1

Na osnovu člana 56. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, člana 3. stav 1. i 3. Zakona o radu i člana 32. Statuta, Školski odbor OŠ “Šamu Mihalj” u Bačkom Petrovom Selu, na sednici od dana ______________ godine, doneo je

PRAVILNIK O RADU OŠ "Šamu Mihalj" Bačko Petrovo Selo

I - OSNOVNE ODREDBE

Član l

Pravilnikom o radu Osnovne škole "Šamu Mihalj" Bačko Petrovo Selo (u daljem tekstu: Pravilnik), u skladu sa Zakonom o radu, uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnih odnosa, odnosno po osnovu rada u Osnovnoj školi “Šamu Mihalj” u Bačkom Petrovom Selu (u daljem tekstu: Poslodavac). U pogledu prava, obaveza i odgovornosti iz radnih odnosa, odnosno po osnovu rada koja nisu uređena ovim Pravilnikom neposredno se primenjuju odgovarajuće odredbe Zakona o radu (u daljem tekstu: Zakon) i Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakona o osnovnoj školi i Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika (u daljem tekstu: Poseban kolektivni ugovor).

Član 2

Pravilnik o radu i ugovor o radu ne mogu da sadrže odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom.

Pravilnikom o radu i ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom, osim ako zakonom nije drukčije određeno.

Član 3

Ako pravilnik i pojedine njegove odredbe utvrđuju nepovoljnije uslove rada od uslova utvrđenih zakonom primenjuju se odredbe zakona.

Pojedine odredbe ugovora o radu kojima su utvrđeni nepovoljniji uslovi rada od uslova utvrđenih zakonom i pravilnikom, odnosno koje se zasnivaju na netačnom obaveštenju od strane poslodavca o pojedinim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog - ništave su.

Član 4

Ništavost odredaba ugovora o radu utvrđuje se pred nadležnim sudom.

Pravo da se zahteva utvrđivanje ništavosti ne zastareva.

II – OSNOVNA PRAVA I OBAVEZE

1. Prava zaposlenih

Član 5

Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zaštite, u skladu sa zakonom i pravilnikom.

2. Obaveze zaposlenih

Član 6

Zaposleni je dužan:

2

1) da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi; 2) da poštuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca, kao i uslove i pravila poslodavca u vezi sa

ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa; 3) da obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje utiču ili bi mogle da utiču na obavljanje poslova utvrđenih

ugovorom o radu; 4) da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti za život i zdravlje i nastanak materijalne štete.

3. Obaveze poslodavca

Član 7

Poslodavac je dužan da:

1) zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu, u skladu sa zakonom, pravilnikom i ugovorom o radu; 2) zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad radi bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, u skladu

sa zakonom i drugim propisima; 3) zaposlenom pruži obaveštenje o uslovima rada, organizaciji rada, pravilima iz člana 5. tačka 2) ovog pravilnika

i o pravima i obavezama koje proizlaze iz propisa o radu i propisa o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu;

4) zaposlenom obezbedi obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu; 5) zatraži mišljenje sindikata u slučajevima utvrđenim zakonom, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan

sindikat od predstavnika koga odrede zaposleni.

4. Obaveze poslodavca i zaposlenog

Član 8

Poslodavac i zaposleni dužni su da se pridržavaju prava i obaveza utvrđenih zakonom i posebnim kolketivnim ugovorom, pravilnikom i ugovorom o radu.

III - ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA

1. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa

Član 9

Radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 godina života i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima, utvrđene zakonom, odnosno Pravilnikom o organizaciji rada i sistematizaciji radnih mesta u školi.

Pravilnikom o organizaciji rada i sistematizaciji radnih mesta u školi se utvrđuju organizacioni delovi kod poslodavca, vrsta poslova, vrsta i stepen stručne spreme i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima.

Pravilnik o organizaciji rada i sistematizaciji radnih mesta u školi donosi direktor škole (u daljem tekstu: Direktor).

Član 10

Kandidat je dužan da, prilikom zasnivanja radnog odnosa, poslodavcu dostavi isprave i druge dokaze o ispunjenosti uslova za rad na poslovima za koje zasniva radni odnos, utvrđenih Pravilnikom o organizaciji rada i sistematizaciji radnih mesta u školi.

Član 11

Strani državljanin ili lice bez državljanstva može da zasnuje radni odnos pod uslovima utvrđenim zakonom.

Član 12 Odluku o potrebi zasnivanja radnog odnosa donosi direktor. Slobodno radno mesto i uslove za rad na odredjenom radnom mestu kod poslodavca, direktor prijavljuje organizaciji za zapošljavanje.

3

Konkurs o slobodnom radnom mestu sadrži naročito; naziv i sedište poslodavca, uslove za rad na radnom mestu i rok u kome se podnose prijave, koji ne može biti kraći od osam dana od dana objavljivanja oglasa.

2. Uslovi za prijem u radni odnos nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika

Član 13

U radni odnos u ustanovi može da bude primljen nastavnik, vaspitač i stručni saradnik, pod uslovima propisanim zakonom i ako:

1) ima odgovarajuće obrazovanje; 2) ima psihičku, fizičku i zdravstvenu sposobnost za rad sa decom i učenicima; 3) nije osuđivan pravnosnažnom presudom za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u

trajanju od najmanje šest meseci ili nije pravnosnažnom presudom osuđen za krivično delo protiv dostojanstva ličnosti i morala.

Uslovi iz stava 1. ovog člana dokazuju se prilikom prijema u radni odnos i proveravaju se u toku rada.

Nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku prestaje radni odnos ako se u toku radnog odnosa utvrdi da ne ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana ili ako odbije da se podvrgne lekarskom pregledu.

3. Uslovi za rad nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika

Član 14

Poslove nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika može da obavlja lice koje ima dozvolu za rad (u daljem tekstu: licenca).

Bez licence poslove nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika može da obavlja:

1) pripravnik; 2) lice koje ispunjava uslove za nastavnika, vaspitača ili stručnog saradnika, sa radnim stažom stečenim van

ustanove, pod uslovima i na način utvrđenim za pripravnike; 3) lice koje je zasnovalo radni odnos na određeno vreme; 4) pomoćni nastavnik.

Lice iz stava 2. tač. 1) i 2) ovog člana može da obavlja poslove nastavnika, vaspitača ili stručnog saradnika najduže dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa u ustanovi, a lice iz tačke 3) do prestanka radnog odnosa na određeno vreme.

4. Prijem u radni odnos

Član 15

Prijem u radni odnos u ustanovi vrši se na osnovu:

1) konačne odluke direktora o izboru kandidata po raspisanom konkursu; 2) sporazuma o preuzimanju, uz saglasnost zaposlenog.

Na osnovu sporazuma iz stava 1. tačka 2) ovog člana zaposleni može biti preuzet iz ustanove ili Ministarstva.

Direktor ustanove raspisuje konkurs za prijem u radni odnos.

U postupku odlučivanja o izboru nastavnika, vaspitača ili stručnog saradnika direktor ustanove pribavlja mišljenje organa upravljanja.

Direktor donosi odluku o izboru kandidata u roku od 15 dana od dana isteka roka za podnošenje prijava.

4

Kandidat nezadovoljan odlukom o izboru može da podnese prigovor organu upravljanja u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke.

Ako organ upravljanja u utvrđenom roku ne odluči o prigovoru ili ako je kandidat nezadovoljan drugostepenom odlukom, može se obratiti nadležnom sudu u roku od 15 dana.

5. Ugovor o radu

Član 16

Radni odnos zasniva se ugovorom o radu.

Ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac.

Ugovor o radu smatra se zaključenim kad ga potpišu zaposleni i direktor.

Član 17

Ugovor o radu može da se zaključi na neodređeno ili određeno vreme.

Ugovor o radu u kome nije utvrđeno vreme na koje se zaključuje smatra se ugovorom o radu na neodređeno vreme.

Član 18

Ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku.

Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog člana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.

Član 19

Ugovor o radu sadrži:

1) naziv i sedište škole; 2) ime i prezime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog; 3) vrstu i stepen stručne spreme zaposlenog; 4) vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja; 5) mesto rada; 6) način zasnivanja radnog odnosa (na neodređeno ili određeno vreme); 7) trajanje ugovora o radu na određeno vreme; 8) dan početka rada; 9) radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno); 10) novčani iznos osnovne zarade i elemente za utvrđivanje radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i

druga primanja zaposlenog; 11) rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo; 12) pozivanje na kolektivni ugovor, odnosno pravilnik o radu koji je na snazi; 13) trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena.

Ugovorom o radu mogu da se ugovore i druga prava i obaveze.

Na prava i obaveze koja nisu utvrđena ugovorom o radu primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona i pravilnika.

6. Stupanje na rad

Član 20

Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad.

Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrđenim ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je sprečen da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se poslodavac i zaposleni drukčije dogovore.

5

Član 21

Poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi fotokopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje najkasnije u roku od 15 dana od dana stupanja zaposlenog na rad.

7. Radni odnos na određeno vreme

Član 22

Ustanova može da primi u radni odnos na određeno vreme bez konkursa lice radi:

1) zamene odsutnog zaposlenog do 60 dana; 2) do izbora kandidata po raspisanom konkursu; 3) do izbora kandidata - kada se na konkurs ne prijavi nijedan kandidat ili nijedan od prijavljenih kandidata ne

ispunjava uslove, a najduže do završetka školske godine; 4) izvođenja verske nastave.

Listu nastavnika verske nastave, na predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica, utvrđuje ministar.

Nastavnika verske nastave upućuje u školu tradicionalna crkva ili verska zajednica sa utvrđene liste za svaku školsku godinu.

Za izvođenje verske nastave nastavnik sa školom u koju je upućen zaključuje ugovor o radu na 12 meseci za svaku školsku godinu.

Ustanova prima u radni odnos na određeno vreme po raspisanom konkursu lice:

1) radi zamene odsutnog zaposlenog preko 60 dana; 2) u svojstvu pripravnika.

8. Ugovor o izvođenju nastave

Član 23

Direktor može da zaključi ugovor o izvođenju nastave za najviše 30% od punog radnog vremena sa licem bez licence za nastavnika, koje je zaposleno kod drugog poslodavca u slučajevima iz člana 22. stav 1. ovog pravilnika.

Lice angažovano po osnovu ugovora iz stava 1. ovog člana ne stiče svojstvo zaposlenog u školi.

Lice iz stava 1. ovog člana učestvuje u radu stručnih organa škole bez prava odlučivanja, osim u radu odeljenjskog veća.

9. Probni rad

Član 24

Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad.

Probni rad može da traje najduže šest meseci.

Za vreme probnog rada Škola i zaposleni mogu da otkažu ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih dana.

Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti prestaje radni odnos danom isteka roka određenog ugovorom o radu.

Član 25 Probni rad prati tročlana komisija koju imenuje direktor, i svoje mišljenje o probnom radu daje direktoru radi donošenja odluke.

6

Članovi komisije moraju imati najmanje isti stepen ili vrstu spreme kao i radnik na probnom radu.

10. Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija škole

Član 26 Radni odnos može da se zasnuje za obavljanje poslova van prostorija škole.

Ugovor o radu koji se zaključuje u smislu stava 1. ovog člana, pored odredaba iz člana 19. ovog pravilnika, sadrži i:

1) trajanje radnog vremena prema normativima rada; 2) vrstu poslova i način organizovanja rada; 3) uslove rada i način vršenja nadzora nad radom zaposlenog; 4) visinu zarade za obavljeni rad i rokove isplate; 5) korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu za njihovu upotrebu; 6) naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja; 7) druga prava i obaveze.

Član 27 Rad van prostorija škole zaposleni obavlja sam ili sa članovima svoje uže porodice, u ime i za račun poslodavca. Članovima uže porodice u smislu stava l. ovog člana smatraju se bračni drug, kao i deca, roditelji, braća i sestre zaposlenog ili njegovog bračnog druga.

Član 28 Poslodavac može da ugovori poslove van svojih prostorija koji nisu opasni ili štetni po zdravlje zaposlenog i drugih lica i ne ugrožavaju životnu sredinu.

11. Pripravnici

Član 29

Poslodavac može da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika, za zanimanje za koje je to lice steklo određenu vrstu i stepen stručne spreme, ako je to kao uslov za rad na određenim poslovima utvrđeno zakonom ili pravilnikom.

Odredba stava 1. ovog člana odnosi se i na lice koje je radilo kraće od vremena utvrđenog za pripravnički staž u stepenu stručne spreme koja je uslov za rad na tim poslovima.

Pripravnički staž traje najduže godinu dana, ako zakonom nije drukčije određeno.

Za vreme pripravničkog staža, pripravnik ima pravo na zaradu i sva druga prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom, pravilnikom i ugovorom o radu.

12. Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik - pripravnik

Član 30

Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik - pripravnik, u smislu ovog pravilnika, jeste lice koje prvi put u tom svojstvu zasniva radni odnos kod poslodavca i osposobljava se za samostalan obrazovno-vaspitni, vaspitni, odnosno stručni rad savladavanjem programa za uvođenje u rad nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika i polaganjem ispita za licencu.

Pripravnički staž traje najduže dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa.

Za vreme trajanja pripravničkog staža, radi savladavanja programa za uvođenje u rad nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, ustanova pripravniku određuje mentora.

Pripravnik ima pravo da polaže ispit za licencu posle navršenih godinu dana rada.

7

Pripravniku koji u roku od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa ne položi ispit za licencu - prestaje radni odnos.

Program uvođenja u posao nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, način i postupak provere savladanosti tog programa - propisuje ministar.

Lice koje savlada program uvođenja u posao nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika ima pravo na polaganje ispita za licencu.

Program za sticanje licence, način provere savladanosti tog programa, troškove polaganja ispita i organ uprave pred kojim se polaže ispit za licencu - propisuje ministar.

IV - OBRAZOVANJE, STRUČNO OSPOSOBLJAVANJE I USAVRŠAVANJE

Član 31

Poslodavac je dužan da zaposlenom omogući obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje kada to zahteva potreba procesa rada i uvođenje novog načina i organizacije rada.

Zaposleni je dužan da se u toku rada obrazuje, stručno osposobljava i usavršava za rad.

Troškovi obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja obezbeđuju se iz sredstava poslodavca i drugih izvora, u skladu sa zakonom.

U slučaju da zaposleni prekine obrazovanje, stručno osposobljavanje ili usavršavanje, dužan je da poslodavcu nadoknadi troškove, osim ako je to učinio iz opravdanih razloga.

V - STRUČNO USAVRŠAVANJE I ZVANJA NASTAVNIKA, VASPITAČA I STRUČNOG SARADNIKA

Član 32

Nastavnik, vaspitač ili stručni saradnik dužan je da se usavršava radi uspešnijeg ostvarivanja i unapređivanja obrazovno-vaspitnog rada.

U toku stručnog usavršavanja nastavnik, vaspitač ili stručni saradnik može da stekne zvanja: pedagoški savetnik, mentor, instruktor i viši pedagoški savetnik.

Nastavnik, vaspitač ili stručni saradnik ima pravo na uvećanu platu za stečeno zvanje.

Nastavnik, vaspitač ili stručni saradnik ima pravo na odsustvo iz ustanove u trajanju od tri radna dana godišnje radi pohađanja propisanog programa stručnog usavršavanja. Raspored odsustva nastavnika, vaspitača ili stručnog saradnika radi stručnog usavršavanja planira pedagoški kolegijum.

Programe i način organizovanja stalnog stručnog usavršavanja, uslove, organ koji odlučuje o sticanju zvanja i postupak napredovanja, sticanje zvanja u toku usavršavanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika i obrazac uverenja o savladanom programu - propisuje ministar.

VI – RADNO VREME

1. Puno radno vreme

Član 33

Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, ako ovim zakonom nije drukčije određeno. Opštim aktom može da se utvrdi radno vreme kraće od 40 časova nedeljno, ali ne kraće od 36 časova nedeljno. Zaposleni iz stava 2. ovog člana ostvaruje sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom.

2. Nepuno radno vreme

Član 34

8

Nepuno radno vreme, u smislu ovog zakona, jeste radno vreme kraće od punog radnog vremena.

3. Nepuno i puno radno vreme nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika

Član 35

Nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku svake školske godine direktor rešenjem utvrđuje status u pogledu rada sa punim ili nepunim radnim vremenom, na osnovu programa obrazovanja i vaspitanja, godišnjeg programa rada i podele časova.

Norma časova neposrednog rada sa učenicima nastavnika, stručnih saradnika i vaspitača u osnovnoj školi, okviru 40 – časovne radne nedelje utvrđena je podzakonskim propisima.

Nastavnik, vaspitač ili stručni saradnik koji je raspoređen za deo propisane pedagoške norme, ima status zaposlenog sa nepunim radnim vremenom.

Nastavnik, vaspitač ili stručni saradnik koji je ostao neraspoređen, ostvaruje prava zaposlenog za čijim je radom prestala potreba kod poslodavca, u skladu sa zakonom.

4. Skraćeno radno vreme

Član 36

Zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima, utvrđenim zakonom ili Pravilnikom o organizaciji rada i sistematizaciji radnih mesta u školi, na kojima i pored primene odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu postoji povećano štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog - skraćuje se radno vreme srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najviše 10 časova nedeljno (poslovi sa povećanim rizikom).

Skraćeno radno vreme utvrđuje se na osnovu stručne analize, u skladu sa zakonom.

Zaposleni koji radi skraćeno radno vreme ima sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom.

5. Prekovremeni rad

Član 37

Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (u daljem tekstu: prekovremeni rad).

Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno, niti duže od četiri časa dnevno po zaposlenom.

Direktor je dužan da zaposlenom, pre početka obavljanja prekovremenog rada, izda rešenje o razlozima i trajanju prekovremenog rada.

6. Raspored radnog vremena

Član 38

Godišnjim programom rada škole uvrđuje se raspored radnog vremena.

Radna nedelja traje pet radnih dana.

Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje direktor.

Radni dan, po pravilu, traje osam časova.

Član 39

9

Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način.

Poslodavac je dužan da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje sedam dana pre promene rasporeda radnog vremena.

7. Preraspodela radnog vremena

Član 40

Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima.

Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od punog radnog vremena.

U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno.

Član 41

Preraspodela radnog vremena ne smatra se prekovremenim radom.

Član 42

Zaposlenom koji radi u smislu člana 40. ovog pravilnika, korišćenje dnevnog i nedeljnog odmora može se odrediti na drugi način i u drugom periodu, pod uslovom da mu se dnevni i nedeljni odmor obezbedi u obimu utvrđenom zakonom u roku koji ne može da bude duži od 30 dana.

U slučajevima iz stava 1. ovog člana zaposleni ima pravo na odmor između dva radna dana u trajanju od najmanje 10 časova neprekidno.

Član 43

Preraspodela radnog vremena ne može se vršiti na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme, u skladu sa članom 36. ovog pravilnika.

Član 44

Zaposleni kome je radni odnos prestao pre isteka vremena za koje se vrši preraspodela radnog vremena ima pravo da mu se časovi prekovremenog rada preračunaju u puno radno vreme i priznaju u penzijski staž ili da mu se računaju kao časovi rada dužeg od punog radnog vremena.

VII – ODMORI I ODSUSTVA

1. Odmor u toku dnevnog rada

Član 45

Zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta.

Zaposleni koji radi duže od četiri, a kraće od šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 15 minuta.

Zaposleni koji radi duže od punog radnog vremena, a najmanje 10 časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 45 minuta.

Odmor u toku dnevnog rada ne može da se koristi na početku i na kraju radnog vremena, odnosno za nastavnike tokom neposrednog obrazovno-vaspitnog rada.

10

Vreme odmora iz st. 1-3. ovog člana uračunava se u radno vreme.

Raspored korišćenja odmora u toku dnevnog rada utvrđuje direktor.

2. Dnevni odmor

Član 46

Zaposleni ima pravo na odmor između dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno, ako zakonom nije drukčije određeno.

3. Nedeljni odmor

Član 47

Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno.

Nedeljni odmor se, po pravilu, koristi nedeljom.

Poslodavac može da odredi drugi dan za korišćenje nedeljnog odmora ako priroda posla i organizacija rada to zahteva.

Ako je neophodno da zaposleni radi na dan svog nedeljnog odmora, poslodavac je dužan da mu obezbedi odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno u toku naredne nedelje.

4. Godišnji odmor

1) Sticanje prava na godišnji odmor

Član 48

Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa zakonom.

Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duži od 30 radnih dana stiče pravo da koristi godišnji odmor posle šest meseci neprekidnog rada.

Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade.

Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti.

2) Dužina godišnjeg odmora

Član 49

U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom ovim pravilnikom.

Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i po osnovu socijalnih uslova, i to za:

1) doprinos na radu • za ostvarene izuzetne rezultate - 4 radna dana, • za vrlo uspešne rezultate - 3 radna dana, • za uspešne rezultate - 2 radna dana; 2) uslovi rada • rad sa otežanim uslovima rada - 3 radna dana, • redovan rad subotom, nedeljom i rad u smenama - 2 radna dana, • rad u dve i više ustanova - 2 radna dana; 3) radno iskustvo • od 5 do 10 godina rada - 2 radna dana, • od 10 do 20 godina rada - 3 radna dana,

11

• od 20 do 30 godina rada - 4 radna dana, • preko 30 godina rada - 5 radnih dana; 4) stručna sprema • VII stepen stručne spreme - 4 radna dana, • VI stepen stručne spreme - 3 radna dana, • V i IV stepen stručne spreme - 2 radna dana, • III, II i I stepen stručne spreme - 1 radni dan; 5) socijalni uslovi • roditelju, usvojitelju, staratelju ili hranitelju - sa jednim maloletnim detetom - 2 radna dana, • roditelju, usvojitelju, staratelju ili hranitelju - za svako naredno maloletno dete po - 1 radni dan, • roditelju, usvojitelju, staratelju ili hranitelju sa detetom koje ima poteškoće u razvoju - 3 radna dana, • invalidu - 3 radna dana.

3) Godišnji odmor u slučaju prestanka radnog odnosa

Član 50

Poslodavac je dužan da zaposlenom u slučaju prestanka radnog odnosa izda potvrdu o iskorišćenom broju dana godišnjeg odmora.

4) Srazmerni deo godišnjeg odmora

Član 51

Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmeran deo) za mesec dana rada u kalendarskoj godini:

1) ako u kalendarskoj godini u kojoj je prvi put zasnovao radni odnos nema šest meseci neprekidnog rada; 2) ako u kalendarskoj godini nije stekao pravo na godišnji odmor zbog prekida radnog odnosa u smislu člana 42

stav 2 ovog pravilnika.

5) Korišćenje godišnjeg odmora u delovima

Član 52

Godišnji odmor može da se koristi u dva dela.

Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.

Zaposleni koji je ispunio uslov za sticanje prava na korišćenje godišnjeg odmora u smislu člana 42. stav 2. ovog pravilnika, a nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta - ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.

6) Godišnji odmor nastavnog i vaspitnog osoblja

Član 53

Zaposleni kod poslodavca, po pravilu, koristi godišnji odmor za vreme školskog raspusta.

Raspored korišćenja godišnjeg odmora nastavnog osoblja utvrđuje se godišnjim programom rada ustanove, a za nenastavno osoblje, u zavisnosti od potrebe posla, planom korišćenja godišnjih odmora.

7) Raspored korišćenja godišnjeg odmora

Član 54

U zavisnosti od potrebe posla, direktor odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.

12

Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora.

Ako Škola ne dostavi zaposlenom rešenje, smatra se da je zaposlenom uskratio pravo na godišnji odmor.

Direktor Škole može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora.

8) Naknada štete

Član 55

Ako krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godišnji odmor, ima pravo na naknadu štete u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca, utvrđene pravilnikom i ugovorom o radu.

5. Odsustvo uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo)

Član 56

Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u toku kalendarske godine, u sledećim slučajevima:

- sklapanje braka - 7 radnih dana, - porođaja supruge - 5 radnih dana, - teže bolesti člana uže porodice - 5 radnih dana, - selidbe u isto mesto stanovanja - 2 radna dana, - selidbe u drugo mesto stanovanja - 3 radna dana, - elementarne nepogode - 5 radnih dana, - učestvovanje u kulturnim i sportskim priredbama - 2 radna dana, - korišćenje organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti - 7 radnih dana, - učestvovanje na sindikalnim susretima, seminarima, obrazovanju za sindikalne aktivnosti i dr. - do 7 radnih

dana, - stručnog usavršavanja - do 7 radnih dana.

Pored prava na odsustvo iz stava 1. ovog člana zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo još:

- pet radnih dana zbog smrti člana uže porodice; - dva radna dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi, izuzimajući dan davanja krvi.

Članovima uže porodice u smislu st. 1. i 2. ovog člana smatraju se bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik, staratelj i druga lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim.

6. Neplaćeno odsustvo

Član 57

Poslodavac može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo).

Za vreme neplaćenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom, pravilnikom i ugovorom o radu nije drukčije određeno.

Član 58

Na predlog nastavničkog, odnosno pedagoškog veća, direktor je dužan da zaposlenom omogući pravo na neplaćeno odsustvo u slučajevima:

- doškolovavanja - od 30 dana do tri godine; - izrade magistarskog rada - do 6 meseci; - učešća u naučnoistraživačkom projektu - do okončanja projekta; - izrade doktorske disertacije - do godinu dana.

13

Zaposleni može, na lični zahtev, koristiti neplaćeno odsustvo za lečenje člana uže porodice van mesta boravka ili u inostranstvu.

7. Mirovanje radnog odnosa

Član 59

Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, pravilnikom, odnosno ugovorom o radu drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog:

1) odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka; 2) upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne

saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva; 3) privremenog upućivanja na rad kod drugog poslodavca u smislu člana 174. ovog zakona; 4) izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu

funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca; 5) izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest

meseci.

Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog člana ima pravo da se u roku od 15 dana od dana odsluženja, odnosno dosluženja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, odnosno kod drugog poslodavca, prestanka funkcije, povratka sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere - vrati na rad kod poslodavca.

Prava iz st. 1. i 2. ovog člana ima i bračni drug zaposlenog koji je upućen na rad u inostranstvo u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva.

VIII PLATE, NAKNADE PLATE I DRUGA PRIMANJA

1. Plata

Član 60

Zaposleni ima pravo na odgovarajuću platu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, pravilnikom i ugovorom o radu.

Zaposlenima se garantuje jednaka plata za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca.

Pod radom iste vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, ista radna sposobnost, odgovornost i fizički i intelektualni rad.

Odluka poslodavca ili sporazum sa zaposlenim koji nisu u skladu sa stavom 2. ovog člana - ništavi su.

U slučaju povrede prava iz stava 2. ovog člana zaposleni ima pravo na naknadu štete.

2. Plata za obavljeni rad i vreme provedeno na radu

Član 61

Plata se isplaćuje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu.

3. Elementi za utvrđivanje plate

Član 62

Plata se utvrđuje na osnovu osnovice za obračun plata, koeficijenata sa kojim se množi osnovica, dodataka na platu i obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plata u skladu sa zakonom.

Osnovica za obračun plata iz stava 1. ovog člana dogovara se polovinom meseca novembra tekuće godine za narednu godinu i to pre usvajanja budžeta Republike Srbije između Vlade Republike Srbije i reprezentativnog sindikata.

14

Koeficijenti za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama određeni su podzakonskim propisima.

Za obračun i isplatu plata zaposlenih u osnovnom obrazovanju primenjuju se sledeći koeficijenti:

Nastavnik, vaspitač, stručni saradnik, sekretar i šef računovodstva (VII stepen stručne spreme) 17,32

Nastavnik i vaspitač (VI stepen stručne spreme) 14,88

Stručni saradnik, sekretar i šef računovodstva (VI stepen stručne spreme) 13,19

Učitelj (V stepen stručne spreme) 13,65

Učitelj i vaspitač (IV stepen stručne spreme) 13,42

Knjižničar, medicinski tehničar, šef računovodstva, sekretar (IV stepen stručne spreme) 10,71

Domar, kuvar (V stepen stručne spreme) 8,81

Administrativni, finansijsko-knjigovodstveni radnik, radnik na održavanju muzičkih instrumenata, domar, kuvar, ekonom (IV stepen stručne spreme)

8,29

Domar, vozač, magacioner, ekonom, kuvar, daktilograf, rukovalac parnih kotlova (III stepen stručne spreme) 7,52

Portir, čuvar, kurir, domar, peglarka, servirka, vešerka, pomoćni kuvar, ložač, telefonista, daktilograf (II stepen stručne spreme)

6,57

Spremačica (I stepen stručne spreme) 6,06

Fizički radnik 5,76

4. Radni učinak

Član 63

Radni učinak utvrđuje se na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama, s tim da se zarada zaposlenog po ovom osnovu može uvećati najviše do 30% i to iz sopstvenih prihoda koje ostvari poslodavac, u skladu sa pravilnikom.

Direktor je obavezan da mesečno utvrđuje prihode, rashode i vrši raspodelu sredstava iz prethodnog stava i da o tome obavezno obaveštava sindikat.

5. Uvećana plata

Član 64

Zaposleni ima pravo na uvećanu platu u sledećim slučajevima:

- za rad na dan praznika koji je neradan dan - 110% od osnovice; - za rad noću i rad u smenama - 26% od osnovice; - za prekovremeni rad - 26% od osnovice; - po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada, ostvarenu u radnom odnosu - 0,4% od

osnovice.

U slučajevima zamene odsutnog nastavnika ili vaspitača, plata se uvećava po času, a vrednost časa se izračunava tako što se ukupna plata zaposlenog podeli sa mesečnim brojem časova u redovnoj, neposrednoj nastavi.

6. Naknada plate

Član 65

Zaposleni ima pravo na naknadu plate, u skladu sa zakonom i ovim pravilnikom, u sledećim slučajevima:

- odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan; - korišćenja godišnjeg odmora;

15

- plaćenog odsustva; - vojne vežbe - stručnog usavršavanja; - prisustvovanja sednicama državnih organa, organa uprave i lokalne samouprave, organa udruženja

poslodavaca, privredne komore, organa upravljanja kod poslodavca, organa sindikata u svojstvu člana; - učešća na radno-proizvodnim takmičenjima i izložbama inovacija i drugih vidova stvaralaštva; - davanja organa u humanitarne svrhe.

Direktor je obavezan da za edukativne seminare i sl., a prema odluci nadležnog organa sindikata, omogući odsustvovanje sa rada predstavnicima sindikata u trajanju od najmanje sedam radnih dana godišnje.

Član 66

Zaposleni ima pravo na naknadu plate za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to:

- u visini od 65% prosečne zarade u prethodna tri meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drukčije određeno;

- u visini 100% prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drukčije određeno.

Član 67

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodna tri meseca, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom, za vreme prekida rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini.

Član 68

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini utvrđenoj pravilnikom i ugovorom o radu za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica, i u drugim slučajevima, u skladu sa zakonom.

7. Naknada troškova

Član 69

Zaposleni ima pravo na naknadu za dolazak i odlazak sa rada, u visni cene prevozne karte u javnom saobraćaju.

Kada je zaposleni upućen na službeno putovanje u zemlji, odnosno izvođenje učeničke ekskurzije i takmičenja učenika ima pravo na naknadu troškova prevoza u punom iznosu, dnevnice i naknade punog iznosa hotelskog računa za spavanje.

Za vreme provedeno na putu u trajanju:

1) od 8 do 12 sati - isplaćuje se 50% dnevnice; 2) duže od 12 sati - isplaćuje se pun iznos dnevnice.

Ako je zaposleni upućen na službeno putovanje sa učenicima, koje traje najmanje 8 sati, bez obzira na osiguranu ishranu isplaćuje mu se pun iznos dnevnice.

Dnevnica iznosi 5% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Za vreme provedeno na službenom putu sa učenicima u inostranstvu zaposleni ima pravo na naknadu troškova, pod uslovima na način i u visini utvrđenoj posebnim propisima.

16

8. Druga primanja

1) Otpremnina

Član 70

Direktor je dužan da isplati zaposlenom otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi korišćenja prava na penziju, u visini od tri zarade zaposlenog u momentu isplate, s tim da tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od tri prosečne zarade po zaposlenom kod poslodavca u momentu isplate, odnosno tri prosečne zarade po zaposlenom isplaćene u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako je to za zaposlenog povoljnije.

2) Solidarna pomoć

Član 71

Direktor je dužan da zaposlenom, po osnovu solidarnosti, isplati pomoć u slučaju:

- smrti bračnog druga ili deteta - u visini troškova sahrane prema priloženim računima; - nastanka trajne teške invalidnosti - u visini dve prosečne mesečne plate; - bolovanja dužeg od tri meseca - u visini jedne prosečne mesečne plate; - u slučaju nabavke medicinskih pomagala ili lekova - u visini jedne prosečne mesečne plate.

U slučaju smrti zaposlenog, porodica ima pravo na naknadu troškova sahrane prema priloženim računima.

Prosečna plata iz stava 1. ovog člana je plata po zaposlenom ostvarena kod poslodavca u prethodnom mesecu.

3) Jubilarna nagrada

Član 72

Direktor je dužan da zaposlenom isplati jubilarnu nagradu.

Jubilarna nagrada isplaćuje se zaposlenom u godini kada navrši 10, 20 ili 30 godina radnog staža.

Visina jubilarne nagrade iznosi:

- za 10 godina radnog staža - 50% prosečne plate; - za 20 godina radnog staža - jednu prosečnu platu; - za 30 godina rada - jednu i po prosečnu platu.

Prosečna plata iz stava 3. ovog člana je plata po zaposlenom ostvarena u ustanovi u prethodnom mesecu.

4) Božićna nagrada i novogodišnji poklon deci zaposlenih

Član 73

Zaposlenima u ustanovama pripada pravo na isplatu godišnje nagrade za božićne praznike u jednakom iznosu.

O visini božićne nagrade Vlada Republike Srbije i reprezentativni sindikati pregovaraće svake godine u postupku donošenja predloga republičkog budžeta.

Deci zaposlenih do 11 godina starosti pripada pravo na prigodni poklon za Novu godinu u skladu sa odlukom direktora Škole, uz prethodno pribavljeno mišljenje sindikata.

9. Obračun plate i naknade plate

Član 74

Poslodavac je dužan da zaposlenom prilikom svake isplate zplate i naknade plate dostavi obračun.

17

Poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi obračun i za mesec za koji nije izvršio isplatu plate, odnosno naknade plate.

Uz obračun iz stava 2. ovog člana poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi i obaveštenje da isplata plate, odnosno naknade plate, nije izvršena i razloge zbog kojih nije izvršena isplata.

Obračun plate, odnosno naknade plate, iz stava 2. ovog člana poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi najdocnije do kraja meseca za prethodni mesec.

10. Evidencija plate i naknade plate

Član 75

Poslodavac je dužan da vodi mesečnu evidenciju o plati i naknadi plate.

Evidencija sadrži podatke o plati, plati po odbitku poreza i doprinosa iz plate i odbicima od plate, za svakog zaposlenog.

Evidencija ne može da sadrži nepopunjena i brisana mesta i naknadno upisane podatke.

Evidenciju overava direktor.

Evidenciju potpisuje zaposleni kome je izvršena isplata plate, odnosno naknade plate.

11. Zaštita plate i naknade plate

Član 76

Poslodavac može novčano potraživanje prema zaposlenom naplatiti obustavljanjem od njegove plate samo na osnovu pravnosnažne odluke suda, u slučajevima utvrđenim zakonom ili uz pristanak zaposlenog.

Na osnovu pravnosnažne odluke suda i u slučajevima utvrđenim zakonom poslodavac može zaposlenom da obustavi od plate najviše do jedne trećine zarade, odnosno naknade plate, ako zakonom nije drukčije određeno.

IX NAKNADA ŠTETE

Član 77

Zaposleni je odgovoran za štetu koju je na radu ili u vezi s radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao poslodavcu, u skladu sa zakonom.

Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih, svaki zaposleni je odgovoran za deo štete koju je prouzrokovao.

Ako se za zaposlenog iz stava 2. ovog člana ne može utvrditi deo štete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i štetu naknađuju u jednakim delovima.

Ako je više zaposlenih prouzrokovalo štetu krivičnim delom sa umišljajem, za štetu odgovaraju solidarno.

Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se naknađuje - utvrđuje direktor, u skladu sa pravilnikom, odnosno ugovorom o radu.

Ako se naknada štete ne ostvari u skladu sa odredbama stava 5. ovog člana, o naknadi štete odlučuje nadležni sud.

Zaposleni koji je na radu ili u vezi s radom namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokovao štetu trećem licu, a koju je naknadio poslodavac, dužan je da poslodavcu naknadi iznos isplaćene štete.

Član 78

Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom i pravilnikom.

18

Naknada štete zaposlenih bliže se uređuju Pravilnikom o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti zaposlenih.

X UDALJENJE ZAPOSLENOG SA RADA

Član 79

Zaposleni može da bude privremeno udaljen sa rada:

1) ako je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom ili ako je učinio povredu radne obaveze koja ugrožava imovinu veće vrednosti utvrđene pravilnikom ili ugovorom o radu;

2) ako je priroda povrede radne obaveze, odnosno kršenja radne discipline, ili ponašanje zaposlenog takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca pre isteka roka iz pismeneg upozorenja o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu prema zakonu.

Član 80

Zaposleni kome je određen pritvor udaljuje se sa rada od prvog dana pritvora, dok pritvor traje.

Član 81

Udaljenje iz člana 79. ovog pravilnika može da traje najduže tri meseca, a po isteku tog perioda poslodavac je dužan da zaposlenog vrati na rad ili da mu otkaže ugovor o radu ako za to postoje opravdani razlozi prema zakonu.

Član 82

Nastavnik, vaspitač ili stručni saradnik udaljava se sa rada zbog učinjene teže povrede radne obaveze do okončanja disciplinskog postupka.

Ako direktor ne udalji nastavnika, vaspitača ili stručnog saradnika, školski odbor dužan je da donese odluku o udaljenju iz stava 1. ovog člana.

XI DISCIPLINSKA ODGOVORNOST ZAPOSLENIH

1. Radne obaveze i radna disciplina

Član 83

Stupanjem na rad u školi zaposleni prihvata radne obaveze i radnu disciplinu propisanu zakonom i ovim pravilnikom.

Član 84

Zaposleni odgovara samo za povredu radne obaveze koja je u vreme izvršenja utvrđena zakonom i ovim pravilnikom.

Član 85

Obaveze i odgovornosti zaposlenih u školi ostvaruju se u organizovanom radu u kome svaki zaposleni vrši određene poslove, odnosno izvršava određene radne zadatke, utvrđene Pravilnikom o organizaciji rada i sistematizaciji radnih mesta u školi.

Član 86

Zaposleni je naročito dužan: 1) da čuva imovinu škole; 2) da ulaže lične i stručne sposobnosti pri radu i da racionalno koristi sredstva za rad; 3) da lično i savesno obavlja svoj posao, da izvršava svoje radne dužnosti i obaveze koje proizilaze iz rada: 4) da rad obavlja u određeno radno vreme i da se za vreme rada ne udaljava sa svog posla;

19

5) da odmah, a najkasnije u roku od 24 časa, obavesti direktora odnosno sekretarijat škole, ako iz bilo kojih razloga sprečen da dođe na rad;

6) da čuva poslovnu tajnu; 7) da stalno usavršava svoje radne i stručne sposobnosti; 8) da se pridržava zaštitnih mera pri radu; 9) da izvršava odluke nadležnih organa škole; 10) da se pridržava zakona i opštih akata škole.

Član 87

Povreda radnih obaveza mogu biti lakše i teže.

2. Disciplinski postupak

Član 88

Direktor pokreće, vodi, donosi odluku i izriče meru u disciplinskom postupku protiv zaposlenog, u skladu sa zakonom.

Disciplinska odgovornosti zaposlenih bliže se uređuju Pravilnikom o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti zaposlenih.

3. Lakše povrede radnih obaveza

Član 89 Lakše povrede radnih obaveza i dužnosti jesu: 1) neblagovremen dolazak na posao i odlazak s posla pre isteka radnog vremena ili neopravdano odsustvovanje

s posla za vreme kad je obavezna prisutnost, 2) nesavesno čuvanje službenih spisa ili podataka, 3) neopravdan izostanak s posla jedan radni dan, 4) neobaveštavanje o propustima u vezi sa zaštitom na radu, 5) prikrivanja materijalne štete, 6) neuredno vođenje evidencije iz oblasti rada, 7) obavljanje privatnog posla za vreme rada, 8) neopravdano propuštanje zaposlenog da obavesti direktora odnosno sekretarijat škole u vezi člana 86. stav 1.

tačka 5) ovog pravilnika, 9) nedolično ponašanje prema ostalim zaposlenim (svađa, uvdreda i dr.).

Za povrede radne obaveze iz stava 1. ovog člana izriče se mera pismene opomene direktora ako nisu utvrđene olakšavajuće okolnosti za zaposlenog. U ostalim slučajevima izriče se usmena opomena direktora.

4. Teže povrede radnih obaveza

Član 90

Teže povrede radnih obaveza zaposlenog, osim povreda propisanih zakonom, jesu:

1) izvršenje krivičnog dela na radu ili u vezi sa radom; 2) ugrožavanje ili povređivanje fizičkog ili psihičkog integriteta deteta, odnosno učenika (fizičko kažnjavanje,

moralno, seksualno ili na drugi način učinjeno zlostavljanje); 3) vređanje dece, učenika i zaposlenih koje se ponavlja ili utiče na proces obrazovanja; 4) izražavanje nacionalne ili verske netrpeljivosti; 5) podstrekavanje na upotrebu alkoholnih pića kod dece i učenika, ili njeno omogućavanje, davanje ili

neprijavljivanje nabavke i upotrebe; 6) podstrekavanje na upotrebu narkotičkog sredstva kod dece i učenika, ili njeno omogućavanje, davanje ili

neprijavljivanje nabavke i upotrebe; 7) nošenje oružja u ustanovi ili krugu ustanove; 8) političko organizovanje i delovanje u prostorijama ustanove; 9) nepotpuno, neblagovremeno i nesavesno vođenje evidencije; 10) neovlašćena promena podataka u evidenciji, odnosno školskoj ispravi, brisanjem, dodavanjem, precrtavanjem

ili izostavljanjem podataka; 11) uništenje, oštećenje, skrivanje ili iznošenje evidencije, odnosno školske isprave;

20

12) odbijanje davanja na uvid rezultata pismene provere znanja učenicima, roditeljima, odnosno starateljima; 13) odbijanje prijema i davanja na uvid evidencije licu koje vrši nadzor nad radom ustanove, roditeljima, odnosno

starateljima; 14) pripremanje učenika škole radi ocenjivanja, odnosno polaganja ispita, od strane zaposlenog u toj školi.

Za povrede radne obaveze iz stava 1. ovog člana izriče se mera prestanka radnog odnosa ako je povreda učinjena umišljajem ili iz svesnog nehata i ako nisu utvrđene olakšavajuće okolnosti za zaposlenog. U ostalim slučajevima može se izreći novčana kazna u visini od 20% do 35% od plate isplaćene za mesec u kome je odluka doneta, u trajanju od tri do šest meseci.

XII PRESTANAK RADNOG ODNOSA

1. Razlozi za prestanak radnog odnosa

Član 91

Radni odnos zaposlenog u ustanovi prestaje u skladu sa zakonom na osnovu rešenja direktora.

Radni odnos prestaje:

1) istekom roka za koji je zasnovan; 2) kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni

drukčije ne sporazumeju; 3) sporazumom između zaposlenog i poslodavca; 4) otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog; 5) na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina života; 6) smrću zaposlenog; 7) u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.

Član 92

Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca:

1) ako je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti - danom dostavljanja pravnosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti;

2) ako mu je, po odredbama zakona, odnosno pravnosnažnoj odluci suda ili drugog organa, zabranjeno da obavlja određene poslove, a ne može da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova - danom dostavljanja pravnosnažne odluke;

3) ako zbog izdržavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od šest meseci - danom stupanja na izdržavanje kazne;

4) ako mu je izrečena mera bezbednosti, vaspitna ili zaštitna mera u trajanju dužem od šest meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada - danom početka primenjivanja te mere;

5) u slučaju prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom.

Član 93

Nastavniku, vaspitaču ili stručnom saradniku u školi prestaje radni odnos na kraju školske godine u kojoj navrši 40 godina staža osiguranja ili 65 godina života.

2. Sporazumni prestanak radnog odnosa

Član 94

Radni odnos može da prestane na osnovu pisanog sporazuma poslodavca i zaposlenog.

Pre potpisivanja sporazuma, poslodavac je dužan da zaposlenog pisanim putem obavesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti.

3. Otkaz od strane zaposlenog

Član 95

21

Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu.

Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa.

Ako zaposleni otkaže ugovor o radu zbog, od strane poslodavca učinjene povrede obaveza utvrđenih zakonom, pravilnikom i ugovorom o radu, zaposleni ima sva prava iz radnog odnosa, kao u slučaju da mu je nezakonito prestao radni odnos.

4. Otkaz od strane škole

Član 96

Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to:

1) ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;

2) ako zaposleni svojom krivicom učini težu povredu radne obaveze utvrđene pravilnikom; 3) ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje

takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca; 4) ako zaposleni učini krivično delo na radu ili u vezi sa radom; 5) ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za neplaćeno

odsustvo ili mirovanje radnog odnosa u smislu ovog pravilnika; 6) ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad; 7) ako zaposleni odbije zaključenje aneksa ugovora o radu utvrđenih zakonom; 8) ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog

posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Član 97

Direktor škole je dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 96. stav 1. tač. 1) - 6) ovog zakona zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja.

U upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.

Ako postoje olakšavajuće okolnosti ili ako priroda povrede radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline nije dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu, poslodavac može u upozorenju da zaposlenog obavesti da će mu otkazati ugovor o radu ako ponovo učini istu ili sličnu povredu, bez ponovnog upozorenja.

Član 98

Poslodavac je dužan da upozorenje iz člana 97. ovog pravilnika dostavi na mišljenje sindikatu čiji je zaposleni član.

Sindikat je dužan da dostavi mišljenje u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja.

Član 99

Ako otkaže ugovor o radu zaposlenom u slučaju iz člana 96. stav 1. tačka 8) ovog pravilnika, poslodavac ne može na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od šest meseci od dana prestanka radnog odnosa.

Ako pre isteka roka iz stava 1. ovog člana nastane potreba za obavljanjem istih poslova, prednost za zaključivanje ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos.

Član 100

Opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu, u smislu člana 96. ovog pravilnika, ne smatra se:

1) privremena sprečenost za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja;

22

2) korišćenje porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta;

3) odsluženje ili dosluženje vojnog roka; 4) članstvo u političkoj organizaciji, sindikatu, pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo, veroispovest,

političko ili drugo uverenje ili neko drugo lično svojstvo zaposlenog; 5) delovanje u svojstvu predstavnika zaposlenih, u skladu sa ovim zakonom; 6) obraćanje zaposlenog sindikatu ili organima nadležnim za zaštitu prava iz radnog odnosa u skladu sa

zakonom, pravilnikom i ugovorom o radu.

5. Postupak u slučaju otkaza

1) Rok zastarelosti

Član 101

Otkaz ugovora o radu iz člana 96. stav 1. tačka 1), 2), 3), 5) i 6) ovog pravilnika škola može dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od šest meseci od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza.

Otkaz ugovora o radu iz člana 96 stav 1. tačka 4) ovog pravilnika poslodavac može dati zaposlenom najkasnije do isteka roka zastarelosti utvrđenog zakonom za krivično delo.

2) Dostavljanje akta o otkazu ugovora o radu

Član 102

Ugovor o radu otkazuje se rešenjem, u pisanom obliku, i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.

Rešenje mora da se dostavi zaposlenom lično, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog.

Ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi rešenje u smislu stava 2. ovog člana, dužan je da o tome sačini pismenu belešku.

U slučaju iz stava 3. ovog člana rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca i po isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim.

Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja osim ako ovim zakonom ili rešenjem nije određen drugi rok.

Zaposleni je dužan da narednog dana od dana prijema rešenja u pisanom obliku obavesti poslodavca ako želi da spor rešava pred arbitrom.

3) Obaveza isplate zarade i naknade zarade

Član 103

Poslodavac je dužan da zaposlenom, u slučaju prestanka radnog odnosa, isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

Isplatu obaveza iz stava 1. ovog člana, poslodavac je dužan da izvrši najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.

6. Posebna zaštita od otkaza ugovora o radu

Član 104

Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu.

23

Zaposlenom iz stava 1. ovog člana koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme može da prestane radni odnos po isteku roka za koji je zasnovan.

Član 105

Direktor ne može doneti rešenje o prestanku radnog odnosa predstavniku zaposlenih, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom i ovim ugovorom, i to:

1) predsedniku sindikata kod poslodavca, 2) predstavniku zaposlenih u školskom odboru, 3) imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku.

Član 106

Direktor škole je dužan da ovlašćenim predstavnicima sindikata omogući pristup svim radnim mestima, ako je to potrebno u cilju zaštite prava zaposlenih, utvrđenih zakonom ili kolektivnim ugovorom.

7. Otkazni rok i novčana naknada

Član 107

Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruje potrebne rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti u smislu člana 96. stav 1. tačka 1) ovog pravilnika, ima pravo i dužnost da ostane na radu u trajanju od najmanje mesec dana a najduže tri meseca (u daljem tekstu: otkazni rok), u zavisnosti od ukupnog staža osiguranja, i to:

1) mesec dana, ako je navršio do 10 godina staža osiguranja; 2) dva meseca, ako je navršio preko 10 do 20 godina staža osiguranja; 3) tri meseca, ako je navršio preko 20 godina staža osiguranja.

Otkazni rok počinje da teče narednog dana od dana dostavljanja rešenja o otkazu ugovora o radu.

Zaposleni može, u sporazumu sa direktorom, da prestane sa radom i pre isteka otkaznog roka, s tim što mu se za to vreme obezbeđuje naknada zarade u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu.

Ako je zaposleni pozvan na vojnu vežbu, odnosno dosluženje vojnog roka, ili ako je postao privremeno sprečen za rad u toku vremena za koje je dužan da ostane na radu, na njegov zahtev, tok tog vremena se zaustavlja i nastavlja da teče po povratku sa vežbe, odnosno vojnog roka ili po prestanku privremene sprečenosti za rad.

8. Nezakoniti otkaz

Član 108

Ako sud donese pravnosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, sud će odlučiti da se zaposleni vrati na rad, ako zaposleni to zahteva.

Pored vraćanja na rad, škola je dužana da zaposlenom isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, pravilniku i ugovoru o radu i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

Naknada štete umanjuje se za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada, po prestanku radnog odnosa.

XIII. PRESTANAK POTREBE ZA RADOM ZAPOSLENIH

1. Kriterijumi za utvrđivanje zaposlenih za čijim je radom prestala potreba

Član 109

24

Kriterijumi za utvrđivanje zaposlenih za čijim je radom prestala potreba vrednuju se u bodovima, i to:

1. Radni staž

- za svaku godinu radnog staža - 1 bod, - za svaku godinu radnog staža ostvarenu u ustanovi - 0,25 bodova;

2. Stručna sprema

- za sedmi stepen stručne spreme - 20 bodova, - za šesti stepen stručne spreme - 15 bodova, - za peti stepen stručne spreme - 10 bodova, - za treći i četvrti stepen stručne spreme - 5 bodova;

3. Rezultati rada

- odnos prema radnim obavezama i poslovima (realizacija programa i zadataka, dolazak na posao, odnos prema drugim zaposlenima, roditeljima i učenicima) - do 3 boda,

- učestvovanje na takmičenjima i ostvareni rezultati - do 3 boda, - doprinosi u pedagoškom radu (objavljeni radovi, stručni radovi, izdavanje udžbenika...) - do 4 boda;

4. Imovno stanje

- ako su ukupna primanja domaćinstva po članu na nivou republičkog proseka - do 2 boda, - ako su ukupna primanja domaćinstva po članu od 50 do 70% republičkog proseka - do 3 boda, - ako su ukupna primanja domaćinstva po članu ispod 50% republičkog proseka - 5 bodova;

5. Zdravstveno stanje

- invalid druge kategorije - 5 bodova, - hronični i teški bolesnik - 3 boda, - zaposleni koji boluje od profesionalne bolesti - do 2 boda;

6. Broj dece na školovanju

- ako zaposleni ima jedno dete na školovanju -1 bod, - ako zaposleni ima dvoje dece na školovanju - 3 boda, - ako zaposleni ima tri i više dece na školovanju - 5 bodova.

Član 110

Na osnovu kriterijuma iz člana 103. ovog pravilnika sačinjava se rang lista prema redosledu bodova, počev od najvećeg.

Za zaposlenog za čijim je radom prestala potreba utvrđuje se zaposleni koji ostvari najmanji broj bodova.

Ukoliko više zaposlenih ima isti broj bodova prednost ima zaposleni koji je ostvario veći broj bodova po osnovu radnog staža, stručne spreme, rezultata rada, odnosno socijalnog statusa, i to navedenim redosledom.

Član 111

Rešenje kojim se utvrđuje da je prestala potreba za radom zaposlenog, donosi direktor, a na osnovu predloga komisije koju imenuje školski odbor na predlog sindikata.

Komisija iz stava 1. ovog člana utvrđuje predlog na osnovu liste koja je sačinjena prema kriterijumima iz člana 103. ovog pravilnika.

2. Mere za zapošljavanje

Član 112

25

Rešenjem direktora ustanove, zaposleni za čijim je radom prestala potreba može biti:

- raspoređen na drugo radno mesto u školii; - raspoređen na radno mesto sa nepunim radnim vremenom u školi; - raspoređen na rad u drugu ustanovu ili kod drugog poslodavca; - upućen na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju.

Član 113

Radni odnos zaposlenom za čijim je radom prestala potreba ne može prestati:

- zaposlenoj za vreme trudnoće ili sa detetom do dve godine starosti; - zaposlenom samohranom roditelju; - zaposlenom čije dete ima teški invaliditet; - ako oba bračna druga rade u istoj ustanovi, jednom od bračnih drugova, i - zaposlenom muškarcu koji ima najmanje 30 godina staža osiguranja i zaposlenoj ženi koja ima najmanje 25

godina staža osiguranja, bez njihove saglasnosti.

Član 114

Zaposlenom za čijim je radom prestala potreba, a kome nije moglo da se obezbedi ni jedno od prava utvrđenih članom 112. ovog pravilnika, može prestati radni odnos pod uslovom da mu se prethodno isplati otpremnina, i to najmanje u visini koja je utvrđena zakonom, u skladu sa socijalnim programom Vlade, prema sopstvenom izboru zaposlenog.

Isplata otpremnine i drugih eventualnih zaostalih primanja vrši se najdocnije do dana prestanka radnog odnosa.

XIV OSTVARIVANJE I ZAŠTITA PRAVA ZAPOSLENIH

Član 115

O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa kod poslodavca odlučuje direktor.

Član 116

Zaposlenom se u pisanom obliku dostavlja rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku.

Član 117

Na rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposleni ima pravo na prigovor organu upravljanja, u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke, odnosno rešenja.

Organ upravljanja dužan je da odluči po prigovoru u roku od 15 dana.

Ako nadležni organ ne odluči po prigovoru u utvrđenom roku ili ako zaposleni nije zadovoljan drugostepenom odlukom, može da se obrati nadležnom sudu u roku od 15 dana.

Član 118

Sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze.

XV PRAVO NA ŠTRAJK

Član 119

Pri organizovanju i sprovođenju štrajka sindikat mora voditi računa o ostvarivanju ustavom zagarantovanih sloboda i prava drugih.

Štrajkom se ne sme ugroziti pravo na život, zdravlje i ličnu sigurnost.

26

Član 120

Odluku o štrajku sindikat donosi u skladu sa odredbama opšteg akta sindikata.

Štrajk se mora najaviti u skladu sa zakonom.

U odluci kojom se najavljuje štrajk sindikat mora naznačiti štrajkačke zahteve, mesto, dan i vreme štrajka, kao i podatke o štrajkačkom odboru.

Član 121

Štrajkački odbor rukovodi štrajkom, prati da li se štrajkom ne ometa red i da li se štrajk sprovodi na zakonit način i upozorava nadležne organe na pokušaj sprečavanja ili ometanja štrajka.

Štrajkački odbor je dužan da razmotri svaku inicijativu za mirno rešavanje spora koju mu uputi poslodavac sa kojim je u sporu, i da na nju odgovori na način kako mu je ta inicijativa i upućena.

Član 122

Nastavnici, stručni saradnici i vaspitači ostvaruju pravo na štrajk pod uslovom da obezbede minimum procesa rada škole.

Minimum procesa rada za nastavnika je ostvarivanje obavezne nastave u trajanju od 30 minuta po času u okviru dnevnog rasporeda i obavljanje ispita, a za stručnog saradnika i vaspitača 20 časova rada nedeljno.

Protiv nastavnika, stručnog saradnika i vaspitača koji učestvuju u štrajku protivno odredbi stava 2. ovog člana, direktor pokreće disciplinski postupak.

Nastavniku, stručnom saradniku i vaspitaču za povredu obaveze iz stava 2. ovog člana izriče se mera prestanka radnog odnosa.

Član 123

Zbog učestvovanja u štrajku, organizovanom u skladu sa zakonom i ovim pravilnikom, zaposleni ne mogu biti stavljeni u nepovoljan položaj, a organizovanje štrajka i učešće u štrajku ne predstavlja povredu radne obaveze.

Član 124

Direktor ne sme sprečavati štrajk koji je organizovan u skladu sa zakonom i ovim pravilnikom.

XVI ORGANIZACIJE ZAPOSLENIH

1. Savet zaposlenih

Član 125

Zaposleni kod škole koji ima više od 50 zaposlenih mogu obrazovati savet zaposlenih, u skladu sa zakonom.

Savet zaposlenih daje mišljenje i učestvuje u odlučivanju o ekonomskim i socijalnim pravima zaposlenih, na način i pod uslovima utvrđenim zakonom i opštim aktom.

2. Sindikat zaposlenih

Član 126

Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da bez prethodnog odobrenja, obrazuju sindikat, kao i da mu pristupaju pod isključivim uslovima, da se pridržavaju njegovih statuta i pravila.

Sindikat ne može biti raspušten ili njegova delatnost obustavljena ili zabranjena, administrativnim aktom škole.

Član 127

27

Zaposleni pristupa sindikatu dobrovoljnim potpisivanjem pristupnice.

Izgled i sadržaj pristupnice utvrđuje se aktom sindikata.

Član 128

Direktor škole je dužan da članu sindikata bez naknade, posredstvom sekretarijata škole:

- odbije iznos sindikalne članarine i uplati je na odgovarajući račun sindikalne organizacije, kao i na račune viših organa sindikata kome član pripada shodno statutu sindikata;

- vrši uplatu na račun fondova koje sindikat osniva (štrajkački fond, fond solidarnosti i sl.).

3. Tehničko-prostorni uslovi

Član 129

Direktor ustanove je dužan da sindikatu obezbedi tehničko-prostorne uslove i pristup podacima i informacijama neophodnim za obavljanje sindikalnih aktivnosti, i to:

- odvojenu prostoriju za rad sindikata i odgovarajući prostor za održavanje sindikalnih sastanaka; - pravo na korišćenje telefona, telefaksa i drugih tehničkih sredstava i opreme; - slobodu podele sindikalnih saopštenja, izveštaja na oglasnim tablama sindikata; za redovne sindikalne

aktivnosti, a u vreme štrajka i na drugim mestima po odluci sindikata; - obračun i uplatu članarine na račune sindikata, uz obračun i isplatu plata.

Član 130

Sindikat ima pravo da bude obavešten od strane direktora ustanove o ekonomskim i radno-socijalnim pitanjima od značaja za položaj zaposlenih, odnosno članova sindikata.

Direktor ustanove je dužan da predstavniku sindikata omogući prisustvovanje sednicama organa upravljanja ustanove, bez prava odlučivanja, i u tom smislu dužan je da sindikatu dostavlja uredan poziv sa materijalom za sednicu organa upravljanja.

4. Prava sindikalnih predstavnika

Član 131

Sindikalna organizacija je dužna da direktoru ustanove dostavi akt o upisu u registar sindikata i odluku o izboru predsednika i članova organa sindikata, u skladu sa zakonom.

Član 132

Direktor je dužan da predsednika sindikalne organizacije škole, u koju je učlanjeno više od 50% zaposlenih, za obavljanje njegove funkcije oslobodi radnih obaveza najmanje 20 plaćenih časova mesečno.

Ukoliko direktor nije u mogućnosti da predsednika sindikalne organizacije oslobodi radnih obaveza, u smislu stava 1. ovog člana, dužan je da mu isplaćuje uvećanu mesečnu platu u visini od 12%.

Predsednik sindikalne organizacije škole, u koju je učlanjeno manje od 50% zaposlenih, ima pravo na srazmeran broj plaćenih časova mesečno.

Član 133

Zaposlenom koji je izabran na plaćenu profesionalnu funkciju u reprezentativnom sindikatu, miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveze za koje je zakonom drugačije određeno.

Zaposleni kome prava i obaveze iz radnog odnosa miruju ima pravo da se u roku od 15 dana, od dana prestanka funkcije, vrati na rad u školu na iste poslove, a ako takvih poslova nema na druge odgovarajuće poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi.

28

Član 134

Ovlašćeni predstavnik sindikata ima pravo na plaćeno odsustvo, radi obavljanja sledećih sindikalnih funkcija:

- ako je određen za kolektivno pregovaranje, odnosno određen za člana odbora za kolektivno pregovaranje za vreme pregovaranja;

- kada je određen da zastupa zaposlenog u radnom sporu sa poslodavcem pred arbitrom ili sudom za vreme zastupanja.

Vreme provedeno u vršenju sindikalne funkcije, u smislu stava 1. ovog člana, smatra se vremenom provedenim na radu.

Član 135

Direktor je obavezan da predstavnicima sindikata omogući odsustvovanje sa rada radi realizacije programskih aktivnosti i prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama, seminarima i kongresima, po pozivu organa koji organizuje sastanak.

Direktor je obavezan da predstavnicima sindikata koji su izabrani u više organe sindikata omogući odsustvovanje sa rada za učestvovanje u radu tih organa, uz priložen poziv.

Direktor je obavezan da predstavnicima sindikata koji zastupaju članove sindikata organizovane u posebna udruženja u okviru sindikata (rekreacija, kase uzajamne pomoći i sl.) omogući rad, u skladu sa pravilnicima tih udruženja.

Član 136

Direktor je dužan da ovlašćenim predstavnicima sindikata omogući pristup svim radnim mestima, ako je to potrebno u cilju zaštite prava zaposlenih, utvrđenih zakonom.

XVII NADZOR NAD RADOM ŠKOLE

1. Upravni nadzor

Član 137

Upravni i stručno-pedagoški nadzor nad radom Škole vrši Ministarstvo.

Ministarstvo vrši upravni nadzor:

1) nadzorom nad zakonitošću rada Škole; 2) nadzorom nad zakonitošću akata Škole, kad ona na osnovu zakona rešava o pravima, obavezama i pravnim

interesima građana;

Inspekcijski nadzor nad radom ustanove, kao povereni posao, obavlja opštinska, odnosno gradska uprava.

Ministarstvo vrši neposredan inspekcijski nadzor ako ga opštinska, odnosno gradska uprava ne vrši.

Po žalbi protiv prvostepenog rešenja opštinske, odnosno gradske uprave donetog u vršenju inspekcijskog nadzora rešava Ministarstvo.

2. Poslovi inspekcijskog nadzora

Član 138

Poslove inspekcijskog nadzora vrši prosvetni inspektor.

Prosvetni inspektor:

1) vrši kontrolu postupanja škole u pogledu pridržavanja zakona, drugih propisa i opštih akata, osim kontrole koja se odnosi na stručno-pedagošku proveru rada ustanove;

29

2) vrši pregled škole u postupku utvrđivanja ispunjenosti uslova za početak rada i obavljanje delatnosti i za proširenje delatnosti;

3) preduzima mere radi ostvarivanja prava i obaveza učenika i roditelja, nastavnika, vaspitača ili stručnog saradnika i direktora;

4) kontroliše postupak upisa i poništava upis u školu ako je obavljen suprotno ovom zakonu; 5) kontroliše ispunjenost propisanih uslova za sprovođenje ispita; 6) vrši pregled propisane evidencije koju vodi školai utvrđuje činjenice u postupku poništavanja javnih isprava

koje izdaje škola; 7) nalaže rešenjem otklanjanje nepravilnosti i nedostataka u određenom roku; 8) naređuje rešenjem izvršavanje propisane mere koja nije izvršena; 9) zabranjuje rešenjem sprovođenje radnji u školi koje su suprotne zakonskim propisima; 10) podnosi prijavu nadležnom organu za učinjeno krivično delo ili privredni prestup, odnosno zahtev za pokretanje

prekršajnog postupka; 11) obaveštava drugi organ ako postoje razlozi za preduzimanje mera za koje je taj organ nadležan i obavlja druge

poslove, u skladu sa zakonom.

XVIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 139

Stupanjem na snagu ovog Pravilnika prestaje da važi Pravilnik o radu usvojen dana 13.12.2004. godine, zaveden u delovodniku pod brojem 111 (izmene i dopune 21.06.2005. g. del. br. 41. i 14.02.2006. g. del. br. 17)

Član 140

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli škole.

Predsednik Školskog odbora

Tot Šandor

U Bačkom Petrovom Selu Datum objavljivanja: