JABUKA(Malus sp.)

Privredni znaaj

jabuka na dan, lekar nepotreban

Stona upotreba poboljava probavu, jaa imunoloki sistem, spreava stvaranja masti na jetri, titi od karcinomaSadri tanin, pektin, vitamine A, B, C, eer, etarsko ulje, fosfor, jabunu, lmunsku, mravlju kiselinu...samo jedna jabuka sadri 20% dnevnih potreba organizma za vlaknima Od jabuka moemo dobiti sok, jabukovau (rakiju od jabuka), jabuno sire, vino, marmeladu, kompot, moe se kandirati, suiti u ips, kolae, spravljati slavni kalvados - estoko pie, ukusa slinog vinu i vinjaku

Morfologija jabuke

Sorte jabuke postale su od manjeg broja divljih vrsta, najvanije su:umska divlja jabuka (Malus sylvestris)

Patuljasta jabuka (Malus pumila)

Maljava jabuka (M.dasyphila)

Jagodasta sibirska jabuka(M. Bacata)

korenMoe biti:

Pravi (generativni)

Vegetativni (razvijen iz advetivnog pupoljka)

Generativni koren obino dostie znatno veu dubinuSa starou stabla koren se prostire vie horizontalno i prelazi obim kronje

kruna

Uspeno se prilagoava raznim oblicima kruneOd oblika krune zavisi i broj sadnica po jedinici povrineStablo sa krunom veih razmera ima vie osnovnih grana, njeno obrazovanje traje due, pa kasnije poinje da donosi rod.

granice

Najaktivniji deo jabukeRazlikuju se rodne i nerodneRodne granice nose cvetne pupoljke

tipovi rodnih granicavitakrutanaboritarodni kola

Najrodnije granice su na mlaem rodnom drvetu (3-6god.) dok je kvalitet plodova najbolji na rodnom kolau

Sa starou rodne grane (koja na sebi nosi rodne granice) opada na njoj broj rodnih granica, kao i broj cvetova po rodnom pupoljkuPrema tome rezidbom treba obnavljati rodne grane starije od est godina

cvet

U jednom cvetnom pupoljku ima 5-6 cvetova

Pri povoljnom uslovima proseno se iz jednog cvetnog pupoljka razvije jedan plod

Obrazovanje cvetnih pupoljaka poinje u 2/2 VI Moe se uticati na obrazovanje cvetnih pupoljaka i to pre svega: poloajem rodnih grana

U praksi treba nastojati da rodne grane zauzimaju vie horizontalni, a manje vertikalan poloaj.

Fiziologija jabuke

cvetanjeesto u ovoj fazi usled niskih temperatura nastaju oteenja koja umanjuju prinosZbog toga je za pravilan izbor sorte potrebno poznavati vreme cvetanja i trajanje cvetanja

U naoj zemlji jabuka cveta od 1/2 IV 1/2 V

opraivanjeEntomofilna vona vrsta i njen glavni opraiva je medonosna pelaSAMOBESPLODNA je i za uspeno opraivanje i oploenje neophodan je polen druge sorte

Najmanje se mogu gajiti dve 2n sorte, odnosno tri ukoliko je jedna 3n

Pri izboru opraivaa treba birati sorte koje:cvetaju istovremeno sa glavnom sortomsu priblino dugoveneprilagoene datim uslovimaimaju dobar kvalitet plodova

Prohladno vreme praeno kiom smanjuje mogunost opraivanja, a takoe i visoke temperature u fazi cvetanja ometaju potpuno opraivanje

oploenjeU zavisnosti od uslova u fazi cvetanja % zametnutih plodova je 0-30Rod e biti normalan ako se zametne 5-8% plodova

Ako se zametne vie od 10% plodova treba obaviti proreivanje

Razvitak ploda uslovljen je razvitkom semena embriona (ako embrion ne pone da se razvija nee se ni plod razvijati)Izuzetno se seme razvija i iz neoploene jajne elije.Takva pojava naziva se APOMIKSISIsto tako plod se moe razvijati i ako se seme ne razvija .Takva pojava naziva se PARTENOKARPIJA.

Ekologija jabuke

KLIMA

temperatura

Jabuka bolje podnosi umerene hladnoe nego velike vruine, zahteva vie vlano nego suvo podneblje

Osetljivost jabuke prema niskim temperaturama zavisi pre svega od faze razvoja: u periodu zimskog mirovanja izdri do -40 C

Meutim u fazi cvetanja oteenja nastaju i pri-1.5 C a kod zametnutih plodova i na -1 C

Oteenja mogu nastati i u ranu jesen (u sorte roze delies i zlatni delies temperature od -4 C dovele su do oteenja vrhova lastara)

vodaZahtevi jabuke prema vodi vrlo su izraeni (pri srednjoj dnevnoj temperaturi od 20 C potrebno je 1060mm vode)Sorte koje kasnije sazrevaju i rodnije sorte zahtevaju vie vode

Padavine u vreme cvetanja su tetne (april maj) zbog opasnosti od pojave aave krastavosti

aava krastavost

svetlost

Jabuke koje rastu u senci nee davati plodove krupnoe karakteristine za sortu, a ni boja pokoice nee doi do izraajaSorte iji su plodovi obojeni zahtevaju vie sunca od neobojenih

vetarNe podnosi vetrove u vreme cvetanja i zrenja Sorte iji plodovi imaju duge peteljke bolje se dre od onih sa kratkim peteljkama

ZEMLJITE

U rejonima sa dosta padavina stabla na dubokim peskovitim zemljitima daju plodove izvanredne krupnoeUkoliko ima manje padavina treba birati tea zemljita

Jabuka podnosi kiselu reakciju zemljita pH=5,5-6,5, ali uspeva i na zemljitima ija je pH =8 (Maarska)Na boju plodova nepovoljno deluje viak N dok fosfor i kalijum imaju povoljan uticaj

Da bi ubrenje P i K bilo efikasno potrebno je da se ona zaoravaju dublje sve do samih ila voakaPokazalo se da ova ubriva uneta na 40-50cm omoguavaju 1-2 puta vei prinos nego kada su bila uneta na 12-18cm

PODIZANJE ZASADA JABUKE

Na zemljitu odreenom za podizanje zasada potrebno je obaviti prethodne radove:-krenje ikara-iznoenje kamenja-ravnanje povrine-eventualno trerasiranje (ako nagib prelazi5%)

meliorativno ubrenjeNjime se zemljite dovodi na nivo srednje obezbeenosti hranljivim materijama:2-3% humusa10 mg P2O520mg K2O

Pre ubrenja neophodno je na osnovu hemijske analize zemljita utvrditi sadraj hranljivih materija u zemljitu

Za podizanje zasada jabuke zemljite se moe pripremiti:rigolovanjem cele povrinerigolovanje u pantljikamakopanjem jama veih dimenzija

Rastojanje za jabukuZavisi od:sistema uzgojapodlogesorte zemljitaprimenjene tehnologije...

Najvei uticaj na rastojanje ipak imaju:bujnost sorte i podloge i oblik krune

najei oblik krune za jabukuStablo jabuke moe vrlo uspeno da se prilagoava mnogim oblicima krune:palmeta sa kosim granamavaza poboljana piramidavretenasti bunvitko vreteno

Navodnjavanje jabuke

Cilj: da se nadoknadi nedostatak vode do optimuma u zoni korena

Pravilnim navodnjavanjem se utie na:porastintezitet fotosintezepoveanje prinosa poboljanje kvaliteta plodova

Navodnjavanje velikim koliinama vode:kvari se struktura zemljitaispiraju se rastvorljive solimoe doi i do zabarivanja i zaslanjivanja

Voda je potrebnija sortama na vegetativnim nego na generativnim podlogama

Gusto zasaene plantae zahtevaju vie vode nego retko zasaene

Zimske sorte zahtevaju vie vode nego letnje

Laka zemljita su siromanija vodom nego teka

Rodnije sorte zahtevaju vie vode

Jabunjak pod jalovim ugarom troi najmanje koliine vode od svih naina odravanja zemljita u zasadu

Za odreivanje rokova i normi zalivanja postoji vie metoda, a najpreciznije se zasnivaju na ispitivanju bilansa vode u liu odnosno zemljitu

Naroit znaaj prilikom odreivanja vremena zalivanja ima tzv. KRITINI PERIODI:Posle precvetavanjaPosla junskog opadanja plodova20-30 dana posla junskog opadanja plodova20-tak dana pred berbu zimskih sorti

1234

Naini navodnjavanja:

povrinskovetakom kiom(oroavanjem)podzemnokapanjem (kap po kap)

Zatita od grada

Osim plodova, od grada stradaju grane i granice, lie, to se nepovoljno odraava na rodnost sledee godine.Najee se postavlja konstrukcija za plastinu mreu kojom se pokriva cela povrina (u gradobitnim rejonima se vrlo brzo isplati)

ubrenje jabuke

Liebigov zakon minimuma

Prinos e zavisiti od onog hranljivog elementa koga u zemljitu ima najmanjeDok se ne podigne sadraj tog hranljiva nema svrhe unositi bilo koji drugi element.

Postoje razliite metode utvrivanja potrebnih koliina hranljivih materija:analiza zemljitaanaliza listakoliina hran.materija koja se iznese iz zemljita...

koliina porebnih ubriva (istog hranljiva)za 50t/ha plodova jabuke u uslovima navodnjavanja

N P2O5 K2OZa razvitak plodova (50t/ha)

Ukupno za prirast vegetat.organa i plodova 30 15 80

55 30 80

Potrebne koliine P i K dodaju se posle zavrene vegetacije (novembar-decembar) rasturanjem po celij povrini i zaoravanjem

Azot se dodaje tri puta tokom vegetacije:kraj II-poetakIII (50% planiranih potreba)polovina V (30% god.potreba)IX-X (20%)

Nedostatak K

Nedostatak Ca

Nedostatak Mg

Nedostatak Fe

: - -

( Jonagold) ( Golden delicious) ( Melrose) ( Idared)

, .

, , 2/3 , , , .

- - -

Cu S

, 1/1 , , , , ,

( Jonathan) (Gloster 69) (Granny Smith)

, , , -, , ,

- 2/2

, , , , ,

.

(Mutsu )

( Fuji) (Royalgala)

2/2 , , ,

, , .

,

, , , .

-

,

- .

, . . , ,

. 1/2

: I II

II , 1,2.

0-3 C 90-95%