudima, po-
sebno na selu, predstavqa-ju izvor egzistencije, takoda smo na posledwoj sedni-ci Op{tinskog ve}a jedno-glasno usvojili Programraspodele pomo}i za doma-}instva u kojima su o{te-}ewa od poplava pretrpelazemqi{ta, odnosno eko-nomski objekti. Za te name-ne obezbe|eno je 20.700.000dinara - rekao je predsed-nik op{tine Mirkovi}.
Da podsetimo, zahvaqu-ju}i gorwomilanova~kojprivredi i preduzetncima,gra|anima pojedincima,udru`ewima, sportskimdru{tvima, op{tinskimogranima, koncertima, ak-cijama mladih i drugihbrojnih humanih qudi, ko-ji su izdvojili sredstva uskladu sa svojim mogu}no-stima, na namenskom op-{tinskom ra~unu priku-
pqeno je 8.719.700 dinara.Sredstva su donirale ibratimqene op{tine izNorv{ke i Slovenije, uukupnom iznosu 14.567evra. Za pomo} ugro`enimaod poplava iz op{tinskogbuxeta je izdvojeno oko 13
miliona dinara. Visina nadoknade {tete
odre|ena je prostom ra~u-nicom. Raspolo`iva sred-stva, u ukupnom iznosu od20.700.000 dinara, podeqe-na su u zavisnosti od veli-~ine o{te}enih parcela,
pa }e za o{te}eni hektarimawa vlasnici dobiti po20 hiqada dinara, odnosnoza poru{eni plastenikpet, a uni{tenu ba{tu ~e-tiri hiqade dinara. Pre-ma podacima sa terena,{teta je konstatovana na750 hektara, a iz ovog pro-grama pomo}i bi}e izuzetelivade.
U programu su navedeniminimalni kriterijumi,koje bi trebalo ispunitikako bi se pomo} dobila, are{ewa o pomo}i donosi}eOp{tinsko ve}e i to napredlog novoformiranekomisije. Nakon toga, bi}ezakqu~eni pojedina~niugovori o dodeli sredsta-va. Potencijalni korisni-ci pomo}i ne moraju dapodnose posebne zahteve,jer se uva`avaju do sadaprijavqene {tete.
Zahvaquju}i projektu“Obnova doma}instvai biznisa od posledi-
ca poplava u Srbiji “- RE-
HAB, koji realizuje me|u-narodna organizacija„Mercy Corps“ u saradwi saudru`ewem „Hleb `ivota“i Agroinvest bankom, a fi-nansira USAID/OFDA iECHO (Odeqewe Evropskekomisije za humanitarnu isocijalnu pomo}), u op{ti-ni Gorwi Milanovac do-deqena je kratkoro~na po-mo} ugro`enim doma}in-stvima. Za devet porodicaobezbe|ena su sredstva zakupovinu bele tehnike.Svako doma}instvo je do-bilo po 28.500 dinara. Zaoporavak od posledica ele-mentarnih nepogoda u po-qoprivredi, po 65.000 do-bilo je osam doma}instava,a za ~etiri korisnika
obezbe|eno je po 130.000 di-nara.
Pozdravqaju}i prisut-ne, zamenik predsednikaop{tine Miroslav Milo-vanovi} je istakao da susredstva, koja su obezbe|e-na kroz projekat REHAB,itekako zna~ajna za ugro-`ene od poplava, jer }e im
pomo}i da bar delimi~nonadomeste nastale {tete.Zahvalio je humanitarnojorganizaciji na pomo}i ipohvalio sve humanitarneaktivnosti, koje se trenut-no organizuju u ciqu sana-cije posledica poplava.Milovanovi} je istakao dasu predstavnici lokalne
samouprave sa zadovoq-stvom pomogli realizacijuprograma REHAB deqewemneophodnih upitnika, do-stavqawem potrebnih spi-skova mesnih zajednica iobilaskom terena, dok sukategorizaciju i uslovedobijawa pomo}i odredilisami donatori.
Ugovore o kratkoro~nojnov~anoj pomo}i potpisaoje 21 korisnik. Potpisni-ci ugovora naj~e{}e su seopredeqivali za kupovinudoma}ih `ivotiwa, sto~nuhranu, gra|evinski materi-jal za sanaciju pomo}nihobjekata, materijal za pla-stenike i sli~no. Korisni-ci pomo}i dobili su i kar-ticu Unikredit banke, anovac koji se nalazi na ra-~unu mogu upotrebiti samoza kupovinu materijalnih
dobara za koja su se oprede-lili u ugovoru, jer }e na-kon dve nedeqe biti oba-vqena kontrola da li suodobrena sredstva namen-ski utro{ili.
Pored op{tine GorwiMilanovac projekat „RE-
HAB“ se realizuje i uObrenovcu, Ubu, Koceqe-vi, [apcu, Krupwu, Lo-znici, Malom Zvorniku,Quboviji, Trsteniku, ^a~-ku, Varvarinu, Jagodini iQigu.
Aktivisti Kancelarije za mladeposetili su Gimnaziju „Takov-
ski ustanak“ i na neposredan na~ingorwomilanova~kim gimnazijalcimapredstavili svoje aktivnosti i pla-nove za budu}e akcije. U~enici suimali priliku da postavqaju pita-wa, daju predloge i ideje aktivistimaKancelarije za mlade. Predlo`eneaktivnosti }e biti razmotrene i uskladu sa mogu}nostima sprovedene.U~enici Gimnazije su podr`ali radKancelarije i ispoqili `equ za sa-radwom, {to i jeste bio osnovni ciqovog susreta.
AKTIVISTI KANCELARIJE ZA MLADE POSETILI GIMNAZIJU
KORISNE IDEJE ZA NOVE AKCIJE!
USKORO NOVA TRAN[A POMO]I ZA UGRO@ENA DOMA]INSTVA
ZA OBNOVU ZEMQI[TA I EKONOMSKIHOBJEKATA 20,7 MILIONA DINARA
ZAHVAQUJU]I „REHAB” PROJEKTU OBEZBE\ENA DODATNA SREDSTVA ZA SANACIJU POSLEDICA POPLAVA
KRATKORO^NA POMO] ZA UGRO@ENA DOMA]INSTVA
Povodom anga`ovawa i doprinosa na poqu rea-lizacije projekata iz oblasti za{tite `ivot-
ne sredine, a sve u ciqu edukacije dece i unapre|ewa`ivotne okoline, Ekolo{ka kancelarija gorwomila-nova~ke Op{tinske uprave nagra|ena je zahvalnicomosnovne {kole ’Mom~ilo Nastasijevi}’’. Predstav-nici Op{tinske ekolo{ke kancelarije su stalni ~la-novi Eko odbora osnovne {kole „Mom~ilo Nastasije-vi}“.
Aktivnosti iz oblasti za{tite `ivotne sredine serealizuju prema programu i planu rada Ekolo{ke{kole, koji se donosi svake godine. ^lanovi Eko od-bora usvajaju planovi i pru`aju prakti~nu pomo} urealizaciji svakog projekta.
U ciqu efikasnijeg delovawa, ~lanovi Eko odborapovezuju {kole i ostvaruju saradwu sa predstavnici-ma lokalne samouprave.
Ina~e, Odsek za poslove ekolo{ke kancelarijeformiran je 2004. godine kao zajedni~ki projekatNorve{ke komune Vefsn i op{tine Gorwi Milano-vac. Zahvaliv{i se na dobijenom priznawu, koordina-tori Kancelarije su poru~ili da su spremni da u na-rednom periodu jo{ uspe{nije sara|uju sa {kolama nateritoriji Op{tine.
EKOLO[KA KANCELARIJA DOBILA ZAHVALNICU O[ „MOM^ILO NASTASIJEVI]”
SPREMNI ZANOVE IZAZOVE
20 PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINEOGLASI
Na osnovu Odluke o uslovima i na~inu kori{}ewa podsticajnih sredstava u poqo-privredi u 2014. godini ("Sl. list grada ^a~ka", br. 5/14, 15/14),
KOMISIJA ZA DODELU PODSTICAJNIH SREDSTAVA U POQOPRIVREDI
raspisuje: KONKURS
za dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi u 2014. godini na teritoriji grada^a~ka
Sredstva za podsticawe razvoja poqoprivrede su direktna i bespovratna i koriste seza:
- finansijsku podr{ku poqoprivrednim proizvo|a~ima u pokretawu, obnavqawu iunapre|ewu poqoprivredne proizvodwe u ciqu osavremenavawa tehnologije proizvod-we poqoprivrednih proizvo|a~a i prilago|avawe standarda i kvaliteta tr`i{tu EU;
I
Pravo na finansijsku podr{ku imaju poqoprivredni proizvo|a~i i ~lanoviwihovog doma}instva koji se bave poqoprivrednom proizvodwom pod uslovom da:
- je poqoprivredno gazdinstvo upisano u Registar poqoprivrednih gazdinstava saaktivnim statusom u skladu sa Pravilnikom o na~inu i uslovima upisa i vo|ewaRegistra poqoprivrednih gazdinstava;
- su nosioci ili ~lanovi poqoprivrednog gazdinstva sa prebivali{tem na teri-toriji grada ^a~ka, upisani u registar poqoprivrednih gazdinstava po osnovu pravasvojine odnosno zakupa poqoprivrednog zemqi{ta koje se nalazi na teritoriji grada^a~ka i koji se bave poqoprivrednom proizvodwom.
II
Sredstva za podsticawe razvoja poqoprivrede (u daqem tekstu: sredstva) su direkt-na i bespovratna i koriste se za:
I Finansijsku podr{ku poqoprivrednim proizvo|a~ima u pokretawu, obnavqawu iunapre|ewu poqoprivredne proizvodwe i to:
1. Povrtarsku proizvodwu: - plastenici i staklenici - od 30% do 50% od vrednosti investicije;- oprema za plasteni~ku i stakleni~ku proizvodwu (za zagrevawe, hla|ewe,
i drugo) - od 30% do 50% od vrednosti investicije;
2. Sto~arsku proizvodwu:- laktofrizi (kapaciteta 100 - 2.000 l.) - od 30% do 50% od vrednosti investicije; - muzilice, hranilice, pojilice i sli~no - od 30% do 50% od vrednosti investici-
je; - me{aone sto~ne hrane - od 30% do 50% od vrednosti investicije; - kupovina kvalitetnog priplodnog materijala radi unapre|ewa genetskog potenci-
jala u govedarstvu, ov~arstvu, kozarstvu, sviwarstvu i `ivinarstvu - od 30% do 50%od vrednosti investicije;
- kupovina matice, ko{nica, opreme i drugo u p~elarstvu - od 30% do 50% od vred-nosti investicije.
3. Vo}arsku proizvodwu:- ma{ine i oprema za za{titu biqa (traktori, freze, tarupi, atomizeri, prskalice,
skafander i sli~no) - od 30% do 50% od vrednosti investicije; - nabavka sadnog materijala - od 30% do 50% od vrednosti investicije;
4. Ratarsku proizvodwu:- nabavka ma{ina, opreme i sli~no u ratarstvu (traktori, freze, tarupi, atomizeri,
prskalice, skafander i sli~no) - od 30% do 50% od vrednosti investicije;
5. Oprema za navodwavawe poqoprivrednih kultura i sli~no- oprema za navodwavawe poqoprivrednih kultura i sli~no - od 30% do 50% od vred-
nosti investicije;
6. Podsticajna sredstva za osigurawe useva, plodova i `ivotiwa- podsticajna sredstva za osigurawe useva, plodova i `ivotiwa - od 30% do 40% od
vrednosti osigurawa;
POTREBNA DOKUMENTA
Osnovna dokumentacija potrebna za sve vrste podsticaja 1. popuwen konkursni obrazac sa obaveznim potpisom podnosioca;2. dokaz o vlasni{tvu ili drugom na~inu kori{}ewa obradivog poqoprivrednog
zemqi{ta - list nepokretnosti, ili- ugovor o zakupu ,ili- obrazac za upis i obnovu registracije poqoprivrednog gazdinstva u registru poqo-
privrednog gazdinstva - zemqi{ni fond i biqne kulture (overen od Uprave za trezor);3. potvrdu o registraciji poqoprivrednog gazdinstva (aktivan status);4. potvrdu nadle`nih poreskih organa da je podnosilac prijave izmirio dospele
poreze, doprinose i druge javne da`bine;5. originalni fiskalni ra~un i fakturu o realizaciji investicije.
POSEBNI USLOVI I DODATNA DOKUMENTACIJA
1) POVRTARSKA PROIZVODWA - Da bi registrovani poqoprivredni proizvo|a~mogao da dobije podsticajna sredstva u povrtarskoj proizvodwi za plastenike ili stak-lenike potrebno je da oformi plastenik ili staklenik na najmawe 5 ari.
Potrebna osnovna dokumentacija.
2) STO^ARSKA PROIZVODWA - KUPOVINA KVALITETNOGPRIPLODNOG MATERIJALA:
- Govedarstvo - za kupovinu kvalitetnog priplodnog materijala u govedarstvu potreb-no je da registrovani poqoprivredni proizvo|a~ u svom vlasni{tvu ima najmawe dvesteone junice (krave),
- Ov~arstvo - za kupovinu kvalitetnog priplodnog materijala u ov~arstvu potrebno jeda registrovani poqoprivredni proizvo|a~ kupi najmawe 10 ovaca,
- Kozarstvo - za kupovinu kvalitetnog priplodnog materijala u kozarstvu potrebno jeda registrovani poqoprivredni proizvo|a~ kupi najmawe 10 koza,
- Sviwarstvo - za kupovinu kvalitetnog priplodnog materijala u sviwarstvu potreb-no je da registrovani poqoprivredni proizvo|a~ kupi najmawe 5 nazimica starosti naj-mawe 6 meseci, minimalne te`ine 70 kilograma,
- @ivinarstvo - za kupovinu kvalitetnog priplodnog materijala u `ivinarstvupotrebno je da registrovani poqoprivredni proizvo|a~ kupi najmawe 200 koka nosiqa,starosti 19 nedeqa.
Pored osnovne dokumentacije potrebne za sve vrste podsticaja za kupovinukvalitetnog priplodnog materijala u sto~arstvu podnosi se i kopija paso{a koja morabiti u skladu sa u{nim brojem za svako grlo, overen kupoprodajni ugovor zakqu~en saprodavcem kvalitetnog priplodnog materijala (ugovor mo`e biti overen u sudu, mesnojkancelariji ili Gradskoj upravi) i potvrda poslovne banke o transferu sredstava sateku}eg ra~una kupca na teku}i ra~un prodavca kvalitetnog priplodnog materijala.
3) STO^ARSKA PROIZVODWA - KUPOVINA MATICE, KO[NICA,OPREME I DRUGOG U P^ELARSTVU:
- Da bi registrovani poqoprivredni proizvo|a~ mogao da dobije podsticajna sredst-va u p~elarstvu potrebno je da registrovani poqoprivredni proizvo|a~ u svomvlasni{tvu ima najmawe 30 ko{nica ili da kupi najmawe 30 ko{nica ili 30 rojeva ili30 matica.
4) VO]ARSKA PROIZVODWA - NABAVKA SADNOG MATERIJALA:- Da bi registrovani poqoprivredni proizvo|a~ mogao da dobije podsticajna sredst-
va u vo}arstvu za kupovinu sadnog materijala potrebno je da kupi sadni materijal odproizvo|a~a koji je registrovan za rasadni~ku proizvodwu sa teritorije grada ^a~ka, zapovr{inu od najmawe 50 ari za drvenaste vo}ne vrste ili za povr{inu od najmawe 30 ariza jagodaste vo}ne vrste.
Pored osnovne dokumentacije potrebne za sve vrste podsticaja dostaviti i serti-fikat o zdravstvenoj ispravnosti sadnog materijala kupqenog od proizvo|a~a (rasad-ni~ara) sadnog materijala sa teritorije grada ^a~ka.
5) NABAVKA MEHANIZACIJESubvencionisa}e se samo nove ma{ine i oprema.Pored osnovne dokumentacije potrebne za sve vrste podsticaja dostaviti garantni
list za kupovinu ma{ina ili opreme; ukoliko se kupuju uve`ene ma{ine ili oprema icarinsku deklaraciju.
6) OPREMA ZA NAVODWAVAWEPotrebna osnovna dokumentacija.
7) PODSTICAJNA SREDSTVA ZA OSIGURAWE USEVA, PLODOVA I@IVOTIWA
Pored osnovne dokumentacije potrebne za sve vrste podsticaja dostaviti: -original polisu osigurawa izdatu od strane dru{tva za osigurawe kod koga je reg-
istrovano poqoprivredno gazdinstvo osiguralo useve, plodove i `ivotiwe, sa doku-mentacijom koja se prila`e uz zathev za izdavawe polise osigurawa;
- potvrdu o izvr{enom pla}awu ukupne premije osigurawa.
Fiskalni ra~uni va`e od 01. 01. 2014. godine, pa do zavr{etka Konkursa. Registrovani poqoprivredni proizvo|a~ je u obavezi da dostavi original fakturu,
original fiskalni ra~un, original garantni list (u zavisnosti od vrste podsticaja), anakon 31. 12. 2014. godine mo}i }e da preuzme navedena originalna dokumenta, uz obavezuda Gradu preda overene kopije preuzetih originalnih dokumenata.
Korisnici podsticajnih sredstava imaju obavezu da dostave ta~ne podatke i verodos-tojne dokaze uz prijavu. Komisija }e mo}i da proverava sve navode u konkursnoj doku-mentaciji, utvrdi i proveri ta~nost prilo`ene dokumentacije izlaskom na teren i da popotrebi tra`i dostavu dodatne dokumentacije. Namenska upotreba podsticajnih sred-stava }e biti kontrolisana kod svih poqoprivrednih proizvo|a~a koji dobiju podstica-jna sredstava od grada ^a~ka.
Odobrena podsticajna sredstva upla}iva}e se na namenski ra~un registrovanogpoqoprivrednog gazdinstva.
Visinu sredstava za finansijsku podr{ku po jednom zahtevu poqoprivrednim proiz-vo|a~ima utvr|uje Gradona~elnik na predlog Komisije za dodelu podsticajnih sredsta-va u poqoprivredi.
Korisnici su u obavezi da namenski upotrebe dodeqena sredstva o ~emu }e voditira~una Komisija za dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi i Gradska uprava zalokalni ekonomski razvoj.
PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINE 21OGLASI
U slu~aju nenamenskog kori{}ewa, korisnici su u obavezi da u celosti vrate dode-qena sredstva.
O podnetim prijavama odlu~uje Komisija za dodelu podsticajnih sredstava u poqo-privredi. Konkurs se objavquje u listu "^a~anski glas." Rok za podno{ewe prijava saprate}om dokumentacijom je 17. 11. 2014. godine do 15,00 ~asova.
Konkursni obrazac se mo`e dobiti na {alteru broj 8 Gradske uprave grada ^a~ka.
Sve potrebne informacije u vezi sa konkursom mo`ete dobiti u Kancelariji br. 108Gradske uprave za lokalni ekonomski razvoj - Slu`ba za poqoprivredu sa Centrima zarazvoj sela u vremenskom periodu od 07-12 ~asova svakog radnog dana ili na telefon broj:032/309-135 (kontakt osoba Milanka Krxi}), u Centru za razvoj sela u Mr~ajevcima ilina telefon broj 032/800-281, Centru za razvoj sela u Zabla}u ili na telefon broj 032/813-404 i Centru za razvoj sela u Trbu{anima ili na telefon broj 032/392-203 svakog radnogdana u vremenskom periodu od 07-12 ~asova.
Prijave se podnose na adresu:
Grad ^a~akKomisiji za dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi Ul. @upana Stracimira br. 232 000 ^a~akSa naznakom: ZA DODELU PODSTICAJNIH SREDSTAVA ZA JA^AWE POQO-
PRIVREDNE PROIZVODWE NA TERITORIJI GRADA ^A^KA
O rezultatima konkursa svi u~esnici bi}e obave{teni najkasnije do 25. 11. 2014.godine.
Poqoprivredni proizvo|a~i koji su ostvarili pravo kori{}ewa podsticajnih sred-stava u poqoprivredi u 2012. i 2013. godini nemaju pravo da u~estvuju na ovom konkursu,osim ako su ostvarili pravo na podsticajna sredstva u 2012. godini za nabavku semenskep{enice.
Nepotpunu, neblagovremeno i naknadno podnetu dokumentaciju Komisija za dodelupodsticajnih sredstava u poqoprivredi ne}e uzimati u razmatrawe.
U skladu sa ~lanom 50. Zakona o planirawu i izgradwi ("Slu`beni glasnik RS" broj 72/09, 81/09, 64/10,24/11, 121/12, 42/13 i 50/13 ), ~lana 60-73. Pravilnika o sadr`ini, na~inu i postupku izrade planskih doku-menata ("Slu`beni glasnik RS" broj 31/10, 69/10 i 16/11), Op{tinska uprava op{tine Lu~ani ogla{ava
JAVNI UVIDNACRTA PLANA GENERALNE REGULACIJE ZA
NASEQENO MESTO GU^A
Nacrt Plana generalne regulacije za naseqeno mesto Gu~a, obuhvata podru~je povr{ine od oko 300 ha.JAVNI UVID NACRTA PLANA GENERALNE REGULACIJE ZA NASEQENO MESTO GU^A (tekstu-
alni i grafi~ki deo) ODR@A]E SE U TRAJAWU OD 30 DANA, od 12. novembra 2014. godine do 11. decem-bra 2014. godine.
U skladu sa ~lanom 50. Zakona o planirawu i izgradwi ("Slu`beni glasnik RS" broj 72/09, 81/09, 64/10,24/11, 121/12, 42/13 i 50/13 ), Nacrt Plana generalne regulacije za naseqeno mesto Gu~a bi}e izlo`en na javniuvid u prostorijama Op{tinske uprave op{tine Lu~ani, II sprat, sala Op{tinskog ve}a, ulicaJugoslovenske armije broj 5, Lu~ani i u zgradi Odeqewa Op{tinske uprave op{tine Lu~ani u Gu~i (Na~elst-vo), ul. Republike bb, svakog radnog dana 8-14 sati uz prisustvo predstavnika stru~ne slu`be.
U toku trajawa javnog uvida, sva zainteresovana fizi~ka i pravna lica mogu da iznesu svoje primedbe naNacrt Plana generalne regulacije za naseqeno mesto Gu~a, iskqu~ivo u pisanom obliku i dostave ihstru~noj slu`bi Op{tinske uprave- Odeqewu za urbanizam i inspekcijske poslove, na pisarnicu Op{tinskeuprave u Lu~anima ili pisarnicu Odeqewa uprave u Gu~i, ili da ih upute putem po{te na adresu: Op{tin-ska uprava op{tine Lu~ani, Jugoslovenske armije broj 5, 32240 Lu~ani.
JAVNA PREZENTACIJA }e biti odr`ana u toku trajawa uvida i to 28.11.2014. godine u 10,00 ~asova usali Op{tinske uprave u Gu~i - zgrada Na~elstva, ul. Republike bb.
KOMISIJA ZA PLANOVE OP[TINE LU^ANI zaseda}e na javnoj sednici dana 17. decembra 2014.godine sa po~etkom u 12, 00 ~asova, u sali Op{tinske uprave u Gu~i - zgrada Na~elstva, ul. Republike bb, kada}e biti razmotrene dostavqene primedbe tokom javnog uvida. Zasedawu Komisije }e prisustvovati pred-stavnici obra|iva~a "Infoplan" Aran|elovac. Radu Komisije mogu da prisustvuju fizi~ka lica i pred-stavnici pravnih lica koji su podneli primedbe u pisanom obliku u toku trajawa javnog uvida.
OP[TINSKA UPRAVA OP[TINE LU^ANI
Javni konkurs za imenovawe direktoraD.O.O. Nau~no tehnolo{ki park ^a~ak
Skup{tina Nau~no tehnolo{kog parka ^a~ak naosnovu ~lana 219. Zakona o privrednim dru{tvima("Slu`beni glasnik RS", broj 36/2011, 99/2011 i 83/2014) i~lana 14. Ugovora o osnivawu Dru{tva sa ograni~enomodgovorno{}u Nau~no tehnolo{ki park ^a~ak, ogla{avajavni konkurs za imenovawe direktora Dru{tva saograni~enom odgovorno{}u Nau~no tehnolo{ki park^a~ak. Na odre|eno vreme od 6 meseci.
1. Uslovi za imenovawe direktora:- da je dr`avqanin Republike Srbije, - da ima visoko obrazovawe ste~eno na studijama tre}eg
stepena (doktor nauka), drugog stepena (master akademskestudije, specijalisti~ke akademske studije, specijal-isti~ke strukovne studije, magistar nauka), odnosno naosnovnim studijama u trajawu od najmawe ~etiri godine uoblasti: tehni~ko-tehnolo{kih nauka, biotehni~kihnauka, ekonomskih nauka, informacionih tehnologija.
- da ima najmawe pet godina radnog iskustva u privre-di ili nauci,
- iskustvo u pripremi i ocewivawu investicionihprojekata,
- da poseduje radnu sposobnost i iskustvenost u vr{ewuspoqnotrgovinskog poslovawa,
- izvrsno poznavawe rada na ra~unaru ("MS Office"aplikacije, Internet i sl.),
- aktivno znawe govornog i pisanog engleskog jezika,- da nije pravosna`no osu|ivan.
2. Mesto rada: ^a~ak3. Stru~na osposobqenost, znawa i ve{tine koje se
ocewuju u izbornom postupku i na~in wihove provere:Provera stru~ne osposobqenosti znawa i ve{tina se
vr{i uvidom u podatke iz prijave, pismenom proverom,razgovorom sa kandidatom ili na drugi odgovaraju}ina~in o ~emu }e kandidati biti blagovremenoobave{teni.
4. Rok za podno{ewe prijava na javni konkurs: je 15dana, od dana objavqivawa javnog konkursa u listu"^a~anski glas". Rok po~iwe da te~e narednog dana oddana objavqivawa javnog konkursa.
5. Prijava na konkurs sadr`i: ime i prezime kandidata,datum i mesto ro|ewa, adresu stanovawa, podatke o obra-zovawu, li~nu biografiju (CV), podatke o vrsti i du`iniradnog iskustva sa kratkim opisom poslova na kojima jekandidat radio do podno{ewa prijave na konkurs i odgov-ornosti na tim poslovima, podatke o stru~nomusavr{avawu i podatke o posebnim oblastima znawa.
6. Dokazi koji se prila`u uz prijavu na javni konkurs:izvod iz mati~ne kwige ro|enih, uverewe o dr`avqanstvu,diploma o stru~noj spremi, isprave kojima se dokazujeradno iskustvo u struci, odnosno radna kwi`ica(potvrde, re{ewa i drugi akti iz kojih se vidi na kojimposlovima, sa kojom stru~nom spremom i u kom periodu jeste~eno radno iskustvo), uverewe nadle`nog organa MUP-a da kandidat nije osu|ivan.
Svi dokazi prila`u se u originalu ili overenojfotokopiji.
7. Adresa na koju se podnose prijave na javni konkurs:"Nau~no tehnol{ki park ^a~ak", ul. Nikole Tesle 42,32000 ^a~ak.
8. Podaci o licu za kontakt: Mirko Pe{i} izvr{niasistent, telefon 032/5590-410.
Na osnovu ~lana 8. Odluke o nagradama i priznawima grada ^a~ka ("Sl. list grada ^a~ka" broj 19/2013),
Komisija za obele`avawe praznika i dodelu priznawa Skup{tine grada ^a~ka upu}uje
J A V N I P O Z I V
ZA DOSTAVQAWE PREDLOGA ZA DODELUDECEMBARSKE NAGRADE GRADA ZA 2014. GODINU
Pozivamo preduze}a, ustanove, druge organizacije i organe, grupe gra|ana i pojedince da podnesu predlogeza dodelu Decembarske nagrade grada za 2014. godinu.
Decembarska nagrada grada dodequje se povodom Dana grada-18. decembra.
Nagrada se dodequje za naro~ito isticawe u privrednom, nau~nom, kulturnom, prosvetnom, zdravstvenom,sportskom i drugim oblicima stvarala{tva.
Nagradu mo`e dobiti fizi~ko ili pravno lice koje ima prebivali{te, odnosno sedi{te, na teritorijigrada ^a~ka.
Predlozi za nagrade moraju biti obrazlo`eni.
Predlozi za nagrade mogu se dostavqati do 24. novembra 2014. godine. Predlozi podneti posle ovog rokane}e se razmatrati.
Predlozi za nagrade mogu se predati na pisarnici Gradske uprave ili po{tom na adresu: Skup{tinagrada ^a~ka - Komisiji za obele`avawe praznika i dodelu priznawa, ul. @upana Stracimira br. 2, 32000^a~ak.
KOMISIJA ZA OBELE@AVAWE PRAZNIKA
I DODELU PRIZNAWA
22 PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINEOGLASI
AGENCIJA STANSTANOVI
P-32 (20) m2, CENTAR, 2.SPRAT, CG, CENA 18.000 EP-27 M2, HOTEL MORAVA, 5.SPRAT, CENA 19.000 EP-31 M2, CENTAR, 5. SPRAT,TA, CENA 25.000 EP-34 M2, AVENIJA 2, 3.SPRAT, CG, LIFT, TERASA,ZGRADA OD FASADNECIGLE., CENA 21.000 EP-34 M2, CENTAR, 1. SPRAT,CG, TERASA, CENA 32.000 EP-38 M2, QUBI] KEJ,PRIZEMQE, CG, CENA21.000 EP-39 M2, QUBI] KEJ, 5.SPRAT, CG, SA NOVIMNAME[TAJEM, CENA 26.000EP-40 M2, CENTAR,PRIZEMQE, POGODAN ZAPOSLOVNI PROSTOR,CENA 26.000 EP-42 M2, QUBI] KEJ, 6.SPRAT, LIFT, TA, TERASA,CENA 25.000 EP-49 M2, NOVIJI, QUBI]KEJ, 2. SPRAT, CG, CENA32.000 EP-49 M2 K.V. POPOVI]A, 6.SPRAT, LIFT, CG, CENA29.000 EP-53 M2, HOTEL MORAVA, 1.SPRAT, LIFT, CG, TERASA,CENA 33.000 EP-53 M2, AVENIJA 1, 2.SPRAT, LIFT, CG, CENA
35.000 EP-58 M2, QUBI] KEJ, 6.SPRAT, LIFT, CG, TERASA,CENA 27.000 EP-60 M2, NOV, BALKANSKA,4. SPRAT, CG, CENA 35.000 EP-60 M2, ALVAXINICA, 4.SPRAT, ZGRADA FASADNECIGLE, CG, TERASA, CENA38.000 EP-63 M2, HOTEL MORAVA,NOV, 4. SPRAT, CG, TERASA,CENA 33.000 EP-66 M2, CENTAR, 1. SPRAT,POGODAN ZA POSLOVNIPROSTOR, TERASA, CENA47.000 EP-71 M2, ALVAXINICA, 1.SPRAT, CG, LIFT, TERASA,ZGRADA OD FASADNECIGLE, CENA 45.000 EP-73 M2, ^ETVOROSOBAN, 1.SPRAT, CG, LIFT, DVETERASE, KOD O[ “FILIPFILIPOVI]”, CENA 56.000EP-76 M2, NOV, HOTELMORAVA, 2. SPRAT, CG,TERASA, CENA 50.000 EP-78 M2, K.V. POPOVI]A,6.SPRAT, CG, LIFT,TERASA, CENA 46.000 EP-82 M2, HOTEL MORAVA, 9.SPRAT, CG, TERASA, LIFT,CENA 45.000 EP-107 M2, CENTAR, 2.SPRAT, CG, DVE TERASE,KOMPLET RENOVIRAN,CENA 95.000 EP-115 M2, CENTAR, 2.
SPRAT, CG, DVE TERASE,JUGOISTO^NO ORIJENTI-SAN. CENA DOGOVOR
BEOGRAD-VRA^AR, NOVAGARSOWERA, 1. SPRAT, UL.GOSPODAR VU^I]A,ODMAH USEQIVA, CENA35.000 E
CRVENI KRST- NOV,TROSOBAN STAN, 1. SPRAT,CG, TERASA, ODMAH USE-QIV, CENA 90.000 E
KU]EP-80 M2, PLAC 1 A, CEN-TAR, CENA 40.000 EP-45 M2, PLAC 12 ARI,TRBU[ANI, CENA 12.000 EP-60 M2, PLAC 4 ARA,ALVAXINICA, CENA 50.000EP-102 M2, PLAC 5.90 ARI,KOD HOTEL MORAVE. CENA70.000 E ILI ZAMENA ZADVA STANA
LOKALIP-18 M2, QUBI] KEJ, CENA16.000 EP-135 M2, RAKOVA, CENA10.000 EP-169 M2, VIQU[A, PLAC10 A, CENA 7000 EP-75 M2 + 120 M2, PLAC 3ARA, OBILI]EVA, CENA30.000 E
www.stannekretnine.rs
064/146-87-32064/137-41-37060/343-32-90
^A^AKBra}e Gli{i}a 13/8Tel: 032/34-33-29
AGENCIJA ZA NEKRETNINE
NAPOLEON
GARSOWEREP-23 m2, 4. sprat, H.Morava, 14.000 euraP-18 m2, 5.sprat, R.Po{ti}, 17.500 euraP-29 m2, 3.sprat, Avenija 2, 22.000 euraP-26 m2, 4. sprat, Merkator, 18.400 euraP-26 m2, 3. sprat, Kej, 17.500 euraP-17 m2, prizemqe, Balkanska, 9.000 euraP-19 m2, 13.sprat, K. Milo{a, 17.000 euraP-27 m2, 2.sprat, centar, 24.0.000 euraJEDNOSOBNI STANOVIP-40 m2, 8.sprat, Vinara, 25.500 euraP-35 m2, 4.sprat, Kej, 16.500 euraP-38 m2, 3.sprat, Hotel Morava, 24.000 euraP-30 m2, prizemqe, Nemawina, 18.500 euraP-34 m2, 4.sprat, Nemawina, 21.000 euraP-39 m2, 3. sprat, centar, 27.000 euraP-45 m2, prizemqe, S.Save, 30.000 euraP-34 m2, 5.sprat, Balkanska, 22.000 euraP-36 m2, 2. sprat, Avenija 1, 25.000 euraDVOSOBNI STANOVIP-53 m2, 3.sprat, Avenija 1, 35.000 euraP-54 m2, 2. sprat, Avlaxinica, 28.000 euraP-49 m2, 4. sprat, S.Save, 27.000 euraP-45 m2, 2.sprat, Nemawina, 25.000 euraP-57 m2, 5.sprat, Nemawina, 29.000 euraP-57 m2, prizemqe, Avenija 2, 28.000 euraP-47 m2, 3. sprat, Merkator, 35.000 euraP-57 m2, 2.sprat, Nemawina, 30.000 euraP-56 m2, 4.sprat, H. Morava, 35.000 euraP-58 m2, 2.aprat, Kej, 34.000 euraP-60 m2, 4. sprat, Avlaxinica, 38.000 euraP-60 m2, 6. sprat, Avlaxinica, 35.000 euraP-60 m2, 1.sprat, Obili}eva, 40.000 euraP-58 m2, 6.sprat, Kej,31.000 euraP-65 m2, 4.sprat, Bawalu~ka, 30.000 euraP-48 m2, 1.sprat, nov, centar, 38.000 euraTROSOBNI STANOVIP-58 m2, 3.sprat, S.Markovi}a, 34.500 eura +PDVP-65 m2, 1.sprat, Sin|eli}eva, 40.000 euraP-67+18 m2, 12.sprat, Kej, 43.000 euraP-71 m2, 3.sprat, nov Obili}eva, 54.600 euraP-78 m2, 1.sprat, H. Morava, 66.000 euraP-67 m2, 4.sprat, nov, Avlaxinica, 44.000 euraP-65 m2, 2.sprat, centar, 38.000 euraP-69 m2, 3.sprat, Avenija, 45.000 euraP-76 m2, 5.sprat, Autoprevoz, 37.000 eura
P-81 m2, 1.sprat, K.V.Popovi}a, 45.000 euraP-120 m2, 6. sprat, S. Markovi}a,61.000euraP-83 m2, 2.sprat, Avenija 2, 39.000 euraKU]EP-138 m2, Solunska, plac 2.5 ari, 70.000 euraP-340 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 60.000 euraP-230 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 78.000 euraP-125 m2, centar, plac 4.5 ari, 120.000 euraP-100 m2, kru`ni put, plac 10 ari, 39.000 euraP-105 m2, D. Trep~a, plac 6 ari, 12.000 euraP-80+120 m2, Balkanska, plac 5 ari, 40.000+50.000euraP-90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50.000 euraP-80 m2, bolnica, plac 4.22 ara,37.000 euraP-60 m2, Matijine livade, plac 6 ari, 25.000 euraP-65 m2, D. Mi{ovi}, plac 5 ari, 36.000 euraP-80 m2, S.Breg, plac 3 ara, 36.000 euraP-104 m2, Trnavska, plac 5 ari, 82.000 euraP-100 m2, Bazeni, plac 2.2 ara, 45.000 euraP-50 m2, D. Trep~a, plac 15 ari, 8.500 euraP-100 m2, Trnava, plac 7 ari, 35.000 euraP-77 m2, G.Atenica, plac 19.5 ari, 20.000 euraOGLA[AVA SE:- KO Mr~ajevci, tovili{te za sviwe povr{ine 512m2, prasi{te povr{ine 419 m2, zgrada ma{inskaradionica sa gara`om, sve to na KP 1825 KOMr~ajevci
KO BALUGA OP[TINA ^A^AK , PARCELAUKUPNO 69.385 m2 i to:- KP. 27/1, povr{ine 33.800 m2, wiva 1.klase- KP. 27/1, povr{ine 9.696 m2, wiva 2.klase- KP. 27/9, povr{ine 2.000 m2, wiva2.klase- KP. 42/1, povr{ine 11.088 m2, wiva 2.klase- KP. 42/2, povr{ine 10.827 m2, wiva 2 klase- KP. 46/2, povr{ine 1.974 m2, wiva 2. klase
Parcela u Preqini u povr{ini od 1.10 ha pogodnaza izgradwu poslovnog prostora sa izlaskom namagistralu u frontu od 100 m. Cena 1300 E/ar, uzmogu}nost blage korekcije
Plac u Ro{cima na jezeru, povr{ine 22 ara sa teme-qom. Cena 10.000 E
Ku}a u ul. 9. Jugovi}a, povr{ine 100 m2 na 3.14 ari.Cena 65.000 E
EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE
STANOVI:
P=20 m2 na Qubi} keju, 4.sprat,cena: 15 000 euraP=30 m2, Avenija, nova, CG,cena: 21 000 euraP=34 m2, Avenija, fasadnacigla, CG, cena: 21 000 euraP=46 m2, Nemawina, CG, cena:23 000 euraP=38 m2-nov, kod O[ MilicePavlovi}, 3.sprat, cena: 24 000euraP=45 m2, Hotel Morava, 5.sprat,cena: 25 000 euraP=49 m2, [iri centar, noviji,CG, cena: 30 000 euraP=48 m2, strogi centar, 1.sprat,cena: 29 000 euraP=66 m2, Gradsko {etali{te,2.sprat, cena: 40 000 euraP=57 m2, Qubi} kej, CG, cena:27 000 euraP=54 m2, Avenija 1, 5.sprat,cena: 34 000 euraP=66 m2, Kalu|erice, prizemqe,cena: 39 000 euraP=73 m2 + 6 m2, Strogi centar,
CG, cena: 43 000 euraP=69 m2, Qubi} kej, prizemqe,cena: 40 000 euraP=74 m2, Avenija, fasadnacigla, cena: 35 000 euraP=69 m2, Nemawina, odli~an,CGP=92,5 m2, Centar, 1.sprat, CG,70 000 euraP=60 m2, Alvad`inica, fasadnacigla, renoviran, cena: 34 000eura
KU]E:
P=150 m2 + 12 ari placa,Zabla}e, cena: 15 000 euraP=70 m2 + 3,5 ara placa,Omladinska, cena: 28 000 euraP=70 m2 + 4 ara placa, Qubi},cena: 31 000 euraP=150 m2 + 10 ari placa,Trnava, cena: 40 000 eura2 ku}e u [irem centru na 5 ariplaca, cena: 63 000 eura P=150 m2 + 6,5 ari placa, HotelMorava, cena: 75 000 eura
032/344-630064/158-93-63064/673-2-969Kosovski venac 21(parking iza robneku}e Partizanka)[email protected]
AGENCIJA ZA NEKRETNINE
HITNO! NOV, TROSOBAN STAN KOD HOTEL MORAVE, CG, TERASA. CENA 33.000 E
060/349-8490^a~ak, Skadarska 20(bojad`ijsko soka~e)
STANOVI
JEDNOSOBAN STAN 30 M2, 3.SPRAT, CG, LIFT, VINARA, 23.000 E
JEDNOIPOSOBAN STAN 48 M2, VPR,CG, KEJ, 29.000 E
DVOSOBAN STAN 54 M2, 3. SPRAT,CG, LIFT, AVLAXINICA, 25.000 E
DVOSOBAN STAN 58 M2, 2. SPRAT,CG, LIFT, KEJ, 36.000 E
DVOSOBAN STAN 56 M2, 2. SPRAT,TA, B. JANKOVI]A, 31.000 E
DVOIPOSOBAN STAN 60 M2, 3.SPRAT, PARKING, PODRUM, STRO-GI CENTAR, NOVIJI 45.000 E
TROSOBAN STAN 83 M2, 2. SPRAT,AVENIJA 2, 39.000 E
TROSOBAN STAN 64 M2, 4. SPRAT,NOV, H. MORAVA, 33.000 E
TROSOBAN STAN 69 M2, PR, CG,H.MORAVA, 47.000 E
TROSOBAN STAN 68 M2, VP, CG,CENTAR, 43.000 E
TROSOBAN STAN 80 M2, 4. SPRAT,CG, KEJ, 42.000 E
STAN 92 M2, TRI SPAVA]E SOBE, 2.SPRAT, CG, ODLI^AN, CENTAR,65.000 E
^ETIRI SPAVA]E SOBE, NOV, 110M2, 73.700 E SA PDV-OM
GARSOWERA, KOD BOR^EVE HALE, 3.SPRAT, TA, 16.000 E
CENTAR, KU@EQEVA, 84 M2, 3.SPRAT, 48.000 E
PET SPAVA]IH SOBA, NOV, 120 M2,78.000 SA PDV-OM
KU]E
QUBI] KEJ, 60 M2, 27.000 EGRADSKA BOLNICA 80 M2, 4.5 ARIPLACA, 36.000 EKMN 211 M2, 5 ARI PLACA, 80.000 ECENTAR 2 ARA, 86 M2, 46.000 E,POGODNO ZA LOKAL ISTANOVAWE
LOKALNOV, QUBI]SKA 31 m2, 32.000 E
AGENCIJA \OR\EVI] NEKRETNINE
^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2
/KOD GLAVNE PO[TE/
TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,
SUPER MODERANDELUKS STAN, 77 M2, 3SPAVA]E SOBE, 2KUPATILA, NOV,AVLAXINICA
23SPORTPETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINE
KO[ARKA
RUKOMET
ODBOJKA
Od ~a~anskih klubova utre}em kolu Druge regi-
onalne lige Zapad slavile sujedino odbojka{ice Libera.One su sa 3:0 pobedile Tu-tin, dok je Borac izgubio odIvawice, 1:3, a Sloboda Sod Puteva Trendeks, 1:3. Li-bero ̂ A je posle tri utakmi-ce, prvi sa devet, Borac {e-sti sa ~etiri boda, a Slobo-da S jo{ uvek nije sakupilaprve bodove.U ~etvrtom kolu Slobodagostuje Gimnazijalcu. Ugradskom derbiju sasta}e seLibero ^A i Borac. Utak-mica }e biti odigrana u ne-
dequ, u 14 ~asova, u Osnovnoj{koli “Preqina”. Odbojka{ice ekipe Borac 2izgubile su od Bambi volejau ~etvrom kolu Lige Zlati-borsko-Moravi~kog okruga,3:0, a ^a~ak od Sjenice, 0:3.Borac 2 je do sada prikupiotri boda i zauzima osmo me-sto na tabeli, dok je ^a~akbez bodova.Gradski derbi igra}e i od-bojka{ce Regionalne lige. Unedequ, 8. novembra, sastajuse Borac 2 i ^a~ak. Utakmi-ca po~iwe u 17 ~asova u O[“Milica Pavlovi}”.
Z. J.
Iako su rukometa{ice^a~ka {esto kolo Prve
lige Zapad odigrale nere{e-no protiv Metalca AD,32:32, nalaze se na vrhu tabe-le sa devet bodova. Maksi-malan u~inak za sa-da imaju samoekipe Kwaz Mi-lo{ 2 i Napredak12. U prethodnom kolu Ko{ut-wak je bio slobodan.Sedmo kolo ^a~akigra u Aran|e-lovcu pro-tiv prvo-plasiranogKwaz Milo{a 2, a Ko{ut-
wak gostuje u Prijepoqu. Jedina ~a~anska mu{ka eki-pa u Prvoj ligi Zapad Mla-dost, nije u {estom kolu za-
bele`ilap o b e d u .^a~ani sui z g u b i l i
od [amota 65,38:34. Trenutno
su ~etvrti na ta-beli sa osam bo-
dova. Slede}uutakmicu Mladost
igra u subotu, 8. no-vembra, protiv ekipe
Radni~ki 2. Utakmicapo~iwe u 18 ~asova u ha-
li “Mladost”.
Ko{arka{i Borca iz-gubili su u ~etvrtomkolu od pan~eva~kog
Tami{a, 66:56. U doma}ojekipi, po broju postignutihpoena, istakli su se Kru-{~i} (13) i \or|evi} (10).Iako su gosti imali vi{e“dvocifrenih” igra~a, Ma-ravi} (14), Dumi} (13), Pro-lovi} (12), ni to nije bilodovoqnio za trijumf.Susret u Pan~evu prenosila
je RTS, ali je pred kraj ko-{arka{ka utakmica preki-nuta zbog teniskog duela \o-kovi} - Mareqa. Koliko sejavni servis grubo poigraosa gledaocima, svedo~i i ~i-wenica da su u nastavku pro-grama prikazane pripremetenisera. U petom kolu Ko{arka{ke
lige Srbije Borac 8. novem-bra igra kod ku}e protiv Vr-{ca. Utakmica po~iwe u 19~asova.
ZAVR[NI RADOVIU TERETANIU saradwi sa kompanijomNIS, Ko{arka{ki klub Bo-rac realizovao je projekat“Ko{arka na~in `ivota”.Deo projekta su novoizgra|e-no sportsko igrali{te i te-retana ~ija izgradwa je prikraju. Igrali{te deca ve}koriste, nedostaje mu samoograda, a teretana }e ovihdana biti na raspolagawukorisnicima.- Mo}i }e da je koriste igra-~i, radnici NIS-a i wiho-va deca koja }e mo}i da bes-platno treniraju u {koliko{arke. ^a~anima }e tere-tana biti dostupna po po-
voqnim cemana - podse}aMarko Ivanovi}.
ZA VIKEND GRADSKI DERBIJI
^A^AK NE POSUSTAJE
PORAZ U PAN^EVU
PRVA MU[KAREGIONALNA LIGAZAPAD
@elezni~ar je u petom kolusavladao Slogu iz Po`ege,78:64. Nova pobeda i osambodova doveli su ~a~anskuekipu na ~etvrto mesto.Slede}u utakmicu @ele-zni~ar igra u Trstenikuprotiv Prve Petoletke.
DRUGA MU[KA REGIO-NALNA LIGA ZAPAD
Morava iz Zabla}a pobedi-la je @elezni~ar iz Lajkov-ca, 85:74. Posle pet odigra-nih kola Morava je osma sa{est bodova. ^a~ak 94 tre-nutno je deseti (pet bodo-va).[esto kolo Morava igra u[apcu protiv ekipeMO15, a ^a~ak 94 gostuje uIvawici.
KADETI POBEDILIZVEZDUKadetska ekipa Borca za-bele`ila je i drugu pobe-du na po~etku prvenstva iuzela maksimalan broj bo-dova. Pro{log vikendasavladali su Zvezdu u Beo-gradu, 75:77. U tre}em ko-lu ^a~ani do~ekuju Kra-gujevac. Novu sezonu pobedama suotvorili i juniori. Udrugom kolu su savladaliZemun, 93:71, {to im jeomogu}ilo da se sa Crve-nom zvezdom i Mega Vizu-rom na|u na vrhu tabele. Unarednom kolu u Smede-revskoj Palanci igraju saekipom Mladost.
Ko{arka{ki klub Borac prodava}e sezonske ulazniceza utakmice koje }e biti odigrane u ^a~ku od 15. novem-bra. Ko{ta}e 1.500 dinara, a za studente i |ake cene }ebiti jo{ povoqnije.- Oni }e sezonske ulaznice pla}ati 500 dinara i va`i-}e do kraja sezone i za Super ligu. Cena pojedina~nekarte i daqe je 200 dinara - ka`e Marko Ivanovi}, di-rektor KK Borac.
USKORO PRODAJA SEZONSKIH ULAZNICA
TAMI[ - BORAC66:56 (13/20, 22/10, 20/13, 11/13)
MALI OGLASI
DE@URNI STOMATOLOGde`urni telefon062/ 861-7-988SPECIJALISTI^KASTOMATOLO[KAORDINACIJADr MLADEN BEHARAspec. stomatolo{ke pro-tetike^a~ak, Ko~eAn}elkovi}a 1radnim danom9-12 i 15-19 ~subotom9-12 ~322-656Pla}awe: administra-tivnom zabranom,~ekovima, platnimkarticama, gotovinski
NAJJEFTINIJE[OFER [AJBNE ZASVE VRSTE AUTA, KOM-BIJA, KAMIONA IAUTOBUSA. NABAVKA,PREVOZ, UGRADWA.POSEBAN JESEWIPOPUST. TELEFONI032/ 800-200 I 063/ 606 979
OTKUP STARIH, DOTRAJALIH NEISPRAVNIH IHAVARISANIH VOZILA. TEL. 065/ 548-5-855
PRODAJEMDVOSOBAN STAN P-52 M2, 3. SPRAT, UL.PRI[TINSKA NAQ. KEJU, UKWI@EN,ODLI^AN. CENA27.000 E. TEL. 061/ 33-55-627
PRODAJEM[TENCE MALTEZ-ERA STARE 9 NEDE-QA. SNE@NO BELI,VAKCINISANI,O^I[]ENI ODPARAZITA. TEL. 061/ 229-1-801
IZDAJEM LOKAL OD45 M2 U CENTRUGRADA. POVOQNO.TEL. 064/ 22-99-952
IZDAJE SE JED-NOSOBANNAME[TEN STANOD 40 M2 U ZGRADINOVIJE GRADWE UU@EM CENTRU^A^KA. IMA LIFT,CG, KTV, KLIMU,INTERFON, VIDEONADZOR. TEL. 064/ 403-7-359
PRODAJEM LIVADUOD 1.5 HA NA PUTUZA PRIJEVOR, 6 KMOD ^A^KA ( STRUJA,VODA, ASFALT ).HITNO! TEL. 063/ 898-4-913
PRODAJEM dvosobanstan 58 m2, 10. spratCG, Qubi}ski kej,ju`na strana, pogled naMoravu. Cena 26.000eura.Tel. 064/834-51-49
IZDAJEM jednosobanrenoviran stan napo~etku Cviji}eve uliceu Beogradu. Tel. 064/24/54/179, Ne{ovi}Emilija Savska 4
PRODAJEM placeve od17 i 7 ari u centruKotra`e. Tel. 064/ 11-88-485
PRODAJEM ve{ma{inu BEKO, polovna,u odli~nom stawu. Tel: 062/807-94-45
KUPUJEM ORDEWE,MEDAQE, SABQE,JATAGANE, KUBURE,BAJONETE, KAME,KOKARDE I OSTALESTARE VOJNE PRED-METE. TEL. 032/ 372-155, 063/807-2-772
Sportska relaksmasa`a
064/27-23-470032/357-887
OGLA[AVAM NEVA@E]IM ^EKOVE SERIJSKIBROJ 000005320134 I 00000532101356 , IZDATE ODBANKA INTESA NA IME MILIJANEMARINKOVI], 31215 JELEN DO
POTREBNA @ENA OD60 - 68 GODINA ZAZAJEDNI^KI@IVOT. TEL. 064/ 264-2-704
IZDAJEM GAR-SOWERU NA DU@IVREMENSKI PERI-OD, A POD VRLOPOVOQNIMUSLOVIMA, U^ITE-QSKA, ULAZ 2, STAN13, PREKO PUTADE^JEG DISPANZ-ERA. TEL. 032/ 343-104,064/ 470-35-48
PRODAJE SE- JEDNU NISSAN ALMERU KUPI[,DRUGU DOBIJA[ GRATIS. NISSAN ALMERA 2.0
DIZEL SEDAN, 1999. GODI[TE, REGISTROVAN NABG TABLICE DO 12.12.2014. GODINE, KLIMA, CEN-TRALNA BRAVA, RADIO/CG, MALI POTRO[A^,CENA REGISTRACIJE 14.000 DINARA. GRATISDOBIJATE NISSAN ALMERA 2.0 D DIZEL SEDAN,1996. GODI[TE ( ODJAVQEN U AUSTRIJI ), UODLI^NOM STAWU.ZBOG PRODAJE URA\EN VANREDNI TEHNI^KIPREGLED. TEL. 063/ 8034-138, 063/238-906
IZDAJEM JED-NOIPOSOBAN STANPREKO PUTARESTORANA "BRV-NARA". TEL. 063/105-0-928
IZDAJEM STAN -NOVOGRADWA OD 31M2, 1. SPRAT, KOD"MERKATORA",PARNO GREJAWE SAUGRA\ENOMKLIMOM, LIFT,VELIKI PARKING.VRLO POVOQNO.TEL. 060/ 620-502
NA PRODAJU STAN62.5 M2, KOMPLETNORENOVIRAN, ALU-MINIJUMSKA STO-LARIJA, BLINDI-RANA VRATA, SAPODRUMOM IZIDANOM GARA@OMU DVORI[TUZGRADE, U ULICI\OR\A MILO-VANOVI]A, KODSLOBODINOGIGRALI[TA. TEL. 063/ 620-084
IZDAJEM POLU-NAME[TEN STAN ZAPORODICU , PARNOGREJAWE, KABLOVS-KA. SLOBODAN OD1.1.2015. GODINE.ZVATI OD 18 - 20^ASOVA. TEL. 061/135-333-8, 036/857-122
Zanatska zadruga „Univerzal“^a~ak izdaje 2 slobodne kance-larije u zakup - u povr{inamaod 15m2 i 20 m2. Lokacija - cen-tar, sa parnim grejawem.
Kancelarije se mogu pogledatiod 8 do 14 ~asova radnim dani-ma.
Kontakt telefoni: 032/344 - 997; ]063/106-42-80
PETAK 7. NOVEMBAR 2014.SPORT24Страну припремио М. Ристић
ЈЕЛЕНСУПЕРЛИГА
ПРВАЛИГАСРБИЈЕ
11. коло
12. коло
ЈаворМатис 0:0 Металац
Нови Пазар 3:1 Раднички (Н) Борац 0:1 Напредак
Вождовац 1:1 Спартак Партизан 1:0 Војводина
Доњи Срем 2:3 Јагодина Рад 1:2 Црвена звезда
Чукарички 1:0 Младост Раднички 1923 0:0 ОФК Београд
1 Партизан 11 9 1 1 26 7 +19 282 Црвена звезда 11 8 2 1 15 4 +11 263 Војводина 11 8 1 2 22 8 +14 254 Чукарички 11 6 3 2 21 10 +11 215 Нови Пазар 11 6 1 4 15 10 +5 196 ОФК Београд 11 4 5 2 15 14 +1 177 Спартак 11 4 4 3 10 10 0 168 Младост 11 5 1 5 13 14 -1 169 Јагодина 11 4 2 5 13 17 -4 1410 Рад 11 3 2 6 16 19 -3 1111 Доњи Срем 11 3 2 6 8 17 -9 1112 Борац 11 2 4 5 9 12 -3 1013 Напредак 11 2 4 5 8 12 -4 1014 Раднички (Н) 11 3 0 8 10 21 -11 915 Вождовац 11 2 2 7 8 20 -12 816 Раднички 1923 11 1 2 8 2 16 -14 5
СКУ ПО ПЛА ЋЕ НЕ ГРЕ ШКЕ
ДЕРБИБЕЗПОБЕДНИКА
Мно го ви ше се оче ки ва ло од ак те ра пр во ли га шког дер-би ја.За це лим пле ном, ви ше мо гу жа ли ти Ива њи ча ни,
јер су пр о пу сти ли не ко ли ко зре лих при ли ка пред го лом, нај-бо љег по је дин ца на те ре ну, чу ва ра мре же Ме тал ца, Зо го ви-ћа.Шан се ни су ре а ли зо ва ли ни Ми ла нов ча ни, па су гле да о ци оста ли ус кра ће ни за по гот ке и мно го не из ве сни ју фуд бал ску пред ста ву.
ЈАВОРМАТИС: Ђо га то-вић, Го ја ча нин, Ми ле тић, Ми ло вић, Ко ла ко вић, Иве ља (Дин чић), Ађу ру, Ђо кић, Че-ча рић (Јо со вић), Ми ло шко-вић (До цић), Дра жић
МЕТАЛАЦ: Зо го вић, Ни ко-ди је вић, Кон тор, Вла шић, Си мов, Па нић, Ива но вић, Лу ко вић (Сто ја ко вић), Мер-до вић (Бр кић), Мла де но вић (Ни ко лић), Ћир ко вић
Борац 0:1 Напредак
ЧУКАРИЧКИ: Сте ва но вић, Стој ко вић, Уках, Пја сен тин, Бре жан чић, Ма тић (Осто јић), То до ро вић, Ре ган (Д.Ср нић), Бо јић (Па вло вић), Ми ро са-вље вић (С.Ср нић)
МЛАДОСТ: Кр зна рић, Зо-њић, Циц мил, Ми лу но вић, Пе тро вић, Ах чин (Жи ва ди-но вић), Ада мо вић, Га врић, Пе шић (Јо ва но вић), Фрај деј, Ми ло са вље вић (Цр но мар-ко вић)
БОРАЦ: Пе трић, Об ра до-вић, Ми ле тић (Ђо ко вић), Гој ко вић, С.Жив ко вић, Му-тав џић (Јев то вић), Јо ван чић, Бо жић, Ми ло је вић (Сто ја но-вић), Ђе рић, Ма шо вић
НАПРЕДАК: По по вић, Лу-ко вић, Па у но вић, Ја ни чић, Уро ше вић, Го бе љић, Ла зић (Мбођ), Го ве да ри ца, Тру јић (Ста но је вић), Нда је (Ба јић), Бо жо вић
Стрелац: Ма тић (из је да на е стер ца) у 69. ми ну туСтрелац: 0:1- Бо жо вић у 48. ми ну ту
Чукарички 1:0 Младост
(НЕ)ЗА СЛУ ЖЕН ПО РАЗ
Чу ка рич ки је оправ дао уло гу фа во ри та, али су и фуд ба-ле ри Мла до сти по твр ди ли да за слу жу ју ме сто у гор њој
по ло ви ни та бе ле.Лу чан ци су у ве ћем де лу су сре та, успе шно па ри ра ли „Бр ђа ни ма“, а гол од лу ке до ма ћин је по сти гао из нај стро же ка зне, до су ђе не, тек по сле ин тер вен ци је по моћ ног су ди је ме ча.Упр кос по ра зу фуд ба ле ри Мла до сти су пру жи ли још јед ну од лич ну игру, ко ја ули ва оп ти ми зам пред, на ред ни ду ел са Рад нич ким из Кра гу јев ца.
Ни су Ча ча ни би ли ни на лик ти му из прет ход них ко ла, пру-жи ли су бле ду игру, на кра ју ка жње ни, од бо љих Кру ше-
вља на.Иа ко је по бед ник од лу чен, по чет ком дру гог по лу вре-ме на, до од ла ска на од мор фуд ба ле ри На прет ка, про пу сти ли су не ко ли ко из глед них шан си, на го ве сти ли да ће у на став ку игра ти офан зив но, ка ко би по сле ду гог по ста за бе ле жи ли по-бе ду за бег са за че ља та бе ле.То се и об и сти ни ло, али тре ба при зна ти, уз ве ли ку по моћ до ма ћи на ко ји је ску по пла тио, не ко ли ко кар ди нал них гре ша ка у од бра ни.
У на ред ном ко лу Бо рац го сту је у Но вом Па за ру.
У понедељак 3.11.2014. године у просторијама Фудбалског савеза Града Чачка почела је школа за
фудбалске судије у организацији Судијске организације ФСГ-Чачка. Полазнике, њих 20, на отварању су поздравили председник Судијске организације ФСГ-Чачка, Петар Пипер, члан КУС-а СО ФСГ-Чачка, Мирко Павловић и председник КУС-а, Петар Давидовић. Отварању ове школе присуствовао је и велики број активних судија са листе Градске фудбалске лиге Чачка, као и представници медија. Такође, на листи предавача је и неколико чачанских арбитара са виших листа ФС Србије. Просек старости полазника нове школе за фудбалске судије СО ФСГ-Чачка је 17 година. Предавања трају до марта 2015. године, после чега кандидате чека полагање теоретског испита. Практични део испита биће одржан уочи почетка пролећног дела сезоне.
ВестизГФСЧачак� ПРВИПУТУИСТОРИЈИЧАЧАНСКОГФУДБАЛАФИНАЛЕКУПАОДИГРАНОПОДРЕФЛЕКТОРИМА
ПЕХАРУЉУБИЋУ
Актери на нивоу финалиста Купа и предиван амбијент, обележили су историјски тренутак за завршницу
најмасовнијег такмичења. Српсколигаш Полет из Љубића и имењак зонаш из Трбушана, одиграли су врло добар меч у којем су Гребићи оправдали улогу фаворита и освојили победнички пехар.
Уз присталице старих ривала и бројне фудбалске раднике, финалу су присуствовали и представници локалне самоуправе, заменик председника Скупштине града Владан Милић и секретар Љубо Петковић.
ПОЛЕТ(Љ): Чабаркапа, Дуњић, Луковић (Церовић), Кнежевић, Радисавчевић (Вељовић), Томић (Николић), Василић, Михајловић, Радаковић (Максимовић), Стојић (Ђорђиловић), Перишић
ПОЛЕТ(Т): Обренић, Савковић (Станојевић), Тодоровић (Новаковић), Шулубурић (Спарић), Крџић, Лисинац, Матијашевић, Гавровић, Главоњић (Александрић), Поповић (Савић), Стевановић
Стадион: Градски. Гледалаца: 500. Судија: Драган Јелушић (Чачак). Стрелци: Стојић, Василић и Луковић за
Полет (Љ), а Стевановић за Полет (Т)
Полет(Љ) 2:1 Полет(Т)
PETAK 7. NOVEMBAR 2014. SPORT 25Страну припремио М. Ристић
ЗОНА МОРАВА
ОКРУЖНА ЛИГА ГРАДСКА ЛИГА
СРПСКА ЛИГА ЗАПАД
12. коло
12. коло 12. коло
12. коло
Бане 2:1 Полет
Лозница 2:0 Победа Јединство 0:2 Будућност Крушик 2014
Семендриа 1924 4:0 Рудар Шумадија 4:0 Звижд
Железничар 1:0 Карађорђе Јошаница 2:3 ГФК Јасеница 1911
Бане 2:1 Полет Шумадија 1903 0:1 Слога (П)
1 Лозница 12 10 1 1 23 2 +21 312 Будућност К. 2014 12 7 3 2 21 10 +11 243 Јединство 12 6 4 2 14 7 +7 224 Железничар 12 7 1 4 17 12 +5 225 Слога (П) 12 6 2 4 16 10 +6 206 Семендриа 1924 12 5 4 3 16 9 +7 197 Шумадија 1903 12 5 4 3 17 12 +5 198 Шумадија 12 5 3 4 14 13 +1 189 Рудар 12 5 3 4 19 19 0 1810 Звижд 12 5 1 6 11 15 -4 1611 Полет 12 4 3 5 17 15 +2 1512 Победа 12 3 3 6 15 20 -5 1213 Бане 12 3 2 7 8 16 -8 1114 ГФК Јасеница 1911 12 3 1 8 13 24 -11 1015 Карађорђе 12 0 5 7 7 19 -12 516 Јошаница 12 1 2 9 8 33 -25 5
ИЗ НЕ НА ЂЕ ЊЕУ ТР БУ ША НИ МА
ПРЕ О КРЕТ У ПАР МЕН ЦУ ПО БЕ ДА БИП-а У ДЕР БИ ЈУ
Јелен супер лига 12. коло Прва лига Српска лига Запад
Зона Морава 13. коло Oкружна лига Градска лига
ФУДБАЛСКИ ВОДИЧ ЗА ВИКЕНД
13. коло
13. коло
13. коло
13. коло
08.11.2014 | 13:30 Раднички (Н) : ОФК Београд 08.11.2014 | 13:30 Младост : Раднички 1923 08.11.2014 | 13:30 Црвена звезда : Чукарички 08.11.2014 | 13:30 Јагодина : Рад 08.11.2014 | 13:30 Војводина : Доњи Срем 08.11.2014 | 13:30 Спартак : Партизан 08.11.2014 | 13:30 Напредак : Вождовац 08.11.2014 | 13:30 Нови Пазар : Борац
08.11.2014 | 13:30 Инђија : Радник 08.11.2014 | 13:30 Металац (ГМ) : Бачка (БП) 08.11.2014 | 13:30 Колубара : Јавор Матис 08.11.2014 | 13:30 Слобода : Мачва 08.11.2014 | 13:30 Моравац Орион : Синдјелић 08.11.2014 | 13:30 Слога (К) : Јединство Путеви 08.11.2014 | 13:30 БСК Борча : Пролетер 08.11.2014 | 13:30 Бежанија : Слога (ПМ)
08.11.2014 | 13:00 Слога (П) : Лозница 09.11.2014 | 11:00 Полет : Шумадија 1903 08.11.2014 | 13:00 ГФК Јас. 1911 : Бане 08.11.2014 | 13:00 Карађорђе : Јошаница 08.11.2014 | 13:00 Звижд : Железничар 08.11.2014 | 13:00 Рудар : Шумадија 08.11.2014 | 13:00 Будућност К. 2014 : Семендриа 1924 08.11.2014 | 13:00 Победа : Јединство
08.11.2014 | 13:30 Рудар (Баљевац) : Таково 09.11.2014 | 13:30 Браћа Вуковић : Слобода 09.11.2014 | 13:30 Драгачево : Водојажа 08.11.2014 | 13:30 Трепча : Полет 09.11.2014 | 13:30 Рудар (Бресница) : Орловац 09.11.2014 | 13:30 Славија : Металац 08.11.2014 | 13:30 Мокра Гора : Тутин 08.11.2014 | 13:30 Партизан : Омладинац
1 Тутин 12 8 1 3 23 12 +11 252 Слобода 12 7 3 2 19 9 +10 243 Орловац 12 7 3 2 16 6 +10 244 Мокра Гора 12 6 3 3 23 12 +11 215 Полет 12 6 3 3 19 13 +6 216 Драгачево 12 6 1 5 16 21 -5 197 Славија 12 4 5 3 12 10 +2 178 Металац 12 5 2 5 17 17 0 179 Браћа Вуковић 12 4 4 4 15 13 +2 1610 Таково 12 5 1 6 16 16 0 1611 Трепча 12 5 0 7 14 13 +1 1512 Партизан 12 4 3 5 16 17 -1 1513 Омладинац 12 4 3 5 16 18 -2 1514 Водојажа 12 4 3 5 14 16 -2 1515 Рудар (Бресница) 12 1 4 7 15 26 -11 716 Рудар (Баљевац) 12 0 1 11 5 37 -32 1
Таково 2:0 Партизан Омладинац 3:3 Мокра Гора
Тутин 1:0 Славија Металац 1:1 Рудар (Бресница) Орловац 3:0 Трепча Полет 2:3 Драгачево
Водојажа 1:1 Браћа Вуковић Слобода 5:1 Рудар (Баљевац)
09.11.2014 | 13:00 Котража : Бацковац Јунајтед 09.11.2014 | 13:00 Доња Врбава : Младост (А) 09.11.2014 | 13:00 Јединство (К) : Јединство (ГГ) 09.11.2014 | 13:00 Омладинац (З) : Миоковци 09.11.2014 | 13:00 Пријевор : Луњевица 09.11.2014 | 13:00 Напредак : Парменац 09.11.2014 | 13:00 Спартак : Овчар 09.11.2014 | 11:00 Слатина : Младост (П)
1 Парменац 12 8 2 2 35 18 +17 262 Јединство (ГГ) 12 7 2 3 22 9 +13 233 Омладинац (З) 12 7 2 3 28 18 +10 234 Миоковци 12 7 1 4 26 23 +3 225 Пријевор 12 6 2 4 31 18 +13 206 Овчар 12 6 1 5 29 20 +9 197 Луњевица 12 6 1 5 15 15 0 198 Слатина 12 5 3 4 13 10 +3 189 Спартак 12 5 2 5 19 26 -7 1710 Доња Врбава 12 4 4 4 17 20 -3 1611 Јединство (К) 12 4 2 6 21 25 -4 1412 Бацковац Јунајтед 12 4 1 7 21 23 -2 1313 Младост (П) 12 3 4 5 19 25 -6 1314 Напредак 12 4 1 7 11 20 -9 1315 Котража 12 3 2 7 15 24 -9 1116 Младост (А) 12 1 2 9 5 33 -28 5
Бацковац Јунајтед 1:0 Слатина Младост (П) 1:1 Спартак
Овчар 3:1 Напредак Парменац 4:3 Пријевор Луњевица 2:1 Омладинац (З) Миоковци 1:0 Јединство (К)
Јединство (ГГ) 4:1 Доња Врбава Младост (А) 2:0 Котража
09.11.2014 | 13:00 Чачак 94 : Задругар 09.11.2014 | 13:00 Будућност : Ракова 09.11.2014 | 13:00 Морава (К) : Планинац 09.11.2014 | 13:00 Премећа : БИП 09.11.2014 | 13:00 Стрелац : Вујан 09.11.2014 | 13:00 Пријатељи : Полет 09.11.2014 | 13:00 Лугови : Кеј
1 БИП 11 8 2 1 23 10 +13 262 Кеј 12 8 2 2 22 10 +12 263 Будућност 11 7 3 1 34 8 +26 244 Морава (К) 11 7 2 2 34 13 +21 235 Стрелац 11 5 2 4 20 17 +3 176 Премећа 11 4 4 3 21 16 +5 167 Задругар (-1) 11 5 2 4 21 19 +2 168 Морава (М) 12 5 1 6 17 19 -2 169 Вујан 11 4 2 5 21 21 0 1410 Лугови 11 3 3 5 16 17 -1 1211 Ракова (-1) 11 3 4 4 14 19 -5 1212 Чачак 94 12 3 3 6 13 24 -11 1213 Полет (-1) 11 3 0 8 15 36 -21 814 Планинац 11 1 2 8 11 29 -18 515 Пријатељи 11 0 4 7 5 29 -24 4
Кеј 2:1 Пријатељи Полет 2:1 Стрелац Вујан 4:2 Премећа БИП 2:0 Морава (К)
Планинац 0:4 Будућност Ракова 3:0 Чачак 94
Задругар 1:0 Морава (М)
ЈОШ ЈЕ ДАН НЕ У СПЕХУ ГО СТИ МА
Фуд ба ле ри По лет, ни ка ко да пре ки ну не у спе шну се ри ју на го сто ва њи ма.У ду е лу са Раш ча ни ма, оче ки ва ња су
би ла дру га чи ја, али је сла ба игра до од ла ска на од мор, ко-шта ла „Гре би ће“ још јед ног по ра за.
Стрелци: Си мић у 1,Ба но вић у 25. ми ну ту за Ба не,Ра да ко вић у 51. ми ну ту за По лет.
БАНЕ: Глук че вић, Кри-што, Сре те но вић, Ло па тић, Бо шко вић, Ба но вић, Си мић (Ву чи ће вић), Ђор ђе вић, Шу-ма рац (Јо ва но вић), Зе че вић, Ву ки ће вић
ПОЛЕТ: Ру ме нић, Ве љо-вић, Ђор ђи ло вић (Ра да ко-вић), Пе ри шић, Пе тро вић (Сто јић), Ра ди сав че вић, То мић, Мак си мо вић (Це ро-вић), Ми хај ло вић, Ни ко лић, Ва си лић
OGLASI / ^ITUQE
OGLASI I ^ITUQEPRIMQENI DO SREDE
DO 12 SATI BI]EOBJAVQENI U PETAK
OGLASII
^ITUQE
032342 276
26 PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINE
Dana, 4. 11. 2014. godine preminula je na{a voqena}erka i sestra
Nema suza koje te mogu oplakati,ni re~i koje mogu opisati.
Mnogo je qubavi i dobrote oti{lo sa tobom.Hvala ti sejo na svemu. @ive}e{ ve~no u na{im srci-ma i osta}e{ dok postojimo mi koji te volimo.
Majka MILOMIRKA i sestra VESNApom.
ZORICABRALU[I]
1958 - 2014.
Dana, 4. 11. 2014. godine preminula je na{a voqenamajka i supruga
Draga mama,Bila si nam ono {to ne mo`e
biti svako, tvoja qubav i dobrota koju si nam nese-bi~no pru`ala osta}e zauvek u na{im srcima.Oti{la si tiho kao {to si i `ivela.^uva}emo te ve~no u na{im srcima.
NEBOJ[A, NATA[A i MLADENpom.
ZORICABRALU[I]
1958 - 2014.
Dana, 8. 11. 2014. godine navr{ava se DEVET GODINA od smrti na{eg dragog
Uspomenu na wega sa ponosom i qubavqu ~uvajuwegovi najmiliji.
Supruga KOSANA, sin DRAGAN i unuk LAZAR14134
PREDRAGALUKOVI]A
PEZA
Najdra`oj tetki
NATA[A BRADI]
U sredu, 12. 11. 2014. godinenavr{i}e se DEVET GODINA od
smrti na{eg dragog i voqenog
Godine prolaze, a se}awa ne blede.I daqe si sa nama, u na{im mislima isrcima.
TVOJI NAJMILIJI: majka ANKA,otac QUBI[A, supruga DRAGICA,
}erka QIQANA, sin ZVONKO, snaha JADRANKA
RADOJKAKOTLAJI]A - RA[A
7. 11. 2012 - 7. 11. 2014.
Porodice[OLAJI]
i BARI[NIKOV
RU@ICA[OLAJI]
Uvek }e{ ostati u na{em se}awuJELENA, GORAN, TEODORA,
ANASTASIJA i RASTKO14133
Posledwi pozdrav dragom kumu
MILO[U JOVANOVI]U
od kuma MILO[A \OKI]A sa porodicom
14132
Na osnovu Programa o izmenama i dopuni programa postavqawa kioska na teri-toriji grada ^a~ka, koji je donelo Gradsko ve}e dana 28. 10. 2014. godine, Odluke oizmeni i dopuni odluke o visini zakupnine Nadzornog odbora i zakqu~ka Gradskogve}a od 28. 10. 2014. godine,
JP "GRADAC" ^a~ak, Cara Lazara 51POZIVA
vlasnike privremenih objekata kioska
Da se jave u JP "Gradac" radi potpisivawa ugovora o zakupu javnih povr{ina zaperiod od 1. 11. 2014. godine do 1. 10. 2015. godine.
Rok za potpisivawe ugovora je 14. 11. 2014. godine.
Telefon za kontakt: 303 216
U slu~aju da vlasnici kioska ne zakqu~e ugovore u skladu sa novim cenovnikom,objekti }e biti ukloweni po hitnom postupku.
JP "Gradac" ^a~ak
direktor
Neboj{a Jovanovi}, dip.pravnik
Miroslav MirkoPopovi}
Devetog oktobra 2014. godine umro jeprofesor Miroslav Mirko Popovi}.
Oti{ao je u ve~nost - legendu jo{ jedan gla-soviti profesor, koji je najve}i deo radnogveka proveo u ~a~anskoj Gimnaziji, najprekao u~iteq matematike, a osmadesetih go-dina, kada je prema izve{taju Beogradskoguniverziteta, Gimnazija bila najboqa uSrbiji po uspe{nosti studirawa wenih |a-ka na fakultetima, Mirko je bio direktor.Osta}e upam}en i po velikom anga`ovawuna restauraciji {kolske zgrade, opremawu{kolskih kabineta, osavremewavawu na-stave u gotovo svim nastavnim oblastima ipo visokim zahtevima za rad, red i {kolskudisciplinu. O~ekivawa su mu bila mnogo ve}a nego {tose objektivno moglo. Slabija materijalnaosnova uslovqavala je da se proces inovi-rawa nastave odvija ne{to sporije, jer se,kako bi rekao na{ nobelovac Ivo Andri}:“Tada uz svaki dram dobra su~eqavao sa dvadrama muke!”Mirko je iz Gimnazije oti{ao u Pedago-{ki zavod u ^a~ku, na mesto savetnika zamatematiku i tu ostao do penzionisawa. Strogost kojom je odisao nije bila prepre-ka da bude po{tovan i uva`avan, pre svegazbog “zarazne” vredno}e, koja je iz wega iz-virala, kao lava iz vulkanskog grotla, izbog upornosti u radu kojom je slu`io zaprimer.Nije se on mnogo osvrtao na netrpeqivosti primedbe pojedinaca, zbog visokih zahte-va koje je pred saradnike postavqao, jer in-teresovao ga je samo rad. Vr{io je redovnekontrole planova rada i realizacije sadr-`aja i tu povla{}enih nije bilo. Zbog toga su nastale pri~e da je Mirko ti-ranin - osobewak - ~ovek izvan dru{tvaitd. Takve kvalifikacije su bile preteranei neosnovane, jer Mirko je voleo dru{tvoi ono ga je rado primalo, pored ostalog izbog duhovitih opaski, kojima je unosio ve-drije raspolo`ewe.Bio je svestrana li~nost sa {irokim inte-resovawima u nauci, kulturi, kwi`evno-sti, posebno poeziji, u kojoj je va`io za bo-qeg poznavaoca. Mawe je poznato, ali je za-bele`eno da je pobedio na takmi~ewu: “Kozna vi{e stihova”, ~ak i ispred profesorasrpskog jezika.Interesovala ga je i poqoprivreda, poseb-no vo}arstvo, pa je na porodi~nom imawu u
Zabla}u, na besprekorno ure|enom vo}wa-ku, postizao izuzetne rezultate sa ~a~an-skim sortama {qive.Kra}e vreme bavio se i p~elarstvom, bezzna~ajnijih rezultata, jer ono zahteva radbez `urbe, strpqewe i smirenost, {to nijeodgovaralo wegovoj prirodi i poimawuprincipa rada.Pri samom kraju, Mirku se uz bolesti kojesu najavile dolazak stara~kog doba, {to jeuglavnom krio, javila preterana osetqi-vost i nervoza, {to je uslovilo da se povu-~e u samo}u.Komunicirao je sa mawim brojem prijate-qa. Zbog svoje odluke duboko je patio, madaiz ponosa to nije priznavao. Naslu}ivalose iz razgovora i tema koje je nametao, pa ionda kada je isticao da nema nameru daomek{a, da se ni za {ta {to je uradio nekaje, da se principijelno dr`i svojih sta-vova.Takva je bila priroda wegovog karaktera,pa takva i sudbina.Oti{ao je na{ Mirko u legendu, istoriju ive~nost, vi{e cewen i po{tovan nego je timatributima bio nadoban. Generacije u~enika kojima je prenosio zna-we iz matematike pamti}e ga kao vrsnog,strogog i pravi~nog profesora.Wegovi kolege, drugovi i poznanici, do`i-votno }e ~uvati uspomenu na jedinstvenovrednog ~oveka koji je izgoreo u preteranojosetqivosti i ogwu du{evnog nemira.Neka ovo malo crtica o Mirkovom `ivotubudu na{a molba da mu du{a na|e mir u ve-likom okeanu ve~nosti.
Sini{a Milo{evi},
prof. Gimnazije u penziji
IN MEMORIAM
^ITUQE
Dana, 5. 11. 2014. godine prestalo je da kuca veliko srce na{emajke, bake i ta{te
DRAGOSLAVE - DRAGICESTOJANOVI]
iz Qubi}a1954 - 2014.
Bila si uvek uz nas, bila si na{ oslonac, uvek vedra i nasmejana, a od danas...
TVOJI: NADA, IVONA i ALEKSA
Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je dana 5. 11. 2014. godineposle duge i te{ke bolesti prestalo da kuca veliko srce na{e
DRAGOSLAVE - DRAGICESTOJANOVI]
iz Qubi}a1954 - 2014.
Opelo }e se odr`ati u petak 7. 11. 2014. godinekod porodi~ne ku}e u Qubi}u u 13 ~asova.
Sahrana }e se obaviti na sredwem grobqu u Qubi}u.O@ALO[]ENI: suprug BO@IDAR, }erke RADA i NADA,
unuke MIA i IVONA, zetovi BRANKO i ALEKSA
Dana, 5. 11. 2014. godine prestalo je da kuca veliko srcena{e majke, bake i ta{te
DRAGOSLAVEDRAGICE
STOJANOVI]iz Qubi}a1954 - 2014.
Bila si veliki borac, dobila si sve bitke osim ove, dobrana{a, neka te an|eli ~uvaju.
TVOJI: RADA, MIA i BRANKO
PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINE 27
^ITUQE
SE]AWE9. 11. 2011 - 9. 11. 2014.
Pro{lo je 10 GODINAod kako nije sa nama na{a
SLAVICAKRIVOKAPI]
medicinska sestra
Ostaju najlep{euspomene, po{tovawe i
tuga.
DE^JI I [KOLSKIDISPANZER
14117
Obave{tavamo rod-binu i prijateqe da je
na{a draga
VOJIMIRKAAZAWAC VOJKA
Dana, 10. 11. 2014. godine navr{ava seGODINU DANA od smrti na{e drage
STANISLAVECANE
TEOFILOVI]
9. 11. 2014. godine navr{ava se OSAM GODINAod kako nije sa nama na{a
ZORICASIN\ELI]
12. novembra je ^ETRDESET DANAod smrti moga druga
DU[KATRIVANOVI]A
iz Vape
Nakon kra}e bolesti, dana 2. 11. 2014.godine preminula je u svojoj
72. godini na{a draga
Sahrawena je na Gradskom grobqu u^a~ku, u prisustvu porodice i pri-
jateqa.
MAGDALENAMARINKOVI]
ro|ena Usepjanova
Dana, 4. 11. 2014. godinepreminula je na{a draga
EVICA NEDOVI]ro|ena Golubovska
1935 - 2014.
SE]AWE
RADOMIR - RADEBOJOVI]
iz Prislonice12. 11. 2007 - 12. 11. 2014.
Godine prolaze a uspomenu ~uvaju wegovi najmiliji
supruga MIRA sa decom
28 PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINE
SE]AWE13. 11. 2007 - 13. 11. 2014.
RADMILALI[ANIN
Uspomenu na Tvojdragi lik ~uvaju
brat STOJANi bratanac DEJAN
14104
Sa setom i qubavqu ~uva}emo se}awe na wenu nesebi~nu i iskrenu plemenitost,optimizam i dobrotu, kojima je zra~ila i sve nas darivala.
O@ALO[]ENI: sin DU[KO, }erka MIRA,zet DU[KO, unuci SAWA, SAVO i NIKOLA
14131
SE]AWE5. novembar 2013 - 5. novembar 2014.
RADO[ @.MAXAREVI]arhivski savetnik u penziji
^uvamo divne uspomene.KOLEKTIV ISTORIJSKOG ARHIVA ^A^AK
fakt.
Nema suza koje te mogu oplakati, niti re~i koje te mogu o`aliti.
Nema vremena koje te mo`e zaboraviti.Osta}e{ ve~no voqen i nikad ne zaboravqen.Du{ko, na svemu ti hvala.
Tvoj drug \OKO JAKOVQEVI]14125
Nema tog vremena koje }e teizbrisati iz na{ih srca i misli.Mnogo je lepih uspomena da te ve~no pamtimo, da o tebisa ponosom pri~amo i da te nikad ne zaboravimo.
TVOJI: BO[KO, MARIJA i ANA14121
preminula u subotu, 1.novembra u Beogradu, u
84. godini `ivota.Sahrana je obavqena
na ^a~anskom grobqu.
K}erka MIRJANA,zet ZORAN, unuk SA[A
i ostala rodbina
Uvek }e{ `iveti u na{im srcimai najlep{im uspomenama.
ZAHVALNA PORODICA14120
Dr DRAGANGOSTIQAC
internista - endokrinologUspomenu na dragog
kolegui saradnika ~uva
KOLEKTIVINTERNOG ODEQEWA
^ITUQE
SE]AWE
STANI[A GRBOVI]PARTO
12. 11. 2009 - 12. 11. 2014.
Dana, 12. 11. 2014. godine navr{ava se ^ETRDESETDANA od tragi~ne smrti na{eg dragog Du{ka
DU[KO TRIVANOVI]4. 10. 2014 - 12. 11. 2014.
8. 11. 2009 - 8. 11. 2014.
SAVKO CIGO RU@I^I]
U nedequ, 12. 10. 2014. godine prestalo je da kucaplemenito srce na{eg brata, {uraka i ujaka
MILIJANA MI]ULEZLATI]A
1957 - 2014.
U ~etvrtak, 13. 11. 2014. godine u 12 ~asova na grobquu Gorwoj Gorevnici dava}emo
^ETRDESETODNEVNI POMEN
MILKI MILI]EVI]Nisu se jo{ rodile takve re~i,koje su mogle opisati dobrotu na{e majke i bake,jer one koje ve} postojebile bi i suvi{e mlake.
PORODICA14122
Moj dragi tata, pro|e 13 najtu`nijih godinaod kako nisi sa nama
MIKAN PETROVI]28. 6. 1963 - 5. 11. 2001.
Kotra`a
Nema dana da ne pomislimo na tebe, u na{im du{ama`ive}e{ ve~no.Tvoj blagi lik, osmeh i topao dodir uvek }e biti uznas i {tititi nas od zla.Po~ivaj u miru.
Tvoj sin MILAN - LOLA PETROVI], suprugaDU[ANKA iz Kelna, {urak SLOBODAN, svastika
CICA, iz Stojnika - Aran|elovac
SE]AWE
MILOMIRZEKAVICA ZEC
3. 11. 2008 - 3. 11. 2014.
POSLEDWI POZDRAVDRAGOJ
NATA[IBRADI]
OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK
PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINE 29
PORODICA ZEKAVICA14127
ALEKSANDAR ZEKAVICA SA PORODICOM
14128
^ETRDESETODNEVNI POMEN dava}emo u nedequ,9. novembra, u 13 ~asova na ^a~anskom grobqu.
ZAHVALNA PORODICA
TOMISLAV JAKOVQEVI]16. 10. 1932 - 1. 10. 2014.
Najdra`i na{ an|ele,doleteo si u na{e `ivote, u~inio nas ponosnim isre}nim, ali za kratko.Tvojom dobrotom i lepotom, milim pogledom, najs-la|im osmehom, sve si op~inio, pa i An|ele.Otera{e te od nas, odvedo{e da im ukrasi{ raj. A mi?Ostadosmo nemo}ni, tu`ni i neute{ni do groba.
O@ALO[]ENI: supruga SLA\ANA,deca TIJANA i DARKO, otac BO@O,
majka DU[ANKA, bra}a OBRAD i RADE,snaja MIRA, sinovci DU[KO i GORAN,
sestra BO@ANA, zet MILAN, sestri} QUBI[A,sestri~ina MARINA, zet VLADE i QUBI[A
BUMBAREVI]
U srcu tuga , na grobu ti{ina,a u domu velika praznina.
Nemo}ni pred sudbinom, nastavqamo da kora~amo po tragu koji si za sobom ostavio.
Nikada te ne}emo zaboraviti jer su tvoja snaga i duh mera na{eg pam}ewa, trajawa.
Tvoja VERA sa porodicom14123
Uvek }emo te voleti, u srcu nositi, s ponosom pomi-wati i s tugom se}ati.
TVOJA PORODICA14126
Ovim putem `elimo da se zahvalimo svima koji supodelili bol sa nama, a posebno " MB Namenska"Lu~ani, kao i wegovim bliskim saradnicima.Uspomenu na tvoj dragi i plemeniti lik ~uva}e
sestra MIQANKA, zet RADOJKO,sestri} MILO[ i sestri~ina MIRJANA
14119
^ITUQE
U ~etvrtak, 13. 11. 2014. godine navr{ava se^ETRDESET DANA od smrti na{eg dragog
STOJANA PAUNOVI]ACOLA
7. novembra navr{ava se 10 GODINAod kada je preminuo
BRATISLAV - BA]OMOJSILOVI]
SE]AWE NA NA[E DRAGE
Dana 8. 11. 2014. godinenavr{i}e se 20 GODINA od
smrti na{e majke, nane ita{te
16 GODINA od smrti oca,dede i tasta
12. novembar 2009 - 12. novembar 2014.
MILENKOMANOJLOVI]
MILEC
9. novembra navr{ava seDVE GODINE od smrti mog supruga
QUBI[EPAUNOVI]A
iz Atenice
9. 11. 1988 - 9. 11. 2014
MILO[\URKOVI]
iz Preqine
Dana, 11. novembra 2014. godine navr{ava seGODINA DANA od smrti na{e drage
JELICENOVAKOVI]
iz ^a~ka
Dana, 11. novembra 2014. godine navr{ava seGODINA DANA od kada nije sa nama na{a draga
JELICA - JECANOVAKOVI]
iz ^a~ka
30 PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINE
POSLEDWI POZDRAVNA[OJ DRAGOJ
Hvala ti mila na{a za vi{egodi{we dru`ewe iiskreno prijateqstvo.
PORODICE: MANDI], ILI],RANKOVI] i KOSANOVI]
14116
MAGDIMARINKOVI]
Dana, 8. 11. 2014. godine u 12 ~asova na grobqu uKowevi}ima odr`a}e se GODI[WI POMEN
Vreme koje je pro{lo,nije umawilo bol i tugu.Se}awe na tvoj plemeniti lik idobrotu `ive}e u nama do kraja`ivota.Uvek }emo te ~uvati od zaborava.
TVOJI NAJMILIJI: supruga RADOJKA,sinovi NEBOJ[A i NIKOLA, snaje NATA[A
i KA]A, unuke NINA i NEVENAi unuci STRAHIWA i LAZAR
14115
SLOBODANUBOLU
VUJADINOVI]U1943 - 2013.
SE]AWE
Ti si negde gde an|eli mirno spavaju... Tata je sre}anjer je pored tebe a nama je svaki tvoj ro|endan samotuga i bol.
TVOJI: mama COJA, brat RADENKO,snaha MIRA, sinovica ANASTASIJA,
sinovac NIKOLA i nana RAJKA14113
VLADIMIRVLADE
PAVLOVI]
Pro{lo je pet godina kako si oti{ao. Vreme prolazi abol ostaje. S ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo.
K}i AN\ELA, supruga QUBA14112
Vreme koje je pro{lo nijeumawilo bol i tugu. Se}awe na tvoj plemenitilik i dobrotu `ive}e u nama do kraja `ivota.Ponosni smo {to smo te imali.
Tvoja CANA i unuk LUKA
14111
To vreme nije zale~ilo tugu u nama.S qubavqu i setom ~uvamo neizbrisive uspomene iz sre}nihdana, provedenih sa na{im voqenim Micom i Bo`om.
WIHOVI NAJMILIJI: k}i MIMA, unuke SLA\ANAi TAWA i zet DRAGAN TOMOVI]
MICE LAZAREVI] BO@A LAZAREVI]
@ivot ne pita nikada {ta `eli{, nekome uzima, anekome daje, nama je uzeo Tebe i ostavio ve~nu bol una{im srcima.Po dobroti te pamtimo, s ponosom pomiwemoi od zaborava ~uvamo.
TVOJI: NIKOLA, SAWA i SLAVICA14105
Uvek }emo te voleti i ~uvati od zaborava.Sestra MIRJANA sa porodicom
14107
Bol i tuga se ne mere re~ima, ni vremenom koje pro-lazi, ve} prazninom koja je u nama.
TVOJA PORODICA14108
Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga
NATA[A BRADI]1947 - 2014.
Preminula dana 31. 10. 2014. godine. Sahrana jeobavqena 3. novembra na ^a~anskom grobqu.
O@ALO[]ENI:suprug SRE]KO, sin DRAGOSLAV, }erka
SNE@ANA, snaha SLAVICA, zet \OR\E,unuci i ostala rodbina
14114
Qubav, a ne vreme, izle~ila je bol, ali je ostalapraznina, koja nikada ne}e biti popuwena.Praznina postaje sve ve}a, a se}awe na Ba}a svebogatije.U na{im srcima }e uvek odzvawati jedan deo tvojedu{e.
Supruga RADMILA, }erka NATA[Ai sin NENAD
14106
Pomen }e se odr`ati u 12 ~asova na ^a~anskomgrobqu.
WEGOVI NAJMILIJI14103
^ITUQE
MILAN PAJOVI]GODINE PROLAZE BEZ TEBE...
Majka VUKOSAVA, sinovi VLADICA i STEFAN,supruga SNE@ANA i sestra MARA
14102
Dana, 9. 11. 2014. godine navr{ava se[EST PRETE[KIH MESECIod kako nije sa nama na{a draga
KOVIQKA RAJ^EVI]9. 5. 2014 - 9. 11. 2014.
Te{ko je tvoj odlazak pravdati sudbinom, a tugu le~iti vremenom.Nema suza koje te mogu oplakati niti re~i koje te mogu o`aliti.U srcima na{im tvoje mesto stoji, verujemo kao i ti, da je Gospod u svom rajskom
carstvu sa~uvao jedno mesto za tebe, jer si to zaslu`ila.
Suprug BRANKO, sin ACO i }erka KA]A sa porodicama
fakt.
TU@NO SE]AWENA VOQENOG SUPRUGA I OCA
TOMISLAVA ILI]ATOMICE
7. novembar 2001 - 7. novembar 2014.
PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINE 31
UZ VE^NU QUBAV, PO[TOVAWE I ZAHVALNOST.Supruga QIQANA i sin DIMITRIJE
14101
PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINE
![Europa [novembar 2011.]](https://img.pdfslide.tips/doc/110x75/553d65d355034695438b4621/europa-novembar-2011.jpg)
