##8,ZOOLOGIJA

#NNZOOLOGIJA NAPISAO

#AAŽIVOJIN ĐORĐEVIĆ PROFESOR UNIVERZITETA

#MMZAGREB #GG1923. #PPTISAK I NAKLADA HRVATSKOG ŠTAMPARSKOG ZAVODA D. D.

Предговор. Протекло је пола века, од када је Панчић издао своју зо-

Ишогају по Милн-Едвардсу, Агасицу и Лајнису. Она је чинила Ицео јестаствениде за ученике велике школе и за оно време за-•цовољавала је једну велику потребу; осем тога, по стилу била №е једна од најбољих Панчићевих књига. Али баш за то време •учињени су највећи напретци у биологији у опште а у зооло-•гији напосе, те се већ од дужег времена осећа потреба за јед-|ним уџбеником, који би дао преглед модерних тековина*. — [Осем тога, искуство је показало, да највећи део наших учени-|ка не познаје толико стране језике, да се њима може служи-|ти и по њима учити. То.ће бити један-од разлога, што се *кроз цео низ година, није добио онај број спремних настав-

ника, какав је могао бити с обзиром на необичну вољу и ве-лики број ученика, који су се посвећивали овим наукама. Па и кад свега тога не би било, неопходна је потреба, да се до-бије на матерњем језику једна ручна књига, у којој би ма и, елементарно, изложени били нови резултати и модерни погле-ди на зоологију. Стога сам се решио, да издам овај уџбеник зоологије, који чини први део морфологије, коју више од две деценије предајем на нашем универзитету. Надам се, да ће ова књига као и остале, које ће за њом доћи, дати јасан преглед модерних тековина на пољу биологије, систематске зоологије, упоредне анатомије, упоредне ембриологије, цитологије и зооло-шке филозофије у ономе обиму и изложене на онај начин, како се то види у признатим класичним уџбеницима на страним језипима. Трудио сам се, да језик буде што чистији и стил што јаснији. Ради тога користио сам се како делима Паичића, тако и преводом ЈБ. Миљковића, као и другим ра-

* Ту празнину није могла нопунити појава Клаусове зоологије у преводу Љ. Миљковића, једно стога, што је тај превод учињен са заста-релог издања, јер је баш у то време припремана израда сасвим новог издања тога класичног уџбеника, друго стога, што у њему има доста пре-водиочевих стварних грешака и нетачности, а и превод се одликује ме-стимпде врло тешким преводним стилом. Па ипак велика је заслуга Миљковића, што јс терминологију, којој је основу ударио неумрли Пан-чић и коју су његови ученици Л. Докић, Ђ. Јовановић, Р. Лазаревић и др. проширили и усавршили, средио и још више разрадио.

довима на нашем језнку. А да бн нрн читању интересовање било што веће, додао сам много више, него што је то у стра-ним уџбенидима, теоретска и филозофска разлагања, питања и постављања проблема. Тако ће један ученик, или озбиљан радник наћп у овоме уџбенику изложена многа факта, којих нема у многим страним уџбеницима, или су само назначена. Мислим, да ће овако схваћени план бити привлачнији и да ће радник, жељан факата и проблема, наћи атракције у чи-тању и учењу, као кад би читао што из литературе. Бићу особито задовољан, ако се на овај начин постигне олакшица у раду и у учењу ове од најлеппшх и најпривлачнијих наука, али која је често одбијала сухопарношћу излагања и прете-раним речником, који се најчешће не разуме и који није то-лико ни потребан. На овај начин обрађена, она може послу-жити као приручна књига природњацима, медицинарима, по-љопривредницима, фармацајтима, ветеринарима и филозофи-ма, као п свакоме ономе, који жели стећи стручно знање по властитом самораду. Ако она постигне тај циљ, и ако у њој пма доброга, онда за то дугујем поглавито свима оним писци-ма. на чије сам се радове угледао и из којих сам црпео фак-та. Сва је моја заслуга у томе, што та факта излажем иашим матерњим језиком, и што држим, да их излажем јасно и вер-но, без грешака, према садањем стању науке.

С обзиром на овако разноврсну намену, распоред и уре-ђење градива више су разнолики, него што би се то могло допустити у једном уџбенику. И ако сам се трудио, да по обиму не пређем оно, што је остварено у признатим европ-ским уџбеницима: Хертвига, Клаус-Гробена, Боаса и других, ипак су неки делови шири и дубљи. Тако је у општој зооло-гији, која може послужити као увод у биологију све дотле, док се не добије нарочита књига. Тако је с протозоама, с цр-вима и другим због њихове вредности не само за природња-ке, већ за медицинаре. Али су због тога други неки делови скраћени, као н. пр. зглавкари, бодљокошци и други, а међу њима и систематика инсеката, која је само толико заступље-на, колико се мора научити.

Све, што се сачувало и могло употребити од слика из превода Клаусове зоологије, унето је овде и још додато до-ста нових слика. Ако дочекам ново издање, у шта верујем,. гледаћу, да и остале слике буду модерније, што је сада не-могућно, с обзиром па ову скуноћу.

Др. Живојин Ђорђевић.

Opsti deo. Predmet i obim zoologije.

Zoologija proučava spol jni izgled i u n u t r a š n j u građu živo-t i n j a . Ona i s t ražuje odnose, ko j i postoje između građe i n jene funkcije, kao i odnose između pojedinih ž ivo t in ja među sobom i sa spol jnim sve tom. Pr i tome se zoologjia ne ograničava samo na proučavanje odraslih ž ivot in ja , m a t o r a k a , već se s ta ra da obuhva t i i celokupno razviće sadanj ih ž ivot in ja , kao i i s tor i ju izumrlih ž ivot inja , koje su živele u rani j im geološkim periodama naše zemlje .

Ovi razni pravci i sp i t ivan ja čine odelite grane zoologije. Tako ona j deo zoologije koji proučava oblike i s t r uk tu ru orga-n izama i organa zove se m o r f o l o g i j a . Ona počinje sa prvim s tup-n j i m a ž ivot in ja i proučava sve što se spol ja vidi: veličinu, boju i odnose između pojedinih delova. Ali kako se spol jni oblik ne može da r azume bez u n u t r a š n j e građe, od koje najčešće zavisi, to se morfologija nas l an j a n a s tud i ju unu t r a šn j e građe, n a a n a -

* t o m i j u , Na ovom putu ona ide sve do k r a j n j i h e lemenata mor-foloških, do ćeli ja. Svuda morfologija izučava oblike i n j ihove odnose, samo sreds tva koj ima to postiže razl ična su, prema to-me da li to postiže neposrednim opažanjem ( p r a v a , u ž a m o r -f o l o g i j a ) , ili pomoću noža ( d e s k r i p t i v n a a n a t o m i j a ) , ili uz pripomoć mikroskopa i ostalih složenih me toda ( h i s t o l o g i j a , c i t o l o g i j a ) . Ali se iz ovoga nesme zaključi t i , da je morfologija supro tna ana tomi j i i da prvoj pr ipada s tud i j a spoljne, a drugoj unu t rašn je građe. Logika nam nalaže da odbacimo svaku ovakvu deobu, jer su putevi s aznan ja i me tod i sp i t ivanja u oba s lučaja potpuno isti . A ovo još i s toga, š to ima organa, koji se nalaze u unu t rašn jos t i ž ivo t in ja i koji prema tome z a h t e v a j u ana tom-sku s tud i ju , i ako su po postanku spoljni organi. Isto tako ima toliko providnih ž ivot in ja , da im se bez ikakvih pr iprema celo-

Odnosi rotatorija i životinja s trohoforom (anelida i meku-šaca), kojima se pridružuju briozoe preko foronisa i aktinotrohe jasni su po obliku T r o c h o s p h e r a , koji se odlikuje od nor-malnog tipa rotifera, što nema stopala, kao što ga nemaju i neki viši rotatori. Za neke zoologe rotatori su bliži pilidiji nemercina nego trohofori i po tome bi senzitivní pol pilidije odgovarao sto-palu rotatora. Na ta j bi način morfološki položaj jednog rotatora bio s ustima na dolje i sa stopalom na gore, što je, nema sumnje, teže usvojiti.

Isto tako sličnost nekih rotatora ( P e d a l i o n , H e x a r-t h r a) s krustaceama verovatno je rezultat pojave sekundarne konvergencije. Preko gastrotriha rotatori imaju veze s nemato-desima. Zajednički karakteri bili bi: koža s debelom i bodljavom kutikulom, sincitijalni, epiderm; pravo črevo sa ždrelom, koje je postavljeno hitinom kao i sličnost nefridijalnog organa.

Isto tako postoje nekoliko gledišta o prirodnim vezama bra-hiopoda. Po starijem, sada odbačenom mišljenju, one bi bile srodne sa školjkama. Ali položaj kapaka kao i cela unutarn ja grada go-vore protiv ovoga, te je sada potpuno odbačena ova veza.

Po drugim, oslanjajući se na sličnost postanka čeloma i me-zoderma, brahiopode bile bi slične s hetognatama. Ali se sad zna, da baš ti embriogenetski procesi ne mogu da se uzmu za filoge-netska posmatranja, jer su najčešće zadobiveni. Stoga i ovo gle-dište nema više pristalica.

Već je više verovatna srodnost brahiopoda s anelidama i mogli bi se smatrat i kao sedenterni anelidi, koji su se utvrdili i tada preobrazili cev u l jušturu sa dva kapka. Ali protiv ovoga govori, što im je segmentisanje tela samo prividno, jer u stvari nisu segmentalni ni telesna duplja, ni spolni organi, ni nervni sistem, ni segmentalni organi. Istina je, da kod nekih brahiopoda ( R h y n c h o n e l l a ) ima dva para segmentalnih organa, ali se sad zna, da u nekih anelida ima dva para ovih organa u jednom istom članku.

Najviše ima pristalica gledište, po kome su brahiopodi srodni sa briozoama. Tako stopalo brahiopodske larve odgovara delu tela, kojim se utvrđuje briozoa, kao što je izbacivanje toga dela ekvivalentno posuvraćanju plašta brahiopoda. Pa i druga fakta govore za ovo mišljenje kao: sličnost ručica s lofoforom filakto-lemida, sličnost segmentalnih organa i postanak spolnih eleme-nata na račun celomskog peritoneuma.

Sadržaj.

zoolo

IIpeflroBop Opšti deo Predmet i obim zoologije Organizam, anorganizam Biljka i životinja . . Sistem . . . . Kratak pregled, istorije zo

ologije . . . . Razviee sistematske

g4je Razviće morfologije Početak zootomije Period uporedne anatomije Princip korelacije organa Cuvier Uporedna ontogenija (em

briologija) Pregled zoološkog sistema Istorija. piostanja (Descen

dentne teorije) . . A. Period pre Darvfria Prethodnica Darvinovi Lamarck Geološki kontinuitet . Kontinuitet biološki . . B. Darvinova teorija o

stanku vrsta (Darvin zam) .

Iskonsko stvaranje . . Uzročne osnove Darvinizma Veštačko odabiranje Prirodno odabiranje. Borba

za život

Strana . 3—4

Strana . 45

D 8

12 15

18

19 22 23 23 24 25

26 30

31 31 32 33 35 35

45

48 48 48 49 51 56 57

60 61

Simpatičko bojenje . . . . Mimi kri Seksualno (spolno) odabira-

nje Dokazi filogenski . . . . a) Sistematski dokazi . . . b) Paleontološki dokazi . . c) Morfološki dokazi . . . d) Zoogeogtrafski| dokazi . Zamerke teoriji . . . . C. Transformiram posle Dar-

vina Vajsman, teorija panmiksije Germinahia selekcija, ide,

determinante . . . . . 62 Biofore 63 Neolamarkizam . . . . 67 Teorija raseljavanja . . . 69 Ortogeneza 69 Naegeliljev princip progre-

sije 70 Micela 71 Eksperimentalno .proučavanje

varijabiliteta . . . . 71 iRazili Vidovi varijabiliteta Modifikacije, fluktuacije . . Ćelija Množenje ćelija Direktna jedrova deoba (ami-

toza) Indirektno deljenje jedra

(mitoza, kariokineza) . . 86 43 1. Profaza 86

72 75 85

85

Strana Strana 2. Metafaza 87 Culo za mirisanlje . . . 154 3. Anafaza 87 Culo za ukus . . . . 151 4. Telofaža 87 Culo* sluha . . . 155 1. Teorija o individualitetu Organ vida . . . . . 158

hromozoma . . . . . . 89 Organi za osvetljenje 160 2. Teorija o kvalitativnoj Električni organi . . . 161

raznolikosti hromozoma . 89 Opšta istorija razvića 164 Tkiva . . 91 Samonicanje, iskonsko stv Epitelijalno tkivo . . . , 93 ranje 165 Jednosloja-n i slojevit epitel 94 Roditeljsko plođenje . . 167 Kutikula, hipodermis, tre- Bespolno plođenje, deljenj

(plje, bičevi 96 pupljenje . . . . . 167 Žlezdani epitel 97 Spolno plođenje, parten Čulni epitel . ' 98 geneza, pedogeneza . . 168 Vezivno tkivo . . . 99 Složeno plođenje, progr Celično vezivo . . . . . 100 sivna generacija - 170 Sluzasto vezivo . . . . • . 101 Regresivna generacija 171 Vlaknasto vezivo . . . . 101 Opšti pojavi pri spolnom Mrežasto vezivo . . . . . 102 plođenju . . . . . . 172 Rskavica . . . . . . . 103 Jaje: žumanee i jedro 172 Kost . . . . . . . . . 104 Prosta i složena jaja . . 173 Krv d limfa . . . . . . 107 Primarne i sekundarne opn 173 Diapedeza, fagocite, tonsini 111 Seme . . ' . . . . . . 175 Sero terapija, alekeini . . 112 Sazrevanje jajeta i sperma Mišićno tkivo . . . . 113 tozoida 176 Sarkoplasma, mi oblasta . . 114 Postanak spermatozoida j Í79 Poprečno prugasto vlakno 115 Proces oplođenja . . . . 180 Gflatko mišićno vlakno . . 117 Teorije nasleđa . . . . 183 Živčano tkivo . . . . . 118 Određivanje spolova . . 184 Refleksni rad, refleksni luk 118 Merogonija - . . . . 186 Živčani centri, neuron, ne- Mendelov zakon . . - 186

uroglija . . . . . 119 Hromozomsfca redukcija 187 Organi 123 Brazdanje jajeta . . . 191 Homologi i. analogi organi} 124 Prvi oblici embriona: moru Koža, skelet, organi za po- la, blastula, gas trula . 195

kretanje, mišići . . 125 Teorija cei oma. i razviće Organi za ishranu . . . 127 dva srednja lista . . 198 Crevni sistem 127 Odnos listova u pupljenju 201 Organi za disanje . . . . . 130 Embriologija kao osnova za Qrgani za krvotok . . . 134 klasifikaciju . . . . 202 Mokraćni organi (bubrezi) . 138 Razni oblici spolnog razvi Spolni organi . . . . . 142 ća . . . . . . . . 202 Živčani sistem . . . . . 146 [^arveno razviće . . . 203 Čulni organi 152 dviparae, viviparne i oro-Culo za pipanje 152 viviparne životinje . . . . 204

Nega mladunaca i održanje poroda 205

Osnovni oblici životinja: asimetrične, sferične, zra-kaste 206

Bilateralno simetrične . . 207 Antimer© i metamere; Unu-

tarnja i spoljna člankovi-tost; Homonoma i he ter o-noma člankovitost . . . 208

Opsti odnosi životinja me-đu sobom i prema sipol jao j sredini . . . . . . . 209

1. Odnosi životinja prema spoljnoj sredini . . . . 209

2. Odnosi životinja medu sobom . . . . . . . . 211

Udruženja, parasitizam . . 213 Simbioza \ . . . . . . . 214 Periodi života i trajanje

života 216 Zoogeografija 217 Primarni i sekundarni fak-

tori nazmeštaja . . . . 219 Morske životinje: obalske,

abisalne i pelaške . . . 223 Slatkovodne životinje . . 224 Važdušne životinje . . . 225 Suhozemne životinje . . . 226 OstrVska fauna 228 Sistein Slater-Wallace . . 229

Posebni deo 231 1. Kolo Protozoa u opšte . 231 Rhizopoda . 250 Proteomyxa, Acystosporida,

azosporida . . . . . . 251 Zoosporida, Mycetozoa . . 252 Amoebina 254 Foraminifera 256 Heliozoa 261 Radiolaria . . . . . . . 263 Flagellata 267 Spiorozoa 274 Coccidaria 275

Stia. a Coccidia . .' 276 Haemosporidia . . . , . 277 Gregarinaria . . . . . 281 Neosporidia, Cnidosporidia 284 Myxiosporidii-a, Microsporidia 287 Actiitomyxida, Sarcosporidia 288 Infusoria . 289 Kontinuitet između- proto-

zoa i metazoa. Mezozoa . 298 Mezozoa 301 Metazoa* Coelenterata . . 302 Spongia- . . . . . . . 304 Cnidaria ili celenterata u

strogom smislu . . . . 313 llydrozoa (Hydromedusae) . 317 Hydraria, Hydromedusae . 322 Tubulario — Anthomedusae 323 Campanulario — Leptome-

dusae, Trachymedusae, Narcomedusae . . . . 324

Hydrocoralliae, Siphonopho-rne 32Ô

Scyphozoa, Anlhozoa, Scy-phopolypi 329

Octocorallia 331 Hexacorallia 333 Scyphomedusae (Acalephae) 336 Ctenophorae 342 Qoeloplana i .Ctenoplana . . 346 Embrionalno razviće kni-

dara 346 Phylogenija knidara . . . 349 Bilateria ii opšte . . . . 350 Protostomija, Deuterostomi-

!ja . 3 5 2 Vermes u opšte . . . . 355 Scoleeides, Platyhelminthes. 357 Turbellaria 358 Rhabdocoelae, Dendrocoelae 362 Trematodes ' . . . . . . 363 Cestodes 371 Nemertini 381 Goelhelminthes, Nemathel-

minthes 385 Nematodes 385

Gordidae, Mermithidae, Acanthocephalae . . . • 394

Annelida 396 Archiamelida 398 Chaefcopoda 400 Polychaetae 408 Oligochaeta 410 Hirudinea 412 Embrilogija crva . . . . 415 Filogenija bilaterija u opšte

i crva napose 418 Sfenula 419 Protrohula 420 Teorije o poreklu. mesoder-

ma: enterocelna, gonocel-na, nefrocelna . . . . 421

Strana Metamerija . . . . . . . 422 Teorije kormusa, ciklomeri-

je, psevdometamerije . 423 Vermidea u opšte . . . . 425 Gephyrea 426 Phoronis 429 Larva aktinotr,ocha . . . 430 Bryozoa 431 Pterobranchia: Cephalodis-

cus, Rabdopleura . . . 438 Rotatoria 43% Gastrotricha i Kinorhyncha 443 Brachiopoda 445 Filogenija crvuljaka . . . 450