SadrajUVOD 2 TRANSPORTNISISTEM

3

STRUKTURA I VRSTE TELEMATSKIH SISTEMA 3 OSNOVNE KOMPONENTE TELEMATSKIH SISTEMA 3 HARDVER 4 On-board kompjuter 4 Mera protoka goriva 5 GPS prijemnik 5 Komunikacioni modul 6 Terminal za vozaa/tastatura 6 Navigacioni ureaj 7 7 Ureaj za praenje prikljunih vozila 7 PRENOS PODATAKA 7 UPRAVLJAKI SOFTVER 7 VRSTE TELEMATSKIH SISTEMA 7 Telematski sistemi za prikupljanje podataka o radu vozila i vozaa 7 Telematski sistemi za praenje vozila 7 Praenje prikljunih vozila 7 Tekstualne poruke 7 Informacije o realizaciji transportnog procesa i isporuci robe 7 Sistemi informisanja o uslovima saobraaja 7 On-board navigacija 7 MOGUNOSTI PRIMENE TELEMATSKIH SISTEMA I POTENCIJALNE KORISTI 7 TELEMATIKA I TRANSPORTNI PROCES 7 KORISTI OD PRIMENE TELEMATSKIH SISTEMA 7 PRAKTINI PRIMERI PRIMENE TELEMATSKIH SISTEMA 7 ISTRAIVANJA U OBLASTI PRIMENE TELEMATSKIH SISTEMA 7 ZAKLJUAK 7

UVODOsnovni zadatak svakog transportnog preduzea je pruanje transportnih usluga. Transportnu uslugu potrebno je obaviti sa to niom cenom kotanja transporta, koja nastaje kada je obezbeena maksimalna proizvodnost transportnih sredstava. Nivo proizvodnosti rada transportnih sredstava zavisi u velikoj meri od organizacije transportnog procesa, stepena zaposlenosti voznog parka kao i od nivoa tehnike ispravnosti vozila, odnosno sposobnosti voznog parka za rad. Dobra organizacija transporta podrazumeva precizno planiranje i dobru organizaciju eksploatacije transportnih sredstava. Precizno planiranje zahteva temeljno izuavanje prevoznih zahteva i uslova pri kojima treba organizovati transport u narednom vremenskom periodu uz analizu ostvarenih rezultata rada vozila u prethodnom periodu. Za analizu ostvarenih rezultata rada voznog parka koristi se sistem izmeritelja i pokazatelja rada transportnih sredstava koji definiu sve elemente u procesu rada voznog parka. Za dobijanje tih pokazatelja koriste se podaci o radu transportnih sredstava ijom se obradom dobijaju informacije koje predstavljaju jedan od bitnih elemenata u procesu upravljanja. Informacije su strateki resurs u savremenom preduzeu. Kvalitet donetih odluka zavisi od kvaliteta raspoloivih informacija. Pre pojave raunara i savremenih tehnolokih reenja podaci vezani za rad vozila sakupljani su i obraivani runo to je zahtevalo dosta vremena. Pri tome postojala je mogunost pojave greaka tokom unosa i obrade dobijenih podataka to je dovodilo do toga da analize rezultata rada budu nieg kvaliteta. Samim tim smanjena je mogunost preciznog planiranja i dobre organizacije eksploatacije transportnih sredstava. Kvalitet dobijenih informacija u tom sluaju je bio nizak. Primenom raunara svi podaci koji su neophodni za dobijanje informacija, na osnovu kojih se donose upravljake odluke, se daleko lake i preciznije obrauju. Mogunost pojave greke postoji samo u procesu unoenja tih podataka u raunar. Pored toga u raunaru se formira elektronska baza podataka koja omoguava znatno lake i bre pronalaenje eljenog podatka, a takoe se vri i auriranje postojeih podataka. Optimizacija izbora prevoznog puta u sluaju distribucije malokoliinskih poiljki mogua je samo putem raunara. Sve slube u okviru transportnog preduzea povezane su preko raunarske mree ime se stvara mogunost dobijanja svih informacija neophodnih za uspean rad. Sa razvojem savremene raunarske tehnike pojavila se mogunost ugradnje mini raunara u sama vozila koji slue za sakupljanje podataka vezanih za rad vozila i vozaa (ovi raunari su danas deo standardne opreme kod veine vozila). Za obradu podataka koriste se odgovarajui softveri. Time je eliminisana potreba za runim sakupljanjem i obradom podataka vezanih za rad vozila a samim tim i mogunost nastanka greke svedena je na minimum. Telematski sistemi predstavljaju trenutno najvee dostignue u primeni raunarske i telekomunikacione tehnologije. Ovi sistemi pruaju mogunost povezivanja sa tahografima, itaima broja obrtaja, meraima potronje goriva i razliitim senzorima koji se postavljaju na vozilo u cilju dobijanja svih potrebnih podataka. Svi ti podaci se, uz primenu ovih sistema, mogu beinim putem prenositi do baze. Time se stvara mogunost nadgledanja tehnikog stanja vozila za vreme obavljanja transportnog zadatka i preduzimanja odreenih mera u sluaju pojave nepredvienih situacija. Pored toga ovi sistemi omoguavaju elektronsko unoenje podataka o transportnom procesu koje se ispisuju vozau na ekranu postavljenom u vozilu na poetku ili tokom radnog dana. Time se prua mogunost unoenja odreenih izmena vezanih za transportni proces koje mogu nastati tokom obavljanja transporta, kao i dobijanja povratnih informacija od strane vozaa koje se odnose na obavljene isporuke robe. Ovi sistemi imaju sposobnost odreivanja najbolje varijante prevoznog puta na osnovu trenutnih uslova u saobraaju sa aspekta potronje goriva, vremena putovanja i trokova. Telematski sistemi pruaju sve potrebne informacije sa velikom pouzdanou na osnovu ije analize se mogu doneti odgovarajue upravljake odluke u cilju poveanja proizvodnosti voznog parka a samim tim i minimiziranja cene kotanja transporta to je i osnovni cilj pri obavljanju transportnih usluga. Prilikom obavljanja transporta esto dolazi do nepredvienih situacija koje imaju za posledicu pojavu odstupanja od plana rada. Prevoz tereta se vrlo esto obavlja kroz gradske sredine ime se utie na poveanje zaguenosti u saobraaju, poveanje broja nezgoda i oteenje putne mree. Odstupanja koja nastaju kao posledica svega toga dovode do poremeaja u vremenima isporuka robe

i stvaraju probleme vezane za vreme rada vozaa to esto ima za posledicu angaovanje dodatnih vozila i vozaa za obavljanje istog transportnog rada ime se poveavaju trokovi transporta. Sve to rezultira nezadovoljstvom klijenata, veim operativnim trokovima, stresnim situacijama za vozae i opadanjem proizvodnosti. U svemu ovome svoju ulogu pronalazi telematika (TELEkomunikacije + inforMATIKA). Telematika objedinjuje moderne informacione i telekomunikacione tehnologije u cilju ostvarivanja velikih mogunosti koje nudi savremeno drutvo. Primena transportnih telematskih sistema ima veoma vanu ulogu u obezbeivanju opte mobilnosti i tako omoguava savremenom poslovanju da zadovolji zahteve konkurentnog trita. Najrazvijeniji i najmoniji telematski sistemi doprinose razvoju transportnih procesa pruajui mogunost za efikasnije upravljanje istim. Pravilna upotreba ovih sistema moe dovesti do znaajnih poboljanja u proizvodnosti i efikasnosti rada voznih parkova, smanjenja transportnih trokova, trokova rada vozila i potronje goriva. Time se takoe smanjuje uticaj vozila na okolinu i poveava njihova bezbednost. Temeljno upravljanje prevoznim procesima, bilo uz pomo telematskih sistema ili na neki drugi nain, je klju za dobru produktivnost i proizvodnost. Znaajne finansijske koristi i koristi koje imaju korisnici usluga se mogu ostvariti pravilnim korienjem ovih telematskih sistema. Primena telematskih sistema nee dovesti do reavanja svih problema koji se pojavljuju tokom obavljanja transporta ali e ukazati na one probleme kojima se mora posvetiti posebna panja u cilju njihovog otklanjanja.

Transportni sistemTransportni sistemi su organizacijski proizvodno - tehnoloki sistemi koji se bave organizacijom i pruanjem transportnih usluga. Organizacijski proizvodno - tehnoloki sistemi su oblik udruivanja ljudi radi ostvarenja zajednikog cilja. Cilj transportnog kao poslovnog sistema je da se odreeni obim i kvalitet transportne usluge realizuje uz ostvarenje maksimalnog profita (javni transport) ili minimalnih trokova po jednici usluge (transport za sopstvene potrebe). Ostvarenje ovakvih ciljeva mogue je kroz optimalno upravljanje resursima, procesima i organizacijom u okviru celine i svakim od sastavnih delova transportnog sistema. Kvalitet transportnog sistema je definisan preko efikasnosti i iskorienja resursa. Pod efikasnou jednog organizaciono - tehnolokog sistema se podrazumeva odnos ostvarenog obima proizvodnje, i uloenih resursa u proizvodnju, odnosno odnos izlaza (Output) i ulaza (Input) u sistem. Telematski sistemi predstavljaju sastavni deo savremenih informacionih sistema. Uz pomo telematskih sistema vri se prikupljanje odreenih podataka sa vozila, njihovo memorisanje, obrada i prenos do korisnika. Analizom ovih podataka dobijaju se informacije znaajne za donoenje odgovarajuih upravljakih odluka u cilju poboljanja efikasnosti sistema i iskorienja raspoloivih resursa.

STRUKTURA I VRSTE TELEMATSKIH SISTEMATelematika je pojam koji ima razliite definicije u zavisnosti od trita ili sektora u kome se koristi. Ipak, postoji opta definicija koja obuhvata sve oblasti primene (DfT, 2003a): ''Korienje kompjutera za kontrolu i nadziranje daljinskih ureaja ili sistema'' U drumskom transportu pod pojmom daljinski ureaji koji se kontroliu i nadziru se podrazumevaju solo, vuna i prikljuna vozila. Telematski sistemi u vozilima se mogu iskoristiti u razliite svrhe, kao to su prikupljanje podataka o vonjama, upravljanje prevoznim procesima, praenje lokacije vozila, pronalaenje ukradenih vozila, pruanje usluge davanja informacija vozaima o putanjama kretanja vozila i sl.

Osnovne komponente telematskih sistemaPostoji veliki broj razliitih telematskih sistema. Svaki od tih sistema predstavlja razliite kombinacije tri osnovne komponente (DfT, 2003a): 1. Hardver - ureaji koji su fiziki postavljeni na vozilu i u slubi u kojoj se vri prikupljanje podataka;

2. Prenos podataka - nain na koji se svaki podatak koji je prikupljen prenosi sa vozila do slube za prikupljanje podataka; 3. Upravljaki softver - nain na koji se ovi prikupljeni podaci pretvaraju u niz korisnih informacija neophodnih za uspeno poslovanje samog preduzea. Hardver Pojam hardver se odnosi na razliite vrste tehnikih sredstava koja se mogu postaviti na vozilo (on-board hardver) i u slubu za prikupljanje podataka. U ovom poglavlju e biti prikazani pojedini tipovi on-board hardverskih ureaja: on-board kompjuter, mera protoka goriva, GPS1 prijemnik, komunikacioni modul, terminal za vozaa, navigacioni ureaj i ureaj za praenje prikljunih vozila. Pored dole navedenih, postoje i drugi ureaji kao to su ureaji za izdavanje priznanica o isporuci i izdavanje rauna, itai bar kodova, kao i terminali koji se koriste za elektronsko beleenje potpisa kupca kao dokaz o obavljenoj isporuci robe. Pri tome nisu svi ovi hardverski ureaji sastavni deo svakog telematskog sistema, mada postoji tendencija u budunosti da se sve vie hardverskih ureaja integrie u cilju poveanja funkcionalnosti i smanjenja trokova.

On-board kompjuterOn-board kompjuter predstavlja najbitniji deo telematskog sistema u vozilu. Pojavljuje se u razliitim oblicima u zavisnosti od proizvoaa, ali nije potrebno poznavati sve u vezi tog sistema da bi se on mogao uspeno koristiti. U osnovi predstavlja elektronsku jedinicu koja sadri u sebi softver za itanje i memorisanje podataka sa vozila i/ili za itanje podataka sa GPS prijemnika, a takoe vri i kontrolu prenoenja podataka. Ovaj deo sistema moe takoe da prima podatke od ostalih izvora, kao to je terminal za vozaa, i moe se posmatrati kao jedan personalni raunar u vozilu Neki od ovih on-board kompjutera obezbeuju funkciju praenja toka putovanja preko raunara uz istovremeno praenje rada vozaa na razliite naine. Ostali on-board kompjuteri predstavljaju jednostavne elektronske kontrolne jedinice postavljene ispod istrument table na vozilu. Satelitsko praenje (GPS) i funkcija mobilne komunikacije (GSM2) mogu biti objedinjeni u okviru savremenijih ureaja. Ti ureaji su ponekad fiziki povezani tako da omoguuju itanje podataka o vozilu i vozau, kao to su potronja goriva, brzina kretanja i ubrzanje. Primer jednog on-board kompjutera je prikazan na slici 1 (Vemis, 2004). Ovaj on-board kompjuter se moe ugraditi u bilo koje vozilo bez obzira na tip. Postavlja se u ve postojei otvor koji je predvien za postavljanje radio-kasetofona ili u izdvojeno kuite. Prua mogunost beleenja potronje goriva kod svih vozila koja imaju ugraen CAN-BUS3 sistem. Pristup ovom kompjuteru je omoguen ubacivanjem smart kartice4 od strane svakog vozaa i samo uz pomo ove kartice je mogue vriti upravljanje sistemom. Ovakva vrsta kompjutera pomae da se ostvari bolja efikasnost potronje goriva korienjem posebnih sistema za pomo vozaima u toku vonje. Na ekranu se ispisuju podaci vezani za putovanje i trenutnu potronju goriva. Skidanje podataka se obavlja potpuno automatski po povratku vozila u bazu, mada postoji i mogunost skidanja podataka preko GSM mree za ona vozila koja obavljaju transport bez povratka u bazu. Takoe, po potrebi, prua mogunost ugradnje i GPS prijemnika u cilju dobijanja podataka o lokaciji vozila u odabranom trenutku vremena ili za kasniju analizu istih.

Slika 1. VeMIS on-board kompjuter

Mera protoka goriva

Osnovna funkcija meraa (slika 2) je da odreuje koliinu potroenog goriva u motoru kod vozila starije generacije ili kod vozila male ukupne mase koja nisu opremljena CAN-BUS sistemom. U sluaju novijih vozila ovu funkciju obavlja on-board kompjuter koji je povezan sa CAN-BUS mreom. Na taj nain je obezbeena veoma vana ulazna veliina za on-board kompjuter sa ciljem boljeg upravljanja potronjom goriva.

Slika 2. Siemens VDO mera protoka goriva

GPS prijemnik

GPS prijemnik obino predstavlja pasivni ureaj koji ponekad lii na radio prijemnik. Omoguava itanje signala sa do 12 satelita i moe utvrditi poloaj vozila bilo gde na Zemlji u podruju od 10 do 20 metara ili od 1 do 5 metara ukoliko se koriste diferencirani GPS. GPS prijemnik treba locirati tako da ima otvoreni pogled ka satelitima i zato je najbolje postaviti ga na krovu kabine vozila ili odmah iza vetrobranskog stakla (dobavljai sistema daju preporuke u vezi sa mestom postavljanja ovog prijemnika). Ukoliko je prijemnik u mogunosti da primi signal sa 3 satelita, onda je to sasvim dovoljno da obezbedi podatke potrebne kompjuteru za odreivanje lokacije vozila. Pojedini mobilni telefoni i terminali za vozae imaju ugraene GPS prijemnike. Neki od ureaja imaju mogunost povratnog prenosa podataka do baze preko satelita. GPS ne moe da funkcionie u zatvorenim prostorijama ili ispod zemlje. Neki od razijenijih sistema za sigurniju upotrebu, prenose poslednju poziciju koja je sauvana u memoriji ukoliko vozilo nije u mogunosti da prima signal. Na slici 3 je prikazan CW 25-NAV GPS prijemnik koji ima veoma veliku osetljivost i moe se koristiti u uslovima veoma slabih GPS signala (Navsync, 2004).

Slika 3. CW 25 NAV GPS prijemnik

Komunikacioni modul

Ovaj modul predstavlja jo jedan mali sofisticirani deo elektronike i softvera. Ponaa se kao posrednik izmeu opreme u vozilu i komunikacione mree. Postoji nekoliko integrisanih komunikacionih i GPS modula koji su raspoloivi. Na slici 4 je prikazan PCM-J1708 komunikacioni modul koji slui za prenos podataka izmeu kompjuterskog sistema i opreme u komercijalnim vozilima (Winsystems, 2004).

Slika 4. PCM-J1708 komunikacioni modul

Terminal za vozaa/tastatura

Terminali za vozae su obino sastavljeni od ekrana i tastature, ili manje table sa brojevima i drugim specifinim simbolima. Oni daju sledee mogunosti: ispisivanje tekstualnih poruka na dva naina; elektronski prikaz podataka na ekranu, prilagoavanje potrebama, prikazivanje greaka, nedostataka, mehanikih neispravnosti i stvarnog vremena isporuke; saveti koji prevozni put da se koristi (u sluaju da ne postoje navigacioni ureaji u vozilu); pregled bar kodova; ulazni podaci o radu vozaa - poetak rada, vreme utovara, kanjenja, vreme ekanja, vreme istovara itd.; elektronsko beleenje podataka o vremenu rada.

Primer jednog takvog terminala je prikazan na slici 5 (Siemens, 2004b).

Slika 5. VDO FM terminal za vozae

Navigacioni ureaj

Navigacioni ureaj se odnosi na ekran unutar kabine vozaa ili na elektronski modul koji daje instrukcije vozaima u vezi sa odreditem bilo grafiki, verbalno ili korienjem oba naina. Ova usluga moe biti obezbeena i preko mobilnih telefona koji poseduju GPS. Primer jednog takvog navigacionog ureaja je prikazan na slici 6 (VDO, 2004).

Slika 6. VDO Dayton navigacioni ureaj

Ureaj za praenje prikljunih vozila

Ovaj ureaj predstavlja zasebnu jedinicu namenjenu prikljunim vozilima. Obino su postavljene unutar vodootporne i posebno izdvojene i obezbeene kutije. Ove kutije su nezavisne i u sebi sadre GPS prijemnik, komunikacioni modul, kontrolnu elektroniku i baterije.

Prenos podatakaPredstavlja nain na koji se vri prenos podataka do i od vozila. Najbolji nain za prenos podataka za pojedine prevozne procese zavisi od toga koliko se trenutno podataka zahteva, od zahteva pokrivenosti podacima, i od toga koliko je prevoznik spreman da izdvoji finansijskih sredstava za ovu svrhu. Najee primenjivani nain prenosa podataka je preko mree mobilnih telefona (GSM) ili preko SMS6. Neki od sistema su zasnovani na satelitskom prenosu podataka. Ukoliko se podaci ne zahtevaju trenutno, onda se oni mogu skidati sa vozila po njegovom povratku u bazu prenosom podataka kablovskim ili beinim putem.

Upravljaki softverOva komponenta telematskih sistema vri pretvaranje prikupljenih podataka u niz informacija pomou kojih se operativno upravlja prevoznim procesom ili radom vozila i vozaa mnogo efikasnije nego ranije. To moe biti jednostavan paket koji daje izvetaj o radu, oprema za grafiko i tekstualno prikazivanje, ili moe biti sistem za praenje porudbina. Moe se upravljati uz pomo jednog PC raunara preko raunarske mree ili preko web sajta. Ipak ono to je najvanije je da ovaj softver mora da omogui direktno prikazivanje preciznih podataka koji su neophodni bez dodatne analize pojedinih delova. Takoe je potrebno da bude jednostavan za upotrebu, pouzdan i ne previe tehniki zahtevan. Dobar softver treba da poseduje sledee karakteristike: da bude jednostavan za korienje; da poseduje veoma kvalitetnu dokumentaciju ili dobar sistem za pomo u njegovom korienju; da ima veliku brzinu rada;