NOVE

Godina II • Broj 140 • 8. novembar 2019. • Cena: 40 dinara

9772560365004

ISS

N 2

56

0-3

65

5IS

SN

25

60

-36

55

DOLGOZUNK SZOMBATON IS!Radimo i subotom!

éve A pOLGáROK eGéSZSéGéNeK SZOLGáLATáBAN13Nikole Kujundžića br. 6

str 17

str

9

Grad

str 10

Zdravstvo

str 8

GRAĐEVINSKI INŽENЈER PRAVI MIŠOLOVKE

str 15

Ulica Braće Radić – rušenje pod zaštitom!

Ildika KovačLjudi

str 7

N o v a n e m a č k a k o m p a n i j a u I n d u s t r i j s k o j z o n i

Teme i dileme: ko ruši a ko gradi grad?

Dr Branko Rudić, plastični hirurg

Proglašeni pobednici prvog „Klimatona“ u Subotici

POSTALA UZOR MLADIM ROMIMANa krilima

ideja i izazova

Geljdijana Ramić, posle diplome Ekonomskog fakulteta u

Subotici, upisala master studije

Privreda

Dečji osmeh je satisfakcija

NOVEdruštvo2 Broj 1408. novembar 2019.

•Povodom obele-žavanja 101 godi-ne od ulaska srp-ske vojske u Subo-ticu, Srpski kul-turni centar “Sve-ti Sava”, Bunje-vački kulturni cen-tar, Udruženje rat-nih dobrovoljaca i njihovih potomaka 1912 - 1918. godine i Grad Subotica or-ganizuju program “Subotica 13. no-vembar 1918. - 13. novembar 2019.”

Srpski kulturni cen-

tar “Sveti Sava” doma-ćin je višednevnog pro-grama koji organizuje povodom obeležavanja 101 godine od ulaska srpske vojske u Suboticu, zajed-no sa Bunjevačkim kulturnim centrom, Udruže-njem ratnih dobrovoljaca i njihovih potomaka 1912 - 1918. godine i Gradom Subotica, a naziv progra-ma je “Subotica 13. novembar 1918. - 13. novem-bar 2019.”

Program počinje u subotu 9. novembra, u 19 ča-sova, koncertom Hora Slavista iz Beograda, koji izvode srpske i ruske pesme.

„Publika će imati priliku da čuje ruske i srpske narodne pesme, lirske, ljubavne pesme, inspirisa-ne narodnim običajima, pesme iz ratnih vremena, poznate kozačke kompozicije, a program će voditi glasovi iz više gradova Srbije, Republike Srpske i iz dalekog Sibira”, saopštili su iz SKC Sveti Sava.

Rukovodilac hora i dirigent je Ana Grujić a asistent rikovodioca i dirigenta je Ekatarina Pehova.U nedelju 10. novembra, u Bunjevačkoj matici od 19 sati biće održana istorijska tribina pod nazivom “100 godina Trianona”. Predavanje će održati Sandra Iršević i Mijo Mandić.

Projekat Muzeja Vojvodine - izložba “Portre-ti narodnog kralja u umetničkim delima” autora Hadži Zorana Lazina zakazana je za 11. novembar. Izložba je organizovana povodom obeležavanja 175

godina od rođenja Petra Prvog Karađorđevića.„Postavka je pokušaj osvetljavanja lika i dela

“narodnog kralja”, kako su narod i vojska zvali Pe-tra Prvog Karađorđevića. Predstavlja jedinstvenu retrospektivu svih umetničkih dela, kojima je mo-tiv bio Petar Prvi Karađorđević. Na panelima se nalaze kraljevi portreti Uroša Predića, kao i rado-vi drugih slikara, popis spomenika, bisti, kraljevi citati i niz pesničkih ostvarenja o Petru Prvom. Po-setioci će moći da saznaju detalje iz života i perioda njegove vladavine”, saznajemo iz SKC-a.

Tradicionalna Svečana akademija BRAĆA UVEK - UVIK ZAJEDNO, održaće se 12 novembra, u 19 sati, u pozorišnoj sali „Jadran”. Na akademi-ji će učestvovati Mešoviti hor SKC “Sveti Sava” pod dirigentskom palicom profesora Veselina Jevti-ća, KUD Svetozar Marković iz Novog Sada, učenici Muzičke škole iz Subotice - Odsek za tradicionalno pevanje, u klasi Tamare Štricki Seg.

Polaganje venaca na Spomen ploču, organizova-no je za sredu 13. novembra, od 10 sati, na Žele-zničkoj stanici, gde će biti položeni venci na Spo-men ploču. Nakon toga, održaće se pomen i pola-ganje venaca na Spomeniku palim junacima u oslo-bodilačkim ratovima 1912 - 1918. godine, na Puški-novom trgu. N.H.K.

U SKC-u Sveti Sava veličanstven program „Subotica 13. novembar 1918. - 13. novembar 2019”

Obeležavanje 101godine od ulaska srpske

vojske u Suboticu!

U Bunjevačkoj matici ,10.novembra 2019

Istorijska tribina: 100 godina Tijanona

• U okviru manifestacije “Braća uvek i uvek zajedno”, u Bunjevačkoj matici, 10.novembra, sa početkom u 19 časo-va biće održana istorijska tribina pod nazivom “100 godi-na Trijanaona”.

Na tribini će govori Predsednik istorijskog odbora Bunjevačke ma-

tice” Mijo Mandić i predsednica Odbora za informisanje Sandra Iršević. Bunjevačka matica se prošle godine priključila SKC “Sve-ti Sava” i Bunjevačkom kulturnom centru Subotica u obeležavanju 13.novembra, kao jednog od najznačajnijih istorijskih datuma u Su-botici. Na tribini će biti reči o Trijanonskom sporazumu, koji je pot-pisan 4. juna 1920. godine u palati Veliki Trijanon u Versaju, kao i o mirovnim ugovorima, koji su na Pariskoj konferenciji mira od 18. ja-nuara 1919. do 28. juna 1919. u Parizu, zaključeni sa svakom pobeđe-nom državom posebno.

“Trijanonski sporazum je odredio granice nezavisne Mađarske, koje su uključivale središnje dilove nekadašnje Kraljevine Ugarske. Ostale teritorije, kojima je nekada upravljala Ugarska, pripale su Austriji, Čehoslovačkoj, Kraljevini SHS i Rumuniji. Iako su granice uglavnom definisane prema etničkom principu, od ovog principa se delimično odstupilo, zbog ekonomskih i strateških razloga. Kraljevi-na Srba, Hrvata i Slovenaca je već 1919. godine ustupila dio Banata sa Temišvarom Rumuniji, dok je, prema Trijanonskom sporazumu, ne-zavisnoj Mađarskoj ustupila dio Bačke i najveći dio Baranje. Mađar-ska je, prema sporazumu, ustupila Kraljevini Srba, Hrvata i Slovena-ca Međumurje i Prekomurje”, kaže predsednik Odbora za istoriju Bu-njevačke matice Mijo Mandić.

Na tribini će biti reči o stalnim predlozima revizije Trijanonskog sporazuma, kao i povlačenja paralele između Trijanona i pitanja Kosova.

Povodom 25.novembra, dana Velike Narodne skupštine u Novom Sadu 1918.godine, u Bunjevačkoj matici, 14.novembra, u 18 časova održaće se izložba plakata: „Sedam žena, sedam delegata na Velikoj Narodnoj skupštini u Novom Sadu 1918. godine” u organizaciji Kul-turnog centra Novog Sada. B.N.

Kolo srpskih sestara je za-jedno sa učenicima Školskog centra “Dositej Obradović” održalo radionicu o našim na-rodnim običajima. Radionica je deo Projekta “ Međugenera-cijskim druženjem do očuva-nja kulturnog nasleđa, kojeg fi-nansira Grad Subotica.

Negovanje običaja u našim kra-

jevima, kao ideja radionice u okviru Projekta “Međugeneracijskim druže-njem do očuvanja kulturnog nasleđa” bilo je svečano prikazano u Školskom centru “Dositej Obradović” 31. okto-bra, gde je Kolo srpskih sestara pri-redilo svečanost, učenicima, članica-ma i gostima.

- Projekat finansira Grad,

sredstvima budžeta, po osnovu ras-pisanog Konkursa kulture našeg grada. Bila je to prilika da se svi za-jedno podsetimo da u našem gradu živi 21 nacija, i da zato i jesmo me-sto, odnosno Grad koji obiluje kul-turnim nasleđem, a gde je osnova tolerantnost, harmonični život. Svi zajedno takođe negujemo razume-vanje tradicije, kulture i istorije na-roda sa ovih prostora - poručile su članice Kola sprskih sestara.

Ove godine, đacima Školskog cen-tra “Dositej Obradović” kroz radioni-cu, slikovito, gotovo filmski su prika-zani naši tradicionalni narodni obi-čaji pravoslavnih hrišćana, katoličkih hrišćana i pripadnika islamske vero-ispovesti. Deci su prikazani pravo-slavni običaji krsne slave, katoličkog

Badnjeg dana i islamskog Bajrama, ramazanskog Bajrama i Kurban Bar-jama.Đaci su se istovremeno mo-gli poslužiti pripremljenim posla-sticama koji se inače spremaju za te praznike.

U Kolu srpskih sestara kažu da su Projektom “ Međugeneracijskim dru-ženjem do očuvanja kulturnog nasle-đa”, i radionicom sa đacima Školskog centra “Dositej Obradović”, želeli da ujedno razviju pozitivan odnos pre-ma vrednostima, nasleđima tradicio-nalne kulture i svest o potrebi njenog očuvanja kod mlađe populacije. Ra-dionica je zamišljena i kao pomoć da se smanji međugeneracijski jaz kroz edukativni karakter i druženje đaka i starije populacije.

A. Šiška

Kolo srpskih sestara sa učenicima Školskog centra Dositej Obradović održalo radionicu o našim narodnim običajima

Tolerancijom i razumevanjem do zajedništva

NOVE grad 3Broj 1408. novembar 2019.

izlaze nedeljno

IZDAVAČ: NOVE SUBOTIČKE NOVINE d.o.o.Društvo za novinsko - izdavačku delatnost

Subotica, Maksima Gorkog 8, tel: 024/553-042

Matični broj: 21255947, PIB: 109859609

Direktor, glavni i odgovorni urednik:Vlado Tomić dipl. ecc. tel: 553-529 (direktor@subotickenovine.rs), (urednik@subotickenovine.rs);

Zamenik gl. i odg. urednikaNada Harminc Karanovićtel: 552-859

Redakcija - novinari: tel: 553-042;

Alana Šiška, Miodrag Radojčin, Nikola Stantić, Milutin Mitrić, Biljana Vučković, Bojan Nikolić

Kolumnista:Milutin Mitrić,(mgazeta88@gmail.com)

Karikaturista:Milenko Kosanovićtel: 064/386-3435(mkcartoons@gmail.com)

Tehnički urednik: Robert Kiš (tehnicki@gmail.com)

Marketing: tel: 553—914, e-mail: marketing@subotickenovine.rs

Oglasi i čitulje: tel: 553-805(oglasi@subotickenovine.rs)

Štampa: „Štamparija Borba” A.D. Kosovska 26, Beograd

CIP: Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд ISSN 2560-3655 = Nove subotičke novine COBISS.SR-ID 22996660

www.subotickenovine.rsinfo@subotickenovine.rs

NOVE

CENA NOVIH SUBOTIČKIH NOVINAU PRETPLATI:

6 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU1.040 dinara + poštanski troškovi

12 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU2.080 dinara + poštanski troškovi

6 MESECI ZA INOSTRANSTVO1.040 dinara + poštanski troškovi

12 MESECI ZA INOSTRANSTVO 2.080 dinara + poštanski troškovi

Dođe tako poneka nedelja, koja obiljem događaja liči na švedski sto. Nit se zna čime bi se počelo, niti čime bi se završilo. Zato ovo parče medijskog prostora valja popuni-ti, odnosno na pomalo satiričan način pro-komentarisati najaktuelniji događaj minu-le nedelje. Što više gluposti u gradu, to više posla na novinarskom „švedskom stolu“.

Ne moram da vam pišem, to i sami ose-ćate da živimo u vremenu, kada je lični in-teres jači od javnog i da što bi narod rekao, „para vrti gde burgija neće“. Naš grad ima veliko kulturno nasleđe koje je svaka vlast i liku modernih varvara pomalo uništavala. Od ukidanja tramvaja, rušenja stare zgrade pozorišta, a sada je na red došla ulica Braće Radića, koju je pre samo četiri meseca Vla-da Srbije proglasila za prostornu kulturno-istorijsku celinu, te je kao takva stavljena pod zaštitu države. Ovu odluku 11. jula ove godine potisala je niko drugi do predsedni-ca Vlade Srbije Ana Brnabić.

Kakva Vlada i kakvi „bakrači“. U Suboti-ci izgleda odluke Vlade ne važe. Ovde posto-je lokalna pravila. Javni interes može lako da se pretvori u privatni, jer privatna svoji-na je svetinja.

Samo tri meseca posle donošenja Odluke o zaštićenoj zoni, tri kuće u ulici Braće Radi-ća su „preko noći“ srušene. Za to su se svoj-ski pobrinuli odbornici koji su Skupštin-skom odlukom izmenili Plan detaljne regu-lacije i skoro celu levu sranu zaštićene ulice Braće Radić proglasili za objekte bez vred-nosti, koji se mogu rušiti. Tako je fi rmi De Ge Kompani, u gradu poznatijom kao bra-ća Dulići, dozvolu o rušenju tri kuće potpi-sala direktorica Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Subotici. Čujte ovu zavrzlamu. Prvo je Međuopštinski za-vod za zaštitu spomenika kulture u Subo-tici zatražio od Vlade Srbije da se deo uli-ce Braća Radić stavi pod zaštitu države, kao prostornu kulturo-istorijsku celinu, a onda, posle tri meseca, taj isti Zavod u zaštićenoj zoni izdaje dozove za rušenje kuća.

Istoričar umetnosti i konzervator u

Republičkom Zavodu za zaštitu spomeni-ka kulture Vladimir Džamić tvrdi, da najno-viji lokalni Plan detaljne regulacije u zašti-ćenom delu ulice Braće Radića je „ništavan, jer nije u skladu sa planovima višeg reda“.

Republički Zavod zahteva od subotič-kog Zavoda za zaštitu spomenika kulture i Skupštine grada, da bez odlaganja zaustavi rušenje kuća i da investitoru naloži vraćanje objekta u prvobitno stanje. Iako je rušenje kulturnih spomenika, pod zaštitom države, krivično delo, ništa se bitno ni u ovom slu-čaju neće desiti. Što je srušeno, srušeno je i ne verujem da će bilo šta biti vraćeno u pr-vobitno stanje. Jevtinije je platiti neku ka-znu iz narodnog budžeta, nego narušiti lo-kalnim „bosovima“ privatni interes.

Još su Subotičani ovoga puta dobro i prošli. Ruše se samo tri kuće, a znate vreme kad su gradom vladali ovi iz De Ge Kompa-ni i umalo da se usvoji Plan generalne regu-lacije šireg centra grada, po kome je treba-lo da se poruši ni manje ni više nego 1.065 kuća. Na mesto tih kuća trebalo je da se po-dignu višespratnice od betona. Narod se pobunio i odustalo se od ovakvog nerazu-mnog plana. Koliko bi tek tu bilo „love“ – „ispod žita“, a De Ge Kompani imala bi po-sla za jedan vek.

Nije nam ovo prvi put da se nešto u Su-botici ruši. Setimo se kuće u Vase Stajića, projekat Ferenca Rajhla, rušenje kupatila u Dimitrija Tucovića i starog kupatila u Pe-tra Drapšina. Sećate li se onih Urbanistič-kih planova o rešavnju izgleda Štrosmajero-ve ulice. Plan je predviđao da sredinom uli-ce bude šetalište, a sa strana da se sagrade fontane duž cele ulice poput reke sa vodo-padima. Kad je propao ovaj plan, na ulazu u Štrosmajerovu bile su postavljene naplat-ne rampe, koje su na sreću vozača i građa-na kasnije uklonjene. Gde nam je ona pod-zemna garaža ispod parkirališta na Radnič-kom univerzitetu.

I sad, nešto kad dobro razmislim, kakvi su diletanti i mangupi brinuli o izgledu ovog grada, Subotica se još dobro i drži.

Biciklistička staza na početku Karađorđevog puta vrlo često služi vozačima za parkiranje automobila i raznih kombi-vozila koja dostavljaju ili dolaze po robu u radnje koje se tu nalaze. Sada pogađajte, kao na ovoj slici, kako biciklista može da se provuče između njih i da li je, kada pređe semafor na Petefi Šandora, nje-gova bezbednost dovedena u pitanje!?

Ovde je na javnoj zelenoj površini – koja je to i ništa drugo, jer nije asfaltirana, napravljeno parkiralište, čak i taksi-vozila, na goloj zemlji, odnosno kaljugi kada padne kiša. Ako imate primedbu da to nije „zelena površina“ jer nema trave, sami pronađite odgovor na pitanje zašto je nema!

Nije ovo jedina biciklistička ili pešačka staza u gradu koja se pretvara u parking kako za vozila kupaca, tako i za dos-tavna vozila, o čemu smo više puta pisali, ali očigledno da su propisi jedno a njiho-va primena – nešto sasvim drugo!

Da ponovimo: da je po slo-vu zakona, nijedna radnja niti lokal ne bi mogla da dobije dozvolu za rad ukoliko nema obezbeđen pristup za dostav-na vozila – preko travnjaka, trotoara ili biciklističke staze se ne računa! One im se ipak izdaju, čak i za lokacije gde je takav pristup nemoguće obezbediti.

Rešenje? Pa nekada su ga, između dva svetska rata, znali: roba se, barem u Subotici, dopremala do određenog mesta izvan centra – železničke ili teretne stanice – a odatle su je šegrti na taličkama gurali do magacina prodavnica. Danas, ako se kamiončina ne pri-lepi „zadnjicom“ na vrata radi istovara, ništa nije uradio!

E, a kada se nađete negde u takvoj situaciji, bilo da vozite bi-cikl, idete pešice ili gurate dete u kolicima, lepo siđite na put i zaobiđite, pa šta vam Bog da – ima i vozača koji će vam samo tru-biti i psovati vas, a neće vas pregaziti!

MR

Foto + rečU RETROVIZORU

Piše: Milutin Mitrić

DE GE KOMPANI

Ima staze – nema staze!

Kosanović

NOVEgrad4 Broj 1408. novembar 2019.

•Cene parkiranja

za građane osta-

ju iste, ono što se

menja odnosi se

na komercijal-

na vozila – par-

kiranje „trejle-

ra“ na depou, ka-

miona, kombija i

dostavnih vozila

na Mlečnoj pijaci

kao i parkiranje

kod „buvljaka“,

gde je cena uskla-

đena sa drugima

koji pružaju ove

usluge. Produže-

tak naplate kod

otvorenog uni-

verziteta je da bi

se uveo red i izi-

đe u susret onima

koji žive u centru

grada

Korigovanje cena parkiranja u Subotici odnosi se na pojedi-ne kategorije, i one nisu bile me-njane od 2012. a neke i od 2008. godine. Novi cenovnik neće po-goditi ni po kojoj osnovi život-ni standard građana, jer će par-kiranje po postojećim zonama

plaćati isto kao i do sada – objaš-njavaju u Javnom komunalnom preduzeću „Parking“.

„Nije reč o poskupljenju za građane, nego o korigovanju cena za komercijalna vozila. Na primer, mi do sada nismo imali u cenovniku cenu za parkiranje takozvanih „trejlera“ - priključ-nih poluprikolica kojima se vrši dostava kombija i putničkih vo-zila iz inostranstva, koji su duži-ne od 4 do 12 metara. Kako je u gradu zabranjeno parkiranje ka-miona i teretnih vozila, ona do-laze na depo i morali smo izvrši-ti klasifikaciju tih vozila, stavlja-jući ih do 6 metara dužine u rang kamiona a preko 6 metara u rang kamiona s prikolicom i šleperi-

ma. A cena koja se primenjuje je ostala ista – na mesečnom nivou 3700 dinara. Znači cena se uop-šte nije menjala na depou za solo kamione nego samo neznatno za par stotina dinara za šlepere i ka-mione s prikolicom“, kaže direk-tor Milorad Slijepčević.

Naredna korekcija odnosi se na autobuse sa 210 na 350 dina-ra za dnevno parkiranje, osam

ili više sati. Ta cena nije bila menjana od 2008. godine. Mesta za par-kiranje auto-busa su na par-kingu iza Nove opštine i neko-liko kod Otvo-renog univerzi-teta. Što se tiče Mlečne pijace, dnevno parki-ranje isto je po-većano na 350 dinara, ali za kamiona, do-stavna vozila i kombije po-

stoji i mesečna karta od – 3500 dinara.

„To znači da za cenu koju bi platili za deset dana, mogu da se parkiraju či-tav mesec. Bilo je 2750 sada je 3500 dina-ra. Vreme za istovar i utovar robe je od 5 do 7, od 13 do 14 i od 17 do 20 ča-sova. Mora-mo voditi raču-na da je Mleč-na pijaca u cen-tru grada kao i o potrebama onih koji sta-nuju u okolini,

školama koje su tamo, i tako da-lje“, kaže Slijepčević.

Korekcija na „buvljaku“ uve-dena je sa 82,10 dinara na 100 dinara, što je prosek u odnosu na nekoliko drugih firmi i pri-vatnika koji pružaju usluge par-kiranja, a njihova cena se kre-će od 100 do 120 dinara. Par-kiranje autobusa kod Buvljaka umesto 210 koštaće 500 dinara.

U pitanju je komercijalni sadr-žaj, ekonomski karakter „buvlja-ka“, a ne stanovanje ili ustanove, smatraju u „Parkingu“. Kao i da produženje vremena naplate iz-među ostalog na parkingu kod Otvorenog univerziteta“ treba da

doprinese većoj protočnosti par-kirališta, manjem vremenu čeka-nja i omogući korišćenje parking-mesta građanima koji žive u cen-tru grada, tvrde u Javnom komu-nalnom preduzeću „Parking“.

MR

Milorad Slijepčević, direktor JKP „Parking“

Nema skupljeg parkiranja za građane!

• Anketa • Anketa • Anketa • Anketa • Anketa • Anketa • Anketa • Anketa • Anketa

Anketirali smo

građane - vozače,

šta misle o pove-

ćanju cena parki-

ranja u Subotici?

Zlatko Godar- Vozim već 18 godina već. O

cenama par-kiranja mi-slim da su i dalje pristu-pačne za gra-đane, a svako poskupljenje je opravdano u skladu sa drugim gradovima u Srbiji. Mislim i da je produženje od jednog sata parkiranja tako-đe u redu.

Ištvan Kiš- Vozim dugo godina, a o

cenama parki-ranja, pa mi-slim da nije trebalo da po-skupe. I do sada je bilo do-sta skupo.

Saša Skenderović

- Mislim da je malo bespo-trebno posku-pelo parkira-nje. Istina je i

da su mnogi “zlouzpotrebljavali” stari sistem do 20 časova, ali mi-slim da treba neka druga formu-la, a ne poskupljenje da se situacija reši. Vozač sam već 28 godina.

Žolt Leštar- Mi smo

iz Stare Mo-ravice, do-lazimo če-sto u Subo-ticu. Teško je pre svega naći parking

mesto. O cenama mislim da su skupe.

Gordana Grčki- Mislim da

su cene parki-ranja u Subo-tici realne. O poskupljenji-ma nisam čula, kada čujem, tada ću imati mišljenje, za sada mislim da su cene pristupačne za vozače.

A. Šiška

Šta mislite o cenama parkiranja?

Na otvorenom parkingu umesto do 21 sata plaćaće se do 23, a na ostalima u gradu do 21 umesto do 20 časova

Milorad Slijepčević: Korekcije cena ne odnose se na građane i neće ugroziti životni standard

U Gradskoj kući održan Okrugli sto Ženske parlamentarne mreže u Subotici

Žene na tržištu rada•U četvrtak, 7. novembra, u Gradskoj kući u Suboti-

ci, u organizaciji Ženske parlamentarne mreže Skup-štine AP Vojvodine, održan je okrugli sto pod nazivom: „Žene na tržištu rada“.

Okruglo sto u Subotici je četvrti po redu, u okviru akcije Žen-ske parlamentarne mreže, koja se sprovodi u sedam lokalnih sa-mouprava u Vojvodini, sa namerom da se putem aktivne disku-sije, razmene iskustava, predloga i ideja, pruži institicionalna podrška za unapređenje položaja žena.„Na okruglom stolu bilo je reči o ekonomskom osnaživanju žena i unapređenju položaja žena na tržištu. Predstavljeni su primeri dobre prakse u institu-cionalnoj podršci ekonomskom osnaživanju žena, programi i ak-tivnosti Nacionalne službe za zapošljavanje”, najavila je Jasmi-na Stevanović, sekretar Sekretarijata za društvene delatnosti Grada.O ovim temama govorile su članice Ženske parlamentar-ne mreže, predstavnice i predstavnici lokalne samouprave, žen-skih odborničkih mreža, Nacionalne službe za zapošljavanje, Re-gionalne privredne komore Severnobačkog upravnog okruga i Udruženja preduzetnika Subotice, o čemu ćemo opširnije pisa-ti u narednom broju! N.H.K.

NOVE grad 5Broj 1408. novembar 2019.

www.pusin.rs

Pon. 08-16hUto. 10-18hSre. 08-17hČet. 13-18hPet. 08-14h

Grad Subotica je u budžetu za 2019 godinu predvideo ukupno 105 mi-liona dinara za rekonstruk-ciju i rehabilitaciju gra-dskih ulica. Tokom ove go-dine zahvaljujući izdvoje-nim sredstvima iz gradskog budžeta, rehabilitovano je 4,5km ulica i 5km trotoa-ra, a u toku je rekonstruk-cija kolovoza u ulici Braće Majer.

„Plan koji smo napravili za ovu godinu, obuhvatio je i ulicu Braće Majer od Karađorđevog puta do Aleje Maršala Tita u dužini od 660m. Kompletna uli-ca dobiće novu asfaltnu podlo-gu habajućeg sloja debljine 5cm. Ulica je dužine 6m stoga nije ne-ophodno da se dodatno proširi, ali je novi asfalt neophodan i to će uskoro biti urađeno.“ rekao je Predrag Radivojević, di-rektor JP za upravljanje putevi-ma, urbanističko planiranje i sta-novanje i dodao:

„Juče smo završili ulicu

Ferenca Sepa u dužini od 320m. Duž ulice postavljen je novi sloj asfalta, a sam kolovoz proširen je sa 4 na 5 metara. Od prošle godi-ne mi radimo na proširenju uli-ca, primer je Miloša Obilića koju smo proširili radi lakšeg odvija-nja saobraćaja. Naredne nedelje nastavljamo sa proširenjem ko-lovoza u ulici Matije Gupca od Kumičićeve do Blaška Rajića u

dužini od 500m gde će umesto dosadašnja 4 metra, kolovoz biti produžen na 5 metara, a u planu su i radovi u Palmotićevoj ulici.“

Tokom ove godine urađe-na je Ulica Dimitrija Tucovića u dužini od 200 metara, završe-ni su radovi na asfaltiranju Maj-šanskog puta, od kružnog toka u 51. Divizije do Ulice Isidore Se-kulić, a novi asfalt dobile su i

ulice Jovana Jovanovića Zmaja, Bose Milićević i Narodnog fron-ta u MZ Peščara.

Pored rehabilitacije ulica i trotoara u toku su radovi u uli-ci Maksima Gorkog na izgradnji traka za skretanje ulevo u ulicu Braće Radić, Prvomajska i Štro-smajerova. Po rečima Predraga Radivojevića, radovi će biti goto-vi do 25. decembra kako je nave-deno u ugovoru sa izvođačem ra-dova. Do sada je jedan deo trase

urađen, postavljen je novi asfalt a najveći izazov za izvođače radova su magistralni podzemni vodovi EPS-a i Telekoma, kao i određe-ne cevi, na koje moraju da obrate posebnu pažnju kako ne bi došlo do nepredviđenih situacija i ha-varija. Dok traju radovi do kraja godine može se očekivati privre-meno zatvaranje sporednih ulica za saobraćaj.

B. Nikolić

Tokom 2019. godine rekonstruisano 4,5 km gradskih ulica

Novi asfalt u ulici Braće Majer

Javno ko-munalno pre-duzeće „Či-stoća i zeleni-lo“, kupilo je tri nova vozila koja će umno-gome olakša-ti rad ekipa-ma na terenu u narednom pe-riodu. Vozni park obnovljen je kupovinom novog kamio-na za odvože-nje smeća naj-većeg do sada čiji je zapremi-na radnog san-duka 22 kubna metra, nabavljena je nova cisterna zapremine 6000 litara za ručno i mašinsko pranje ulica kao i novi auto podizač za od-voženje i dovoženje kontejnera za-premine 5 metara kubnih.

Vozila su nabavljena iz sopstvenih sredstava preduzeća. Cena autosmećara iznosila je nešto više od 21 miliona dinara, cisterna je koštala blizu 12,5 miliona, dok je autopodizač stajao skoro 11 miliona di-nara sa PDV-om, a u Javno komunalnom preduzeću ističu da će sa njima biti efika-sniji rad na odvoženju smeća kao i na či-stoći gradskih ulica.

„Ova nabavka je bila neophodna kako bi zanovili naš vozni park, gde je starost vozila oko 15 godina, i kako bi uspešnije

izvršavali svoju komunalnu delatnost. Da-kle mali autopodizač namenjen je podiza-nje kontejnera zapremine od 3 do 5 meta-ra kubnih, tu je i autosmećar koji je zapre-mine 22 kubika i služi za ručni utovar i za tipske kante kao i za kontejnere, a tu je i nova cisterna.“ rekao je Nikola Jovičić, rukovodilac radne jedinice za planiranje i razvoj JKP „Čistoća i zelenilo“.

Za pranje ulica preduzeće je imalo četi-ri autocisterne, a nova, peta po redu, spe-cifična je po tome jer može da se koristi i za dobavljanje pitke vode, kao i za zaliva-nje cveća, objašnjava Joža Červeni, ruko-vodilac higijene grada.

„To je jedno vozilo, nama veoma bit-no, kako bi čišćenje grada doveli do jed-nog urednog stanja. Dakle nije samo do-voljno očistiti ulice fizički od smeća, već

je neophodno da prilikom čišćenja ulice i operemo. Sa ovim brojem cisterni, mi možemo ispratiti naš zacrtani program či-šćenja ulica i sada možemo normalno da funkcionišemo. Takođe cisternu ćemo ko-ristiti i za dobavu pijaće vode i zalivanje cveća.“

Sa nabavkom nova tri vozila, JKP „Či-stoća i zelenilo“, nastavilo je praksu ob-navljanja voznog parka. Podsećamo, kra-jem prošle a početkom ove godine, u JKP “Čistoća i zelenilo” stigla su četiri nova vo-zila. U pitanju su dva kamiona za održava-nje higijene i zelenila, jedna autočistilica i jedno vozilo za prevoz napuštenih pasa i mačaka. Tu nije kraj kupovini novih vo-zila jer je za narednu godinu najavljena nova nabavka.

B. Nikolić

Nastavljeno obnavljanje voznog parka

Tri nova vozila stigla uJKP „Čistoća i zelenilo“

Ministar Nedimović u obilasku

gazdinstava Subotice Ministar poljoprivrede, šumarstva i vo-

doprivrede u Vladi Republike Srbije, Bra-nislav Nedimović i gradonačelnik Su-botice Bogdan Laban obišli su u sredu, 6. novembra i poljoprivredna gazdinstva iz sela koja nisu posetili prilikom prošlo-nedeljne posete.

Ministar Nedimović i gradonačelnik Laban posetili su poljoprivredna gazdin-stva Ištvana Kočmara u Subotici, koji ima farmu muznih krava, na Akeksandrovim salašima, farma autohtone vrste ovaca Atile Hegeduša na Kelebiji, poljoprivred-no gazdinstvo Josipa Mamužića u Ljuto-vu, „ Select fruit“ d.o.o. Darka Mratinko-vića u Donjem Tavankutu i farmu muznih krava Andreja Kolara, u Bajmoku.

Razgovarano je o problemima i rezul-tatima poljoprivrednika i o tome koliko su obavešteni o merama Vlade koje dono-si Ministarstvo poljoprtivrede, šumarstva i vodoprivrede, o čemu opširniju reporta-žu donosimo u narednom broju Novih Su-botičkih novina. N.H.K.

poljo(privreda)6 Broj 1408. novembar 2019.

NOVE

Stomatološkaordinacija

beljenje zuba, bezmetalna cirkon kruna, mostovi, proteze

- dermarolleri, mezoterapija lica, hijaluronski fi leri

ESTETSKA STOMATOLOGIJA

ANTI-AGEING TRETMANI LICA

Subotica, Partizanskih baza br. 8tel: 024/544/335; 062/151-72-11 www.dentala.rs

• U RPK Severnobačkog upravnog okruga, na šestoj sed-nici Odbora poljoprivrede, raz-matrano je pokretanje inicija-tive oko oporezivanja gradskog građevinskog zemljišta, koje se i dalje koristi u svrhu gajenja use-va, dugogodišnjih zasada i šuma i u vezi naknade za odvodnjava-nje gradskog građevinskog ze-mljišta, koje se i dalje koristi u poljoprivredne svrhe!

Na sednici je, između ostalog, razmatrano pokretanje dve ini-cijative: jedna u vezi sa oporezi-vanjem gradskog građevinskog zemljišta, koje se i dalje koristi u svrhu gajenja useva, dugogo-dišnjih zasada i šuma, kao i na-knade za odvodnjavanje grad-skog građevinskog zemljišta koje se i dalje koristi u poljoprivred-ne svrhe.

„Odbor je mišljenja, da bi gradsko građevinsko zemlji-šte, koje se koristi u svrhu gaje-nja ratarskih useva, višegodiš-njih biljaka i šuma, trebalo da bude oporezovano kao poljopri-vredno, odnosno šumsko zemlji-šte. Prevođenje poljoprivrednih površina u građevinske, dono-šenjem generalnih urbanističkih planova od strane jedinica lokal-ne samouprave, dovelo je odre-đen broj poljoprivrednika u ne-zavidan položaj. Promenom na-mene, promenjen je i način utvr-đivanja osnovice za oporezivanje

porezom na imovinu. Pošto su Zakonom o imovini i raznim od-lukama lokalnih sa-mouprava, utvrđeni iznosi porezi na imo-vinu po hektaru, po-javljuje se bitna ra-zlika u visini nakna-de za zemljišne povr-šine, koje se koriste za iste namene, iako se za određene, pro-menila namena”, sa-opštio je predsednik Odbora sektora po-ljoprivrede Ivan Voj-nić Tunić.

Objašnjeno je i da recimo, u regionu Severne Bačke i Potisja, u Gra-du Subotica, za njivu 3. zone, koja se koristi za osnovnu de-latnost, porez na imovinu izno-si oko 3.500 dinara po hektaru, a ukoliko se ista površina preve-de u građevinsko zemljište, tada se porez na imovinu utvrđuje na oko 17.500 dinara po hektaru, ili 5 puta više.

Odbor je doneo odluku, da pošto poljoprivredni proizvo-đači nisu imali uticaj na način promene namene zemljišta koje obrađuju, odnosno gaje višego-dišnje zasade i šume, prema ko-joj plaćaju naknade u vidu pore-za na građevinsko, umesto poljo-privredno zemljište, pokrene Ini-cijative u vezi sa oporezivanjem

gradskog građevinskog zemlji-šta, koje se koristi u svrhu gaje-nja, dugogodišnjih zasada i šuma i to kroz: odluku lokalnih samo-uprava da se neizgrađeno građe-vinsko zemljište na njihovim te-ritorijama, koje se isključivo ko-riste za gajenje biljaka, sadnog materijala i šuma, za svrhu utvr-đivanja osnovice poreza na imo-vinu, razvrstava u poljoprivred-no, odnosno u šumsko zemljište.

„Oko inicijative za naknade odvodnjavanja gradskog građe-vinskog zemljišta, Odbor je mi-šljenja da je za poljoprivredna gazdinstva pravnih i fi zičkih lica značajno, da se obezbedi jedna-ki način utvrđivanja osnovice i obračuna naknade za odvodnja-vanje na celokupnim zemljišnim

površinama, koje koriste za svoju delatnost gajenja poljoprivrednih i šumskih kultu-ra. Međutim, lo-kalne samoupra-ve, vrlo često, do-nošenjem svojih generalnih urba-nističkih plano-va, određene po-ljoprivredne po-vršine prevode u gradsko građe-vinsko zemljište”, stav je Odbora poljoprivrednika RPK Subotica.

Odbor ističe da poljoprivredna gazdinstva nisu mogla uticati na odluke lokalnih samouprava i da nisu bila u mo-gućnosti da zaštite svoje površi-ne od promene namene.

„Promenom namene, menja se i način utvrđivanja naknade za odvodnjavanje. Pošto su Za-konom o naknadama za korišće-nje javnih dobara utvrđeni izno-si naknade po hektaru, pojavlju-je se bitna razlika u visini nakna-de za zemljišne površine koje se koriste za iste namene, iako su se za određene, promenila name-na. Primera radi, u regionu Se-verne Bačke i Potisja, njiva prve klase koja se koristi za osnov-nu delatnost iznosi 1.640,10 di-nara, a ukoliko se ista površina

prevede u građevinsko zemljište, tada se naknada utvrđuje u visi-ni od 1,68 dinara po m2, odnosno 16.800 dinara po hektaru ili 10 puta više”, izneto je na Odboru.

Odbor je mišljenja, da neizgra-đeno građevinsko zemljište, koje se koristi za gajenje biljaka, sad-nog materijala i šuma, treba da se razvrsta u poljoprivredno, odno-sno šumsko zemljište, sve do uvo-đenja ovakvog zemljišta u građe-vinsku sferu, kada zaista i posta-je gradsko građevinsko zemljište. Stoga je Odbor doneo odluku o pokretanju Inicijative za izmenu i dopunu Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara.

„Izuzetno, neizgrađeno građe-vinsko zemljište koje se koristi is-ključivo za gajenje biljaka i šuma, za svrhu utvrđivanja naknade za odvodnjavanje, razvrstava se u poljoprivredno odnosno šumsko zemljište, koje je klasifi kovano u oblasti poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo, kojim se uređuje kla-sifi kacija delatnosti“.

Odbor je razmatrao i pred-loge o statusu poljoprivrednih proizvođača u penzionom si-stemu, gde bi poljoprivrednici-ma starijim od 55 godina, tre-balo povezati radni staž, a sa-glasan je da bi država trebalo da izlazi u susret privrednom delat-niku, tako da se analizama, od-mah rešavaju opravdani proble-mi poljoprivrednika.

Nada H.Karanović

Prednost medijacije i važnost pri-mene Singapurske konvencije o me-dijaciji u privredi, potpisano od stra-ne 46 država među kojima je i Srbija, bile su teme skupa koji je Regional-na privredna komora organizovala za subotičke privrednike.

Singapurska konvencija o medi-jaciji u privredi, podstiče vansudski način rešavanja sporova između pri-vrednih društava. Potpisom ove kon-vencije, medijacija je postala izvrš-na u srpskom pravosudnom sistemu. Zahvaljujući punoj primeni medija-cije, naša zemlja je postala privlačni-ja stranim investitorima.

„To znači da ukoliko dođe do bilo kakvog spornog odnosa između, re-cimo, jedne kompanije iz Subotice i investitora iz Kine, umesto da idu na sud i da se tuže godinama uz ogro-mne troškove, oni mogu da posti-gnu sporazum u postupku medijaci-je, koji će automatski postati izvršan u bilo kojoj od 46 zemalja potpisnica konvencije. To je velika stvar koja će Srbiju učiniti privlačnijom za investi-tore, a ujedno i veliki podsticaj za da-lji razvoj medijacije.“rekao je Blažo

Nedić, advokat i stručni saradnik za medijaciju Svetske banke

Privrednicima iz Subotice bene-fi ti medijacije su nedovoljno pozna-ti, a tome u prilog govori podatak koji je iznao subotički ombudsman Zlatko Marosiuk, a koji pokazuje da je u pret-hodnoj godini Osnovni sud imao sve-ga tri predmeta medijacije u privredi.

„Od tri medijacije u privredi, dve su rešene. Jedan od primera je zgra-da u Pazinskoj ulici, čiji je slučaj re-šen dogovorom u medijaciji i gde

sukobljene strane pravdu nisu potra-žile na sudu. Dakle naša kancelarija podstiče medijacjiu ne samo rečima već i kroz rad. Stoga već ove godine imamo 34 medijacije, a od ukupnog broja u 26 slučaja imamo potpisan sporazum o pristupu medijaciji. Od tog broja 22 medijacije smo uspeš-no rešili, a 4 slučaja su u pripremi. To su uglavnom medijacije u druš-tvu, zajednička dvorišta, podela imo-vine itd.“ izjavio je Zlatko Marosi-uk, ombudsman Subotice.

Razvoj medijacije u Srbiji mogao bi da se dodatno podstakne uvođe-njem tzv. automatske medijacije koja bi donela obavezno upućivanje suko-bljenih strana na medijaciju pre pod-nošenja tužbe. Time bi se rasteretili pravosudni organi a efi kasnost reša-vanja sporova bi se drastično poveća-la. Glavna prednost uvođenja medi-jacije u privredu je kratak vremenski

period za rešavanje spora. U praksi se pokazalo da se medijacija rešava u dva do tri meseca, za razliku od sud-skih sporova u privredi, koji znaju da traju i do deset godina. U Srbiji po-stoji čak i zakonski rok od 60 dana za rešavanje medijacije, koje obe strane sporazumno mogu produžiti.

B. Nikolić

Sa šeste sednice Odbora poljoprivrede RPK Subotica

Inicijative za oporezivanje zemljišta, prema nameni!

Postupak traje svega dva do tri meseca

Medijacija – efi kasan način rešavanja spora

Ivan Vojnić Tunić

NOVE privreda 7Broj 1408. novembar 2019.

Svečanim presecanjem vrpce, proi-zvodni pogon nove fabrike otvorili su predsednik Pokrajinske vlade Igor Mi-rović, gradonačelnik Subotice Bogdan Laban, direktor kompanije Danijel Špehar, suvlasnica kompanije Evama-ria Boll- Scholte van Mast i Leoni Raimers, iz ambasade SR Nemačke.

U Industrijskoj zoni Subotice, koja važi za jednu od najuspešnijih u Srbi-ji, nova nemačka kompanija „B+B sen-sor solutions“, otvorila je novi proizvod-ni pogon. Investicija je vredna milion evra, trenutno kompanija zapošljava 20 radnika, a u narednih pet godina plani-rano je da se fabrika dodatno proširi i zaposli ukupno 100 ljudi. Kompanija “B + B sensor solutions” uspešno posluje u Holandiji, Hong Kongu, Kini i Nemač-koj, a prema rečima direktora Danije-la Špehara, Suboticu su odabrali, jer je blizu njihovog sedišta, a u našoj zemlji su našli mlade stručnjake i ljude otvore-ne za inostrana ulaganja.

“To je, dakle, bio razlog zašto smo od-lučili da u prvom kvartalu 2019. uloži-mo u ovu fabriku i otvorimo novi pogon ovde u Subotici. Prvi korak koji smo pre-duzeli, bio je da izmestimo odeljenja za montažu kablova iz Nemačke u Srbiju. Osim toga, premestićemo i neke od lini-ja proizvodnje iz Kine u Srbiju. U nared-nih nekoliko godina, takođe planiramo da postavimo montažne linije, a želimo

i da otvorimo sopstvena odeljenja za ku-povinu, prodaju i za istraživanje i ra-zvoj”, izjavio je Danijel Špehar direk-tor “B + B sensor solutions” u Subotici.

Predsednik Pokrajinske Vlade Igor Mirović istakao je, da širom Vojvodine niču nove kompanije, strane i domaće i dodao da je saradnja sa Savezno Repu-blikom Nemačkom i njihovim firmama

na izuzetno visokom nivou.“U nemačkim fabrikama, u našoj ze-

mlji ima 60 hiljada zaposlenih, a nji-hova ulaganja su dostigla 1,4 milijar-de evra. U Pokrajini, od ukupnog broja, radi više od 50 kompanija, sa više od 22 hiljade zaposlenih i to je za nas od veli-ke važnosti. Zato pozivam sve nemačke, ali i druge inostrane komanije, da ulažu širom Vojvodine i cele naše zemlje. Voj-vodina je u proteklom periodu izgradi-la deset i opremila još deset privrednih zona, tako da smo zajedno dali odgovor na zahteve investitora i nastavili sa ja-snim trendom smanjenja broja nezapo-slenih. Cilj nam je, da u naredne tri go-dine, stopu nezaposlenosti oborimo is-pod osam odsto. To će biti jedan od naj-značajnijih rezultata koje smo stvorili zajedno”.

Gradonačelnik Subotice Bogdan La-ban podsetio je, da u Industrijskoj zoni radi više od 6000 ljudi, od čega je čak 4000 zaposleno upravo kod nemačkih investitora.

„Otvaranje još jedne fabrike bitno je za grad, jer znači dovođenje i novih teh-nologija i znanja, ali i bolji životni stan-dard za novozaposlene i njihove porodi-ce. Otvaranje fabrike „B+B Sensor Solu-tions“, bitno je za grad Suboticu, jer po-red novih radnih mesta, znači i dovo-đenje novih tehnologija i znanja, ali je

veoma važno i za sigurnost i bolji život-ni standard 15 naših sugrađana zaposle-nih u proizvodnji, u ovoj fabrici, kao i za njihove porodice. Drago mi je što Kom-panija posluje na gotovo istim princi-pima na kojima je baziran i naš stav, kada je reč o poslovanju u Slobodnoj zoni: shvatiti i razumeti šanse, poslo-vati kvalitetno i stvoriti poverenje par-tnera, uz kontinuirano uvođenje inova-cija u poslovanju. Nakon ’Dunkermoto-rena’, koji će uskoro obeležiti deset go-dina rada u Subotici i kompanije ’Boj-sen’, koja gradi svoj proizvodni pogon, “B+B Sensor Solutions” je treća kompa-nija, koja je u naš grad došla iz iste obla-sti u Nemačkoj – Švarcvalda. Ta činjeni-ca najbolji je pokazatelj, da se dobar glas o Subotici daleko čuje” – rekao je gra-donačelnik Subotice Bogdan Laban i dodao, da iako je u pitanju mala kom-panija, za Suboticu je njen dolazak veli-ki kompliment, jer je poznato da su male porodične kompanije mnogo obazrivije u biranju lokacija za svoju investiciju i da dolaze samo tamo, gde procene da su rizici poslovanja zanemarljivi.

Kompanija „B+B Termo Tehnik“ osnovana je 1984. godine u malom gra-diću Donauešingenu na Švarcvaldu, sa namerom da proizvodi i razvija termo-tehničke senzore, senzore vlage i osta-le merne jedinice za sve vrste aplikacija. Širom sveta trenutno zapošljavaju pre-ko 500 radnika.

B. Nikolić

“B+B sensor solutions” svečano pustila u rad svoj proizvodni pogon

Nova nemačka kompanija u Industrijskoj zoni

• Nova kompanija iz Nemačke,

otvorila je svoj pogon u Industij-

skoj zoni „Mali Bajmok“ u Suboti-

ci. Reč je o porodičnoj firmi „B+B

sensor solutions“ koja se bavi pro-

izvodnjom i razvojem senzora!

Svečano presecanje vrpce u pogonu nove nemačke fabrike

Nova radna mesta predviđena za stotinak Subotičana

NOVEZanimanje: dobar izbor - siguran uspeh8 Broj 1408. novembar 2019.

U svom poslu, dr Branko Rudić kaže, da se odlično sna-lazi, ali i ulaže stalno nove i stručnije napore, kako bi pa-cijenti bili zbrinuti i zadovolj-ni. Dr Rudić opredelio se za po-ziv plastičnog hirurga, još kada je bio na specijalizaciji na Vojno medicinskoj akademiji u Beogra-du. U poslednje četiri godine radi kao plastični hirurg u subotičkoj bolnici, a dugogodišnje lekarsko iskustvo i usavršavanje povod su ovom razgovoru koji je dr Rudić definisao svoje složeno hirurško zanimanje !

Kako ste ustvari došli na ideju da se pored hirurgije, opredelite da se bavite gra-nom hirurgije koja je sve više popularna - plastičnom hirurgijom?

- Još u Osnovnoj i Srednjoj školi sam imao ideju vodilju da želim da studiram medicinu, a pred kraj Medicinskog fakulte-ta bilo je dve ideje u meni, koje su nekako bile dominantne. Ne-onatologija - jer volim rad sa bebicama i druga - plastična hirurgija . Neonatologija mi je bila nekako topla, ljudska, jer se radi sa najmlađim pacijen-tima - decom, a plastična hiru-gija daje moć, širinu i slobodu, pa sam se ipak odlučio za nju kao možda kreativniju u smis-lu moje ličnosti pre svega. Ali na odluku je svakako uticao i splet okolnosti, jer na celu regiju Su-botice, postoji jedan plastični hi-rurg pa je potrebno da se želje poklope sa mogućnostima. Tru-dim se i dajem sve u svom poslu i uvek gledam da svaki pacijent koji dođe jeste ustvari moj brat, roditelj, sin. Tako se postavim prema njemu, i nekako dobijem u najvećem broju slučajeva istu “emociju” nazad. Kažu da na taj način “vedrim” te njihove muke i činim da im bol i strah budu bar blaži, dajem im veru u bolje.

Plastična hirurgija po-drazumeva veoma širok spektar delovanja, i kada se govori o njoj ne misli se samo na estetske operaci-je. Šta je ono što vi najviše u

delokrugu svog zanimanja radite kao plastični hirurg?

- Maltene 80 odsto hirurga koji krenu na fakultet, žele da postanu plastični hirurzi. Kada kažemo reč plastična hirurgi-ja mnogi pomisle odmah samo na estetske zahvate, botoxe, fi-lere i slično. Međutim, plastična hirurgija kao grana medici-ne ima najširi spektar delovan-ja, obuhvata opekotine, dekubi-

talne rane, šake i njene povrede, rekonstrukciju tetiva šake, bavi se tumorom kože i potkožnim tkivom, mladežima i slično. Rekonstruktivna hirurgija obuhvata najčešće kancer dojke, rade se estetske korekcije grudi, plasiranje filera, kapaka, usa-na i sve je to i plastična i rekons-truktivna i estetska hirurgija. Kada govorimo o najčešćoj zas-tupljenosti delovanja iz oblasti plastične hirurgije u subotičkoj bolnici, od zahteva koje radimo to su mladeži, promene na koži, najzloćudniji tumor čovečijeg organizma - melanom, opeko-tine, rane od ležanja i to se u bolničkim uslovima u okviru plastične hirurgije sve radi.

Kada radite sa najmlađim pacijentima - decom, kako se osećate, jeli taj deo posla teži ili lakši u odnosu na rad sa odraslim pacijentima?

- Obožavam da radim sa de-com, oni su najiskrenija bića

zaista. Kod njih nemate laži i prevare, kada vam uđu u ordi-naciju, oni zaista ne kriju bol, tugu, i pokazaće vam to. Uko-liko im uzvratite emociju i olakšate da ih manje boli, rad će biti savršen. Toliko ćete dobi-ti elana i pravu satisfakciju jer je to svakako najviše - dečiji os-meh. Najmlađim pacijentima posvećujemo posebnu pažnju i trudimo se da budemo još efi-

kasniji. Recimo, skoro smo imali zahvat ra-zdvajanja prstiju kod deteta, trajao je nešto više od sat vremena, oporavak hrabrog pa-cijenta teče uredno a krajnji rezultat biće vi-dljiv kroz par nedelja.

Statistike poka-zuju da pored žena u poslednje vreme svest muškaraca rapidno raste kada su u pitanju estetski zahvati i korekcije.

- Na Zapadu je to normalna stvar, a mi polako rušimo balkanske tabue. Kod muškararaca vrlo često radimo takođe botox kao kod žena, korekciju grudi, kapaka, ubri-zgavanje hijaluroskih inekcija radi podmlađivanja. Kod žena i dalje prednjače operacije dojki,

kapaka kod starijih žena, korek-cija usana, mezoterapija, mezo-niti radi podmlađivanja.

Materijali kojima obav-ljate plastične zahva-te i operacije su vrhuskog kvaliteta.

- Svaki lekar koji se bavi pla-stičnom hirurgijom trebao bi na prvom mestu da vodi računa o materijalu koji koristi u zahva-tima i operacijama. I ovom pri-likom bih zato apelovao na le-kare da koriste vrhunske mate-rijale, a na pacijente da od pla-stičnog hirurga koji vam plasi-ra inekciju, tražite da je proi-zvod zapakovan, da ima garan-ciju, da ne uzimate polovan. Svi proizvodi koje ja koristim su vr-hunskog kvaliteta uz maksimal-nu garanciju i bezbednost. Pro-izvodi koje koristim su privre-meni, dakle nijedan nije tra-jan, izuzev proteza. Ja sam uvek iskren sa svojim pacijentima to im i kažem.

Koja vam je operacija najteža?

- To zavisi od slučaja do slu-čaja. Ipak je to operacija grudi,

jer tu imate dve u jednoj opera-ciji, prvo podižete grudi a onda ih “punite”, zatim operacija sto-maka gde imate višak kože pa onda morate pored redukova-nja masnih naslaga, reduko-vati i mišićnu slabost koja po-stoji. Face lifting je takođe teš-ka operacija, jer imate jako ve-liki broj krvnih sudova i bitnih krvnih elemenata u regiji lica, a svako oštećenje čak i minimal-nog nerva je opasna. Svaka ope-racija je dakle teška, ali je važ-no reći da nema kratkih i dugih operacija, nego samo uspešnih i neuspešnih.

Poznati ste da mnogo pu-tujete, koliko vam posao dozvoljava, da se stalno usavršavate.

- Učiću sve dok sam živ, jer što više učite, razmenite isku-stava, saznate, vi ste bolji lekar, stručnjak. Ove nedelje boraviću u Monte Karlu, gde će se okupi-ti najeminentniji i najpriznatniji

plastični hirurzi na svetu. Definitivno sam se prona-šao i sjajno se osećam u koži plastičnog hirurga.

Dr Branko Rudić je za-vršio Medicinski fakultet na Novosadskom univerzi-tetu , četiri godine je radio u Službi Hitne medicinske pomoći u Subotici, kao le-kar opšte prakse. Od 2009. do 2105. godine, bio je na specijalizaciji na Vojno me-dicinskoj akademiji u Be-ogradu, gde je 2015. po-stao specijalista plastične hirurgije. Zadnje četiri go-dine radi u subotičkoj Op-štoj bolnici, kao specijali-sta plastične hirurgije. Du-gogodišnje iskustvo i brojni zadovoljni pacijenti svrsta-vaju dr Rudića među naj-traženije plastične hirurge

na našim prostorima, a takođe se ističe njegov neposredan pristup u komunikaciji sa pacijentima

A. Šiška

Razgovor sa dr Brankom Rudićem, specijalistom plastične,rekonstruktivne i estetske hirurgije u Opštoj bolnici Subotica

Za plastičnog hirurga, satisfakcija je dečji osmeh!

Ovu rubriku podržava grad Subotica

Dr Branko Rudić, specijalista plastične, rekonstruktivne

i estetske hirurgije zaposlen u Opštoj bolnici Subotica na

odeljenju hirurgije, za relativno kratko vreme postao je

omiljen lekar mnogih pacijenata, a posebno najmlađih,

a za posao plastičnog hirurga kaže, da je težak, da po-

nekad sadrži i dve operacije u jednoj.

NOVE društvo 9Broj 1408. novembar 2019.

U projektu Ko su Romi i Romkinje kojima se divimo u Srbiji, pod nazivom „Svoj čovek – Moj uzor“, upisano je nedav-no i ime naše sugrađanske Ge-ljdijane Ramić. U osnovnoj školi bila je „Vukovac“ u sredn-joj ekonomskoj kraj njenog imena u dnevniku upisivane su samo petice, prosek ocena na Ekonomskom fakultetu je nešto preko 9,50, a nedavno je od-branila i diplomski rad, čistom desetkom.

Upisala je Master studi-je i trenutno radi kao fi nasijski kontrolor u Kompaniji NORMA group u Subotici. Ponosna je na svoje romsko poreklo, kulturu i jezik i najviše je nerviraju stero-tipi o Romima. Geljdijana i nje-na sestra Melisa, koja ima di-plomu Pedagoške akademije i trenutno radi kao menadžer u subotičkom „MC Donalds“-u, razbijaju sve predrasude o Ro-mima i popravljaju njihovu sliku.

-Prikazivanje Roma koji su uspešni u životu, ključ je za suz-bijanje stereotipa i predrasuda o nama, - kaže Geljdijana Ramić.

To je ujedno i podstrek za mla-de Rome, da požele da budu uspešni poput svojih sunarod-nika, kojima je obrazovanje bilo najvažnije u životu. Teško je „preko noći“ srušiti predrasude o Romima koji su stolećima sti-cani. U novinama i na televiziji, kao da se trude da nas prikažu u najlošijem svetlu. Da prose, kradu, žive u totalnom haosu i nemaštini. Ne kažem da takvih nema, ali većina nas, bar u Su-botici, ne žive taj život. Ovde 700 romske dece pohađa osno-vnu školu, njih 70 ide u srednju i dvadesetak studira. To je sas-vim druga priča o nama“.

Edukativni centar Roma u Subotici snimio je i fi lm „ ME se ROM“ (ja sam Rom) o troje mladih uspešnih Roma, Geljdi-jani Ramić, Erdeljanu Bun-jaku i Rajhani Saiti, koji su u naš grad stigli sa Kosova.

-Imala sam svega 4 godine kada sam stigla u ovaj grad,- priča nam Geljdijana.- Nisam kao dete znala ni da govorim srpski. Odrasla sam u porodici sa sestrom i roditeljima, koji su školovani i uvek bili zaposleni.

Još kao deca, dobijali smo vas-pitanje od roditelja, da se bude čist, da se uči i redovno ide u

školu, da bi život pos-le sam bi-rao i živio d o s t o -janstveno

i pošteno. Toliko su nam pričali o učenju u školi, da sam ja još u zabavištu više volela da se igram kn-jigama, nego igračkama. A kad sam kre-nula u školu, imala sam stal-nu želju da budem – na-jbolja. Još u osnovnoj školi, učitelji i nastavni-ci određivali su da slabiji učenici, Srbi, Mađari, Bun-jevci ili Hr-vati, sede u klupi za-jedno sam-nom, kako bi im pomo-gla da bol-je uče. Tako sam nastavi-la i u Eduka-

tivnom centru da podstičem romsku decu, da idu u školu i budu dobri đaci. Volela sam da im ja budem uzor, tako mlada i o b r a z o v a n a , da i drugi mla-di Romi krenu mojim putem. Da završavaju škole i zadrže svoj identitet i da se nikad ne stide da kažu da su Romi. Najviše mi Romi možemo pomoći sami sebe. Ono što

nam niko ne brani, već sada uveliko podstiče, jeste

obrazovanje. Mora se biti uporan i početi od nečega, jer šansa ne do-lazi sama, mo-rate je tražiti. Ništa ne pada s neba, što bi nas

pokrenulo iz letargije i

s t e č e n i h n a v i k a . S a m o

škola i

obra-z o v a n -

je može Rome izvući iz začaranog kruga siromaštva“.

A na naše pi-tanje o diskri-minaciji, Gel-jdijana Ramić odgovara.

-Više sam imala problema što sam odlična i kako su me zva-

li „štreber“, nego što sam Romkinja. Ni-sam dozvolila da se puno ra-zlikujem od os-tale dece, lepo sam se oblačila, odlično učila i jedino što sam bila drugačija od ostalih je moja malo tam-nija boja kože. Neku naročitu diskriminaciju nisam osetila, a podsmeha je ve-rovatno bilo. U prvom razredu, sećam se jedne

devojčice, koja je mojoj druga-rici govorila, da se ne druži sa mnom, ona je veli Romkinja. Te reči su mi zauvek ostale urezane u sećanju i kao da su me terale na neki inat „jesam Romkinja, ali hoću da budem najbolja“!

Prema istraživanju o dečjim brakovima Roma u Srbiji, preko 57 posto žena kod Roma stupi u brak, pre punolestva. Što za-brinjava, ovaj broj je u poras-tu. U 2004 godini 45,9 posto devojčica stupilo je u brak pre 18 godina, a 2011. taj procenat popeo se na 53,7 posto. Oko 40 posto udatih romskih devojčica, pre 18 godina rodi dete.

-Ove brojke su strašne i svakako zabrinjavajuće,- kaže Geljdijana. - Iako su kod nas dečji brakovi zakonom zabran-jeni i tretiraju se kao trgovina

ljudima, oni su, na žalost, kod Roma još dosta prisutni. Razlo-ga ima više, od siromaštva, tra-dicije i patrijarhalnog sistema u kojem su žena i deca pokorna. Problem je i to, što još uvek nije zaživele svest o važnosti obra-zovanja. Stupanjem nepunolet-nih u brak, prekida se detinjstvo i obrazovanje. Umesto da idu u školu, deca moraju da brinu o svojoj deci. Toga u našoj poro-dici nema. Moji roditelji su stu-pili u brak, tek kad su završili školu i zaposlili se. Moja ses-tra i ja, iako smo završile fakul-tet i obezbedile sebi posao, niko nam ne prigovara što se ne uda-jemo. Postala sam svoj čovek i niko drugi osim mene ne može da upravlja mojim životom. I sve da mogu, to moji roditelji ne bi činili“.

Geljdijani Ramić uzor za život su njeni roditelji, a sada je ona postala uzor mladim Romi-ma koji treba da se školuju.

-Ranije sam preko Edukati-vnog centra obilazila romsku decu i sa njima razgovarala o značaju obrazovanja, pods-ticala sam ih da idu u školu i budu dobri đaci,- kaže Geljdi-jana. Sada pomažem Romima koji studiraju. Imam jednu de-vojku koja je, zahvaljujući mo-jim savetima i razgovorima sa njom, uspela da završi srednju školu i sada je na drugoj godini Ekonomskog fakulteta. Nedav-no mi se požalila, da razmišlja da napusti dalje školovanje, jer su joj iz druge godine osta-la dva nepoložena ispita. Uspe-la sam da je ubedim, da nastavi da studira. Jaka volja i uporan rad na kraju će se višestruko isplatiti“.

M. Mitrić

Geljdijana Ramić, posle diplome Ekonomskog fakulteta u Subotici, upisala master studije.

POSTALA UZOR MLADIM ROMIMALIDER

Subotica je lider u inklu-ziji Roma u regionu. Pre-ma podacima Edukativnog centra, 700 romske dece pohađaju osmogodišnju školu, njih 70 ide u srednju i 15 je upisalo neki od fakulte-ta u Vojvodini.

Prema poslednjem po-pisu, u Srbiji ima 150.000 Roma. Od ovog broja svega 5 posto ima stalno zaposle-nje, a više od 80 posto je ne-pismeno. U Srbiji, samo je-dan odsto Roma ima zavr-šen fakultet.

U Subotici živi 2.959 Roma, što je u odnosu na prethodni popis iz 2002.po-većanje od skoro 100 posto. To je jedina manjiska zajed-nica (romska) koja je brojča-no duplo povećana i to zbog raseljenih sa Kosova. Samo sa Kosova, u Suboticu se do-selilo 2.500 Roma.

To je ujedno i podstrek za mla-de Rome, da požele da budu uspešni poput svojih sunarod-nika, kojima je obrazovanje bilo najvažnije u životu. Teško je „preko noći“ srušiti predrasude o Romima koji su stolećima sti-cani. U novinama i na televiziji, kao da se trude da nas prikažu u najlošijem svetlu. Da prose, kradu, žive u totalnom haosu i nemaštini. Ne kažem da takvih nema, ali većina nas, bar u Su-botici, ne žive taj život. Ovde 700 romske dece pohađa osno-vnu školu, njih 70 ide u srednju i dvadesetak studira. To je sas-vim druga priča o nama“.

Još kao deca, dobijali smo vas-pitanje od roditelja, da se bude čist, da se uči i redovno ide u

školu, da bi život pos-le sam bi-rao i živio d o s t o -janstveno

i pošteno. Toliko su nam pričali o učenju u školi, da sam ja još u zabavištu više volela da se igram kn-jigama, nego igračkama. A kad sam kre-nula u školu, imala sam stal-nu želju da budem – na-jbolja. Još u osnovnoj školi, učitelji i nastavni-

nam niko ne brani, već sada uveliko podstiče, jeste

obrazovanje. Mora se biti uporan i početi od nečega, jer šansa ne do-lazi sama, mo-rate je tražiti. Ništa ne pada s neba, što bi nas

pokrenulo iz letargije i

s t e č e n i h n a v i k a . S a m o

škola i

obra-z o v a n -

je može Rome izvući iz začaranog kruga siromaštva“.

A na naše pi-tanje o diskri-minaciji, Gel-jdijana Ramić odgovara.

-Više sam imala problema što sam odlična i kako su me zva-

li „štreber“, nego što sam Romkinja. Ni-sam dozvolila da se puno ra-zlikujem od os-

• U osmogodinjoj i srednjoj Ekonom-

skoj školi Geljdijana Ramić imala sve

petice, diplomirala na Ekonom-

skom fakultetu sa desetkom i upi-

sala Master studije. Među pozna-

tim Romima u Srbiji kojima se di-

vimo, našlo se ovih dana i njeno

ime. Geljdijanu najviše nerviraju

predrasude i stereotipi o Romima, a iz

začaranog kruga siromaštva, Rome

može izvući samo obrazovanje.

POZNATI ROMI

Među poznatim Romi-ma sveta, nalazi se i najveći slikar 20.veka, osnivač ku-bizma Španac Pablo Pika-so. Od glumaca svetske sce-ne, romskim poreklom su se ponosili Jul Briner, Majkl Kejn i Čarli Čaplin a od muzičara Elvis Prisli.

Među njima našlo se i ime pevača naše romske hi-mne „Đelem đelem“ Šaba-na Bajramovića.

Geljdijana i Melisa sa roditeljima posle diplomiranja

NOVEarhitektura10 Broj 1408. novembar 2019.

•„Nepokretno kul-

turno dobro“, za

koje je proglašena

jedna od najlep-

ših ulica u gradu,

našlo se na uda-

ru građevinske

operative, koja je

ovih dana poruši-

la tri kuće, od bro-

ja 41 do broja 45.

Od kulturno-isto-

rijske celine osta-

ju tek fragmen-

ti, ali to je samo

vrh ledenog bre-

ga koji predstav-

lja problem oču-

vanja arhitekton-

skog nasleđa Su-

botice, čije reše-

nje, izgleda, nije

na vidiku

Braće Radić je ulica koja se od 2005. godine nalazi pod takozvanom „prethodnom zaštitom“, znači da je od tada za svaki građevinski zahvat ili popravku u njoj, a pogotovo rušenje, moralo da bude izdato odobrenje Međuopštinskog za-voda za zaštitu spomenika kul-ture u Subotici. Stručnjaci Za-voda su u poslednje dve go-dine za svaku kuću pripremi-li dokumentaciju i dostavili je Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, da bi Minis-tarstvo kulture materijal, uz su-gestije i pojedine ispravke, sta-vilo na sednicu vlade. Rezultat je bio da je 12. jula ove godine „Službeni glasnik“ Republike Srbije objavio da je „Ulica Braće Radić nepokretno kulturno do-bro kao prostorna kulturno-is-torijska celina“.

Ali, samo četiri dana ranije, Sekretarijat za građevinarstvo Subotice objavio je javni poziv za izmenu Plana detaljne regula-cije za tu ulicu, po kojem je dato drugačije vrednovanje pojedi-nih kuća i dozvoljeno njihovo rušenje. Skupština grada, i po-red objave u „Službenom glas-niku“ pre tri meseca da je reč o kulturno-istorijskoj celini sa

posebnim vrednovanjem ob-jekata, 10. oktobra usvojila je izmene Plana detaljne regula-cije i nedugo potom „DG kom-pani“ je krenula u rušenje. Na-ravno, privatne kuće je otkupi-la već ranije, što svakako ne bi učinila da nije „znala“ da će biti omogućeno njihovo rušenje i da će skupštinska odluka biti „jača“ od odluke Vlade Republike Srbi-je – kako, ostaje da se pitamo!?

Sada sve naknadno, „išču-đavanje“ u Međuopš-tinskom zavodu za zaštitu spomenika kutlure da mimo odluke Vlade postoji gradska odluka koja do-zvoljava rušenje, i reagovanje Republičkog zavoda da je „po-trebno zaustaviti rušenje i in-vestitoru naložiti da sve vrati (!) u pređašnje stanje“, dolaze kao scene u vodvilju, ili još bolje dra-mi, koje služe da se publici (na-rodu) skrene pažnja u drugom pravcu, a to je da, osim zaštite na papiru, za očuvanje ovakvih kulturno-istorijskih celina gra-da jednostavno – ne postoji rešenje!

„Zaštićeno“, dok ne padne samo od sebe!

Ovaj grad ne čine samo Gra-dska kuća, Pozorište (i samo var-varski srušeno i nadograđeno skalamerijom koja „prekrasno“ štrči u „zaštićenom“ gradskom jezgru!), Sinagoga, Gimnazija i drugi objekti od značaja, nego i brojne građevine s prekretnice 19. i 20. veka, koje pojedinačno ne spadaju u „vredne spomenike kulture“, ali su deo ambijentalne celine bez koje Subotica – presta-je to da bude. Ako tih kuća, tih ce-lina, kao što je ulica Braće Radić na primer, ne bude, po čemu ćemo se prepoznavati i razlikova-ti od gotovo istih novosagrađenih urbanističkih tkiva u mnoštvu drugih gradova?

Koliko god osuđivali čin rušenja kuća u ulici Braće Radić, treba da znamo da nije prvi i je-dini takve vrste, i šta iza njega u stvari stoji. A to je nemoć da se ta i bilo koja „ambijentalna ce-lina“ sačuva. Zašto? Najjednos-tavnije rečeno, kuće su privatna svojina i održavanje, naravno,

pada na teret vlasnika. Takve zgrade, zidane pre 100-120 go-dina, slabo održavane posle Drugog svetskog rata i u uslovi-ma svih kriza i siromaštva, dos-pele su mahom u derutno stanje, i vlasnici uglavnom ne znaju šta sa njima da rade! Kome je poz-nato da su stare i nekada prele-pe kuće u Zagrebačkoj ulici zbog saobraćaja redom popucale i da bi ih mnogi prodali, kada bi ima-li kome, samo da im plafon ne padne na glavu!?

Onda se pojavi Zavod za zaštitu spomenika kulture i takve ambijentalne celine sta-vi pod „prethodnu zaštitu“ – već objašnjeno šta to znači, da vlas-nici ne mogu samo tako da okrpe i potkrpe fasade i krovove, nego moraju od zavoda da dobiju „us-love“, čije ispunjavanje itekako košta! Dovoljno da dignu ruke od svega, i kada im neko, kao „DG kompani“, ponudi otkup, oberučke to prihvate! Investitor, opet, sa svoje strane ima intere-se, koji su najmanje orijentisani na to da čuva „ambijentalnu ce-linu“, nego da profitira na gra-dskom građevinskom zemljištu koje ima neprocenjivu vrednost, jer se nalazi u centru grada!

Ako treba podsećati, ima-li smo „zaštićene“ najstarije, ne samo u Subotici, secesijske zgra-de u ulici Vase Stajića, toliko zaštićene da su se srušile goto-vo same od sebe. Dosta, doduše „nezaštićenih“, kuća je palo pos-lednjih godina u Preradovićevoj

ulici – a i ona je (bila) nekakva „ambijentalna celina“, i nikom ništa: negde placevi stoje pra-zni, negde se gradi (na uglu sa Ištvana Ivanjija) – a ne zna se ni ko ni šta!? Nema oznake da je gradilište, nema ograde, samo NEKO radi NEŠTO. Malo je bolje u Zmaj-Jovinoj ulici, gde je kul-turno-istorijska celina takođe ne-povratno narušena rušenjem jed-ne zgrade, ali bar piše „gradilište“ (mada ne i kakvo, čega, šta se gradi, ko gradi?) i postavljena je ograda!

Ko će to da plati?

Kada je u istoj toj ulici Braće Radić 2015. sa zgrade broj 7

pao deo kamenog balkona (i srećom niko nije stradao), u Međuopštinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture ob-jasnili su da oni nemaju sre-dstva za popravku, niti je to njihov posao, nego je na nji-ma da obave stručnu eksper-tizu i izdaju uslove pod koji-ma se popravka može uraditi. Reč je o kući koju je projekto-vao Titus Mačković, i u njoj je stanovao gradonačelnik Su-botice, dok se gradila Gradska kuća. Građevinski inspektor tada je naložio vlasniku sta-na sa kojeg je pao balkon da raščisti ulicu, a skupštini sta-nara da otkloni eventualnu dal-ju opasnost po prolaznike, što je i urađeno ograđivanjem i

postavljanjem „tunela“ od da-saka za prolaznike.

Četiri godine kasnije, sve stoji kao i onda. Kao i kupo-la zgrade na Trgu Republi-ke 2, za koju je takođe tih go-dina Građevinska inspekcija, nakon što su planinari (!) bili angažovani da se popnu i sni-me stanje jer se drugačije nije moglo pristupiti krovu – kons-tatovala da je „krenula“ da klizi prema ulici i izdala rešenje da se objekat sanira. Kome? Sta-narima, to jest vlasnicima de-lova objekta, zajedno sa poslov-nim prostorima. Što je bilo sas-vim za očekivati, stanari-vlas-nici nisu se složili oko učešća u sanaciji iz prostog razloga jer ono prevazilazi njihove finan-sijske mogućnosti – i tu je sve stalo! To je novac koji oni ne-maju, a nema ni Grad. Kupo-la (još) nije pala, a oko zgrade su trake – tek da se ne kaže da nema nikakve zaštite!

Ko će takve zahvate i popra-vke da plati? Grad je svojevre-meno imao fond dovoljan za ob-navljanje 3-4 fasade godišnje, sada ga nema, makar da uz učešće stanara 50-50% se reno-vira ono što se može renovira-ti. Da li je sve sada na vlasni-cima? Ima fasada u centru koje su i obnovljene poslednjih go-dina, ali to generalno ne rešava problem ambijentalnih celina prema kojima sve češće posežu

investitori. Nekada je to što se naziva „interpolacija“ – ume-tanje novih objekata među sta-re, uspešna a nekada je – kao u ulici Petefi Šandora, u blizi-ni Gimnazije. Investitor, „DG kompani“, osim toga, izvadio je čitav niz stogodišnjih celtisa, a kada se javnost zbog toga uz-burkala, iz nadležnih gradskih službi rekli su da je to „privre-meno“ i da će zasaditi nove. Na sadnju se još uvek čeka, za sada su tamo samo go asfalt, kontej-neri i smeće.

Prema tome, grad ruše ne-mar, besparica i neorganizova-nost, a gradi – onaj ko ima no-vac, i to kako mu se prohte!

M.Radojčin

Teme i dileme: ko ruši a ko gradi grad?

Ulica Braće Radić – rušenje pod zaštitom!

Braće Radić 7 – nema ko da popravi terasu

Razrušene zgrade u ulici B. Radića

Ruši se i u Zmaj Jovinoj ulici

NOVE hronika 11Broj 1408. novembar 2019.

• Na napad iz obesti, na srednjoškolca, sedamna-estogodišnjeg A. S. (17) i pretnje smrću devojčici (16) koja je bila svedok prebija-nja, policija, oba tužilaštva i sudovi reagovali su munje-vito i napadaču A. K. (18) i maloletniku (14) određen je pritvor do 30 dana.

U Osnovnom javnom tužilaš-

tvu kažu da je najstariji od šest identifikovanih tinejdžera jedi-no u njihovoj nadležnosti, dok je za pet maloletnika nadležan Viši sud i Više javno tužilaštvo.

U daljem postupku biće saslu-šan oštećeni u OJT, a u kako su policija i Viši sud saopštili ma-loletnik osumnjičen za pretnje priveden je sudiji za maLolet-na lica.

- Maloletni A. P. (14) je rešenjem su-dije za maloletnike stavljen u pritvor do 30 dana zbog opa-snosti od ponavljanja krivičnog dela, a pre toga je Više javno tu-žilaštvo podnelo za-htev za pokretanje pripremnog ročišta zbog krivičnog dela na-silničko ponašanje i ugrožavanje sigurnosti – kaže Rajko Maravić, portparol Višeg suda u Subotici.

Ostali maloletnici dobili su krivične prijave za nasilničko ponašanje.

A. K. i A. P. su bili u grupi od

šest identifikovanih napadača na A. S. dok je u četvrtak 31. oktobra oko 18,20 časova čekao drugari-cu da stigne autobusom kod Ka-tedrale Svete Terezije Avilske da bi otišli na pozorišnu predstavu. Tinejdžer se od Katedrale preko pešačkog prelaza uputio ka par-ku i ugledao je grupu vršnjaka na klupama, čak je video da nekoli-ko njih imaju štapove. Okrenuo se i nastavio da hoda prema au-tobuskoj stanici kada su mu do-viknuli da stane. Nastavio je da hoda i osetio je snažan udarac u potiljak. Trojica su ga tukla šta-povima, dok su ga ostali udara-li nogama i rukama. To su videli

ljudi koji su čekali autobus i de-vojčica (16) koja je jednoj ženi na stanici rekla da poznaje jednog od njih.

Žena je vikala na huligane da prestanu da ga tuku i on je u jednom momentu uspeo da im se otrgne. Krvario je i građani su odmah pozvali hitnu pomoć

i policiju. Polici-ji su žena i devojči-ca ispričale sve što su videle i identi-fikovale su jednog od njih. Dan ka-snije taj malolet-nik je drugu devoj-čice koja je svedoči-la poslao poruku u kojoj joj je zapretio smrću, tačnije napi-sao je „da će je ubi-ti ako je sretne ili se nešto desi“.

Poruke su u nedelju dostavlje-ne Policijskoj upravi Subotica, a prema rečima roditelja svedoki-

nje, kao i majke pretuče-nog A. S., „od popodne-va kada je tinejdžer pre-tučen svi su u strahu i plaše se za decu“.

- Drug je upozo-rio moju ćerku na pret-nje koje su bile posla-te na njegov mobilni te-lefon. Sve je jako straš-no i mnogo se plašimo – kažu roditelji.

U strahu za dete je i M.S. čijem sinu su ba-tinaši polomili ključ-nu kost i naneli više po-

vreda po licu i telu. Povrede koje ima su okarakterisane kao lake, međutim, srednjoškolac i dalje trpi jake bolove, a od šoka i stra-ha koji je preživeo nekih detalja se i ne seća.

- Moj sin je pretrpeo strašan šok, nanete su mu povrede koje su okarakterisane kao lake ali su

veoma bolne. U strahu smo i da-lje – kaže majka.

Drveni štapovi kojima je tro-je od šestoro, mada svedoci kažu sedmoro napadača, udaralo A.S. nisu slučajno nađeno granje u parku, već se radi o namenski

izrađenim štapovimaza batina-nje. Prema nezvaničnim infor-macijama u grupi napadača su maloletnici koji su od ranije po-znati policiji i Centru za socijal-ni rad.

V. K. B.

•Centru za bezbednost, istrage i odbranu DBA ne-davno su se javili rodite-lji, čija deca su imala ne-prijatnosti na internetu, a sve zbog nove opasne igre među tinejdžerima koja se zove „Spotted“.

„ Radi se o velikom broju in-

stagram profila, koji pored na-ziva mesta imaju i reč Spotted, a kojima mladi šalju fotografije drugih, koje slikaju u autobusu, u prolazu, školskom dvorištu, a onda administratori tih profila objavljuju te krišom slikane fo-tografije, sa pitanjem da li neko poznaje osubu. Tada se javljaju oni koji prepoznaju ko je na fo-tografiji i u komentarima izno-se podatke o privatnom živo-tu te osobe i „taguju je“, objaš-njava Stevan Đokić iz Centra za bezbednost, istrage i odbra-nu DBA

On objašnjava , da

fotografisanje osoba bez njiho-vog znanja i pristanka, postav-ljanje na društvene mreže na-kon toga, mogu da budu kvali-fikovane kao krivično delo Neo-vlašćeno fotografisanje iz člana 144. KZ.

„Pored toga, moguće je po-krenuti i privatnu tužbu, ukoliko znate identitet osobe koja je foto-grafije postavila. Pravni tim Cen-tra za bezbednost, istrage i od-branu DBA već zastupa dve po-rodice, čija su deca imala nega-tivno iskustvo sa spotted profili-ma, te su podnete i krivične pri-jave. Maloletnici koji su zbog ove igre doživeli digitalno nasilje, obratili su se roditeljima, a nji-hovi roditelji su se obratili poli-ciji i nama”, saopštio je Stevan Đokić.

Đokić navodi, da je za sve one kojima se ovo čini bezazle-no, te da ne postoji bojazan od ove igre, naglašava da je važno, „da stalno imamo na umu, da

internet koriste i razni predatori, koji se neretko predstavljaju kao maloletnici”.

„Baš iz tog razloga, ova igra je opasna. Iza nekih profila za koje mislimo da su mladi, mogu da se kriju i pedofili i otmičari. Iznoše-nje nečijih fotografija i ličnih po-dataka kao i neke stvari iz pri-vatnog života na ovim profilima, predstavljaju krivično delo. Cen-tar za bezbednost, istrage i od-branu DBA apeluje na roditelje ukoliko njihova deca budu ima-la bilo kakav vid digitalnog nasi-lja, sve prijave policiji, odnosno odeljenju za visokotehnološki kriminal”, ističu iz Centra za bez-bednost, istrage i odbranu DBA, apelujući na roditelje, nastavni-ke i profesore da upoznaju uče-nike sa lošom stranom te igre, u kojoj mogu nesvesno izneti po-datke o nekome, ko bi zbog toga mogao da bude meta pedofila ili otmičara.

N.H.K.

Pritvor za maloletnika (14) koji je pretio smrću i najstarijem napadaču (18) kod Katedrale

Dve porodice u strahu, zbog obesnih tinejdžera

Digitalno nasilje.

Opasna igra među tinejdžerimaГрадска управа Суботица, Секретаријат за пољопривреду

и заштиту животне средине, на основу члана 10. и 29. Закона о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС“ бр. 135/04 и 36/09) обвављује:

ОБАВЕШТЕЊЕО ДОНЕТОМ РЕШЕЊУ ДА НИЈЕ ПОТРЕБНА ИЗРАДА

СТУДИЈЕ ПРОЦЕНЕ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

за пројекат „ВОДОВОДНА МРЕЖА ДУЖ НОВОСАДСКОГ ПУТА И НА МУШКОМ ШТРАНДУ НА ПАЛИЋУ“, на катастарским парцелама 1602/4, 1601/1, 1608/1, 1612/75, 1573/2, 1573/22, 1573/10, 1570/1, 1562, 1560/2, 1550/3, 1405/1, 1397/6, 1397/3, 1397/4 и 1411 КО Палић, носиоца пројекта Ј.К.П. „ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА“ СУБОТИЦА, Трг Лазара Нешића бр. 9/а.

Заинтересована јавност има право жалбе у року од 15 дана од дана објављивања обавештења у средствима информисања. Текст решења се у целости може преузети на Интернет адреси:

http://www.subotica.rs/documents/zivotna_sredina/Resenja/501-266-2019.pdf

Uhapšen 58-godišnji Subotičanin, osumnjičen za ubistvo u pokušaju

Nožem naneo teške povrede •Uhapšen 58-godišnji Subotičanin, osumnjičen za

ubistvo u pokušaju. Nožem naneo teške povrede 49-go-dišnjem muškarcu!

Policija u Subotici uhapsila je F. B. (1961) iz Subotice, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo ubistvo u pokušaju.

Sumnja se da je on sinoć ispred jedne prodavnice u blizini centra grada, nakon kraće svađe, nožem naneo teške telesne po-vrede četrdesetdevetogodišnjem muškarcu, a potom pobegao.

Policija ga je ubrzo pronašla i uhapsila.Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati nakon

čega će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Višem javnom tužilaš-tvu u Subotici. N.H.K.

Mesto gde je povređen maloletni dečak

NOVEzdravstvo12 Broj 1408. novembar 2019.

SAVETI ZA VAŠE ZDRAVLJE • SAVETI ZA VAŠE ZDRAVLJEJelena Pavlović, pomoćnik direktora za

farmaceutske poslove “Apoteka Subotica”

Gripa kod deceZa razliku od nekih drugih infekci-

ja, kada grip nije komplikovan, obično ne zahteva medicinski tretman. Lekar može prepisati lekove protiv virusne infekcije, ali i uz njihovu primenu tra-janje infekcije se skraćuje za svega je-dan do dva dana. Antibiotici se pre-poručuju jedino u slučajevima kada postoji rizik od ozbiljnih komplikaci-ja kod deteta. Tipični simptomi po ko-jima ćete prepoznati da je kod vašeg deteta u pitanju grip su simptomi koji se javljaju naglo: osećaj slabosti celog organizma, naglo povišenje telesne temperature i pojava groznice, dete se oseća izuzetno iscrpljeno, glavobolja, pad apetita, bolovi u zglobovima, ose-ćaj hladnoće i drhtavice, kašalj i bolovi u grlu (ne uvek). Olakšati grip detetu možete davanjem što više tečnosti, jer povišena temperatura i groznica, koje najčešće prate grip, mogu dovesti do gubitka tečno-sti (dehidratacije). Poželjno je davati sveže ceđene voćne sokove, po mogućnosti od pomorandže, limuna i grejpa, jer oni najbolje održa-vaju hidrataciju organizma. Možete koristiti i praškove za rehidrata-ciju i nadoknadu elektrolita, koji se mogu naći u apotekama, a veoma su prijatnog, voćnog ukusa. Obezbediti da se dete što više odmara, a to ćete postići uz pomoć njegovih omiljenih knjiga, časopisa, filmo-va, pa čak i lagane muzike. Za snižavanje povišene temperature uo-bičajeno se koriste lekovi za sniženje temperature (antipiretici) , koje možete naći u slobodnoj prodaji u apotekama, u obliku sirupa ili ta-bleta, kao što su paracetamol i ibuprofen, nikako preparati acetilsali-cilne kiseline koji nisu predviđeni za upotrebu kod dece mlađe od 16 godina. Oblačite dete slojevito, kako biste mogli uklanjati slojeve to-kom trajanje povišene temperature i znojenja. Simptomi gripe kod dece mogu biti različiti, i mogu se menajti u toku napredovanja bole-sti, pa je zbog toga neophodno posavetovati se sa lekarom, kao naj-stručnijim licem koje može potvrditi da li se radi o gripu, ili o dru-goj vrsti infekcije, ali sa sličnim simptomima. Naime, neke bakterij-ske infekcije, kao što su streptokokus ili pneumonia, mogu u počet-ku imati simptome poput gripa, zato je važno pratiti razvoj simptoma kod deteta, naročito ako se oni pogoršavaju, ako dete ima problema sa disanjem, gubi dah, konfuzno je, temperatura ne spada par dana ni uz primenu antipiretika.

Zora Pavlović, viša medicinska sestra

ZdravacBiljka se može naći svugde gde

ima vlage i senki i uopšte je česta biljka. Može je biti u tamnijim šu-mama i četinarskim i listopadnim. Posebno u grabovim i bukovim. Mnoga poznata lekovita dejstva zdravca zasnovana su na sistem-skim delovanjima tanina. Jedno od najvažnijih delovanja je ono vezano za zaustavljanje krvarenja. Bilo da se radi o krvarenju iz nosa, ili iz ste-čenih defekata u digestivnom trak-tu, čirevi, proširenje šupljine creva, produženo i intenzivno krvarenje pri menstrualnom ciklusu, različita funkcionalna ginekološka krvare-nja, manja krvarenja u urinarnom sistemu i slično.

Kod svih njih je važno da se pre svega pravilno proceni, koliko takva simptomatologija ugrožava život i vitalne funkcije. Primena bilja će imati punog smisla tamo gde se ne radi o dramatičnim sta-njima , koja iziskuju lekarsku intervenciju. Smanjujući priliv krvi u lokalne zone, sekreciju žlezda u crevima tanini zdravca indirek-tno usporavaju peristaltiku (normalne fiziološke pokrete ) creva, pa umanjuju tendenciju ka prolivima, delujuci blago (oopstipatno) zatvarajući.

Primećeno je da zdravac umanjuje tegobe jetre kod žutica. Sti-muliše drenažu u jetri i žučnim putevima. Čaj od zdravca : 1,5 - 2 kk preliti soljom kipuće vode i ostaviti poklopljeno 2o min. Piti 2-3 šolje čaja dnevno. Nuspojave: tanini nekada mogu izazvati želudačne pro-bleme. Neće biti tegoba ako se pije u propisanim dozama.

Odnedavno u sali za fizič-ko vaspitanje u OISŠ “Žar-ko Zrenjanin” odvijaju se inkluzivni treninzi za decu sa smetnjama u razvoju. Taj vid sportskih aktivno-sti za decu sa smetnjama u razvoju nastao je nakon vi-šegodišnjeg zalaganja rodi-telja dece, a pre svega Mir-jane Evetović iz Udruženja “Zeleni Subotice”.

Mirjana Evetović iz Udru-

ženja “Zeleni Subotice”, i sama je majka devojčice sa smetnjama u razvoju. Mnogo godina Mir-jana je uporna kako po pitanju odgajanja svoje ćerke koja ima smetnje u razvoju, tako i po pita-nju poboljšanja uslova integrisa-nja te dece u zajednicu. Jedan od rezultata te višegodišnje borbe

su inkluzivni treninzi za decu sa smetnjama u razvoju, koji se odnedavno odvijaju u sali za fi-zičko vaspitanje u OISŠ “Žarko Zrenjanin”.

- Do organizacije inkluziv-nih treninga došlo je nakon na-šeg višegodišnjeg zalaganja za bolji položaj naše dece - dece sa smetnjama u razvoju. Treneri su mi se sami obratili, te su pre oko mesec dana počeli besplatni inkluzivni treninzi, svakog po-nedeljka od 15 i 30 do 16,15 ča-sova, u sali fizičkog OISŠ “Žar-ko Zrenjanin” koja nam besplat-no ustupa salu. Za sada na tre-ning dolazi oko 12 dece različi-tog uzrasta, a ukoliko se ukaže potreba za još povećanim bro-jem treninga, obezbeđen je već dodatni termi u istoj školi - kaže Mirjana Evetović.

Ideja o inkluzivnim treninzi-ma počela je kao moguće rešenje

za problem dece sa smetnjama u razvoju koja nisu imala otvorena vrata za sportske aktivnosti koji-ma bi se mogli baviti.

- Sada se eto i to polako me-nja, kroz razne manifestacije, kroz Festivale ljubavi, kroz ove treninge. Prosto se menja svest među ljudima i među njima su nam se i javili treneri Lacika i Đorđe, da žele da nam pomo-gnu, odnosno da nam obezbede takvu vrstu treninga, s obzirom da podršku te vrste još nismo imali - kazala je Mirjana.

Inkluzivne treninge za decu sa smetnjama u razvoju, drže trener atletike Laslo Ubori i trener džudoa Đorđe Milošević, koji stručno, treninzima rada na pre svega razvijanju motoričkih spo-sobnosti kod dece sa smetnjama u razvoju.

A. Šiška

Na preventivnim pre-gledima koji su obavlje-ni u nedelju, 3. novembra u subotičkoj Opštoj bolni-ci i ambulantama u gra-du i prigradskim naseljima Doma zdravlja Subotica, svoje zdravlje proverio veli-ki broj sugrađana.

Akcija preventivnih pregle-

da za građane osmišljena je u okviru akcije Ministarstva zdra-vlja Srbije “Preventivni pre-gledi”. Građani besplatno, u određeno vreme, mogu bez zdra-vstvene knjižice da provere os-novne parametre i na taj način

prekontrolišu svoje zdravlje. Dom zdravlja Subotica je tako

u nedelju, 3.novembra, od 8 do 16 časova u ambulantama u gra-du i prigradskim naseljima orga-nizovao preventivne preglede za građane.

- Akciji se odazvao veliki broj sugrađana koji su proverava-li svoje zdravlje na EKG apa-ratima, obavljali preglede kr-vnog pritiska i određivanje ni-voa šećera u krvi. Ukupno smo i u gradskim i prigradskim am-bulantama obavili 83 pregle-da, a najviše zainteresovanih građana je bilo u našem ogranku 2 - rekla je dr Verica Dronjak,

piar Doma zdravlja Subotica.I u Opštoj bolnici Subotica, tog

dana, obavljen je veliki broj pre-gleda, a neki pacijenti su upućeni i na daljnje lečenje.

- Imali smo veliki odziv i ovo-ga puta na preventivne pre-glede. Ukupno smo obavili 163 pregleda, mamografija 26, oftamoloških 81, neuroloških 56, a 2 pacijenta smo uputili na daljnje lečenje - kazala je dr sc. med. Gordana Krtinić, pomoćnik direktora za upravl-janje kvalitetom i rizikom Opšta Bolnica Subotica.

A. Šiška

Još jedan termin u OŠ “Sečenji

Ištvan”

Uskoro će na sličan na-čin i za decu srednjoškol-skog uzrasta sa smetnjama u razvoju biti organizova-ni besplati treninzi u fudba-lu, košarci i odbojci. Za decu osnovno školskog uzrasta biće organizovan još jedan termin za treninge u Osnov-noj školi “Sečenji Ištvan” koja im takođe besplatno ustupa salu za fizičko.

Počeli inkluzivni treninzi za decu sa smetnjama u razvoju u OISŠ Žarko Zrenjanin

Jačaju se motoričke sposobnosti kod dece

Na preventivne preglede obavljene u Opštoj bolnici Subotica i ambulantama Doma zdravlja odazvao se veliki broj sugrađana

Proveravalo se srce, krvni pritisak i šećer

NOVE zdravstvo 13Broj 1408. novembar 2019.

Opšta bolnica Su-

botica može se

pohvaliti sa još

jednom uspešno

urađenom ope-

racijom iz seri-

je poslednjih u

proteklih nekoli-

ko nedelja. Ovo-

ga puta, uspešno

je obavljen tre-

tman pacijent-

kinje sa gasnom

gangrenom.

Kako kažu u subotičkoj bolni-ci, polovinom septembra na ode-ljenju hirurgije III - vaskularna i dečija hirurgija, lečena je paci-jenkinja K. J. koja je primljena

kao hitan slučaj zbog flegmone desnog stopala sa vlažnom gan-grenom kao posledicom opekoti-ne vrelom vodom i dijabetesa.

Navodi se da je kod pacijent-kinje nakon inicijalnog poboljša-nja lokalnog nalaza posle hirur-ške intervencije i antibiotskog tretmana došlo do pojave oto-ka i sumnje da je došlo do pro-gresije zapaljenskog procesa iako je rana bila uredna. Hitna ultra-zvučna dijagnostika potvrdila je zatim sumnju da se radi o gasnoj gangreni. Pacijentkinja je hit-no operisana, a u lečenje ovako

urgentnog stanja bili su uključeni klinički farmakolog i infektolog.

Postavljena je indikacija za tretman u hipebaričnoj komori. Pacijentkinja je pripremljena za istu te je pregled obavljen po hit-nom postupku uz veliko zalaga-nje lekara i medicinskih sestara i u dogovoru sa lekarima u Speci-jalističkoj ordinaciji za baromedi-cinu - HBCS. Pacijentkinja je za-počela intenzivni tretman prvog i drugog postoperativnog dana 3 puta dnevno, a trećeg i četvr-tog dana po 2 puta dnevno. Uku-pno je primenjeno 10 tretmana.

Drugog postoperativnog dana nakon previjanja konstatuje se da je proces infekcije zaustavljen i da više nema rizika od gubitka ekstremiteta. U lečenje pacijen-tkinje uključen je potom i fizija-tar i započet intenzivni fizikal-ni tretman. Tokom lečenja koje je trajalo mesec dana pacijentki-nja je imala 3 operacije i 2 previ-janja u opštoj anesteziji. U leče-nje pacijentkinje bili su uključeni sem hirurga i internisti, specija-lista baromedicine, anesteziolo-zi, radiolozi, klinički farmakolog, infektolog, psihijatar, psiholog,

pulmolog, otorinola-ringolog i fizijatar, tvr-de nadležni u subotič-koj bolnici.

Ističu takođe, da je na opšte zadovolj-stvo svih zaposlenih na odeljenju hirurgije III, načelnika hirurgije III dr Mihajla Zwicka, ordinirajućeg lekara dr Snežane Tulen-čić Egić, vodeće se-stre Lade Gundić kao i medicinskih sestara i tehničara koji su bili uključeni u lečenje, pa-cijentkinja otpuštena na dalje kućno lečenje.

Obzirom da je gasna gangre-na vrlo često smrtonosno obolje-nje (najčešće u prvih 12 sati) i da se u kliničkoj praksi u zdravstve-nim ustanovama sreće vrlo ret-ko (1 put u 10 godina) odličan re-zultat ogromnog napora i inter-disciplinarnog pristupa u lečenju te opake bolesti zaslužio je oz-biljnu pažnju. To sve zaposlene u bolnici motiviše na dalji razvoj kvaliteta zdravstvenih usluga, a na opšte zadovoljstvo pacijena-ta Severnobačkog okruga, ističu u Upravi bolnice.

A. Šiška

U Opštoj bolnici Subotica obavljen uspešan tretman pacijentkinje sa gasnom gangrenom

Sprečen smrtni ishod

NOVEistorija14 Broj 1408. novembar 2019.

• Između dva svet-

ska rata, stanov-

ništvo Subotice

podelilo se po pi-

tanju izbora Dana

oslobođenja gra-

da. Srbi su obe-

ležavali i obele-

žavaju 13. novem-

bar 1918. kada je

u Suboticu ušla

srpska vojska,

dok su Bunjevci

uglavnom obele-

žavali 10. novem-

bar 1918, kada je

osnovan Bunje-

vačko-srpski na-

rodni odbor u Su-

botici, a bunje-

vačka omladina

izvesila crveno-

belo-plavu zasta-

vu (boje Trojed-

ne Kraljevine) na

toranj gradske

kuće.

Bogata istorijska građa o Su-botici pruža istraživaču brojne mogućnosti. Svakako zanimlji-va, ali i plodna tema za istraži-vanje jeste istorija odnosa Srba i Bunjevaca, naroda koji su ostavi-li pečat u istoriji Subotice.

Iako su se ovim segmentom istorije bavili brojni istraživači (Saša Marković, Aleksandar Horvat, Dušan Petronijević itd.), on je ostao još nedovolj-no rasvetljen. Uzrok tome je raz-bacanost građe. Jedan deo građe nalazi se u Subotici, drugi u No-vom Sadu, treći u Beogradu itd. U svakom slučaju, dosadašnja

istraživanja na temu srp-sko-bunjevačkih odno-sa pokazuju da su broj-na pitanja ostala otvore-na. Jedno od takvih pi-tanja jeste odnos Srba i Bunjevaca, prema doga-đajima koji su obeležili istoriju Subotice novem-bra 1918.

Kao što je opšte po-znato, Srbi i Bunjevci su se 1918. našli na istoj strani. Tada su zajednič-kim snagama borili se protiv ostataka austrou-garske vlasti u Subotici, Somboru i drugim me-stima Bačke. U Suboti-ci, Bunjevci ne samo što su podupirali Bunjevač-ko-srpsko narodno veće, nego su i izdašno poma-gali srpsku vojsku, koja se pojavila 13. novembra 1918. potpuno iznurena ratnim na-porima i bolešću. Dnevnik „Ne-ven“ je mesecima nakon oslobo-đenja donosio dugačke spiskove imena ljudi, koji su izdvojili svo-ja sredstva za opštu stvar (srpske ranjenike, srpsku učiteljsku si-ročad itd.). Po darežljivosti su se isticali ne samo Subotičani, nego i Bajmočani. (Neven od 9. maja 1919) Nažalost, uprkos jasno po-kazanoj i dokumentovanoj privr-ženosti opštoj stvari, Bajmočani su se kasnije našli na udaru beo-gradske štampe. (Balkan 8 apri-la 1920)

Na početku međuratnog raz-doblja, odnosi Srba i Bunjeva-ca su bili na visokom nivou. U duhu narodnog jedinstva jedna-ko su vrednovani 10. novembar, dan kada je osnovan Bunjevač-ko-srpski narodni odbor, a bu-njevačka omladina izvesila crve-no-belo-plavu zastavu (boje Tro-jedne Kraljevine) na toranj Grad-ske kuće i 13. novembar 1918, dan kada je u Suboticu ušla srp-ska vojska. (Neven od 11 novem-bra, 15 novembra 1919). Jedin-stvo Srba i Bunjevaca je isticano i kroz naziv knjižare (vidi sliku), koja se nekada nalazila na mestu današnje Intesa Banke (Dimitrija Tucovića br. 2) – Jedinstvo: srp-sko-bunjevačka knjižara, trgovi-na kancelarijskog materijala.

Međutim, kasnije su se Srbi i Bunjevci pod utiskom različitih istoriografija, još nedovoljno ra-svetljenih iskustava, otuđili jedni od drugih. U Subotici se to ma-nifestovalo između ostalog i po izboru Dana nacionalnog pono-sa. Bunjevci su obeležavali 10. novembar, a Srbi 13. novembar 1918. Već krajem 1919. godine dolazi do razilaženja u pogledu značaja ovih istorijskih događaja.

Naime, „Neven“ od 9. novembra 1919. donosi veoma indikativan članak „Kada smo se oslobodili“ iz pera urednika Josipa Hartla. Iz ovog članka saznajemo, da je na sednici „Odbora za proslavu 13. novembra“ zaključeno, da se na Spomenik junacima palim za oslobođenje i ujedinjenje 1912-1918 preko puta Srednje tehnič-ke škole „Ivan Sarić“) uklešu reči „Dan oslobođenja 13. XI. 1918.“

U osvrtu na ovu odluku, Har-tl piše: „Neću da omalovažim ve-lika djela junačke srpske vojske i njen udjel u borbi za oživotvo-renje našeg državnog ujedinje-nja, neću takodjer da umanjujem zasluge srpske vojske za očuva-nje stečene nam slobode, no ne-ispravno je i ne odgovara istorij-skim činjenicama, kada se tvrdi, da je oslobodjenje Subotice pro-vedeno tek 13. novembra t. j. do-laskom srpske vojske.“ U nastav-ku Hartl tvrdi da se „Subotica sviješću našega naroda dana 10. novembra prošle godine faktično oslobodila na revolucionaran na-čin, a ovako oslobodjena tri dana iza toga raširenih ruku i grudi dočekala hrabru bratsku (srpsku

– prim. V. N.) vojsku.“ Može se reći da je ovaj članak označio po-četak sukoba po pitanju obeleža-vanja dana oslobođenja, jer su se ubrzo nakon njegove objave oglasili zastupnici mišljenja su-protnog od Hartlovog.

Zbog različitog sagledavanja značaja 10. i 13. novembra 1918. vremenom su se toliko zaoštri-li stavovi, da su doveli i do sud-ske parnice. Bunjevci su se po

starom običaju, nasleđenom još iz vremena Austro-Ugarske mo-narhije, opet našli u optuženič-koj klupi. I dok im je Okružni sud u Subotici izricao kazne, dotle ih je Apelacioni sud u Novom Sadu oslobađao svake krivice. Naime, 10. novembra 1927. povodom svečanog otkrivanja spomeni-ka caru Jovanu Nenadu u glasilu Hrvatske seljačke stranke u Su-botici „Nevenu“ izašao je članak „Naš narodni blagdan“. „Ona idealna, zlatna duša naše omla-dine, koja je ne poznavajući stra-ha ni obzira pred madžarskim to-povima i bajunetama, na gradsku kuću 10 novembra 1918 izvjesi-la je hrvatsku zastavu, a odlučni muževi i oci u svom narodnom

vijeću proglasili kida-nje od Madžara – to je onaj nepatvoreni, istinski historijski do-kumenat naše slaven-ske duše, koja je bila puna ljubavi i privr-ženosti za jednu našu opću jugoslavensku zajednicu. Uza sve to vlasti naše ne htjedo-še i ne dozvoliše, da se 10 novembar slavi kao Dan oslobodjenja Subotice, nego odre-diše jednom papirna-tom odlukom, da se kao dan oslobodjenja Subotiece ima slaviti 13 novembar, kada je u Suboticu došla srp-ska vojska.“

Zbog ovog član-ka njegov pisac Mi-

hovil Katanec izveden je pred sud. Okružni sud u Subotici je 21. februara 1928. osudio ga je na 1 mesec zatvora i 1.000 di-nara novčane kazne. U obrazlo-ženju presude Okružnog suda, u Subotici pisalo je između ostalog „da je Katanec jedan od 3-4-rice, koji su odmah poslije oslobođe-nja 1918. došli iz Zagreba, da siju mržnju i razdor između Bunjeva-ca i Srba, da je propovjednik mr-žnje iz Zagreba, da je između Bu-njevaca i Srba vladala prava slo-ga, dok nisu došli iz Zagreba Dr. Katanec i njemu još slična trojica i četvorica“.

Nezadovoljan ishodom suđe-nja, Katanec je uložio žalbu Ape-lacionom sudu u Novom Sadu, koji je 8. maja 1928. poništio u celosti presudu okružnog suda u Subotici i oslobodio ga svake kri-vice i kazne. U svom obrazlože-nju Apelacioni sud je naveo „da je stvarno 10 novembra dan od najvećeg značaja za Suboticu i Bunjevce, jer je tim danom do-kazano, da je u njima bila budna narodna svijest“ i „da je piščeva namjera bila ovom događaju dati puno priznanje i punu važnost, a nikako ne izazivati na plemensku mržnju“.

Dok je Okružni sud u Suboti-ci tvrdio, da je članak „Naš na-rodni blagdan“ objavljen u „Ne-venu“ 10. novembra 1927. napi-san sa ciljem izazivanja plemen-skog razdora, Apelacioni sud u Novom Sudu je isticao „da u in-kriminisanim pasusima samima za sebe, a pogotovo u vezi sa či-tavim člankom nema ničega, što bi izazivalo na mržnju protiv dr-žave kao cjeline, ili na plemen-ski razdor“. (Neven od 10. maja 1928)

Vladimir Nimčević

Iz istorije Subotice

Srbi i Bunjevci su se 1918. našli na istoj strani!

Spomenik za Oslobodjenje i ujedinjenje 1912-1918

Srpsko-bunjevačka knjižara Jedinstvo

NOVE ljudi 15Broj 1408. novembar 2019.

-Izvolite uđite! Ovo je moje cr-stvo i kad radim i kad ne radim. Ovde uživamo dok radim, gospo-dar sam svog zanata, naslednik porodične tradicije proizvodnje sita za brašno, ali nažalost po-slednja u Subotici, a verovatno i u Vojvodini“.

Ovim rečima, mirnim tonom i širokim osmehom dočekala nas je Ildika Kovač, kada smo za-koračili u staru sitarsku radnju, osnovanu još davne 1918. godi-ne, u kojoj su radile tri genera-cije Kovača. Ova radnja stara je ceo jedan vek i još jednu godinu i deo je istorije Subotice. Ildikin pradeda Bela u Suboticu je došao iz Arada i ovde u Šrosmajerovoj ulici, njegov sin Franjo otvorio je zantsku radnju za proizvodnju

sita za brašno, koja se na istom mestu nalazi i danas.

-Izvolite bonbone! To je naša porodična tradicija da svakog posetioca ponudimo sa „Negro“. Ovaj naš prostor SZR „Koti“ bio je više od zanatske radnje. Ovde su se u radnji Kovači družili sa svojim prijateljima. A majka bi ih je uvek ponudila bonboni-ma. Kada sam preuzela radn-ju Subotičani su i dalje dolazi-li. Ispraćala bi ih do vrata i čula prekor: „A bonbone?“ Tako su navikli i sada ih imam uvek u radnji i to ne one obične već naše subotičke „Negro“.

A unutra u radnji, na svakom pedlju prostora, oseća se patina i atmosfera starog zanata. Radnja je natrpana pletenom žicom za

ograde, ali tu na policama izložene su klopke za mi-ševe i pacove, preker za tepihe, četke za dimnja-ke, žičani kavezi, žiča-ne korpe, žarači za peći, četke za dimnjake, čet-ke za pranje boca, me-talne lopate, sita za krupare, čak i nosači za mačke. Tu su neobično

ispletene žice za pro-zore, da golubovi

ne bi sletali i pr-ljali balkone.

Među ne-s v a k i d a š -njim pred-metima je

i mreža za pr-

ženje kokica. To je posuda isple-tena od žive, u koju se stavlja ku-kuruz za kokice, koji se prži na ugrejanoj ringli šporeta. Izum ove sprave je da se kukuruz isprži u kokice i da kokice ne pobegnu po kuhinji, već ostanu „na broju“ u posudi. Asortiman je šarolik i menja se prema potrebama i na-rudžbama mušterija.

-Šta ljudi izmisle, mi se trudi-mo da to napravimo od žice, kaže Ildiko.- U ovoj radnji sam prove-la svoje detinjstvo, pomagala ro-diteljima da očuvamo porodič-nu tradiciju. Ceo dan sam tu, tu mi je kuća i posao. Iako sam po struci građevinski inženjer, mož-da nekada i o nekom drugom po-slu maštala, ipak sam se odluči-la za ovaj, da nastavim porodičnu tradiciju izrade predmeta od žice. Možda bih bolje materijalno proš-la da u ovoj radnji prodajem raču-

nare ili ajfone, toga je pun grad, a gde onda da Subotičani kupe mi-šolovke. I od klopki za miševe, može da se živi. Ljubav i poštova-nje porodičnog zanata, jače je od materijalnog interesa. Imam du-ševni mir i radost u srcu, kada ne-što stvorim svojim rukama“.

Poznata subotička zanatska porodica Kovač, u svom veku prošla je „sito i rešeto“. Kad su u Subotici otvorili radnju, pre sto godina dnevno su proizvodili po sto sita i nije bilo mesta u Vojvo-

dini do kojih sita za prosejavanje brašna, proizvedena u Subotici nisu stizala.

-U to vreme, po pričanju dede i roditelja, svaka kuća imala je bar po nekoliko sita, nastavlja priču Ildiko. - Neka sita i na njih stavljena tananija i gušća mre-ža, bila su za presijavanje pše-ničnog brašna, druga sa rešeti-ma za kukuruzno i krupno mle-vena zrna. Sada malo ko kupuje sita. Domaćice kupuju hleb, te-sta i kolače, pa im ova sprava i nije potrebna, a s obzirom da ko-riste mašinska i automatska sita, više nisu potrebna ni pekarima. I one domaćice koje same peku hleb, brašno nikada ne proseju, mada bi im to preporučio svaki tennolog, čak i za pakovanje od kilograma. Pre mešanja, braš-no bi trebalo da bude „rahlo“ to jest mora da dobije vazduh. Sva tako pripremljena testa uvek su ukusnija. Možda je i dobro što su sita izašla iz „mode“. Proizvod-nja okruglih sita izuzetno je teš-ka, posebno drvenih oboda, koji se rade ručno, kako mašine ne bi

pretrgle drvene niti. Gledala sam dedu kako ih je pravio. Kvalitet zategnutosti sita proveravao je tako, što je sita polagao na pod, a onda šetao po žičanoj mreži. Ako su sita dobro zategnuta, nije bilo nikakvih ulegnuća“.

Stari sitarski i žičarski zanat u Štrosmajerovoj ulici prvi je za-počeo Ildikin deda Franjo, a za-tim Franjo svoju obrtnicu preneo sinu Tiboru i sada treću genera-ciju ovog zanata vodi Tiborova kći Ildika Kovač.

-Posle mene, veliko je pitanje, hoće li ko u našoj porodici nasta-viti ovu tradiciju,- sa setom pri-ča Ildiko.- Ovde se radi od jutra do sumraka. Pre podne se u rad-nji prodaje roba, a popodne radi u radionici. Nema ovde neke ve-like zarade, tek toliko da se nor-malno živi. Evo, ja sam građevin-ski inženjer, u početku nisam od-mah mogla da nađem posao, a kasnije, kad sam počela ovaj po-sao i želja za građevinarstvom se izgubila. Zašto ne bi inženjer mo-gao da pravi i živi od mišolovki. Dok je sveta, biće ovih glodara i ljudi koji će se boriti protiv njih.

A ostavio je deda Franjo poro-dici Kovač u nasleđe i ljubav pre-ma motorima. Prvi je u Subotici imao motor „Harley Davidson” i početkom 20. veka, u Subotici je zajedno sa Aleksandrom Lif-kom i Ivanom Sarićem, osno-vao moto klub „Šampion“. Oče-vim stopama nastavio je i Tibor, Ildikin otac koji je u 80. godini vozio brzinske trke na motoru i bio najstariji učesnik.

-I to je naša porodična tradi-cija, - priča Ildiko Kovač. -Svi vo-limo i vozimo motore. Moj otac je bio najstariji motociklista biv-še Jugoslavije i vozio je motor još u 89. godini. Kada je kao mladić upoznao moju mamu Margitu, prvo što je uradio bilo je da je na-uči da vozi reli motore i tek onda je oženio. Zajedno su na moto-ru proputovali ceo svet, od Gren-landa do Afrike.

Milutin Mitrić

Sitarska radnja Ildike Kovač, stara 101 godinu, deo je istorije Subotice

GRAÐEVINSKI INŽENЈER PRAVI MIŠOLOVKE

SITO ZA MLADU

Iako su sita za prosejava-nje brašna izašla iz „mode“, poneki primerak se u zanat-skoj radnji „Koti“ ipak pro-da za potrebe svadbenih običaja.

Kada mladenci nakon ven-čanja dođu u svoj novi dom, mlada uzima od svekrve sito, u kom se nalazi jabuka. Ja-

buku baca sebi iza leđa, a sito na krov kuće. Ukoli-ko se sito zadrži na kro-vu – i mlada će se zau-vek zadržati u kući!

• Ildiko Kovač čuva porodičnu tradi-

ciju izrade sita i predmeta od žice, sta-

ru 101 godinu. Mnogi predmeti više se

i ne koriste, ali ovde u Štrosmajero-

voj ulici Subotičani rado kupe mišo-

lovke, žarače i metalne četke za pra-

nje boca. Ograde od pletene žice još

su aktuelne, a ko želi kokice u radnji

„Koti“ može kupiti mrežu za prženje

kukuruza.

ograde, ali tu na policama izložene su klopke za mi-ševe i pacove, preker za tepihe, četke za dimnja-ke, žičani kavezi, žiča-ne korpe, žarači za peći, četke za dimnjake, čet-ke za pranje boca, me-talne lopate, sita za krupare, čak i nosači za mačke. Tu su neobično

ispletene žice za pro-zore, da golubovi

ne bi sletali i pr-ljali balkone.

Među ne-s v a k i d a š -njim pred-metima je

i mreža za pr-

nare ili ajfone, toga je pun grad, a gde onda da Subotičani kupe mi-šolovke. I od klopki za miševe, može da se živi. Ljubav i poštova-nje porodičnog zanata, jače je od materijalnog interesa. Imam du-ševni mir i radost u srcu, kada ne-što stvorim svojim rukama“.

Iako su sita za prosejava-nje brašna izašla iz „mode“, poneki primerak se u zanat-skoj radnji „Koti“ ipak pro-da za potrebe svadbenih običaja.

Kada mladenci nakon ven-čanja dođu u svoj novi dom, mlada uzima od svekrve sito, u kom se nalazi jabuka. Ja-

buku baca sebi iza leđa, a sito na krov kuće. Ukoli-

Tibor Kovač

Ildika Kovač

NOVEkultura/obrazovanje16 Broj 1408. novembar 2019.

• Prošle srede je

Velika većnica

Gradske kuće u

Subotici bila me-

sto okupljanja

ljubitelja poezije,

pogotovo one pi-

sane bunjevačkim

jezikom, u okviru

obeležavanja ju-

bileja – 20 godi-

na stvaralaštva

Gabrijele Diklić,

obeleženog kroz

izdavanje knjige

„Duša pamti”. Reč je o izdanju Ustanove kul-

ture „Centar za kulturu Bunjeva-ca”, u kojem su sabrani elemen-ti dosadašnjeg rada Gabrijele Di-klić, kroz poeziju na bunjevač-kom, srpskom, poeziju za decu, ali i monodrame, pripovetke...

– Kroz treće izdanje UK „Cen-tar za kulturu Bunjevaca” sabra-na su najvrednija dela Gabrijele

Diklić u proteklih dvadeset godi-na. Istakla bih prvo rodoljubive pesme na bunjevačkom, a važno je reći da će poezija Gabrijele Di-klić biti deo nastavnog progra-ma za planiranu nastavu bunje-vačkog u srednjim školama. Što se njenog stvaralaštva tiče, važ-no je reći da se radi o talentova-noj pesnikinji u zrelim godina-ma koja i dalje stvara. Karak-teriše je vrlo blag, lep i odabran jezik, reči kojima piše. Bunjevač-ki je njen maternji jezik, dobro ga govori, ali i izuzetno barate njime dok piše – ističe dr Suza-na Kujundžić Ostojić, uredni-ca izdanja, ali i predsednica UK „Centar za kulturu Bunjevaca”.

Sama autorka se prisetila kako je počela da piše poeziju po kojoj je danas prepoznatljiva.

– Kulturno-umetničko druš-tvo „Bunjevka” je organizovalo

književno veče. Primetila sam da je uslov da su radovi na bunje-vačkom, ali ne i da je reč o poezi-ji. Otišla na sastanak sa dve pri-povetke, a svi su drugi čitali po-eziju. Dolazeći kući rekla sama sebi, da ako svi okupljeni mogu da pišu poeziju, mogu i ja. Te ve-čeri sam napisala moju prvu pe-smu „Meni bili salaš fali”, i to 32 strofe, a ujutru dopisala još jednu. Zanimljivo je da sam če-sto čula da je pesma „Meni bili salaš fali” jedna od onih koje se ljudima najviše sviđaju, pogo-tovo ta strofa napisana ujutru: „Nisu suze u očima, to su samo slike davne, sa višanja rascvata-ni, kapi rose nakapane” – prise-ća se Gabrijela Diklić.

Iako je dobar deo života pro-vela u gradu, vreme provedeno na salašu bilo je dovoljno da sli-ke ostanu urezane u pamćenje i

postanu neiscrpna inspiracija za pesme, ali i pripovetke.

– Poznavala sam vrlo dobro život salašara i salaša. Nije ra-nije bilo ni toliko televizora, pa ni serija i drugog programa što sada ljudi prate, pa su se zimi na salašima duge večeri pre-kraćivale pričama, komšijanji-ma. Ostala su mi sećanja i kada sam prešla da živim u grad. Na osnovu tih priča i slika je nastao i lik snaš Kate koja je junakinja

mojih priča. Da onda nisam pi-sala pesme u salašu, ne znam da li bih ih sada pisala. Ne da ih ne nosim i dalje u srcu, nego nove generacije time nisu fasci-nirane, niti odlaze na salaše, niti imaju kod koga da idu.

Saznajemo da izvor inspiracije ne presušuje, a u planu je i nova knjiga, drugačija od prethodnog romana „Snaš Kata na mrginju”.

– Snaš Kata je rođena i žive-la na salašu, a i odlučila da do

kraja života živi tamo. Sada će u centru radnje biti muški lik, sa-lašar koji je napustio salaš, ali je salaš ostao u njemu. Pratiću njegove i gradske dane – doda-je Gabrijela Diklić.

Recenzent knjige bio je Joso Poljaković koji je, kroz svoj novinarski staž, dobro upo-znao Gabrijelu Diklić, ali i njeno stvaralaštvo.

– Pratim rad Gabrijele Diklić od prve pesme i prve zbirke. Ona

u svoje stihove, priče i romane unosi svoja najskrivenija ose-ćanja, bez imalo ustručavanja nam nudi dubinu svoje duše. Mi, koji smo odrasli na salašu, često pomislimo da bi i mi znali nešto tako da napišemo, ali verovat-no niko od nas nema hrabrosti da tako iznese svoju intimu. Sa druge strane iz svakog Gabrije-linog dela izbija čista, nepatvo-rena emocija – naglasio je Polja-ković na kraju. N. S.

Principi cirkularne eko-nomije kao i njena uloga u upravljanju komunalnim otpadnom na lokalnom ni-vou, bile su teme radioni-ce koju su održali članovi Departmana za inženjer-stvo zaštite životne sredine sa Fakulteta tehničkih nau-ka u Novom Sadu, a na ko-joj su učestvovali profeso-ri i učenici Hemijsko-tehno-loške škole.

Radionica je održana u sklo-pu projekta „Cirkularna ekono-mija u mojoj opštini“, koja za cilj ima upoznavanje srednjoškolaca sa važnosti cirkularne ekonomi-je, a na njoj je učestvovalo uku-pno 15 učenika od prve do četvr-te godine srednjeg obrazovanja.

Bojana Zoraje, članica Depar-tmana za inženjerstvo zaštite ži-votne sredine, istakla je značaj ove teme ne samo za srednjoš-kolce već i za sve građane, jer

je neophodno da se usvoje ovi principi u očuvanju životne sre-dine, na koje poseban akcenat i uslov stavlja Evropska unija pri-likom pridruživanja novih članica.

„To su princi-pi koje nam dikti-ra Evropa, i koje EU traži ako želite da im se pridružite. Poglav-lje 27. koje se odno-si na otpad, ima de-finisane indikatore koji se prate, tako da ovo što učenici čuju, iako se prvi put sa time sreću, je jako važno kako za njih, tako i za sve građane Srbi-je. U prvom delu radionice upo-znali smo ih sa teorijskim osno-vama cirkularne ekonomije, dok smo im u drugom delu predsta-vili dobre primere iz prakse kod nas i u inostranstvu, kako se to

implementiralo i kako može da zaživi i u našoj okolini.” objaš-njava Bojana Zoraje.

Profesorka stručnih predmeta Marija Peić Tukuljac kaže da je ovo treći projekat na kojem uče-stvuju učenici Hemijsko-tehno-loške škole, a u toku prethodna

dva projekta akcenat je bio na re-ciklaži i na mogućnostima upo-trebe otpada kao energenta.

“Svake godine smo formirali timove od po 15 učenika na osno-vu njihovih afiniteta, a nakon od-slušanih predavanja i radionica, đaci su prenosili stečeno znanje

svojim vršnjacima, prvenstveno učeni-cima prvih razreda. Tako su prve godi-ne pričali o reciklaži, pa su naredne godi-ne priču proširili na otpad koji može da se koristi kao izvor energije i ovo je baš lep nastavak, u ko-jem su naučili da ot-pad može da bude i ekonomski ispla-tiv.” rekla je Marija Peić Tukuljac.

Pored Subotice, projekat se sprovo-di i u drugim grado-

vima širom Srbije, a na završnoj konferenciji u Novom Sadu, svi srednjoškolci koji su prošli radi-onice će prezentovati svoje idej-no rešenje problema cirkularne ekonomije u svojoj opštini.

B. Nikolić

Obeležene dve decenije stvaralaštva Gabrijele Diklić

Čista, nepatvorena emocija!

Važnost cirkularne ekonomije predstavljena učenicima Hemijsko tehnološke škole

Cirkularna ekonomija – sadašnjost i budućnost

Gabrijela Diklić

NOVE obrazovanje 17Broj 1408. novembar 2019.

•Učesnici „Klima-

tona“ u Suboti-

ci, manifestacije

koja se u isto vre-

me održavala u

preko sto grado-

va širom sveta,

dokazali su da im

ne manjka mašte

a vreme će poka-

zati koliko su nji-

hove ideje ostvar-

ljive. Bitka za

očuvanje životne

sredine i protiv

klimatskih pro-

mena može da se

vodi i – „pamet-

nim kesama“

Kroz projekat „Lokalni razvoj otporan na klimatske prome-ne“, čiji je nosilac Ministarstvo zaštite životne sredine, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) podržao je održavanje ovogodišnjeg „Klimatona“ u Su-botici, manifestacije čiji je cilj da pruži podršku predlozima u oblasti zaštite životne sredi-ne i sprečavanja i ublažavanja posledica klimatskih promena. Ovogodišnja tema je usmerena na poboljšanje sistema upravl-janja otpadom u našem gradu.

Subotica je bila jedan od pet gradova u Srbiji u kojima su for-mirane ekipe da se takmiče u idejama, sa ciljem da one koje budu najbolje i najprihvatljivije, podržane od UNDP i organizato-ra kao mentora, nađu svoj put do ostvarenja u praksi i pruže dopri-nos konkretnom cilju – očuvanju naše životne okoline i zausta-vljanju globalnih klimatskih promena.

„Služba za zaštitu životne sre-dine je ove godine ispred Gra-da kandidovala izazove kojio su se odnosili na oblast upravljan-ja otpadom, pre svega na preven-ciju nastajanja otpada, otpad-ne hrane, baštenskog kabastog i tekstilnog otpada kao i nepo-trebne ambalaže, kesa i drugih proizvoda za jednokratnu upo-trebu. Zatim, za ponovnu upo-trebu staklenog i tekstilnog otpa-da i reciklažu posebnih toikova

otpada. Za „Klimaton“ je bilo prijavljeno šest ekipa koje su dale svoja rešenja na postavlje-ne izazove i od kojih su odlukom žirija izabrana tri najbolje zamis-li. Drago nam je da se prijavilo toliko učesnika različitih uzrasta željnih da ponude i podele svoja inovativna rešenja i nadamo se i daljoj saradnji u budućnosti i no-vim inovativnim idejama koje će doprineti boljoj i čistijoj životnoj sredini u našem gradu“, rekao je na konferenciji za novinare i pre-dstavljanju pobednika „Klimato-na“ Petar Stojanović, izvršilac za poslove zaštite životne sredine Grada Subotice.

Po oceni žirija, najoriginal-niju ideju ponudila je ekipa pod nazivom „Gimnazijalci“, koju su činili učenici subotičke Gimnazi-je „Svetozar Marković“ Anđelka Matković, Aleksandar Milović, Marko Bulatović i Vojislav Maćaš. Oni su zamislili „pame-tne kese“, koje bi zamenile one od najlona koje se sada kupuju u prodavnicama, a njihova prime-

na istovremeno bi rešila još jedan problem – tekstilnog otpada i njegove reciklaže.

„Naš projekat „pamet-nih kesa“ znači da se teks-til koji više nije potreban ne baca, nego da se izrađuju kese, koje će imati bar-kod, pa kada se pohabaju ili nešto dogodi sa njima, ku-pac će pomoću tog bar-koda moći da dobije novu. Zato bi svaka pametna kesa bila personalizovana i povezana bar-kodom sa osobom koja je koristi. Kada u prodavnici skenira svoju kesu, korisnik bi mogao da dobije bodove kojima bi ostvario popuste u kupovini. Ljudima je po-trebna motivacija i popus-ti ili bodovi koji će im obe-zbediti niže cene, a cirku-lisanjem materijala i teks-tila smanjili bi otpad i re-dukovali korišćenje najlon-kesa“, objasnila je zamisao

„Gimnazijalaca“ An-đelka Matković.

D r u g o p l a s i r a n a ekipa bili su „Gladija-tori“ – takođe učenici „Svetozara Mar-kovića“, iz istog ode-lenja kao i pobedni-ci. Stefan Bobić, Da-nijel Tikvicki, Andrija Anišić i Filip Marčetić predložili su „E-not“, odnosno elektronske sveske i knjige za učenike, neku vrs-tu tableta u koje bi učenici pisali i u koje bi se unosio sadržaj udžbenika i knjiga. Njihov argument je da se 4,3 milijarde stabala godišnje poseče u svetu radi pravljenja hartije, a da se u prosečnoj školi potroši dnevno 2000 listova pa-pira. Uštedelo bi se i na olovkama i drugom priboru. Uređaj bi mo-gao da se iznajmljuje učenicima po pristupačnoj ceni od 1200 do 1500 dinara godišnje, a mogao

bi da se primeni i van škola – u kancelarijama i mnogim drugim oblastima života i rada!

Ideja trećeplasirane ekipe „Stručnjaka“ jeste da se razvi-je aplikacija preko koje bi ko-risnik mogao da se informiše o tome gde bi mogao da reciklira određene materijale, da preda

štetni otpad ili dobije uputstvo kako pravil-no reciklirati ili kom-postirati otpadni ma-terijal. Pošto bi apli-kacija bila na nivou čitavog grada, preko nje bi bile dostupne i razne servisne infor-macije koji bi, na pri-mer, uključivali pra-ćenje kretanja kamio-na za prikupljanje ot-pada kao i postavlja-nje oglasa za poklanja-nje i ponovnu upotre-bu određenih stvari i slične informacije.

Od šest subotičkih ekipa koje su se ta-kmičile, „Zaštitari“ iz Hemijsko-tehnološ-ke škole, pod men-torstvom profesorice Marije Peić Tukuljac predložili su ponovnu upotrebu stakla, jer su

zapazili da ga u Srbiji sada niko ne sakuplja. U njihovoj zamis-li, kroz tehnologiju obrade do-bio bi se novi proizvod, a to bi bio suvenir grada Subotice. U timu „EE-koncepta“ (ekologi-ja, ekonomija, energija) Zora-na Gabrića, našli su se i preds-tavnici još tri nevladine organi-zacije – „Pronalazači i inovato-ri Subotice“, „Mladi istraživači“ i Udruženja „Solidarnost“. Za razliku od „pametnih kesa“, oni su smislili – „pametne fri-židere“, da bi se smanjile koli-čine hrane koja se baca. Ova-kav frižider imao bi aplikaci-ju u vidu bar-koda koji bi oči-tavao i inventarisao sve što se unese u frižider, razvrstavao po roku trajanja i količinama, a ta-kođe beležio i sve što se iz nje-ga izvadi.

„U mašti smo išli dalje da ra-dimo na tome da se u vezi pre-ostale hrane u frižideru putem aplikacija i interneta mogu do-biti informacije šta od postoje-ćih zaliha može da se pripremi za taj dan, i ukoliko nešto ne-dostaje, da se korisnik uputi u određenu trgovinu gde može da ga nabavi. Na taj način ovaj naš izum mogli bi da komercijalizu-jemo“, rekao je Zoran Gabrić.

Listu ideja upotpunila je ekipa Politehničke škole „Astra Krejv“, koja je razradila kako bi se odre-đeni reciklažni materijali mogli primeniti prilikom gradnje pu-teva. Ana Seke, koordinator pro-jekta ispred UNDP, koja se u izla-ganje uključila putem skajpa, re-kla je da su svi subotički timovi pokazali pre svega veliki entuzja-zam, inovativnost i sposobnost da razmišljaju van uobičajenih i standardnih okvira. Posebno je važno, naglasila je, što je uče-stvovao veliki broj mladih ljudi koji na drugačiji način na lokal-nom nivou sagledavaju ekološke i probleme vezane za klimatske promene, i da se već sada mogu naslutiti predloženi projekti koji će moći da se primene u prak-si. Ona je pozvala Subotičane da i naredne godine u oktobru uče-stvuju u „Klimatonu“.

M.Radojčin

Proglašeni pobednici prvog „Klimatona“ u Subotici

Na krilima ideja i izazova

Pojedine trgovine u Subotici već prošle godine objavile su „rat“ plastičnim kesama

Na prvom „Klimatonu“ u Subotici učestvovalo je šest ekipa – predstavnici timova sa organizatorima takmičenja

Ekipa „Gimnazijalaca“ koja je na „Klimatonu“ osvojila prvo mesto sa idejom „pametnih kesa“

NOVEkultura18 Broj 1408. novembar 2019.

• Međunarodni regionalni festival savremenog pozori-šta “Desire” biće održan 11. put od 23. do 30. novembra, a ovogodišnji program naja-vio je reditelj Andraš Urban, direktor pozorišta “Deže Ko-stolanji” i Festivala.

Festival otvara pozorišna

predstava Bitef teatra “M.I.R.A.” koju je režirao Urban. Iste veče-ri publika će videti i koreografsku predstavu “Krug” kompanije Na-sera Belaza iz Pariza.

Kao i svake godine, Festival “Desire” ima podnaslov, a ovogo-dišnji glasi “Sada i ovde” i prema rečima Andraša Urbana, govo-ri isključivo o pozorištu.

- Nikada ne bežimo od politič-kih iščitavanja, ali, ovoga puta se isključivo radi o pozorištu, kakvo je sada i kakvo je ovde. Festival “Desire” okuplja pozorišta iz re-giona, koja su spremna da se suo-če sa svim pitanjima koja su važ-na i koja se tiču nas i naših života – objašnjava Andraš Urban.

Urban kaže, da „Desire“ ka-rakteriše to što selektuje predsta-ve koje govore značajno o teatru i društvu u kojem nastaju.

- Bavimo se temama koje po-meraju našu kulturnu stvarnost. Podnaslov „Sada i ovde“ narav-no poziva na određeno delovanje

u smislu da mi nemamo drugi ži-vot, ni u pozorištu, ni u stvarno-sti, već je to sada i ovde. Želimo, nerado to govorim, da na neki na-čin popravimo i stvaramo druga-čiji svet, kako bi stvarali druga-čije pozorište – kaže reditelj An-draš Urban.

Festivalski program, poruču-je Urban, u umetničkom smislu, ima konekciju sa onim čime se bavi pozorište „Deže Kostolanji“.

- Cele godine se bavimo stva-rima kojima se i festival „Desire“ bavi – kaže Urban.

Na 11. „Desireu“, posetio-ce očekuje koncert iznenađe-nja, „Desire akademija“ i među-narodna konferencija „Omladin-ska angažovana kultura“ u okviru

projekta „Novi Sad 2021- Evrop-ska prestonica kulture“ na kojoj će učestvovati predstavnici orga-nizacija i institucija deset EU dr-žava i zapadnog Balkana.

Na programu je predstava tru-pe „Hodvorks“ iz Budimpešte sa koreografijom „Fatamograma“ Adriena Hoda. Pozorišna tru-pa „Simptomi“ iz Budimpešte“ će izvesti predstavu „Simptomi – rijaliti u podrumu“ u režiji Reke Sabo.

Najavljena je „Građanska ne-poslušnost“, predstava Zlatka Pakovića režirana u Ustanovi kulture Stari grad, zatim pred-stava „Dolap“, turskog teatra Tal-dans u režiji Mustafe Kaplana. Teatar Apolo 111 iz Bukurešta će

izvesti „Medejini momci“ u reži-ji Andreja Mažerija, dok će Re-gionalni kreativni atelje iz Kanji-že odigrati „Vreme tmine“ Kinge Mezei. Selma Spafić dolazi na „Desire“ sa predstavom varaždin-skog Glugl teatra „Med zidima“.

Na 11. „Desire“ Urban dovodi dve predstave Igora Vuka Tor-bice, to su „Bakhe – kratka isto-rija propadanja“ Narodnog teatra iz Bitolja i „Tartif“ u koprodukciji Somborskog i Srpskog narodnog pozorišta.

Svake večeri biće odrigrani

dvadesetominutni performansi Jožefa Nađa „Mnemosin“, izvo-đenja kojima može da prisutvuje samo 20 ljudi.

Slovensko mladinsko gleda-lišće dolazi sa predstavom „Su-protnost stvari“ u režiji Borisa Nikitina, trupa Moment iz Ma-ribora sa predstavom „Heroj 3.0 – više od reči“, a pozorišni pro-gram se završava predstavom u režiji Andraša Urbana „Kapi-tal“ , Kraljevskog pozorišta Zetski dom iz Cetinja.

V. K. B.

•Promocija knjige ,,Od umetnosti do filozofije“ su-botičkog profesora filozofi-je Dragana Krstića, dobitni-ka Priznanja za značajan do-prinos na razvoju i afirmaci-ji filozofske kulture u Srbiji, održana je u Svečanoj sali Ze-munske gimnazije, gde je ista-knuto da su knjige koje se tiču nastave filosofije, dragocene i retke!

„Knjiga subotičkog profeso-

ra filozofije Dragana Krstića, ,,Od umetnosti do filozofije“, predstav-lja estetički uvod u nastavu filosofi-je u srednjim školama, a knjige koje se tiču nastave filosofije dragocene su i retke”, istakao je na promociji u Beogradu doc. dr Aleksandar Stevanović.

Zorica Perović, profesor filo-zofije u Zemunskoj gimnaziji, orga-nizator promocije, govorila je i o bi-ografiji profesora Dragana Krsti-ća, a neke izvode iz recenzija knji-ge, pročitali su maturanti Zemun-ske gimnazije.

Predsednik Sekcije profesora fi-losofije Beograda, savetnik – spolj-ni saradnik za filosofiju ŠU Beo-grad, Doc. dr Aleksandar Stevano-vić naveo je, da mu je zadovoljstvo da govori o knjizi „Od umetnosti do filozofije“ kolege Dragana Krstića, profesora u penziji, subotičke Gi-mnazije „Svetozar Marković“.

„Profesor Krstić istaknuti je

predstavnik naše nastavne zajedni-ce, osnivač Estetičke tribine „Dija-log“, počasni član Estetičkog druš-tva Srbije i dobitnik Zahvalnice za značajan doprinos na razvoju i afir-maciji filozofske kulture u Srbiji, koje mu je Srpsko filozofsko druš-tvo dodelilo povodom svog jubile-ja od 121 godine od osnivanja. Bu-dući, da knjiga „Od umetnosti do

filozofije“ predstavlja estetički uvod u nastavu filosofije u srednjim ško-lama i da su knjige koje se tiču same nastave filosofije dragocene i retke, drago mi je da smo se u ovako veli-kom broju odajemo poštovanje au-toru ove knjige, subotičkom este-tičaru i filosofu, istakao je doc. dr Aleksandar Stevanović.

Knjiga Dragana Krstića zavređuje pažnju i temom, na ko-joj je knjiga nastala i koja se u njoj sistematski prati i razvija, kojom se subotički profesor bavi dugo i sa ve-likim uspehom.

„U prvom delu ove knjige, on je prikazao puteve i smernice, iza-zove i potrebe svog uspešnog pedagoškog rada, sa posebnim os-vrtom na organizaciju afirmisa-ne i dobro poznate Estetičke tri-bune Dijalog. Ovaj deo knjige pre-dstavlja pomalo razbarušeni dnev-nik jednog zaljubljenika u svoj po-sao, sa važnim uputima onima koji će u budućnosti koračati njegovim stopama”, istaknuto je na beogra-dskoj tribini.

„Recenzije profesora Krstića

napisane od strane istaknutih pred-stavnika naše filozofske, umetničke i pedagoške zajednice, između osta-lih prof. dr Sretena Petrovića, prof. dr Ivana Kolarića, doc. dr Une Po-pović, Pere Zubca, dr Srđana Dam-njanovića, mr Aleksandra Krstića i drugih, same po sebi predstavlja-ju značajno svedočanstvo o jednom moćnom stvaralačkom zamahu, i u krajnjem slučaju, potrebnu rekapi-tulaciju i vrednovanje njegovog po-štovanja dostojnog rada”.

Po okončanju promocije prika-zan je „Kratak film o lepoti“, nastao u produkciji Fondacije za omladin-sku kulturu i stvaralaštvo „Danilo Kiš“ iz Subotice, koji je profesor Kr-stić snimio sa svojim bivšim đaci-ma, a kako saznajermo od profeso-ra Krstića, posle projekcije, Film je nagrađen burnim aplauzom.

Profesori beogradskih gimnazija i drugih srednjih škola razgovarali su sa autorom Knjige o nekim pro-blemima u nastavi filozofije u sred-njim školama, s posebnim osvrtom na ,,Kratak film o lepoti”.

N.H.K.

11. Festival savremenih pozorišta

“Desire” otvara “M.I.R.A.”,a zatvara Urbanov “Kapital”

Knjiga subotičkog profesora filozofije Dragan Krstića ,,Od umetnosti do filozofije“ -promovisana u Beogradu

DNEVNIK JEDNOG ZALJUBLJENIKA U SVOJ POSAO

Subotički književnik Simo Golubović posetio učenike OŠ Miroslav Antić na Paliću

Ekološko književna radionica

Subotički književnik Simo B. Golubović održao je u borav-ku OŠ „Miroslav Antić” na Paliću ekološko književnu radionicu u saradnji sa učiteljicom Dijanom Uherek Stevanović , koja se pored pedagoškog bavi i književnim radom.

Dijana je objavila 12 knjiga, a Simo Golubović 25 i priprema još 3 nove knjige za decu.

- Učenici su imali priliku da otkriju kako se rađaju pesme, kako nastaju knjige te da prošire svoje znanje o drveću kroz sti-hove iz poklonjene knjige “Pored druma šumi šuma” koja nas stihovima uči kako je važno sačuvati prirodu, ali i posedova-ti znanje o različitim vrstama biljaka koje pored toga što su fa-brike kiseonika imaju lekovito svojstvo za dušu i telo - rekla je Dijana.

Učenici su književnicima Dijani i Simi obećali da će napisati pesme, koje će Simo Golubović preuzeti pre ponovnog povratka u Italiju, gde trenutno živi, slika i piše . A. Š.

NOVE enigmatika 19Broj 1408. novembar 2019.

NOVEoglasi20 Broj 1408. novembar 2019.

Последњи поздрав вољеном супругу, оцу, свекру, деди и брату.

МИЛАН БОСИЋ

1952-2019

У тишини вечног мира нека Те прати наша љубав јача од времена и заборава.

Захваљујемо свима који су били уз нас у најтежим тренуцима.

Његови најмилији (PF-152)

Poslednji pozdrav voljenom dedi

ELEK MENJHERT

1941-2019

S ljubavlju i poštovanjem ćemo čuvati uspome-nu na Tebe!

Zahvaljuljemo svima koji su bili uz nas u najte-žim trenucima.

Unuci Tomica i Robert (PF-153)

Poslednji pozdrav voljenom suprugu, ocu, tastu i dedi.

HELI JOSIP1943-2019

Zahvaljujemo svima koji su ga ispratili do več-ne kuće.

Pokoj večni daruj mu Gospodine!Njegovi najmiliji (PF-150)

Navršava se pet tužnih godina od kada nas je za-uvek napustio naš voljeni

VOJISLAV RAFAILOVIĆ1951-2014

Vreme prolazi ali sećanje na Tebe ne, zauvek ćeš ostati u našim srcima!

Ožalošćeni Tvoji najmiliji (PG-70)

13.11.2019. године навршава се две године од кад нас је напустила наша драга

СТЕВАНКА КАЛМАР КРНАЈСКИ ЈОВИЋ

-БЕБА-

Тог дана у 11 сати и 30 минута окупићемо се на месту њеног починка, у знак сећања на њену племенитост.

Чувамо Те у својим срцима.

Ђорђе, Звездан, Јадранка и Медард (P-661)

POSLEDNJI POZDRAV

ĐULA VOJNIĆ31.10.2019. - 15 časova

TI si mi bila kao rođena sestra. Hvala TI na sve-mu. Dok ja živim i TI ćeš živeti u mom srcu.

Ljuba sa porodicom. (P-656)

Dana 8. novembra 2019. godine navršava se 10 godina od tragične smrti voljenog sina, brata, stri-kana i devera

SLOBODAN BOBAN ILOVAC

Ostavio si za sobom bol i tugu, ali i sećanja koja ne blede i ljubav koja ne prestaje. Neka te u tišini večnog mira prati naša ljubav jača od zaborava.

Tvoji mama Ruža, brat Čeda sa porodicom. (P-651)

SLOBODAN ILOVAC2009-2019.

ZAUVEK U SRCU....Tvoj sin MilošTanja (P-655)

Navršava se tužnih godinu dana od smrti našeg voljenog i dobrog supruga, oca, dede i tasta

IVAN ŠTEFKOVIĆ1955-2018.

Praznina koja je ostala njegovim odlaskom biće ispunjena lepim uspomenama koje nam je ostavio da ga nikad ne zaboravimo.

Sveta misa će se održati dana 12. novembra 2019. godine u crkvi Svetog Roka u Keru u 8 časova.

Ožalošćeni: Ana, sin Dalibor, ćerka Ivana, unu-ka Anđela, zet Dražen i ostala mnogobrojna rodbi-na. (P-652)

DANA 8. NOVEMBRA 2019. GO-DINE NAVRŠAVA SE 5 TUŽNIH GO-DINA OD PRERANE SMRTI MOGA SINA JEDINCA

ALEKSANDAR BERENJI1986-2014.

SAOBRAĆAJNI INŽENJER

HVALA TI ZA SVU LJUBAV, RA-DOST, SREĆU I DOBROTU KOJU SI MI NESEBIČNO PRUŽAO.

NEUTEŠNI TATA SILVESTER (P-654)

Radno vreme za prijem čitulja i malih oglasa je pone-deljkom i utorkom od 8 do 16

časova, i sredom od 8 do 13 časova (zaključenje broja),

četvrtkom i petkom od 8 do 14 časova (za naredni broj).

Tel. 553-805. Maksima Gorkog 8.

na spratu

Sećanje na dragog muža koji je prije dve godine izgubio utakmicu sa podmuklim protivnikom. Verovali smo u pobedu, ali Bog je odlučio, utakmicu smo izgubili.

Počivaj u miru Božijem sa našim jedinim sinom i svojim roditeljima.Kata i mama koja vas neizmerno voli. (P-650)

ZOLTAN LEDENSKI

1965-2001.

MARGA LEDENSKI

1925-1997.

MIHALJ LEDENSKI

1914-1989.IMRE LEDENSKI

1942-2017.

NOVE čitulje/pomeni 21Broj 1408. novembar 2019.

Dana 9. novembra 2019. godine navršava se tuž-nih 40 dana od kad nije sa nama

RUŽA PATOČ1936-2019.

Sveta misa će se održati 09. novembra 2019. go-dine u Senćanskoj crkvi u 7 sati i 30 minuta.

Ožalošćena porodica (PG-71)

Dana 2. novembra 2019. godine preminuo je naš voljeni

ŽIVKO KOJIĆ1949-2019

Zahvaljuljemo se svima koji su bili uz nas u naj-težim trenucima.

Ne umiru oni, koje sahranimo, već oni koje zaboravimo.

Ožalošćena porodica (PF-151)

ДРАГО КОМНЕНИЋ23.12.1931-17.11.2018.

Драги наш,Твој одлазак је осиромашио наш живот

и ускратио нам дане радости, смеха, дивних дружења и разговора...

Остала су само сећања и наша љубав, јача од заборава!

Твоји Бранка и Милан (P-659)

Прошло је шест тужних недеља од када нас је напустила наша вољена тетка

ДРАГИЦА РЕШЋАНСКИрођ. СТЕВАНОВ

1932-2019.

Вечно ћеш остати у нашим срцима и мислима.

С љубављу и поносом ћемо чувати успомену на тебе.

Твоја сестричина Весна са супругом Златком. (P-663)

TUŽNO SEĆANJE6.11.2011-6.11.2019.

DUJO RUNJE-dipl. pedagog--dipl. pravnik-

1951-2011.

Živiš u našim sećanjima, mislima i u svim tvojim dobrim delima.

Supruga Ljubica, ćerka Silvija i najmiliji (P-657)

Prošlo je tužnih tri godine kako nas je napustio naš voljeni

LJUBOMIR IGNJATOV1940-2016.

Večno ćeš ostati u našim srcima.Tvoji najmiliji (P-658)

Dana 31. oktobra preminula je voljena mama, ta-šta, baka i prabaka.

ZŐDI MÁRIArođena: Újhelyi

1927-2019

Zahvaljujemo svima koji su je ispratili do večne kuće i bili uz nas u teškim trenucima.

Njeni najmiliji. (PF-149)

MLADEN BOGDANOVIĆ

1961-2019.

Poslednji pozdrav dragom kolegi Mladenu.

Kolektiv ,,V&B “ , d.o.o. (P-670)

Prošlo je 5 tužnih godina od kada nije sa nama naš voljeni otac, suprug i deda

VOJISLAV RAFAILOVIĆ1951-2014.

Vojo moj,Kažu:’’ Vremenom se zaboravi...!’’Nije istina, vremena je mnogo prošlo, a od zabo-

rava ni traga, samo duboka praznina nedostajanja. Boli praznina koja nikada neće biti popunjena...!!!

Tvoja Ljlja (P-653)

JEDNOGODIŠNJI POMEN NAŠEM DRAGOM

BOŠKO JERKOVIĆ1954-2018.

Boro naš,Voljeni brate, striče, ujače i devere.Uvek ćeš biti u našim srcima i mislima.Večan ti pomen.Tvoji najmiliji (P-660)

PRIVATNO POGREBNO PREDUZEĆE

Prodaja kompletne pogrebne opremePrevoz pokojnika na svim relacijama

Ceremonijal sahrane u crkvenim grobljimaPrijem čitulja

Umanjenje računa za iznos posmrtne pomoći PIO.Telefon: (024) 55-44-33 (danonoćno)Subotica, Karađorđev (Halaški) put 2.

www.funero.rs e-mail: funero@funero.rs

Dana, 14 Novembra 2019. navršava se osam go-dina otkako nije sa nama, naš SIN; BRAT, UJAK i STRIC

GORAN FRANJKOVIĆ

1985-2011.Uspomenu na tebe, večno ćemo čuvati.Ti živiš, i živećeš večno u našim srcima.Sveta misa održaće se 14. XI 2019. u katoličkoj

crkvi u Aleksandrovu u 10 časova, a u 11 časova okupićemo se oko njegove večne kuće na Kerskom groblju.

Njegovi najmiliji (P-664)

Mali oglasi koji u sebi sadrže reklamnu poruku (sve vrste usluga) naplaćuju se po

ceni od 250 dinara (do 10 reči), a uokvireni oglas 450 dinara. -

šestomesečna pretplata 10% popusta- godišnja pretplata 20% popusta

RAZNO-,,GORENJE SERVIS ENER-

GIJA”! Servisiramo belu tehni-ku od svih proizvođača, - Ori-ginalni rezervni delovi – Ivana Antunovića 141. Tel.024/ 546-206 ili 063/1546-206 (P-135)

-ROLOMONT roletne AL i PVC, venecijaneri, trakaste za-vese, harmo/garažna vrata, ko-marnici, panelne zavese, tende. - Miloša Obilića 19 Tel. 571-299 ili 063/551-299 (P-136)

-BUŠIMO BUNARE sa ili bez ispiranja do 150m dubine. Tel. 063/8432-465 ili 060/0532-468 (P-137)

-Predlažemo usluge komplet relaksacione i parcijalne masaže. Uporedo radim i lečevnu masažu sa vežbama. Dolazim na kućnu adresu po gradu Subotice i Pali-ća. Tel.: 064/984-4195 (P-141)

KUĆE I PLACEVI-Prodajem kuću sa pomoć-

nim objektima, na placu od 3 motike u Donjem Tavankutu. Tel.:064/838-710 (1-140)

-Menjam odličnu porodičnu kuću- 125m2, dvorište 1300m2, 4 km od centra za nov-odg. Stan od cc 40m2, uži deo grada uz doplatu. Vrednost 43.000 Eur. Tel.: 065/353-0825 (2-140)

-Prodajem kuću ili menjamo za stanove ili investitoru- Tel.: 024/535-337 (3-140)

STANOVI-Menjam jednosobni stan

30m2 kod građevinskog fakul-teta, sređen, cg, sve novo, me-njam za manju kućicu sa malo bašte, može i prodaja. Tel.: 061/714-3588 (4-140)

-Prodajem dvosobni stan 52kv u ul Braće Radića sa cg i svim priključcima. Prize-mlje, pogodno za starije . Tel.: 061/219-6512 (5-140)

-Prodajem trosoban stan 78m2, Prozivka, 2 wc i kupatila, renoviran, cg, alokatori! Može i zamena za manji stan u centru grada uz doplatu. Cena: 54.900 Eur. Tel.: 066/118-334 (6-140)

čitulje/pomeni/oglasi22 Broj 1408. novembar 2019.

NOVE

TUŽNO SEĆANJE

Vreme prolazi, a tuga ne prestaje. Čuvamo ljubav i sećanja na vas. Počivajte u miru!Porodica (P-665)

CECILIJA KOPUNOVIĆ

1927-2012.

TOMA KOPUNOVIĆ

1926-1999.

TALIJA STRAPAK VIG

1979-2007.

Davalac malog oglasa izjavljuje da je mali oglas u sladu sa Pravilnikom o

prijemu malih oglasa i Zakonom o posredovanju u prometu nepokretnosti.

Važe samo kuponi iz tekućeg broja

"

Ime i prezime davaoca oglasa

Potpis davaoca oglasa

Tekst oglasa:

Broj telefona:

NOVEKupon zabesplatan mali oglas do 10 reči

Broj 1408. novembar 2019.

SARKOFAGPogrebno preduzeće za prevoz i prodaju pogrebne opreme u Subotici, Čantaviru,

Staroj Moravici i Tavankutu.DEŽURSTVO OD 0-24h

Korektnim dugogodišnjim radom i iskustvom od 20 godina, svrstani smo i posedujemo “SERTI-FIKAT FIRMA OD POVERENJA” I “BONITETNA OCENA A+”.

Vršimo usluge:-Prevoz pokojnika u zemlji i inostranstvu-Prodaja pogrebne opreme iz sopstvene proizvod-

nje po povoljnim cenama-Smeštaj i prevoz pokojnika u hladnjaču i do grob-

nog mesta-Organizovanje kremacije i priprema potrebne

dokumentacije-Podnošenje zahteva za izdavanje Izvoda Matič-

ne Knjige Umrlih-Podnošenje zahteva za isplatu osiguranja na

osnovu potpisanih polisa osiguranja korinika (DDOR)

RAČUN POGREBNIH USLUGA I OPREME UMANJUJEMO ZA IZNOS

KOJI REFUNDIRA PENZIJSKO INVALIDSKO OSIGURANJE SRBIJE.Telefoni: 024/558-011, 063/528-

905 i 063/117-40-83 Subotica, Izvorska 30

(preko puta ulaza u Bolnicu)

- TRAŽIMO RADNI-KE: hitno potrebni kuva-ri-ce, konobari-ce, pomoć-ne radnice, geronto doma-ćice sa pasošima EU. Tel. њ064/700- 7106 (P-50)

Прошло је шест тужних недеља од када ме је напустила моја вољена мајка

ДРАГИЦА РЕШЋАНСКИрођ. СТЕВАНОВ

1932-2019.Кроз мој живот и сећање, трајаћеш и даље са

мном, јер најбољи никад не умиру, а вољени се никад не заборављају.

Волела сам те док си живела, волећу те док сам жива.

Нека те анђели чувају.Твоја ћерка Невена. (P-662)

Navršava se deset godina od kako je preminula

OTILIJA ŠIMIĆrođ. LUČIĆ1938-2009.

Sve godine koje su prošle i koje će proći neće iz-brisati sećanje na tebe. Zauvek u našem si misli-ma i srcima.

S’ ljubavlju, sin Vladimir i snaja Dragana (P-666)

Poslednji pozdrav voljenoj

SLOBODANKA VUKOVIĆrođ. STANČEVIĆ

26.8.1945-4.11.2019.

Neizreciva praznina i bol ostaće za tobom..Počivaj u miru!Tvoji najmiliji (P-667)

Mali oglasiPoslednji pozdrav voljenom

STIPAN RALETIĆ1958-2019.

Voljeni ćale hvala Ti na svemu!Neka ti je večna slava!

S ljubavlju tvoji: sin Boris, snaja Nina i unuka Lena (PG-72)

Jednogodišnji pomen našoj dragoj supruzi, maj-ci i baki

SLOBODANKA ĐURIĆ

Ako je čovek nemoćan da pobedi smrt, njegova duša je nepobediva u ljubavi.

Dok je nas, bićeš voljena u našim sećanjima!Jednogodišnji pomen daćemo u subotu, 09. No-

vembra 2019. godine u 11 časova i 30 minuta na Pa-lićkom groblju

Uroš, Ljiljana i Luna (P-668)

Poslednji pozdrav voljenom suprugu

STIPAN RALETIĆ1958-2019.

‘’REČ JE SVAKAOTRCANA I ŠTURA’’

Zahvaljujem se svima koji su bili uz nas u teškim trenucima.

Večno tvoja Kaća (PG-73)

Poslednji pozdrav dragoj tetki

SLOBODANKA VUKOVIĆ26.8.1945-4.11.2019.

Otišla si tiho, dostojanstveno.Duša nam je prepuna boli.Hvala ti za bezgraničnu ljubav, dobrotu, pleme-

nitost i nežnost koju si nam pružala. Večno ćeš žive-ti u našim srcima uzvišena i voljena.

Ožalošćeni: Koviljka, Milan i Ljubica sa porodi-com (P-669)

NOVE dečja strana 23Broj 1408. novembar 2019.

ПЛАШЉИВИ ОБЛАЦИ

Кад се скупи банда облакакиши нема краја.Љути облаци ломе свеи никога се не боје.

Неустрашиво се мрште, акишне капи неуморне пљуште.Људи их не воле јер честостварају невоље.

Љутим облацимаувек дође крајјер им Сунцеврати осмех и радост.

Јанко Габрић4.Д, ОШ ‘’Соња Маринковић’’

СТРАШАН ОБЛАК

Био једном један данскроз сунчан, а весео савдок није велики облакдолетео сам.

Облак планира да уништи то,па сивило и тмурнило пошаљеда започну посао.

Из облака потекошекрупне капи кише.Са неба на земљу страхота се срушии децу кући послаше.

Николина Скочић4.Д, ОШ ‘’Соња Маринковић’’

ОБЛАК БЕЗ ГРАНИЦА

Био је сунчансептембарски данДеца су се игралабило је вриске и дреке.

Онда одједном дођоше облаци.Небо се натмурии све се утиша.

Облаци се наљутишенебо поче да грми и севаокупаше цео гради одоше у неки други крај.

Анђела Вујовић4.Д, ОШ ‘’Соња Маринковић’’

Kreativni poletarci

Predrag Savičić, L. R. „Emart”

Nikolina Skočić, 4 D, OŠ Sonja Marinković

Jovan Đokić, L. R. „Emart”

Petra Rafai, 9 godina

NOVEreklame24 Broj 1408. novembar 2019.

Bolno dirljiva priča o odrastanju i tajnama koje ljubomorno čuvamo, oda lepoti i moći prirode. Veličanstven roman o nejasnim i prevrtljivim granicama između istine i laži, dobra i zla. Više od 50 nedelja na bestseler li-sti Njujork tajmsa, od toga 24 nedelje na pr-vom mestu, knjiga broj jedan na Amazonovoj top-listi. Preko milion prodatih primeraka!

Bosonoga devojčica neukrotivog duha, Kaja Klark živi potpuno sama u kolibi u močvari, nedaleko od mirnog gra-dića na obali Severne Ka-roline. Dok krstari svojim

čamcem kroz lagume i šaš, osluškuje drveće i životinje, i iako usamljena, dovoljna je sama sebi. Močvara i njena stvorenja za Kaju nisu nikakva nepoznanica: hrane je i štite, podu-čavaju je svemu što treba da zna i prave joj društvo u igri. Kada izraste u devojku, njena divlja, neuhvatljiva lepota privući će pažnju dvojice mladića, a pred njom će se naći izazov novog, uzbudljivog sveta ljubavi.

Mi i Vulkan izdavaštvo nagrađujemo verne čitaoce

Svake nedelje predstavićemo po jednu aktuelnu knjigu Vulkan izdavaštva i nakon izvlačenja nagradićemo po dva sretna dobitnika

knjigom na poklon. Popunjen kupon sa fiskalnim računom prosledite Redakciji do srede u 13 časova.

Ime i prezime: ____________________________Adresa:____________________________Kontakt telefon:______________

Izvučeni prošlonedeljni

dobitnici knjige „Iscelite svoje srce”

Siniša Vacić, Subotica

Zlata Stipančević, Subotica

Delija Ovens

TAMO GDE RAKOVI PEVAJU

NOVE reklame 25Broj 1408. novembar 2019.

NOVE

Fudbaleri Bačke 1901 stigli su do još jedne pobede u Subotici, ali tek nakon preokreta 3:1 (0:1) u du-elu protiv Dinama 1945 iz Pančeva. Nisu imali, mora se priznati ni do-voljno sreće u prvom delu utakmi-ce, primili su gol posle greške, a po-tom su propustili niz prilika protiv angažovane ekipe iz Pančeva, izme-đu ostalog golman gostiju je odbra-nio i penal. Ipak, drugo poluvreme donosi preokret, te bodove za nasta-vak borbe za sam vrh tabele.

Gosti iz Pančeva došli su rano do prednosti, već u 9. minutu. Bili su nešto agilniji, a pritisak na zadnju liniju donosi im benefite, pa Šar-čević sa distance prebacuje istrča-log Studena za prednost od 1:0. Bačka je potom delovala ozbiljnije, bilo je dobrih prilika, ali ne i golova. Posle dve polu-prilike, dobru šan-su domaći su imali u 28. minutu, Manojlović ubacuje do Nosko-vića, ovaj upošljava Vujoševića, ali se isprečio Stojanov. Potom je

Rajkovača, u 34. minutu, izdržao duel sa Nedučinom, ali nije uspeo da nadmudri Andžića na golu Pan-čevaca. Potom, posle novog ubaci-vanja Manojlovića, Milić nije us-peo da zahvati loptu kako je hteo, pa rival nije kapitulirao. Najbolju prili-ku Bačka je imala u 42. minutu, Ne-dučić je oborio Manojlovića u ka-znenom prostoru, Marko Anđić preuzeo je, kao kapiten, odgovor-nost, ali golman Dinama izlazi kao pobednik.

U 59. minutu nova lepa prilika za crveno-bele, propušta je Nosković. Konačno, u 67. minutu Manojlo-vić ubacuje sa desne strane, a An-đić sa dvadesetak metara šalje pro-jektil za poravnanje. Nakon prvog gola sve je bilo lakše. Lučić je ura-dio odličan posao u 71. minutu, a sve je krunisao i golom za preokret. Tri-jumf domaćih potvrdio je Đurović,

a posle preokreta Bačke i prednosti domaćih od 3:1, gosti nisu umeli da pronađu kombinaciju za bar bod u Subotici.

Bačka 1901: Studen, Bjedov, Anđić, Vujošević, Kaluđerović (Mezei), Manojlović, Masalu-šić (Đurović), Nosković, Glišo-vić, Milić, Rajkovača (Lučić).

U narednom kolu Bačka 1901 go-stuje Bečeju 1918.

Pobedom protiv Dinama 1945 fudbaleri Bačke 1901 ostali su u trci za prvo mesto na kojem je, sa tri boda viška, još jedna ekipa iz Pančeva – Železničar. Meč protiv Dinama nije bio lak, imali su cr-veno-beli zaostatak, mučili su se da pogode gol rivala u prvom po-luvremenu, ali su ipak stigli do preokreta.

– Utisci posle niza dobrih re-zultata su odlični. Sakupili smo dosta bodova, ali i samopouzda-nja. Moglo se to videti i protiv Di-nama kada smo, i pored loše igre u prvom poluvremenu i gola za-ostatka, promašili penal i dva zi-cera, stigli do bodova. Uspeli smo da u drugom poluvremenu digne-mo nivo igre i dođemo do preo-kreta – ističe Davor Rajkovača, jeda od iskusnijih u redovima Bač-ke, pa nastavlja:

– Svi dobri rezultati stižu sa treninga i uz dobru atmos-feru u Bačkoj. Neće biti lako održati ovaj nivo do kraja je-seni. Imamo tri teške utakmi-ce, muče nas malo umor i žuti kartoni, ali ne odustajemo od pobede u svakom meču.

U jesenjoj borbi protiv Pančevaca jedna od presud-nih utakmica, kako kaže Raj-kovača, može biti već sledeća.

– Rival Bečej je kvalite-tan, dobar je kod kuće, ali mi idemo na gostovanje sa na-merom da pobedimo. Jeste, Železničar ima trenutno tri poe-na prednosti, ali se ne osvrćemo mnogo na njh. Gledamo u „naše dvorište” i kako ćemo da unapre-dimo našu igru.

Ono što je, i pored umora i kar-tona, dobro jeste povratak svih igrača u stroj, uz dobar spoj mla-dosti i iskustva.

– Povratkom mladog Bijelovića

smo sada kompletni. Imamo ne-koliko zaista dobrih kvalitetnih mladih igrača koji nisu slučajno u Bačkoj. Svi mi, zajedno, imamo pritisak što boljih rezultata. Nje-ga smo stavili sami sebi dobrim igrama i pobedama. Jednostav-no, uz dosadašnji učinak smo i po-digli lestvicu uspeha, kao i ciljeve – dodaje Rajkovača.

sport26 Broj 1408. novembar 2019.

Sportske strane priprema i uređuje Nikola Stantić

Petnasto kolo Super lige Srbi-je donelo je fudbalerima Spartak Ždrepčeve krvi vredne bodove. Na gostovanju u Kruševcu Golubovi su sa 1:0 (1:0) savladali Napredak, ekipu koju sa klupe vodi prošle se-zone trener Spartaka Predrag Rogan. Subotičani su u Kruševcu imali dva junaka, Stefana Šor-maza koji je postigao gol, te mla-dog golmana Mišu Dubljanića koji je dobio šansu nakon isključe-nja Dokića, a odbranio je i penal.

Fudbalerima Napretka pripale su uvodne šanse, a potom je stigao i odgovor Spartaka. No, mreže se nisu tresle sve do 28. minuta kada je pogodio pomenuti Šormaz. Bila je to dobra akcija koju je po-veo Nikola Srećković, u posled-nje vreme u odličnoj formi, nasta-vio je Lazar Tufegdžić, a Šor-maz prvim golom u sezoni dono-si prednost Spartaku. Do kraja po-luvremena Spartak je odoleo svim napadima rivala, te sa značajnim kapitalom otišao na pauzu.

Napredak kreće još agilnije u drugom poluvremenu, a obećava-juću akciju domaći su imali u 58. minutu. Gavrić je bio u napadu,

oborio ga je u kazne-nom prostoru golman Dokić, usledio je cr-veni karton golmanu Subotičana i penal za domaće. Na gol liniju je stao Dubljanić, bio je to njegov debi u Su-per ligi, a loptu je na „kreč” namestio Iva-nović. U duelu kapi-tena Kruševljana i de-bitantna Subotičana pobedio je mlađi.

Odolela je odbra-na Golubova tada, ali i do kraja meča, pa je Spartak stigao do dru-ge ovosezonske pobe-de van Subotice, ali i do skoka na željeno osmo mesto tabele Su-per lige Srbije.

Napredak: Miloše-vić, Obradović, Milovanović, Ožegović (Markoski), Eskić (Kojić), Ivanović, Gavrić, Bje-loš (Vukadinović), Zec, Ak-sentijević, Ćuković.

Spartak: Dokić, Miluti-nović, Otašević, Tekijaški,

Milošević, Marčić, Vidako-vić, Obradović, Tufegdžić, Srećković (Urošević), Šormaz (Dubljanić).

Spartaku sledi novo gostova-nje, duel u Beogradu, protiv eki-pe Rada.

Super liga Srbije u za fudbalere

Bodovi iz Kruševca

Srpska fudbalska liga, grupa „Vojvodina”

Preokret u Subotici

Pobedom protiv Dinama Bačka 1901 ostala u trci za prvo mesto

Postavili više ciljeve

Mišo Dubljanić

Gol vredan tri boda u Kruševcu postigao je Šormaz

Timski trijumf GolubovaPobedom u Kruševcu fudbaleri Spartak Ždrepčeve krvi su popravili

svoj bodovni saldo, pogotovo što se učinka na gostovanjima tiče. U zani-mljivoj, pa i dramatičnoj utakmici, gol vredan tri boda postigao je mladi napadač Subotičana Stefan Šormaz.

– Znali smo da nas čeka teško gostovanje u Kruševcu protiv Napret-ka koji zaista dobro igra i ima iskusne igrače u svojim redovima da u svakom trenutku mogu da reše meč, ali je nama pobeda bila prioritet. Držali smo se dogovora iz svlačionice i našeg sistema igre. Korektno smo odgovorili njihovim napadima, iskoristili ukazanu šansu i postigli gol za pobedu i nova tri boda – istakao je Šormaz u izjavi za medije

Golubovi su do sada znali da odigraju ofanzivno, sa mnogo šansi, ali bi im neefikasnsot po pravilu pravila probleme. Sada su došli do cilja drugačijim putem, možda lepote nije bilo, ali je skor na kraju dobar.

– Sticajem okolnosti meč je otišao u neplaniranom smeru. Golman Dokić je dobio crveni karton i mi smo morali da se povučemo. Pokuša-li smo da sačuvamo prednost, igra sigurno nije bila lepa, nije bila za pohvalu, ali je rezultat na kraju važan. Na nekim prethodnim utakmi-cama smo mnogo bolje igrali, na kraju ostali „kratkih” rukava. Brzo se zaboravi igra, a bodovi se pišu.

Pogodak je doneo i Šormazu olakšanje, jer je njegov golgeterski post u utakmicama za bodove trajao od prošlosezonskog plej-auta i utakmi-ce protiv Voždovca.

– Posle duže pauze konačno sam se upisao u listu strelaca, tačnije ovo je moj prvi gol u novoj sezoni. Ispostavilo se na ovom meču odluču-jući, ali bih istakao da je ovo bila timska pobeda. Posle našeg vođsva, Kruševljani su imali dobre prilike, a nakon isključenja Dokića i najbo-lju da sa bele tačke izjednače. Međutim, naš rezervni golman Miša Du-bljanić izrastao u junaka utakmice. Odbranio je penal i još u nekoliko navrata bio na visini zadatka. Iako mu je ovo bio debi, odlično se sna-šao. Uspeli smo da izdržimo pritisak, sašuvamo stečenu prednost i na kraju se zasluženo radujemo – zaključio je Stefan Šormaz.

Stefan Šormaz (desno)

Miloš Manojlović (sa loptom)

Davor Rajkovača (u napadu)

NOVE 27Broj 1408. novembar 2019. sport

Proleter (RS) – Preporod 3:3Proleter: Mirković, Bajčić, Gotovac, Balević, Eri

(1), Zdimirović, (Anđelović), Gadžić, Maćiženski (2), Popržen, Jandrić, Nešković.

Preporod: Ivšić, Maljković, (Terzija), Taši, P. Gr-bić, Vuković, Papdi, Miković, (Grabež) (1), N. Ždrnja (1), Kopanja (1), Damjanović, Srednik, (Prole).

Đurđin – Njegoš 1:2

Đurđin: Sarić, Horvatski, A. Bilbija, Majlat, N. Šomođi (1), Polovina, Matković, (Abadžić), U. Balać, Skenderović, (Peić T), N. Stantić, I.Bilbija, (Jeknić).

Njegoš: Marović, Nikić, Vujošević, Popović, Sa-vović, Radovanović, Major, Kočiš (2), Mrvaljević, N. Kosović, Manojlović, (Milunović).

Srbobran – Obilić (NK) 6:1

Srbobran: Babin, Berić (1), Kenji, (Ilić), Arđeljan (2), Hađinac (2), Pejović, Jovanović (1), Grujić, Ra-dojković, (Ogrizović), N. Tešanović, Petrović.

Obilić: Čanadi, R. Dabevski, Borenović, Barjak-tarović, Stojkov, Spahić (1), Đukić, Sarapa, Ćuk, Ter-zin, Mijić.

Obilić (Z) – Proleter (Nj) 2:0

Obilić: Vučetić, Sivčević, Vujković, (Knežević), Dabić, Bukvić, Stojanović, Tošić (1), Marčetić, Kobi-larov, Kalajdžija, Topali.

Proleter: S. Matković, Medaković, Zagorac, D. Bukvić, Stojilović (1ag), G. Grbić, Curnović, Demo-njić, Pataki, (Anđal), Jerković, Maravić, (Lukić).

Senta – Sutjeska 1:0Senta: Tomašev, Dimić, (Vuletić), Pavlov, Baj-

tai, Đeri, Đuza, Dražić, (Đere), Zeković, Matić, Korać, (Agošton), Lovre (1).

Sutjeska: Gašović, Andesilić, (Vejnović), Z. Bajić, Drinčić, Kostić, Jakić, Lopušina, Berklović, M. Bajić, (Vrekić), Peković, Pejić, (Golubović).

Radnički 1905 – Jadran 2:1

Radnički 1905: Rakić, Stanar, (Ćeklić), Korpo-naić, Ivanišević, Vojnić, Mi. Marinković, Matić, Lazić, Maravić, (Mitić), Kekezović, Rajić (2), (Jovanović).

Jadran: Milanović, Brezovac, Radulović, Ni. Mu-drinski, (Aleksijević), Ne. Mudrinski, L. Stojanović, Stanišić, Žmukić (1), M. Stojanović, Jovanović, (Mat-ković), D. Malecki, (Zeljić).

Sloga – Napredak 3:2

Sloga: Višnjić, Martinović, Šćepanović, Gan, (Če-hak), Živanović, N. Bauk (2), Bobojčev, (Đurđević), Cvijan (1), Budovalčev, Tanackov, Raičević.

Napredak: Bagaš, Aleksijević, Miladinov (1), (Husanović), Agić, Svilar, Jojkić, Radovanović, (Do-roslovački), Savkov (1), Stančić, Stjepanović, Neda.

Panonija IM Topola – Iskra 2:1

Panonija IMT: Savić, Kočić, N. Begović, (Deak) (1), Tokodi, Medić, Vojnović, Marčetić, (Jovanović), Pešut, Tutić, Kandić, Banović (1).

Iskra: Kalinić, Pješivac, Petrović, Dakić, (Mih-njak), Đaković, Delić, Stalević (1), Malacko, Đukić, Šanta, Serdar.

Solid – Lokomotiva 3:14

Solid: Kečenović, Damjano-vić, Malagurski, Vukasović, Tu-tić, Suplić 2, Žoldoš, Janjatović, Žarković 1.

Lokomotiva: Popović, Bo-rović (Stipančević) 1, Medako-vić, Gulišija, Marunić, Nosković, Građin (Tomanić) 1, Stojanović 1, Vuković 2, Grabovac 2, Đuka-nović 7.

Čantavir – Elektrovojvodina 0:1Čantavir: Pešti, Kozma, Bo-

žić Mark, Sabo A., Sabo F., Kele-men, Feldi (Op), Vituška A. (Ke-čenović), Sedlar (Dukai), Engi, Božić Martin.

Elektrovojvodina: Zarić, Lazić, Kurušić, Orlovac, Škoro, Babičković 1 (Subašić), Kujun-džić, Tanacković (Purković), Ple-tikosić (Matić), Uzelac, Benčik Rezmanj.

Žednik – Bikovo 2:2

Žednik: Jakovčević, Biro, Bašić, Skenderović, Vuković, Majlat, Lakić (Sadojević), Tar-čanji (Šimon), Rankov 1, Tešić 1,

Kokić.Bikovo: Pančić T., Miković,

Rožnai (Stanik), Oračić, Bašić Palković, Zubelić A. (Zubelić B.), Pančić D., Zadro, Karajčić (Vla-hović), Andrašić 1, Štrbac 1.

OFK Mala Bosna 2015 – Palić 3:4

OFK Mala Bosna 2015: Francišković (Takač), Vojnić Tu-nić 1, Šarčević Dan., Šarčević Dr., Bratanović (Serenče I.), Crven-ković, Sarić N., Selak, Jurić (Se-renče J.), Hubert 2, Fekete.

Palić: Beler, Ludaić (Misi-ni), Zvekanov (Popović), Haško, Marjanović, Krkajlić S., Krkajlić D. 1, Antunović 1, Trivunović 1 (Seic), Dobrotić 1, Ćulafić.

Udarnik Višnjevac – Vinogradar 1:1

Udarnik Višnjevac: Seku-lić, Knežević R., Gavrilov (Pri-jić), Rađenović, Đorđević (Tor-bica), Ždrnja, Bačić, Radonjić (Tot), Stanišić, Kuktin, Kozoš.

Vinogradar: Malbašić, Alad-žić (Vorgić), Perušić, Vujatović, Varga, Kiš (Petković), Marki, Vu-jačić, Nagel, Šušnjar, Milić N..

Područna fudbalska liga, 12. kolo Gradska fudbalska liga, 11. kolo

U derbi meču devetog kola Super lige Srbije u fud-balu za žene Spartak je sa-vladao Crvenu zvezdu sa 1:0 (1:0), a gol vre-dan tri boda postigla je Ti-jana Matić u finišu prvog dela igre. Ipak, m i n i m a l n o m pobedom do-maće ne mogu biti zadovolj-ne, jer su u fi-nišu meča više strepele za po-bedu nego što su se nadale ubedljivijem trijumfu.

Spartak je prvu veliku šansu imao već u prvom minutu, pravovremeni pas u pe-terac gošći uputila je Matićeva, a Porte-rova promašuje nemoguće, odnosno, nije ni zahvatila loptu. Na novu priliku čeka-lo se još sedam minuta, dobro je šutira-la Tijana Filipović, još bolje je reagova-la Sara Cetinja. Dvadeseti minut dono-si sličan skor, brani Cetinja pokušaj Ma-tićeve, a u 31. minutu Lukasova šalje loptu preko gola. Konačno, u 39. minutu Spartak stiže do prednosti. Dobar deo po-sla uradila je Kayla Adamek, prošla je po desnoj strani, uputila loptu prema Ali-ni Baka, ona nije poentirala, ali lopta sti-že do Matićeve koja donosi radost doma-ćoj ekipi.

Spartak je i u većem delu drugog

poluvremena imao posed lopte, više prili-ka, ali i više grešaka u završnici akcija, pa nije bilo gola koji bi verovatno rešio mno-ge dileme. Ovako, Golubice su održale ri-vala u životu, a u poslednjih dvadesetak minuta crveno-beli tim je bio bolji na te-renu. Donelo je to više prilika za Crvenu zvezdu, sada je Milica Kostić bila na te-stu, ali je sve izazove uspela da reši, te da sačuva vrednu pobedu Golubica.

Spartak: Kostić, Baka, Vajda, Slo-vić, Lukas, Adamek (77. Tanasković), Fiedler, Filipović, Porter, Pavlović, Matić.

Crvena zvezda: Cetinja, Trišić, Mo-golola, Miladinović, Krstić, Tenkov, Stojanović, Aranđelović (Savano-vić), Burkert, Malešević, Milović.

Spartak u narednom kolu, 16. novem-bra, gostuje ekipi Zemuna.

Posle nekoliko utakmica u kojima su poraženi na doma-ćem terenu, fudbaleri Tavan-kuta su obradovali publiku – sa 3:2 (2:1) savladali su Bajšu, pa sada drže četvrtu poziciju Voj-vođanske lige, grupa „Sever”.

Poslednji poraz, protiv Bač-ke iz Pačira, koštao je trenera Željka Zinaju mesta na klu-pi Tavankućana, pa je povere-nje dobio novi-stari trener Pe-tar Babijanović koji je imao zadatak da prekine niz od četiri poraza pred domaćim navijači-ma. Posao mu je otežao Tresi-glavić koji je u osmom minutu iskoristio grešku odbrane Tavankuta, pa je Bajša povela sa 1:0. Tavankut je, ipak, uspeo da uđe u dobar ritam, pre svih Dario Vojnić koji golovi-ma u 29. i 35. minutu donosi potpuni preokret.

Domaći su pobedu potvrdili u 57. minutu kada je lepu akciju golom krunisao Bojan Ku-jundžić. Bio je to i signal da se Tavankućani više okrenu defanzivi, da šanse čekaju iz kontri. Šansu su i stigle, domaći su propustili dve spo-tostotne prilike. Za to je stigla i kazna, srećom samo jedna, Marjanović u 75. minutu smanju-je na 2:3, golom iz slobodnog udarca.

Tavankut: Gabrić, I. Skenderović, Kuk-tin, Gnjatović, Oblaković, Poljaković, Ši-mić, Vizin (81. Pejić Tukuljac), Kujun-džić (89. Paunović), Spremo (67. Godar), Vojnić.

Bajša: Damjanović, Manojlović, Der (81. Mihalic), Tresiglavić, Boroš, Laćak, Bogavac, Marjanović, Rahić (88. Pinter), Majkić, Vujačić (53. Kočiš).

U sledećem kolu Tavankut, koji još nije pri-mio gol na gostujućem terenu, igra meč u Bač-koj Palanci, protiv ekipe Krila Krajine.

Super liga Srbije u fudbalu za žene

Tijana Matić za radost u Subotici

Vojvođanska fudbalska liga, grupa „Sever”

Konačno – pobeda u Tavankutu

Duel Kayle Adamek i Stojanovićeve posle koga je usledio pas za pobedonosni gol

Dario Vojnić (levo)

Liga Srbije za mlađe kategorije

Bez bodovaU Ligi Srbije za mlađe kategorije obe se-

lekcije Spartak Ždrepčeve krvi ostale su bez bodova na gostovanju Brodarcu u Novom Beogradu.

Omladinci Brodarca slavili su sa 1:0, a gol za minimalnu pobedu postigao je Karaklajić.

FK Spartak ŽK: Stajković, Stojanović, Vido-vić, Jančić, Jović, Đurasović (od 74. min Lazić), Molnar, Popović (od 78. min Stanisavljević), Kilibarda, Žiža, Božović.

Kod kadeta je bilo više golova, ali opet po-beda Brodarca – 2:1. Golove za domaće postigli su Grijaković i Zečević, a za Golubove Hrstić.

FK Spartak ŽK: Dulić, Rad, Miodragović, Vrbljanac, Đekić, Terzić, Žurkić, Arsović, Hr-stić, Dimković, Hasičić.

NOVEsport28 Broj 1408. novembar 2019.

Iza odbojkaša Spartaka je još je-dan dramatičan duel, srećom, još jednom rešen u korist odlične eki-pe iz Subotice. U petom kolu Su-per lige Srbije Spartak je stigao do četvrte pobede ove sezone, sa 3:2 (15:25, 25:21, 25:17, 22:25, 15:13) Golubovi su na gostovanju savla-dali Crvenu zvezdu u Beogradu.

Prvi set pripao je domaćoj eki-pi koja je bolje počela utakmicu. Lako vođstvo od 4:0 i 10:15 donelo je Zvezdi mirnu završnicu bez dile-ma oko osvajača prvog seta.

Kao i u brojnim mečevima Spartaka proteklih sezona, po-sle izgubljenog prvog, Golubovi bi „palili motore”. Sredinom seta sti-gli su do tri poena prednosti, a to su u finišu pojačali na četiri, poveli su s a19:15 i do kraja seta su imali dovoljno umešnosti da to pretvore u poravnanje.

Na talasu dobre igre u drugom, Subotičani su bili ubedljivi i utre-ćem setu. Poveli su brzo za pet po-ena razlike, tu prednost su kasnije držali. Zvezda je uspela da smanji na 15:18, ali Spartak odgovara se-rijom od 7:2 i stiže do preokreta.

Činilo se da Golubovi mogu do tri boda u Beogradu. Poveli su sa 9:3, vodili su i sa 14:12, ali bodova

se nisu odricali ni crveno-beli koji okreću na 19:18. Imali su tada do-maći i sreće na servisu, a uz dva asa otvaraju put ka taj-brejku.

Peti set doneo je ponovo pra-vu malu dramu. Spartak je poveo, Zvezda preokrenula, ali Spartak prvi stiže do dve meč lopte. Prvu Golubovi ne koriste, ali je dru-ga pretvorena u bodove sa kojima Subotičani ostaju među ekipama iz vrha tabele Super lige.

Crvena zvezda: Meljanac 3 (1 bl, 1 as), Jevtić (libero), Pet-ković 1, Nikolić, Tadić 17 (5

bl, 2 as9, Trifunović (libero), Nikolić 5 (3 bl), Popović, Fet, Nejić 22 (3 bl, 7 as), Jovano-vić, Dodić 14, Pavlović 8 (2 bl), Andonović.

Spartak: Milović (libero), Arsenoski 3, Jungić 18 (1 bl, 1 as), Veselinović 12 (1 bl, 1 as), Peić (libero), Seizović, Simić, Nestorović 1 (1 bl), Tonić, Du-lić, Radosavljević 16, Tumbas 11 (1 bl), Nedeljković 8 (3 bl).

U narednom kolu Spartak gostuje u Staroj Pazovi, ekipi Jedinstva.

Po već dobroj tradiciji, predstojeći novembarski vikend na hipodromu „Kinčem park” u Budimpešti biće u znaku susreta takmičara iz Mađarske i Srbije, kroz devet kasačkih trka koje nose nazive po mestima u Srbiji gde se održavaju kasačke nadmetanja.

Prva trka dana posvećena je gra-du Somboru i namenjena je učesni-cima starosti od dve godine. Najviše šansi za trijumf ima mlađi brat kobile Syria A.T. pod imenom Bing Cor-sby A.T. Plasmane mogu da očeku-ju grla Haralampi de Sajan, odgoj kompanije Animal Trade iz Zmajeva, i Branislav Mukić iz Subotice sa grlom Blondina.

Sledeće nadmetanje nosi naziv naše kasačke asocijacije UKSS-Beo-grad dij. Prijavljeno je dvanaest uče-snika, a naši predstavnici zauzeće se-dam startnih mesta. Zanimljivu gru-pu učesnika čine Cash Royal i De-jan Katanić, Elliot i Petar Du-lić, Cassidy Byd i Andor Anđal, Arsene Lupin i Zoran Petrović, Equilan i Aleksandar Dimitrije-vić, Equador le Blanc i Miodrag Pantić i na kraju Cann Legacy V i Veljko Mažić.

Treća trka dana posvećena je Dolo-vu. U trci će biti deset učesnika a jedi-ni naš predstavnik biće Milan Tasić sa prinovom pod imenom Alonso. Jedina trka u kojoj nema naših pred-stavnika biće posvećena mestu Sivac.

Trka namenjena vozačima ama-terima biće posvećena mestu Srbo-bran. Učešće u trci uzeće grlo Bea-triz Galindo A.T., odgoj kompanije Animal Trade iz Zmajeva, koja beleži

solidne rezultate u Mađarskoj već če-tiri sezone.

Još jedna trka koja obiluje uče-snicima iz Srbije posvećena je nase-lju Čantavir kraj Subotice. Trka ima jedanaest učesnika, a naši takmiča-ri nastupiće sa osam grla. Snage će odmeriti Eugenie du Citrus i Pe-tar Šarčević, Zolta i Veljko Ma-žić, Violeta i Goran Zolnaji, Vic-toria TIM i Antun Horvatski, Ul-timate Force i Tibor Varga, Imo-la i Branko Skenderović, Dolar F i Aleksandar Dimitrijević i na kraju grlo Up All Night u vlasništvu kompanije „Libero” iz Pančeva.

Druga trka od značaja nosiće na-ziv Ada. Posebno mesto im opravda-no pripada jer je Konjički klub „Ha-las Jožef” iz Ade je u nekoliko navra-ta bio domaćin susreta Srbije i Ma-đarske. Za nadmetanje je prijavlje-no osam učesnika a naši predstavni-ci biće Nadir Three i Dejan Kata-nić, Iago d’Amore i novi vozač Mi-odrag Pantić, Unika Vik i An-dor Anđal i grlo Timoko R.L. ,od-goj nekada čuvene štale „Sport line” iz Beograda.

Trka dana posvećena je Subotici. Očekuje se nastup ssedam vrhunskih učesnika, a radost Srbiji mogu doneti grla Uran Lady sa vozačem Maži-ćem, zatim Grumetti sa Dejanom Katanićem i Sanger MS sa Zol-najiem na sulkama.

Poslednja trka dana dodeljena je naselju Despotovo. Prijavljeno je je-danaest grla a naši predstavnici biće Bavor Bedić i Ultimate Ugri kao i Tiara Boss, odgoj štale „Hico”.

I novembar na hipo-dromu „Kinčem park” u Mađarskoj protiče u zna-ku konjara iz subotičkog regiona, a još jednom su se istakli Veljko Mažić i Goran Zolnaiji.

Grlo u vlasništvu štale „Hico”, Adriana Asti sla-vilo je sa Mažićem u trci dana pod nazivom „Oszi Kiserleti Verseny”. Nad-metanje je imalo sedam učesnika raspoređenih na tri distance shodno godi-nama starosti učesnika. Trogoda Adriana Asti nastupila je sa osnovne distance od 1.960 m i po-stigla vremenski rezultat 1:19,1. Vredno pomena je da su štala „Hico” i Veljko Mažić slavili već tri puta u ovoj prestiž-noj trci. Adriana Asti je ove se-zone u osam startovala zabeleži-la pet pobeda, jedan plasman na drugo mesto i dva plasmana na treće mesto.

Treću pobedu ove sezone, a prvu sa vozačem Zolnaji-em, upisalo je grlo Zsofia RG u trećoj trci dana. Trijumf su

zabeležili vodeći veći deo trke, a samo na kratko su lidersku pozi-ciju prepustili grlu Zafira. Zabe-leženi vremenski rezultat na dis-tanci od 1.900 m iznosi 1:22,5. Ove sezone grlo je pored tri po-bede zabeležilo i 7 sedam pla-smana u trinaest startova.

Grlo slovenačkog odgo-ja Ritter HV beleži prvu sezo-nu nadmetanja na Kincsem

Parku. U petom nastupu dolazi do drugog plasmana na četvrto mesto sa novim vozačem, Mio-dragom Pantićem iz Beogra-da. U neizvesnoj završnici ostva-rili su vremenski rezultat 1:19,9 na distanci od 1.800 m odnosno bili su slabiji za jednu stotinku od tri prvoplasirana grla koja imaju identičan vremenski re-zultat 1:19,8.

Super liga Srbije za odbojkaše

Bolji od Crvene zvezde

Kasački vikend u Mađarskoj u znaku susreta sa Srbijom

Nastavak tradicijeOpet dobar nastup subotičkih konjara u Mađarskoj

Trka dana Mažiću

Super liga Srbije za odbojkašice

Bodovi u ObrenovacPublika u Hali sporto-

va, ali ni gledaoci koji su pratili meč zahvaljujući direktnom prenosu, nisu mogli da vide ni trunku neizvesnosti. Odbojkaši-ce Tenta su lako stigle do pobede u Subotici od 3:0 (25:14, 25:11, 25:18), pro-tiv Spartaka koji je na te-ren davno izveo mlađu postavu, sa na primer dve igračice (Baić i Koroli-ja) rođene 2005. godine. Teška povreda odvojila je na duže vreme od terena Jelenu Trnić, a u meču protiv rivala iz Obrenov-ca Golubice su igrale i bez Barbare Batinić.

Lepa paralela Laziće-ve za 4:1 najavila je ra-dost gošći na severu Bač-ke. Usledili su dobri blokovi ekipe iz Obrenovca, sledi i as Mijatovićeve za sigurnu prednost od 13:5. Nastavak seta nije doneo promenu ritma, gošće su bile sigurne, a poenom Gočanin okončavaju lako prvi set.

Spartak je početkom drugog seta igrao nešto bolje, vodile su domaće sa 6:5, a tada sledi serija gošći od 8:1 čime je praktično oklonjena svaka neizvesnost. Ni tajm-auti nisu pomagali domaćoj ekipi, Obrenovčanke su povećavale prednost, a Lazićeva blokom okončava set.

Početak trećeg seta doneo je ponovo nešto zanimljiviju igru, ali i bor-beniji nastup Spartaka. Ipak, ni to im nije pomoglo da spreče rivala da na obaveznom odmoru povede sa pet poena razlike. Živost u igru do-maćeg tima unela je i Milica Živanović koja je preuzela odgovornost na poziciji korektora, a Spartak smanjuje na 11:13. Želja Golubica bila je evidentna, ali je za bolji rezultat trebalo, ipak, nešto više.

Spartak: Vučković (libero), Korolija 2 (1 as), Marić 3 (1 bl), Ruoya 8 (2 bl), Džaković 2 (1 as), Jurić, Stojanović, Sarić 4 (1 bl), Baić 2, Živanović 7.

Tent: Đurović 3 (3 bl), Sušić, Jakšić 6 (3 bl, 1 as), Tadić (libero), Cvetković 1, Kurtagić 6 (3 bl, 1 as), Andrić 2 (1 bl), Mijatović 9 (3 as), Lazić 18 (1 bl, 1 as), Ćeranović, Pakić, Gočanin 11 (3 bl, 1 as).

Danas, u petak, 8. novembra, od 19 sati, odbojkašice Spartaka dočeku-ju sastav Uba. Posle pet uvodnih kola Spartak ima skor 1/4, a Ub 3/2.

Ana Sarić (u napadu)

Grlo Zsofia RG i vozač Goran Zolnaji

NOVE sport 29Broj 1408. novembar 2019.

Prve bodove u novoj sezoni iz Subotice nosi Partizan posle po-bede od 25:21 (11:9). Gosti su zasluženo stigli do pobede, to-kom celog meča su imali pred-nost, dok se Spartak mučio da dođe do ritma i da napravi preo-kret. Imali su gosti odličnog Tr-navca na golu, a sa druge stra-ne Radovanovića u napadu koji je po pravilu prekidao svaki obećavajući nalet Subotičana.

Već se na početku utkami-ce moglo naslutiti da utakmi-ca u Subotici neće obilovati go-lovima. Spori napadi, i retki go-lovi obeležili su uvodne minu-ta, a na žalost domaće publike i veći broj grešak Spartaka. Svaku

su gosti revnosno koristili, pa su preko Radulovića i Živkovića ekspresno poveli sa 5:1 u dese-tom minutu.

Subotičani su pokušali da sti-gnu razliku rivala, ali nikako nisu uspevali da pronađu do-bar ritam. Tek u finišu poluvre-mena stižu dugo čekani golovi u nizu, a zaslužan za to bio je Ste-van Oljača koji veže dva gola za 8:10 u 28. minutu utakmice. Dve greške obeležile su finiš poluvre-mena, po jedna na obe strane, a poklon priliku da na pauzu odu sa samo golom zaostatka ruko-metaši Spartaka ne koriste.

Golom Vukovića na počet-ku poluvremena Spartak je ko-načno smanjio na gol zaostatka, bilo je 10:11, ali je stigao brzi od-govor Radovanovića koji po-stiže svoj peti, pa i šesti gol za ponovo velikih 14:10 u 34. mi-nutu meča.

I kao po pravilu kada god bi Spartak smanjio na dva gola ra-zlike i pokušao da napravi još

jedan korak ka boljem rezultatu usledio bi gol Radovanovića, a kada mu se pridružio i Cvijetić za 20:16 u 45. minutu meča usle-dio je i signal sa klupe Spartaka za savete trenera Lakovića.

Imali su gosti prililu da u 47. minutu defitnivno prelome uta-kmicu, vodili su sa 21:16, imali napad, igrača više, ali je Arđe-lan odbranom održao kakvu-ta-kvu nadu Subotičanima. Uz do-sta muke Spartak smanjuje na tri gola zaostatka (18:21), posle kontre Peić Tukuljca. Brani potom Arđelan sedmerac Živ-koviću za podršku sa tribina, a Šukić petim golom vraća do-maće u igru, na samo dva gola minusa. Arđelan potom brani sedmerac i Radovanoviću, ali brani sedmerac sa druge strane i Trnavac, pa Partizan u završ-nih pet minuta ulazi sa „magič-na” dva gola prednosti.

I kao i tokom većeg dela meča Partizan ka pobedi vodi Vla-dimir Radovanović, koji de-vetim golom rešava pitanje pobednika.

Spartak: Bižić, Pilipo-vić 6, Ž. Peić Tukuljac 2, J. Peić Tukuljac, Kolundžić 1, Vuković 2, Oljača 3, Spre-mo, Kojadinović 1, Pjeva-lica, Šukić 5, Đurović, Ka-ran 1, Ilić, Galfi, Arđelan (13 odbrana).

Partizan: Mihajlov, Petrić 3, Jokić, Mitrović, Radova-nović 9, Bajčeta, Radulović 1, Varga, Živković 6, Trna-vac (14 odbrana), Gojković, Vujičić, Cvijetić 2, Mićić 4, Gudurić.

U narednom kolu Spartak go-stuje u Novom Pazaru.

Super liga Srbije za rukometaše

Prvi poraz u Subotici

Stotka LakovićaUtakmica protiv Partizana bila je tačno stota koju je sa klupe

vodio Slaviša Laković. Bio je to lep povod za čestitke pre meča. Na prvih 100 utakmica u Spartaku Lakoviću su čestitali Dejan Vuković, generalni sekretar Sportskog saveza Subotice i Boris Vuković, direktor Rukometnog kluba Spartak.

– Ne znam zašto smo ovako bojažljivo ušli u meč. Imali smo mnogo promašenih šuteva, u tranziciji nije bilo kako želimo, a u odbrani opet bojažljivo. Uspeli smo da zatvorimo odbranu u drugom poluvremenu, priđemo rezultatski, ali smo jeftino „pro-dali” lopte. Uvukla se neka nesigurnost, a ne mogu da prepo-znam moje igrače posle pauze – komentariše Slaviša Laković, trener Spartaka, igru Subotičana.

Dejan Vuković, Slaviša Laković i Boris Vuković

Željko Peić Tukuljac (u napadu)

Prva „A” liga Srbije za vaterpoliste

Opet tesan porazU četvrtom kolu Prve „A” lige Srbije vaterpolisti Spartak Prozivke

pretrpeli su i četvrti poraz – ponovo tesan, sa tek golom razlika. Ovo-ga puta je iz Subotice bodove odnela ekipa Banjice koja je slavila sa 12:11 (2:3, 3:2, 4:3, 3:3).

Kao i u prethodnim mečevima Subotičani su bolje počeli meč, ali im je u nastavku nedostajalo koncentracije. U borbenoj i izjednače-noj igri Banjica drugu četvrtinu koristi da dođe do poravnanja, a tre-ću da stigne i do minimalne prednosti. U završnoj deonici su obe eki-pe postigle po tri gola, pa je bilo jasno da će se pobedi radovati gosti.

Spartak Prozivka: Ćalasan, Čabrilo 4, Varkulija 1, Kanata,Ivošević 1, Bulajić 4, Nedeljković, Klinovski, Stoja-nović 1, Zeljković, Jakić.

Banjica: Glušac, A. Šofranac, Živojinović, Janošević 1, L. Šofranac 3, Vasić, Bućan 6, Aksin, Bođović 1, Cvetković 1, Krstić, Gak, Ilić, Muškić.

Sledi gostovanje ekipi Beograda.

Super liga Srbije u kuglanju

Spartak predvodi karavanKuglaši Spartaka 024 nalaze se na čelu Super lige Srbije. Nakon što

su u derbi meču sedmog kola savladali Metalac sa 6:2 (3.505:3.417), nalaze se ispred Vojvodine i Kragujevca sa po 10 bodova, koliko ima-ju i Subotičani.

Pojedinačno: Vekić – Paunović 0:1 (542:568, 1:3), Dojić – Čaluković 1:0 (589:551, 3:1). Joković – Trošić 1:0 (599:560, 4:0), Lainščak – Laković 0:1 (594:577, 1,5:2,5), S. Skende-rović – Radojičić 1:0 (600:566, 2:2), Stojšić – Trifunović 1:0 (581:595, 3:1).

U narednom kolu Subotičanima sledi novi derbi – gostovanje Vojvodini.

Super liga Srbije u stonom tenisu

Železničaru dublU petom kolu Su-

per lige Srbije stonote-niseri Spartak Infostu-da poraženi su na go-stovanju u Nišu, eki-pi Železničara sa 3:4. Subotičani su loše po-čeli meč, gubili su sa 0:1, ali potom stižu do preokreta i vode sa 3:2. Ipak, odluka o pobed-niku pala je u igri du-blova, a tu su domaći bili ubedljivi.

Pojedinačno: Mi-lenković – Kostadi-nović 3:2 (8:11, 11:7, 11:8, 10:12, 11:4), Đan – Halas 0:3 (13:15, 7:11, 8:11), Popov – Takarič 3:0 (11:7, 11:9. 11:8), Mi-lenković 2:3 (11:4, 10:12, 7:11, 11:9, 3:11), Popov – Kostadi-nović 0:3 (5:11, 10:12, 9:11), Đan – Takarič 3:1 (12:10, 9:11, 11:6, 11:6), Milenković/Popov – Kostadinović/Halas 3:0 (11:5, 11:9, 11:3).

Šesto kolo je na programu 16. novembra, a Spartak dočekuje Unireu.

Kristijan Halas

Međunarodni rukometni turnir veterana i veteranki

Treći put u SuboticiRukometno sportsko udruženje „Stara škola” pripremilo je treće

izdanje turnira za veterane i veteranke „Subotica 2019”. Tako će u pe-tak i subotu, 8. i 9. novembra, u sali Tehničke škole „Ivan Sarić” na-stupiti 29 ekipa iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Mađarske, Rumuni-je, Slovenije i Hrvatske.

U konkurenciji veterana igraju, „A” grupa: VRK Radnički Goraž-de, Nova Gradiška, VRK Sombor, KTC Križevci, „B” grupa: VRK Ri-jeka, HC Tatran, VRK Stara Škola, Kać, „C” grupa: VRK Sloboda Tu-zla, Dobova, UKSC Kiškunhalas, VRK Familija Ruma, „D” grupa: VRK Bedekovčina,Sloga Doboj, Osijek – Vinkovci, Sekeljudvarhelj; a kod veteranki, „A” grupa: VRK Jedinstvo Tuzla (BIH), NS Veteranke, ŽVRK Arena Pula (Hrvatska), Active 7, „B” grupa: Frajle Internacio-nale, ŽVRK Sombor, No Age Szekelykeresztur(Rumunija), „C” grupa: C: Balkan Expres, Zetelaki, Starejše Deklice, ŽVRK Stara Škola.

Utakmice u petak počinju u 12 sati, a svečano otvaranje je istog dana od 17 sati.

NOVEsport30 Broj 1408. novembar 2019.

Košarkaši Spartaka pretrpe-li su prvi ovosezonski poraz u Su-botici 94:113 (24:26, 20:28, 21:30, 29:29). Nerešiva enigma za eki-pu sa severa Bačke bili su igrači Radničkog iz Beograda koji su još u drugoj četvrtini napravili veli-ki put ka pobedi. Iskoristili su go-sti dosta grešaka u igri Golubova u napadu, a uz sve to ih je služio šut za tri poena, pogotovo u momenti-ma kada su stvarali razliku ključ-nu za pobedu.

Trojkom Krstanovića Spar-tak je poveo sa 9:7 i time anuli-

rao nešto lošiji učinak na skoku pod oba koša. Potom je Cvjetko-vić vezao nekoliko dobrih prodo-ra, pa su domaći vodili i sa 16:12, a potom su se razigrali gosti. Va-ljarević je „namestio” ruku i po-čeo da pogađa za tri poena, a upra-vo on kažnjava vezane greške Go-lubova u napadu za prednost Beo-građana od 22:21. Uz malo sreće u finišu četvrtine, minimalnu pred-nost u prvoj deonici imali su gosti.

Drugu četvrtinu obeležio je loš napad Spartaka. Trojka nije

„slušala” košarkaše iz Subotice, napad preko centra je dobro bra-njen, dok je sa druge strane gostujući tim nastavio da „sipa” sa distance. Valjarević je pogotovo bio pre-cizan, pogađa trojku za 42:36, uskoro i za 50:43, pa je bilo jasno da će se Golubovi mu-čiti da naprave preo-kret. Uz nove greške Spartaka i brzi napad

gostiju, ekipa iz Beograda stiže do dvocifrene prednosti od 54:44.

Ni pauza nije pomogla Spar-taku da uđe u ritam. Košarkaši iz Beograda su sa druge strane na-stavili da preciznijom igrom odr-že, pa i povećaju prednost. Valja-rević nije stajao, pa pogađa svoju šestu trojku, kojom zaokružuje ci-fru od 30 postignutih poena za ve-liku prednost Radničkog od 68:46. Bilo je već tada jasno je pred Go-lubovima „nemoguća misija” u Subotici.

Petrović realizuje dva slo-bodna bacanja sredinom posled-nje četvrtine za stotku Radničkog u Subotici i prednost od 21 poena. Spartak u finišu popravlja učinak na šutu za tri poena, ali to već nije uticalo na ishod meča.

Spartak: Cvjetković 15, Radoše-vić 13, Gazibegović 13, Simjanov-ski 4, Krstanović 19, Petrov 13, Kuridža 5, Barna 7, Mirović 5.

Radnički: Lazović 11, Ilić, Pešić 7, Valjarević 30, Dun-đerski 2, Virijević, Perović 7, Lučić 4, Petrović 15, Nikolić 13, Pavlović 11, Cepić 13.

Naredno kolo nosi gostovanje ekipi Zemuna.

I protekli vikend doneo je niz aktivnosti za selekcije Hokej kluba na ledu Spartak, a u prvom planu su ovoga puta bili najmlađi.

Naime, u Beogradu su odigrani mečevi petog Međunarodnog me-morijalnog turnira „Mirko Hol-bus” za selekcije do 8 i do 10 go-dina. Domaćin, HK Partizan, oku-pio je ukupno 24 ekipe iz Sloveni-je, Hrvatske, BIH i Srbijae. Svoje učešće su uzeli i najmlađi takmiča-ri HK Spartak i Serbia Girls (eki-pa sastavljena samo od devojčica iz klubova iz SU, NS i BG). Na tur-niru se u obe selekcje igralo po si-stemu „svako sa svakim”.

– Naši hojekaši i hokejašice su otišli u Beograd već dan rani-je i u večernjem terminu odradili jedan trening na ledu zajedno sa HK Partizan, kako bi deca „ose-tila” led pod nogama i što spre-mnije dočekali takmičarski deo turnira. I to se očigledno pokaza-lo kao jedan od boljih poteza, jer su rezultati zaista bili odlični – ističe Uroš Brestovac, trener u Spartaku.

Selekcije HK Spartak U8 je na devet odigranih utakmica

zabeležila 5 pobeda (NS Stars 3:2, Vojvodina 5:0, Zagreb 2:0, KHL Sisak 3:0 i Partizan 5:0), 3 poraza (Serbia Girls 0:2, Med-vjedi 0:4 i Olimpija 0:1) i 1 nere-šen rezultat (2:2 Vs Vukovi), što

je u ukupnom plasmanu bilo do-voljno za 4. mesto na turniru. U istoj konkurenciji je ekipa Ser-bia Girls, za koju je nastupalo

ukupno 5 devojčica iz Subotice zauzela 3.mesto, i bili su jedina ekipa koja je uspela na ovom tur-niru da pobedi osvajača 1.mesta (HK Olimpija, rezultatom 2:1 za devojčice).

U selekciji U8 su nastupili: Sti-pić Relja, Šabić Iva, Simić Ljubinka, Kovač Nina, Man-dić Marta, Brestovac Tara,

Lakićević Vidak, Nađ Strahi-nja, Kostić Vuk, Tikvicki Da-vid, Mandić Petar, Kesejić Ivan, Rajković Marin i Mara-vić Stefan. Treneri: Brestovac Uroš i Cindel Norbert.

Selekcija U10 HK Spartak je na turniru odigrala ukupno 13 uta-kmica u dva dana i zabeležila skor od 8 pobeda (Vojvodina 4:2, Za-greb 1:0, Serbia Girls 3:0, Medve-šćak2 6:0, Mladost2 4:0, KHL Si-

sak 6:3, Marbo 5:0 i NS Stars 6:0), zatim 3 poraza (Partizan 1:4, Mad-vešćak1 2:3 i Olimpija 3:6), kao i dva nerešena rezultata (Mladost1

3:3 i Vukovi 3:3), što je u ukupnom plasmanu bilo dovoljno za odlično 5.mesto na ovom jakom turniru, dok je u ovoj kategoriji ekipa Ser-bia Girls zauzela 7.mesto (za koju je nastupalo ukupno 5 devojčica iz Subotice).

U selekciji U10 od dece iz Subo-tice su nastupili: Poljaković Fi-lip, Mandić Antonija, Mara-vić Tijana, Čepela Teodora, Lukić Dunja, Tikvicki Marti-na, Ponjavić Andrija, Iveljić Matija, Milanko Danilo, Bu-dinčević Petar, Popov Novak, Rajković Marjan, Anđelko-vić Luka i Blažić Teodor. Tre-neri: Brestovac Uroš i Cindel Norbert.

– Ono što je bitno napomenu-ti i posebno istaći, a što dodat-no uveličava postignute rezul-tate i ostvareni plasman jeste činjenica da je HK Spartak bio jedina ekipa na ovom turniru koja i dalje nema postavljen led na svojem klizalištu, već trenira na „suvom”, uz povremene odla-ske u susednu Mađarsku da bi se odradio trening na ledu. Sva deca su u velikoj većini utakmi-ca i situacija pokazala nevero-vatnu borbenost, zrelost, nevi-đenu volju i ostavili su „srce na terenu”. Zaista su ekipa za pri-mer i puno poštovanje – doda-je Brestovac.

Druga liga Srbije za košarkaše

Vezali ligaške poraze

Aktivnosti hokejaša na ledu Spartaka

Najmlađi u Beogradu

Loš dan ili maksimum?Slobodan Bjelica, trener Spartaka, naravno, nije mo-

gao da bude zadovoljan učinkom Golubova.– Rival je odigrao dobro, sa odličnim procentom šuta,

sve pogađali. To ne opravdava nas, bili smo katastrofal-ni. Možda su nas i vratili u realnost, jer smo se posle tri pobede podigli i pomislili da nešto znamo. Nemoguće da Spartak, kao mlada i do sada borbena ekipa, odigra ovako indolentno i da se preda već u petom minutu meča. Ostaje da vidimo da li je ovo naš maksimum, ili nam se desio loš dan. Imamo sada niz od 5-6 utakmica sa rivalima koji pretenduju da uđu u KLS.

Košarkaši kup Vojvodine

Spartak poražen!Košarkaši Spartaka napravili su iznenađenje, ali neprijatno.

U četvrtfinalu drugog stepena Kupa Vojvodine gostovali su u Somboru gde je domaći Džoker zabeležio pobedu od 74:57 (27:8, 15:19, 18:20. 14:10).

Ekipa iz Sombora, istina, nema poraza u pet uvodnih kola, ali je ipak reč o ekipi iz Druge muške regionalne lige sever, odno-sno, četvrtog ranga domaćeg takmičenja, dok je Spartak u dru-gom rangu, odnosno Drugoj ligi Srbije.

Za Spartak su igrali: Cvjetković, Radošević, Gazibego-vić, Simjanovski, Bijelić, Krstanović, Petrov, Kuridža, Barna, Mirović.

Matija Radošević postiže koš

Druga liga Srbije za košarkašice

Bodovi iz VršcaKošarkašice Spartaka donele su proteklog vikenda bodve iz Vršca.

U petom kolu zabeležile su treću pobedu, bilo je 76:65 (18:13, 21:10, 21:18, 16:24), a time je zaokružena dobra igra na gostujućem terenu. Bila je to utakmica u kojoj je pet igračica iznelo veliki teret (Poplu-dijević 40 minuta, Kerleta i Savković po 39:48, Stanaćev 39:19, Čiča 38:33).

Nakon izjednačenog početka, posle koša Savkovićeve sa linije slo-bodnih bacanja Spartak u 6. minutu vodi sa 12:6. Smanjuju domaće na koš zaostatka, ali Kerleta u finišu drži prednost od 5 poena.

Ista igračica pogađa svoj drugi koš na utakmici u petom minutu dru-ge četvrtine, a Spartak je tada prvi put imao dvocifren višak – 30:19. Na-stavile su Golubice sa dobrom igrom, a posle poena Stanaćeve bilo je 30:23 u finišu poluvremena.

Spartak je izdržao poslednji nalet ekipe iz Vršca, a polovinom tre-će četvrtine Golubice zadaju možda i odlučujući udarac – Čiča poga-đa za 50:29.

Serijom poena Vršac razliku polovi, ali domaće nisu uspele da spuste razliku na manje od 10 poena, niti da ugroze u trećoj četvrtini već uknji-ženu pobedu ekipe iz Subotice.

Vršac: Stamenković 2, Kerkez 26, Vučković 11, Miletić 3, Kr-stajić 12, Stijepanović, Bosnjić, Verigić 2, Babić, Jovanović 9, Cera, Kovačević.

Spartak: Kerleta 4, Stanaćev 22, Popludijećvić 13, Savković 25, Čiča 12, Bende, Doderović, Petrekanović, Šujica, Jelić, Cvi-jetić, Kovačević.

Spartak u nedelju, 10. novembra, od 18 sati, dočekuje ekipu Srbobra-na koja još nije zabeležila pobedu u uvodnih pet kola.

Najmlađe selekcije Hokej kluba na ledu Spartak

NOVE sport 31Broj 1408. novembar 2019.

Klub dizača te-gova Spartak osvo-jio je jubilarnu, pet-naestu uzastopnu ti-tulu prvaka države, a čak dvadeset i prvu u bogatoj klupskoj istoriji. Do nove titu-le Spartak je stigao na domaćem terenu, sa 5.444,70 bodova na finalnom takmiče-nju, ispred Herkule-sa iz Bača sa 4.125,06 i Partizana iz Beogra-da sa 4.008,66 Sin-klerovih bodova. Do titule je došla ekipa koju su činili Viktor Haško, Patrik Heder, Tamaš Kajdoči, Tivadar Kajdoči, Mi-halj Pece i Aleksandar Saulić.

Tamaš Kajdoči je stigao do 343,61 bodova sa skorom od 343 kg (155+188), Tivadar Kajdo-či 343,52 sa 327 kg (140+187), Mihalj Pece 323,32 sa 275 kg (125+150), Viktor Haško 275,44 (100+132), Patrik Heder 252,18 (81+98), Aleksandar Saulić 240,36 (75+90).

Istog dana održan je i Gala kup, pozivno takmičenje za naj-bolje takmičare Srbije. Na njemu je, iako nije nastupao u Suboti-ci, pobedio Ervin Rožnjik. On je, naime, istog dana nastupao na međunarodnom takmičenju „Aleksandar kup” u Belorusiji gde je u kategoriji do 81 kg osvo-jio peto mesto. Otvario je uči-nak od 360,81 bodova, odnosno 297 kg (135+162), a taj rezultat

je računat za Gala kup gde je Ro-žnjik bio bolji od klupskih rivala Tamaša Kajdočija na drugom i Tivadara Kajdočija na tre-ćem mestu. Dalje slede Stevan Vladisavljev, Mihalj Pece, Filip Bertaran, Mateja Pra-pornik, Kristijan Bertaran, Jovan Krnajac, Viktor Haš-ko, Filip Stevanović, Alek-sandar Vujović, Saša Vučko-vić, Danilo Ćorić.

Iza takmičara Karate kluba Spartak Enpi je odličan nastup na Kupu Vojvo-dine u Savinom Selu, a da je tako potvr-đuje i skor od 30 osvojenih medalja, 20 zlatnih, 7 srebrnih i 3 bronzane.

U konkurenciji učesnika iz 22 klu-ba zlatne medalje su osvojili, kate: Ko-lar Nenad, Ćeran Stefan, Marodić Uroš, Bognič Elvira - seniorke, Bo-gnič Elvira - veteranke, muški kata tim pionira (Kolar Nenad, Pokornić Sergej, Marodić Uroš); borbe: Po-kornić Sergej, Budinčević Leon, Ćeran Stefan, Buljovčić Dario, Cvijin Nađa, Barašević Ines, Popo-vić Milena, Grbić Sanja, Grbić Vla-dan - apsolutna, Grbić Vladan - teš-ka, Kopilović Ema, Marodić Uroš, muški tim pionira u borbama (Kolar Nenad, Pokornić Sergej, Budinče-vić Leon, Marodić Uroš), miks pio-nirski tim u borbama (Kolar Nenad, Pokornić Sergej, Kopilović Ema, Marodić Uroš).

Srebrne medalje u zaslužili, kate: Uzelac Nikola, miks kata tim nada (Kolar Nenad, Pokornić Sergej, Stojanović Petra), borbe: Kolar Ne-nad, Popović Lidija, Stipić Luka, ženski tim kadetkinja (Cvijin Nađa, Barašević Ines), seniorski miks tim u borbama (Grbić Vladan, Grbić Sa-nja), a bronzane, kate: Cvijin Nađa, borbe: muški tim nada u borbama (Uze-lac Nikola, Ćeran Stefan, Pokor-nić Sergej), miks tim kadeta u borba-ma (Buljovčić Dario, Cvijin Nađa, Barašević Ines, Stipić Luka).

Održan je i Kohai kup Vojvodine, za takmičare do zelenog pojasa, a skor je 7 zlatnih, 4 srebrne i 6 bronzanih medalja.

Zlatne su osvojili, kate: Nađ Fedor, Oswald Benjamin, Stojanović Pe-tra, Stevanović Milan, Kerleta

Pavle, Marjanov Vasilije, muški kata tim poletaraca (Vasić Dimitri-je, Radak Mateja, Ćuruvija Ste-van), srebrne, kate: Radak Mateja, Ćuruvija Stevan, Vasić Milica, Bu-kilić Milovan, a broznane, kate: Va-sić Dimitrije, Miletić Vuk, Ćojder

Teodora, Lalić Natalija, muški kata tim poletaraca (Oswald Benjamin, Nađ Fedor, Miletić Vuk), miks kata tim pionira (Marodić Uroš, Vasić Milica, Bukilić Milovan).

Sledi nastup na Memorijalu „Drago-slav Radovanović Pjer”.

Finale Ekipnog prvenstva Srbije u dizanju tegova

Petnaest godina vladavine

Kup Vojvodine u karateu

Dvadeset puta zlatni

Po 21. put osvojili titulu prvaka države – Klub dizača tegova Spartak

Treći turnir Super lige Srbije za rvače

Odluka pred plej-ofPredstojeći vikend nosi završni turnir Super lige Srbije u rvanju. Deo

programa odvijaće se i u Subotici, u nedelju, 10. novembra, od 11 sati. Spartak, koji je kroz prva dva turnira imao maksimalni učinak, sada ima teži zadatak, pošto su na red došli rivali koji su pretendenti za najvi-ši plasman.

Sastaju se Novi Sad – Spartak, Partizan – Radnički (BG), Proleter – Radnički (BG), Partizan – Spartak, Novi Sad – Radnički (BG), Proleter – Spartak.

U najavi za završne su-perligaške okršaje pred plej-of Dejan Franjko-vić, standardni osvajač bodova za Spartak, zrači optimizmom.

– Teško je sada iz-dvojiti favorite za naj-bolje rezultate za vi-kend, jer Proleter, Parti-zan i Spartak imaju ot-prilike podjednake eki-pe. Kada je odnos snaga takav, svašta je moguće, a mislim da ključnu ulo-gu mogu imati treneri. Naime, onaj ko bude na-pravio bolju taktiku i bo-lje posložio tim, biće bliži pobedi. Ne treba zabora-viti ni ekipu Novog Sada. I oni su vrlo kvalitetni i mogu svakom da naprave problem – ističe Franjković, pa naglašava:

– Što se mene tiče, u potpunosti verujem u svoje saborce. Znam da će svako od nas dati 150% na strunjači predstojećeg vikenda, ali i onda kada tu bude najvažnije, na finalnom turniru plej-ofa kada će i pa-sti odluka o titulu. Ako se sve kockice dobro slože, Spartak može do trofeja!

Trenutno na tabeli vodi Partizan sa 22 boda, ispred Proletera sa 19, dok je Spartak treći sa 18 bodova, ali sa susretom manje su Subotičani jedini bez poraza u dosadašnjem delu takmičenja. Radnički (BG) je če-tvrti sa 16, Senta i Novi Sad i Radnički (KG) imaju po 12 bodova, Soko 10, Potisje 8, a Kragujevac 6.

U drugom delu, u Kragujevcu, sastaju se Soko – Kragujevac, Radnič-ki (KG) – Potisje, Senta – Kragujevac, Soko – Potisje, Radnički (KG) – Kragujevac i Senta – Potisje.

Dejan Franjković

Prvenstvo Srbije u kik-boksu

Srebro za SergejaU Senti je odr-

žano Prvenstvo Srbije u kik-bok-su, disciplina full kontakt. Dobar nastup imali su takmičari Spar-taka, a osvojili su dve medalje, sre-brnu i broznanu.

Srebro je zaslu-žio Sergej Vra-čar, koji je u kate-goriji do 71 kg, po-sle tri runde, poražen od rivala iz Batajnice, a kako ističu u Spartaku, uložili su žalbu, zbog grešaka sudija.

Bronzanu medalju u kategoriji do 60 kg osvojio je Predrag Buljovčić.

Plesno takmičenje u Pragu

Trinaest zlatnih medalja

Takmičarke Plesnog kluba Stars iz Subotice nastupile su na velikom međunarodnom nadmetanju u modernom plesu u Pragu. U konkuren-ciji od preko hiljadu učesnika iz 20 zemalja, Starsice su osvojile 13 zlat-nih i 4 srebrne medalje.

Zlatnim medaljama su se okitile Nikolina Vukmanov Šimokov, Kristina Poljaković, Milica Pavlović, Kira Vaš, Jasna Stipanče-vić, Hana Zeković i Maja Mesaroš, a srebro Lejla Stipančević.

Međunarodni Kup Mola u rvanju

Nataliji prvo mestoU nedelju, 3. novembra, održani je šesto izdanje Međunarodnog Kupa

Mola u rvanju, uz učešće oko 130 takmičara iz Slovačke, Bosne i Hercegovine, Moldavije, Rumunije i Srbije.

Spartak je na ovom takmičenju stigao do osam medalja. Zlatnu je osvojila Na-talija Udvari (45 kg), srebro Dominik Kopunović (52 kg), Uroš Krstin (75 kg), a bronzane Beata Kontra (45 kg), Tunde Kontra (56 kg), Rajmond Pa-roci (44 kg), Branko Mijušković (58 kg), Marko Kopunović (92 kg).

NOVEjubileji32 Broj 1408. novembar 2019.

060/052-44-13

Gerontološki klub

Bajnat svečano je

29.oktobra obe-

ležio svoj 31. ro-

đendan. Iz Upra-

ve Gerontološkog

centra ističu, da

se taj klub uspeš-

no održao i radi

već više od tri

decenije.

Na svečanosti koja je u utorak, 29. oktobra povodom 31. rođen-dana priređena u Gerontološkom klubu “Bajnat”, istaknuto je da taj klub uspešno radi i postoji već 31 godinu. Zadovoljni korisnici su kako je rečeno, najbolja slika rada kluba, kao i sve veći dijapazon usluga koje se korisnicima u tom klubu nude. Posebno je istaknu-ta aktivnost članova kluba koji za-jedno doprinose da klub “živi” i radi toliko uspešnih godina.

- Malo je stvari koje postoje u kontinuitetu, a moram da ka-žem ovom prilikom, da ovaj naš klub od 1988. godine u tome us-peva. Jedan od klubova koji je “preživeo” i kraj 90-tih, i svo to vreme, jeste upravo ovaj geron-tološki klub. On postoji zato, što ga vi korisnici koristite, i molim

vas i u budućnosti da nam ka-žete i kada ste zadovoljni i kada ne. Ovaj klub “živi” i radi tako uspešno, jer ga vi kao korisnici koristite. Cela koncepcija je da-kle - zajedništvo, jer ovo upra-vo jedna zajednica, klub dru-ženja, čajanki i mnogih drugih

aktivnosti. Gerontološki klubovi će u našem gradu ostati samo ako ih vi koristite, a klubove podsetiću finansira Grad. Na tome smo na-ravno beskrajno zahvalni i trudi-ćemo se da budemo još bolji - rekao je obraćajući se korisnicima kluba “Bajnat” dr Nenad Ivanišević, direktor Gerontološkog centra.

Svečanost i je ispred Gra-da prisustvo-vao Ilija Đu-kanović, član Gradskog veća za socijalna pitanja, koji

se pridružio rečima dr Nena-da Ivaniševića, rekavši da ge-rontološki klub “Bajnat” jeste

primer uspešnog gerontološ-kog kluba.

Sala Gerontološkog kluba “Bajnat” bila je prepuna, a ko-risnike i predstavnike Geronto-loškog centra i Grada, u zabav-nom delu programa posebno su obradovali nastupi hora - đaka Osnovne škole “Ivan Goran Ko-vačić”, hora “Bajnatski biseri” i plesna tačka Zumba kids-a.

Gerontološki klub “Bajnat” ima razne sekcije kao sto su: sportska, jutarnja rekreacija, pe-vačka, dramska, folklorna i krea-tivna. Osnovan je 1988. godine.

A. Šiška

Gerontološki klub Bajnat proslavio 31. rođendan

Zadovoljni i srećni korisnici