1

8. септембар 2014.

NOVOSTI ISTRAŢUJUOtpis dugovanja ĉeka 750.000 siromašnih;(стр.2) Sertić: Pioritet preduzeća sa planom odrţavanja proizvodnje;(стр.4) Vuĉić sa liderima sindikata i poslodavcima;(стр.5) Preminuo nam minuli rad;(стр.6) Svaki ĉetvrti graĊanin Srbije na ivici siromaštva;(стр.8) Udoviĉki:Ograniĉiti zapošljavanje u lokalnim samoupravama;(стр.8) Ne zastareva honorarni staţ;(стр.10) Vuĉić i Vulin se sastali sa predstavnicima sindikata i Unije poslodavaca; (стр.11) Svaki ĉetvrti graĊanin Srbije na ivici siromaštva;(стр.12) Ko se igra novcem bivših radnika Geneksa?;(стр.15) Kompanija Fijat automobili Srbija;(стр.16) NEĆEMO DA POJEDEMO BUDUĆNOST NAŠE DECE;(стр.17)

ПРЕС КЛИПИНГ

2

http://novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:509096-Otpis-dugovanja--ceka-750000-siromasnih

NOVOSTI ISTRAŢUJUOtpis dugovanja ĉeka 750.000

siromašnih V. Crnjanski Spasojević / J. Kerbler

Da li Srbija, poput nekih zemalja u okruţenju, moţe da oprosti sitne dugove graĊanima? Od

oprosta nema ništa dok se ne naprave socijalne karte

DOK su u Srbiji izvršitelji spremni za slanje prvih opomena pred prinudnu naplatu za 100.000 duţnika koje juri EPS, u Hrvatskoj vlast pregovara sa bankama, komunalnim preduzećima i teleoperaterima o oprostu dugova graĊanima. Makedonci su ovu akciju poĉeli još pre mesec dana.

Zvaniĉno Skoplje donelo je odluku, u avgustu, da se jednokratno, najsiromašnijim graĊanima ĉije

porodice nemaju godišnje prihode veće od 1.700 evra, neplaćeni raĉuni i krediti oproste. Ovi su već

poĉeli da se prijavljuju centrima za socijalni rad.

Ako i u Hrvatskoj pregovori izmeĊu banaka, teleoperatera, komunalaca i vlasti budu uspešni,

duţnicima do 1.300 evra neplaćene obaveze biće zaboravljene. To se odnosi na socijalne sluĉajeve,

ljude koji su ostali bez posla, nemaju automobile i vikendice, i stanuju u skromnom stanu.

Ostalima, koji na bankovnim raĉunima imaju štednju ili poseduju više automobila i brodove, neće

se „gledati kroz prste“.

Prve procene su da bi oprost mogao da razveseli oko 11.500 graĊana Hrvatske, kojima je godinama

blokiran raĉun i ţive na rubu siromaštva. MeĊutim, ukupno ima oko 140.000 graĊana sa blokadom

raĉuna do te sume, a mnogo ih je koji su duţni daleko više. Hrvatska vlada je u toku pregovora sa

bankama da se naĊe model koji bi zadovoljio i ţitelje ove zemlje i inostrane banke, a baze

podataka koje postoje u ministarstvima jasno će pokazati imovinsko stanje duţnika.

- Razgovaramo samo o onima koji jedva drţe glavu iznad vode, a ne o onima koji imaju dva ili više

automobila. Ovo je jedan od naĉina da se suzbije siromaštvo u Hrvatskoj - kaţe Milanka Opaĉić,

ministarka socijalne politike i mladih.

Konkretni potezi oĉekuju se krajem ove ili poĉetkom sledeće godine, što bi ujedno bio i „poklon“

hrvatske vlasti graĊanima uoĉi parlamentarnih izbora.

Što se tiĉe graĊana Srbije, oni samo za struju duguju 1,1 milijardu dinara. Naša zemlja ima više od

600.000 korisnika stalne ili povremene novĉane pomoći u koju, ipak, nisu ukljuĉeni svi, jer

najmanje 750.000 ljudi ţivi u teškoj bedi. Ĉetvrtina ukupne populacije je u konstantnom riziku od

siromaštva. Po indeksu siromaštva smo treća zemlja u svetu, iza Venecuele i Irana, od 90 drţava

koje je pre tri meseca rangirao ameriĉki Institut „Kejto“. Uzrok naše bede je velika nezaposlenost,

a indeks je raĉunat na osnovu stopa inflacije, nezaposlenosti, rasta BDP i kamatnih stopa.

3

Statistika pokazuje i da oko 140.000 dece odrasta u gladi i da je svaki drugi mlaĊi od 25 godina

nezaposlen. Sve je više siromašnih i u kategoriji onih koji ţive od plate. Ipak, zasada niko ne

ramišlja o oprostu dugova, a kako su potvrdili naši sagovornici, on i ne bi bio moguć po hrvatskom

ili makedonskom modelu dok naša zemlja ne dobije socijalnu kartu. Bez nje ne zna se ko je zaista

bez prihoda, a ko radi u sivoj zoni ili ilegalno izdaje stanove i poslovni prostor.

Potpredsednik srpske Vlade Zorana Mihajlović ranije je pomenula da Srbiju i Hrvatsku ne treba

porediti:

- Slaţem se da postoji jedan deo stanovništva koji ne moţe da plati dugove i zbog toga je

Ministarstvo energetike imalo tri reprograma duga za struju. Ali, da bi se preduzelo nešto sliĉno kao

u okruţenju, neophodno je prvo napraviti socijalnu kartu. Tek na osnovu nje moglo bi se

razgovarati o otpisu dugovanja ili nekoj drugoj meri za pomoć prezaduţenima.

Ministarka je podsetila i na onaj procenat stanovništva koji redovno plaća obaveze, i koji moţe da

kaţe da neće da ih izmiruje jer se to ne isplati. Tako su mnogi i prilikom reprograma za struju

smatrali da otpisi nisu fer.

Sa vicepremijerkom se slaţe i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić, koji

konstatuje da smo već šest godina u teškoj ekonomskoj krizi, i da je jedan sloj graĊana zaista

došao do linije kada više ne moţe da izmiruje obaveze:

- Ali, oprost dugova je dugoroĉno loša poruka koju šalje vlast: „Više vam se isplati da dugujete

nego da plaćate sve na vreme!“ Uzmite samo sluĉaj „Infostana“. Kada ga platite do odreĊenog

datuma u mesecu, nagraĊeni ste sa pet odsto niţom cenom. Poslednji put kad je „Infostan“

pokušao da namiri potraţivanja sniţavali su raĉune za 15 odsto višemeseĉnim duţnicima koji isplate

obaveze. Zašto bi onda neko plaćao redovno?!

Osim toga, drţava koja je u ovako teškoj situaciji, ne bi mogla finansijski da izdrţi da se odrekne

nemalog dela potraţivanja. Jer, kad se spoje svi ti mali oprosti ugroţenima, zbir se pretvara u

višemilionske iznose. Doduše, kao kontrapitanje moglo bi se postaviti i šta drţavi znaĉi da gomila

kamate ako neko nema posao i nema od ĉega da plati, a nema ni imovinu koja se moţe zapleniti.

Postoji i dilema kakvim stimulacijama bi ona uopšte mogla da natera banke da se odreknu vraćanja

pozajmica, i da li bi to onda nadoknaĊivali drugi graĊani.

Mirjana Dragaš, ĉlan parlamentarnog Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu iskljuĉenost i

smanjenje siromaštva, veruje da je socijalno odgovorna drţava obavezna da pomogne siromašnima,

ali samo na osnovu prethodno jasno izraĊenih kriterijuma, da pomoć ne bi zalutala u pogrešne

ruke.

- Drţava na prvom mestu treba da obezbedi ljudima posao, otvaranje radnih mesta i uredne plate.

Onda oni neće beţati od izmirenja dugova. TakoĊe, nije problem napraviti ni urednu bazu podataka

o pojedincima i porodicama koji su u stanju socijalne potrebe, i pratiti kako se ta potreba menja.

Nekima se stanje menja nabolje, drugima nagore, iako ne prijavuju svi odmah promene.

Socijalno mapiranje Srbiju bi, prema nekim procenama, koštalo koliko i popis stanovništva -

tridesetak miliona evra, koje trenutno nema. Ali, zagovornici ove ideje tvrde da je i to jeftinije

nego višedecenijsko rasipanje ionako bednih davanja.

4

120.000 GRAĐANA NE VRAĆA KREDITE

GRAĐANI Srbije su do sada uzeli oko pet milijardi evra kredita od banaka, od toga najviše

stambenih - oko 3,2 milijarde evra. Prema podacima Kreditnog biroa Udruţenja banaka Srbije,

svaki stanovnik je duţan bankama i lizing kompanijama po 836 evra, od toga za zajmove 749 evra,

minuse po tekućem raĉunu 35 evra, kreditne kartice 47 evra, a za lizing usluge šest evra.

Iako su naši ţitelji najmanje zaduţeni u Evropi, zabrinjava porast kredita koje ne mogu da se vrate.

Tako je ukupni nivo nenaplativih zajmova premašio deset odsto, a oko 120.000 graĊana više ne

moţe da otplaćuje rate.

U Srbiji ne postoji liĉni bankrot, kao na primer u Hrvatskoj, a drţava se do sada veoma malo mešala

u poslovanje banaka. Nikada nije primenila nijednu administrativnu meru, kao što su, recimo,

ograniĉenje kamatnih stopa ili otpis dugova najsiromašnijim stanovnicima. (S. M.)

ORBOVIĆ: BITI OPREZAN

SVAKA mera pomoći ugroţenima moţe da bude maĉ sa dve oštrice, smatra Ljubisav Orbović, lider

SSSS. S jedne strane, kako kaţe, drţava smanjuje za 10 odsto plate i penzije, a s druge su predlozi

da se otpišu sitni dugovi za porez:

- To je apsurdno jer ćete tako samo nagraditi neplatiše, a penzioneri, koliko god da im smanjite

primanja, uredno izmiruju obaveze! Treba biti veoma obazriv sa oprostima dugova, posebno

bankarskih, jer banke pre ili kasnije naplate sve što su vam olakšale. A moţda će ta naplata doći

kada budemo u još goroj situaciji. Dosadašnja iskustva su pokazala da beneficije nisu uvek dolazile

od onih kojima su najpotrebnije.

http://novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:509166-Sertic-Pioritet-preduzeca-sa-planom-odrzavanja-

proizvodnje

Sertić: Pioritet preduzeća sa planom odrţavanja

proizvodnje Tanjug

Ministar privrede Ţeljko Sertić izjavio je danas da za sva velika javna preduzeća u Srbiji

postoje zainteresovani kupci, ali da će prioritet imati oni koji imaju jasan plan za odrţavanje

proizvodnje

Ministar privrede Ţeljko Sertić izjavio je danas da za sva velika javna preduzeća u Srbiji postoje zainteresovani kupci, ali da će prioritet imati oni koji imaju jasan plan za odrţavanje proizvodnje.

Sertić je u intervjuu za televiziju B92 dodao i da je oţivljavanje privrede glavni cilj svih mera

predviĊenih rebalansom budţeta.

Ministar privrede je podsetio da je usvajanjem zakona o privatizaciji i steĉaju odreĊen 31.

decembar 2015. kao krajnji rok za privatizaciju preduzeća, dodavši da u većoj ili manjoj meri

postoji interesovanje partnera za sva preduzeća.

5

"U mnogim stvarima i Vlada ĉini pokušaje da pridobije i nova zainteresovana lica, jer postoje neka

preduzeća tog velikog kalibra koja više nisu interesantna trszištu, i veoma je teško voditi

pregovore, zbog ĉega je nama u interesu da uĉinimo sve sto je moguće", rekao je Sertić.

On je dodao da nije jednostavna situacija, ali da je, uprkos tome, optimista da za najveće sisteme

mogu da se obezbede dobri strateški partneri koji će omogućiti da se ţivot u Srbiji ekonomski

podigne, a zatim da poĉne sa uspostavljanjem novih naĉina funkcionisanja koji će omogućiti daleko

veći priliv u budţet Srbije.

Kada je reĉo o rebalansu budţeta, Sertić je istakao da je sa stanovišta privrede vaţno da te mere

budu dobro izbalansirane i da one koje se odnose na smanjenje plata i penzija u javnom sektoru što

manje utiĉu na kupovnu moć graĊana.

"Ovo upravo iz razloga privrede kako nam ekonomski ţivot ne bi bio još više umanjen nego u

odnosno na ono što je danas", objasnio je Sertić.

Prema njegovim reĉima, veoma je vaţno i da se razgovara o merama koje bi mogle da se uĉine na

prihodovnoj strani budţeta "koja je jednako vaţna poput rashodovne".

Sertić je naglasio da je dobra odluka da se paraleleno radi na smanjenju troškova i povećanju

prihoda u drţavnu kasu.

Ministar privrede je dodao da će predviĊene mere biti usmerene ka oţivljavanju privredne

aktivnosti.

"Za privredu je dobro da budţet bude izbalansiran. Dobro je da dobijemo dobre razgovore sa MMF-

om, Svetskom bankom i svim ĉiniocima koji utiĉu na mišljenje o Srbiji", rekao je Sertić.

On je objasnio da rebalans budţeta ne treba da se radi zbog nekog drugog, već zbog graĊana

Srbije.

"Ako dobijemo bolji kvalitetniji kreditni rejting, moći ćemo da povlacimo kredite sa niţim

kamatnim stopama, da razduţujemo skupe kredite koje smo uzimali u prethodnom periodu, da u

budţetu izdvojimo više sredstava za nove politike koje kod nas nisu bile popularne", rekao je

Sertić.

http://novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:509172-Vucic-sa-liderima-sindikata-i-poslodavcima

Vuĉić sa liderima sindikata i poslodavcima Tanjug

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković izjavio je Tanjugu da je premijer

Aleksandar Vuĉić odrţao danas u vladi sastanak sa predstavnicima sindikata i Unije poslodavaca

6

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković izjavio je Tanjugu da je premijer Aleksandar Vuĉić odrţao danas u vladi sastanak sa predstavnicima sindikata i Unije poslodavaca u cilju obnavljanja socijalno-ekonomskog dijaloga i da je dogovoreno da se ĉešće odrţavaju takvi sastanci.

"Premijer je bio nosilac sastanka i on nas je informisao šta u narednom periodu ima nameru da radi i šta su mu dileme i zatraţio opštu podršku da svi zajedno pomognemo da drţava prevaziĊe teškoće", rekao je Atanacković.

Prema reĉima Atanackovića, premijer traţi veće razumevanje od socijalnih partnera.

"Razlog sastanka je bio obnavljanje socijalno-ekonomskog dijaloga odnosno premijer je informisao mene i predsednike sindikata o merama koje vlada trenutno ĉini", kazao je Atanacković.

Kako je rekao, sastanku su prisustvovali i ministar rada Aleksandar Vulin, ministar finansija Dušan Vujović i ministar privrede Ţeljko Sertić.

http://novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:509097-Preminuo-nam-minuli-rad

Preminuo nam minuli rad J. Ţ. Skenderija

Zaposlene u Srbiji će već sa avgustovskim kovertama pogoditi novi naĉin obraĉunavanja zarada.

Najgore će proći oni koji su promenili više preduzeća, a do penzije im je ostalo malo

ZAPOSLENI koji se mogu pohvaliti dobrom radnom biografijom i u rubrici „radno iskustvo“ imaju nekoliko stavki, neće dobro proći pri obraĉunu avgustovske zarade. Njihove koverte biće tanje i po nekoliko hiljada dinara u zavisnosti od toga koliko su vremena proveli kod poslednjeg gazde. Tako će im u startu plata, u odnosu na kolege koje su verne firmi ĉitav radni vek, biti priliĉno manja.

Primenom novog zakona o radu, koji vaţi od 1. avgusta, minuli rad se obraĉunava samo za period

na trenutnom radnom mestu. To znaĉi da, na primer, radnik koji je u radnom veku promenio tri

firme i u svakoj proveo po deceniju, iako mu je u knjiţici ubeleţeno 30 godina staţa, njegov minuli

rad za obraĉun plate sada će biti svega 10 godina. Na taj naĉin će njegova zarada u odnosu na

kolegu koji je sve vreme u istoj firmi biti niţa za 0,4 odsto za svaku godinu provedenu na drugom

radnom mestu, ili u ovom sluĉaju za osam procenata u odnosu na julski obraĉun.

U Srbiji je proseĉna zarada nešto niţa od 400 evra, ali će i tako mali iznos biti umanjen za minuli

rad. U Savezu samostalnih sindikata Srbije tvrde da je kod nas skoro polovina radnika menjala

radna mesta i da će svi oni biti pogoĊeni avgustovskom platom. Koverte će prema njihovoj raĉunici

biti niţe za oko 10 odsto.

S druge strane, u protivniĉkoj Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata smatraju da umanjenje

zarada za minuli rad ne bi trebalo da se mnogo oseti u Srbiji, jer se i do sada on samo predstavljao,

ali faktiĉki i suštinski nije isplaćivan od 2000. godine

7

- Mnogo veći problem je uopšte isplata zarada, jer mnogi radnici su ostali ili će ostati bez plate -

tvrdi Ranka Savić, predsednica ASNS. - Evropski trend ugovaranja zarade sa poslodavcem prilikom

zapošljavanja dolazi na ovaj naĉin i kod nas. To znaĉi da bi već prilikom razgovora za posao trebalo

uzeti u obzir i svoje prethodno radno iskustvo. PROCENEProcene koliko će radnika u Srbiji biti oštećeno primenom novih propisa su nemoguće. Dr Nada Novaković naglašava da je teţe od tog gubitka naša realnost u kojoj je lakoća ostajanja bez posla i gubitka sredstava za ţivot, gotovo svakodnevna.

Prema njenom mišljenju, samo knjigovodstveno se minuli rad vodio kao stavka u obraĉunskom

listiću - objašnjava ona. - U stvarnosti on nije ni postojao. MeĊutim, moţe se desiti da poslodavci

koji ga nisu obraĉunavali sada da bi uštedeli „skinu“ radnicima deo zarade na ime „poštovanja“

novog zakona. Direktnu korist po pitanju minulog rada ima samo poslodavac i niko više.

Ona naglašava da niko u okruţenju i u Evropi ne poznaje kategoriju minulog rada i da prioritet

sindikalne borbe treba da bude povećanje cene rada, a ne da se naš radnik ravna sa primanjima sa

zaposlenima u afriĉkim zemljama. Godinama je za investitore u Srbiji glavna olakšavajuća okolnost

jeftina radna snaga, sa ĉim, smatra Savićeva, treba prekinuti.

Za Nebojšu Miletića, predsednika Izvršnog odbora Unije poslodavaca Srbije, instituciju minulog rada

trebalo je potpuno ukinuti, a umesto nje u zakon uvrstiti „lojalnost poslodavcu“. MeĊutim, na

insistiranje sindikata ostala je samoupravna odrednica.

- Nigde u svetu ne postoji minuli rad kao poseban deo plate - tvrdi Miletić. - Niţu avgustovsku

zaradu imaće zaposleni sa staţom od 30 godina i više, dok oni sa 5-6 godina rada neće praktiĉno ni

osetiti. Svaki poslodavac već prilikom zapošljavanja raĉuna na radno iskustvo i spremni smo da ga

platimo.

Prema njegovom mišljenju, teško je danas, primera radi, naći na trţištu rada inţenjera sa

iskustvom, jer je to veoma traţena radna snaga. Više je onih, tvrdi on, koji su tek diplomirali ili ne

rade u struci.

- Danas dobar kadar mora dobro da se plati i to nema nikakve veze sa minulim radom, jer će takav

radnik već po ugovoru imati bolju platu - objašnjava Miletić.

Profesor dr Nada Novaković, nauĉni saradnik Instituta društvenih nauka u Beogradu, ipak tvrdi da

institucija minulog rada postoji u Evropi i razvijenom svetu, ali se samo drugaĉije zove, na primer

8

lojalnost firmi u Japanu ili dodaci za starije radnike. Ona u suštini znaĉi materijalnu naknadu za

radne, profesionalne i liĉne sposobnosti pojedinca koje je stekao u ranijem periodu.

- To je praktiĉno liĉno svojstvo zaposlenog, koje se ne moţe izgubiti, baciti, ili ostati bez njega

samo promenom poslodavca - naglašava naša sagovornica. - U Srbiji i regionu, zemljama u tranziciji

i na periferiji kapitalizma, legalizovana i uobiĉajena praksa je ukidanje plaćenog minulog rada.

Posebno se, iz ideoloških razloga i zbog interesa sticanja profita, namerno vezuje za napušteni

socijalizam.

Ona smatra da su u najteţoj situaciji zaposleni kod privatnika. UMREŢENI KADROVI

U stvarnosti poslodavci radije zapošljavaju iskusnije radnike, ali sad po novom zakonu ne moraju za

to da plate ni dinara, smatra Novaković. Sa druge strane, odavno je izgubljeno pravo radnika da se

profesionalno usavršava i obrazuje o trošku poslodavca.

- Danas to mogu samo retki i politiĉki umreţeni kadrovi u javnim preduzećima i drţavnoj upravi. Po

pravilu, oni teţe gube posao i imaju kontinuitet u radnom staţu. Na drugoj strani su ljudi koji su

ĉesto menjali poslodavce, gubili posao ili bili bez njega. U novim uslovima njihov minuli rad se

automatski skraćuje.

http://novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:509076-Svaki-cetvrti-gradjanin-Srbije-na-ivici-siromastva

Svaki ĉetvrti graĊanin Srbije na ivici siromaštva Tanjug

U Srbiji, prema zvaniĉnim podacima, svaki ĉetvrti graĊanin, odnosno 1,8 miliona ljudi, ţivi na

granici siromaštva

U Srbiji, prema zvaniĉnim podacima, svaki ĉetvrti graĊanin, odnosno 1,8 miliona ljudi, ţivi na granici siromaštva, a dok struĉnjaci ocenjuju da za izradu dugo najavljivanih socijalnih karti nema ni ljudi, ni para, nadleţni najavljuju da je u pripremi nova strategija za borbu protiv siromaštva.

http://novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:509057-UdovickiOgraniciti-zaposljavanje-u-lokalnim-

samoupravama

Udoviĉki:Ograniĉiti zapošljavanje u lokalnim

samoupravama Agencije

Ministarka drţavne uprave i lokalne samouprave Kori Udoviĉki izjavila je da novim propisima

treba ograniĉiti rast zapošljavanja u lokalnim samoupravama. DSS: Udoviĉki ne poznaje već

donete propise kojim je ograniĉen broj zaposlenih u opštinama

9

Potpredsednica vlade i ministarka drţavne uprave i lokalne samouprave Kori Udoviĉki izjavila je danas da novim propisima treba ograniĉiti rast zapošljavanja u lokalnim samoupravama, ali i omogućiti bolje popunjavanje radnih mesta tamo gde je to zaista neophodno.

Udoviĉki je rekla za TV Pink da najviše problema u lokalnim samoupravama ima zbog "šume propisa" u kojima ima suviše nelogiĉnosti koje su "ĉesto koĉnica za mnoge stvari".

Komentarišući propise koje treba menjati u lokalnim samoupravama, ona je istakla da se mora uvesti zabrana dodatnog zapošljavanja u loklanim samoupravama, jer to ne moţemo da izdrţimo, ali i propisati bolje upravljanje javnom svojinom na osnovu Zakona o javnoj svojini.

Ona je navela da je pred drţavom veliki posao uvoĊenja, ranije predviĊenog, programskog budţetiranja lokalnih samouprava koji predviĊa transparentnost trošenja novca.

"Jedini naĉin da se to dovede u red jeste da se uvede planiranje", istakla je Udoviĉki, objašnjavajući da će lokalne samouprave morati u budţetima jasno da naznaĉe koje programe i sa koliko novca će finansirati.

Udoviĉki je navela da to neće tako brzo biti jasno i vidljivo za graĊane već da je potrebno vreme da opštine i gradovi nauĉe da "budţetiraju" i da je potrebno strpljenje da nauĉe to dobro da rade.

"Sledeće godine bi trebalo da imamo nešto što će liĉiti na to i već u 2016. godini moţemo da oĉekujemo da njihovi budţeti budu racionalniji", dodala je potpredsednica vlade.

DSS: UDOVIĈKI NESTRUĈNA ZA MINISTRA, NE POZNAJE VEĆDONETE ZAKONE

Demokratska stranka Srbije (DSS) ocenila je danas da je potpredsednik Vlade i ministar Kori Udoviĉki pokazala da ne zna ni za samo postojanje nekih zakona iz resora na ĉijem je ĉelu i time javno iskazala "apsolutnu nestruĉnost, neodgovornost i nedostojnost obavljanja funkcije ministra". Reagujući na izjavu Udoviĉki da "novim propisima treba da se ograniĉi rast zapošljavanja u lokalnim samoupravama i da mora da se uvede zabrana dodatnog zapošljavanja", DSS u saopštenju istiĉe da je neshvatljivo da ona ne zna šta piše u zakonima donetim još 2009. godine. Zakon o odreĊivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji i Zakonu o budţetskom sistemu, podseća DSS, doneti su 2009. godine, a kasnije više puta dopunjavani i izmenjeni, i njima su jasno propisani koeficijenti broja zaposlenih u lokalnim samoupravama prema broju stanovnika. Tim zakonima je utvrĊena zabrana zasnivanja radnog odnosa sa novim licima radi popunjavanja slobodnih radnih mesta do kraja 2015. godine i ograniĉen je broj zaposlenih na odreĊeno vreme, po ugovoru o delu i drugoim osnovama na 10 odsto ukupnog broja zaposlenih.

TakoĊe su utvrĊene oštre finansijske sankcije lokalnim samoupravama koje ove zakone krše i utvrĊena nadleţnost nadzora nad sprovoĊenjem ovih zakona.

Volja prethodne i sadašnje Vlade je bila i ostala da se ostave otvorena vrata partijskom zapošljavanju i zato se nije vršila i ne vrši kontrola primene ovih zakona, konstatovala je vanparlamentarna DSS.

10

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/493534/Ne-zastareva-honorarni-staz

Ne zastareva honorarni staţ

Danijela Nišavić

Bez obzira koliko je godina prošlo, moguće je retroaktivno uplatiti staţ na osnovu ranijeg

honorarnog rada.

(+) Kliknite za uvećanje

Danijela Milosavljević je jedna do mnogih koja je do stalnog posla došla posle više godina

hororarnog rada. Tipiĉno za novinarsku profesiju.

11

- Radila sam u dve novinske kuće, ukupno pet i po godina honorarno. Od tada je prošlo 15 i po

godina i sada ţelim da uplatim staţ. Znaĉiće mi zbog penzije - priĉa ona.

Novinari, ali i muziĉari, sportisti, ĉlanovi kulturno-umetniĉkih društava, ali i drugi koji obavljaju

samostalnu deltatnost ukoliko nisu bili prijavljeni mogu da uplate doprinose i da regulišu penzioni

staţ. To pravo ne zastareva, a zahtev se moţe podneti uvek. Ali, za to su potrebni validni dokazi.

- U sluĉaju da nisu bili prijavljeni a imaju dokaze udruţenja da su u odreĊenom periodu obavljali

samostalnu profesionalnu delatnost i da im je ona bila jedino ili glavno zanimanje, mogu kroz

naknadni postupak da ostvare pravo na uplatu doprinosa za taj period - objašnjavaju u Fondu PIO.

Validni dokazi za PIO su potvrda udruţenja koja je izdata na osnovu potvrde o radu, ugovori,

priznanice o uplati poreza, odnosno dokazi o tome da je delatnost bila plaćena. Izjave svedoka se

ne prihvataju.

Nakon prijave, Fond raĉuna koliko će novca morati da se uplati za doprinose za penzijsko-invalidsko

osiguranje.

I dok se honorarni rad, bez obzira kad je nastao, priznaje, graĊani koji imaju rupu u staţu, jer

odreĊeni period nisu radili, ne mogu da dokupe staţ. Takvu mogućnost nisu imali ni po ovom

vaţećem zakonu, a neće ga imati ni po novom, koji stupa na snagu 1. januara 2015. Retroaktivnost

u dokupu staţa ne postoji.

Jedino ko moţe da dokupi staţ jesu graĊani koji su radili u firmama koje su u meĊuvremenu otišle u

steĉaj ili ne postoje, ukoliko se utvrdi da poslodavac nije uplaćivao staţ i pod uslovom da su u

sistemu osiguranja.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/493494/Vucic-i-Vulin-se-sastali-sa-predstavnicima-sindikata-i-Unije-poslodavaca

Vuĉić i Vulin se sastali sa predstavnicima sindikata i Unije poslodavaca

FoNet, Tanjug

U Vladi Srbije danas je odrţan sastanak premijera Aleksandra Vuĉića i ministra za rad Aleksandra

Vulina sa predstavnicima sindikata i Unije poslodavaca, javlja RTS.

12

Aleksandar Vuĉić

Tema sastanka bio je rad Socijalno-ekonomskog saveta, a razgovaralo se i o budućim merama

Vlade.

Predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković rekao je posle sastanka da još uvek postoje

odreĊene dileme o Vladinim merama.

Sastanku su prisustvovali i ministar finansija Dušan Vujović i ministar privrede Ţeljko Sertić.

Nebojša Atanacković izjavio je Tanjugu da je premijer Aleksandar Vuĉić odrţao danas u Vladi

sastanak sa predstavnicima sindikata i Unije poslodavaca u cilju obnavljanja socijalno-ekonomskog

dijaloga.

"Premijer je bio nosilac sastanka i on nas je informisao šta u narednom periodu ima nameru da radi

i šta su mu dileme i zatraţio opštu podršku da svi zajedno pomognemo da drţava prevaziĊe

teškoće", rekao je Atanacković.

Prema njegovim reĉima, razlog sastanka je bio obnavljanje socijalno-ekonomskog dijaloga, a

premijer je informisao prisutne o merama koje vlada trenutno ĉini i zatraţio veće razumevanje od

socijalnih partnera.

"Sastanak je upriliĉen jer se duţe vreme nismo sastajali i zajedniĉki smo istakli da je vaţno da se u

budućnosti ĉešće sastajemo i da se konsultujemo oko organizacije i poboljšanja situacije u

oĉekivanju neophodnog smanjivanja plata i penzija, rešavaja pitanja preduzeća koja treba da se

definitivno prodaju", naveo je Atanacković.

Prema njegovim reĉima, na sastanku je usaglašeno da je potrebno postići opštenarodni konsenzus

oko prihvatanja neophodnih promena u zakonima odnosno privrednom ţivotu.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/493419/Svaki-cetvrti-gradjanin-Srbije-na-ivici-siromastva

Svaki ĉetvrti graĊanin Srbije na ivici siromaštva

Tanjug

U Srbiji, prema zvaniĉnim podacima, svaki ĉetvrti graĊanin, odnosno 1,8 miliona ljudi, ţivi na

granici siromaštva, a dok struĉnjaci ocenjuju da za izradu dugo najavljivanih socijalnih karti nema

ni ljudi, ni para, nadleţni najavljuju da je u pripremi nova strategija za borbu protiv siromaštva.

13

Šef tima za socijalnu inkluziju i smanjenje siromaštva Vlade Srbije Ţarko Šunderić podseća da je

postojala strategija drţave za borbu protiv siromaštva, ali je bila ograniĉena na period 2003. do

2009. godine. U tom dokumentu je, kaţe on, cilj bio da se broj siromašnih prepolovi do 2008, što je

i uĉinjeno, ali je, dodaje, svetska kriza ponovo dovela do povećanja njihovog broja.

Šunderić je Tanjugu rekao da je u toku priprema nove strategije, koja će se zvati Program reformi

u oblasti zapošljavanja i socijalne politike.

- Do kraja godine će taj dokument biti predat Briselu, a već od sledeće godine oĉekujemo i punu

primenu. Ovoga puta će to biti efikasnije, jer će primenu kontrolisati i Evropska komisija - smatra

Šunderić.

Koliko će lošu situaciju nova strategija morati da uzme u obzir, najbolje ilustruje najnoviji podatak

Republiĉkog zavoda za statistiku (RZS) da je stopa siromaštva kod nas 24,6 odsto, što plasira Srbiju

na prvo mesto meĊu siromašnim zemljama Evrope: u prezaduţenoj Grĉkoj ta stopa je 23,1 odsto, a

sledi Rumunija sa 22,6 odsto, te Španija sa 22,2 i Bugarska sa 21,2 odsto.

- Ti ljudi nisu nuţno siromašni, već samo imaju veći rizik da to budu. Prag rizika od siromaštva u

2012. godini iznosio 13.680 dinara meseĉno za jednoĉlano domaćinstvo - rekla je Tanjugu Tijana

Ĉomić iz RZS-a i dodala da je za troĉlanu porodicu prag rizika od siromaštva 24.624 dinara, a za

ĉetvoroĉlanu 28.728 dinara.

Nauĉni saradnik Instituta društvenih nauka dr Nada Novaković istiĉe da su svetska istraţivanja još

alarmantnija i pokazuju da kod nas gotovo polovina stanovništva ţivi loše. Ona smatra da ugroţeni

graĊani ne bi trebalo da se nadaju socijalnim kartama, jer na prvom mestu “ nema ko da popiše

1,8 miliona ljudi” .

- “ Drţava nema institucije, mehanizme, sredstva ni kadrove, a pre svega politiĉku volju da popiše

imovinu tih graĊana. Ne zna se ni ko bi o tim ljudima brinuo, koje socijalne institucije, drţavne ili

privatne. Već vidimo da je profit ušao u mnoge od tih oblasti - rekla je Novaković Tanjugu.

Ona je dodala da, sve i da doĊemo do socijalnih karata, rezultat bi bio da se oskudna sredstva

dodeljuju samo najugroţenijima. Primera radi, u julu je za novĉanu socijalnu pomoć izdvojeno 1,12

milijardi dinara i to za 267.949 osoba. Osnovica za isplatu je 7.704 dinara, a posebnu meseĉnu

naknadu od 13.228 dinara prima 446 osoba.

14

Za deĉji dodatak, ukupan iznos je nešto veći od milijardu dinara, a prima ga 204.755 porodica za

384.334 dece. Redovan iznos dodatka je 2.593, a uvećan 3.371 dinar. Cenzus za ostvarenje prava je

da prihodi u porodici po ĉlanu domaćinstva ne prelaze 8.051 dinar. Danas u Srbiji ĉak 35.500 ljudi u

76 sredina koristi Narodne kuhinje, a od tog broja 11.800 su deca.

Sekretar Crvenog krsta Srbije Vesna Milenović kaţe da je najteţa situacija u juţnoj i jugoistoĉnoj

Srbiji.

- Za njih je program narodnih kuhinja neophodan i to im je obiĉno jedini obrok dnevno - kaţe

Milenović.

Nova kategorija siromašnih - zaposleni

U najvećem riziku od siromaštva kod nas su nezaposleni, kaţe

Novaković, ali i mladi, posebno nezaposleni od 19 do 24

godine, zatim ţitelji seoskih podruĉja. Uz to, prema njenom

mišljenju, ovoj grupi treba dodati još oko 150 do 200 hiljada

ljudi koji su ili će u 2014. ostati bez posla. Problem se, kako

kaţe, vremenom i produbio, pa sada imamo i “nove

siromahe”, a to su zaposleni.

- S druge strane, u 2013. se u odnosu na prethodnu godinu

broj bogataša povećao sa 88 na 100. �To znaĉi da im drţava

ide na ruku” - ocenila je Novaković i dodala da bi drţava ako

ţeli reforme, "morala najpre sebe da reformiše".

Kuhinje su u nadleţnosti lokalnih samouprava, kaţe ona, i dodaje da je Crveni krst uz pomoć Vlade

Srbije obezbedio distribuciju 10 osnovnih namirnica u vrednosti od 350 miliona dinara godišnje što

olakšava njihov rad. Nada Novaković kaţe da je naš problem što pred izbore imamo velika

obećanja, a malo novca. Tako, tvrdi ona, drţava za siromašne izdvaja sve manje, a i dalje nije

rešeno koji model socijalne politike ţeli da vodi.

- “ U našim zakonima dominira anglosaksonski model, a to je da je pojedinac odgovoran za sebe i

svoju porodicu, a na siromašne se gleda kao na gubitnike, nesposobne da doprinose društvu. S

druge strane, nama bi više odgovarao nemaĉki model od koga se beţi, a to je socijalno-trţišna

privreda koja ima veća sredstva i pravednije ih raspodeljuje” - rekla je ona.

15

http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/ko_se_igra_novcem_bivsih_radnika_geneksa.4.html?news_id=288589

Sredstva za nadoknade ugovorena po posebnom socijalnom programu stoje zarobljena već pet

godina

Ko se igra novcem bivših radnika Geneksa?

AUTOR: IVANA NIKOLETIĆ

Beograd - Iako je uslov da se bivšim i sadašnjim radnicima Geneksa isplati nadoknada od po 200 evra po godini radnog staţa ispunjen još 2009, zaposleni još nisu videli ni deo svog novca, a sudeći po poslednjim dešavanjima, nešto manje od 5.000 radnika još će ĉekati da drţava ispuni obećanje. Naime, sredstva koja su nakon prodaje imovine Geneksa izdvojena na namenski raĉun, stoje „zarobljena“ jer nema odobrenja nadleţnih institucija za isplatu. Kako nam je više puta potvrĊeno u Agenciji za privatizaciju, Ministarstvo finansija još nije dalo neophodno odobrenje, a prema izvršnim odlukama Privrednog suda koje su poĉele da pristiţu, pojedinim radnicima se novac isplaćuje, ali sa tekućeg raĉuna preduzeća.

Podsetimo, socijalnim programom, koji je sastavni deo programa restrukturiranja kompanija Internacional CG i Generaleksport, predviĊeno je da se naknada za izgubljeno pravo na besplatne akcije preduzeća u visini od oko 20 miliona evra isplati svim radnicima, novcem od prodaje celina u Bloku 20 i na Kopaoniku. Ta prodaja okonĉana je pre više od pet godina, a ostalo je nejasno zašto radnici nisu isplaćeni odmah.

Ĉekajući na svoj novac, radnici Geneksa obijali su pragove domaćih institucija, pa je, izmeĊu ostalih, i Ustavni sud presudio u njihovu korist, ali tom odlukom nije odreĊen i naĉin isplate nadoknada. Mnogi radnici su, uz to, samostalno ili u grupama vodili posebne sporove pred Privrednim sudom u Beogradu, a izvršne presude koje iz tih postupaka pristiţu, isplaćuju se sa raĉuna firme.

Problem je što zbog oskudnog poslovanja na tekući raĉun Geneksa stiţe tek malo novca od zakupnina, ubranog sa preostale imovine, pa se radnici isplaćuju jako sporo - do sada je nadoknadu primilo svega oko 30 njih.

- Isplate se vrše na osnovu pravosnaţnih izvršnih odluka Privrednog suda u Beogradu. Zakonski, sredstva sa namenskog raĉuna u Trezoru ne mogu biti predmet izvršne odluke, odnosno predmet prinudnog izvršenja, pa se novac skida sa tekućeg raĉuna Geneksa. To niti je zakonito, niti je tako zamišljeno, ali je na nama da to istrpimo. Sa Geneksovog raĉuna u periodu od oko pet meseci unazad skinuto je oko devet miliona dinara, isplaćeno oko osam tuţbi, na svakoj u proseku po ĉetiri radnika. Svaka tuţba iznosi oko dva miliona dinara. U nezavidnoj smo situaciji u kojoj niko nije na dobitku. Time što godinama ne dobijamo saglasnost za isplatu sa namenskog raĉuna oštećena je i firma i radnici, jer tempo kojim se to radi znaĉi da će ljudi naplatiti svoja potraţivanja ko zna kada - kaţe za Danas v.d. direktora Geneksa Ljiljana Stoiljković. Ona dodaje da se ta situacija negativno odraţava na firmu, jer „tanki“ prihodi od poslovanja uspevaju jedva da pokriju troškove za struju i porez, što se uredno isplaćuje, pristigle presude i minimalne plate onoliko zaposlenih koliko ih je neophodno da bi se proces rada odvijao.

16

Tokom 2013. Geneks je kod Komercijalne banke imao 13,9 milijardi dinara, Agrobanke 2,5 milijardi dinara, dok je na kontu u Upravi za trezor, od kamate na depozite, imao 790 miliona dinara. Novac sa raĉuna Agrobanke, koja je otišla u steĉaj, nije završio u steĉajnoj masi, već je prebaĉen u Poštansku štedionicu. Kako smo ranije saznali, 18 milijardi dinara rezervisanih za radnike još uvek je na tim raĉunima. MeĊutim, odgovor na pitanje zašto do sada nije odobrena isplata nismo uspeli da dobijemo od nadleţnog ministarstva i Uprave za trezor.

Jedna od interesantnijih informacija do koje je došao naš list jeste da su parama odvojenim za zaposlene u jednom momentu kupovane drţavne obveznice. Na zahtev bivšeg direktora Agencije za privatizaciju Vladislava Cvetkovića, odobrenje da se jedan deo novca ponovo oroĉi (i ubiru kamate), a drugi da se usmeri na poseban raĉun kako bi posluţio za trgovanje hartijama od vrednosti, potpisao je tadašnji drţavni sekretar Ivica Kojić. Dakle, umesto da se izmire obaveze prema radnicima, Agencija je po nalogu tadašnjeg Ministarstva finansija i ekonomije taj novac ulagala u drţavne obveznice i tako obezbeĊivala likvidnost drţavi i budţetu.

Ostao samo sud

Prodajom imovinskih celina Blok 20 i Kopaonik realizovan je jedan od uslova za isplatu novĉane naknade, i preostalo je da se realizuje još jedan uslov, a to je saglasnost na isplatu od strane Ministarstva finansija. Kako Agencija za privatizaciju još uvek nije saglasnost Ministarstva finansija, nisu se stekli uslovi za isplatu novĉane naknade, a u skladu sa usvojenim Programima restrukturiranja obe Kompanije, odgovorila je Danasu Agencija za privatizaciju. „S obzirom da Agencija nije dobila odgovore na upućene dopise i da isplata predmetnih novĉanih naknada nije realizovana, jedan broj zaposlenih i bivših zaposlenih pokrenuo je sudske postupke i na taj naĉin su naplatili svoja potraţivanja”, navodi se u odgovoru.

Unosno

Geneksova imovina vredna više od dve milijarde evra prodata je za 170 miliona. Blok 20 sa hotelom Interkontinental 2008. izlicitirala je kompanija Miroslava Miškovića za manje od 150 miliona evra, a godinu dana kasnije hoteli Grand i Konaci na Kopaoniku prodati su Miodragu Kostiću za 23 miliona evra na rate. Kule još ĉekaju kupca.

http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/neradni_dani_u_septembru.4.html?news_id=288588

Kompanija Fijat automobili Srbija

Neradni dani u septembru

AUTOR: Z. R.

Kragujevac - Zaposleni u kompaniji Fijat automobili Srbija danas i sutra, prema nezvaniĉnim

informacijama, neće biti radno angaţovani. Nezvaniĉno se saznaje da se u FAS-u neće raditi ni 15. i

16, kao i ni od 22. do 30. septembra, što znaĉi da će u kragujevaĉkoj fabrici automobila ovog

meseca biti jedanaest neradnih dana.

Radnicima će privremeno odsustvovanje s posla biti plaćeno 65 odsto od plate.

17

Iz FAS-a se ovim povodom niko nije oglasio, što je ostavilo dosta prostora za komentare, meĊu kojima su i zabrinuti radnici i deo javnosti kojem je jasan znaĉaj ove fabrike, ali i oni koji tvrde da je Fijatova kompanija u centru Šumadije - pred zatvaranjem. Analitiĉari, meĊutim, pretpostavljaju da je FAS, koji je za sedam ovogodišnjih meseci izvezao za oko deset odsto više automobila no u istom prošlogodišnjem periodu, privremeno „prikoĉio“ proizvodne linije i montaţne trake kako ne bi pravio nepotrebne zalihe gotovih automobila. U FAS-u je, inaĉe, proizvodnja i ranije privremeno prekidana, uglavnom zbog problema sa snabdevanjem delovima od pojedinih dobavljaĉa iz Italije.

АКТЕР

http://akter.co.rs/27-drutvo/print-103303-ne-emo-da-pojedemo-budu-nost-nae-dece.html

ALEKSANDAR VULIN

NEĆEMO DA POJEDEMO BUDUĆNOST NAŠE DECE Tanjug

Ministar za rad, zapošljavanje, boraĉka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin izjavio je da će

najsiromašniji biti zaštićeni od smanjenja plata i penzija, i da drţava neće "pojesti i potrošiti

budućnost svoje dece"

Vulin je, odgovarajući na pitanja novinara na Guĉevu, rekao da će kasnije tokom dana premijer Srbije i on razgovarati sa predstavnicima sindikata, i da će razgovori biti nastavljeni narednih dana unutar Vlade, istakavši da će se oni voditi sa idejom da budu zaštićeni najsiromašniji i oni kojima je najteţe.

Ministar je istakao da su do sadašnje situacije dovele pogrešene odluke koje su donošene godinama unazad, kada su se glasovi kupovali povećanjem plata i penzija i nerezonskim zaduţivanjem, dodavši da će se aktuelna vlada ponašati drugaĉije.

"Ova vlada moţe da se ponaša kao i vlada pre nje - da proda šta ima, da se zaduţi još malo, i da jednostavno ĉeka da vreme proĊe, pa će neka buduća vlada raditi ono što mi radimo. Mi nećemo da pojedemo i potrošimo budućnost naše dece. Ako treba da bude teško, neka bude teško i meni i mojoj generaciji, ali nemojte da zaduţujete moje dete", rekao je Vulin.

Nova zakonska rešenja omogućila su zaposlenima da imaju ista prava iz radnog odnosa kao i oni koji

svakog jutra odlaze na posao. Jedina razlika je što većina poslodavaca radnicima „na daljinu“ osim

zarade nije voljna, a nije ni u obavezi, da isplaćuje topli obrok, regres za godišnji odmor i - prevoz.

Za Ivicu Cvetanovića, predsednika Konfederacije slobodnih sindikata, dobro je što se sada zakonski

regulišu prava ove kategorije zaposlenih, pošto je u mnogim kompanijama takav naĉin rada

postojao već godinama.

- Svakom poslodavcu je jeftinije da ima radnika koji će raditi iz svog stana - kaţe naš sagovornik. PLAĆA IM SE I NOĆNI RADPrema zakonu, zaposleni na daljinu ima zagarantovan raspored radnog vremena, pravo na obraĉun prekovremenog rada, naknadu za noćni rad i korišćenje godišnjeg odmora i odsustva. Sve što Zakon o radu propisuje i radnicima koji svakodnevno odlaze na posao. Novina je da je sada dovoljno da postoji samo prijava na obavezno socijalno osiguranje zaposlenog po osnovu ugovora, koji više ne mora da bude overen u opštini.

18

- Njihova osnovna prava su ista sa zaposlenima koji svakog dana idu u firmu, a detalje ugovora o

radu dogovaraju sa poslodavcem. Dobro je da sada majke sa malom decom ili trudnice mogu,

ukoliko poslodavac to dozvoljava, da jedno vreme rade „na daljinu“. One će saĉuvati poziciju, a

firma će za manje para imati struĉnjaka sve vreme. Ima dosta profesija koje mogu da se rade iz

stana, što smanjuje troškove poslodavaca za struju i telefon, recimo, što onda omogućava da se

više ovakvih radnika angaţuje baš po osnovu tih ušteda.

Ovako organizovan posao mogao bi da donese niz olakšica i radniku i poslodavcu, ali za to su

zaposlenom neophodna sredstva za rad koja obezbeĊuje, instalira i odrţava poslodavac u stanu

zaposlenog. U Uniji poslodavaca objašnjavaju da se detalji kako će posao funkcionisati moraju

dogovarati izmeĊu radnika i poslodavca. Koji oblik rada će biti ugovoren prvenstveno će zavisiti od

toga šta zaposleni od kuće treba da radi i da li to dopuštaju elementarna radna i tehnološka

disciplina.

- Ovo je jedna od odredaba koje pribliţavaju našu zemlju EU. Kao udruţenje nismo zadovoljni

Zakonom o radu u celini, ali ovo je za nas korak napred - kaţe Nebojša Atanacković, predsednik

Unije poslodavaca Srbije. - Ranije smo imali samoupravna rešenja i trebalo je malo relaksirati

odnose zaposlenih i poslodavaca. Ova odredba odgovara i njima i nama. Radno angaţovanje se

pojednostavljuje i nije neophodno da radnik radi u prostorijama firme, a poslodavac ne mora da

otvara radna mesta ako postoje uslovi za rad u prostoru zaposlenog.