8. februar 2013

VODA I

IZNO[EWE

SME]A

SKUPQI

ZA

39 ODSTO

SRBIJA ]E

IZVOZITI

STRUJU

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „ÂÂNSKI GLAS“ AD

BROJ 5 CENA 30 DIN.

www.caglas.rs

ÂÂK, 8. FEBRUAR 2013. GODINEGODINA LXXX, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

tel. 226-000; 346- 000

www.viza-nekretnine.co.rs

Starom platanu u centru grada potrebno le~ewe

Ministarka

Zorana Mihajlovi}

Posledwa, maratonska

sednica Skup{tine grada

Nagrada privrednih

novinara Srbije

Za one koji su ostali bez voza~ke dozvole

Odràno prvo Savetovawe o poqoprivredi

PERSPEKTIVE

RAZVOJA AGRARA

U DRAGAÊVUstrane 24. i 25.

KAD SE HO]E,

SVE SE MO@E

KAD SE HO]E,

SVE SE MO@E

Milan Ki}anovi}, povrtar iz Zabla}a

strana 14.

NAPRAVIO

I RAZBOJ

ZA INVALIDE

NAPRAVIO

I RAZBOJ

ZA INVALIDE

Milutin Strizovi}, ima zlatne ruke i ideje

strana 11.

strana 6.

/////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////

strane 4. i 5.

DRAGAN

KUZMANOVI]

MENAXER

GODINE strana 2.

strana 9.

USKORO SEMINAR U Â^KUstrana 8.

DRVO

PAM]EWA

DRVO

PAM]EWA

2 PETAK 8. FEBRUAR 2013. GODINE

KLUB PRIVREDNIH NOVINARA SRBIJE

NAGRADIO KOMPANIJE I PRIVREDNIKE

KOJI SU OBELE@ILI GODINU

marketing 032/342-276

Ve} 12 godina Klub privrednih nov-

inara Srbije dodequje tradi-

cionalno priznawe "Kompanije i

privrednici koji su obeleìli godinu".

Me|u dobitnicima nagrada za 2012. god-

inu, koje su najuspe{nijim kompanijama i

privrednicima uru~ene 4. februara u

Privrednoj komori Srbije je i Dragan

Kuzmanovi}, generalni direktor i vlas-

nik privatne firme "Domis". Wemu je

pripalo priznawe menaxer godine u kate-

goriji gra|evina za, kako se navodi u

obrazloèwu ìrija, ulagawa u

proizvodwu, kvalitet, inovativnost,

energetsku efikasnost proizvoda,

{irewe prodajne mreè na strana

trì{ta i doprinos dru{tvenoj zajedni-

ci (ure|ewe sliva reke êmernice). Ovo

preduze}e svoj uspeh gradi i godinama

odràva zahvaquju}i, pored ostalog, i

tome {to svoje proizvode prilago|ava

savremenim zahtevima trì{ta i za wih

koristi iskqu~ivo drvo, kao prirodni

materijal neprocewivih estetskih i

energetskih vrednosti.

DRAGAN KUZMANOVI]

MENAXER GODINE

Nagradu je primila k}erka Ivana Kuzmanovi}

PETAK 8. FEBRUAR 2013. GODINE

NEOÊKIVANO SLABO INTERESOVAWE ZA JAVNU TRIBINU O PREDLOGU NACRTA

ODLUKE O IZMENAMA I DOPUNAMA STATUTA GRADA

DO KRAJA OVOG MESECA TREBALO BI DA STARTUJE PROIZVODWA U „ÎPSARI”

3GRAD

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi}

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi} tel: 032/377-107 032/342-276 [email protected]

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.

ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti}

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}. [email protected]

ADRESA: â~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije: 032/377-108 032/ 344-772 [email protected]

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Savkovi} tel: 032/342- 276, faks: 032/344-772 [email protected] Rukopisi se ne vra}aju. [tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.cacanskiglas.rs

- Su{tina izmena i do-

puna Statuta Grada je

pove}awe broja ~lanova

Gradskog ve}a koje bira

SG, sa devet na 11, tako da

}e, ra~unaju}i i dva ~lana

po funkciji (gradona~el-

nika i zamenika gradona-

~elnika) Ve}e imati 13

~lanova. Zna~ajna novina u

ovom aktu koji, ina~e, nije

mewan od 2008. godine, je i

utvr|ivawe kriterijuma za

punovaàn rad i

odlu~ivawe zborova gra|a-

na, na osnovu kojih je pro-

pisano da mogu punova`no

da odlu~uju, ukoliko wima

prisustvuje 10 odsto gra|a-

na sa prebivali{tem u me-

snoj zajednici u kojoj se

zbor odràva, ili najmawe

30, dok u jo{ vaè}em aktu

pi{e pet odsto, a najmawe

30 me{tana. To je predlo-

èno zbog pojedinih me-

snih zajednica, poput Bre-

zovica, Ov~ar Bawe, Roà-

ca, Jan~i}a, koje imaju oko

100, ili mawe od 100 sta-

novnika, i u kojima je

praksa pokazala da je izu-

zetno te{ko obezbediti

kvorum za zakonit rad i

odlu~ivawe na zborovima

gra|ana.

Na~elnica Vuksanovi}

napomiwe da je tokom javne

rasprave posebno insisti-

rano na usagla{avawu Sta-

tuta sa odredbama Zakona o

javnoj svojini i podse}a da

Grad od 1991. godine nije

imao javnu svojinu: “U

skladu sa ovim zakonom bi-

li smo obavezni da odredi-

mo nadle`ne organe koji }e

odlu~ivati o pribavqawu,

kori{}ewu i raspolagawu

nepokretnostima, odnosno

imovinom Grada. Predlo-

ìli smo da o ovako zna-

~ajnim pitawima odlu~uje

Skup{tina Grada, kao naj-

vi{i organ lokalne samou-

prave. Osim toga, odre|ene

odredbe ovog akta usagla-

sili smo i sa Zakonom o

privatno javnom partner-

stvu, usko povezanim sa

prethodnim, i predloìli

da tako|e Skup{tina Gra-

da donosi odluke i o ula-

gawu gradske sa drugom

imovinom u postupku pri-

vatno javnog partnerstva.

Imaju}i u vidu Zakon o

buxetskom sistemu,

izmewen i dopuwen Statut

je “ovlastio” gradona~el-

nika, obja{wava Vuksano-

vi}ka, da obrazuje slu`bu

za buxetsku inspekciju i

slu`bu za internu revizi-

ju, kao veoma va`ne i funk-

cionalno i organizaciono

nezavisne slu`be, koje

obavqaju kontrolu namen-

skog, racionalnog i celis-

hodnog tro{ewa buxetskih

sredstava.

Na~elnica Vuksanovi}

kaè da su predloène i

neke kozmeti~ke izmene, o

kojima }e, kao i o su{tin-

skim promenama, kona~nu

re~ dati odbornici SG.

Ina~e, javna rasprava, u

~ijem sklopu je prekju~e

odràna i tribina, bi}e

okon~ana 10. februara, do

kada se o~ekuje da eventual-

ni predlozi i sugestije re-

sornoj gradskoj upravi bu-

du dostavqeni i u pisanoj

formi i putem mejla (nacel-

[email protected].). Do sada

je odre|ene, kako je

oceweno, korektne i kori-

sne sugestije na tekst sta-

tuta, u delu koji “doti~e”

delatnost JP “Gradac”

uputio Milenko Popovi}

iz ovog preduze}a, a na jav-

noj tribini i predstavni-

ci Gradske uprave za urba-

nizam su najavili da }e

blagovremeno dostaviti

svoje predloge.

- O svima wima odlu~i-

va}e Gradsko ve}e, nadle-

`no i da utvrdi predlog

odluke o izmenama i dopu-

nama Statuta Grada i upu-

ti ga na usvajawe Skup{ti-

ni. Predloìli smo da, ka-

da ga ona usvoji, radi pre-

glednosti i jasnijeg uvida

u odredbe ovog akta, komi-

sija za Statut i propise

utvrdi pre~i{}en tekst,

{to nije obavezno, tako da

on moè da stupi na snagu

ve} osmog dana od objavqi-

vawa u Slu`benom listu -

objasnila je na~elnica Na-

de`da Vuksanovi} kom-

pletnu proceduru

dono{ewa “zakona” Grada,

kome }e biti “prilago|e-

na” sva nià skup{tinska

akta. M.N

Nepunih {est mese-

ci po{to je kupio

ovda{wu “îpsa-

ru”, tro~lani konzorcijum

u sastavu Tomislav Baje-

vi}, koji je i direktor ove

fabrike, Vlatko Barbari}

i @arko Dragi}evi}, oba-

vio je sve pripreme za

obnavqawe rada u ovom

nekada najuspe{nijem ~a-

~anskom preduze}u. Odmah

nakon preuzimawa firme,

koja je posle prve privati-

zacije 2005. godine uspe-

{no radila do 2010, kada

je doìvela krah i zbog ve-

likih dugovawa pala pod

ste~aj, novi vlasnici su

od ovda{wih i poqo-

privrednika iz okruèwa

otkupili odre|ene koli-

~ine krompira za preradu,

podse}a direktor Bajevi}.

U me|uvremenu je izvr{en

remont postrojewa i opre-

me i obavqene ostale pri-

preme tako da }e, prema

wegovim najavama,

proizvodwa startovati

krajem ovog meseca:

- Ovih dana bi}e izvr-

{en izbor oko 50 radnika,

neophodnih za po~etak

proizvodwe. S obzirom na

veliko interesovawe neza-

poslenih lica i biv{ih

radnika, ~itav postupak

izbora i prijema bi}e

obavqen posredstvom Tr-

ì{ta rada. U zavisnosti

od proizvodwe i ukoliko

nas trì{te “prihvati”, u

junu }emo raspisati novi

konkurs za prijem jo{ oko

80 radnika - veruje Bajevi}

i napomiwe da }e prili-

kom prijema radnika pri-

oriotet imati nezaposle-

na lica iz â~ka i osobe

iz materijalno ugroèni-

jih porodica.

Sa ovda{wim koope-

rantima nedavno su potpi-

sani ugovori o otkupu

6.000 tona krompira, {to

}e u prvoj fazi rada biti

dovoqno za proizovdwu

pirea, ~ipsa, flipsa i

eventualno za novi proiz-

vodni program, ukoliko

ga, kako kaè Bajevi},

“primi” trì{te.

M.N.

U OVOJ GODINI POSAO ZA 130 RADNIKA

Iako je Gradsko ve}e jo{ 25. januara, na

osnovu odluke SG od 29. decembra 2012.

godine, usvojilo zakqu~ak i raspisalo

javni poziv gra|anima, politi~kim

strankama, udruèwima, privrednicima

za u~e{}e u javnoj raspravi o predlogu

nacrta Odluke o izmenama i dopunama

Statuta Grada, javnoj tribini odrànoj u

sredu, prisustvovalo je ni mawe, ni vi-

{e, nego osam u~esnika, me|u kojima dva

na~elnika resornih GU, sekretar SG, dva

odbornika (iz SNS i Dveri srpske) i je-

dan ~lan Gradskog ve}a. Bez obzira na

slabo interesovawe, Nade`da Vuksano-

vi}, na~elnica GU za op{te i zajedni~ke

poslove, koja je sa~inila predlog izmena

i dopuna ovog najvi{eg akta lokalne sa-

mouprave je detaqno obrazloìla pred-

loène “korekcije”, od kojih su neke su-

{tinske, a ve}ina kozmeti~ke i tehni~ke

prirode.

OD SU[TINSKIH,

DO KOZMETI^KIH IZMENA



Vr{imo usluge:

- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, pe-

glawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|en-

dana...)

- ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija

- ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i po-

slovnih prostorija i priprema za tehni~ki

prijem zgrada

- bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24

~asa dnevno

- nega starih i bolesnih osoba

- medicinska nega (kupawe pokretnih i nepo-

kretnih osoba i dr.)

- prawe i peglawe u na{oj perionici (stol-

waka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog ru-

bqa)

- selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{e-

we, izno{ewe, demontaà i montaà name-

{taja)

- sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvo-

ri{ta (na mese~nom nivou)

- majstorije u ku}i – haus majstor

- molerske radove

- tapetarske

- vodoinstalaterske

- zidarske

- kerami~ke usluge

- elektro popravke

- ~i{}ewe tepiha

- ~i{}ewe zgrada

- popravka kompjutera i

wihovo odràvawe

- popravka i izrada va-

{ih akusti~nih i elek-

tri~nih ì~anih in-

strumenata (gitara,

mandolina,

bas primova,

i dr.)

- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro-

|endane, i ispra}aje)

- frizerske usluge (u va{im prostorijama)

- visinsko prawe stakala

- ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe

(plo~ica, mermera i itd.)

- ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244,

Tel. 373-233, 064/133-70-33

Agencija V R E D N I C A

POLITIKA

Rasprava duà od

20 sati, dodu{e,

pokazala je da je

itekako bilo

opravdanih raz-

loga za ozbiqne i konstruk-

tivne diskusije, jer su na

dnevnom redu bile brojne

“te{ke” teme, me|u kojima i

zahtevi za poskupqewe vode

i upotrebe kanalizacije i

usluga izno{ewa sme}a za

doma}instva ~ak za 39 od-

sto, odnosno za privredu

5,5 i 18 odsto. Korekcija

cena vode za 39,13 odsto za

potro{a~e u stambenim

zgradama i individualnim

objektima od 1. februara

ove godine je osnovni uslov

da JKP “Vodovod” u 2013.

godini posluje bez dotacija

i subvencija iz buxeta, bez

gubitaka, koji je, ina~e, na

kraju pro{le iznosio oko

36 miliona dinara i da re-

dovno izmiruje obaveze pre-

ma JP “Rzav”, na godi{wem

osnovu od oko 160 miliona

dinara, rekao je, pored

ostalog, u op{irnom i

brojnim ~iwenicama i ar-

gumentima potkrepqenom

uvodnom izlagawu direktor

Zoran Pantovi}. “U pomo}”

mu je pritekao i ~lan GV re-

sorno zaduèn za javna

preduze}a Miladin Rista-

novi}, upozoriv{i da je go-

dinama gomilan gubitak,

upravo zbog neekonomske

cene i neblagovremenog

odobravawa poskupqewa,

dostigao iznos od 546 mili-

ona dinara, od ~ega je nepo-

kriveno 420 i da je imovina

preduze}a zbog toga umawe-

na ve} za 33 odsto. Upozo-

rio je i da ovo JKP posluje

“na ivici ìleta”, da mu je

likvidnost ugroèna i ape-

lovao da putem socijalnih

karti Grad subvencioni{e

materijalno ugroène gra-

|ane kojima }e ovo

poskupqewe predstavqati

veliki udar na ku}ne bux-

ete.

U uslovima kada je pro-

se~na plata u â~ku oko

39.000 dinara, poskupqewe

od 39 odsto je nerealno i

neprihvatqivo, i treba ga

svesti u realne okvire, tim

pre {to }e uslediti

pove}awe cena i drugih ko-

munalnih usluga, ocenio je

Dragan Brajovi} (DS) koji

smatra nedopustivim da

ovo JP samo na teret potro-

{a~a prelazi put od gubi-

ta{a do firme koja trì-

{no posluje. Ukoliko bude

odobreno i poskupqewe vo-

de sa Rzava sa 9,9 na 12 di-

nara, efekat pove}awa cena

koje traì “Vodovod” bi}e

prepolovqen, upozorio je

Aleksandar Maksimovi}

(SNS) i zaloìo se da

osniva~ preispita ugovor

sa JP “Rzav” i na druga~i-

jim osnovama re{i odnose

izme|u ovog i ~a~anskog di-

stributivnog preduze}a. Za

to postoje opravdani razlo-

zi, smatra i zamenik grado-

na~elnika Radenko Luko-

vi} koji tvrdi da je veli-

kim delom na gubitke

ovda{weg JKP uticalo

“prelivawe” tro{kova sa

ariqskog preduze}a i da je

“Vodovod” godinama gubio

korak u odre|ivawu cena.

Iako je politi~ki nepopu-

larna, odluka o

poskupqewu je neminovna,

smatra on, {to potvr|uje i

ovogodi{wi plan poslo-

vawa koji predstavqa stra-

te{ki dokument ove firme.

Teret vi{egodi{wih gubi-

taka u ovom JP, ~ije su cene

godinama imale socijalnu

funkciju, ne bi trebalo

ODBORNICI SG GLASALI DA VODA I USLUGE IZNO[EWA

Ni boqi poznavaoci i stariji akteri na

lokalnoj politi~koj sceni ne pamte da je

jedno skup{tinsko zasedawe trajalo tri

dana, kao posledwa sednica SG, zapo~eta

pro{le srede, nastavqena u ~etvrtak i

okon~ana ovog ponedeqka. Da li zbog lo-

{e procene predsednika Veqka Negovano-

vi}a, koji je u dogovoru sa {efovima od-

borni~kih grupa u dnevni red 11. sednice

lokalnog parlamenta uvrstio 28 ta~aka

dnevnog reda, ili nastojawa ve}ine opozi-

cionih odbornika da skup{tinsku govor-

nicu pretvore u pozornicu za li~nu i po-

liti~ku promociju, tek posledwe

zasedawe se prili~no oduìlo i {to je

najgore, kako je izra~unao jedan odbornik,

ko{talo je poreske obveznike ovog Grada

skoro po 700.000 dinara dnevno!

Osim o kadrovawu, odbornici su tokom tre}eg dana zasedawa najvi{e

raspravqali i o predlogu Odluke o uslovima i na~inu kori{}ewa podsticajnih

sredstava u poqoprivredi, za{ta je u buxetu Grada predvi|eno 41,8 miliona dinara.

U svojim diskusijama ve}ina opozicionih odbornika je kritikovala predlaga~a i

predsednika SG {to je ovaj predlog hitno i mimo poslovnika o radu naknadno uvr-

{}en kao dopunska ta~ka dnevnog reda posledwe sednice SG. Zbog toga predstavni-

ci mawinske koalicije nisu imali mogu}nost ni da upute amandmane na predlog od-

luke i tako poboq{aju ovaj izuzetno vaàn skup{tinski akt, na koji su imali broj-

ne primedbe. Jedna od wih bila je da u raspodelu sredstava ne bi trebalo da se “upli-

}e” gradsko rukovodstvo, ve} da konkurs raspisuje nadle`na GU, a ne da se “krije”

iza komisije. ûo se i predlog da je iz ukupne sume moglo da se izdvoji dva - tri mi-

liona dinara, planiranih za subvencije za nabavku semenskog krompira, {to bi tre-

balo da doprinese pokretawu rada “îpsare” i zapo{qavawu lokalne radne snage.

Raspravu je “rasplamsala” ~iwenica da predlog nije podrào ni Savet za poqo-

privredu i da je kona~nu re~ o odluci dalo GV, u kome, ina~e, nema stru~waka za ovu

oblast. Urgentno i nezakonito dono{ewe va`ne odluke jo{ jedna je potvrda da Grad

nema viziju razvoja poqoprivrede, kojoj je trebalo da prethodi i analiza

dosada{wih efekata podsticajnih mera i sredstava, jo{ jedna je zamerka opozicije,

po ~ijoj oceni su najve}e mane odluke te {to za podsticaje ne mogu da konkuri{u

qudi u radnom odnosu, ve} iskqu~ivo poqoprivrednici i {to nisu precizirani

uslovi, kriterijumi, nadle`nost i predvi|eni mehanizmi kontrole tro{ewa buxet-

skih para.

ODLUKA URGENTNA, ZBOG KROMPIRA!

POSKUPQEWIMA SE

PETAK 8. FEBRUAR 2013. GODINE 5POLITIKA

prevaqivati na le|a gra|a-

na, ve} cene pove}avati po-

stepeno, smatra Bo{ko Ob-

radovi} (Dveri srpske) i

insistira na u{tedama, po-

ve}anoj naplati usluga,

smawewu gubitaka vode u

mreì i da teret krize po-

nesu dobrostoje}i gra|ani,

a da za socijalno ugroène

kategorije budu obezbe|ene

buxetske subvencije. Alar-

mantan je podatak da su

potraìvawa dostigla su-

mu od oko 400 miliona di-

nara, zbog ~ega osnovni za-

datak rukovodstva preduze-

}a i Grada mora da bude

ubrzawe naplate, rekao je

Aleksandar Tanaskovi}

(Dveri srpske), koji smatra

da je voda ne samo ekonom-

sko, ve} ìvotno pitawe,

zbog ~ega treba primeniti

neophodno minimalno

poskupqewe. Gra|ani }e

ubudu}e za vodu pla}ati vi-

{e, otprilike onoliko ko-

liko ko{ta fla{a mine-

ralne vode, izra~unao je

Milan Bojovi} (DSS) i

podsetio da je cena vode go-

dinama bila socijalna ka-

tegorija, {to je i uticalo

da JP posluje sa gubicima.

Kada bi “Vodovod” napla-

tio dugove od propalih

privatizovanih firmi, ~i-

je nove gazde nisu pla}ale

ni komunalne usluge, ne bi

poslovao sa gubitkom, uve-

ren je Aleksandar \enadi}

(Dveri srpske), dok je Mir-

jana Milenkovi} (DS) tra-

ìla da rukovodstvo predu-

ze}e kona~no po~ne da re-

{ava problem gubitaka u

mreì i donese plan sana-

cije gubitaka i konsolida-

cije firme. Poslovawe se

mora racionalizovati, od-

re|ene pozicije smawiti,

ali i voda mora da poskupi,

da bi preduze}e pozitivno

poslovalo, ili ga, u pro-

tivnom, Grad mora pomaga-

ti subvencijama iz buxeta,

upozorio je Vladica Gavri-

lovi} (NS).

Miodrag Raji~i}, fi-

nansijski rukovodilac

JKP “Komunalac”, iscre-

peo je takore}i sve broj~ane

pokazateqe, ne bi li oprav-

dao zahtev za poskupqewe

usluga izno{ewa sme}a za

doma}instva za 39 i privre-

du u proseku za 18 odsto.

Naglasio je, pored ostalog,

da su u novu kalkulaciju

ukqu~eni tro{kovi

odvoèwa i deponovawa

sme}a na deponiju “Duboko”

od oko 2,9 miliona dinara

mese~no, odnosno da je wih

od avgusta do decembra pro-

{le godine pla}ao osniva~,

izdvojiv{i ukupno 23,5 mi-

liona dinara. U ovoj godi-

ni uì~ko JKP }e svoje

usluge napla}ivati 29,5

evra po toni, zbog ~ega }e i

nakon poskupqewa sa 2,76

na 3,84 dinara po kvadratu

stambene povr{ine, Grad

izno{ewe sme}a opet sub-

vencionisati i to sa 45 mi-

liona dinara. Zbog lo{e

regulisanih odnosa izme|u

preduze}a “Komunalac” i

“Duboko” od poskupqewa }e

imati {tete i Grad i kori-

snici usluga, upozorio je

Aleksandar Maksimovi}

(SNS), zalo{iv{i se da,

kao i sa “Rzavom”, bude pre-

ispitan ugovor i sa uì~-

kim JP, na ~emu je insisti-

rao i Aleksandar Tanasko-

vi} (Dveri srpske).

U ukupnim tro{kovima

usluge odvoèwa i depono-

vawa sme}a u~estvuju 22, a

plate zaposlenih i ostali

izdaci preduze}a 40 odsto,

podaci su zbog kojih ne bi

trebalo odobriti

poskupqewe od 39, odnosno

18 odsto, smatrala je Mir-

jana Milenkovi} (DS) i pi-

tala ko je snosio odgovor-

nost za sve {to se prote-

klih meseci de{avalo u

ovom JP. Na izmeni {tet-

nog ugovora, na osnovu koga

je “Komunalac” samo “pro-

to~ni bojler” za “Duboko”,

insistirao je i Bo{ko Ob-

radovi} (Dveri srpske), a

Predarg @ivkovi} (SDP)

i Branko Lazovi} (GG “Za

â~ak”) su konstatovali da

je kona~no do{lo vreme da

gra|ani plate i to {to ni-

su dozvolili da deponija

bude podignuta na nekoj lo-

kaciji na podru~ju Grada.

Kalkulacija iz “Dubokog”

}e biti nià nakon izgrad-

we transfer stanice za se-

lekciju otpada, uveren je

predsednik SG Veqko Nego-

vanovi}, koji je demantovao

pri~e da je vek regionalne

deponije kratak, jer }e na-

kon pro{irewa, ta lokaci-

ja mo}i da se koristi 50 go-

dina. “Komunalac” prak-

ti~no ne mewa svoju cenu od

2,76 dinara po metru kva-

dratnom, ve} “razlikom” do

3,84 dinara pokriva faktu-

re iz “Dubokog”, objasnio je

~lan GV Miladin Ristano-

vi} i najavio da }e â~ak

insistirati da kalkulacija

uì~kog preduze}a “bude

uvedena u normalne okvi-

re”.

M.N.

SME]A ZA DOMA]INSTVA POSKUPE ZA 39 ODSTO

Predlog Komisije za kadrovska i mandatno imuni-

tetska pitawa da za privremenog direktora Ustanove

za dnevni boravak dece i odraslih sa posebnim potre-

bama “Zra~ak” bude imenovana Angelina Mandi}, di-

plopmirani pravnik, a za v.d. direktora nove Pred-

{kolske ustanove “Moje detiwstvo” diplomirani pe-

dagog Suzana Simeunovi}, izazvao je dugu raspravu,

brojne replike, a na momente i uvredqive tonove.

Osim ozbiqnih zamerki na rad komisije, kojoj je od-

borni~ka grupa URS, kako je re~eno, dostavila “goto-

vo re{ewe” i predlog kandidata, opozicioni odbor-

nici tvrde i da nova vlast nastavqa praksu prethod-

ne, i da su u javnim preduze}ima i ustanovama na delu

politi~ka postavqewa i podela partijskog plena.

Osniva~u je upu}ena kritika i zbog toga {to, dok

je trajala gradwa objekta, odnosno osnivawe druge

PU, nije paralelno vo|ena procedura izbora stru~-

nih kadrova za rad sa najosetqivijom kategorijom

gra|ana. Iako su i predsednica komisije Gordana Ci-

ki} Plazini} i sekretar SG Qubodrag Petkovi} na-

stojali da objasne da je re~ o privremenim direktori-

ma i upravnim odobrima, ~iji je zadatak da donesu

statut i druga akta ustanova i raspi{u konkurs za

imenovawe stalnih rukovode}ih organa, o ~emu }e ko-

na~nu re~ dati Ministarstvo prosvete, opozicioni

odbornici su brojne kritike uputili i na ra~un sa-

stava UO, oceniv{i da je re~ uglavnom o nekopetent-

nim ~lanovima, koji su politi~ki imenovani i stra-

na~ki postavqeni.

PONOVO PODELA PARTIJSKOG PLENA?


„VADE” IZ GUBITAKA

6 PETAK 8. FEBRUAR 2013. GODINEGRAD

LDP podràva napore lokalne sa-

mouprave i nadle`nih dràvnih

organa da se prona|e adekvatno

re{ewe za daqe poslovawe Fabrike har-

tije u â~ku, kao i za radni status zapo-

slenih u tom preduze}u. Istovremeno,

LDP upozorava, da svako re{ewe koje bi

bilo korisno za fabriku i zaposlene ne

sme biti, na bilo koji na~in, {tetno za

grad, niti sa {tetnim posledicama pre-

ma gra|anima â~ka.

U tom smislu, a povodom izjave koju je

prilikom svog nedavnog boravka u â~ku

dala ministarka za energetiku prof. dr

Zorana Mihajlovi}, da bi jedno od

re{ewa za Fabriku hartije bilo aktivi-

rawe energane na ugaq, kao zna~ajnog

energetskog pogona, koji bi bio dvostru-

ko koristan, kao dopuna toplotnom ener-

gijom za grejawe grada i kao potencijalni

povla{}eni proizvo|a~ elektri~ne ener-

gije, podse}amo ministarku Mihajlovi}

da je ona istovremeno i ministarka za

ekologiju i za{titu ìvotne sredine.

Grad â~ak je u prethodnim godinama,

zna~ajnim ulagawima, uz pomo} donatora

i sopstvenim sredstvima, izbacio iz upo-

trebe kotlove na ugaq i mazut za potrebe

daqinskog grejawa i zamenio ih kotlovi-

ma na gas, upravo radi smawewa zaga|ewa

ìvotne sredine.

Ponovno aktivirawe energane na ugaq

Fabrike hartije u ciqu proizvodwe

elektri~ne i toplotne energije, bilo bi

od minorne koristi za grejawe grada i za

stabilnost elektrosistema Srbije, a zna-

~ilo bi prakti~no aktivirawe termoe-

lektrane na mawe od pola kilometra va-

zdu{ne udaqenosti od centra grada.

Termoelektrana u centru grada ne po-

stoji ni u jednoj civilizovanoj zemqi, a

pored pogubnog zaga|ewa ìvotne sredi-

ne ostavila bi i te{ke posledice na

zdravqe dece i gra|ana u â~ku.

Takvo re{ewe za probleme Fabrike

hartije LDP ne moè da podrì. Poziva-

mo nadle`ne da re{ewe za opstanak fa-

brike i zaposlenih u woj, potraè u

re{ewima koja ne}e biti {tetna po gra-

|ane i grad â~ak. U tom smislu ukazuje-

mo gospo|i Mihajlovi} na ~iwenicu da u

na{em gradu postoji preduze}e „Elektro-

vat“, koje ima ogromno iskustvo u

proizvodwi elektri~ne energije iz

obnovqivih izvora, kao {to su: mini hi-

drocentrale, geotermalne vode i solarna

energija.

Verujemo da bi, uprkos tome {to Mi-

nistarstvo energetike u pro{loj godini

nije dodelilo status povla{}enog proiz-

vo|a~a elektri~ne energije „Elektrova-

tu“, iskustva ovog preduze}a bila veoma

korisna i primewiva za slu~aj Fabrike

hartije.

PROTIV PREDLOGA MINISTARKE ENERGETIKE

Od zemqe koja je izvozila struju, Sr-

bija je postala veliki uvoznik

elektri~ne energije, zbog ~ega su

strategija i plan Republi~ke vlade i Mi-

nistarstva za energetiku, razvoj i za{ti-

tu ìvotne sredine gradwa novih i revi-

talizacija postoje}ih hidroelektrana, da

bi Srbija ponovo postala zemqa koja iz-

vozi energiju. To, imaju}i u vidu potenci-

jale kojima raspolaè, nije san, niti je ne-

mogu}e, rekla je pro{log petka u Ov~ar

Bawi, tokom posete istoimenoj hidroe-

lektrani ministarka Zorana Mihajlovi}.

Zahvaquju}i revitalizaciji ove i hidroe-

lektrane “Me|uvr{je” koja je obavqena od

2008. do 2010. godine, snaga ovih objekata

pove}ana je za 25 odsto, odnosno sa 13 na

17 megavata i proizvodwa za oko 10 giga-

vat sati, informisao je ministarku i no-

vinare Miodrag îtakovi}, direktor

“Drinsko limskih hidroelektrana”, u ~i-

jem sastavu posluje ovda{wa “Elektromo-

rava”, koja gazduje ovim objektima.

Svako poskupqewe, posebno u zemqi u

kojoj vladaju ekonomska i socijalna kriza,

nije popularno, prokomentarisala je mi-

nistarka Mihajlovi} odluku o

poskupqewu gasa koja je stupila na snagu

upravo pro{log petka. Ona je podsetila

na svoje izjave, kada je preuzela

rukovo|ewe resornim ministarstvom, da

struja i gas ne}e poskupeti do kraja 2012.

godine: ”Obe}ali smo da ovi energenti ne-

}e poskupeti, dok ne bude ura|ena socijal-

na karta u energetici i promewen tarif-

ni sistem i za gas i za struju, koji mora

biti pravedniji i realniji, odnosno da

oni koji tro{e malo pla}aju niù cenu,

zbog toga {to su, ili siroma{ni, ili

energetski efikasni, a oni koji tro{e vi-

{e, da vi{e i pla}aju. Socijalne karte su

gotove i bi}e usvojene za petnaestak dana,

a pri kraju je i izrada tarifnog sistema.

Oni su uslov i za otvarawe trì{ta i

stvarawe mogu}nosti da dobijemo kvali-

tetniju energiju i gas. Krajem februara

ili po~etkom marta, poskupe}e i struja,

~iju cenu ne odre|uje ni ministar, niti

EPS, ve} Regulatorna agencija za energe-

tiku.”

Posle posete Ov~ar Bawi ministarka

Mihajlovi} je u Skup{tni Grada razgova-

rala sa gradona~elnikom Vojislavom

Ili}em i wegovim zamenikom Radenkom

Lukovi}em o energetskim potencijalima

~a~anskog kraja, gradwi hidroelktrane na

solarnu energiju, za koju ima zaintereso-

vanih investitora, o energani u Fabrici

hartije, mogu}nostima iskori{}ewa geo-

termlnog izvora u Preqini. Bilo je re~i

i o unapre|ewu rada regionalne deponije

“Duboko”, da tro{kove wenog rada ne bi

snosili samo gra|ani: “Ministarstvo }e

sa~initi analizu svih regionalnih depo-

nija, jer nismo toliko bogati da se svi

wihovi tro{kovi svale na gradove i ko-

risnike. Svi smo svesni te{ke ekonomske

i socijalne situacije u Srbiji i zbog toga

}emo verovatno i iz nekh fondova poku-

{ati da pokrijemo deo tro{kova. Sa dru-

ge strane, mora se razmi{qati i o

kori{}ewu sme}a, na primer, za

proizvodwu energije, jer je to najefika-

sniji na~in da re{imo i ekolo{ke pro-

bleme i obezbedimo bilo kilovate, bilo

toplotnu energiju.”

Ministarstvo energetike i za{tite

ìvotne sredine }e maksimalno pomo}i

svim zainteresovanim investitorima da

iskoriste potencijale obnovqivih izvo-

ra, ne samo pruàwem informacija, ve} i

da brè dobiju dozvole i zap~nu da reali-

zuju takve projekte, rekla je ministarka

Zorana Mihajlovi} i odgovaraju}i na no-

vinarska pitawaobe}ala pomo} resornih

ministarstava i dràve prilikom

re{avawa statusa Fabrike hartije. Mi-

nistarstvo na ~ijem je ~elu, pomo}i }e i

prilikom eventualnog pokretawa energa-

ne u ovoj fabrici, koja moè da bude svr-

stana u red povla{}enih proizvo|a~a

elektri~ne energije.

Bez obzira {to su toplane pod ingeren-

cijom lokalnih samouprava, {to, smatra

ministarka, nije dobro, resorno mini-

starstvo }e napraviti boqi odnos sa

Udruèwem toplana, jer je svima u intere-

su da imamo ekonomski i finansijski odr-

ìve toplane: ”Na osnovu uredbe vlade,

odre|ene su minimalne i maksimalne cene

toplotne energije, {to ve}ina toplana

po{tuje. Neke lokalne samouprave su, me-

|utim, prvenstveno zbog politi~kih raz-

loga, namerno dràle niè cene grejawa,

koje su bile ekonomski potpuno neodrì-

ve. Zbog toga smo definisali minimalne

cene i dogovorili se sa toplanama da za-

po~nu merewe i obra~un prema utro{ku”,

rekla je Mihajlovi}ka, pohvaliv{i â-

~ak kao jedan od sedam gradova u Srbiji, u

kome je zapo~eta primena tarifnog siste-

ma, koji }e, kada stupi na snagu i u osta-

lim sredinama, omogu}iti da se u Srbiji

u{tedi 20 odsto energije, {to je za ener-

getski bilans zemqe veoma zna~ajno.

M. N.

MINISTARKA ENERGETIKE, RAZVOJA I ZA[TITE @IVOTNE SREDINE

ZORANA MIHAJLOVI] POSETILA ÂÂK

Govore}i o gasu, Mihajlovi}ka je, pored ostalog, naglasila da na wegovu krajwu

cenu uti~u visoki tro{kovi tranzita kroz Ma|arsku, ali i postojawe posrednika

i izvesnih neracionalnosti u preduze}u "Srbijagas". Istakla je da je dràva

sklopila dugoro~ni ugovor na 10 godina sa Ruskom Federacijom i da JP treba da

potpi{e godi{wi ugovor: "Na{ stav je da cena od 475 dolara za 1.000 kubnih

metara treba da bude nià barem za 10 odsto, odnosno oko 370 - 380 dolara.

Ubudu}e, godi{wi ugovori moraju biti potpisani u decembru prethodne godine."

Ona je najavila postupak restrukturirawa "Srbijagasa", koje je zaduèno za skoro

milijardu evra, i korporativizaciju EPS-a, prenstveno zbog smawewa tro{kova i

promena u upravqawu, koji bi ovom sistemu doneli godi{we u{tede od oko 70 mil-

iona evra.

1.000 KUBIKA GASA 475 DOLARA

MAWI RAÛNI ZA ENERGETSKI

EFIKASNIJE KORISNIKE

SAOP[TEWE GRADSKOG ODBORA LDP ÂÂK


SAOP[TEWE GRADSKOG ODBORA SRPSKE NAPREDNE STRANKE

7DRU[TVO

Povodom ne-

milih doga-

|aja koji su

se desili 23.

i 25. januara,

u Gradskom parku i na par-

kingu ispred Tehni~ke

{kole, gradona~elnik

â~ka Vojislav Ili} je

pro{log petka odrào sa-

stanak kome su prisustvo-

vali direktor Tehni~ke

{kole Branko Maksimo-

vi}, na~elnik PU â~ak

Milovan Petrovi} sa sa-

radnicima, na~elnik

Gradske uprave za inspek-

cijski nadzor Stojan Voji-

novi} i na~elnik Komu-

nalne policije Miqan

Radosavqevi}. Tom prili-

kom je na~elnik Policij-

ske uprave izvestio grado-

na~elnika da su navedeni

slu~ajevi re{eni, odnosno,

da su prestupnici privede-

ni, a zahvaquju}i video

nadzoru koji funkcioni{e

u zoni Gradskog parka i u

Tehni~koj {koli.

Radi poboq{awa ukup-

ne bezbednosti gra|ana i

spre~avawa ovakvih i

sli~nih doga|aja, dogovo-

reno je da se podigne nivo

bezbednosti, pre svega, u~e-

nika u zoni {kola, a poseb-

no na lokaciji Gradskog

parka i bedema.

- U narednom periodu

policijski slu`benici }e

~e{}e patrolirati u bli-

zini i dvori{tima osnov-

nih i sredwih {kola na

podru~ju grada. Tako|e, ~e-

{}e }emo obilaziti i

osnovne {kole u prigrad-

skim naseqima i selima.

Na taj na~in èlimo i da

ostvarimo kontakte i boqu

saradwu sa deùrnim na-

stavnim osobqem i direk-

torima {kola, {to }e nam

pomo}i da ~e{}e razmewu-

jemo informacije u vezi sa

bezbedno{}u u~enika - re-

kao je Tihomir Salevi},

komandir Policijske is-

postave â~ak. On je nagla-

sio da je “najkriti~nije”

vreme u zoni Gradskog par-

ka i bedema onda kada u~e-

nici zavr{avaju nastavu.

- Vi{e {kola u isto

vreme zavr{ava nastavu, pa

se svi u~enici sre}u u od-

re|eno vreme. Obi~no, na

putu do ku}e, svrate u park,

tu se okupqaju. U tom peri-

odu bi}e poja~an i rad po-

licijskih slu`benika, me-

|u kojima }e biti i onih

koji su u civilu - naglasio

je inspektor Salevi}. On je

rekao da su zahvaquju}i vi-

deo nadzoru na podru~ju

Gradskog parka, koji funk-

cioni{e od pro{le godi-

ne, svi doga|aji

rasvetqeni. Nadle`na slu-

`ba svakodnevno prati vi-

deo nadzor, uo~ava mesta

gde se u~enici okupqaju i

blagovremeno upu}uje po-

trebne ekipe da interveni-

{u, rekao je Salevi}.

I. M.

Saznawe da se premijer

jedne dràve, kao i wego-

vo okruèwe, svojevreme-

no sastajao sa mafija{kim {e-

fovima, predstavqalo bi najve-

}i mogu}i politi~ki skandal u

svakoj dràvi na svetu. Ali to u

Srbiji nije slu~aj i Vlada nas-

tavqa daqe sa radom kao da se

ni{ta nije dogodilo. Premije-

ru ne pada na pamet da podnese

ostavku, a ostali partneri u

vlasti ga podràvaju.

Postavqa se kao presudno

pitawe: za{to su svi partneri u

vladaju}oj koaliciji podràli

ovakvog premijera? Srpske Dve-

ri zahtevaju ostavku i odgovor-

nost Vlade i wenog predsedni-

ka, i javno postavqamo slede}a

pitawa koja ne smeju ostati bez

odgovora:

1. O ~emu su pri~ali Da~i} i

Radulovi} na sastancima 2008.

i 2009. godine?

2. Da li postoje saznawa da

su se jo{ neki visoki funkcio-

neri prethodne vlasti sastaja-

li sa pripadnicima [ari}e-

vog klana?

3. Da li su slu`be bezbedno-

sti imale saznawa o kriminal-

nim aktivnostima i zlo~inima

Ha{ima Ta~ija, i da li su oba-

vestili predsednika Vlade o

tome?

4. Za{to nadle`ni organi i

mediji }ute na sastanke Da~i}a

i Ta~ija, koji je ve}i krimina-

lac i zlikovac nego [ari} i

{ta o tim sastancima misli

Aleksandar Vu~i}, kao nosilac

borbe protiv kriminala i ko-

rupcije?

5. Da li }e slu`be bezbedno-

sti u Srbiji nastaviti sa is-

tragom ovih susreta i pozvati

tada{weg ministra policije, a

dana{weg premijera na

saslu{awe i odgovornost?

6. Za{to Aleksandar Vu~i},

koji je obe}ao borbu protiv

kriminala i korupcije, a poseb-

no otkrivawe sprege izme|u taj-

kuna, politi~ara i kriminala,

{titi premijera i prakti~no

blokira daqu istragu na ovu te-

mu?

7. Da li su zapravo strani

centri mo}i oni koji su zabra-

nili daqu istragu u ovom slu-

~aju zbog kooperativnosti Ivi-

ce Da~i}a na planu predaje Ko-

sova i Metohije?

O~igledno je da su Da~i} i

Vu~i} uceweni da ne sme biti

vanrednih izbora dok ne zavr{e

predaju Kosova i Metohije, i da

je to razlog zbog koga }e i ovoga

puta izostati odgovornost ume-

{anih aktera u ovaj mafija{ko-

politi~ki skandal.

Uizjavama datim pojedi-

nim medijima narodni

poslanik SNS Aleksan-

dar Radojevi} je izneo niz nei-

stina i proizvoqnih interpre-

tacija, koje nemaju veze sa

~iweni~nim stawem i stavovi-

ma ~elnih qudi Srpske napredne

stranke. Ta~no je da su na nedav-

nom sastanku Glavnog odbora

SNS usvojeni nov Statut i pra-

vilnici, kao i da se spremaju iz-

bori na lokalnom nivou {irom

Srbije, pa samim tim i u Grad-

skom odboru â~ak. Prema usvo-

jenom Pravilniku o lokalnoj

organizaciji odbori na nivou

upravnih okruga ne}e postojati

u obliku kako je to bilo do sada,

jer se pokazalo da je to bila naj-

slabija karika u organizaciji

stranke. Pojedini predsednici

okru`nih odbora su zloupotre-

bqavali svoj poloàj, stavqa-

ju}i se iznad qudi koji su radi-

li na terenu, „cepali cipele“ i

promovisali ideje SNS, {to je u

kona~nom ishodu dovelo do toga

da stranka ostvari pobedni~ki

rezultat na republi~kim izbo-

rima i dobije {ansu da pokaè

kako se na pravi na~in vodi dr-

àva. Po usvojenom Pravilniku

predsednici gradskih, odnosno

op{tinskih odbora, u mestima

gde je sedi{te upravnog okruga,

}e biti predsedavaju}i okru-

`nih odbora, {to konkretno

zna~i da je predsedavaju}i Mo-

ravi~kog okru`nog odbora pred-

sednik Gradskog odbora â~ak.

Iz direktnih kontakata sa

predsednikom Izvr{nog odbora

dobijena je informacija da ni-

kome nije dato ovla{}ewe da

sprovodi i organizuje bilo ka-

kve izbore na lokalu, {to vaì

i za â~ak. Trenutno nije u op-

ticaju raspu{tawe mesnih ili

Gradskog odbora, ali postoje in-

dicije da }e Izvr{ni odbor

ovlastiti pojedine svoje ~lano-

ve da koordiniraju izborne

radwe {irom Srbije. S obzirom

da Radojevi} nije ~lan Izvr-

{nog odbora, odnedavno vi{e ni

predsednik Moravi~kog okru-

`nog odbora, nejasno je kakve on

uop{te ima ingerencije da even-

tualno raspu{ta pojedine mesne

odbore, jer ne poseduje nikakvo

validno ovla{}ewe za to.

Nerealno je o~ekivati da

Aleksandar Radojevi} sprovede

analizu rada mesnih odbora sa

aspekta izbornih rezultata, jer

je kao samoproklamovani {ef

izbornog {taba najodgovorniji

za neadekvatan rezultat na maj-

skim izborima u pojedinim me-

snim odborima. Kampawa je vo-

|ena stihijski, promovi{u}i

rad samo u pojedinim sredinama,

totalno iskqu~uju}i veliku ve-

}inu ~lanova Gradskog i mesnih

odbora.

Rukovode}i qudi Srpske na-

predne stranke su takav Radoje-

vi}ev rad prepoznali, tako da

nije imenovan za ~lana Izvr-

{nog odbora, {to je velika {te-

ta za Moravi~ki okrug, koji ni-

je zastupqen u tako zna~ajnom

strana~kom organu.

Sve ovo uti~e na gubitak

samopouzdawa jedne male grupe

~lanova SNS u â~ku, okupqene

oko Radojevi}a, koja

prikupqawem potpisa navodno

èli da obezbedi podr{ku za

preuzimawe nadle`nosti u

vo|ewu Gradskog odbora. Ogro-

man broj ~asnih, po{tenih i lo-

jalnih ~lanova stranke bio je

doveden u zabludu takvom inici-

jativom i u svakodnevnim kon-

taktima bivaju uvereni u

~iwenicu da Gradski odbor ne

stoji iza ove ujdurme.

Uveravamo ~lanstvo Srpske

napredne stranke u â~ku da }e

Gradski odbor raditi

iskqu~ivo institucionalno, u

skladu sa aktima koje je usvojio

Glavni odbor SNS i potpuno

smo uvereni da }e nadle`ni

strana~ki organi svoje odluke

donositi u skladu sa Statutom i

donetim pravilnicima.

DVERI PITAJU

POJEDINCI

ZLOUPOTREBQAVALI

POLO@AJ?

KO SPREÂVA ISTRAGU I

VANREDNE IZBORE?

VI[E POLICAJACA

U BLIZINI [KOLA

ZA BOQU BEZBEDNOST GRA\ANA

8 PETAK 8. FEBRUAR 2013. GODINEGRAD

Za sve â~ane koji su sakupi-

li 18 i vi{e kaznenih bodo-

va i ostali bez voza~ke do-

zvole, stiè dobra vest iz Ageni-

cije za bezbednost u saobra}aju.

Umesto u Uìcu, ~asovi i po-

pravni ispit bi}e odràni u

â~ku.

- Za seminar u Uìci nije bi-

lo dovoqno zainteresovanih po-

laznika. Me|utim, javio se dovo-

qan broj qudi iz â~ka i okoli-

ne. Zato smo ovih dana odlu~ili

da promenimo lokaciju. Seminar

u â~ku po~iwe 4. marta. Kako

smo i ranije informisali sve za-

interesovane polaznike, semina-

re }emo organizovati i u Ni{u i

Subotici. U Ni{u sve ide po

planu, tako da }e tamo ~asovi po-

~eti 18. februara. Kod wih se

prijavio i dovoqan broj kandi-

data. Seminar u Subotici bi

trebalo da po~ne 25. februara, a

da li }e biti odràn zavisi od

toga koliko se qudi bude prija-

vilo. Kako ve} imamo dovoqno

zainteresovanih iz Vojvodine,

postoji mogu}nost da seminar

odrìmo u Novom Sadu ili

Zrewaninu, po{to mnogima ne

odgovara da poha|aju ~asove u Su-

botici. Ukoliko promenimo lo-

kaciju, taj seminar }e tako|e bi-

ti u martu - kaè, u ime Agencije

za bezbednost saobra}aja @eqka

Zebi}, marketing menaxer.

Poha|awe ~asova ko{ta 25 hiqa-

da, dok je polagawe zavr{nog is-

pita 15 hiqada dinara.

Prema podacima ~a~anske po-

licije, koje smo objavili u pret-

hodnom broju “Glasa”, kod nas su

bez dozvole ostala 152 voza~a.

Kako nije neobi~no da ponekad i

osobe kojima su privremeno ili

trajno oduzete dozvole sednu za

volan, u Agenciji upozoravaju da

su u tom slu~aju kazne drakonske.

VO@WA BEZ DOZVOLE

- Ako osoba koja upravqa vo-

zilom nema dozvolu kod sebe, a

ona mu je vaè}a, kazna je tri

hiqade dinara. U slu~aju da je vo-

za~u dozvola istekla pre {est

meseci, plati}e od 15 do 30 hiqa-

da dinara ili provesti u zatvoru

30 dana. Ali, to nije sve.

Najmawe tri meseca ne}e mo}i da

upravqa motornim vozilom i do-

bija dva kaznena boda. Ako, na

primer, osoba upravqa kamion, a

nema dozvolu za tu kategoriju ili

vozi u periodu kada joj je zabrana

na snazi, kazna je od 100 do 120

hiqada dinara ili najmawe 15

dana zatvora. Uz ovo slede osmo-

mese~na zabrana upravqawa mo-

tornim vozilom i 14 kaznenih

poena - upozoravaju u Agenciji za

bezbednost saobra}aja. No, u

wihovom i delokrugu policije,

voza~i nisu jedina opasnost na

ulicama i magistralama. Tu su i

pe{aci, a te{ko je odupreti se

utisku da se oni vrlo ~esto izvu-

ku, ~ak i za drasti~ne prekr{aje.

- Primetno je da se pe{aci ne

ka`wavaju u istoj meri kao voza-

~i, iako svakodnevno ~ine prekr-

{aje. Agencija za bezbednost sao-

bra}aja neprekidno sprovodi

preventivne i edukativne akcije

putem elektronskih medija, orga-

nizovawem tribina, seminara i

radionica. Kaznene mere su ko-

risne, ali je prevencija jo{ va-

`nija. Rezultati su boqi, ukoli-

ko preventivni rad podrè lo-

kalna zajednica i saobra}ajna

policija - podse}aju nadle`ni.

â~anski voza~i naj~e{}e se

àle da pe{aci kod “Solida”

usporavaju saobra}aj i stvaraju

veliku gu`vu. To je naro~ito

primetno u radno vreme, od 8 do

16 ~asova. Ve}ina wih kao da ni-

je svesna da se nalazi na ulici.

[etkaju se po onim prelazima, a

pojedinci ~ak i ne pogledaju levo

i desno pre nego {to krenu preko

ulice. Ali, na toj deonici pe{a-

ci makar propisno prelaze uli-

cu. Oni koji pretr~avaju kolovoz

van pe{a~kog prelaza uo~qivi su

svuda, i na ulicama i na magi-

stralama.

ZBOG TELEFONIRAWA

I DO 20 HIQADA

Visina nov~anih kazni za pe-

{ake zavisi od vrste prekr{aja.

Ukoliko je re~ o prelasku ulice

van prelaza ili pe{ak telefoni-

ra i ima slu{alice dok je na pe-

{a~kom prelazu, plati}e pet

hiqada dinara. Ovi prekr{aji

u~iweni u prisustvu deteta mla-

|eg od 12 godina ka`wavaju se od

{est do 20 hiqada dinara. Za

prelaèwe preko autoputa kazne

su tako|e od {est do 20.000, a u

prisustvu deteta od 15.000 do

30.000 dinara.

Z. J.

DOBRA VEST ZA ÂÂNE KOJI SU OSTALI BEZ VOZA^KE DOZVOLE

USKORO SEMINAR U Â^KU

Urazli~itim mesnim zajedni-

cama na teritoriji Grada

postoji vi{e ulica sa istim

nazivom, odnosno od oko 1.330 sao-

bra}ajnica, 56 ima jednu ili vi{e

“imewakiwa”. Re~ je uglavnom o na-

zivima ozna~enim brojevima, tako

da, na primer, Ulica 1 postoji i u

â~ku, Atenici, Qubi}u i Beqini,

dok “sedmicu” koriste me{tani

Parmenca, Beqine, â~ka i Ateni-

ce. Sve ove ~etiri mesne zajednice

imaju i ulice 12, 13 i 14. Imena su

im prilikom trasirawa i izgradwe

dali urbanisti i ona su uneta u zva-

ni~ne kwige i adresare, ali godina-

ma pri~iwavaju velike probleme

zaposlenima u Po{ti, Telekomu,

Policiji, gradskim upravama. Te-

{ko}e prilikom dostave po{iqki,

poziva, ra~una imaju i sudovi, grad-

ske uprave, bira~ke komisije, javna

preduze}a.

Da bi se izbegle sve zabune i

problemi koje imaju ne samo stanov-

nici ovih ulica, ve} i slu`be koje

rade na terenu, skup{tinska komi-

sija za odre|ivawe naziva ulica je

na nedavnoj sednici odlu~ila da sve

“duple” broj~ano obeleène ulice

preimenuje. Smatraju}i da su gra|a-

ni koji ìve u delovima grada ~iji

se nazivi ulica “poklapaju” sa ne-

kim u drugim naseqima, najzainte-

resovaniji za re{avawe ovog pro-

blema, komisija na ~ijem ~elu je od-

bornik Vladan Savi}evi}, je na

adrese osam mesnih zajednica upu-

tila spiskove ulica i zatraìla da

za one ozna~ene brojevima predloè

“prave” nazive. Mesnim zajednica-

ma Sveti Sava, Ko{utwak, Qubi},

Beqina, Lugovi, Atenica, Parme-

nac i Park, ostavqen je rok do 1.

marta da Komisiji za odre|ivawe

naziva ulica, uz propratno obraz-

loèwe, dostave predloge o novim

imenima saobra}ajnica. U slu~aju

da gra|ani ne budu zainteresovani

za ovakvu saradwu, komisija }e, ka-

è Savi}evi}, sa ve} pripremqenog

spiska od 28 imena istaknutih li~-

nosti iz razli~itih istorijskih

razdobqa, kakvi su i Stefan

Nemawa i patrijarh Pavle, izabra-

ti neke po kojima }e ubudu}e biti

poznate dosada{we “broj~ane” uli-

ce. M. N.

Povodom tekstova

objavqenih u pojedi-

nim medijima koji se

odnose na postupak registra-

cije vozila kod ovla{}enog

pravnog lica za vr{ewe teh-

ni~kog pregleda vozila, a u

ciqu pravovremenog i ta~nog

informisawa javnosti, Poli-

cijska uprava u â~ku obave-

{tava gra|ane da }e u prvoj fa-

zi ova usluga biti omogu}ena

samo fizi~kim licima – vla-

snicima vozila za koja su izda-

te registarske tablice regi-

starskog podru~ja â~ak (Â).

Ciq ove usluge je da se pro-

duì registracija vozila (do-

kaz da je registracija produè-

na je registraciona nalepni-

ca) za vozila upisana u jedin-

stveni registar vozila bez od-

laska u nadle`nu Policijsku

upravu ili stanicu prema me-

stu prebivali{ta.

Ovla{}ewe za izdavawe re-

gistracionih nalepnica daje

Ministarstvo unutra{wih

poslova i do danas su takva

ovla{}ewa dobila dva pravna

lica na podru~ju Moravi~kog

okruga i to: „OGI MD AUTO

CENTAR“, sa sedi{tem u â~-

ku, u Ulici Miladina Bo{ko-

vi}a br. 1 i „AUTO CENTAR

MILO[“, sa sedi{em u Trbu-

{anima.

Oni }e po~eti sa izdavawem

registracionih nalepnica na-

kon {to odgovorna lica na po-

menutim tehni~kim pregledi-

ma pro|u obuku za rad na ovim

poslovima.

Napomiwemo da ovla{}ena

preduze}a mogu samo izdavati

registracione nalepnice (vr-

{iti produèwe registraci-

je), a ne kako su pojedini medi-

ji objavili i kompletnu regi-

straciju vozila.

Tako|e, pravna i fizi~ka

lica koja koriste vozila po

ovla{}ewu, zahtev za izdavawe

registarcione nalepnice }e i

daqe podnositi nadle`noj Po-

licijskoj upravi.

SAOP[TEWA POLICIJSKE UPRAVE ÂÂKNA TERITORIJI Â^KA, U RAZLIÎTIM

MESNIM ZAJEDNICAMA, POSTOJI VI[E

ULICA SA ISTIM NAZIVOM NOVINE U POSTUPKU

REGISTRACIJE VOZILAPO ÊTIRI

ULICE 1, 7, 12...

â~anska kriminalisti~ka policija od-

redila je meru zadràvawa Nikoli T.

(1988) iz â~ka, zbog postojawa osnova

sumwe da je izvr{io krivi~no delo neovla{}e-

na proizvodwa i stavqawe u promet opojnih

droga i krivi~no delo nedozvoqena proizvod-

wa, dràwe, no{ewe i promet oru`ja i ekslo-

zivnih materija.

Policija je, na osnovu naredbe istra`nog su-

dije Vi{eg suda u â~ku, izvr{ila pretres sta-

na i drugih prostorija Nikole T. i tom prili-

kom prona{la i zaplenila oko 250 grama biqne

materije za koju se osnovano sumwa da je opojna

droga marihuana, kao i mawu koli~inu pra{ka-

ste materije za koju se osnovano sumwa da je

opojna droga spid. Prilikom pretresa polici-

ja je prona{la i oduzela 35 komada metaka kali-

bra 7,62 mm.

Nikola T. }e uz krivi~nu prijavu biti pri-

veden istra`nom sudiji Vi{eg suda u â~ku.

ZAPLEWENA DROGA

âsovi od 4. marta

PETAK 8. FEBRUAR 2013. GODINE 9DRU[TVO

Po zavr{etku izlo-

`be umetni~kih

fotografija i in-

stalacija Bobe Mirjane

Stojadinovi}, u Galeriji

je 24. januara odràna de-

bata “Gradske metamorfoze

- za i protiv” u kojoj su

u~estvovali umetnici iz

â~ka, profesori i u~eni-

ci, predstavnici

udruèwa gra|ana i novi-

nari. U prvom delu razgo-

vora, o angaòvanosti

umetnika u dru{tvenim

zbivawima i promenama,

Boba Stojadinovi}, koja je

prethodnih godina u jav-

nom i privatnom prostoru

realizovala vi{e projeka-

ta iz oblasti vizuelne

umetnosti, upoznala je u~e-

snike debate sa svojim an-

ga`manom vezanim za se~u

velikog broja platana u be-

ogradskom Bulevaru kraqa

Aleksandra. Uz asistenci-

ju kustosa Dragane Boò-

vi}, inicijatora i modera-

tora debate, otvoreno je i

pitawe za{tite i o~uvawa

prirodnog i arhitekton-

skog nasle|a i ambijental-

nih celina u â~ku, koji

~esto stradaju zbog nehaj-

nog pona{awa gra|ana i

urbanista.

Uz napomenu da se pozi-

vu da doprinesu diskusiji

nisu odazvali predstavni-

ci gradske vlasti, Dragana

Boòvi} konstatuje da su

u~esnici debate pokazali

da su itekako svesni koli-

ko nestajawe gradskih ka-

fana i prepoznatqivih

radwi, se~a stabala ili

zidawe novih objekata na

neadekvatnim mestima na-

ru{ava ambijentalnu celi-

nu i kvalitet ìvota.

- Uo~en je i veliki zna-

~aj gra|anskog i umetni~-

kog anga`mana u za{titi

urbanog nasle|a i razvi-

jawu kulture se}awa - kaè

Dragana Boòvi}. E. V.

Star je i oboleo, ali je od

velike va`nosti za na{

grad, kao spomenik pri-

rode i istorije.

Nekada se na ovom prostoru,

na mestu gde se sada nalazi po-

slovno - stambeni kompleks sa

nezvani~nim imenom “Kondura”,

nalazila pivara, prva fabrika u

â~ku. Wu je 1887. godine podi-

gao Ferdinand Kren, Nemac koji

je u na{ grad stigao sredinom 19.

veka, iz Rume koja je u to vreme

pripadala Austro - Ugarskoj. U

neposrednoj blizini pivare ni-

kle su ku}e Krenovih i zasa|eno

rastiwe, me|u kojima platan

kome je danas vi{e od sto godina.

Dok je jo{ bio mlad i snaàn,

ozbiqno se razboleo, jer su rad-

nici pivare, vreo treber (nus

proizvod proizvodwe piva) ba-

cali uz samo stablo. Krenovi su

ga, me|utim, le~ili i izle~ili,

ali su izvesne posledice ipak

ostale. Visok je, wegovo stablo je

debelo, ali bi, da ga je bolest mi-

moi{la, bio jo{ vi{i i debqi.

Svedok je svih de{avawa u po-

rodici Kren, a da moè da govo-

ri, imao bi {to da ispri~a i o

istoriji najstarije ovda{we fa-

brike. Kako je posle Ferdinan-

dove smrti pivaru preuzeo wegov

sin Stevan, koji je u Be~u zavr-

{io Pivarsku akademiju, a posle

Stevanovog odlaska sa ovog sveta

fabriku uspe{no vodila wegova

supruga Paulina, Be~lijka koja

je udajom postala â~anka i sa

sobom donela klavir, prvi u ~a-

~anskoj varo{i. Kako joj se, 1922.

godine, u poslu pridruìo Sve-

tolik Stankovi}, gra|evinski

inèwer za koga je bila udata

wena k}erka Qubica, zbog ~ega je

pivara preimenovana u “Kren i

Stankovi}”. Doìveo je i preì-

veo stari platan i surova

de{avawa posle Drugog svetskog

rata, kada je pivara nacionali-

zovana i dobila ime “Ov~ar”,

kao i 1968. godinu, kada je izme-

{tena u industrijsku zonu.

@iveo je u tri stole}a i iz

prve ruke mu je poznata istorija

â~ka od osamdesetih godina

pretpro{log veka do dana{wih

dana. Wegovih vr{waka, me|u

qudima i drve}em, odavno nema,

izuzev nekoliko, dodu{e mla|ih

kestenova u “Gradskoj ba{ti”,

koje je, pouzdano se zna, osniva~

pivare zasadio 1902. godine.

Kada oglase lepe na wegovo

stablo, gra|ani ne znaju da imaju

posla sa platanom koji zasluùje

veliko po{tovawe. Ta~no je da je

na~et vremenom i bole{}u, ali

postoje, vaqda, i mere koje se zo-

vu “le~ewe”, “briga”, “za{tita”.

Ako ne znamo i ne umemo da ~uva-

mo ovakve bisere, pogledajmo ka-

ko to rade narodi u drugim

zemqama. Za po~etak, sklonimo

oglase i umrlice sa kore stolet-

nog drveta, a automobile ispod

wegove kro{we izmestimo na

prostor predvi|en za parki-

rawe.

E. V.

DEBATA U UMETNI^KOJ GALERIJI „NADE@DA PETROVI]“

GRADSKE METAMORFOZE - ZA I PROTIV

STAROM PLATANU U CENTRU GRADA POTREBNO LEÊWE

DRVO

PAM]EWA

DRVO

PAM]EWA

10 PETAK 8. FEBRUAR 2013. GODINEDRU[TVO

U organizaciji Re-

gionalnog centra

za profesionalni

razvoj zaposlenih u

obrazovawu, u uto-

rak je odràn

okrugli sto na temu

“Osnaìvawe zapo-

slenih u prevenci-

ji nasiqa u inklu-

zivnom obrazo-

vawu”. - Stru~ni

skup je bio

namewen zaposle-

nima u pred{kol-

skoj ustanovi,

osnovnim i sred-

wim {kolama, me-

dicinskim sestra-

ma i stru~nim sa-

radnicima

Rada Karanac, savet-

nik za {kolsko raz-

vojno planirawe

[U â~ak i koordinator

za prevenciju nasiqa u

projektu “[kola bez

nasiqa”, podsetila je da je

2009. godine stupio na sna-

gu Zakon o osnovama siste-

ma obrazovawa i

vaspitawa, od kada se sve

vi{e govori o prevenciji

nasiqa i inkluziji. Ona je

sa ponosom istakla da je na

skupu uglavnom bilo re~i

o kvalitetu svega {to je do

sada ura|eno, jer su {kole,

odnosno obrazovno vaspit-

ne ustanove na teritoriji

Moravi~kog okruga puno

u~inile u oblasti preven-

cije nasiqa i inkluzije

obrazovawa. Na skupu, koji

je trajao oko tri sata, dati

su primeri dobre prakse.

- Za{to govorimo o kva-

litetu? Zato {to pojedini

regioni, kao i zemqe u

okruèwu pri~aju tek o

procedurama i kako bi

trebalo da funkcioni{u

sve mreè, a mi govorimo o

kvalitetu, jer ve} imamo

timove i uspostavqene

procedure, koje moèmo sa-

mo da poboq{amo. Svi na-

stavnici i stru~ni sarad-

nici koji su prisustvova-

li skupu mogli su da se in-

formi{u kako treba da ra-

de i na koji na~in da izve-

{tavaju [kolsku upravu,

kao i sve ostale institu-

cije koje su bitne u ovoj

oblasti - rekla je Rada Ka-

ranac.

Prema wenim re~ima, u

prevenciji nasiqa u in-

kluzivnom obrazovawu naj-

bitnija je spoqa{wa za-

{titna mreà, prvenstve-

no uloga roditeqa, a zatim

i centara za socijalni

rad, MUP-a, zdravstvenih

i pravnih slu`bi:

- Kada sve slu`be funk-

cioni{u i postupaju po

procedurama i protokoli-

ma koje su potpisali pre

{est - sedam godina, ne}e-

mo imati nikakvih pro-

blema. Jako je bitno da se

roditeqi aktiviraju i da

vi{e sara|uju sa {kolom.

Roditeqi su uvek tu kada

treba i kada ih neko anga-

ùje, ali ne postoji nijed-

na inicijativa koju su zva-

ni~no oni pokrenuli.

Sla|ana Mijatovi}, sa-

vetnik [U â~ak, ~lan

Mreè podr{ke inkluziv-

nom obrazovawu i koordi-

nator za inkluzivno obra-

zovawe u {kolama Mora-

vi~kog okruga, istakla je

da je jedan od ciqeva okru-

glog stola bio i da se pod-

sete zna~aja inkluzivnog

obrazovawa i individual-

nog obrazovnog koncepta,

toj vrlo {irokoj i uop-

{tenoj definiciji, koja

podrazumeva podr{ku sva-

kom u~eniku koji ima odre-

|ene prepreke i pote{ko}e

u u~ewu. Na stru~nom sku-

pu su “izlistane” mnoge

pote{ko}e, vidqive i nev-

idqive, sa kojima u~enici

dolaze u {kolu i koje na-

stavnici vrlo ~esto ne mo-

gu da prepoznaju. Pored to-

ga {to su se bavili pote-

{ko}ama i wihovim mani-

festima, predava~i su

predstavili i tehnike koje

nastavnicima u u~ionici

mogu pomo}i da te{ko}e

svojih u~enika prevazi|u i

da im ~itav nastavni pro-

ces i obrazovawe u~ine

lak{im i dostupnijim.

- Ponekad su za oko na-

stavnika nevidqivi ank-

sioznost i odre|eni stra-

hovi sa kojima u~enici do-

laze u {kolu. U~enici koji

su `rtve agresije sigurno

imaju pote{ko}a u u~ewu.

Zatim me|u pote{ko}ama

mogu biti i ADHD - defi-

cit pa`we i hiperaktiv-

nost, emocionalne nesta-

bilnosti, disleksija, dis-

grafija, diskalkulija... U

2009. godini usvojen je za-

kon, po kome se u~enicima

sa Daunovim sindromom

ili autizmom, tako|e

dozvoqava da poha|aju

osnovne {kole. Sledimo

zakon i onaj qudski i pro-

fesionalni ose}aj, koji ve-

rujem da poseduje svako od

nas ko se bavi obrazo-

vawem, a to je da se u~eniku

pri|e na human na~in i da

prvo poku{amo da uo~imo

wegove jake strane, a tek

onda da posmatramo slabo-

sti - savetuje Sla|ana Mi-

jatovi} nagla{avaju}i da

{kola treba da bude insti-

tucija koja daje podr{ku

u~eniku da se socijalno

integri{e, pa tek onda da

se obrazuje.

Regionalni centar je

uradio projekat, sa kojim

je konkurisao za sredstva

iz programa poqske raz-

vojne pomo}i “Mali gran-

tovi”. Sredstva od pola

miliona dinara, koje do-

nosi projekat “Otvorene

ruke - jednake {anse za

sve”, planirana su za na-

bavku opreme i za obuku

nastavni~kog kadra za rad

sa decom sa smetwama u

razvoju, rekla je, izme|u

ostalog, direktorka Regi-

onalnog centra Gorica

Stanojevi}.

Direktorka je podseti-

la da je Zavod za

unapre|ewe obrazovawa i

vaspitawa, odobrio i se-

minare “Inkluzivno

obrazovawe i individual-

ni obrazovni plan” i “Ka-

ko pomo}i disleksi~nim

u~enicima“.

N. R.

ODR@AN OKRUGLI STO NA TEMU "OSNA@IVAWE ZAPOSLENIH U PREVENCIJI

NASIQA U INKLUZIVNOM OBRAZOVAWU"

Uokviru programa

“Zato {to te se pla-

{im” u~enici vi-

{ih razreda su pro{le sed-

mice pratili istoimenu

pozori{nu predstavu koju,

kao reìser, potpisuje glu-

mac Ivan Jevtovi}, a pored

wega u woj igraju Milena

Nikoli} i Dejan Jaj~anin.

Kao prikaz dobrih i lo-

{ih modela pona{awa,

predstava je namewena ado-

lescentima koji poku{ava-

ju da prona|u svoje mesto u

dru{tvu, a wen ciq je, na-

gla{avaju autori, da ulije

poverewe mladim qudima i

pomogne im da shvate teì-

nu ovog problema i razmi-

sle o wemu.

Nakon predstave, koja

ukazuje na stalno prisustvo

nasiqa i straha me|u mla-

dima, kao i na nepostojawe

bilo kakve realne za{tite,

u~enicima se, u svojstvu

stru~nog saradnika ovog

projekta, obratio profe-

sor Ratko Boòvi}, socio-

log kulture. Analiziraju}i

junake komada, on je konsta-

tovao da mladi, ali ne samo

oni, ìve u dru{tvu u kome

umesto komunikacije i em-

patije vlada mr`wa prema

“drugosti” i razli~itosti.

- Tako bi trebalo razu-

meti sve nacionalizme, et-

ni~ke mr`we i kolektivno

nasiqe koji su obeleìli

na{u noviju istoriju - ka-

zao je Boòvi}.

U uslovima op{te kon-

fuzije, kada su i porodica

i {kola izgubile neka-

da{wu ulogu, u korist me-

dija i estrade, mladi nara-

{taji nalaze uto~i{te u

vr{wa~koj grupi “u kojoj

dominira psihologija i

patologija nasiqa”.

Profesor Boòvi} je

u~enicima predo~io da bi-

ti nasilan zna~i biti emo-

cionalno i moralno nein-

teligentan:

- Ne budite glupi i na-

ivni. Mo} nasilnika je

wegova nemo}, on je oti{ao

putem bez povratka, duboke

rane ostaju ~ak i ukoliko

mu po|e za rukom da iz tog

kruga iza|e. Ne ponavqajte

tu|e gre{ke, makar i svojih

roditeqa.

U zavr{nom delu pro-

grama, u~enici su sa glum-

cima i stru~nim saradni-

kom diskutovali o predsta-

vi i davali predloge kako

da se pojedine nasilne si-

tuacije, koje ona prikazuje,

razre{e.

E. V.

SA PROGRAMOM O PREVENCIJI VR[WA^KOG NASIQA IZVO\A^KA UMETNOST „ZDRAV @IVOT“

GOSTOVALA U O[ „MILICA PAVLOVI]“

RE[EWE JE U ZDRAVOJ KOMUNIKACIJI

NAJBITNIJA SPOQA[WA

ZA[TITNA MRE@A

PETAK 8. FEBRUAR 2013. GODINE 11REPORTA@A

Sa ponosom ka-

è da qubav

prema srpskoj

ba{tini nosi

u genima. Od-

rastao je u Br|anima, u po-

rodici koja je imala sklo-

nosti ka istoriji i muzi-

ci. Otac \or|e, slu`benik

u “Hidrogradwi”, napisao

je kwigu sa temom iz naci-

onalne istorija, dedina se-

stra je, na zaprepa{}ewe

celog sela, svirala harmo-

niku, a brat klarinet.

O~ev otac Bogoqub bio je

a{~ija, kuvao na seoskim

slavqima, a unuk voleo da

se na|e u dedinoj blizini i

igra wegovim alatom. Ta-

ko, jednog dana, de~ak od

drvene kutla~e napravi

tamburu i po~e da muzici-

ra - za svoju du{u. \or|e je

kod sina prepoznao dar za

muziku, kupio mu gitaru, a

Milutin sam savladao i

ovaj i wemu srodne instru-

mente. Na vreme je uvideo i

da ima zlatne ruke, godina-

ma je suvenire izra|ivao iz

hobija, da bi kasnije raz-

vio ~itavu paletu proizvo-

da. U me|uvremenu je postao

deda, a sada se wegovi unu-

ci, Viktor i Nikolina, ra-

do zabavqaju sa drvenim

igra~kama i drugim proiz-

vodima iz radionice u

Kowevi}ima. Osim suveni-

ra i reklamnog materijala,

Strizo izra|uje posude za

etno restorane, ambalaù

za zdravu hranu i alkohol-

na pi}a, razboje i pribor

za tkawe ... Sve od drveta,

ono mu je i u krv u{lo, ali

ne izbegava ni druge mate-

rijale, pod uslovom da su

prirodni, pa se na drvenim

proizvodima ~esto pojave

detaqi od koè, a osmi-

slio je i kompletan pro-

gram ambalaè od jute.

Gusle koje je ~etrdeset-

devetogodi{wi majstor iz-

radio mogu da posluè i

kao stalak za fla{u sa pi-

}em, a drvene posude iz ko-

jih se jede imaju oblik li-

ske ili potkovice (za Ku-

pusijadu je za goste iz Ka-

nade izradio specijalne, u

obliku lista javora, sim-

bola na wihovoj zastavi).

Pokazuje nam i balalajku

koja je u isto vreme sat.

Umesto kazaqki - }irili~-

na slova od koè, a wih 12

ispisuju sloènicu “RO-

SIJASRBIJA”. Rusofil

je, ne krije, a da bi nas uve-

rio - uzima u ruke pravu

balalajku. Svira i peva

“Rjabinu{ku”.

Ovakve proizvode nismo

vi|ali na va{arima, pri-

me}ujemo posle muzi~ke pa-

uze.

- Trudim se da budem

inovativan i da u svom

proizvodnom programu

imam ono {to drugi nema-

ju. Ciq mi je da se kreativ-

no iskaèm, a ne da se doka-

èm. Qudi u doma}u radi-

nost svrstavaju sve i sva-

{ta, pa i drvene varja~e

koje kupe od Kineza i ukra-

se raznobojnim cveti}ima.

Ne mogu to da podrìm, ne

volim improvizaciju, dr-

ìm do kodeksa. Na va{a-

rima i pijacama ne proda-

jem, odlazim samo na mani-

festacije i sajmove doma}e

radinosti i radim po

poruxbini - govori Stri-

zovi} i pokazuje sertifi-

kat koji je, pre nekoliko

godina, “Etnobazar” dobio

od Ministarstva ekonomi-

je i regionalnog razvoja.

Oznaka na ovom dokumentu,

“otvorena {aka”, mnogo mu

govori i obavezuje ga.

Metalogloda~ po zana-

tu, Strizovi} je nekada ra-

dio u “Remontu” i “Slobo-

di”, onda mu je hobi postao

osnovna delatnost, a pod-

sticaj je, kako to kod nas

obi~no biva, stigao sa

strane.

- Ameri~koj organi-

zaciji ACDI/VOCA, koja je

u to vreme imala kancela-

riju u â~ku, obratio sam

se kao neko ko izra|uje su-

venire i, po{to nije bila

predvi|ena donacija u nov-

cu ve} u opremi, dobio sam

ma{inu. Ona mi i nije bi-

la neophodna, po{to sam

opremu za rad ve} imao, ma-

{ine i sam izra|ujem, ali

mi je moralna podr{ka i

ocena da je moj program

prosperitativan mnogo

zna~ila. Zahvaquju}i Ame-

rikancima oti{ao sam i

na sajam preduzetni{tva

“Biznis baza” u Beogradu,

gde sam napravio prve va-

`nije poslovne kontakte.

Svoju zemqu je, na poziv

Ministarstva za dijaspo-

ru, predstavqao na “Dani-

ma Srbije u Parizu”, puto-

vao je na multietni~ke sku-

pove u Italiju, na predlog

beogradskog Etnografskog

muzeja svoj program pred-

stavio je u Zagrebu.

Saradwa sa Hrvatima

je, nagla{ava, dovela do

nastanka “programa za in-

validna lica”, koji danas

smatra i najva`nijim.

- Za naru~ioce iz Hr-

vatske radio sam obi~ne

razboje, a onda mi se javila

èna koja je èlela razboj

sa iskqu~ivo ru~nim ko-

mandama, za osobu koja je u

invalidskim kolicima. Do

tada nisam ni ~uo za takav

razboj, ali sam prihvatio

naruxbinu i nekoliko dana

sedeo, crtao, konstruisao.

Razboj koji sam napravio

opravdao je o~ekivawa na-

ru~ioca, a mene podstakao

da ovu spravu usavr{avam

i smi{qam nove proizvo-

de. Sada sam u stawu da

mnoge ma{ine i tehnolo-

{ke postupke prilagodim

invalidnim licima, ali

razboj je ostao moj najja~i

proizvod, jer na wemu mogu

da se izra|uje vi{e vrsta

proizvoda i da rade lica

sa raznim vidovima

o{te}ewa, a mogao bi biti

od koristi i prilikom re-

habilitacije.

Strizov “program za in-

valide” stigao i do kance-

larije Ujediwenih nacija u

Rimu, od koje je autor do-

bio visoku ocenu, ali i sa-

vet da bi iza wega i wegov-

ih ideja morala da stane

neka dràvna institucija.

Po{to je zavi~ajac pr-

vog reda, najpre je pokucao

na vi{e vrata u svom gradu,

ali uzaludno. Wegovu ideju

o radionici za hendikepi-

rane osobe, ve}ina nije

pa`qivo ni saslu{ali, a

kamoli “uzela u razma-

trawe”, sa ~ime Milutin

nikako ne moè da se pomi-

ri, jer malo - malo pa pre-

ko medija ~uje da se neko iz

vlasti zalaè za invalide

i govori o potrebi da se za

wih otvaraju radna mesta,

o radionicama pri dnev-

nim boravcima i

udruèwima, socijalnom

preduzetni{tvu i srodnim

temama.

- Ja sam tu da pruìm

tehni~ku pomo}, da ma{i-

ne i tehnolo{ke postupke

prilagodim licima sa in-

validitetom i da ih obu-

~im, ali osnivawe radio-

nice i obezbe|ivawe posla

nije u mojoj mo}i - kaè

Strizovi}, uveren da je

radno angaòvawe najboqi

na~in da se osobe sa fizi~-

kim i mentalnim

o{te}ewima socijalizuju i

imaju ispuweniji ìvot.

E.V.

MILUTIN STRIZOVI] IMA ZLATNE RUKE I IDEJE

Iz radwe “Etnoba-

zar” do sada je

iza{lo stotinak

proizvoda od drve-

ta, a wen vlasnik

izra|uje i razne,

prevashodno sto-

larske, ma{ine.

Osim obi~nog raz-

boja, uspeo je da

napravi i razboj

za osobe sa hendi-

kepom u kome vidi

veliku {ansu za

zapo{qavawe i so-

cijalizaciju inva-

lida

NAPRAVIO I RAZBOJ ZA INVALIDE

12 PETAK 8. FEBRUAR 2013. GODINEMARKETING


PETAK 8. FEBRUAR 2013. GODINE 13DRU[TVO

Osim u Beogradu, No-

vom Sadu, Somboru,

K r a g u j e v c u ,

Kraqevu, kona~no i u na{em

gradu gra|ani mogu da regi-

striju vozila bez odlaska u

MUP. Auto centar “Mi-

lo{“ u Trbu{anima, jedan je

od dva tehni~ka pregleda u

â~ku, koji je ovla{}en od

MUP-a za izdavawe regi-

stracionih nalepnica. Ra-

nije su prilikom registraci-

je vozila, vlasnici morali

da prolaze bar kroz tri “kon-

trolna punkta”, od osigura-

vaju}e ku}e, do bankarskog

ili po{tanskog {altera, i

vrata policije. Sada se u Au-

to centru “Milo{“ veoma

brzo i jednostavno moè ura-

diti tehni~ki pregled, osig-

urawe od autoodgovornosti,

izvr{iti uplate i naravno

izdati registraciona nalep-

nica, ~ime je i zvani~no pro-

duèna registracija vozila.

NOVI SISTEM

Novi sistem produèwa re-

gistracije vozila koji korisni-

cima omogu}uje da se sve tran-

sakcije obave na jednom mestu -

ovla{}enom tehni~kom pregle-

du od strane MUP-a, softver-

sko je re{ewe koje su uradili

stru~waci beogradske kompani-

je S&T Serbia, u saradwi sa ko-

legama iz MUP-a, Uprave za

trezor, Ministarstva finansi-

ja i Uprave za digitalnu agendu.

Re~ je o sloènom E-Government

projektu koji omogu}ava prime-

nu “Pravilnika o registraciji

motornih i prikqu~nih vozi-

la”, koji predvi|a mogu}nost

preno{ewa ovla{}ewa za

izdavawe registracione nalep-

nice na ovla{}ena privredna

dru{tva za vr{ewe tehni~kog

pregleda vozila. Re{ewe je pro-

jektovano tako da se prilikom

svakog koraka u procesu

izdavawa registracione nalep-

nice vr{e neophodne provere

kojima se obezbe|uje integritet

i pouzdanost svih podataka. Si-

gurnost podataka, kako onih na

portalu e-Uprava, tako i onih

koji se razmewuju, je u skladu sa

najvi{im IT standardima. Pri-

stup ovim podacima ima jedino

diplomirani pravnik, zaposlen

u ovla{}enom tehni~kom pre-

gledu za izdavawe registracio-

nih nalepnica. U Auto centru

“Milo{“ diplomirani prav-

nik Slavica Cvijovi}, ovla-

{}ena je da uz pomo} digital-

nog elektronskog sertifikata i

odgovaraju}eg ID koda ulazi u

sistem kompletnih podataka e-

Uprave. Slavica Cvijovi} je za

ovo radno mesto zavr{ila kom-

pletnu obuku IT tima Mini-

starstva unutra{wih poslova.

NASTAVIO

OÊVIM PUTEM

U Auto centru “Milo{“ raz-

govarali smo sa vlasnikom Mi-

lo{em Ristanovi}em, koji je u

ovom poslu ve} 13 godina.

Predstavqaju}i “li~nu kartu”

svoje firme, Ristanovi} podse-

}a da su 2000. godine otvorili

svima dobro poznatu agenciju

“Ferrari”, u Lominoj ulici, koju

sada vodi wegova sestra Milka.

Milo{ isti~e da je re~ o poro-

di~nom poslu u koji su svi anga-

òvani, ne skrivaju}i da su o

svemu brinuli otac, majka i se-

stra, dok je on igrao fudbal, ko-

ji je do nedavno bio wegova ve-

lika qubav. Godine 2004. wego-

va porodica je otvorila i ser-

vis za tehni~ki pregled u Trbu-

{anima koji je dobio naziv Au-

to centar “Milo{“. Da bi obez-

bedili klijentima {to boqi

kvalitet usluga, od 2011. uzeli

su u zakup i servis tehni~ki

pregled kod kru`nog toka u

Preqini, kako bi mogli da

obavqaju i tehni~ki pregled za

prikqu~na i sva teretna vozi-

la.

- Po{to je re~ o porodi~nom

poslu, svi smo angaòvani, maj-

ka, sestra, supruga i ja. Ali,

idejni tvorac je moj otac, koji je

naàlost preminuo pre {est

meseci. Zahvaquju}i wemu i

wegovom trudu stvorena je ova

firma. Samo moja porodica zna

koliko je bio teàk put do

stvarawa ovako velike firme,

kakva je sada Auto centar “Mi-

lo{“. Posle o~eve smrti, odlu-

~io sam da mi ovo bude jedini

poziv kojim }u se baviti. O~eva

najve}a èqa je bila da radimo

{to boqe i da uvek uvodimo ne-

{to novo, kako bi na{i klijen-

ti bili zadovoqni. Upravo

zbog toga smo svi imali jaku

èqu da prvi u gradu po~nemo

sa novim sistemom rada i da na

taj na~in opravdamo o~evo ime

i poverewe. Siguran sam da bi

on bio veoma ponosan na sve nas

- kaè Milo{ Ristanovi}.

O uspe{nosti poslovawa

dovoqno govori i veliki broj

klijenata, kao i zaposleni rad-

nici koji su uz porodicu Rista-

novi} od samog osnivawa fir-

me. Auto centar “Milo{“ pru-

à brojne usluge, me|u kojima su

i prenos vlasni{tva vozila i

sve vrste osigurawa od autood-

govornosti vozila (osnovno

osigurawe, delimi~no kasko i

kasko osigurawe), osigurawa

imovine i putno zdravstvenog

osigurawa. Firma je i zastup-

nik ve}eg broja osiguravaju}ih

ku}a, kako bi odgovorila zahte-

vima svih korisnika. Me|u

uslugama su i tehni~ki pregled

svih vrsta vozila, izdavawe

probnih tablica, zelenih kar-

tona, registracionih nalepni-

ca, autoelektri~arske usluge,

autodijagnostika, perionica

putni~kih i terenskih vozila.

Auto centar “Milo{“ je po-

stavio strategiju razvoja koja se

zasniva na principima zdrave

poslovne orijentacije, sa

ciqem da se obezbedi visoki

kvalitet usluga klijentima. Ta-

ko|e, èli da svojim klijentima

ponudi i najpovoqnije uslove

pla}awa, tako da omogu}ava re-

gistraciju vozila na {est me-

se~nih rata bez kamate.

N. R.

U AUTO CENTRU „MILO[“ U TRBU[ANIMA

REGISTRACIJA VOZILA

BEZ ODLASKA U MUP

Vlasnik Milo{ Ristanovi}

14 PETAK 8. FEBRUAR 2013. GODINESELO

PIJA^NI

BAROMETAR

POVR]E

krompir 40 - 60 dinara

pasuq 300 - 500

paprika 220 - 300

paradajz 220 - 230

krastavac 300

praziluk 80

rotkva 30 - 50

tikvice 280

brokoli 400

kupus 20

karfiol 300

per{un 30

{argarepa 50 - 60

cvekla 40 - 50

prokeq 250

zelena salata 25 - 30

spana} 150

crni luk 50 - 60

beli luk 300 - 400

VO]E

suve {qive 250 - 350

jabuke 50 - 80

kru{ke 120 - 150

ju`no vo}e 90 - 220

orasi 900 - 1.000

MLE^NA PIJACA

projino bra{no 80 - 100

pili}i 370

jaja 9 - 13

kajmak 500 - 700

sir 250 - 400

pr{uta 1.300 - 1.700

slanina 400 - 800

suxuk 800 - 900

STO^NA PIJACA

teli}i - nema

tovqenici 170 - 190

prasi}i 200 - 230

ovce

jagwad 280

p{enica 35

je~am 35

kukuruz 35

- Poqoprivreda je ta-

kva, nekad dobra, nekad lo-

{a sezona. Trenutno kupus

niti ko ho}e, niti ko tra-

ì. Mo`da }e se ve} slede-

}e godine proizvodwa ku-

pusa isplatiti. Nikad se

ne zna. Proizvo|a~ ne mo-

è da se “osloni” samo na

jednu kulturu, mora da gaji

najmawe dve da bi opstao u

ovom vremenu. I na{ krom-

pir propada, jer ga dràva

u ogromnim koli~inama

uvozi iz inostranstva.

Ali, de{avalo se i da pro-

izvo|a~i uni{tavaju rod,

jer nema kupaca - pomalo

pesimisti~ki zapo~iwe

pri~u Milan Ki}anovi},

povrtar iz Zabla}a.

Opredeliv{i se da gaje

dve povrtarske kulture,

porodica Ki}anovi} ve}

decenijama proizvodi

krompir i kupus. Trenut-

no, ukupno obra|uju oko 16

hektara, oko osam hektara

svoje zemqe i isto toliko

pod zakup.

- Proizvodimo ve}u ko-

li~inu krompira, pro{le

godine smo imali oko 15

hektara, kupusa pet, a gaji-

mo i jagode na povr{ini od

70 ari do hektara, zavisi

kako koje sezone. Jagoda je

pro{le godine bila traè-

na i imala je dobru cenu.

Ina~e, jagode proizvodimo

od 1970. godine i to od sa-

mog po~etka na foliji. Za

dobar rod je, pored osta-

log, neophodno i da se ona

obnavqa svake dve - tri go-

dine. Ne moèmo da odre-

dimo {ta je isplativije,

jer se jedne godine traì

jedna vrsta robe, druge go-

dine druga. Na primer,

letwa proizvodwa kupusa

je imala solidnu cenu, a

ve} zimski kupus nema kup-

ca, prodajemo ga pomalo,

dolaze piqari, nakupci,

ali sve je to nedovoqno.

Kilogram kupusa je sada

{est dinara, ne moè biti

jeftiniji. U magacinu ima-

mo jo{ {est vagona zim-

skog kupusa, a trenutno ne-

mamo kupca. Trebalo bi da

ga prodamo do kraja marta.

Ranijih godina se de{ava-

lo da kupus prodajemo i do

1. maja - zabrinuto pri~a

Ki}anovi}.

Prema wegovim re~ima,

krompir na{ih proizvo|a-

~a je dobrog kvaliteta, ali

dràva i pored toga uvozi

ogromnu koli~inu iz ino-

stranstva. U Zabla}u je, ka-

ko kaè, “i bilo nekog ro-

da”, ali u Draga~evu i

Ivawici je bio mali pri-

nos:

- Proizvo|a~i iz ovih

krajeva su imali od pet to-

na do vagon krompira po

hektaru. Kada bi dràva

bar mesec dana stopirala

uvoz, da narod uzme neki

dinar i da te pare uloì u

poqoprivredu, hemiju, |u-

brivo… U Ivawici niko

ne traì krompir, nema

kupaca. Kaù da }e “îpsa-

ra” otkupqivati krompir

na{ih proizvo|a~a, pa po-

vrtari iz okolnih sela ne

treba da brinu o plasmanu.

Ipak, na{ sagovornik

isti~e da je najve}i pro-

blem proizvo|a~a da obez-

bede trì{te:

- Nije te{ko raditi i

proizvoditi, najteè je

prodati robu. Otkupna ce-

na krompira je od 35 do 40

dinara. Kako da budemo

konkurentni, kada je xak

|ubriva dve i po do tri

hiqade dinara, a uvozni

semenski krompir vi{e od

evra. A gde su ostali tro-

{kovi proizvodwe? Kome

da konkuri{emo sa tim ce-

nama?

Me|utim, stru~waci ka-

ù da postoje dva proble-

ma, sezonska proizvodwa i

nedovoqna organizovanost

p o q o p r i v r e d n i k a .

Stru~waci predlaù orga-

nizovawe u zadruge, ~ime

bi proces proizvodwe bio

zaokruèn: od ubirawa

plodova, preko ~uvawa i

pakovawa, do prodaje. Onda

bi robu iznosili na trì-

{te i van sezone, kada za

wom postoji tra`wa. Ali,

ni ova konstatacija nije

ute{na za na{eg sagovor-

nika. Ki}anovi} podse}a

da je u Zabla}u formirano

i Udruèwe i Zadruga, ali,

kako kaè, “ne{to ne funk-

cioni{e, jer proizvo|a~

nema kome robu da ponudi,

konkretno kupus”.

Ovo doma}instvo ipak

uspeva da plasira svoje

proizvode. Uglavnom snab-

deva veleprodaje u Beogra-

du i Uìcu, a ima i svoj

{tand na kvanta{koj pija-

ci. Ponekad svoje proizvo-

de plasira i na inostrano

trì{te. Pro{le godine

su Ki}anovi}i izvozili

krompir, a pre dve godine

i kupus.

I ~etrdesetogodi{wi

povrtar iz Zabla}a deli

mi{qewe svih velikih

poqoprivrednih proizvo-

|a~a da su za dobru i sigur-

nu proizvodwu neophodni

sisitem za nalivawe i sva

prate}a mehanizacija. Po-

red toga, ovo doma}instvo

poseduje i magacin za skla-

di{tewe robe, a za mesec

dana }e po~eti izgradwu

hladwa~e za sopstvene po-

trebe.

- Trenutno prodajemo

semenski krompir. Treba

da prodamo i oko {est - se-

dam vagona krompira i

{est vagona kupusa. Evo, i

danas }u da se ~ujem sa ne-

kim kupcima. Pripremili

smo seme za setvu, |ubri-

vo... Bila je lepa, topla zi-

ma, moglo je da se radi na

wivi - sa znatno ve}im en-

tuzijazmom Milan pri~a o

aktuelnim poslovima, do-

daju}i da “na zemqi” nije

lako, jer osim rada, treba

“iza}i na kraj” i sa pro-

pratnim problemima:

- Ali, kad ve} ima{ do-

bre uslove, logi~no je na-

staviti porodi~nu

proizvodwu, a i radi{ sa-

mo za sebe, svoj si na svome.

I deda i roditeqi su se ba-

vili samo poqoprivredom.

Pored, naravno, sezon-

skih radnika, Milan ima

veliku pomo}, ne samo su-

pruge Dragane, oca Draga-

na i majke Dragice, ve} i

sinova Danijela i

Qubi{e. Mla|i Danijel je

druga godina sredwe {ko-

le, a Qubi{a je upisao fa-

kultet, DIF u Novom Sa-

du. Danijel }e nastaviti

stopama svojih predaka, vo-

li da se bavi poqo-

privrednom proizvodwom

i jedva ~eka da zavr{i

{kolu. Ali, i stariji

Qubi{a pomaè kad god

treba, sa ponosom kaè

Milan.

Razgovor, ipak, zavr{a-

vamo sa optimizmom, jer

na{ sagovornik kaè:

- Kad se ho}e, sve se mo-

è. Kad se ~ovek dobro or-

ganizuje sve moè, ima vre-

mena i za odmor, ali uz ve-

liku i najsigurniju pomo}

roditeqa. N. R.

KAD SE HO]E,

SVE SE MO@E

KAD SE HO]E,

SVE SE MO@E

KAD SE HO]E,

SVE SE MO@E

KAD SE HO]E,

SVE SE MO@E

Povrtari u Za-

bla}u i okolnim

selima, gde se

krompir tradi-

cionalno gaji na

vi{e od 300 hek-

tara, kaù da su

tro{kovi

proizvodwe sve

ve}i, a zarada

neizvesnija. Rad-

ni elan povrtare

ne napu{ta, ali

su zabrinuti za

plasman svojih

proizvoda. Kome

}e to {to proiz-

vedu da prodaju -

pita i na{ sago-

vornik Milan Ki-

}anovi}, povrtar

iz Zabla}a.

U POSETI MILANU KI]ANOVI]U, POVRTARU IZ ZABLA]A

PETAK 8. FEBRUAR 2013. GODINE 15SELO

Vo}arska proizvodwa danas pred-

stavqa najprofitabilniji vid

poqoprivredne proizvodwe. Ja-

buka je tehnolo{ki veoma zahtev-

na, ali izuzetno akumulativna

vrsta vo}aka. Prirodni uslovi

najve}eg dela Srbije, a ~a~anskog

kraja pogotovo, izuzetno su pogod-

ni za gajewe jabuke. Ako se prime-

ni savremena tehnologija

proizvodwe, ni jedna vrsta vo}a-

ka ne moè doneti toliku zaradu

kao jabuka. U odnosu na ostale vr-

ste, najve}e promene uvode se u

tehnologiju gajewa jabuke. Stan-

dard u ovoj proizvodwi je

podizawe visokointenzivnih za-

sada u gustom sklopu sa protiv-

gradnim mreàma i sistemima za

navodwavawe uz uvo|ewe stan-

darda kvaliteta. Ovakve zasade

prati savremeni sortiment koji

diktira trì{te. Prinosi po hek-

taru u ovakvim zasadima se kre}u

od 50 do 70 tona, uz visoka ula-

gawa po jedinici povr{ine, kaè

dr Milan Luki}, rukovodilac

Odeqewa za pomologiju i ople-

mewivawe vo}aka u Institutu za

vo}arstvo.

Urazgovoru za na{ list, dr Milan

Luki} podse}a da su raspadom ve-

likih agroindustrijskih sistema u

proteklom periodu u Srbiji, dominaciju

u zasnivawu zasada jabuke preuzela indi-

vidualna poqoprivredna doma}instva,

koja se sve ~e{}e udruùju u zadruge. Po-

red toga, velike investicije u podizawe

savremenih zasada dolaze i iz drugih gra-

na privrede. Danas je pri zasnivawu zasa-

da jabuke, veoma va`no pravilno primeni-

ti niz tehnolo{kih postupaka koji obez-

be|uju uspe{nu, sigurnu i visokoprofita-

bilnu proizvodwu, kao {to su: pravilan

odabir sorti i podloga, izbor kvalitet-

nog (mikro)lokaliteta, primena savreme-

ne tehnologije gajewa, po~ev od izbora

sadnog materijala, zasnivawa zasada, iz-

bora oblika krune, rezidbe, ishrane zasa-

da, prore|ivawa cvetova i plodova do

berbe i ~uvawa plodova, napomiwe dr Lu-

ki}.

IZBOR SORTI I PODLOGA

Poznavawe sortimenta u svetu i Evro-

pi, preduslov je za pravilan izbor sorti

za podizawe zasada jabuke. Prema re~ima

na{eg sagovornika, u 2011. godini vode}e

sorte jabuke u EU su bile: Golden Delicious

sa udelom u proizvodwi od oko 25 odsto,

sledi grupa Gala (11%), grupa Jonagold

(8%), Red Delicious (6%), Idared (6%), a za-

tim slede Elstar (4%), Granny Smith (4%),

Champion (3%), Braeburn (3%) itd.

- Proizvodwu jabuke u na{oj zemqi do

skoro je karakterisao relativno zastare-

li sortiment. U odsustvu zvani~ne stati-

stike, gruba procena je da je u zasadima i

daqe najzastupqenija sorta Idared sa oko

40 odsto. Prate}i trendove u svetu i doma-

}a istraìvawa, za podizawe intenzivnih

zasada jabuke u na{oj zemqi moèmo pre-

poru~iti sorte: Golden Delicious – klon

Reinders, Granny Smith – klon Challenger,

Red Delicious – spur tipove Superchief®

Sandige, Redchief® Camspur, Scarlet Spur®,

kao i standardne tipove Early Red One®,

Erovan i Hapke Delicious (LB)® 53, Fuji –

klonovi Kiku 8® i Furbrax®, Jonagold –

klonovi Red Jonaprince® ili Decosta®,

Gala – klonovi Gala Schnitzer Schniga®,

Brookfield® Baigent Gala, Buckeye Gala®

Simmons, Galaxy Selecta®, Braeburn sa klo-

novima Hillwell® Hidala i Mariri Red®. U

Institutu za vo}arstvo u â~ku se, tako|e,

intenzivno radi na stvarawu novih sorti

jabuke u skladu sa ciqevima ople-

mewivawa ove vrste vo}aka u svetu. U ovom

momentu posedujemo oko 20.000 hibridnih

sejanaca jabuke, od kojih u narednom peri-

odu sasvim realno o~ekujemo desetine kva-

litetnih genotipova, a neki od wih }e ve-

rovatno biti priznati za sorte. Podloga

M9 je najzastupqenija slabobujna podloga

za jabuku u svetu, ali se pre svega koriste

weni klonovi mawe bujnosti (NAKB T

337). Raduje ~iwenica da se u pojedinim

vo}arskim rejonima na{e zemqe godi{we

podiù desetine hektara savremenih zasa-

da jabuke koji podrazumevaju gajewe neke

od navedenih sorti kalemqenih na ovoj

podlozi – isti~e dr Milan Luki}.

Pri zasnivawu zasada jabuke, kao polno

inkompatibilne vrste vo}aka, javqaju se

dve protivre~ne pojave: sa jedne strane te-

ì se da se radi standardizacije vo}arske

proizvodwe broj sorti svede na minimum,

a sa druge strane neophodno je da u zasadu

bude zastupqeno najmawe dve, pa i vi{e

sorti. Re{ewe ovih protivre~nosti je u

pravilnom izboru sorti i wihovom najbo-

qem rasporedu prema me|usobnim odnosi-

ma oplo|ewa, kaè na{ sagovornik:

- Tendencije zasnivawa savremenih za-

sada jabuke idu u pravcu podizawa gotovo

monosortnih zasada, odnosno zasada u ko-

jima je zastupqena jedna glavna sorta, a

funkciju opra{iva~a imaju pojedina~na

stabla druge sorte (ili divqih vrsta) za-

sa|ena kao svako deseto–dvadeseto stablo

u redu. Zbog toga je veoma vaàn izbor ade-

kvatne sortne kompozicije u zasadima ja-

buke, koji treba da omogu}i gajewe naj-

maweg broja sorti, koje pri tom obezbe|u-

ju redovne i obilne prinose. Trogodi{wi

rezultati moje doktorske disertacije su

upravo dali odgovor na pitawe pravilnog

izbora sorti opra{iva~a, kao i wihovog

uticaja na karakteristike plodova i rod-

nost sorte koju opra{uje, za neke novoin-

trodukovane sorte jabuke, za koje postoji

velika i opravdana zainteresovanost ne-

kih proizvo|a~a, kao {to su Gala Must, To-

paz i sl.

TEHNOLOGIJA PROIZVODWE

Proizvodwa jabuke i u razvijenim

zemqama karakteri{e intenzifikacija,

uz zadràvawe ili porast obima

proizvodwe na mawim povr{inama, {to je

postignuto pove}awem broja stabala po je-

dinici povr{ine i smawewem dimenzija

krune. Rastojawe izme|u redova na zapadu

iznosi 2,8–3,2 metra, a kod nas moèmo

preporu~iti 3,2–3,6 metara, s obzirom na

to da su na{a zemqi{ta sa ve}im sadrà-

jem humusa i da nisu zamorena, kaè dr Lu-

ki}. Izme|u stabala u redu preporu~eno

rastojawe sadwe za spur tipove je 0,60–0,65

metara, a za standardne sorte 0,75–0,80,

{to podrazumeva 3.100 do 5.200 biqaka po

hektaru.

- Osnovni ciq zasnivawa zasada jabuke

u ovako gustom sklopu je {to kra}i period

do stupawa zasada na rod, a samim tim br-

ì povra}aj uloènih sredstava i po~etak

ostvarivawa profita. Naime, pravilnom

sadwom (prvenstveno na odgovaraju}u du-

binu, pri ~emu ma{inska sadwa obezbe|u-

je zna~ajnu prednost) u dobro

pripremqeno zemqi{te, kvalitetnih

visokokalemqenih dvogodi{wih sadnica,

dobro obraslih prevremenim gran~icama,

tzv. “knip” sadnicama, u prvoj godini na-

kon sadwe moèmo o~ekivati 5–10 plodo-

va po stablu, u drugoj 25–40, u tre}oj 60–80

plodova. U ~etvrtoj godini nakon sadwe,

treba o~ekivati maksimalni prinos od

100–120 plodova, odnosno 20–24 kilogra-

ma po stablu, odnosno 62–75 tona po hekta-

ru. Veoma je va`no napomenuti da su nave-

deni prinosi postignuti u na{im uslovi-

ma, odnosno u zasadu jabuke u na{oj nepo-

srednoj okolini – nagla{ava na{ sago-

vornik.

Naravno, da bi se postigli ovakvi re-

zultati, izuzetno je va`no primeniti sve

savremene agro- i pomotehni~ke mere.

Neophodno je obezbediti odgovaraju}i ve-

getativni prirast vo}ki u prvoj i naredne

dve godine nakon sadwe, kako bi se na od-

govaraju}oj zapremini kro{we ostvario

projektovani prinos, obja{wava dr Lu-

ki}. Da bi se dobio odgovaraju}i kako ve-

getativni prirast, tako i visina prinosa,

jedan od kqu~nih faktora je pravilna is-

hrana, koja, kako kaè, podrazumeva

obezbe|ewe neophodnih koli~ina hran-

qivih elemenata, a naro~ito odgovaraju}i

odnos makro i mikroelemenata u

zemqi{tu i biqci.

Ovakvi zasadi podrazumevaju i

postavqawe protivgradne mreè, kojom se

obezbe|uje sigurnost projektovanog roda.

Vaàn elemenat novih zasada je i

zatravwivawe me|urednog prostora gaje-

nom travom ili prirodnim pokriva~em.

Ovo je mogu}e samo u zasadima gde postoji

sistem za navodwavawe, uglavnom “kap po

kap”.

Prema Luki}evim re~ima, dosada{wa

“kratka rezidba” zasada jabuke se zamewuje

“dugom rezidbom”, gde nema prekra}ivawa

dvogodi{wih grana. Dugom rezidbom se

smawuje bujnost vo}aka, boqe je formi-

rawe cvetnih za~etaka, lak{e je hemijsko

prore|ivawe plodova, boqa obojenost i

smaweno otpadawe plodova. Zelena rezid-

ba je tako|e neophodna pomotehni~ka me-

ra.

- Na osnovu na{ih istraìvawa, kao

najefikasnije se pokazalo orezivawe mla-

dara po zavr{etku aktivnog vegetativnog

rasta (druga polovina avgusta), ~ime se de-

presivno deluje na porast, a diferenci-

rawe cvetnih za~etaka je boqe za narednu

godinu. Me|utim, veliki problem u Srbi-

ji predstavqa nedostatak kvalitetnog

stru~nog kadra, ali i obu~ene radne snage

za izvo|ewe rezidbe savremenih uzgojnih

oblika – napomiwe dr Luki}.

Neizostavna mera u procesu kontrole

rodnosti i poboq{awa kvaliteta plodo-

va u ovakvim zasadima je prore|ivawe cve-

tova ili tek zametnutih plodova. Prime-

na razli~itih biqnih regulatora rasta,

pojedina~na ili u kombinaciji, daje veoma

dobre rezultate kod svih sorti jabuke. Me-

|utim, ukoliko se èli posti}i preko 90

odsto plodova prve klase, ru~no (korek-

tivno) prore|ivawe plodova jabuke je neo-

phodno, ali i ekonomski opravdano,

zakqu~uje na{ sagovornik.

N. R.

UZ SAVREMENU PROIZVODWU,

NAJPROFITABILNIJA VO]KA

JABUKA, TEHNOLO[KI VEOMA ZAHTEVNA, ALI IZUZETNO AKUMULATIVNA

Dr Milan Lu-

ki} je zaposlen u

Institutu za vo-

}arstvo od 1. juna

1998. godine, u

Odeqewu za po-

mologiju i ople-

mewivawe vo}a-

ka, a rukovodilac

Odeqewa je od 1. aprila 2004.

Poslediplomske studije na

Poqoprivrednom fakultetu u Beo-

gradu zavr{io je 17. aprila 2006.

godine, odbranom magistarske teze

pod nazivom “Biolo{ko-pomolo{ke

osobine perspektivnih selekcija ja-

buke”. U zvawe istraìva~-saradnik

izabran je 23. marta 2007. Doktor-

sku disertaciju pod naslovom “Uti-

caj opra{iva~a na biolo{ke osobi-

ne i kvalitet ploda jabuke”, koja je i

bila povod za na{ razgovor, odbra-

nio je 28. decembra 2012. godine,

na Poqoprivrednom fakultetu u Be-

ogradu.

U~estvovao je u realizaciji mno-

gih doma}ih istraìva~ko-razvojnih

i me}unarodno bilateralnih proje-

kata. Autor je i koautor 100 bibli-

ografskih jedinica. ^lan je Nau~nog

vo}arskog dru{tva Srbije.

UZ SAVREMENU PROIZVODWU,

NAJPROFITABILNIJA VO]KA

16 PETAK 8. FEBRUAR 2013. GODINEZDRAVSTVO

U~itavom svetu 31. januar

obeleàva se kao Dan bez

duvanskog dima, ove godi-

ne pod sloganom “Doma}instva

bez duvanskog dima”. Prema po-

dacima Instituta za javno

zdravqe Srbije “Dr Milan Jo-

vanovi} Batut”, tre}ina odra-

slih stanovnika Srbije pu{i, a

u skoro polovini doma}instava

pu{ewe je u potpunosti dozvo-

qeno. Zavod za javno zdravqe

â~ak je u petak, priredbom u

O[ “Dr Dragi{a Mi{ovi}”,

obeleìo Nacionalni dan bez

duvanskog dima, uz podr{ku ve-

likog broja dece iz vrti}a,

osnovnih i sredwih {kola, ali i

zdravstvenih radnika Zdravstve-

nog centra â~ak i volontera

Crvenog krsta. Deca su pod po-

sebnim rizikom od izloènosti

duvanskom dimu, jer pasivno

pu{ewe kod dece ima brojne po-

sledice, izme|u ostalog, ~e{}e

su infekcije disajnih organa,

bronhitis i upala plu}a. Iz tih

razloga je ovaj dan u â~ku obe-

leèn upravo uz u~e{}e dece

svih uzrasta.

Svake godine vi{e od pet mi-

liona qudi umire od sr~anog i

mo`danog udara, raka, plu}nih i

drugih bolesti koje su povezane

sa upotrebom duvana. Rizik na-

stanka raka plu}a kod nepu{a~a

izloènih duvanskom dimu ve}i

je od 20 do 30 odsto, dok je rizik

nastanka bolesti srca povi{en

za 23 odsto.

- Pasivni pu{a~i udi{u oko

4.000 istih hemikalija, kao i pu-

{a~i. Jedan sat proveden u dru-

{tvu pu{a~a predstavqa oko 100

puta ve}i rizik od nastanka raka

plu}a u odnosu na 20 godina pro-

vedenih u zgradi od azbesta – re-

kla je dr Qiqana Moji}evi} iz

ZZJZ â~ak. Ona se na priredbi

povodom obeleàvawa Nacio-

nalnog dana bez duvanskog dima

obratila roditeqima i u~eni-

cima, iznose}i podatke o {tet-

nosti duvana, nakon ~ega su deca

izvela svoje ta~ke posve}ene pro-

mociji zdravog ìvota.

I. M.

Program „ZdravoRasti-

mo“, koji se sprovodi

drugu godinu za redom,

okupio je vi{e od 2.000 u~eni-

ka sedmih razreda iz {est gra-

dova i 18 osnovnih {kola. Pro-

gram u Srbiji iniciran je sa

ciqem da podstakne pravilne

navike u ishrani kod dece, kao

i da ih motivi{e da u~estvuju u

sportskim aktivnostima, s ob-

zirom na to da se broj gojazne

dece iz godine u godinu pove}a-

va, a deca svoje slobodno vreme

provode uglavnom sede}i.

Dva talasa testirawa u~eni-

ka, pre i nakon programa, poka-

zala su da su predavawa zna~aj-

no unapredila znawe osnovaca,

u ~emu su se u~enici iz â~ka

posebno istakli. Oni su viso-

kim procentom ta~nih odgovo-

ra pokazali da imaju dobru

osnovu, odgovaraju}i na pitawa

poput prisutnosti vitamina C

u hrani, izraàvawu kalorija

i bolestima koje nastaju kao

uzrok nepravilne ishrane.

Vi{e od dve tre}ine osnova-

ca zna razliku izme|u celo-

vitog i prera|enog zrna i pre-

poznaje zna~aj ìtarica od ne-

prera|enog zrna.

- Neophodno je da se u okviru

redovnih {kolskih aktivno-

sti deca angaùju i na pra-

vi na~in razumeju koliko

je va`no brinuti o zdravqu

od najranijeg uzrasta. Svedoci

smo da su deca sve mawe fizi~-

ki aktivna, da svoje

slobodno vreme

provode sede}i,

ispred kompjute-

ra i zanemaruju

obroke, pa je izu-

zetno va`no moti-

visati ih za fi-

zi~ku aktiv-

nost i ukazati im za{to je zdra-

va ishrana bitna. Jedino se

sistemskim i kontinuira-

nim radom sa decom mogu

posti}i rezultati, a pro-

gram „ZdravoRa-

stimo“ je svakako

dobar po~etak

- re-

kao je pomo}nik ministra

omladine i sporta mr Dragan

Atanasov.

Najve}i napredak u znawu

postignut je na teìm pitaw-

ima, pa sada polovina dece koja

su u~estvovala u programu

moè da pro~ita i pravilno

protuma~i tabele preporu~e-

nih dnevnih unosa hrane, {to

im omogu}ava da sami donose

odluke o namirnicama koje è-

le da kupe i koje su dobre za

wihovo zdravqe. Tako|e, vi{e

od polovine osnovaca zna koje

namirnice treba da sadrì

zdrav obrok, dok je pre pre-

davawa to znala tek tre}ina

wih.

- Istraìvawe navika dece

u okviru programa ukazalo je na

poraàvaju}e podatke da skoro

dve tre}ine ispitane dece jede

sendvi~e ili hranu iz pekare,

dok jedna ~etvrtina wih vi{e

od ~etiri sata provodi ispred

televizora. Ovo nam je odli~an

pokazateq navika dece u Srbi-

ji, koje su naàlost prili~no

zabriwavaju}e. Ovakvim inici-

jativama poku{avamo da uti~e-

mo na stvarawe zdravih navika

u ishrani i nadamo se da }e se

program „ZdravoRastimo“ iz

godine u godinu sve vi{e razvi-

jati i obuhvatiti ve}i broj de-

ce u Srbiji - izjavila je Sandra

Todorovi} iz kompanije Nestlé.

Program se sprovodi u

saradwi Atletskog saveza Sr-

bije i kompanije Nestlé, uz podr-

{ku Ministarstva omladine i

sporta i Ministarstva obrazo-

vawa, nauke i tehnolo{kog raz-

voja.

I. M.

OBELE@EN NACIONALNI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA

Duvanski dim je kompleksna sme{a gasova i ~estica koju

sa~iwava vi{e od 4.700 hemijskih jediwewa, od kojih su mnoga u

vezi sa nastankom i progresijom ateroskleroze, a vi{e od 40 su

kancerogeni. âk i duvan sa mawom koli~inom nikotina ili ka-

trana pove}ava rizik od kardiovaskularnih bolesti. Mehanizam

dejstva duvanskog dima je isti kod aktivnih pu{a~a i osoba iz-

loènih duvanskom dimu. Sastojci duvanskog dima se apsorbuju

udisawem preko plu}a, preko sluzokoè usne {upqine i koè i

dospevaju u krvotok, a za samo nekoliko minuta i u mozak. êsti-

ce duvanskog dima dovode do smawewa koli~ine kiseonika koja

dospeva do vitalnih organa i poreme}aja funkcije }elija koje

oblaù krvne sudove.

[TA SADR@I DUVANSKI DIM

DECA POD POSEBNIM RIZIKOM

PROGRAM "ZDRAVORASTIMO" ODR@AN I ME\U ÂÂNSKIM OSNOVCIMA

Osim {to je odli~na zim-

ska namirnica i salata,

kupus sadrì i brojne

lekovite materije. Neke od wih

pomaù u le~ewu ~ira na èlu-

cu. Kori{}ewe soka od kupusa

kao leka protiv ~ira ima dugu

istoriju. Rimski lekari su ga

koristili za le~ewe ~ireva,

ali i nekih drugih stawa kao

{to su gr~evi i nesanica.

Da sok od kupusa zaista moè

da pomogne u le~ewu ~ira poka-

zao je pionirski eksperiment

prof. dr Garneta êjnija sa

Stenford medicinskog fakul-

teta. On je pokazao da je 2,5 dl

soka od kupusa dnevno umawiva-

lo bol i le~ilo i ~ir na è-

lucu i ~ir na dvanaesto-

pala~nom crevu brè i

efikasnije od

tada{wih stan-

dardnih tretmana.

Dr Robert Giler u

svojoj kwizi o pri-

rodnim lekovima

preporu~uje ili da

se pije 2,5 dl soka od

kupusa dnevno ili da se

svakodnevno pojede po {oqa

rendanog kupusa, dodata u druge

salate ili kao salata od kupusa.

Kupus ubrzave metabolizam

estrogena, a smatra se da to po-

maè da se zaustavi rak dojke i

da se potisne rast polipa koji

prethode raku debelog creva.

Jedno statisti~ko istraìvawe

u Japanu otkrilo je da su qudi

koji su jeli najvi{e kupusa ima-

li najmawu stopu smrtnosti od

svih vrsta raka.

Kiseli (fermentisani) ku-

pus je mo`da jo{ i pogodniji u

lekovite svrhe, jer sadrì veli-

ku koli~inu laktobacila i bak-

terija plantatum, koji uve}ava-

ju energiju na{eg organizma i

pomaù digestivnim procesima

u celini.

LEKOVITOST KUPUSAZabriwavaju}a je

~iwenica da je svaki dese-

ti osnovac smatrao da so

moè da se koristi u neo-

grani~enim koli~inama,

dok je sada, oko polovine

sedmaka svesno da tu na-

mirnicu treba svesti na

jednu kafenu ka{i~icu

dnevno. Iznena|uju}e je i

~vrsto uverewe vi{e od po-

lovine sedmaka da se ener-

gija dobija unosom vitami-

na, minerala i vlakana,

dok je svega ~etvrtina u~e-

nika prihvatila da se

energija dobija od masti,

{e}era i proteina, {to je

pre predavawa znao tek

svaki deseti u~esnik pro-

grama.

[TA SU NAUÎLI

ZNAWEM DO PRAVILNE ISHRANE

Sa priredbe u O[ „ Dr Dragi{a Mi{ovi}“

Posmatraju}i

n a j ~ e { } i

tip kancera,

â~ak se

uklapa u

svetske i republi~ke sta-

tistike. @ene naju~estali-

je oboqevaju od raka dojke

i ginekolo{kih karcino-

ma, dok su kod mu{karaca

naju~estaliji karcinom

plu}a, kao i digestivni i

urolo{ki karcinomi.

Doktorka Axemovi} je na-

glasila da od karcinoma

grli}a materice ne bi tre-

balo da oboli nijedna è-

na, jer postoje vrlo dostup-

ni i jednostavni testovi,

kao {to je papanikolau

test, koji je veoma zna~ajan

za rano otkrivawe karci-

noma grli}a materice. Me-

|utim, i ona, kao i ve}ina

stru~waka smatra da je

zdravstvena kultura kod

nas slabo razijena, pa se

samim tim i kontrolni

pregledi ne obavqaju re-

dovno.

Kada je re~ o karcinomu

plu}a, dijagnostika je te-

à, kaè dr Axemovi}, a

prethodne godine u â~ku

je zabeleèno vi{e od 90

obolelih od ove vrste ma-

ligniteta.

- Na rendgenskom snim-

ku plu}a moè da se vidi

promena, koja nekada sa si-

gurno{}u ukazuje na tumor,

a nekada moè ukazivati na

upalu. U na{em Zdravstve-

nom centru sada su paci-

jentima dostupna bronho-

lo{ka ispitivawa i ske-

ner grudnog ko{a. Najbit-

nije je znati {ta moè da

ukaè na kancer plu}a. To

su promena u ritmu ka{qa

kod pu{a~a, bu|ewe zbog

ka{qa, malaksalost, zno-

jewe, gubitak telesne teì-

ne... - upozorava dr

Axemovi}.

Svetski dan borbe pro-

tiv kancera svake godine

postavqa za svakoga od nas

priliku za jedinstvo u bor-

bi protiv globalne kancer

epidemije. Ove godine Ine-

trnacionalna kancer kon-

trola (UICC) fokusirana

je na ru{ewe {tetnog mita

i pogre{nog shvatawa ove

bolesti.

MIT 1 - Kancer

je zdravstveni problem

Istina je da kancer nije

samo zdravstveni problem,

ve} ova bolest ima {iroko

rasprostawen uticaj na so-

cijalni, ekonomski i raz-

vojni aspekt, kao i razvi-

jawe qudskih prava. Oko 47

odsto slu~ajeva raka, dijag-

nostikovano je u slabije

razvijenim zemqama, sa

stalnom tendencijom pora-

sta. I smrtnost u tim

zemqama je znatno ve}a.

- U zemqama u razvoju

postoji nedostatak valid-

nih informacija o preven-

ciji, ranom otkrivawu i

tretmanu malignih bole-

sti. Tako|e, nedovoqno je i

publikacija, pa su to

kqu~ni razlozi za nedo-

stupnost informacija u

nerazvijenim i sredwe raz-

vijenim zemqama - kaè dr

Axemovi}.

MIT 2 - Kancer je bolest

bogatih, starijih i zemaqa

u razvoju

Istina je da kancer

predstavqa me|unarodnu

epidemiju i poga|a sve uz-

raste i socio - ekonomske

grupe, a zemqe u razvoju no-

se nesrazmeran terert.

Kancer predstavqa svetsko

pitawe, koje postaje javni

zdravstveni problem u po-

rastu, i to u siroma{nim

zemqama. Neretko poga|a

mla|u populaciju u najpro-

duktivnijim godinama, na-

ro~ito u zemqama u razvo-

ju. âk u 50 odsto slu~ajeva

kancer se javqa kod osoba

mla|ih od 65 godina. Dr

Axemovi} tako|e potrvr-

|uje da ova bolest vi{e ni-

je bolest starih, ve} se gra-

nica sve vi{e pomera ka

mla|oj populaciji. Ona na-

vodi da se u ~a~anskom On-

kolo{kom odeqewu nalaze

pacijenti koji imaju mawe

od 40 godina.

MIT 3 - Kancer je sinonim

smrti

Istina je, kaè dr

Axemovi}, da su mnogi kan-

ceri izle~ivi i da je za

mnoge pacijente tretman

wihove bolesti efikasan.

Nakon {to se kancer dijag-

nostikuje na mati~nim ode-

qewima ~a~anske Bolnice,

pacijenti prelaze u nadle-

`nost Onkolo{kog odeqe-

wa, gde lekari prate daqi

tok bolesti, uz konsulta-

ciju specijalista odgova-

raju}ih grana medicine.

Svaki oboleli od kancera,

mora pro}i konzilujum,

koji predstavqa skup leka-

ra razli~itih specijalno-

sti.

- S obzirom na to da ~a-

~anski Zdravstveni centar

ima ugovor sa Institutom

za onkologiju i radiologi-

ju Srbije, stru~waci sa

ovog Instituta dolaze jed-

nom mese~no u â~ak (svake

prve subote u mesecu), kako

bi se {to vi{e skratio put

ka izle~ewu â~anima koji

su oboleli od kancera - ka-

è dr Axemovi}. U okviri

~a~anskog Onkolo{kog

odeqewa postoji hemotera-

pija, dok za terapiju

zra~ewem pacijenti moraju

i}i u Kragujevac.

Kancer danas moè biti

efikasno le~en i izle~en.

Razumevawem rizika koji

dovode do bolesti, preven-

cije i ranog otkrivawa,

ova bolest moè da se kon-

troli{e i poboq{a ishod

za pacijente.

Na nivou Srbije posto-

ji Udruèwe za borbu pro-

tiv raka. Pro{le godine u

decembru, u â~ku je osno-

vana Podru`nica, koja }e

organizovati razne pre-

ventivne i druge aktivno-

sti za borbu protiv raka i

podizawe svesti gra|ana,

pored redovnog rada Onko-

lo{ke slu`be ~a~anske

Bolnice.

MIT 4 - Kancer je moja

sudbina

Doktorka Axemovi} is-

ti~e da sa ispravnom stra-

tegijom, tre}ina naj~e-

{}ih uzroka kancera moè

biti prevenirana.

- Stres je jedan od glav-

nih faktora koji ru{i

snagu na{eg organizma.

Kada je organizam iscr-

pqen od stresa, bolesti je

lak{e da napadne i napre-

duje. Zato svi moramo shva-

titi da ne treba stresno

doìvqavati svaku vrstu

problema, ve} pozitivnije

i fleksibilnije posmatra-

ti svet oko sebe - kaè dr

Axemovi}. Prevencija je

najisplativiji i najodr-

ìviji na~in smawewa

broja obolelih od kancera.

Poboq{awe kvaliteta is-

hrane, fizi~ka aktivnost i

odràvawe zdrave telesne

teìne moè spre~iti oko

tre}inu naj~e{}ih dijag-

noza kancera. Tu su i fak-

tori iz spoqa{weg

okruèwa, kao {to su

zaga|ewa u vazduhu,

zra~ewe i prekomerno

izlagawe suncu. Nedosta-

tak informisanosti i sve-

sti o kanceru predstavqa

tako|e zna~ajnu prepreku

za wegovu uspe{nu kontro-

lu. U mnogim zemqama u

razvoju postoje zablude u

vezi sa dijagnozom kancera

i wegovim tretmanom.

Doktorka Axemovi} kaè

da su reakcije na saznawe o

ovoj bolesti kod svakoga

razli~ite, ali da je za

uspe{no izle~ewe veoma

bitna saradwa pacijenta

sa lekarom:

- Reakcije zavise od sva-

koga ponaosob, od veoma

razumnog prihvatawa i

suo~avawa sa bole{}u ak-

tivnom borbom i le~ewem

do odbijawa pacijenata da

prihvate istinu. U svakom

slu~aju, kada lekari imaju

boqu saradwu sa pacijen-

tom i kada je on psihi~ki

jak, le~ewe je uvek efika-

snije. îni mi se da kada

pacijent posustane i kada

je psihi~ki labilan, bo-

lest brè napreduje. Kao i

kod ostalih bolesti, i kod

karcinoma je mentalna sna-

ga veoma bitna. Od toga do-

sta zavisi ishod bolesti.

I. M.


U SRBIJI SVAKE GODINE OBOLI 33 HIQADE OSOBA OD NEKOG OBLIKA MALIGNITETA

17


ZDRAVSTVO

RAZBIJAWE MITOVA O KANCERUSvetski dan borbe protiv raka obeleà-

va se svakog 4. februara. U Srbiji se sva-

ke godine otkrije neki oblik maligniteta

kod oko 33.000 osoba, a godi{we od te

bolesti umre oko 21.000 qudi. Na~elni-

ca Onkolo{kog odeqewa ~a~anske Bolni-

ce dr Sneàna Axemovi} rekla je da je i

u â~ku zabeleèn porast broja obole-

lih, kao i da je predrasuda da od ove bo-

lesti oboqeva samo starija populacija.

“Naàlost, u prethodnoj godini zabele-

èno je da se starosna granica pomera ka

mla|oj populaciji, tako da imamo paci-

jente od 33 i 38 godina”, rekla je ona.

Dr Sneàna Axemovi}, pneumoftiziolog subspec. onkologije

18 PETAK 8. FEBRUAR 2013. GODINEKULTURA

POKLON KWIGE

â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradova-

ti ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se

od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 377-

107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa,

nagra|eni kwige mogu podi}i u kwiàri Laguna,

Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21~.

Udivqim predelima

Aqaske dvadesetih

godina pro{log veka,

naseqenici Xek i Mejbel

grade sebi tih ìvot pun

te{kog i jednoli~nog ra-

da. Oboje jo{ uvek duboko

ùde za detetom koje vi{e

ne mogu imati. Pa ipak,

oni se vole sna`no i u

jednom lakomislenom tre-

nu, u zajedni~koj igri na

prvom snegu, napravili

su dete od snega. Idu}eg

jutra sne`nog deteta vi{e

nije bilo - ali ostao je

trag si}u{nih stopa.

Nedeqama }e oboje na tre-

nutke opaàti plavokosu devoj~icu, samu u {umi, ali se

ni jedno ni drugo ne}e usuditi to da pomene, u strahu da

su davno zakopane nade nadvladale zdrav razum. A onda }e

se na wihovom pragu pojaviti devoj~ica koja sebe naziva

Faina.

U neobi~nim predelima Aqaske ìvi autorka romana

“Sne`no dete”, Ejovin Ajvi. Neobi~an je i wen roman ko-

ji govori o univerzalnoj temi, o qudima koji ne mogu da

imaju decu, ne mogu da se ostvare kao roditeqi. Kritika

je sa velikim pohvalama do~ekala ovaj roman prvenac

Ejovin Ajvi koji je ozna~en i za jedan od najva`nijih

kwièvnih debija u 2012. godini. Inspirisana ruskom

bajkom Sweguro~ka, ova kwiga je neobi~an spoj nestvar-

nog i surovo stvarnog; ona je pripovest o ranim nase-

qenicima Aqaske i wihovoj usamqenosti; topla i tu`na

pri~a o bezdetnosti.

Kad je princeza Dajana

poginula u pariskom tu-

nelu Alma, imala je samo

trideset i sedam godina. Da

je poìvela, 1. jula 2011. na-

punila bi pedeset godina.

Ko bi ova voqena ikona da-

nas bila da je ìva? [ta bi

radila? I gde? Monika Ali,

jedna od najsvestranijih i

najsmelijih spisateqica na-

{eg vremena, osmislila je

druga~iju sudbinu princeze

Dajane u svom spektakular-

nom novom romanu “Neispri~ana pri~a”.

Deset godina posle izbegnute saobra}ajne nesre}e u Pa-

rizu, jedna Engleskiwa Lidija ìvi u malom, nepoznatom

mestu u srcu ameri~kog Sredweg zapada. Ima krug bli-

skih prijateqica: jedna drì butik, druga je agent za

prodaju nekretnina, tre}a je slu|ena majka doma}ica. Li-

dija radi u azilu za pse i mnogo pliva. Wen momak, koji

je oboàva, ose}a da ona ne}e da mu se otvori. Ko je ona?

“Neispri~ana pri~a” je roman o prirodi slave, o

zna~ewu identiteta i pronalaèwa svog mesta u svetu.

Kao i Dajana, i izmi{qena princeza, junakiwa romana,

dodiruje milione ìvota i srca {irom sveta pri~aju}i

o svom problemati~nom braku i o svojim poreme}ajima

ishrane i uspostavqaju}i blisku vezu s narodom kao ni-

ko iz kraqevske porodice pre we. Ali ona ima velikih

problema i na ivici je propasti. Ho}e li ikad prona}i

mir i sre}u ili }e prokletstvo slave u~initi svoje?

Monika Ali

NEISPRIÂNA

PRIÂ

Ejovin Ajvi

SNE@NO DETE

Junaci kwige “Nezaboravan odmor u Rusiji”, koju je o

svom tro{ku objavila Danica Blagojevi}, nastavni-

ca ruskog jezika u penziji, danas su qudi u sredwim

godinama, pripadnici razli~itih profesija i roditeqi.

Neki su se otisnuli u daleki svet, drugi ostali u zavi~a-

ju, ali je svima u trajnom se}awu ostao boravak u Sovjet-

skom Savezu, kojim ih je ~a~anska op{tina nagradila za

uspehe na takmi~ewima iz raznih predmeta.

Bilo je to leta 1989. godine, a 27 u~enika iz gradskih

i seoskih osnovnih {kola krenulo je na put sa vaspita~i-

ma Danicom Blagojevi}, Dragi{om Matijevi}em (na-

stavnicima u O[ “Milica Pavlovi}”) i Ruìcom Kozo-

morom, koja je, kao profesor, radila u O[ “Dragi{a Mi-

{ovi}”. U me|unarodnom kampu, 80 kilometara od Mo-

skve, mladi â~ani su proveli dvadeset dana, druè}i se

sa vr{wacima iz Rusije, êhoslova~ke, Poqske i Bugar-

ske, upoznaju}i tu|e naravi i obi~aje i obilaze}i mesta i

spomenike zna~ajne za rusku pro{lost i savremenost. Dok

su drugi gledali i oslawali se na pam}ewe, nastavnica

Danica se nije razdvajala od blok~i}a i olovke.

Marqivo je vodila dnevnik i sekirala se ako bi nekim

slu~ajem zaboravila svoj pribor, a prilikom rastanka sa

vaspitanicima obe}ala im je da }e svoj dnevnik objaviti.

Posle vi{e od 20 godina o svom tro{ku je {tampala

kwigu “Nezaboravan odmor u Rusiji”, posvetiv{i je ce-

loj grupi u~enika i saradnicima, a pre svega u me|uvre-

menu preminulom Aleksandru Sa{i Seni}u, tada{wem

osmaku koji je svojom zrelo{}u i obrazovawem i{ao is-

pred svoje generacije i vaspita~ima bio od velike pomo-

}i na ovom, nimalo lakom putovawu. Pred ~itaocem je

pitko {tivo, u kome se opisi pejzaà i kulturno - isto-

rijskih znamenitosti ve{to prepli}u sa detaqima iz

svakodnevnog ìvota obi~nog ~oveka u vreme ruske pere-

strojke. Sa sposobno{}u da uo~i ne samo ono {to zblià-

va slovenske narode, ve} i velike razlike me|u wima, Da-

nica Blagojevi} je izbegla sentimentalnost i patetiku,

tko ~este kod rusofila, i ~itaocima se predstavqa kao

realista koji na svetlo dana iznosi mane i doma}ina i

gostiju, a od kritizerstva se veoma uspe{no {titi sup-

tilnim, jedva prepoznatqivim humorom. Tako se autorka

ovog putopisa odnosi i prema qudima koje je susretala i

upoznala tokom boravka u stranoj zemqi. Vaspita~ice

Zoja i Sveta, doktorka Irina, upravnik kampa Vasilij,

voza~ Raviq, Larisa, koja je ~a~anskoj grupi bila vodi~,

daleko su vi{e od slu~ajnih poznanika i na dobrom su pu-

tu da postanu kwièvni likovi. Kao i neki od na{ih, na

primer Sa{a, de~ak iz â~ka koji celog “Radovana tre-

}eg” zna napamet i ume da razgali grupu kad god je kriti~-

no (takvih situacija je bilo vi{e, jer je ìvot u Rusiji

bio teàk, a pona{awe qudi ~esto izmicalo razumevawu

stranaca) ili Vlade, jedan od najmla|ih putnika koji se

prerano odvojio od roditeqa i taj rastanak morao da od-

boluje.

Govore}i o liku vaspita~a, Danica Blagojevi} je, hte-

la to ili ne, progovorila i o sebi. Sa velikom qubavqu

prema mladima i veoma svesna va`nosti svog poziva, ona

nam se, nenametqivo, predstavqa kao prosvetni radnik

koji je u isto vreme autoritativan i pun blagosti, koji

ume da pou~i, ali i da saslu{a i razume, da bude vaspita~,

ali i prijateq. Da je ovaj spoj mogu}e napraviti svedo~e

i opisne ocene, koje su joj u~enici po povratku u â~ak

uru~ili. “Za ovih 20 dana, koliko smo bili zajedno, stvo-

rio sam takvu sliku o vama da vas nikada ne}u zaboravi-

ti”, napisao je jedan od putnika. Dani~ina kwiga je do-

prinos neprestanoj qudskoj borbi protiv zaborava, a na

wenim posledwim stranicama nekada{wi osnovci mogu

pro~itati i ono {to su o omiqenoj i po{tovanoj vaspi-

ta~ici zabeleìli.

Recenzije za kwigu potpisuju profesori Danijela Mi-

ki} Kova~evi} i Delimir Sti{ovi}, a pogovor je napi-

sao dr Bo{ko Jovi~i}, neuropsihijatar.

E. V.

DANICA BLAGOJEVI] OBJAVILA DNEVNIK

SA DVE DECENIJE STAROG PUTOVAWA U SSSR

SA GRUPOM

NAJBOQIH OSNOVACA

Na obali reke Moskve: nastavnica Danica Blagojevi}, Jelena Mari~i}, Nata{a \uki}, Dragana Paji}, Tawa

Matijevi}, Marija Peji}, nastavnik Dragi{a Matijevi}, Dana Jovanovi}, Gordana Milovanovi}, Gorica Kaplarevi},

Vesna Milivojevi}, Gorica Vasovi}, Nata{a Spasojevi}, Vesna Stanojevi}, Radmila Todosijevi}, Jelisavka

Marenovi}, Divna Jovanovi}, Vesna ]ojba{i}, Olgica Stevanovi}, profesor Ruìca Kozomora, Vladimir Axi}, Ivan

Gli{i}, Aleksandar Milo{evi}, Slavko Luki}, Vladimir [obi}, @arko [underi}, Aleksandar Seni}, Boban

Katani} i @eqko Vilotijevi}. Na slici nedostaje Milan Matovi}.

Objavqivawem ove kwige autorka je ispunila obe}awe koje je po zavr{etku

putovawa dala u~enicima

PETAK 8. FEBRUAR 2013. GODINE 19KULTURA

Prvi put za 14 godina, od kako

Gradska biblioteka “Vladislav

Petkovi} Dis” organizuje izlo-

`bu zavi~ajnog izdava{tva pod nazivom

“[tampana re~” i dodequje nagrade za iz-

dava~ki poduhvat godine i najuspe{niji

dizajn, dogodilo se da su obe nagrade pri-

pale istoj kwizi. Na izlo`bi “[tampana

re~ 2012”, koja je otvorena u Galeriji Na-

rodnog muzeja u ~etvrtak, autorima, izda-

va~ima i dizajneru monografije “Ov~ar-

sko kablarski manastiri” uru~ene su na-

grade uz obrazloèwe predstavnika ìri-

ja. Nagrada “Danica Markovi}” za kwigu,

odnosno, izdava~ki poduhvat godine pri-

pala je autorima Delfini Raji} i dr Mi-

lo{u Timotijevi}u, i izdava~ima Narod-

nom muzeju iz â~ka i JP “Slu`beni gla-

snik” iz Beograda. Nagrada “Isailo A.

Petrovi}” za najuspe{niji dizajn publi-

kacije objavqene u protekloj godini pri-

pala je Sla|ani Tutunovi} iz dizajn stu-

dija “Trigon” iz â~ka.

Autor izlo`be, koja tradicionalno

povezuje stvaraoce, izdava~e, {tampare i

~itaoce je Marija Orbovi}, bibliotekar

savetnik Zavi~ajnog odeqewa Gradske bi-

blioteke. Nagrade je uru~ila direktorka

ove ustanove Danica Ota{evi}, a izlo`bu

je prigodnim osvrtom na izdava~ku pro-

dukciju u protekloj godini otvorio novi-

nar Rodoqub Petrovi}. On je istakao da u

â~ku danas radi 14 {tamparija, a me|u 18

ve}ih izdava~a su i prepoznatqive izda-

va~ke ku}e “P~elica”, “Legenda”, Grafika

“Jure{“, “Svetlost”, “Jel-Mil” i druge.

Do 1989. godine u na{em gradu je postoja-

la samo {tamparija “Litopapir”, koja je

objavila samo osam kwiga, protekle godi-

ne zavi~ajno izdava{tvo broji 303 publi-

kacije, koje se nalaze u aktuelnoj postavci,

a zna~ajan izdava~ki zamah evidentiran je

i 2011. godine, kada je {tampano 398 ra-

znih publikacija. To zna~i da je Zavi~ajno

odeqewe Biblioteke svake godine bogati-

je za oko 300 naslova, u proseku.

O kwizi, koja je ponela titulu izdava~-

ki poduhvat godine i nagradi “Danica

Markovi}” odlu~ivao je ìri koji su ~i-

nili: dr Svetislav Q. Markovi}, profe-

sor V[TSS, Danica Ota{evi}, direk-

torka Biblioteke i Danijela Miki} Ko-

va~evi}, prosvetni savetnik, koja je odlu-

ku ìrija i obrazloìla, podsetiv{i i na

druge kwige koje su bile u konkurenciji za

ovo priznawe. Ovo, po mnogo ~emu, novo i

dopuweno izdawe monografije, koja je ve}

nagra|ivana 2004. godine, zahvaquju}i do-

datnim naporima autora da prethodne za-

pise dopune novim nau~nim saznawima,

tuma~ewima, kontekstualizuju}i ovu dra-

gocenu ambijentalnu celinu u prirodnom

okruèwu u kome se nalazi, uz logi~niji

raspored spomeni~ke gra|e i stilizaciju

jezika kojim je pisana, istakla je Miki}-

ka, na najboqi na~in svedo~i o najvredni-

joj kulturnoj ba{tini ~a~anskog kraja, ko-

ja je na ovaj na~in reprezentativno pred-

stavqena, dok su izuzetnom skladu sadrì-

ne i forme doprinele i briqnatne foto-

grafije Sa{e Savovi}a, koje daju

nemerqiv doprinos vizuelnom doìvqaju

ove kapitalne kwige. O nagradi za dizajn

“Isailo A. Petrovi}”, posve}enoj prvom

~a~anskom {tamparu, odlu~ivao je ìri

koji su ~inili: Dragana Lazovi}, dizaj-

ner, Boìdar Plazini}, slikar i Ra{o

Jovani}, profesor u Umetni~koj {koli.

Sla|ani Tutunovi} i studiju “Trigon”

ovo nije prva nagrada za uspe{no likovno

grafi~ko oblikovawe neke publikacije. U

umetni~kom programu nastupili su pozna-

ta mlada ~a~anska peva~ica Mina Matija-

{evi}, koja se vi{e puta oprobala na

takmi~ewima za muzi~ke talente, i perku-

sionista Aleksandar Alempijevi}. Izlo-

`ba je za publiku otvorena do 15. februa-

ra. Z. L. S.

Tr a d i c i j u

nagra|ivawa naj-

vernijih ~itala-

ca Gradska biblioteka je

prenela i na svoje ogranke

u Zabla}u, Prijevoru,

Preqini i Mr~ajevcima, a

uz dodelu priznawa, plake-

ta i kwiga, koje je darovala

kwiàra “Re~i”, po pravi-

lu se uprili~i i odgovara-

ju}i umetni~ki program u

kome podr{ku qubiteqima

kwige, pored samih u~eni-

ka, dodatno pruàju i oni

koji ih pi{u, stvaraoci.

Tako je bilo i ove godine.

Osim zajedni~kog imena za-

vi~ajnog pesnika ovaj

Ogranak u Zabla}u, sme-

{ten u Osnovnoj {koli, i

mati~nu Biblioteku pove-

zuje i nekoliko zna~ajnih

godi{wica: 200 godina od

osnivawa {kole, deset go-

dina postojawa Ogranka

biblioteke i 50. Disovo

prole}e. A sve wih i sve

ove godine povezuje jedna

jedina i dragocena nit koja

se pi{e sa samo pet slova:

kwiga. Titulu “NAJ~itao-

ca” u ovom ogranku poneli

su: sedmakiwa Marija Lu-

ki} i petakiwa Milica

Jakovqevi}, oba odeqewa

tre}eg razreda na ~elu sa

u~iteqicama Biqanom Si-

movi} i Sneànom Radova-

novi}, a porodi~na nagra-

da pripala je Milici,

Aleksandru i Ani Sata-

ri}. Gost programa bio je

pesnik Bo{ko Lomovi},

koji se predstavio i mali-

{anima u ogranku Biblio-

teke u Prijevoru, a sve~a-

nost je odràna u holu O[

“Boò Tomi}”. Najvredni-

ji ~itaoci u 2012. godini u

ovom ogranku bili su: Jana

Stamenkovi}, tre}ak, Fi-

lip Marinkovi}, ~etvrtak

i Rada Lazarevi}, penzio-

nerka. Nagrade im je uru~i-

la bibliotekar Sneàna

Plani}. Sve programe obo-

gatili su u~enici Muzi~ke

{kole, dodela nagrada

obavqena je po~etkom ove

nedeqe i u Preqini i Mr-

~ajevcima, a najvrednijim

~itaocima ~estitke je upu-

tila direktorka mati~ne

Biblioteke Danica Ota-

{evi}.

Z. L. S.

NAGRA\ENI NAJÎTAOCI U OGRANCIMA BIBLIOTEKE U ZABLA]U I PRIJEVORU

SVE IH POVEZUJE KWIGA

„NAJ~itaoci“ u Prijevoru

„NAJ~itaoci“ u Zabla}u

NA IZLO@BI "[TAMPANA RE^ 2012" PRVI PUT JEDNOJ KWIZI DODEQENE OBE NAGRADE

MONOGRAFIJA „OVÂRSKO-KABLARSKI MANASTIRI“

- Nagrada “Danica Markovi}” za kwigu godine pripala je Delfini Raji}

i dr Milo{u Timotijevi}u, izdava~ima Narodnom muzeju iz â~ka i JP

“Slu`beni glasnik” iz Beograda.

- Nagrada “Isailo A. Petrovi}” za najuspe{niji dizajn publikacije pripa-

la je Sla|ani Tutunovi} iz dizajn studija “Trigon” â~ak.

- IZDAVA^KI PODUHVAT GODINE I NAJBOQI DIZAJN

20 PETAK 8. FEBRUAR 2013. GODINEKULTURA

POKLON KWIGE

Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN

IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca

koji budu najbrì i jave se od 11 do 11,30 ~asova

u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen

posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni nared-

na dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulka-

n u Roda centru.

Rafael Kardeti

SAVR[ENA ENIGMA

Jednog jutra, me|u velelepnim zdawima Sorbone,

vi{evekovnu ti{inu i mir univerziteta potresla je

jedna neobi~na smrt. Za{to bi Alber Kada, povu~eni

profesor sredwovekovne kwièvnosti, imao ijedan

razlog da se ubije? U me|uvremenu, na drugom kraju

Pariza, Valentinu Savi, talentovanu mladu restaura-

torku, pose}uje zagonetni stariji gospodin sa jedinstven-

im zadatkom: da obnovi sredwovekovni palimpsest ~ije

izlizane stranice obe}avaju da otkriju istinu o mister-

iji koja ve} stotinama godina fascinira nau~nike i

pisce {irom sveta. Valentina }e vrlo brzo saznati da su

tajanstvene osobe koje ùde da do|u u posed tajni koje

krije ovaj rukopis mnogo mo}nije i mnogo okrutnije nego

{to je ikada mogla i da zamisli. Zajedno sa svojim pri-

jateqem Hugom Vermerom - aristokratom, gurmanom i

nepopravqivim prevarantom, i Davidom Skotoom,

Kadaovim studentom, Valentina }e se obresti u

uzbudqivoj avanturi koja }e ih povesti kroz uske

uli~ice i skrivena zdawa pariskih ~etvrti. Otkrijte

mra~ne strane jednog fascinantnog sveta - sveta umetnos-

ti.

Lusi Dilon

SNOVI O SRE]I

Mi{el ne veruje u bajke. Ona je tvrdoglava poslovna

èna koja zapo~iwe ìvot iz po~etka u novom

gradu. Kada odlu~i da preuzme jednu pomalo zaboravqenu

kwiàru, ta~no zna kome }e poveriti posao menaxera.

Za Anu, wenu najboqu prijateqicu i strastvenog qubite-

qa kwiga, to je ostvarewe svih snova. I to ne samo zato

{to }e tako mo}i da pobegne od svojih zahtevnih i

napornih pastorki i wihovog predivnog ali hiperak-

tivnog dalmatinca.

Dok na police sme{ta omiqene kwige iz detiwstva, Ana

ne moè da se otme utisku da bajka u kojoj ìvi ipak ne}e

imati sre}an kraj kakvom se nadala. Ali kako pri~e o

qubavi, avanturama, za~aranim vrtovima i xinovskim

breskvama unose novi ìvot u kwiàru, tako i Anu i

wene mu{terije obuzima ista magija. âk i Mi{el - koja

kategori~ki odbija da veruje u pravu qubav i princa na

belom kowu - nije imuna na wu.

Ipak, kada se skrivene tajne iz detiwstva vrate da pro-

gone Mi{el, a propast pokuca na vrata Anine porodice,

da li }e mudrost i {arm pri~a iz kwiàre uspeti da im

pomogne da prona|u svoj sre}an kraj?

Pri~e iz „autobusa“

Veliku radost, ali i

veliku pometwu

me|u na{e sugra|ane

donela je vest da }e

proizvodwu obnoviti

~a~anska "îpsara" i da

}emo na rafovima pro-

davnica ponovo vi|ati,

na{, doma}i ~ips. Ne samo

zbog onih koji }e u woj

raditi i zbog stotinak

radnih mesta koja }e

sre}nicima podariti

egzistenciju, ve} i zbog

onih koji }e ponovo mo}i da joj ponude sirovinsku

bazu, krompir, koji je nekada bio kultura broj jedan na

draga~evskim padinama. U i{~ekivawu konkursa, pre

neki dan glasno je razgovaralo dru{tvance od neko-

liko qudi sredwih godina, u nadi da }e ba{ oni biti

ti sre}nici. Radosni {to }e ubudu}e oni praviti ovu

omiqenu grickalicu, umesto {to je besposlica grick-

ala, ili boqe re}i "`derala" wih, kaù da }e, ako

dobiju posao, ako zatreba, svi poneti sa sobom po xak

krompira na le|ima, da se, za svaki slu~aj na|e, kako

proizvodwa vi{e nikada ne bi stala. To me podseti na

jednu koleginicu koja je pre desetak godina napisla da

seqaci “beru krompir”, a niko ne poverova da zaista

nije znala kako se ubira ovo povr}e. Da neke “dobre”

stvari ~esto nastaju slu~ajno, iz lo{e namere ili ~ak

inata, svedo~i i istorija popularnog ~ipsa.

Izmislio ga je ameri~ki kuvar Xorx Kram 1853.

godine, dok je radio u veoma skupom restoranu „Mun

lejk loxu“ u Saratoga Springsu u dràvi Wujork.

Motiv kuvara je bio inat prema prezahtevnoj mu{ter-

iji Kornelijusu Vanderbiltu, graditequ èleznica,

jer nije bio zadovoqan pripremqenim pomfritom. Da

bi mu pokazao da moè i "gore", razqu}eni kuvar je

isekao veoma tanke listi}e krompira i isprìo ih

tako da su bili isuvi{e tvrdi da bi se jeli viqu{kom.

Me|utim, zahtevni Vanderbilt je bio odu{evqen

ovako pripremqenim krompirom, pa je ~ips ubrzo

postao specijalitet ku}e. Kram je nastavio da

priprema ~ips i kada je otvorio vlastiti restoran,

ali nikada nije patentirao svoj proizvod. To je uradi-

lo preduze}e iz Kalifornije „Skaders“ 1920. i

otpo~elo masovnu proizvodwu ~ipsa, pakuju}i ga u

kese koje su ga odràvale sveìm. O nutritivnim vred-

nostima ove gricklalice onda se nije mnogo mislilo,

a da je bogat kalorijama i prezasi}enim mastima,

jeste. Tehnologija proizvodwe i ukusi se vrtoglavo

mewaju, tako da je danas veoma popularan i ~ips od

jabuke, koji je mnogo zdraviji. S obzirom na to da je i

jabuka vo}e ovog podnebqa, eto ideje o nekoj novoj

proizvodnoj liniji, na radost i proizvo|a~a i

potro{a~a.

Z. L. S.

ÎPS

IZ

INATA

Ve} devetu godinu Kulturno-

umetni~ko dru{tvo "Tanasko

Raji}" iz Qubi}a slavi kao

svoju krsnu slavu Svetog Atanasija

Velikog, dan kada se po istorijskom

predawu rodio junak ~uvene bitke na

Qubi}u Tanasko Raji}. Gost slave

bio je, pored ostalih, u ime uprave

Grada Aleksandar Da~i}, pomo}nik

gradona~elnika za dru{tvene delat-

nosti, a slavu Dru{tva, koje skoro

~etiri decenije okupqa generacije

mladih i ~itave porodice u qubavi

prema izvornoj tradiciji, igri i

pesmi, ~estitali su i predstavnici

MZ Qubi} selo, kolege iz drugih

kulturno-umetni~kih dru{tava,

stari i aktuelni ~lanovi i u~enici

istoimene {kole. Uz sasluèwe neko-

liko sve{tenika slavski kola~ i

ìto osve{tao je mesni paroh

Nemawa Te{i}, a doma}in slave bio

je Dejan Tomi} sa porodicom. Po

wegovoj èqi i u wegovo ime slavski

ru~ak je prigodnom zdravicom

odobrio vreme{ni Jaroslav

Nixovi}, poèlev{i svima "zdravu i

rodnu godinicu, zdravo potomstvo i

od Boga veselu de~icu", a doma}inu

"~estitost, mudrost, radinost, prav-

du i po{tewe". Predsednik KUD-a

Zoran Zateì} uru~io je tom pri-

likom zahvalnice za podr{ku i

dugogodi{wu saradwu doma}inu

slave najstarijim ~lanovima KUD-a,

darodavcima dru{tva i pred-

stavnicima medija. Z. L. S.

SLAVA KUD „TANASKO RAJI]“

ZDRAVICA ZA SVETOG

ATANASIJA VELIKOG

PETAK 8. FEBRUAR 2013. GODINE 21KULTURA

Umetnost japanskog ba{to-

vanstva mogla bi se defi-

nisati kao uzajamno dej-

stvo na~ela “slu~aja prirode” i

“savr{enstva dela ~ovekovih ru-

ku”. Taj spoj je izuzetno zna~ajan

za japansko poimawe lepog. Iako

je tradicija formirawa i negov-

awa japanskih vrtova duga vi{e

od hiqadu godina, japanska ba-

{ta nije cvetna i nije sa~iwena

sa ciqem da se gaji biqe, ve} je

izraz kulturnog i duhovnog odno-

sa japanskog naroda prema priro-

di i wena najve}a specifi~nost

je prepoznavawe i odnos prema

lepoti, u kojoj kultno mesto ima,

pre svega, prirodno oblikovano

kamewe, koje za ovaj narod ima

filozofsku, relikvijsku vred-

nost.

Mo`da su egzotika, radozna-

lost, predznawe, duboka uko-

rewenost u duhovnoj tradiciji

naroda iz zemqe izlaze}eg Sunca,

izmestili u utorak brojnu publi-

ku iz planirane male u veliku sa-

lu Doma kulture kako bi svi bi-

li u prilici da ~uju i vide ono

{to je na ovu temu imala da kaè

i pokaè Sowa Vi{wi} @iò-

vi}, magistar japanskog jezika i

kwièvnosti iz Beograda, prire-

|iva~ i prevodilac istoimene

kwige, koja je bila gost Kulturno

obrazovnog programa. Uvode}i

publiku u ovo zanimqivo pre-

davawe urednik progama Verica

Kova~evi} je napomenula da je

umetnost japanskih vrtova izraz

kulture Dalekog istoka.

Ve}ina qudi kad se pomene ja-

panski vrt zami{qa vrt bez

rastiwa, sa sitnim {qunkom i

kamen~i}ima, prime}uje Sowa

Vi{wi} @iòvi}, dodaju}i da

je to tip suvog zen vrta, {to je sa-

mo podvrsta japanskih vrtova ko-

ji su se razvijali u mnogo oblika,

po~ev{i od samog rastiwa, ele-

menata koji ga ~ine, do oblika i

veli~ine. Wihove glavne osobine

su jednostavnost linija i boja i

minimalizam, a glavna svrha i

ciq, kontemplativnost, odnosno

posmatrawe radi duhovnog

promi{qawa lepote, ve~nosti.

To su po pravilu pejza`ne ba{te,

koje se mogu prostirati na jed-

nom ili vi{e jutara zemqe, ali i

smestiti u ove}u ~iniju za vo}e.

Ovakvi vrtovi su izraz japanskog

ose}aja za lepo i wihovog

po{tovawa prema onom jedin-

stvenom u prirodi. Za razliku od

suvih zen ba{ti od kamena, peska,

{qunka, koje su u zenisti~kom

duhu, a ispuwene su apstraktnim

idejama i simbolima, u koje se ne

ulazi, osim iz filozofskih i re-

ligijskih pobuda, na drugoj stra-

ni postoje i rasko{ne ba{te za

{etwu, razgledawe, vo`wu ~am-

cem, uìvawe, tako da je predra-

suda da je japanska ba{ta mono-

hromna i jednoli~na.

U ovoj drevnoj tradiciji po-

sebno mesto zauzimaju kamen i vo-

da koja te~e, makar i prividno,

kao zatalasani pesak. Ciq ta-

kvog vrta je da prikaè prvobit-

no spajawe boànskog i qudskog,

odnosno arhetip vrta i prvi

doìvqaj Japanaca pri dolasku

na ostrvo. Obavezni i ~esti ele-

menti japanskog vrta su i mosto-

vi, kameni feweri, nagazno

kamewe, odre|ene vrste biqaka

koje prati simbolika. Dok se fi-

zi~ka lepota ène u Japanu pore-

di sa cvetom tre{we, wene vrli-

ne se porede sa cvetom {qive.

Biqka nanten se sadi pored spa-

va}e sobe da bi upila eventualne

ko{mare, a smatra se da je nesre}-

no odgajati hrizanteme koje Ja-

panci nazivaju “kiku”. Ali za to

su nepregledni i bajkoviti drvo-

redi sakure, simbola samuraja i

vite{tva. Iako se veruje da dola-

zi iz tame i nije sa ovog sveta, ka-

da se oglasi kukavica “Hototogi-

su”, vreme je da seqaci sade piri-

na~... Ono {to se u srpskoj tradi-

ciji, kada je re~ o verovawima ve-

zanim za biqke i ìvotiwe sma-

tra sujeverjem, u japanskoj je iz-

raz duboke duhovne tradicije i

kulture koja se neguje s reli-

gijskom pa`wom i posve}eno{}u.

Zato je Japan, ostao osoben i pre-

poznatqiv.

Sowa Vi{wi} prikazala je

kroz fotografije i filmove sa

Okinave, reprezentativne prime-

re ba{ti: Kineske ba{te u Nahi

i Kraqevski vrt. Z. L. S.

JAPANSKI VRTOVI, DREVNI IZRAZ KULTURE I ODNOSA PREMA TRADICIJI

Umetni~ka galerija „Na-

de`da Petrovi}“, od

februara 2013. godine

pokre}e nekoliko prate}ih

programa koji }e se odvijati u

prostoru legata - Galerije

‘’Risim’’. Ovaj program }e,

pored osnovne izlo`bene de-

latnosti i stalne postavke de-

la Bogi}a Risimovi}a Risi-

ma, ponuditi gra|anima â~-

ka debate, radionice, pesni~-

ke ve~eri, koncerte, filmske pro-

jekcije i izlo`be. Program }e rea-

lizovati tim Umetni~ke galerije

„Nade`da Petrovi}“ u saradwi sa

udruèwima gra|ana, neformalnim

grupama i pojedincima. Ciq je da

Galerija „Risim“ kao prostor na

atraktivnoj lokaciji postane novi

kulturni centar koji }e javnosti

ponuditi ne konkurentan, ve} kom-

plementaran program i â~anima

omogu}iti sadràje za koje do sada

nije bilo mesta u programima osta-

lih ustanova kulture, re~eno je na

konferenciji za medije u petak, na

kojoj su o programu za februar, go-

vorili Milica Petronijevi}, di-

rektor Umetni~ke galerije, Daniel

Miki}, kustos i Predrag @ivko-

vi}, urednik filmskog i video pro-

grama ove ustanove.

Sve ~etiri subote tokom februa-

ra u ovom prostoru, od 12 do 13,30,

jezi~ko-dramska i novinarska radi-

onica “Raskovnik” odràva}e odgo-

varaju}e obrazovne radionice o

kori{}ewu savremenih tehnika, me-

toda i sredstava rada. U utorak je

KC “Lift” organizovao izlo`bu

fotografija neafirmisanih autora

“Mladi na potezu”. Svakog petka u

19 ~asova odràva}e se projekcije

dokumentarnih, eksperimentalnih,

kratkometra`nih i filmova iz al-

ternativne i video produkcije: 8.

februara - filmovi iz produkcije

FDU; 15. februara - predstavqawe

Alternative (Festivala novog fil-

ma i videa); 22. februara - projekci-

ja zna~ajnih ostvarewa festivala

Alternative 2012. Za 13. februar

planirana je panel diskusija “Mla-

di na potezu” na kojoj }e biti re~i o

poloàju mladih umetnika i umet-

ni~kih organizacija i wihovoj

afirmaciji.

Z. L. S.

Vojislav Pe{terac, KMF

FSS i \or|e Vukadino-

vi} F1, ~lanovi Foto

kino kluba “â~ak”, novu 2013.

godinu zapo-

~eli su me|u-

n a r o d n i m

u s p e s i m a ,

najve}im koje

su do sada po-

stigli od ka-

ko se bave

umetni~kom

fotografi-

j o m .

Zahvaquju}i

wima u â~ak

su stigla ~ak

~etiri me|unarodna priznawa.

Na Salonu fotografije u Bel-

giji Vojislav Pe{terac je do-

bio najvi{e priznawe - Zlatnu

medaqu FIAP-a za fotografiju

“Beneton”, a u Makedoniji di-

plomu IAAP-a za fotografiju

“Magla - Na-

|a”.

\or|e Vu-

kadinovi} je

na Salonu u

Sloveniji na-

gra|en bron-

z a n o m

medaqom za

fotografiju

“Don’t give up

on your dre-

ams”, a u Bawa

Luci je osvojio srebrnu

medaqu za fotografiju “Pro-

davac”. Sude}i po po~etku ove

godine, ako se i drugim vred-

nim ~lanovima FKK “â~ak”

posre}i, ima}e zavidan bilans

na kraju godine.

Z. L. S.

ME]UNARODNI USPESI ÂÂNSKIH FOTOGRAFA

LEPOTA „SLUÂJA PRIRODE“

I DELA QUDSKIH RUKU

NOVI PRATE]I PROGRAMI U GALERIJI "RISIM"

DEBATE, RADIONICE,

PROJEKCIJE...

MEDAQE ZA PE[TERCA

I VUKADINOVI]A

\\oorr||ee VVuukkaaddiinnoovvii}},,

ssrreebbrrnnaa mmeeddaaqqaa zzaa

ffoottooggrraaffiijjuu

""PPrrooddaavvaacc""

ZZllaattnnaa mmeeddaaqqaa zzaa

ffoottooggrraaffiijjuu ""BBeenneettoonn""

VVoojjiissllaavv PPee{{tteerraacc

22 PETAK 8. FEBRUAR 2013. GODINEVODI^

Dom kulture

PR

IP

RE

MI

LA

: I

rena M

ilo{

evi}

Kafe klub "VELVET"

- Petak, 8. februar

- Svirka benda "Stari grad",

22 ~asa

- Subota, 9. februar

- "Age of Aquarius"

Restoran

„ROMANSA"

- Qubiteqi staro-

gradske muzike dobro-

do{li su svake ve~eri

od 17 ~asova

Restoran

"STARI GRAD"

- Svakog vikenda

starogradska svirka

Kafana

„PALILULAC“

- Svakog vikenda nas-

tupa orkestar "[e{ir

moj"

„SRPSKI PAB”

- Petak, 8. februar

- Svirka benda "HELM", 22 ~asa

- Subota, 9. februar - Svirka benda "BRNS" i

promocija novog broja ~asopisa "Tramvaj", 22

~asa

Narodni muzej

- Stalna postavka u konaku Jovana

Obrenovi}a

Muzej je otvoren radnim danima od 9 do

17 ~asova, vikendom od 9 do 13 ~asova

Gradska biblioteka

„V. P. DIS“

Telefoni: 032/22 36 08

34 09 60

Istorijski arhiv

- Izlo`ba "Jugoslovensko -

francuski odnosi 1918-1941"

GRADSKA BA[TA

- Svakog petka i subote

GIPSY ALEKSI]I, broj za

rezervacije 063-620-333

- Petak, 8. februar

- Igrani film „7 DANA U HAVANI”, velika sala u

20 ~asova

- Utorak, 12. februar - Pozori{na predstava

"BOING - BOING" u produkciji Zvezdara teatra,

velika sala u 20 ~asova

ZA OVU PREDSTAVU VA@E ULAZNICE OD 14. DECEMBRA 2012.

- Sreda, 13. februar - Kwièvno ve~e "POSMRTNA MASKA", predstavqawe novog

romana Lasla Bla{kovi}a, jednog od vode}ih savremenih srpskih pisaca, dobitni-

ka nagrada "Stevan Sremac" i "Borislav Peki}", Likovni salon u 19 ~asova

PIVNICA

„CITY PUB”

Gospodar Jovanova

22,

telefon 032/228 - 310

KAFE „[TO DA NE”

-Petak, 8. februar -

Svirka benda

„REHAB”, 22 ~asa

GALERIJA "RISIM"

- Petak, 8. februar

- Projekcija filmova sa FDU, 19 ~asova

- Sreda, 13. februar

- Panel diskusija "mladi na potezu"

- Svake subote

u februaru obrazovne radionice „Raskovnika"

PETAK 8. 2. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG

STRASTI

10:00 SVETA^NIK, VREME-

PLOV

10:15 KORAK 21

12:15 MISS SVETLANA - IZ

DRUGOG UGLA

13:00 NIKO KAO JA-R.

13:30 OGLASI

14:45 FOTOSKAZ -R.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 IZLOG STRASTI - R.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT


19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 ARHIVA EPERHIJE

@I^KE

21:00 GRADSKI PUTOKAZ

21:50 VEZE




23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

SUBOTA 9. 2. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 PLANETA SEZAM


PLOV

10:15 TREND SETTER

11:15 OGLASI


PLOV

12:15 ARHIVA EPARHIJE

@I^KE -R.

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT -R.



16:15 GULIVER

17:15 OGLASI

17:45 GRADSKI PUTOKAZ-R.



20:00 VI PITATE, MI

TRA@IMO ODGOVOR

21:00 SUPER 70





DLANU 1

NEDEQA 10. 2. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 POD SJAJEM ZVEZDA

10:00 VREMEPLOV,

SVETA^NIK

10:15 CRTANI FILM

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK,

VREMEPLOV

12:15 NA[E SELO

13:00 ATLAS

13:30 OGLASI

14:00 FILM

15:30 VEZE

16:15 PROSLAVA 20 GODINA

TELEVIZIJE-DIREKTAN

PRENOS

18:30 DRAGAÊVSKI HORIZON-

TI

19:00 AUTOBILBORD

19:30 MERIDIJANIMA


20:05 KONCERT


DLANU 1

PONEDEQAK 11. 2. 2013.

08:15 OGLASI


STRASTI -

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I

PAPRIÎCA


PLOV

10:15 SRBIJA I SVET

11:15 OGLASI

12:00 VREMEPLOV,

SVETA^NIK

12:15 NA[E SELO-R.

13:00 IZBLIZA

13:30 OGLASI

14:10 BIOGRAFIJE

14:45 IZBLIZA


16:15 DRAGAÊVSKI

HORIZONTI-R.


STRASTI-R.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT


19:35 MERIDIJANIMA


20:05 DOKUMENTARNI FIL-

MOVI - ZASTAVA FILM

20:30 MI ZAJEDNO KROZ NA[

GRAD

21:00 MILANOVA^KA

SEDMICA

21:45 TREND SETTER




DLANU

UTORAK 12. 2. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRAST -

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I

PAPRIÎCA

10:00 VREMEPLOV,

SVETA^NIK

10:15 AUTOSPRINT

11:15 OGLASI

12:15 POD SJAJEM ZVEZDA

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT-R.

14:50 DOKUMENTARNI FILM -

ZASTAVA FILM - R.



STRASTI

16:45 BELI LUK I

PAPRIÎCA

17:15 OGLASI

17:45 MI ZAJEDNO KROZ NA[

GRAD -R.

18:15 MILANOVA^KA SEDMI-

CA-R.


19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA

20:05 TV MEDIKUS

21:00 SRBIJA I SVET




DLANU 1

SREDA 13. 2. 2013.

08:15 OGLASI


STRASTI

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I

PAPRIÎCA

10:00 VREMEPLOV,

SVETA^NIK

10:15 MISS SVETLANA - IZ

DRUGOG UGLA

11:15 OGLASI


PLOV

12:15 SUPER 70

13:30 OGLASI

14:10 PLANETA SEZAM -R.



STRASTI -

16:45 BELI LUK I

PAPRIÎCA

17:15 OGLASI

17:45 TV MEDIKUS-R.


19:30 MERIDIJANIMA


20:05 MO SPORT

20:45 FILM




DLANU 1

ÊTVRTAK 14. 2. 2013.

08:15 OGLASI


STRASTI -

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I

PAPRIÎCA


PLOV

10:15 SPORTSKA GALAKSIJA

11:15 OGLASI


PLOV

12:15 FILM -R.

13:45 OGLASI

14:30 MO SPORT-R.

15:00 ABS SHOW



STRASTI

16:45 BELI LUK I

PAPRIÎCA

17:15 OGLASI

17:45 VI[E OD SPORTA


19:30 MERIDIJANIMA


20:05 NA[E SELO-R.

21:00 FOTOSKAZ

21:45 NIKO KAO JA




DLANU 1

- TV GALAKSIJA -

PETAK 8. FEBRUAR 2013. GODINE 23MARKETING


26 PETAK 8. FEBRUAR 2013. GODINEDEÎJA STRANA

Vrti} „Poletarac",

petogodi{waci NA[A DECA NA[A DECA

Jawa Bojovi}

- Nekad se klizam

na brdu, a nekad sam

i{la da se klizam

na ledu. A i sa kola

sam skidala sneg.

Aleksandra

Ili}

- Vozim sanke i

sankam se sa bratom.

Andrija

Radoji~i}

- Pravim Sne{ka

Beli}a, grudvam se i

pravim nekad kule

od snega.

Andrej

Milenkovi}

- Ja se grudvam sa

tatom, mamom i

babom.

Veqo Peri}

- Sankam se sa

mamom i igram se na

snegu grudvawa.

Marta

Vukadinovi}

- Pravim Sne{ka

Beli}a, ponekad kod

ku}e, a ponekad

negde drugde.

[TA RADI[ ZIMI?

Grupu od 27

petogodi{waka

u vrti}u

"Poletarac"

vode

vaspita~ice Svetlana

Kora} i Biqana

Negovanovi}. Od septem-

bra pro{le godine

Svetlana je glavna vaspi-

ta~ica u vrti}u

"Poletarac" i od tada se

trudi da deca {to vi{e

vremena provode napoqu,

posvete se fizi~kim

aktivnostima, ali i

u~e{}u u raznim mani-

festacijama u â~ku. Tako

su ovi mali{ani u~estvo-

vali u "Jesewoj promena-

di", u okviru De~ije nede-

qe posetili su drugare iz

vrti}a u Slatini, organi-

zovali razne priredbe za

proslavu Nove godine i

delili paketi}e deci koja

su u ~a~anskoj Bolnici.

Mali{ani iz ove grupe su

u sardwi sa gimnazijskim

horom u~estvovali na

priredbi povodom Dana

vrti}a, kao i u raznim

ekolo{kim akcijama, a

imaju i odli~nu saradwu

sa Gradskom bibliotekom.

- Bitno je decu

ukqu~ivati u razli~ite

aktivnosti, jer iskustvo

koje sti~u u vrti}u veoma

je bitno za wihov daqi

razvoj. I{li smo i na

Bogojavqewe, {to je za

wih bilo veoma zanimqi-

vo. Oni su sada veoma

zainteresovani, imaju

hiqadu pitawa i voleli

bi da otkriju sve tajne o

svetu koji ih okruùje.

Roditeqi mali{ana,

tako|e su ukqu~eni u sve

aktivnosti i bez saradwe

sa wima mi ne bismo

mogli da ostvarimo sve

de~ije aktivnosti - kaè

Svetlana.

I. M.

Vi{e fotografija na sajtu www.cacanskiglas.rs

PETAK 8. FEBRUAR 2013. GODINE 27GORWI MILANOVAC

Op{tina Gorwi Milano-

vac donirala monito-

ring aparat za Odeqewe

ginekologije i Porodi-

li{te gradske Bolnice

Kao {to je predsednik op-

{tine Milisav Mirkovi}

i najavio prilikom novo-

godi{weg obilaska Porodili{ta

u Gorwem Milanovcu, op{tina je

pomogla ovom odeqewu i to dona-

cijom sredstva za nabavku moder-

nog monitoring aparata.

- Re~ je o savremenom monito-

ring aparatu za pra}ewe vitalnih

parametara novoro|en~adi i

porodiqa, ~ija je vrednost 700

hiqada dinara, a koji }e opsluì-

vati Odeqewe ginekologije i Po-

rodili{te u gradskoj Bolnici.

Ovo je samo jo{ jedan vid na{ih

napora da koliko moèmo dopri-

nesemo borbi protiv „bele kuge“,

odnosno porastu nataliteta u na-

{em kraju. Na ovome ne}emo stati,

a podse}amo da smo umesto dosa-

da{wih 10 hiqada po novoro|enom

detetu, odlu~ili da majke ubudu}e

dobijaju {est puta uve}an iznos,

odnosno po 60 hiqada dinara. Sma-

tramo da je to, iako simboli~an,

gest koji }e budu}im roditeqima

olak{ati prve dane sa novoro|en-

~etom u ku}i, jer je dobro poznato

da i velika ekonomska kriza znat-

no uti~e na smawewe nataliteta.

Ovim potezima èlimo da pokaè-

mo budu}im roditeqima da nisu

sami u brigama oko deteta, ve} i da

imaju punu podr{ku lokalne samo-

uprave. Pozivam i privrednike i

sve firme iz na{e op{tine da i

oni daju svoj doprinos u nastojaw-

ima da ubudu}e imamo sve vi{e sta-

novnika u Rudni~ko takovskom

kraju, a ta vrsta pomo}i moè biti

raznolika, od nov~ane, preko

donirawa razne de~je opreme, pa

~ak i do samo moralne - istakao je

predsednik op{tine.

G. T.

Predsednik op{tine Gorwi Milanovac primio je predstavni-

ka ameri~ke organizacije USAID, koji je najavio mogu}nost

otvarawa novih radnih mesta na podru~ju nekoliko op{tina

iz centralne Srbije

Hauard Okma, direktor USAID-a za Projekat odrìvog razvoja, u

kojem, osim gorwomilanova~ke op{tine u~estvuju i gradovi

â~ak i Kraqevo, kao i op{tine Ra{ka i Vrwa~ka Bawa, istakao je

da je zajedni~ki ciq svih u~esnika poboq{awe uslova ìvota gra-

|ana sa ovih podru~ja.

- Zapo~etim projektom }emo poboq{ati ekonomsku saradwu u~e-

snika ovog projekta, a kao krajwi proizvod dobi}emo smawewe sto-

pe nezaposlenosti i otvarawe novih radnih mesta, a samim tim

boqi ìvot za sve stanovnike ovih pet op{tina. Kao pozitivan

primer iz svoje karijere, nave{}u vam rad u Ukrajini, gde je u sli-

~an projekat bilo ukqu~eno ~ak 76 gradova, odnosno lokalnih samo-

uprava. Kad je projekt zavr{en, podvu~ena je crta i do{li smo do po-

datka da je u te sredine privu~eno ~ak dve i po milijarde dolara in-

vesticija, a ujedno je otvoreno i 50 hiqada novih radnih mesta.

@elimo da bar deli} toga „posejemo“ i u ovih pet sredina - rekao je

Hauard Okma.

Predstavnika USAID-a, predsednik op{tine Gorwi Milanovac

je upoznao sa istorijskim, kulturnim, prirodnim i drugim znameni-

tostima i lepotama Rudni~ko takovskog kraja i napomenuo da je sve

to rezultiralo dobrom privredom pod Rudnikom, ali da se uz pomo}

investicija o~ekuje daqi prosperitet ~itave regije. G. T.

Protekle subote u pivnici „Holivud“, u

Gorwem Milanovcu, odràno ve~e rege mu-

zike, posve}eno Bobu Marliju

Koncert je odr-

àn povodom

ro|endana Boba

Marlija, a u pivnici u

Gorwem Milanovcu

nastupio je rege bend

iz Kraqeva „De~ija

radost“.

- Prilika je da se i

na ovaj na~in jo{ jed-

nom podsetimo kraqa

rege zvuka Boba Mar-

lija, koji je bio tek-

stopisac, peva~, gita-

rista i prava muzi~ka ikona pro{log veka. Ro|en je 6. fe-

bruara 1945. na Jamajci, a preminuo je 11. maja 1981. godine.

Tokom svog kratkog ìvota popularizovao je rege muziku i

van granica Jamajke i do dan danas je ostao najpoznatiji in-

terpretator ove muzi~ke vrste. Osim muzike, Bob Marli je

zanimqiva osoba i zbog svojih pogleda na svet, jer nije mno-

go pridavao zna~aja materijalnim stvarima. Uostalom, i

jedna od wegovih najpoznatijih pesama kaè „Jedna qubav,

jedno srce, okupimo se i neka nam bude dobro“, {to bi, ot-

prilike bio i wegov ìvotni moto – rekli su organizatori

koncerta.

Prepuna pivnica „Holivud“ je bila u prilici da vi{e

~asova slu{a rege muziku i dela Boba Marlija, a cena ula-

znice je bila simboli~nih 100 dinara. G. T.

Na konkursu za najboqu novinsku pri~u,

gorwomilanova~ka spisateqica osvojila

tre}u nagradu

Na konkursu za najboqu novinsku pri~u

poàreva~kog nedeqnog lista „Re~ naro-

da“, spisateqici Mileni Markovi} iz

Gorweg Milanovca pripala je tre}a nagrada

za pri~u „Nedeqa“. Drugo mesto je pripalo

Slavi{i Radovanovi}u iz Poqane, dok je pr-

vo mesto osvojio Tomislav \oki} iz Para}i-

na.

- Autor nas tera da se zamislimo, da traga-

mo kroz re~enice za poentom, dok

neobja{wivo pleni emocijom koju donose nei-

menovani likovi sme{teni u dràvnoj insti-

tuciji za brigu o nezbrinutoj deci - obrazlo-

ìo je ìri svoju odluku o dodeli nagrade za

Milenu Markovi}.

Konkurs u Poàrevcu je tradicionalan i

nosi ime Milivoja Ili}a, preminulog

kwièvnika i ~lana redakcije poàreva~kih

novina. G. T.

POKLON ZA PORODILI[TE

OD OP[TINE

MONITORING APARAT

NAGRADA ZA MILANOVA^KU

SPISATEQICU

PRIJEM ZA USAID

TRE]A NAGRADA U

PO@AREVCU ZA

MILENU MARKOVI]

NAJAVA NOVIH

RADNIH MESTA

PESME BOBA MARLIJA KRAJ

DESPOTOVICE

REGE U

MILANOVCU


INTERVJU: DR MILADIN [EVARLI], PROFESOR POQOPRIVREDNOG FAKULTETA U ZEMUNU

LUÂNI

Nekada su zemqoradni~ke

zadruge bile zamajac na{e

poqoprivredne proizvodwe.

U ovim tranzicionim vreme-

nima, kada su mnoge od wih

uga{ene, a i one koje postoje

uglavnom “tavore” i nalaze

se na samom rubu propasti,

poqoprivrednici Srbije

ose}aju veliki àl za neka-

da{wim sre}nim vremenima,

kada su im zadruge pruàle

brojne pogodnosti. [ta je

imalo presudni uticaj da za-

drugarstvo Srbije spadne na

najniè mogu}e grane?

- Preduslov za bilo kakav

napredak u zadrugarstvu je-

ste da na ~elna mesta u zadru-

garstvu do|u qudi sa po{te-

nim namerama. Ako zadruge i

zadru`ne saveze vode qudi

koji nemaju po{tene namere

ili nisu sposobni, onda ne-

ma pomaka sa mrtve ta~ke u

zadrugarstvu. To je, ustvari,

ista sitacija kao u porodi-

ci. Ako doma}in ne zna kako

treba da radi i ujedno nema

dobre namere - wegova poro-

dica ne moè da bude sre}na.

Drugo, neophodno je da se u

ovoj dràvi pokaè poli-

ti~ka voqa i ispoqi bar

minimum naklonosti za

unapre|ewe razvoja zadru-

garstva i za za{titu ogrom-

ne zadru`ne imovine, koja je

opqa~kana od 1953. godine

do danas, a koju ja procewu-

jem na oko dve milijarde

evra. Imovina zadruga je od-

uzeta, bez ikakve naknade, u

razli~itim integracionim

i dezintegracionim proce-

sima prilikom formirawa

razli~itih op{tinskih ili

drugih nivoa kombinata u

socijalisti~kom dru{tveno

ekonomskom sistemu. Kasni-

je prilikom reorganizacija

ona nije vra}ena zadrugama,

jer je dokumentacija ostala u

tim firmama i bila je nedo-

stupna zadrugarima. Nije

ura|ena ni revalorizacija

wihovog ~lanskog uloga u

svim tim decenijama, tako da

mi u Srbiji imamo danas ne-

verovatnu situaciju. Mi smo

jedina zemqa u svetu, koja

ima neuporedivo ve}i broj

kooperanata nego zadrugara

u zadrugama. Zadruge bi, pre

svega, trebalo da sluè inte-

resima zadrugara, a ne koo-

peranata, koji su privreme-

ni ili povremeni poslovni

partneri zadruga. Zadruge,

koje ne ostvaruju najve}i deo

vrednosti poslovawa sa za-

drugarima, ve} to ~ine sa ko-

operantima - ne mogu da se

hvale da su zadruge. Zadruge

i zadru`ni savezi, koji nisu

po deset, petnaest ili vi{e

godina pro{li proces za-

dru`ne revizije, ne mogu da

kaù da opravdavaju ime koje

nose. Svi reìmi, po~ev od

socijalisti~kog pa i daqe,

uvek su bili zainteresovani

da na ~elne funkcije u zadru-

`nim savezima, po~ev od re-

gionalnih i okru`nih, pa

sve do pokrajinskih i repu-

bli~kog, dolaze poslu{ni,

politi~ki podobni kadrovi,

a ne oni koji }e {tititi in-

terese zadrugara. Ako pogle-

damo realizaciju agrarnih

buxeta u svim ovim godinama

od 2004. do danas, onda je

u~e{}e sredstava izdvojenih

za zadruge i razvoj zadrugar-

stva u Srbiji vi{e nego sim-

boli~an.

Kakva je Va{a procena, da

li je imovina zadruga bespo-

vratno izgubqena ili se bar

u nekim slu~ajevima moè

vratiti?

- U strukturi vrednosti

imovine svih zadruga u Sr-

biji zadru`na imovina je

mawe zastupqena nego dru-

{tvena. U zadru`nom sekto-

ru ne moè da postoji dru-

{tvena svojina, jer je ona re-

zultat rada radnika na sred-

stvima u dràvnoj ili dru-

{tvenoj svojini, dok je kapi-

tal zadru`nog sektora re-

zultat udruìvawa privat-

nih sredstava ~lanova zadru-

ge preko ~lanskih uloga i

doprinosa. Ta imovina ni-

kako ne moè biti dru{tve-

na svojina. Od po~etka soci-

jalisti~kog dru{tveno eko-

nomskog sistema, pa do da-

nas, zadru`na svojina nika-

da nije bila posebno defi-

nisana, ve} se ona preina~a-

vala u dru{tvenu. To je ~i-

sto stvar politike, ali je

tragi~no da svi reìmi po-

sle 2000. godine nisu napra-

vili bilo kakav pozitivan

iskorak u oblasti zadrugar-

stva u odnosu na raniji so-

cijalisti~ki period, a ~ak

se moè re}i da su pogor{a-

li situaciju.

Najve}i problem poqo-

privrednika u dana{wim

uslovima privre|ivawa je

plasman proizvoda. Upravo

u tom segmentu im i nedosta-

je neko ko bi se bavio proda-

jom wihove robe. Da bi samo-

stalno istupili na nekom od

zna~ajnijih trì{ta, ogra-

ni~avaju}i faktor je koli-

~ina poqoprivrednih proiz-

voda koju poseduju. Defini-

tivno, neophodno im je

udruìvawe. Na kojim prin-

cipima bi trebalo da se ba-

ziraju wihova poqoprivred-

na udruèwa?

- Tamo gde nemaju ekonom-

ski interes - ne bi trebalo

da se udruùju. Ako se udru-

ùju, unapred bi trebalo

pravilnikom da defini{u

odnose u zadruzi. Zadruge su

jedinstvene forme privred-

nih subjekata, u kojima za-

drugari sami reguli{u svoje

odnose. Na ~elu zadruge mo-

raju biti najsposobniji i

oni bi trebalo da se biraju

iskqu~ivo tajnim glasawem,

kako ne bi podlegli priti-

scima. Tako|e, nema razvit-

ka zadrugarstva bez novih,

mla|ih kadrova, sposobnih

da prate tendencije evrop-

skog zadrugarstva, ali i {i-

re u svetu. Mislim da su neo-

brazovani kadrovi, koji su

se na{li na poziciji lidera

u zadrugama, jedna od najve-

}ih slabosti na{eg starog

zadrugarstva. Ako uzmemo u

obzir podatak da Srbija ima

oko dve i po hiqade diplo-

miranih inèwera poqo-

privrede, a da se ne govori o

ekonomistima i pravnicima

koji su tako|e potrebni za-

drugama, tragi~no je da ova

dràva prakti~no nije pre-

poznala wihov potencijal i

nu`nost wihovog zaposlewa.

Ako jednoj zemqi, koja ima

toliko u~e{}e poqo-

privrednog stanovni{tva i

beleì spoqnotrgovinski

suficit, nisu potrebni

stru~waci - onda je to tra-

gi~no, jer ovo je 21. vek, vek

ekonomije i znawa.

U uslovima velike eko-

nomske krize, svaka pomo}

poqoprivrednicima je dra-

gocena, pa ako je dràva si-

roma{na, mo`da joj se i ne

moè preterano zameriti

{to se za subvencije u agra-

ru izdvaja malo. Ono {to

bode o~i jeste ~iwenica da

podsticaji nisu ravnomerno

zastupqeni u svim delovima

Srbije i da je bilo mnogo

prigovora i na sam na~in

raspodele sredstava iz repu-

bli~kog agrarnog buxeta.

[ta mislite, da li u nared-

nom periodu, zahvaquju}i

novim zakonskim re{ewima,

poqoprivrednici mogu o~e-

kivati pravi~niju i ravno-

merniju raspodelu buxetskih

sredstava?

- Ovaj posledwi Zakon o

podsticajima u poqoprivre-

di i ruralnom razvoju, ne-

davno izglasan, po mojoj pro-

ceni je antiseqa~ki. Ja pro-

cewujem da }e vrlo mali broj

registrovanih poqo-

privrednih gazdinstava po-

kupiti najve}i deo agrarnog

buxeta. Ja se slaèm da po-

stoji korupcija u ovom dru-

{tvu i to u svim segmentima,

ali najve}a je kod onih koji

koncipiraju zakone - kod po-

liti~ara, koji nastoje da

prilikom dono{ewa zakon-

skih okvira naprave takve

rupe, ~ijom primenom nasta-

ju takve katastrofalne po-

sledice. Na osnovu mojih

analiza raspodele agrarnog

buxeta od 2009. do 2012. go-

dine, 75 odsto sredstava sub-

vencija po hektaru odlazilo

je na podru~je Vojvodine.

Podru~je centralne Srbije

ima 60 odsto obradivih po-

vr{ina u Republici. Sa ta-

kvim konceptom raspodele

agrarnih sredstava nije mo-

glo biti ni ravnomernog re-

gionalnog razvoja u dràvi.

Ja sam predlagao da se ovaj

zakon povu~e iz javne ras-

prave i nisam dobio nikakav

odgovor. Kakav je to zakon,

ako ja kao vlasnik poqo-

privrednog gazdinstva ne

mogu ~ak ni da se registru-

jem, jer moram da ~ekam pra-

vilnik, podzakonski akt, ko-

ji }e doneti ministar i ko-

jim }e propisati {ta su

uslovi za registraciju. âk

i vrste subvencija treba mi-

nistar da odredi.

Ima li ovaj zakon

prednosti?

- Ovaj zakon ima i dosta

prednosti. Prvi put se regu-

li{e ova oblast. Izjedna~io

je i pravo na subvencije svim

registrovanim poqo-

privrednim gazdinstvima,

ne samo porodi~nim, ve} i

zadrugama i poqoprivred-

nim preduze}ima. Pozitiv-

no je i {to je propisana mak-

simalna povr{ina za davawe

subvencija, ali, na àlost,

nisu propisali razlike u

subvencijama po hektaru iz-

me|u razli~itih klasa

zemqe. I na ovaj na~in se sa-

mo uve}avaju regionalne raz-

like. Ovaj zakon ~ini medve-

|u uslugu aktuelnom, ali i

svim narednim ministrima

poqoprivrede, ukoliko ne

bude izmewen, zato {to teret

odgovornosti stavqa na jed-

nu li~nost, a ne na vladu.

Izvr{ena je feudalizacija

agrarne politike.

O zadrugarstvu, temeqnim principima

udruìvawa poqoprivrednika, subven-

cijama dràve u oblasti agrara i drugim

aktuelnim temama srpske poqoprivrede,

za ~itaoce “â~anskog glasa” govori dr

Miladin [evarli}, agrarni ekonomista

i ugledni profesor Poqoprivrednog fa-

kulteta u Zemunu.

Prof. dr [evarli} je pro{log petka

odrào veoma pou~no i upe~atqivo pre-

davawe o zadrugarstvu i temeqnim prin-

cipima udruìvawa poqoprivrednika

na Prvom savetovawu o poqoprivredi,

koje je pod pokroviteqstvom op{tine Lu-

~ani odràno u Gu~i.

Vrlo ~esto ste reagovali, ukazuju}i

na propuste i pogre{ne korake u savre-

menoj agrarnoj i ekonomskoj politici.

Va{e sugestije vi{e puta nisu prihva-

tane, a uspevali ste u nekim slu~ajevima

i da se izborite za promene. [ta biste

mogli da izdvojite kao posebno zna~ajan

uspeh u svom radu?

- Meni je trebalo vi{e od deset godi-

na danono}nih aktivnosti da postanem

prepoznatqivo ime i ~ovek kome veruju

ne samo novinari, nego i poqoprivred-

nici, doma}ini u srpskim selima. Sve

vi{e mi veruju u sve ve}em broju i po-

liti~ari. Ako to nisu ~inili zbog po-

liti~ke uskogrudosti dok su bili na

funkcijama, radili su to kasnije.

Meni je izuzetno drago {to sam ja au-

tor prve deklaracije, koju je usvojila

prvo Skup{tina grada â~ka, jer }e

ubudu}e svi wihovi poqoprivrednici

mo}i da koriste oznaku da je wihova

hrana proizvedena na podru~ju gde nije

dozvoqen uzgoj genetski modifikova-

nih organizama. Ovo je zna~ajno, jer se

usvajawem ovakvog dokumenta ovo pod-

ru~je {titi od eventualne promene Za-

kona o GMO. Ja sam imao ideju da istog

dana, na Bogojavqewe, odbornici grada

â~ka i op{tina Lu~ani, Gorwi Mila-

novac i Ivawici na zajedni~koj sedni-

ci usvoje ovu deklaraciju. Iako se to

nije na taj na~in dogodilo, drago mi je

{to se moja namera polako ostvaruje.

Stopama, koje je trasirao moj rodni

grad, kre}u i predstavnici drugih lo-

kalnih samouprava. Me|u wima je i op-

{tina Lu~ani, u kojoj su Savet za selo i

Fond za poqoprivredu pokrenuli istu

ovakvu inicijativu. Sve regije u Evro-

pi koje su do sada usvojile ovakvu dekla-

raciju, a ima ih ukupno oko pet hiqada,

imaju marketin{ku prednost da su

wihovi proizvodi prepoznatqivi po

tome {to poti~u iz regija u kojima se ne

gaje GMO.

DEKLARACIJA KAO ZA[TITA OD GMO

EKONOMSKI INTERES

TEMEQ SVAKOG UDRU@IVAWA!


DRAGAÊVCI IZABRALI SPORTISTE GODINE

29LUÂNI

Ko god se ikada

na{ao u ulozi

ìrija shva-

tio je da re~e-

nica: “Najte-

è je izabrati najboqe me|u

najboqima”, nije samo fra-

za. Naro~ito je bilo te{ko

nagraditi sportiste iz jed-

ne male sredine u kojoj su

aktivna 33 kluba i sportske

organizacije. U sportskom

duhu, nagrade podsti~u i

one koji ostanu bez wih da

budu jo{ boqi, neaktivne

da se pokrenu. A, prema re-

zultatima, titule najbo-

qih, pro{log ~etvrtka, po-

neli su: prvi tim Fudbal-

skog kluba Mladost, @en-

ski odbojka{ki klub Lu~a-

ni, FK Goru{ica iz Vi~e,

fudbaler Petar [ibinac,

{ahistkiwa Marija Raki},

odbojka{ki trener Branko

Maxarevi}, sportski rad-

nik Qubodrag Laki Sta-

ni}, xu xicu majstor Neve-

na Lazovi}, dok su speci-

jalna priznawa pripala

FK Draga~evo i Karate

klub Mladost.

Fudbalski klub Mla-

dost Lu~ani, najboqa mu-

{ka ekipa, proslavio je

2012. {est decenija posto-

jawa. Za to vreme Mladost

se takmi~ila od â~anskog

saveza, saveznog ranga

takmi~ewa u biv{oj Jugo-

slaviji do prvenstava Fud-

balskog saveza Srbije. U go-

dini jubileja klub je bio na

tre}em mestu Prve lige Sr-

bije, u kojoj igra i ~a~anski

Borac.

Osim seniorskog tima,

vi{e od pet decenija u klu-

bu stasavaju omladinci, ka-

deti, pioniri, petli}i. U

radu sa mla|im selekcijama

angaòvani su i

nekada{wi fudbaleri

Mladosti. Mnogi od wih

rade u klubovima {irom

Srbije, poput Matija{evi-

}a, Milovanovi}a, Plazi-

ni}a, Simeunovi}a, Niko-

li}a, Dostani}a, Vani}a.

Vi{edecenijskim radom

mogu se pohvaliti i ~lani-

ce @enskog odbojka{kog

kluba Lu~ani, najboqa

ènska ekipa. U prvom kru-

gu prvenstva juniorke ovog

kluba su zauzele tre}e me-

sto u Zlatiborsko-Mora-

vi~kom regionu. Istu pozi-

ciju zauzimaju i seniorke u

Regionalnoj ligi Zlati-

borsko-Moravi~kog okru-

ga. “U trenutku kada je èn-

ski sport u krizi, rezulta-

ti OK Lu~ani izdvajaju se

kao primer za pohvalu”, na-

vedeno je u obrazloèwu

ìrija.

Goru{ica je jedan od naj-

starijih seoskih fudbal-

skih klubova. Od osnivawa,

1972. godine, klub iz Vi~e

takmi~i se u Op{tinskoj

fudbalskoj ligi, a nekoli-

ko puta bio je i u~esnik

Okru`ne lige.

U jesewoj polusezoni Go-

ru{ica je zavr{ila

takmi~ewe na prvom mestu

Op{tinske fudbalske lige

Lu~ani. Klubu je pripalo

priznawe najboqe seoske

ekipe.

Za najboqeg sportskog

radnika progla{en je tre-

ner OK Lu~ani Branko

Maxarevi}. Doskora{wi

igra~ mnogih doma}ih i

inostranih klubova vratio

se u Draga~evo da svoje

znawe i ve{tinu prenese

de~acima i devoj~icama.

Vodi i [kolu odbojke koja

okupqa tridesetak pola-

znika.

Pro{le godine

Maxarevi} je pomogao Od-

bojka{kom savezu Lu~ana

da osnuje Op{tinsku ligu

za u~enice osnovnih {kola

iz Lu~ana, Gu~e, Gora~i}a

i Kotraè.

Qubodrag Laki Stani},

pripalo mu je zvawe zaslu-

`nog sportskog radnika,

bio je trener FK Draga~evo

Gu~a, predsednik i sport-

ski direktor ovog kluba.

Istu funkciju obavqao je i

u FK Gu~a, od wegovog

osnivawa 1999. Posebno se

isti~e u organizaciji de~-

jih fudbalskih turnira,

“Trofej Gu~a – Kup

Miqana Miqani}a” i Bal-

kan kupa. Laki Stani} je

~lan Odbora za bazi~ni

fudbal FSS i Fudbalskog

saveza regiona Zapadna Sr-

bija, ~lan IO de~je fudbal-

ske asocijacije FSS, zame-

nik direktora Mini maksi

lige Srbije…

Za najboqu mladu

sportistkiwu izabrana je

Nevena Lazovi} (16) iz Ka-

one, ~lanica Kluba bori-

la~kih sportova “Do rju”.

Nevena je pro{le godine

ovojila tri zlata i jedno

srebro. Na Prvenstvu Sr-

bije u Novom Sadu, za kade-

te do 63 kilograma, osvoji-

la je prvo mesto, a bila je

najboqa i u kategoriji nada

do 63 kg. Na prvom Inter-

nacionalnom turniru xu

xicu u Aleksincu, na kome

je u~estvovalo 12 reprezen-

tacija, Nevena je zauzela

drugo mesto. Rezultati ove

sportistkiwe promovi{u

Draga~evo {irom Srbije i

van wenih granica.

Fudbalski klub Draga-

~evo ve} 80 godina okupqa

talentovane igra~e koji bi

po kvalitetu mogli da zai-

graju i u ja~im ligama.

Mnogi fudbaleri su iz

Draga~eva oti{li u ve}e

klubove biv{e Jugoslavije,

Srbije, a pojedinci su se

takmi~ili i za reprezenta-

ciju. FK Draga~evo dode-

qeno je specijalno priz-

nawe za osam decenija rada

i postojawa.

U 2012. godini pionir-

ska ekipa Karate klub Mla-

dost osvojila je 31 medaqu u

pojedina~nim nastupima

(sedam zlatnih, deset srebr-

nih i 14 bronzanih) i pet

medaqa u ekipnim

takmi~ewima. Klub ima

tradiciju dugu 30 godina.

Do 1994. je funkcionisao

kao ispostava drugih klu-

bova, a 1994. zvani~no je

osnovan KK Mladost u

sklopu sportskog dru{tva.

Pripalo im je tre}e speci-

jalno priznawe za postig-

nute rezultate i doprinos u

razvoju pionirskog sporta

u op{tini Lu~ani.

Izbor najboqih sporti-

sta godine organizovali su

Centar za kulturu i sport i

Sportski savez Draga~eva.

Nagrade je najboqima uru-

~io Mladomir Sretenovi},

predsednik op{tine Lu~a-

ni.

VICE[AMPIONKA

EVROPE

Najboqa sportistkiwa

Draga~eva Marija Raki}

(22) pro{le godine je u Ka-

}u postala {ampionka Sr-

bije. Po osvajawu ove titu-

le, pobedila je na prvenstvu

Univerziteta u Beogradu

“Trofej Verice i Sre}ka

Nedeqkovi}a”, porodice

koja poti~e iz draga~evskog

sela Virovo. Krajem avgu-

sta nastupila je za ènsku

reprezentaciju Srbije na

[ahovskoj olimpijadi u

Antaliji. Tada je osvojila

~etiri poena iz sedam par-

tija. Na Prvoj ligi Srbije

u Vaqevu igrom i rezulta-

tom Marija je doprinela da

Jelica iz Gora~i}a zauzme

tre}e mesto. Kao potvrda

uspe{ne sezone, usledila je

nagrada [ahovskog saveza

Srbije. Progla{ena je za

najboqu srpsku {ahistki-

wu, a nagradu joj je uru~ila

ministarka sporta i omla-

dine Alisa Mari}.

- Dosta èna igra {ah,

ali taj sport u Srbiji nije

naro~ito afirmisan. Ni

mediji nam ne poklawaju ve-

liku pa`wu, a od wih dosta

toga zavisi. @ene danas ne-

maju uslova da se bave {a-

hom, kao {to su ih imale

Alisa Mari}, wena sestra

Mirjana ili Nata{a Goj-

kovi} - kaè Marija. Tajne

{aha preneo joj je otac, ali

Marija je brzo prevazi{la

u~iteqa. Jo{ kao kadetki-

wa devet puta je bila

prvakiwa Srbije. Bila je i

druga igra~ica Evrope na

kadetskom prvenstvu Sta-

rog kontinenta za takmi-

~arke do 16 godina.

Najboqa sportistkiwa

Draga~eva nije uspe{na sa-

mo na {ahovskom poqu. Ve}

je apsolvirala na Ekonom-

skom fakultetu u Beogradu

i iako je osvajla interna-

cionalna priznawa, ne na-

merava da iz Jelice ode u

ve}i klub.

- Svi|a mi se atmosfera

u klubu i moje saigra~ice

su korektne. Obezbe|en nam

je i trener, tako da ja nemam

nikakvog razloga da mewam

klub - napomiwe Marija.

FUDBALSKI PUT

PETRA [IBINCA

Petar [ibinac (28) je

pro{ao Bor~evu [kolu

fudbala od petli}a do

omladinske selekcije. Na-

stavio je da trenira u omla-

dinskoj ekipi lu~anske

Mladosti i ba{ kada je

trebalo da pre|e u prvi

tim, imao je teù povredu,

zbog koje je pauzirao vi{e

od godinu dana. Po povrat-

ku na teren, jedno vreme je

proveo u Rudaru iz Tavni-

ka, a potom se vra}a u rodnu

Markovicu, gde je ostao do

danas.

- Draè mi je da igram u

svom selu, sa svojim qudi-

ma. Ipak, ako pogledamo

kakvi su sada uslovi u fud-

balu, kada bih mogao da

vratim vreme i da nije bilo

povrede, mislim da bih

uspeo. Deset godina sam

svakog dana putovao iz

Markovice u â~ak na tre-

ninge. Sve su to pla}ali

moji roditeqi, tro{kove

puta, kopa~ke, dres. Iz tog

vremena najlep{e mi je bi-

lo dok sam igrao za kadet-

sku selekciju. Posebno pam-

tim trenera Mila Marko-

vi}a. Dragi su mi i prvih

{est meseci u Lu~anima,

tada sam se ose}ao kao pra-

vi profesionalac - kaè

Petar. Posle wegovog dola-

ska u Ov~ar, klub iz Mar-

kovice dobija boqi teren,

struju, vodu, savremenije

svla~ionice. Kako kaè

Petar, jo{ uvek ure|uju sta-

dion. Jedino zabriwava

~iwenica da je sve mawe de-

ce u Markovici zaintere-

sovano za sport:

- Kada smo brat i ja bili

deca, Markovica je imala

igrali{te sa reflektori-

ma. Svakodnevno je tu bilo

puno ìvota, deca su igra-

la ko{arku, odbojku, mali

fudbal, a danas ne znam da

li uop{te neko ukqu~i re-

flektore. I Petrov otac i

stariji brat su igrali fud-

bal. Najboqi sportista

Draga~eva kaè da je wegov

brat Marko bio ve}i kapa-

citet od wega. U svakom

slu~aju, obojica su i pored

privatnog posla kojim se

bave, ostala verna najva-

`nijoj sporednoj stvari na

svetu.

- Nije mi ni sada kasno

da se afirmi{em u fudba-

lu, ali posve}en sam dru-

gim poslovima. Jedino mi

ostalo ào, {to se nisam

oprobao negde u inostran-

stvu kao igra~. Prija mi

ova nagrada najboqeg spor-

tiste u 2012. Dosta sam dao

fudbalu - iskren je Petar.

Wegov Ov~ar igra u Okru-

`noj ligi i jesewu poluse-

zonu je zavr{io me|u prve

~etiri ekipe.

Za najsportistkiwu

progla{ena repre-

zentativka Marija

Raki}, ~lanica

[ahovskog kluba

Jelica iz Gora~i-

}a, dok je titula

najboqeg sportiste

pripala Petru [i-

bincu, fudbaleru

Ov~ara iz Marko-

vice

NAJBOQI ME\U NAJBOQIMA

Marija Raki},

vice{ampionka Evrope

30 PETAK 8. FEBRUAR 2013. GODINEIVAWICA

Usve~anoj sali Op{tine Ivawica

odràna je edukativna tribina o

uzgoju i osemewavawu grla krupne

i sitne stoke. Svetske trendove u ovoj

oblasti na{im veterinarima i prisut-

nim gostima prezentovao je specijalista

sa Instituta za veterinu Aleksandar Mi-

lovanovi}, koji se trenutno nalazi na

usavr{avawu u Australiji. Osnovni po-

vod ove tribine bio je goru}i problem po-

jave steriliteta kod krava i ovaca i

iznalaèwe na~ina za prevazilaèwe

ovog problema. Iako je predavawe bilo

veoma pou~no i temeqno, nai{lo je na

skepticizam qudi koji rade na terenu, jer,

kako kaù, „poznaju na{eg seqaka i uslove

u kojima on drì stoku“.

Ovom predavawu su prisustvovali za-

menik predsednika op{tine Raco Sekuli}

i predsednik Upravnog odbora Fonda za

razvoj poqoprivrede Zoran Radovanovi}.

UPlavoj sali Doma

kulture u Ivawica

odràna je redovna

Godi{wa skup{tina Dru-

{tva p~elara. Ivawi~ki

p~elari su bili doma}i-

ni kolegama iz Ariqa,

Gu~e, Lu~ana i Nove Va-

ro{i. Svoje mesto u Domu

kulture je prona{lo i ne-

koliko predstavnika

preduze}a koja se bave

proizvodwom i prodajom

p~elarske opreme. Pored

velikog broja p~elara,

me|u prisutnima su bili

zamenik predsednika Op-

{tine Ivawica Raco Se-

kuli}, ~lan Izvr{nog od-

bora Saveza p~elarskih

organizacija Srbije, u

ime Moravi~kog okruga

Damjan Dramli} i pred-

sednik Upravnog odbora

Fonda za razvoj poqo-

privrede Zoran Radovano-

vi}.

P~elari su gotovo jed-

noglasno usvojili finan-

sijski izve{taj poslo-

vawa dru{tva za 2012. go-

dinu, pruìli podr{ku

deklaraciji SPOSA pro-

tiv genetski modifikova-

nih organizama, za ~lano-

ve predsedni{tva su iza-

brani Slobodan Lukovi}

i Stanimir Radovanovi},

a utvr|en je i program ak-

tivnosti dru{tva p~ela-

ra.

Tom prilikom dodeqe-

na su priznawa najuspe-

{nijim ivawi~kim p~e-

larima. Diplomu „Pro-

fesor Jovan @ivanovi}”

dobio je Vladislav Mari-

~i}, a zahvalnice i po-

hvalnice ku}i su poneli

Slobodan Borovi}, Mi-

lan Vu~eti}, Mili}

Samarxi}, Zoran Kova~e-

vi} i Boìdar Be{evi}.

Ivawi~ko dru{tvo

p~elara ~ini 86 ~lanova,

koji ukupno imaju skoro

4.000 ko{nica, ali ne tre-

ba zanemariti ni lica ko-

ja se p~elarewem bave iz

hobija i amaterski, a ~iji

broj prelazi 800, sa pri-

bli`no istim brojem

p~eliwih dru{tava.

Pro{le subote, oko 15 ~asova iz-

bio je poàr u nasequ Jeseni{te,

u preduze}u „Drvo dekor“, vla-

snika Dragana Danilovi}a. Ve}ina obje-

kata u krugu preduze}a je izgorela, a u ne-

posrednoj opasnosti bili su i okolni

stambeni objekti. U ga{ewu poàra u~e-

stvovale su tri vatrogasne cisterne i ci-

sterna JKP „Komunalno“. Vatrogasna

slu`ba je postavila i pumpu koja je crpi-

la vodu iz obli`we reke.

Pored vatrogasnih ekipa, u ga{ewu

poàra u~estvovao je veliki broj me{ta-

na. Stavqawe poàra pod kontrolu ome-

tao je i jak vetar koji je duvao brzinom

preko 30 metara u sekundi. Po nezvani~-

nim podacima, nastala {teta prelazi ci-

fru od 10 miliona dinara, jer je vatrena

stihija „progutala“ veliki deo ma{ina i

magacin gotovih proizvoda. Poàr je lo-

kalizovan oko 17 ~asova, a vatrogasne

ekipe su deùrale i tokom no}i, kako ve-

tar ne bi ponovo rasplamsao poàr.

Na mestu nezgode bili su na~elnik

[taba za vanredne situacije Budislav

Vuka{inovi}, zamenik predsednika op-

{tine i zamenik komandanta [taba za

vanredne situacije Raco Sekuli} i pro-

tivpoàrni inspektor Miladin âkare-

vi}.

Zamenik komandanta [taba za vanred-

ne situacije Raco Sekuli}, izjavio je da

mu je ào {to je izbio poàr, ali je na-

glasio da preduze}e u kome se desila ne-

sre}a nije imalo sve potrebne dozvole za

rad, protivpoàrnu saglasnost i hi-

drantsku mreù. On je iskoristio prili-

ku da uputi apel svim privrednicima da

zakonske regulative ispo{tuju u potpu-

nosti, kako bi se rizik od ovakvih nezgo-

da sveo na minimum.

„[kola fotografije“

pokrenuta je u okviru pro-

jekta „Kulturni susreti

Ivawice i Sjenice“, ~iji

je donator Me|unarodna

organizacija za migracije

„IOM“. Kupqen je jedan

deo opreme za po~etak rada

„[kole fotografije“, a

pro{log vikenda je odrà-

no dvodnevno predavawe.

Mladi su se odazvali pozi-

vu i wih 15 je prisustvova-

lo predavawima. Susreli

su se sa osnovama

fotografisawa, a tako|e

su dobili priliku da i u

praksi primene svoje ste~e-

no znawe. Nastavak projek-

ta „Kulturni susreti

Ivawice i Sjenice“ obu-

hvata i sajam „Hrane, kul-

ture i obi~aja“ (16. febru-

ara), kao i „Sportske ak-

tivnosti“ (23. februara),

gde }e mladi koji poha|aju

„[kolu fotografije“ ima-

ti priliku da fotografi-

{u sve aktivnosti, i da

svoje fotografije predsta-

ve na izlo`bi koja }e biti

odràna u „Klubu za mlade

op{tine Ivawica“, rekao

je koordinator projekta,

saradnik Kancelarije za

mlade Aleksandar Pareza-

novi}.

- Prema istraìvawima

potreba mladih u

Ivawici, mnogi imaju

sklonosti i interesovawa

za fotografiju i profesi-

onalno fotografisawe,

ali nemaju uslove za to. Od-

lu~ili smo da im iza|emo u

susret, tako {to smo pored

{kola muzike, glume, bale-

ta, plivawa, zdravqa i

slikarstva, koje su otvore-

ne preko projekata Kance-

larije za mlade, otvorili i

„[kolu fotografije“, u

kojoj bi mladi imali mo-

gu}nost da nau~e ne{to vi-

{e o profesionalnom

fotografisawu i fotoapa-

ratima i da dobiju prili-

ku da pokaù svoj talenat.

Tako|e, planiramo i da

konkuri{emo kod donato-

ra, za nabavku ve}eg dela

opreme za „[kolu foto-

grafije“, jer mnogi nemaju

uslove da sami isfinansi-

raju potrebnu opremu, kako

bi mogli da rade i unapre-

|uju sebe u ovoj oblasti.

Krajwi ciq bi bio i

otvarawe Udruèwa foto-

grafa Ivawice u ciqu {to

boqeg funkcionisawa

„[kole fotografije“ i po-

mo}i mladima u ovoj obla-

sti - rekao je koordinator

Kancelarije za mlade op-

{tine Ivawica Ivan Sta-

meni}.

„[kola fotografije“

koja je odràna po projektu

,,Kancelarije za mlade’’

Op{tine Ivawica i odr-

àna u prostorijama ,,Klu-

ba za mlade’’, u potpunosti

je ostvarila svoju svrhu i

postigla ciq da privu~e i

zainteresuje decu koja do

sada nisu imala prilike da

se upoznaju sa ovim vidom

umetnosti.

- Zadivqen sam nivoom

interesovawa polaznika i

èqom da usvoje znawa koja

su im prezentovana u sveri

fotografije. Kod mladih

koji su bili prisutni na

ovom seminaru uo~io sam

da mnogi poseduju talenat,

koji bi uz kontinuirani

rad bio izbru{en do ~i-

sto}e dijamanta. Daqim

radom sa tom decom i ado-

lescentima bi bili izgra-

|eni umetnici kojih se ni

ve}i gradovi od Ivawice i

ve}e dràve od Srbije ne

bi postideli. @eleo bih

da pohvalim ovaj projekat

i mlade qude koji su u

wemu u~estvovali, i da

apelujem da se u nastojawu

mladih Ivawice da napre-

duju u aktivnostima koje do

sada nisu imali prilike

da pose}uju. Tako|e, kao

{to su na{i preci rekli:

,,Bez alata, nema ni zana-

ta’’, pa bih zamolio sve

qude koji imaju mogu}no-

sti da iza|u deci u susret i

omogu}e im da nabave opre-

mu kojom bi unapre|ivali

svoja znawa i ve{tine - iz-

javio je trener „[kole fo-

tografije“ Milutin Pole-

dica.

„[KOLA FOTOGRAFIJE“

VELIKO INTERESOVAWE

IZGORELO PREDUZE]E „DRVO DEKOR“ U JESENI[TUODR@ANA EDUKATIVNA TRIBINA VETERINE

STIHIJA „GUTALA“ MA[INE

I GOTOVE PROIZVODE

Predsednica SO Ivawica Nevenka

Milo{evi}, odràla je u svom ka-

binetu radni sastanak sa ciqem

da se formira Gradski hor, ~iji }e osni-

va~ biti Op{tina Ivawica, a koji bi do-

prineo podizawu kvaliteta ìvota u ovom

gradu. „Potreban nam je Gradski hor, ima-

}emo Dan op{tine i druge proslave i ma-

nifestacije koje su zna~ajne za na{ grad“,

rekla je Nevenka Milo{evi}.

Za dirigenta hora izabrana je profe-

sorka muzi~kog Nexmija ûbri}, a za asi-

stenta dirigenta profesorka Anita Pe-

{i}. “Sastanku su, pored stru~waka iz

oblasti muzike, prisustvovali predstav-

nici sve{tenstva, Doma kulture, {kola,

javnih preduze}a i medija, a inicijativu

predsednice Skup{tine podrào je i za-

menik predsednika Op{tine Raco Seku-

li}, koji je pozdravio prisutne i naglasio

da svaki grad u okruèwu ima gradski hor

i da tako ne{to treba i Ivawici.

Pripremila: N. R.

IVAWICA DOBIJA GRADSKI HOR

ODR@ANA REDOVNA GODI[WA SKUP[TINA DRU[TVA PÊLARA

ZA PROSLAVE

I MANIFESTACIJE GRADA

PREZENTOVANI

SVETSKI TRENDOVI

PRIZNAWA

NAJUSPE[NIJIM PÊLARIMA

PETAK 8. FEBRUAR 2013. GODINE 31SPORT

Na Zimskim olimpijskim

igrama za osobe sa poseb-

nim potrebama u ju`noko-

rejskom gradu Pjong~ang u~enici

[kole za osnovno i sredwe obrazo-

vawe “1. novembar” osvojili su tri

zlata, srebro i dve bronze. Milan

Jovi~i} je sa Olimpijade doneo dva

zlata, u superveleslalomu i slalo-

mu i srebro u veleslalomu. Danica

Topalovi} je osvojila zlato u sla-

lomu, a Milena Barali} bronzanu

medaqu u tr~awu na skijama na 50 i

100 metara. Milan, Milena i Da-

nica su i ~lanovi ~a~anskog

Sportskog kluba Morava. Wih tro-

je su sa jo{ devet reprezentativaca

predstavqali Srbiju na Zimskim

olimpijskim igrama za osobe sa

specijalnim potrebama, koje su

odràne od 25. januara. â~ani su

ju~e stigli ku}i zajedno sa trene-

rom i profesorom Srbom Ristano-

vi}em, koji ih je predvodio u Ju-

`noj Koreji.

Z. J.

Posle Remija sa Javo-

rom i pobede protiv

Partizana sa Bumbarevog

brda, fudbaleri Borca su u

tre}oj prijateqskoj utak-

mici savladali ekipu Je-

dinstvo Putevi iz Uìca.

Ovaj me~ odigran je pro-

{le subote na Remontovom

stadionu. U sredu su igra-

li prijateqsku utakmicu

sa ekipom Mladost iz Lu-

~ana (1:1). Pre odlaska u

Herceg Novi na pripreme

Borac za vikend o~ekuje

jo{ jedan duel sa ekipom

[umadija Jagwilo.

Pro{le sedmice u ~a-

~anski klub stigao je {to-

per iz Metalca Ivan Ba-

bi}. Klub je sa wim potpi-

sao jednogodi{wi ugovor,

a pre Metalca i Borca, Ba-

bi} je igrao za Napredak,

Partizan, Obili}, Rad,

Beàniju i Novi Pazar.

Z. J.

PLANOVI KAJAK KLUBA ÂÂK

Vremenski uslovi i tem-

perature, koji su ovih

dana u neskladu sa

godi{wim dobom, i{li su

na ruku ~a~anskim kajaka-

{ima da ranije zapo~nu

pripreme. Zimske treninge

odràvali su u fiskultur-

nim salama, a najve}u

pa`wu u zatvorenom pro-

storu posvetili su ja~awu

snage i izdr`qivosti.

Kajaka{i kluba â~ak

planirali su da ove godine

nastupe na takmi~ewima u

Ni{u, Bajinoj Ba{ti, Sta-

la}u, Kraqevu, Magli~u,

Priboju i U{}u. Ako fi-

nansije dozvole, imaju {an-

se i da u~estvuju na

takmi~ewima u Bawa Luci

i Francuskoj. Stara je

praksa kod nas da rezultati

ne izostanu, ali besparica

ne moè da pomeri granice.

â~ani su ove godine

aplicirali Kaja{kom save-

zu za organizaciju dve trke,

Prvenstvo â~ka - Memo-

rijalni spust Darka Nova-

kovi}a klasik i Dràvno

prvenstvo za pionire u spu-

stu klasik i sprint.

DA LI IM JE

FRANCUSKA DALEKO?

DA LI IM JE

FRANCUSKA DALEKO?

DA LI IM JE

FRANCUSKA DALEKO?

^lanovi Izvr{nog odbora Fud-

balskog saveza Grada â~ka

usvojili su na petoj sednici finan-

sijski izve{taj za predhodnu godi-

nu, kao i kalendar takmi~ewa za

prole}ni deo prvenstva Gradske

fudbalske lige â~ka.

Nastavak takmi~ewa u Gradskoj

ligi â~ka predvi|en je 30. ili 31.

marta, a posledwe kolo bi}e odi-

grano 9. juna. Revijalna utakmica

izme|u prvaka i reprezentacije

Gradske lige odigra}e se 16. juna.

Tada }e biti uru~eni pehari pobed-

niku i najboqoj fer plej ekipi, kao

i trofej za najboqeg strelca lige,

koji nosi naziv po jednom od najbo-

qih golgetera u istoriji ~a~anskog

fudbala Slobodana Ostoji}a Osto-

je.

Ovom prilokom doneta je odluka

da redovna Skup{tina FSG â~ka

bude odràna 26. februara. Usvoje-

ni su i izve{taji komesara za

takmi~ewe i su|ewe GFL â~ka

Dragana Stojanovi}a i Sre}ka Ste-

vani}a, disciplinskog sudije Dra-

gomira Grujovi} i direktora liga

mla|ih kategorija Milisava Mar-

kovi}a. Tako|e je pohvaqen rad tre-

nerske organizacije koja je

odràvawem seminara stekla 30 no-

vih trenera sa UEFA C licencom i

sudijske organizacije koja u novoj

[koli za fudbalske sudije ima pre-

ko vi{e od 20 polaznika. Oni }e na-

kon teoretskog i prakti~nog testi-

rawa, ste}i zvawe privremenih su-

dija.

Izvrn{ni odbor FSG â~ka do-

neo je odluka da u posledwem kolu

GFL â~ka, kao i u prvom delu slu-

`bena lica rade besplatno i tako

pomognu klubovima da u ovim te-

{kim vremenima opstanu.

ODLUKE IZVR[NG ODBORA FS MORAVI^KOG OKRUGA FUDBAL

Na ~etvrtoj sednici Izvr{nog odbora Fudbalskog

saveza Moravi~kog okruga usvojeni su i prosle|e-

ni Skup{tini na usvajawe finansijski izve{taj za

prethodnu godinu i kalendar takmi~ewa za prole}ni

deo prvenstva Okru`ne lige. Nastavak Okru`ne lige

FS Moravi~kog okruga je 24. marta, sa dva vanredna ko-

la, a prvenstvo }e biti zavr{eno 16.juna. Ovom prili-

kom usvojeni su izve{taji za jesewi deo prvenstva kome-

sara za takmi~ewe Slobodana Kori}anca, komesara za

su|ewe Milana Martinovi}a i disciplinskog sudije

Aleksandra Beli}a.

Na ovoj sednici usvojeni su izve{taji stru~ne Orga-

nizacije sudija i Udruèwa fudbalskih trenera FS

Moravi~kog okruga, a tro{kovnik je ostao nepromewen

u odnosu na predhodnu godinu.

Redovna Skup{tina zakazana je 27. februara. Tom

prilikom bi}e dodeqena i priznawa najuspe{nijim po-

jedincima i klubovima Moravi~kog okruga.

Za novog generalnog sekretara FS Moravi~kog okru-

ga imenovan je Milo{ Stevani}, koji je do sada

obavqao posao tehni~kog sekretara.

Izvr{ni odbor ovlastio je pravnu komisiju FS Mo-

ravi~kog okruga da pripremi nacrt Statuta sa izmena-

ma i dopunama za redovnu Skup{tinu, usagla{en sa Za-

konom o sportu i FSS, a od 11. do 17. februara bi}e

otvorena javna rasprava svakim radnim danom od 13 do

14 ~asova u prostorijama Saveza.

Fudbalski savez Moravi~kog okruga i FSG â~ka

od ponedeqka 11. februara nalazi}e se u novim prosto-

rijama u Ulici bulevar Oslobo|ewa 37 i 37/2.

SKUP[TINA 27. FEBRUARA

SEDNICA GRADSKOG SAVEZA

26. FEBRUARA

BORAC BEZ PORAZA

U PRIPREMAMA

ZAVR[ENA SPECIJALNA ZIMSKA OLIMPIJADA U JU@NOJ KOREJI

ÂÂNI

OSVOJILI

[EST MEDAQA

32 PETAK 8. FEBRUAR 2013. GODINESPORT

U19. kolu Ko{arka{ke lige Srbije

Borac Mocart sport izgubio je u

gostima protiv ekipe OKK Beo-

grad sa 85:60. Na ovoj utakmici â~ani su

doìveli tre}i uzastopni poraz u nastav-

ku sezone.

- Objektivno, ovo je jedan sasvim drugi

tim, za razliku od jesewe polusezone. Na{

napad su predvodili Mladen Panti} i

Mla|en [qivan~anin, koji su postizali

vi{e od 40 poena po utakmici. Odlaskom

Panti}a u Gr~ku i odsustvom

[qivan~anina zbog bolesti, izgubili

smo nosioce igre i vo|e u timu. To se vi-

delo i u prethodne tri utakmice - podse}a

Ra{ko Boji}, trener KK Borac Mocart

sporta.

U jesewoj poluseoni Borac je, kao od

{ale, dobio OKK Beograd u â~ku. I ovo-

ga puta su â~ani dobro otvorili utakmi-

cu i postigli solidnu prednost od desetak

poena, ali nagli pad krajem druge i u tre-

}oj ~etvrtini nisu uspeli da nadoknade do

kraja.

- Imali smo inicijativu prvih deset

minuta i solidnu rezultatsku prednost.

Raspucani Ne{ovi} i Popovi} ubacili

su u nastavku pet trojki za OKK Beograd.

Mi 10 minuta nismo postigli nijedan

poen, oni su u jednom trenutku imali pred-

nost 31:2, {to je odredilo i daqi tok

utakmice.

Zbog Kupa u Kragujevcu ne}emo igrati u

prvenstvu do 16. februara, kada nam gostu-

je Smederevo 1953. Ostaje nam da se u me|u-

vremenu maksimalno mobili{emo, eventu-

alno, da do kraja sezone oja~amo tim i po-

ku{amo da u â~ku ostvarimo najja~i u~i-

nak - kaè Boji}.

U ekipi Borac Mocart sporta protiv

OKK Beograda igrali su Radovi} i Todo-

rovi} koji su prethodno zbog bolesti pro-

pustili nekoliko treninga. Boòvi} se

jo{ uvek oporavqa od te{ke operacije i

duè pauze. Trener i ostali ~lanovi

stru~nog {taba o~ekuju da }e se on brzo

vratiti u formu, s obzirom na to da je

igra~ izuzetnih kvaliteta. Uprkos svemu,

Boòvi} je sa Trti}em i Radisavqevi}em

imao najsolidniji u~inak protiv OKK

Beograda. [qivan~anin zbog zdravstve-

nih poena definitivno ne}e igrati u pro-

le}nom delu takmi~ewa.

Ostale ~a~anske ekipe koje su se takmi-

~ile, prethodnog vikenda, u svojim ligama

zabeleìle su pobede.

Z. J.

Brzo }e sti}i i 2015. godina, kada

â~ak slavi sedam decenija ko{ar-

ke. Za to vreme, pedesetak â~ana je

igralo za reprezentacije biv{e Jugosla-

vije, SRJ, SCG ili Srbije. I danas svaka

ekipa koja gostuje u halama KK Borac ili

Mladost unapred se priprema za igru u

gradu ko{arke.

Da bi sa~uvali pro{lost i nastavili

dobru tradiciju, najpoznatija imena iz

â~ka Radmilo Mi{ovi}, Dragan Ki}a-

novi}, @eqko Obradovi} i Radisav ]ur-

~i} odlu~ili su da osnuju Udruèwe

“Majstori basketa”. Najva`niji zadatak

Udruèwa je da sa~uva od zaborava sve

{to se de{avalao posledwih 70 godina u

~a~anskoj ko{arci.

- Kao krajwi rezultat, pokrenuli smo i

inicijativu za osnivawe Muzeja ko{arke

u gradu. â~ak ima dosta starih ku}a i

traì}emo neku od Grada. Ako nam iza|u u

susret, po Muzeju ko{arke bi}emo jedin-

stven grad u Srbiji - kaè nekada{wi ko-

{arka{ Radmilo Mi{ovi}.

Muzej ko{arke potvrdio bi i da â~a-

ni, a ne samo drugi, odaju priznawa svojim

ko{arka{kim majstorima. Z. J.

U10. kolu Druge fut-

sal lige ekipa Me-

talac-Kolorado po-

razila je ~a~ansku Fontanu

sa 3:2. Utakmica je odigra-

na u gorwomilanova~koj

hali “Breza”.

â~ani su tokom celog

me~a imali inicijativu,

ali dva proma{ena kaznena

udarca, pre~ka i nekoliko

neiskori{}enih {ansi,

bili su dovoqni da doma-

}in zabeleì tri boda.

Ukwiìli su ih i pored

toga {to su odlu~ili da se

celu utakmicu brane i ~e-

kaju {ansu iz kontranapa-

da.

Milanov~ani su poveli

ve} u 17. minutu. Ivanko-

vi} je iskoristio gre{ku

Fontane, a Karovi} u posledwem minutu

prvog poluvremena izjedna~ava rezultat.

U nastavku utakmice Stojkovi}, Rista-

novi} i Markovi} propu{taju odli~ne

prilike i Kolorado posle kornera, dola-

zi do novog vo|stva. Posledwih osam mi-

nuta Fontana je igrala sa golmanom-igra-

~em. Spasojevi} je uspeo da u posledwim

sekundama izjedna~i rezultat.

â~ani su odlu~ili da reskiraju i

igraju sa petim igra~em do kraja me~a i ne

koriste nekoliko izglednih prilika. Sa-

mo 15 sekundi pre kraja, ]iri} je iskori-

stio gre{ku Spasojevi}a i doneo pobedu

ekipi iz Gorweg Milanovca.

- Jednostavno, nismo imali sportske

sre}e. Nismo ni iskoristili svoje {anse,

{to je doma}in znao da kazni i zasluèno

pobedi. Okre}emo se narednoj utakmici

koju }emo igrati na svom terenu. Sve osim

pobede, bilo bi iznena|ewe za nas kao do-

ma}ine - izjavio je Milo{ Ristanovi},

kapiten Fontane.

OSNOVANO UDRU@EWE „MAJSTORI BASKETA“

NA POMOLU

I MUZEJ KO[ARKE

MALI FUDBAL

KIKS LIDERAMetalac-Kolorado - Fontana 3:2 (1:1)

SUTRA UTAKMICA SA

@UPSKIM RUBINOM

U 11. kolu Druge futsal lige

Fontana u subotu, 9. februara, do~ekuje

@upski Rubin. Utakmica }e biti odi-

grana u hali "Mladost", a po~etak je u

18,15 ~asova. Za sve qubiteqe malog

fudbala ulaz je besplatan.

DRUGA MU[KA LIGA SRBIJE

15. kolo

Mladost â~ak - Spartak Subotica 84:60

16. kolo

Radni~ki Obranovac - Mladost â~ak

PRVA REGIONALNA LIGA ZAPAD

14. kolo

@elezni~ar â~ak - Ub 107:97

15. kolo

Temni} Varvarin - @elezni~ar Â

DRUGA REGIONALNA LIGA ZAPAD

12. kolo

â~ak 94 - @elezni~ar Lajkovac, nedeqa, 17

~asova, hala KK Borac

HEBA JUNIORSKA LIGA

14. kolo

Borac Mocart sport - Radni~ki Kragujevac

75 57

15. kolo

Partizan MTS Beograd - Borac Mocart sport

ABS ELEKTRO KADETSKA

LIGA SRBIJE

12. kolo

[umadija 1991 Kragujevac - Mladost â~ak

70 87

Sloga Kraqevo - Borac Mocart sport 43:77

13. kolo

Mladost â~ak - Crvena zvezda Telekom BGD,

sreda, 20. februar, hala KK Mladost

Borac Mocart sport - [umadija 1991, subota,

12 ~asova, hala KK Borac

KO[ARKA

SENIORI BORCA JEDINI GUBITNICI

Borac Mocart sport - OKK Beograd

[umadija 1991 - Mladost

Radmilo Mi{ovi}


NAJBOQI SPORTISTI Â^KA @ESTOKO NASTAVILI TRKU

33SPORT

IN

MEMORIAM

IVAN

IVANOVI]

IVEC

(1946 – 2013)

Sportskim â~kom brzo je prohujala

vest: umro je Ivec, kako su ga mnogi zva-

li i poznavali.

Ivan Ivanovi} Ivec, ~ovek sa ove

na{e kaldrme, ~ovek sporta, igrao je,

radio kao trener, voleo sport, pratio

ga i iznad svega bio naklowen svim

sportistima na{eg grada – wegovog gra-

da. Ali, na srcu mu je leào fudbal. Kao

de~ak, prve korake na zelenom terenu

napravio je u mla|im selekcijama FK

„Borac”, zbog toga je iznad svega voleo i

po{tovao taj klub.

Kao slu`benik u Tehni~kom remont-

nom zavodu dugo godina je nastupao za

FK „Remont”, pa mu je te{ko palo kada

je klub uga{en. Igrao je jo{ za lu~ansku

„Mladost”, ~a~anske ekipe „Autopre-

voz” i „Slobodu”. Nakratko, jer je u

wegovom srcu „Remont” bio najve}a

qubav.

Ivec se intenzivno bavio trener-

skim poslom, rade}i sa mla|im katego-

rijama „Remonta”, „Slobode”, „Poleta”

iz Qubi}a, a vodio je i seniorske timo-

ve qubi}kog „Poleta”, „Milicionara”,

„[umadije” iz Br|ana. Bio je selektor

mla}ih kategorija na nivou Regiona.

Porodi~na situacija nije mu dozvo-

qavala da se intenzivno posveti tre-

nerskom pozivu, ali je stalno bio i

ostao uz fudbal, do posledweg dana.

Verno je pratio sva fudbalska zbivawa

i voleo iznad svega i podjednako „Slo-

bodu”, „BIP”, [F „â~ak”, „Orlo-

vac”... a posebno one za koje je nastupao

i radio kao trener.

Sa velikim interesovawem pratio je

mla|e kategorije „Borca”. Za wega je

Milo{ bio najboqi golman, centar

for Uro{ najboqi {pic, David prava

britka sabqa, Tiki – Maradona virtu-

oz sa loptom.

Svoj fudbalski mir na{ao je u de~jem

fudbalskom projektu „Deci s qubavqu”.

Tu je bio uvaàvan, po{tovan i dao je

neprocenqiv doprinos wegovom uspehu

od samog po~etka.

Ostala je Ivecova neobjavqena

kwiga, koju je godinama pisao, nedovr-

{ene partije tabli}a i {aha u klubu

Srpsko – ruskog prijateqstva i jo{

mnogo neodgledanih utakmica.

Sahrana Ivana Ivanovi}a obavqena

je u subotu, 2. februara, na â~anskom

grobqu, u prisustvu nekoliko stotina

wegovih bliskih poznanika i prijate-

qa.

Za samo sedam dana,

atleti~ar â~an-

ske Slobode

Nemawa Koji}

oborio je dva dr-

àvna juniorska rekorda u

Bratislavi i Be~u. Na dvo-

ranskom mitingu u Slova~-

koj Nemawa je 800 metara

istr~ao za 1:51:43. Pre ove

trke, juniorski rekord je

20 godina drào Robert

ôrda{. Samo nekoliko

dana kasnije, Nemawa tr~i

jo{ brè u Be~u na 800 m,

1:50:79.

- Oti{li smo dobro

pripremqeni i o~ekivao

sam dobar rezultat. Bili

smo i na domaku norme za

Evropsko prvenstvo u

Edinburgu. Imamo jo{

vremena, nadam se da }emo

se plasirati - kaè

Nemawa. Iako mu ostaje da

se bori za odlazak u [kot-

sku, ve} je ispunio uslove

za Prvenstvo Evrope koje

}e u julu biti odràno u

Italiji.

- Nemawini rezultati u

Bratislavi i Be~u nikako

nisu bili iznena|ewe. On

je pro{le godine na 800 me-

tara istr~ao tre}i rezul-

tat svih vremena za junio-

re. Tada mu je samo jedna

stotinka nedostajala da

postigne drugi rezultat -

potvr|uje trener AK Slo-

boda Slobodan Nixovi}.

Sa wim se u Bratislavi

i Be~u takmi~ila i Bojana

Kali~anin. Ona je u Slo-

va~koj na seniorskom mi-

tingu 500 metara istr~ala

za 1:18 i zauzela drugo me-

sto i prvo u grupi na 400 m.

U Be~u je na 400 m bila tre-

}a u grupnom plasmanu.

Krajem marta Bojanu

o~ekuju {kolsko

takmi~ewe. U maju po~iwe

sezona na stazi. Trebalo bi

da u~estvuje i na Balkani-

jadi, a za plasman u Itali-

ju nedostaje joj mawe od jed-

ne sekunde. Preostaje joj da

se u maju i junu izbori i za

Evropsko prvenstvo.

Nemawa Koji} i Bojana

Kali~anin izabrani su za

najuspe{nije sportiste

â~ka u 2012. godini. Ne-

davni rezultati svedo~e da

su wih dvoje posle tog iz-

bora, ponovo poja~ali tem-

po. U 2013. godini ~eka ih

jo{ jedan vaàn plasman.

Oboje su maturanti,

Nemawa Ma{insko-sao-

bra}ajne, a Bojana Ekonom-

ske {kole. Za sada su dobi-

jali nekoliko ponuda od

fakulteta za stipendije.

Stigla je i ponuda od jed-

nog privatnog fakulteta u

â~ku.

Izbor fakulteta o~eku-

je jo{ jednu uspe{nu ~lani-

cu Atletskog kluba Slobo-

da. Jelena Vu~i}evi} je ba-

ca~ica kopqa. Najboqi re-

zultat koji je do sada po-

stigla je 40 metara na dr-

àvnom prvenstvu u Novom

Sadu 2012. I woj sada osta-

ju pripreme za dràvno i

borba za plasman na

Evropsko prvenstvo. Za

Evropu joj je potrebno da

dobaci kopqe jo{ deset me-

tara duè. Z. J.

â~anin Aleksandar

Bokarev stigao je

30. put do ciqa jed-

ne maratonske trke. Jubi-

larni maraton istr~ao je

krajem januara u Dubaiju.

Ne spada u grupu takmi~a-

ra koji po{to poto jure re-

zultat, jer je za Aleksandra

Bokareva i ve}inu trka~a

najva`nije istr~ati svih

42 kilometra i 195 metara.

Ali, po rezultatima poje-

dinaca, maraton u Dubaiju

osta}e upam}en kao najja~a

trka u istoriji. Do ciqa je

ovoga puta stiglo oko dve

hiqade takmi~ara, a wih

pet je celu stazu pretr~alo

za mawe od 2:05.

Osim maratona, odrà-

ne su i trke na tri i deset

kilometara. Na svakoj je

u~estvovao veliki broj

takmi~ara i rekreativaca

iz celog sveta.

- Maraton je startovao

u 7 ujutru, po wihovom vre-

menu. Prvih 45 minuta smo

tr~ali po mraku, po{to je

svanulo tek oko 8 sati. Ni-

je pro{lo mnogo posle

svitawa, a ve} je bilo pre-

toplo. Trebalo bi da je ja-

nuar u Arapskim Emirati-

ma najhladniji mesec u go-

dini, ako 27, 28 stepeni

moèmo svrstati u zimsku

temperaturu. Maraton u

Dubaiju nije veliki kao

oni u Berlinu, Wujorku

ili Londonu, ali ovoga pu-

ta su oboreni rekordi i

meni je bio jubilarni - ka-

è Bokarev.

Najuporniji maratonac

iz â~ka, sada Beogra|a-

nin, u~estvovao je na veli-

kim trkama u 16 dràva.

Planira da se u aprilu

oproba i na maratonu u

Kopenhagenu.

Za wega i mnoge trka~e

iz drugih delova sveta, Du-

bai je bio zanimqivo

otkrovewe. Izrastao je

posledwih 40 godina, sija

od luksuza, bogati Arapi

voze i pozla}ene bentlije,

ali u novom delu grada ne-

ma trotoara i niko ne pe-

{a~i.

- Dubai je ultra mode-

ran i urban grad. Visok

standard je o~igledan i

mo`da ba{ zbog toga,

wegovi stanovnici ne iz-

laze iz automobila. @ivot

vri na drumovima, {to nas

koji volimo da pe{a~imo

ne privla~i mnogo. Imaju

dosta sportskih centara.

Video sam i ogromni skija-

{ki centar u zatvorenom

prostoru. Tu su i ve{ta~ki

sneg, ski liftovi, staze.

Ne znam samo da li je i ski-

ja{ima uìtak isti kao na

planini - ukratko pri~a

svoje utiske Aleksandar

Bokarev. Na maraton u Du-

baiju uspeo je da ode uz po-

mo} sponzora, a tamo je

imao i obezbe|en sme{taj.

Z. J.

Posle kra}e pauze, ka-

ratisti Slobode na-

stavili su takmi~ewa u

2013. godini. U subotu, 2.

februara, na turniru [a-

ba~ki pobednik Marko Ra-

ji~i} je osvojio prvo mesto

u borbama, a Andrej Gruji-

~i} u katama. Sa ovog tur-

nira Andrej je doneo i

bronzu koja mu je pripala u

borbama.

Dan kasnije na Sveto-

savskom kupu u Kraqevu,

takmi~ari Slobode su zau-

zeli drugo mesto po broju

osvojenih medaqa i za taj

uspeh im je pripao pehar.

Marko i Andrej su bili

prvi u borbama u apsolut-

nim i teìnskim kategori-

jama, dok su Slobodan Lu-

ki} i Uro{ Josipovi} zau-

zeli tre}e mesto.

Prvo mesto u katama

pripalo je Bojani Raji~i},

Matiji Milosavqevi}u,

Slobodanu Luki}u, Todo-

ru Vasilijevi}u, Andreju

Gruji~i}u i Stefanu Fi-

lipovi}u. Drugo mesto u

istoj disciplini zauzeli

su \or|e Andri} i Jefi-

mija Jovanovi}, a tre}e Bo-

ris Bogdanovi}, Irena

Vu~kovi}, Mladen Vu~ko-

vi} i Strahiwa \uraki}.

Tim Slobode u katama,

Andri}, Raji~i} i Fili-

povi}, osvojio je drugo me-

sto.

ALEKSANDAR BOKAREV ISTRÂO 30. MARATON

TRKA ZA PAM]EWE

KARATE KLUB SLOBODA

USPE[NI I U [APCU I U KRAQEVU

DVA REKORDA NEMAWE KOJI]A

Maratonac ispred

najskupqeg hotela

na svetu

AK Sloboda

34 PETAK 8. FEBRUAR 2013. GODINEENIGMATIKA

PETAK 8. FEBRUAR 2013. GODINE 35GRAD

Kaù da je {minkawe

neka vrsta umetno-

sti, zato treba znati

kako se pravilno na{minka-

ti. Na~in na koji smo na-

{minkane govori mnogo o

nama. Moèmo popraviti

svoj izgled i zasijati, ili

pak moèmo poslati ru`nu

sliku o sebi. Da se to ne bi

desilo, otkrivamo vam male

ali veoma korisne trikove

za pravilno {minkawe.

Za po~etak, sitne nedo-

statke na licu prekrijte ko-

rektorom. On se nanosi u ma-

lim koli~inama i samo na

ona mesta koja treba pokri-

ti. Posle toga nanesite pu-

der, ali vodite ra~una da bu-

de iskqu~ivo u boji va{e ko-

è. Previ{e tamni puderi

ostavqaju utisak izve{ta~e-

nosti i znatno odska~u od

va{eg prirodnog tena, {to

moè biti veoma ru`na sli-

ka. Puder nanosite od ~ela,

jagodica, nosa, brade prema

vratu. Va`no je lice podeli-

ti na dva dela i razmazivati

puder od sredine ka

spoqa{wosti lica.

Najboqi efekat }ete po-

sti}i ako za to koristite

posebnu ~etkicu za

nano{ewe te~nog pudera.

Kada budete sigurni da ste

ravnomerno naneli puder,

pre|ite na slede}i korak.

DAN ZAQUBQENIH [IROM SVETA

pripremila: I. M.

Romanti~ni Francuzi

Francuzi slove kao jedna od

najromanti~nijih nacija na

svetu. Oni 14. februara tradi-

cionalno odlaze u Saint-Valentin

u pokrajini Indre, gde bra~ni

parovi obnavqaju zavete.

Qubavna pisma

iz Italije

Verona je u Italiji simbol

qubavi i romanse. Osim {to

romanti~ni Italijani svojim

partnerima pi{u qubavna pi-

sma, pisma se {aqu i Juliji.

Tajlandski prvi seks

Za svoj prvi seks Tajlan|ani

biraju najromanti~niji dan u

godini. Veliki broj Tajlan|an-

ki upravo na Dan zaqubqenih

ima prvi qubavni odnos sa svo-

jim partnerom.

Japanska ~okolada

Sve slobodne Japanke prijate-

qima, nadre|enim mu{karcima

i kolegama na poslu poklawaju

~okolade. Slobodne devojke, za

Dan zaqubqenih, poklone daru-

ju i onima koji im se svi|aju,

ali nakon mesec dana ~okolada

se vra}a, naime tada mu{karci

ènama poklawaju belu ~okola-

du i slave White Day.

Pomoranxe u Singapuru

Prema kineskom kalendaru, Va-

lentinovo se slavi 15. Dan na-

kon Nove godine. Sve slobodne

ène u potrazi za qubavqu, na

pomoranxama upisuju svoje bro-

jeve telefona i bacaju ih u reku,

a mu{karci ih vade iz vode i je-

du.

U Finskoj se svi vole

Finci 14. februar slave u ve-

likom stilu. Za wih to nije dan

qubavi nego Dan prijateqstva.

Svojim prijateqima i dragim

qudima {aqu anonimne poruke

u kojima ispisuju svoje ose}aje i

najlep{e èqe, a nakon toga

osobe koje su dobile poruke na-

ga|aju ko im ih je poslao.

Dan zaqubqenih je

dan kada se svuda u

svetu slavi qubav. I

dok se kod nas ène

izvode na romanti~ne

ve~ere i daruju sim-

boli~nim poklonom, u

nekim delovima sveta

su obi~aji druga~iji.

Idealno mesto za Dan zaqubqenih - zalazak Sunca na plaìProslava Svetog Valentina u Veroni, Italija

Pariz - grad romantike

NA[MINKAJTE

SE PRAVILNO

Rumenilo

Vodite ra~una o izboru rumenila. Ako

imate svetliju put, uvek se moète odlu-

~iti za boju breskve. Ako imate tamniju put,

posluìte se bojama kao {to su zlatna,

bronzana… Rumenila nanosite blagim po-

kretima od jagodica ka slepoo~nicama.

Najboqe je da se nasmejete dok ga nanosite,

jer }ete tako ta~no znati kojom putawom

treba da idete…

O~i

O~i moète naglasiti samo olovkama za

o~i ili olovkama u kombinaciji sa

senkom. Pre nano{ewa senke stavite podlo-

gu posebno namewenu za kapke. Senke biraj-

te u skladu sa bojom o~iju i ode}om koju no-

site. Tokom dana koristite blaè nijanse,

poput be`, svetloroze, bele ili svetlo-

braon, a za ve~erwe izlaske moète kombi-

novati tamnije nijanse sive, crne ili zlat-

ne boje… Liniju iznad o~iju izvucite tan-

ko, uz ivicu oka ajlajnerom ili krejonom.

Kada stavqate maskaru vodite ra~una da ne

ostavqa grudvice na trepavicama, jer to

moè ostaviti utisak slepqenosti. Nanesi-

te je u nekoliko poteza kako bi otklonile

vi{ak, a izduìle trepavice. Na dowe tre-

pavice svakako ide znatno mawe maskare ne-

go na gorwe.

Usne

Jedno od najva`nijih pravila jeste da ako

ste naglasile o~i ne smete nagla{avati i

usne. Tamnije i napadnije boje karmina do-

laze u obzir samo ukoliko su o~i slabije na-

{minkane. Po~nite od labela ili balzama

za usne. Zatim iscrtajte konture usana olov-

kom koja }e odgovarati boji karmina i vo-

dite ra~una da ga ne bude previ{e, jer }e

ostajati na zubima, a to moè biti veoma

ru`no. Na kraju moète staviti malo sjaja

preko za atraktivniji i privla~niji efe-

kat. U slu~aju da su vi{e na{minkane, na

usne stavite samo balzam i malo ne`nije bo-

je sjaja za usne, tako }ete izgledati umereni-

je i ukusnije

36 PETAK 8. FEBRUAR 2013. GODINEAUTOMOBILI

Ukoliko izbegavate

naj~e{}e gre{ke

koje voza~i prave,

onda biste mogli i

da sa~uvate va{e

vozilo, ali i da

budete bezbedni

pri vo`wi. Kako

vi, tako i ostali

u~esnici u saobra-

}aju. Trebalo bi

imati u vidu da

gre{ke pri

odràvawu automo-

bila lako postaju

deo lo{ih navika,

kojih bi se trebalo

osloboditi. Sledi

nekoliko saveta

kako to u~initi.

[ta mogu prou-

zrokovati naj-

~e{}e gre{ke i

na koji na~in se mogu re-

{iti:

Odlagawe servisa

Osnova za pravilno

funkcionisawe automobi-

la je redovan servis. To je

ujedno i glavni uslov da

ìvotni vek motora bude

{to duì.

Problem: Nepo{tovawe

fabri~ki propisanih ser-

visnih intervala moè do-

vesti do skupih kvarova,

koji bi se mogli izbe}i da

je automobil servisiran na

vreme. Servis ne sluì sa-

mo za zamenu uqa i filte-

ra, ve} se tada pregledaju

sve kqu~ne ta~ke i dijagno-

stikom se proverava elek-

tronika.

Re{ewe: Uvek imajte na

umu da ne smete odlagati

servis, iako mislite da je

sa automobilom sve u redu.

Po{tujte fabri~ku prepo-

ruku ili savet majstora u

servisu.

Neredovna zamena

uqa

Mnogi voza~i ovo sami

obavqaju. Zato je to mo`da

jedan od naj~e{}ih propu-

sta, iako svi znaju da je

upravo motorno uqe glav-

no za normalan rad i dug

vek motora.

Problem: Posle odre|e-

nog vremena, a usled

taloèwa ne~isto}a u go-

rivu, uqe gubi svoja maziv-

na svojstva i potrebnu vi-

skoznost pa se motor ubrza-

no haba.

Re{ewe: Morate po{to-

vati fabri~ku preporuku

ili savet iskusnog servise-

ra kada treba mewati uqe.

Ako ~e{}e vozite kra}e re-

lacije, znajte da uqe treba

mewati ~e{}e.

Zaboravqawe

na sve}ice

Bez obzira na to {to sa-

vremeni automobili zahte-

vaju sve mawe odràvawa,

ne smete da zaboravite na

sve}ice.

Problem: Sve}ice imaju

ograni~eni vek trajawa.

Ako se nakon toga ne zame-

ne, mogu da prouzrokuju

pove}awe potro{we gori-

va, nepravilan rad motora,

teè startovawe i slabije

ubrzawe.

Re{ewe: Sve}ice se oba-

vezno mewaju na velikom

servisu (60 – 100 hiqada

km, zavisno od vozila), ali

nije lo{e proveriti ih i

po potrebi zameniti i ra-

nije. Proverite u servi-

snoj kwiìci {ta proiz-

vo|a~ preporu~uje.

Zapu{en filter

Vo`wa sa neo~i{}enim

ili starim filterom va-

zduha je jo{ jedna od ~estih

gre{aka. Ovaj deo treba da

se mewa na svakom malom

servisu, ili da se ~isti.

Problem: Filter je tu

da spre~i da ne~isto}e do-

speju u motor, pa se posle

odre|enog vremena one na-

gomilaju na ovaj deo. Tada

mawe vazduha stiè do mo-

tora, {to direktno uti~e

na wegove performanse ko-

je znatno oslabe, a pove}a-

va se potro{wa goriva.

Re{ewe: U zavisnosti

od pre|enih kilometara i

uslova, proveravajte stawe

filtera bar jednom izme|u

redovnih servisa (na sva-

kih {est, sedam hiqada

km). U zavisnosti od mere

zaprqanosti i od tipa

filtera vazduha, zamenite

ga ili o~istite.

Neredovna provera

pritiska

Zanemarivawe provere

pritiska u gumama je jo{

jedna lo{a navika kod vo-

za~a, kojom se, izme|u osta-

log ugroàva i bezbednost.

Problem: Neodgovaraju-

}i pritisak u pneumatici-

ma lo{e se odraàva na

wihove performanse, pove-

}ava potro{wu goriva i

uti~e na ubrzano i nerav-

nomerno tro{ewe guma, a

samim tim i na lo{e

“dràwe” vozila na putu.

Re{ewe: Ne odlaìte

ovu proveru, ve} se navik-

nite da jednom mese~no po-

desite pritisak u gumama.

Idealno je ovu proveru

obaviti na pumpi, kada gu-

me nisu preterano zagreja-

ne.

Poluprazan

rezervoar

Mnogi dopuwuju rezer-

voar tek kada se aktivira

lampica za upozorewe da je

na rezervi. To moè imati

posledice po motor.

Problem: Kada duè

vreme koristimo doma}e

gorivo, dno rezervoara

prekriveno je naslagom ne-

~isto}a. Kada se upali

lampica rezerve, pumpa }e

sa preostalim gorivom po-

vu}i i ne~isto}e, {to }e

imati posledice po motor

i sistem ubrizgavawa.

Re{ewe: Izbegavajte

vo`wu na rezervi i ako ste

u mogu}nosti jednom u dve

godine o~istite rezervoar

od taloga.

Pripremila: I. M.

Kre}ete li u rikverc,

nikada nemojte da uba-

cite u prvu brzinu pre

nego {to se u potpuno-

sti ne zaustavite, i obr-

nuto.

U protivnom traìte

od prenosa da obavi po-

sao ko~nica, {to }e u

svega nekoliko trenuta-

ka uzrokovati istro{e-

nost, za koju bi ina~e

bili potrebni meseci

u~estale upotrebe da na-

stane.

[to mawe koristite

kva~ilo, posebno ako ste

na usponu.

Brojnim voza~ima

jednostavnije je da odr-

àvaju automobil u po-

loàju koriste}i gas i

kva~ilo, prave}i tako-

zvanu vagu. Premda je re~

o zgodnom triku kojim je

lak{e i brè krenuti,

zbog {tete koja pritom

nastaje mnogo je jedno-

stavnije i pametnije

upotrebiti ru~nu ko~-

nicu.

PRODU@ITE @IVOT SVOM VOZILU!

MAJSTORSKI

SAVETI


GRE[KE PRI ODR@AVAWU

AUTOMOBILA


PREPORUKA NEDEQE

37TEHNIKA

Koliko puta se desilo da ste

kupili neki tehni~ki ure|aj,

odu{evili se specifikacija-

ma na papiru, raznim gigbaj-

tima - megabajtimama, a nakon po~etnog

odu{evqewa, vremenom opadne

interesovawe, jer nema ni{ta novo da

ponudi ili mu ustreba Bluetooth, gps

ili neka druga bitna stvar.

Pre izvesnog vremena tehnolo{ki

me|u najja~im kompanijama Apple je

predstavila iPad - tablet ra~unar. Ia-

ko nisu izmislili ni{ta novo (prvi

tablet je predstavqen 1999), moè se re-

}i da su ga ponovo izmislili. Za one ne-

upu}ene, tablet je mini ra~unar sa ekra-

nom osetqivim na dodir, spakovanim u

dimenzije koje mogu stati u omawu èn-

sku torbicu. Tada je nastala revoluci-

ja….

U najkra}im crtama, tablet Vam omo-

gu}uje pravqewe fotografija i video

zapisa, stalan pristup elektronskoj po-

{ti, video razgovore putem Skype (ser-

vis za razgovore putem interneta), pre-

gled video snimaka na youtube-u, putnu

navigaciju sa glasovnim navo|ewem,

slu{awe muzike, prepoznavawe pesama,

igrawe igara, pra}ewe aktuelnih vesti,

neometan pristup li~nim podacima sa

bilo kojeg mesta na planeti, pregled tv

programa. Ako posedujete neki od tele-

vizora novije generacije, ~ak moè za-

meniti i daqinski, pregledawe svih

aktuelnih elektronskih dokumenata,

~itawe kwiga, pra}ewe vremenske prog-

noze, gledawe TV programa i niz dru-

gih, a neke najzanimqivije programe }e-

mo detaqnije prikazati u nekom od na-

rednih brojeva.

Kako su Apple proizvodi cenovno ne-

pristupa~ni iole prose~nom gra|aninu

na ovim prostorima, a postojalo je ve-

liko interesovawe za takvu vrstu ure-

|aja, ~ekalo se da neko ponudi ne{to po

pristupa~noj ceni. Tada se Google

ukqu~io u igru sa svom Android opera-

tivnim sistemom i nastaje prava po-

plava pristupa~nih ure|aja sa ne{to

skromnijim mogu}nostima od konku-

rentskog iPada, ali na u{trb cene kupci

su bili spremni da oproste neke stvari.

Proizvo|a~i su se takmi~ili ko }e

predstaviti brì i boqi model po ni-

òj ceni. U svemu tome je najboqe pro-

{ao kupac, ali i daqe je potrebno vodi-

ti ra~una o bitnim stvarima prilikom

kupovine. Savetujemo nekoliko stvari

o kojima je potrebno voditi ra~una

prilikom kupovine:

EKRAN

Dijagonala ekrana pre svega odre|uje

namenu tableta. Ispod 7 , a preko 10

in~a se preporu~uje samo u posebnim

prilikama. U ponudi su uglavnom mode-

li od 7, 8 i 10 in~a. Obratite pa`wu da

li je sadràj vidqiv pod raznim uglo-

vima gledawa i kakva je vidqivost na

dnevnom svetlu.

PROCESOR I MEMORIJA

[to bi se reklo “{to vi{e to boqe”,

pa tako za malu razliku u ceni moète

dobiti brì procesor ili duplo vi{e

radne memorije.

PRIKQU^CI

Usb prikqu~ak za vezu sa ra~unarom

je obavezan. On omogu}ava prenos slika,

muzike i ostalih datoteka u oba smera.

Tako|e, isti prikqu~ak se koristi za

puwewe baterije. Ve}ina proizvo|a~a

isporu~uje usb adapter iz koga je mogu}e

prikqu~ivawe usb memorije ili usb 3g

modema za stalnu vezu sa internetom. Tu

je prikqu~ak za slu{alice, a skupqi

modeli poseduju ~ita~ kartica, HDMI

port (prenos slika i zvuka sa tablet na

TV) za povezivawe sa televizorom. Be-

ì~ni adapter omogu}ava lako povezi-

vawe na internet, a Bluetooth se lako po-

vezuje sa ostalim ure|ajima.

Kamera se podrazumeva i kod jefti-

nijih modela, a skupqi modeli dolaze

sa predwom i zadwom kamerom, dok je

predwa uvek slabijeg kvaliteta i sluì

prvenstveno za video pozive.

Ako ~esto putujete i neophodna vam je

stalna veza sa internetom obavezno oda-

berite model sa ugra|enim 3g modemom,

kako bi izbegli gu`vu sa kablovima,

istina je da su takvi modeli skupqi za

nekoliko crvenih nov~anica, ali se

onima kojima je to

potrebno, investi-

cija ubrzo isplati.

Baterija na ovim

ure|ajima izdrà}e

tri do osam sati nor-

malnog kori{}ewa.

Upotrebna vrednost

ovakvog ure|aja je neograni~ena. Bilo

da se bavite nekim zanatskim poslom,

pa ste fotografisali svoje radove, mo-

ète ih na jednostavan na~in prezento-

vati ili ako putujete negde, moète

uìvati u svom omiqenom filmu ili

muzici. Recimo da ste krenuli na put sa

porodicom, osim {to }e Vas navoditi

da stignete sigurno i na vreme, deca se

mogu zabavqati gledaju}i crtani film

ili igrati neku igru. Ako ste negde na

poslovnom putu, svakog trenutka moè-

te da primite i odgovorite na vaàn e-

mail, ne gube}i dan u kancelariji. Sta-

riji sugra|ani ga mogu koristiti za ko-

munikaciju sa udaqenim ro|acima, a

upotreba je daleko jednostavnija nego

na ra~unaru.

Granica za kori{}ewe su instalira-

ni programi na wemu, a dostupno je na

hiqade programa, dalekih tek dva dodi-

ra po ekranu.

Tablet ure|aji vi{e nisu budu}nost,

ve} su sada{wost i potreba. Pre kupo-

vine obavezno traìte da isprobate

ure|aj, a mi se nadamo da smo uspeli da

Vas uputimo na {ta da obratite pa`wu.

Kako su tableti postali cenovno pri-

stupa~ni, mo`da je pravo vreme da obra-

dujete sebe i porodicu savr{enim ure-

|ajem po Va{oj meri.

Za nedoumice i savete pi{ite na do-

bro poznatu adresu [email protected], ili

nas posetite na Gradskom {etali{tu

57.

Nemawa Pavi}evi}

USPON

TABLET,

SAVR[EN

URE\AJ

38 PETAK 8. FEBRUAR 2013. GODINEOGLASI

Gradska uprava za urbanizam grada â~ka, na osnovu ~lana 29. stav 1 Zakona o

proceni uticaja na ìvotnu sredinu ("Sl.glasnik RS", broj 135/2004 i 36/2009),

obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

DONETOM RE[EWU KOJIM JE UTVR\ENO DA NIJE POTREBNA

PROCENA UTICAJA OBJEKTA NA @IVOTNU SREDINU

Gradska uprava za urbanizam grada â~ka donela je re{ewe broj 501-1/13-IV-2-01

kojim je utvr|eno da investitor "Telekom Srbija" a.d. Beograd nije duàn da izradi

studiju o proceni uticaja na ìvotnu sredinu projekta bazne stanice mobilne tele-

fonije na katastarskoj parceli br. 784/2 K.O. Kowevi}i, u Ulici Bulevar

Oslobodilaca broj 86, teritorija grada â~ka.

Predstavnici zainteresovane javnosti mogu izvr{iti uvid i izjaviti àlbu na

doneto re{ewe u roku od 15 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. @alba se

izjavquje Ministarstvu energetike, razvoja i za{tite ìvotne sredine, a podnosi se

preko prvostepenog organa.

NAÊLNIK UPRAVE,

Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh.

STANOVI

P- 28 m2, nov, 2. sprat,

gas, {iri centar. Cena

15.000 E


CG, centar. Cena 23.000

E /PDV/

P- 30 m2, noviji, 4.

sprat, CG, H.Morava.

Cena 22.000 E

P- 37 m2, VP, CG,

Q.Kej. Cena 23.000 E

P- 38 m2, 3. sprat, CG,

lift, Avenija 1. Cena

26.000 E

P- 34 m2, 5. sprat, CG,

lift, centar. Cena

25.000 E

P- 34 m2, 4. sprat, CG,

lift, centar. Cena

22.000 E

P- 36 m2, 6. sprat, CG,

lift, Hotel Morava.

Cena 25.000 E

P- 45 m2, 2. sprat, CG,

Nemawina. Cena 33.000

E

P- 43 m2, 4. sprat, TA,

Centar. Cena 29.000 E

P- 46 m2, VP, CG,

Avenija 1. Cena 29.000

E

P-45 m2, 5. sprat, CG,

Medicinska {kola.Cena

23.000 E

P- 50 m2, 1.sprat, TA,

Balkanska. Cena 27.000

E

P- 52 m2, 3. sprat, gas,

centar. Cena 34.000 E

P- 52 m2, 6. sprat, CG,

lift, Alvaxinica. Cena

31.000 E

P- 52 m2, 6.sprat, CG,

lift, Kalu|erice. Cena

34.000 E

P- 55 m2, 4. sprat, CG,

lift, Q.Kej. Cena

36.000 E

P- 57 m2, 3. sprat,

CG,centar. Cena 40.000

E

P- 58 m2, 5. sprat, CG,

lift, centar. Cena

33.000 E

P- 63 m2, 1. sprat, TA,

Hotel Morava. Cena

40.000 E


CG, Balkanska. Cena

46.000 E

P- 60 m2, 4. sprat, CG,

lift, Alvaxinica. Cena

42.000 E

P- 66 m2, 1. sprat, CG,

lift, Hotel Morava.

Cena 45.000 E

P- 69 m2, 4. sprat, CG,

Avenija 1. Cena 45.000

E

P- 68 m2, 1. sprat, gas

+ garaà, centar. Cena

47.000 E

P- 70 m2, 2. sprat, CG,

lift, Q. Kej. Cena

47.000 E

P- 77 m2, 4. sprat, CG,

lift, Centar. Cena

50.000 E

P- 76 m2, 5. sprat, CG,

Hotel Morava. Cena

42.000 E

P- 75 m2, 3. sprat, CG,

Balkanska. Cena 47.000

E

P- 80 m2, 4. sprat, CG,

Q.Kej. Cena 47.000 E

P- 92 m2, 5. sprat, CG,

lift, centar. Cena

70.000 E



E / PDV /

P- 83 m2, 1. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena

60.000 E



E /PDV/

P- 103 m2, 1. sprat,

dupleks, cg, Nemawina.

Cena 80.000 E

P- 120 m2, 3. sprat,

dupleks, CG, Hotel

Morava. Cena 75.000 E

P-25 m2, 1. sprat, TA,

Alvaxinica / name{tena

ili nename{tena/ .Cena

dogovor.

P- 23 m2, 1. sprat, CG,

Hotel Morava. Cena

19.000 E.

P- 28 m2, 5. sprat, TA

/gas/, Hotel Morava.

Cena 19.000 E

P-38 m2, VP, CG,

terasa, Avenija 1. Cena

25.000 E


Q. Kej. Cena 22.000 E

P- 40 m2, 4. sprat, CG,

terasa, centar, renovi-

ran sa name{tajem. Cena

36.000 E


tersa, Nemawina. Cena

28.000 E

P-45 m2, VP, nov / u

izgradwi, useqiv u maju

/, centar 800 e/ m2.

Povra}aj PDV.


ulica Obili}eva, noviji

. Cena 36.000 E


terasa, Avenija 2,

name{ten. Cena 32.000

E


terasa, Avenija 2. Cena

32.000 E


terasa, Qubi} kej. Cena

28.000 E


terasa, lift, centar.

Cena 31.000 E


terasa, lift, Qubi} kej /

pogled na Moravu /.

Cena po dogovoru


terasa, renoviran, Hotel

Morava. Cena 45.000

P-50 m2, 4. sprat, gas,

terasa, noviji / sa

stvarima /, Hotel



nov, Balkanska. Cena

33.000 E

P-90 m2, CG, lift,

terasa, garaà, Hotel


KU]E

P- 92 m2, plac 5 a,

{kola R.Mitrovi}. Cena

50.000 E

P- 120 m2 / P+PK/ ,

plac 2 ara, Obili}eva.

Cena 50.000 E

P- 70 m2, plac 4.13

ari, Dr. Mi{ovi}. Cena

45.000 E

P- 50 m2 + 40 m2, 8

ha / vo}wak, {uma /,

Teo~in. Cena 15.000 E

P- 100 m2 /P + 1 /,

plac 12 a, Prijevor.

Cena 18.000 E

P- 30 m2, plac 25 a.

Trnava. Cena 11.000 E

P-250 m2 + 120 m2,

plac 28 ari, Qubi}.

Cena 80.000 E

LOKALI

P- 20 m2, nov, centar,

CG. Cena 30.000 E

P- 25 m2, Car Lazar,

CG. Cena 22.000E

P- 71 m2 /P+1/, cen-

tar, plac 1 a. Cena

80.000 E

P- 134 m2, dva nivoa,

cg, Nemawina. Dogovor.

P- 105 m2 /SU+PRIZ/,

CG, H.Morava. Cena

60.000 E

P- 49 m2, Alvaxinica,

CG. Cena 38.000 E

P- 61 m2, Hotel Morav,

CG. Cena 45.000 E /

PDV/

P- 18 m2, Q.Kej, cg.

Cena 20.000 E

PLACEVI

P- 80 a, Kowevi}i, ulaz

sa glavnog puta. Cena

70.000 E

P- 40 a, kod Bolnice.

Dogovor

P- 1 ha, 10 a, Preqina

/ kru`ni tok/. Dogovor.

P- 4 ha, Mojsiwe , ulaz

sa glavnog puta. Cena

400 e/ar

PETAK 8. FEBRUAR 2013. GODINE 39OGLASI

STANOVI

P=62,8 m2 na Alvaxinici, 1.sprat, CG,

cena: 31 500 eura. Tel: 063/691-761

P=67 m2, novija gradwa na

Alvaxinici. tel: 064/158-93-63

P=34 m2 u blizini Nemawine ulice,

cena: 18 500 eura,Tel: 032/344-630

P=54 m2 na Qubi} keju, u zgradama od

fasadne cigle,Tel: 064/158-93-63

P=58 m2, lift, CG, centar,

povoqno.Tel: 063/691-761

P-58 m2 na Qubi} keju, 5. sprat, CG,

lift.

P- 66 m2 kod O[ Filip Filipovi}, 3.

sprat, cena 36.000 eura

P-45 m2 u Nemawinoj ulici sa CG.

Cena 27.000 eura

GARSOWERA P-17 m2 u Balkanskoj

ulici, prizemqe. Cena 9.500 eura

GARSOWERA na Alvaxinici, nova,

odmah useqiva.Tel: 032/222-552,

064/158-93-63

P=55 m2, dvosoban, renoviran, na

Qubi} keju u ulici Danice

Markovi}.Tel: 032/344-630

P=47,51 m2 sa CG u Nemawinoj

ulici.Tel: 063/691-761

P-38 m2 na Alvaxinici sa stvarima, 4.

sprat. Cena 32.000 eura

P-32 m2, ulica Svetozara Markovi}a,

6. sprat, sa stvarima. Cena 20.000

eura

P-43 m2 kod {kole Milica Pavlovi},

5. sprat. Cena 27.000 eura

P-43 m2+8m2, 6. sprat, lift, CG,

ulica Kneza Vase Popovi}a. Cena

31.000 eura

P-28 m2, ulica Devet Jugovi}a, 4.

sprat. Cena 18.000 eura

P-36 m2, Avenija 1, prizemqe, CG.

Cena 22.500 eura

P-28.5 m2, ulica Svetozara

Markovi}a, 6. sprat.

P-53 m2, Bawalu~ka ulica, 1. sprat.

Cena 35.000 eura.

P-69 m2, ugao Balkanske i Solunske,

odmah useqiv, 3. sprat.

P=50 m2, nov, Qubi}ska ulica. Tel:

064/158-93-63

P=59 m2 Industrijski prolaz, 22 000

eura sa stvarima.Tel: 063/691-761

P=40 m2, Gradsko {etali{te, cena: 41

000 eura.Tel: 064/158-93-63

P=60 m2 ugao Balkanske i Solunske,

nov, povoqno. Tel: 032/222-552,

064/158-93-63

KOMPLETNO name{tena garsowera,

na Qubi} keju, cena: 18 500 eura.Tel:

032/344-630

P=34 m2 u Qubi}skoj ulici.Tel:

063/691-761

P=58 m2 u centru grada, CG, cena: 33

000 eura.Tel: 032/222-552, 064/158-

93-63

P=55 m2 na Qubi} keju u zgradama od

fasadne cigle., dvoiposoban. Tel:

064/673-29-69

Kupujem jednosoban stan, nebitna

lokacija. Tel: 064/673-29-69

P=69 m2, CG, Avenija 1.Tel: 032/222-

552, 064/673-29-69

P=62,75 m2 u centru u Gospodar

Jovanovoj ulici.Tel: 063/691-761

P-40 m2, kompletno adaptiran, pogodan

i za poslovni prostor u ulici Bate

Jankovi}, prizemqe.

P-57 m2, dvoiposoban, Qubi}ska

ulica.

KU]E

P=80 m2 i 6,5 ari placa u Atenici,

cena: 45 000 eura.Tel: 066/9000-228

Prodajem seosko doma}instvo sa 60

ari zemqe u Trnavi. Tel: 063/691-761

Prodajem ku}u na 6 ari placa u

Aveniji 1, cena: 29 500 eura.Tel:

063/691-761

P=50 m2 i 5 ari placa u Trnavi, cena:

15 000 eura. Tel: 032/344-630

Kupujem ku}u u {irem centru grada sa

nezavisnim placem. Tel: 063/691-761

Dve ku}e na 4 ara placa u Atenici,

jedna renovirana i useqiva sa grejawem

na gas P=70 m2 i druga samo ozidana i

pokrivena P+1. Prodajem ili mewam za

dvosoban stan. Tel: 064/158-93-63

032/222-552

064/158-93-63

063/691-761

â~ak, Vojvode Stepe 46

[email protected]

40 PETAK 8. FEBRUAR 2013. GODINEOGLASI

P-22.5 m2, PR, CG, S.Save. Cena 18.500 eura

P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej .Cena 18.500 eura

P-28 m2, 5.sprat, CG. Cena 18.500 eura

P-33 m2, 5.sprat, CG, B.Jankovi}, nov. Cena 21.000 eura

P-35 m2, PR, TA, H.Morava. Cena 23.000 eura

P- 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 29.000 eura

P-36 m2, 4.sprat, CG, Qubi}ska. Cena 20.500 eura

P-37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 eura

P-37 m2, 4. sprat. Kej. Cena 21.000 eura

P-42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 eura

P-43+6 m2, 6.sprat, CG, {iri centar. Cena 31.000 eura

P-51 m2, 2. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 31.000 eura

P- 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 eura

P-46 m2, PR, TA, B.Jankovi}a. Cena 30.000 eura

P-46 m2, 1. sprat, CG, M.Nik{i}a. Cena 36.000 eura

P-46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 31.000 eura

P-47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 eura

P-47.5 m2, 5.sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 eura

P-48 m2, 12.sprat, CG, Vinara. Cena 26.000 eura

P-49 m2, VP, Hotel Morava. Cena 25.000 eura

P-50.5 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 38.000 eura

P-53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 eura

P-53m2, 3.sprat, CG, Kej. Cena 40.000 eura

P-54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 eura

P- 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 53.500 eura

P-56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 eura

P-56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 eura

P- 56m2, 4.sprat, CG, Centar. Cena 32.000 eura

P-57 m2, 4. sprat, CG, Kej Cena 36.000 eura

P-57 m2, 1.sprat, CG, Kej. Cena 41.000 eura

P-58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a. Cena 37.000 eura

P-58 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 42.000 eura

P-58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 eura

P- 58 m2, 8. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura

P-60 m2, 3. sprat,TA, S.Save. Cena 42.000 eura

P-64 m2, 1. sprat, CG, S.Save. Cena 42.000 eura

P- 64 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 41.000 eura

P-66.5 m2, 7.sprat,CG, Nemawina. Cena 41.000 eura

P-67 m2, 3.sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 eura

P-68 m2, PR, TA, Balkanska. Cena 29.000 eura

P-70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 eura

P- 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 eura

P-73 m2,1.sprat, CG, Alvaxinica.Cena 58.000 eura

P-74 m2, 5.sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 eura

P-76 m2, 2.sprat, CG,Centar. Cena 51.000 eura

P-76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 eura

P-78 m2, 6.sprat, K.V.Popovi}a. Cena 53.000 eura

P-80 m2, 1.sprat, CG, Kej. Cena 53.000 eura

P-81 m2, 9. sprat, CG, S.Save. Cena 56.000 eura

P-86 m2, 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 eura

P-96 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 66.000 eura

P-100 m2, 1. sprat, Nemawina/ dupleks. Cena 87.000 eura

SSTTAANNOOVVII

KKUU]]EE

AGENCIJA

SSIIGGMMAANEKRETNINE

â~ak, Bra}e Gli{i} 9

Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457

Mob: 060/348-9270

e-mail: [email protected]

P-40 m2, sa 17.ari placa, G.Atenica. Cena 10.500 eura

P-35+13 m2, 1. ar zemqe, V.Stepe. Cena 30.000 eura

P-70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 eura

P-60+45 m2 sa 4. ara placa, S.Park. Cena 35.000 eura

P-67 m2 sa 3. ara placa, V.Stepe. Cena 36.000 eura

P-120 m2 sa 5.5 ari placa, {iri centar. Cena 40.000 eura

P-65+50 m2 sa 2.7 ari placa, Cara Lazara. Cena 43.000 eura

P-142 m2 sa 3.6 ari, \.Milovanovi}. Cena 65.000 eura

P-137 m2 sa 1.5. ari placa, Obili}eva. Cena 67.000 eura

P-120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 eura

P-100 m2 sa 2. ara placa, centar. Cena 72.000 eura

P-180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 eura

P-300 m2 sa 9.5 ari placa / poslovno-stambeni prostor /. Cena 78.000 eura

P-166 m2 sa 2.5 ara placa, [iri centar. Cena 82.000 eura

P- 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 eura

P-120+65+100 sa 3.8. ari placa, Zelengorska. Cena 90.000 eura

P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari placa, centar. Cena 125.000 eura

P-164 m2 sa 4.6. ari placa, centar. Cena 140.000 eura

P-106 m2 sa 5.8. ari placa, Nu{i}eva. Cena 73.000 eura

P- 63 m2 sa 4.7 ari placa, Atenica. Cena 37.000 eura

P-64 m2 + 35 m2 sa 7 ari placa, Suvi Breg. Cena 33.000 eura

P- 240 m2 sa 4 ara placa, Gorwa Trep~a. Cena 40.000 eura

P-54 m2 + 32 m2 + 30 m2 sa 6.ari placa, Trbu{ani. Cena 37.000 eura

PLAC 17 ha 82 ara, Bogdanica. Cena 16.000 eura

PETAK 8. FEBRUAR 2013. GODINE 41OGLASI

PRODAJEM garsoweru sa

CG, na Qubi} keju

povr{ine 24 m2, 2. sprat.

Cena 16.000 E. Tel.

063/691761

POTREBAN ZA

IZDAVAWE jednosoban

ili jednoiposoban stan u

prizemqu ili prvi sprat za

poslovni prostor u centru

grada. Tel. 065/ 5771777

PRODAJEM dvosoban stan

kod Hotel Morave, noviji

sa name{tajem. Cena

25.000 E. Tel.

064/3171701

TROSOBAN name{ten stan

kod R. Mitrovi} {kole,

parno grejawe, kablovska,

telefon, 80 E. Tel. 069/

1291528

KUPUJEM ku}u u gradskoj

zoni, iskqu~ivo od vlasni-

ka. Zvati posle 13 ~asova.

Tel. 063/ 8735576

IZDAJEM sobu za studente

i |ake , blizu Tehni~kog

fakulteta. Tel. 062/

9770228

IZDAJEM dvoiposoban

name{ten stan u Beogradu,

u ulici Vojvode Stepe.

Poseduje CG, klimu i

kablovsku. Tel. 064/

2376939, 064/ 1559160

PRODAJEM mesing u

{ipkama fi 6. kg. Cena 48

E. Moè zamena za cerova

drva. Tel. 353-016, 063/

7494846

PRODAJEM nov stan

povr{ine 78 m2, u

Obili}evoj, , 1. sprat,

odmah useqiv. Tel. 032/

344-630

PRODAJEM beì~ni tele-

fon Panasonik. Cena 15 E.

Moè zamena za cerova

drva.Tel. 353-016, 063/

7494846.

PRODAJEM magnetnu traku

za fitnes sa 8 brzina.

Cena 120 E. Moè zamena

za laptop. Tel.353-016,

063/ 7494846

PRODAJEM zvu~ne kutije

Jamma 200 v, 1.par. Cena

100 E. Moè zamena za

laptop. Tel.353-016, 063/

7494846

IZDAJEM jednosoban

nename{ten stan, poseban

ulaz, ku}a, grejawe TA. Tel.

032/ 332-761

PRODAJEM razne bicikle.


drva.Tel.353-016, 063/

7494846

PRODAJEM kompletno

renoviran jednoiposoban

stan u ulici B. Jankovi},

povr{ine 40 m2, u

prizemqu zgrade. Cena

32.000 E. Tel. 063/

691761

PRODAJEM muzi~ku liniju

Philips 60 E. Moè zamena

za cerova drva. Tel.353-

016, 063/ 7494846

PRODAJEM motornu

testeru Stil 041. Tel.353-

016, 063/ 7494846

PRODAJEM dvosoban stan

55 m2 ulica Radi{e

Po{ti}, na drugom spratu.

Tel. 064/1589363

PRODAJEM biciklu sa 21

brzinom Skot. Cena 150 E.

Moè zamena za laptop.

Tel. 353-016, 063/

7494846

PRODAJEM zup~astu pumpu

za pretakawe uqa i emulzi-

je, trofazna Sever

Subotica. Cena 60 e.


drva. Tel. 353-016,063/

7494846

PRODAJEM trosoban

stan, 4. sprat, gas,

name{ten, kod Hotel

Morave. Cena 33.000 E.

Tel. 060/ 3498490

IZDAJEM sobu / u ku}i /

sa upotrebomkuhiwe i

kupatila, CG, u blizini

Medicinske {kole /

u~enici, studentkiwi ,

zaposlenoj devojci / . Tel.

062/ 514429

PRODAJEM razne delove

za Opel Kadet Kocku. Moè

zamena za cerova drva.

Tel.353-016, 063/

7494846

PRODAJEM nov,odmah use-

qiv stan P-50.50 m2, u

Qubi}skoj ulici, povoqno.

Tel. 064/1589363

PRODAJEM neonke za

kvarcovawe lica i tela 80-

100 W, cena 9 e komad.


drva. Tel.353-016, 063/

7494846

PRODAJEM 500 zna~ki iz

stare Jugoslavije. Cena 90

e. Moè zamena za cerova

drva. Tel. 353-016, 063/

7494846

PRODAJEM jednosoban

stan u Pri{tinskoj ulici ,

P- 37 m2, 2. sprat. Cena

24.000 E

PRODAJEM ku}u u

varo{ici u Kotraì, sa 2

objekta, prodavnicom i 2

garaè, na 40 ari

zemqe.Tel.

0033354540398

IZDAJEM ku}u u Qubi}u

kod zelene pijace. Tel.

064/ 8423736

PRODAJEM crevo za vodu

50 m, od pola cola na

kalemu. Tel. 064/ 9950345

PRODAJEM nov stan P- 38

m2 kod {kole Milica

Pavlovi}, 3. sprat. Cena

25.500 E

PRODAJEM muzi~ku liniju

Philips sa gramofonom i

zvu~nicima, vrlo povoqno.

Tel. 064/ 9950345

POTREBNA kuvarica i

fizi~ki radnik u etno cen-

tru u podno`ju Div~ibara.

Tel. 060/ 3004264

POTREBNI radnici za

rad u autoperionici sa

iskustvom. Tel. 064/

2620064

IZDAJEM stan i lokale u

Qubi}skoj 50. Tel.

032/343-667, 065/

6107999

PRODAJEM ì~ano stak-

lo 9 E/ m. Tel. 353-016,

063/ 7494846

PRODAJEM dvoiposoban

stan od 57 m2 u Qubi}skoj

ulici. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM mobilni tele-

fon Soni Erikson 770.

Cena 30 E. Te. 353-016,

063/ 7494846.

IZDAJEM ku}u P-35 m2

kod zelene pijace u

Qubi}u.Tel. 064/ 8423736

KUPUJEM stan do 40 m2,

uì centar, bez centralnog

grejawa, do tre}eg sprata.

Tel. 060/ 328-38-92, 061/

289-25-16

PRODAJEM ku}u,

Kulinova~ko poqe 78 i 10

ari placa, i 20 ari wivu.

Tel. 371-496

IZDAJEM dvosoban

name{ten stan u Beogradu,

blizu Hotela Srbija. Tel.

062/ 9770228

PRODAJEM OLT dvorednu

sejalicu za kukuruz. Tel.

065/ 4238232, 064/

1637612

PRODAJEM stan 33 m2 u

Aveniji 2. Cena 17.000 E.

Tel. 064/ 1589363

PRODAJEM traktor

Renault 57ks, 85.god.

duplak, odli~no stawe,

uvoz. Tel. 065/ 4238232,

064/ 1637612

BALIRKA Daic- Fahr

HD360 i grabuqe balerine

Daic - Fahr, {irine 2.5m.

Tel. 065/ 4238232, 064/

1637612

JEDNOREDNI bera~ Sip

tornado 40 2006.god. sa

ventilatorom. Tel. 065/

4238232, 064/ 1637612

SAMOISTOVARNA

prikolica za |ubre, 3 t.

Tel. 065/ 4238232, 064/

1637612

TRA@IM posao u butiku

ili nekoj drugoj trgovinskoj

radwi. Tel. 064/ 9950345

PRODAJA tehnike

MARANC DEK TEHNIKS

DEK JVCCD PLEJER, po 20

eura komad. Nenad, tel.

063/ 1665062

061/617-82-60

064/137-41-37

064/146-87-31

ÂÂK

Bra}e Gli{i}a 13/8

Tel: 032/34-33-29

AGENCIJA

ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

P-18m2, 2.sprat, cg-

Obili}eva/novo. Cena 16

000 E

P-26 m2, 3. sprat, ta,Kej,

Cena 18 500E

P-33m2, 5. sprat, cg,

B.Jankovi}a /nov/. Cena

21 000 E

P-35m2 ,PR, ta,

H.Morava. Cena 23 000 E


Obili}eva /novo/. Cena

23 000 E

P-36m2, PR, cg,

Qubi}ska. Cena 29 000 E


Qubi}ska. Cena 22 500 E

P-37m2, PR, cg,Kej. Cena

24 000 E

P-42m2, PR, cg,

Solunska. Cena 34 000 E

P-51m2, 2. sprat, ta, B.

Jankovi}. Cena 31.000E

P-44m2, 2. sprat, ta, Kej.

Cena 30 000 E

P-46m2, PR, cg,Avenija 1.

Cena 31 000 E

P-47m2, 1. sprat, ta, Kej,

Pri{tinska. Cena 31 000

E

P-47.5m2, 5. sprat, cg,

Nemawina. Cena 28 000 E


Vinara. Cena 26 000 E

P-50.5 m2, 3. sprat, cg,

hotel Morava. Cena 38

000 E

P-53m2, 3. sprat, ta ,

B.Jankovi}a. Cena 33

000 E

P-53m2, 2.sprat, cg, Kej,

cena 35 000 E.

P-54m2, 2. sprat, ta,



Qubi}ska , nov. Cena

53.500 E


Avenija 2. Cena 36 000 E



P-56m2, 4. sprat,cg,

Centar. Cena 32 000 E

P-57m2, 4. sprat, cg, Kej.

Cena 36000 E


Cena 41 000 E

P-58 m2, 6. sprat, cg,

K.Milo{a. Cena 37 000 E


H.Morava. Cena 42 000 E


Cena 38 000 E

P-60m2, 3. sprat, ta,

Sv.Save. Cena 42 000 E


Sv.Save. Cena 42 000 E


Alvaxinica. Cena 40500

E

P-66.5m2, 7. sprat, cg,


P-67m2, 3. sprat,cg,

Balkanska. Cena 38 000

E

P-70m2, 2. sprat,cg, Kej.

Cena 45 000 E


Alvaxinica. Cena 58 000

E


Kalu|erice. Cena 45 000

E

P-76m2, 2. sprat, cg-

Centar. Cena 51 000 E

P-76.5m2, PR, cg, Cara

Lazara, nov. Cena 62

000 E


K.V.Popovi}a. Cena 51

000 E


Cena 53 000 E


Alvaxinica . Cena 66 000

E

P 17m2, prizemqe,

Balkanska. Cena 9 000 E

P-40m2, 17 ari-G.Atenica, 10 500 E

P-35+13m2, 1 ar-V.Stepe, 30 000 E

P-70m2, 6.3 ara-Atenica , 34 000 E

P-67m2, 3 ara-V.Stepe, 36 000 E

P-120m2, 5.5 ari- {iri centar, 40 000 E

P-137m2, 1.5 ari-Obili}eva, 67 000 E

P-120+40m2, 3 ara-Ko{utwak, 67 000 E

P-100m2, 2 ara-Centar,72 000 E

P 60m2, 1 ari Suvi breg, 27 000E

P-180m2, 2.5 ara-{iri centar, 72 000 E

P-67m2, 4.75 ari-Centar, 83 000 E

P-120+65+100m2, 3.8 ari,

Zelengorska, 90 000 E

P-164m2 , 4.6 ari-Centar, 140 000 E

P-106m2, 5.8 ari, Nu{i}eva, 73 000 E

P-63m2, 4.7 ari-Atenica , 37 000 E

P-64 m2+35m2, 7 ari- Suvi Breg, 33

000 E

P-54m2+32m2+30m2, 6 ari-Trbu{ani,

37 000 E

P 200m2 3 ari nova ,Trubu{ani, 40

000

STANOVI

KU]E

MALI OGLASI

OGLASI42 PETAK 8. FEBRUAR 2013. GODINE

IZDAJEM nename{ten stan

od 45 m/2 u Nemawinoj ulici,

kod osnovne {kole “Milica

Pavlovi}”. Parno grejawe,

cena povoqna. Mobilni:

064/9934038 i 032/345738.

IZDAJEM POSLOVNI PRO-

STOR (ve}i broj kancelarija)

od 10 do 100 m/2, sa komplet-

nom infrastrukturom (gas,

klima, telefon, internet,

parking). Prostor se nalazi u

uèm centru grada. Povoqno.

Telefon: 063/654 653.

PRODAJEM ku}u u Pigovoj

11/2, kod parka, odmah useqi-

va. Telefon: 032/345 543.

NAJPOVOQNIJE kwigovod-

stvene usluge, jedan mesec gra-

tis, osnivawe gratis, dogovor.

Mobilni: 064/1964705.

PRODAJEM imawe sa 2 ku}e

u Pakovra}u, asfaltni pri-

laz. Vredi videti. Mobilni:

064/196 4705.

PRODAJEM razne motore,

reduktore, ventilatore, kom-

presor, CO 2 aparat, {asiju

8 metara. Telefon: 032/367

657.

IZDAJEM lokal 18 m/2, 120

evra, dr Dragi{e Mi{ovi}a

68. Tel: 060/622 5240.

IZDAJEM name{tenu gar-

soweru sa parnim grejawem,

ulica Sin|eli}eva 83/1. Tel.

700-957, 063/ 7000-425

PRODAJEM beli ormar sa

policama 200 x 200 x 30 i ka-

su sa fiokom. Tel.

063/1853212

FITNES, aerobik, sve vrste

ve`bi, anticelulit vibro ma-

saèri, 1.000,oo dinara me-

se~no. Tel. 063/ 656973

CRTAM portrete prema foto-

grafiji, u olovci na papiru

1.000,oo dinara i uqe na

platnu. Tel. 063/ 603513

PRODAJEM mercedes E 200

CDI 2003. godi{te, automa-

tik, avangard, ful oprema, cr-

na metalik. Tel. 063/ 600544

PRODAJEM satelitski tawir

sa motorom i pozicionerom.

Cena 90 E. Tel.353-016,

063/7494846

PRU@AM usluge ~uvawa sta-

rijih osoba i pomo} u ku}i.

Tel. 032/375-585

IZRADA ma{inskih cement-

nih ko{uqica i izvo|ewe svih

gipsanih radova, postavqawe

zvu~ne, termo i hidro izola-

cije. Izvo|ewe svih vrsta be-

tonskih radova. Tel. 064/

6152763

NA PRODAJU lova~ki kara-

bin Vin~ester magnum sa opti-

kom M-70, kalibar 300,

neupotrebqivan, za lica sa

dozlovom. Tel. 064/ 4134306

PRODAJEM lepu vikend ku}u,

posebno. Odli~na lokacija.

Tel. 060/ 5589296

DOMENSKA internet obuka,

uz jedan kvalitetan komerci-

jalni domen. Tel. 060/

5589296

PRODAJEM kotlove na ~vr-

sto gorivo, ekonomik, kvalitet

i u{teda ogreva. Li~na izra-

da. Tel. 065/ 5900651, 032/

391-964

PRODAJEM stan 33 m2,

ukwièn, Avenija 2. povoqno.

Tel. 060/ 3100878

PRODAJEM parcelu u Trna-

vi, 48 ari, 6 km od centra,

ulaz na plac sa asfalta,

povoqno, dogovor. Tel. 344-

026

PRODAJEM KENVUD DEK i

CD plejer komplet Sloboda,

videti subotom, po 3.000 di-

nara. Tel. 063/ 8193839

PRODAJEM traktor RUS DT

20, dosta dobar, mala

potro{wa, povoqno. Tel.

064/ 5107879

PRODAJEM dosta povoqno

{lajfericu , A. Spasi} -]u-

prija, sa diskom 600 mm, sa-

mousisni ventilator i gumeni

cilindar. Vredi videti. Tel.

064/5107879

ISKUSNA medicinska sestra

pomogla bi Vam oko Va{e be-

be ili starije osobe. Tel.

062/ 211827

ARONIJA, mati~ni sok. Tel.

062/ 8056900, 032/ 344840

PRODAJEM plac 25 ari u

Preqini.Tel. 064/ 1268507

PRODAJEM u Miokovcima

plac 15 ari, objekat 10 m2,

struja, voda, moè zamena za

auto. Tel. 063/ 84-30-214

PO ZANIMAWU SAM tehni-

~ar drumskog saobra}aja i in-

struktor za obuku voza~a.

@ivim u Trnavskoj Baluzi.

Imam radnog iskustva u pa-

pirnoj industriji i magacinu.

Traìm posao u struci ili van

struke. Tel. 062/224856, mu-

nitlak.goran et gmail.com

TOPLOTNE pumpe snage 8-90

kv , solarni kolektori, foto-

naponski paneli, hibridni so-

larni paneli. Tel. 062/

1080276, 032/ 741582

PRODAJEM ku}u 60 m2 sa 2

ara placa kod bioskopa Prag.

Tel. 064/ 1394468

PRODAJEM 4 m3 drva i

{qivove paweve. Tel. 064/

4175608

PRODAJEM internet domen

GORWIM.ORG. Tel. 060/

5589296

KU]A na prodaju u Gori~ani-

ma. Tel. 061/ 1880429

PRODAJEM Citroen C 3

1.2. benzin, 2004.godi{te,

pre{ao 103.000 kilometara.

Cena 3.400 E. Tel.

064/2402699

PRODAJEM Renault Tvingo

1.2. benzin, sa plinom,

2002.godi{te, pre{ao

140.000 kilometara. Cena

2.100 E. Tel. 064/ 2402699

PRODAJEM Citroen C 1.4.

HDI 2004.godi{te. Cena

2.900 E. Tel. 064/ 2402699

PRODAJEM Citroen C 3,

1.4. benzin, 2003.godi{te,

pre{ao 140.000 kilometara.

Cena 2.999 E. Tel. 064/

2402699

PRODAJEM Jugo sa plinom

2006.godi{te. Cena 1.100 E.

Tel. 064/ 2402699

PRODAJEM Renault Megane

1.5. DCI, 2007.godi{te, 5.

vrata, pre{ao 163.000 kilo-

metara. Uveèn iz Francuske.

Cena 5.400 E. Tel. 064/

2402699

IZDAJEM name{tenu gar-

soweru na Qubi} keju, ulica

Danice Markovi} br.80, 2.

sprat, centralno grejawe. Tel.

064/ 8292725, 354-285

PRODAJEM stog sena. Tel.

064/ 4175628

PRODAJEM internet domen

guca.fun. Tel. 060/ 5589296

PRODAJEM 3 grobna mesta

na â~anskom grobqu, cena po

dogovoru, isti se nalaze prvi

ulaz desno od magistrale. Tel.

062/ 8089012

PRODAJEM skuter Kumco 49

kubika, registrovan trajno.

Cena 220 E, moè zamena za

cirkular za drva ili kompre-

sor dvokipac sa bocom od 80

do 150 litara. Tel. 065/

5323514

TROSOBAN name{ten stan

kod {kole Ratko Mitrovi},

parno grejawe, kablovska, te-

lefon. Cena 80 E. Tel. 069/

1291528

PRODAJEM dva {poreta, je-

dan je Smederevac, a drugi Al-

fa, oba su u dosta solidnom

stawu, a cena je upola cene od

novog. Tel. 064/ 8201605

PRODAJEM domen eumo-

re.com, procewen na 1200 E,

prodajem za 350 E. Tel.

060/5589296

PRODAJEM odli~nu vikend

ku}u 62 m2. Prelepa lokacija.

Tel. 060/ 5589296

PRODAJEM staru ku}u sa 1.5

ari placa u strogom centru

grada. Tel. 063/8033676

PRODAJEM seno u stogovima

i presovanu slamu , 500 bala.

Tel. 032/ 824-098, 064/

4238146

PRODAJEM drva za ogrev 35

m3, cerova i bagremova. Tel.

060/ 6618835

PRODAJEM ku}u Avenija 2,

100 m2, 6 ari placa. Cena

29.000 E. Tel. 062/ 8913191

PRODAJEM kotao za parno

grejawe, ispravan, povoqno.

Tel. 371-685

PRODAJEM rusku Kama pumpu

za vodu, kao nova, povoqno.

Tel. 371-685

IZDAJEM dvosoban nename-

{ten stan, odvojeno sve, nova

gradwa, ku}a, grejawe - TA.

Tel. 332-761

PRODAJEM industrijsku ma-

{inu za {ivewe koè i krzna.

Ispravna, povoqno. Tel. 371-

685

PRODAJEM dve ku}e -poseb-

ne stambene jedinice 75+125

m2 sa 4 ara placa na

Alvaxinici. Tel. 063/

8430214

HITNO PRODAJEM gar-

soweru, 17.500 evra, cen-

tralno grejawe, 6 sprat, dva

lifta - renoviran, moè i

zamena za ve}i uz doplatu, ul.

Kneza Milo{a 53. Mobilni:

060/3202-333.

PRODAJEM pet ari

placa u Kulinovcima

iznad kasarne.

032/368-393 i

063/72-02-735

MALI OGLASI

IZDAJEM

POSLOVNI PROS-

TOR, POVR[INE 250

m/2, U STROGOM CEN-

TRU GRADA. MOBIL-

NI: 063/609 784.

DE@URNI

STOMATOLOG

Dr. MLADEN BEHARA

Ko~e An|elkovi}a 1

322-656

Deùrni tel:

062/86-17-988

PRODAJEM, BEZ

POSREDNIKA,

UKWI@EN

POSLOVNO STAM-

BENI OBJEKAT U

TRNAVI (kod Trnavske

reke uz regionalni put)

600 m/2, NA DVA

NIVOA, POGODAN ZA

SVE DELATNOSTI I

ZA STANOVAWE.

Telefon: 032/221-

400, mob. 064/12-41-

806, preko celog dana.

PRODAJEM, BEZ

POSREDNIKA, STAN U

STROGOM CENTRU

Â^KA, 92 m/2, TRE]I

SPRAT. Telefon:

032/221-400, mob.

064/12-41-806, preko

celog dana

STOMATOLO[KA

ORDINACIJA

Dr MLADEN BEHARA

â~ak, Ko~e

An|elkovi} 1

radnim danom

9 -12 i 15 -19 ~

subotom

9 - 12 ~

322-656

deùrni telefon

062/8617 988

Pla}awe: administra-

tivnom zabranom,

~ekovima, platnim kar-

ticama, gotovinski.

PRODAJEM malo

kori{}enu fiskalnu

kasu Galeb MP 55 sa

GPRS.

tel:060/388-22-99

HITNO PRODAJEM

KU]U SA

POMO]NIM OBJEK-

TOM U RAJI]EVOJ

16/1. CENA 25.000

EVRA. ZVATI NA BROJ

064/217-5520.

POVOQNO

- ÂSOVI

NEMA^KOG JEZIKA ZA

OSNOVCE

- ÂSOVI GR^KOG I

ENGLESKOG JEZIKA

ZA SVE NIVOE I

UZRASTE.

065/2004-115

Marija

ODGAJIVA^NICA

PRODAJE MANGULICE

ZA PRIPLOD I

KLAWE I

PROIZVODE OD

MANGULICA ( MAST,

SLANINU I KOBA-

SICU). MOBILNI:

064/134 82 36.

MU[KARAC, 44

GODINE, UGOSTITEQS-

KI RADNIK, STAMBENO

OBEZBE\EN / SA

STANOM U U@EM CEN-

TRU / KULTURAN, SPORT-

SKI GRA\EN, TRA@I

ISKRENU @ENSKU

OSOBU DO 37. GODINA

, PO MOGU]STVU

ZAPOSLENU,

ISKQUÎVO RADI

BRAKA. TEL. 064/

1298633

ORDINACIJA op{te

stomatologije Dr. Sa{a

Spasojevi}, Jeli~ka 10,

â~ak. Tel. 032/ 343-

314, 064/2454-094

Udruèwe penzionera grada â~ka

ogla{ava

potrebu za prikupqawem ponuda za 2013. godinu i to za:

1 - Prevoz 1000 tona sirovog ugqa “Kolubara” od rudnika do skladi{ta u â~ku.

Prevoznik preuzima ugaq u rudniku po ovla{}ewu udruèwa i odgovara za kvalitet

preuzetog ugqa. Cena po jednoj toni.

2 - Prijem ugqa na stovari{te, koje mora biti pokriveno, merewe pri prijemu, razmer-

avawa prema potrebama kupaca penzionera i razvoèwe na adrese kupaca na teritoriji

grada. Cena po jednoj toni.

Ponude dostaviti na adresu Udruèwe penzionera grada â~ka, ulica Balkanska broj

6 u roku od 10 dana od dana objavqivawa oglasa. Obave{tewa na telefon 371-816 i 371-

811 od 9 do 13 ~asova.

ÎTUQE

SE]AWE

na drage roditeqe, nanu i dedu

SLAVKO

2010.

Godine prolaze a uspomenu na na{e drage sa ponosom

i qubavqu ~uvaju wihovi najmiliji:

}erka GOCA, zet RADE, unuci DANIJELA i DEJAN

fak.

CANA

2003.

QUBIÎ]

U subotu, 9. februara 2013. godine, dava}emo

ÊTRDESETODNEVNI POMEN

na{em dragom

Zahvalni smo za sve {to si

u~inio za nas.

WEGOVI NAJMILIJI: supruga ZLATA,

sin DU[KO, k}erka DU[ICA, snaha MIRJANA,

unuka MARINA, unuk NENAD i brat DRAGAN

sa porodicom.

15775

RADO[U

DAMQANOVI]U

MA\ARU

Dana 7. 2. 2013. navr{ava se DVADESET GODINA od

smrti na{eg dragog oca i supruga

Oti{ao si iznenada i prerano.

Vreme prolazi, a uspomenu na tebe sa ponosom i

qubavqu ~uvaju tvoji najmiliji:

supruga BORKA, sin MARINKO

i }erke MARIJANA i MIRJANA

15788

TIOSLAVA

NEDOVI]A

iz â~ka

MIHAILO

VI]OVI]

(1941. - 2013.)

POSLEDWI POZDRAV

na{em dragom

Mnogo tu`ni jer smo te izgubili a neizmerno sre}ni

{to smo te imali.

Supruga DOCA, sin DRAGAN, snaha GOCA,

unuka IVANA, unuk NEMAWA i prija MARA

MIHAILU

VI]OVI]U

(27.6.1941.-3.2.2013.)

Dana 27. januara 2013. godine, prestalo je da kuca

plemenito srce na{e MAJKE

Sahrana je obavqena 29. 1. 2013.

na gradskom grobqu u â~ku.

Zahvaqujemo se svima koji su

saose}ali sa nama i prisustvo-

vali ispra}aju na{e majke.

Posebnu zahvalnost dugujemo dr. MILOJKOVI]U

i osobqu ènske hirurgije Bolnice.

ZA[TO MAJKO NISI VE^NA?!

ZAHVALNA DECA:

QIQANA i \OR\E sa porodicama

15774

ZAGORKE ZAGE

URDAREVI]

26. 2.1940 - 27. 1. 2013.

POSLEDWI POZDRAV

dragom

@EQKU

SIMOVI]U

POSLEDWI POZDRAV

dragoj majci

JELENI

\OKOVI]

SE]AWE

Dana 8. februara 2013. godine, navr{ava se GODINA

od smrti na{eg dragog brata, strica, ujaka i dede

Sa velikom qubavqu i tugom uspomenu na wega ~uvaju

WEGOVI NAJMILIJI

15761

\OKI]

I. SAVE

1945 - 2012

Dana 05. 02. 2013.

preminula je

POSLEDWI POZDRAV

od wenih najmilijih: majka VERICA,

otac BRANKO, brat BOBAN i snaja KRISTINA

15770

JELENA \OKOVI]

OGLASI I ÎTUQE

PRIMQENI DO

SREDE DO 12 SATI

BI]E OBJAVQENI U

PETAK

OGLASI I ÎTUQE

032/342 - 276

PETAK 8. FEBRUAR 2013. GODINE 43

Tvoj sin DU[AN

15771

od QUBICE i brata IVANA ARSENIJEVI]A

sa porodicom.

15773

Dragi deko,

Te{ko je prihvatiti da te vi{e nema i da vi{e ne}emo

~uti tvoj dragi glas. Hvala ti za svu qubav, ne`nost i

dobrotu koju si nam nesebi~no pruào. Bio si najbo-

qi deda na svetu. Zauvek }e{ biti u na{im srcima.

Tvoja unuka IVA i unuk NEMAWA

SE]AWE

10. februar 2004 - 10. februar 2013.

\OR\E

@IVKOVI]

iz Trnave

Uspomenu na wega ~uvaju supruga MIRA sa porodicom

15754

TU@NO SE]AWE

9. februar 2006. - 9. februar 2013.

VESNA PURI]

ro|ena Nikoli}

Utehe nema, ti si sre}a na{a, uvek sa nama u na{oj

du{i i srcu.

Vole te tvoja deca SANDRA i MI[O,

suprug SA[A, mama IRINA, tata VIDOJE, brat

DRAGAN, snaha IVANA, bratanci JOCO i PAJO

15738

POSLEDWI POZDRAV

Sin DU[AN, NENAD, NENA, KOLE, MIRA

15772

JELENI \OKOVI]

ÎTUQE

Navr{ava se ÊTRDESET TU@NIH DANA

od kako nas je napustila

KOVIQKA KORAKSI]

1929 - 2013

TU@NO SE]AWE

11. 2. 2012 - 11. 2. 2013.

RADI[A SRETENOVI]

iz Roàca

40 tu`nih dana kako nas je zauvek napustio na{ dragi

MILADIN

LAZAREVI]

iz Gorwe Gorevnice

SE]AWE

9. 2. 2003 - 9. 2. 2013.

Voqeni ne umiru, dok postoje oni koji ih vole.

K}i ANA i supruga DU[ICA

15752

RADISAV VASIQEVI]

POSLEDWI POZDRAV

MILENKU KOQAJI]U

1926 - 2013

od supruge MILKE i sinova BOBANA i MILANA

sa porodicama.

15762

11. februara navr{ava se tri godine od kako smo ostali bez na{e mnogo

voqene supruge, majke, bake i ta{te

DANICE URO[EVI] - DACE

ro|ene CAREVI]

1943 - 2010

Draga na{a Daco, pro{le su tri godine kako nisi sa nama. A opet kao da si

tu. Spusti{ se na nas kao sun~ev zrak u sivom, zimskom danu. Pro|e{ sa sti-

hom neke ne`ne pesme. Ili uz laku {alu na na{ ra~un ... tek, nema dana da

te ne pomenemo, nekad sa suzom, nekad sa osmehom. A i to si ti, takvom si

na{u porodicu na~inila, odgajila. Da se se}amo i da idemo daqe. Bez tebe

tekve bi i ova tuga bila teà.

Uvek }e te nositi u srcu i du{i oni koji su te neizmerno voleli i koji }e

te uvek voleti: suprug Dragan, }erka Jasmina, unuka Marija i zet Dragan.

15755

OGLASI I ÎTUQE

PRIMQENI DO

SREDE DO 12 SATI

BI]E OBJAVQENI U

PETAK


Kaù da je za izuzetne qude smrt po~etak besmrtnos-

ti. Ti si ve} na tom putu jer si to zasluìo svojim

po{tewem, plemenitim i dostojanstvenim ìvotom.

Hvala ti za sve {to si u~inio za nas.

S qubavqu, tugom i po{tovawem

TVOJI NAJMILIJI

15765

Pomen }emo davati 9. februara 2013. godine u 14

~asova na grobqu u Gorwoj Gorevnici.

Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo.

TVOJA PORODICANastavqamo tamo gde si ti stao,

s verom u plemenitost, rad, mudrost i qubav koje si

nam ostavio. Volimo te zauvek.

TVOJI NAJMILIJI: supruga GROZDANA,

sin MILIVOJE, snaha SNE@ANA

i unuke BOJANA i DRAGANA

15757

OGLASI I ÎTUQE

032/342 - 276

Dana 10. februara 2013. navr{ava se 40 dana od smrti

na{eg dragog oca

Nedostaje nam tvoj korak,

ne~ujemo tvoj glas. Nema te, a u

na{oj si pri~i, u suzama, u

is~ekivawu. Uvek si bio uz nas

i sa nama si dok ìvimo.

TVOJE NAJDRA@E:

}erke MILICA i DANICA sa porodicama.

15764

MILADINA

LAZAREVI]A

iz Gorwe Gorevnice

ÎTUQE

Februar budi uspomene i se}awa na na{eg

najdraèg tatu i supruga

VUÊTI] Dr ZORANA

2011 - 2013

Pro{lo je tek dve godine,

A mi moramo bez wega ceo na{ ìvot...

Ana, Lazo i Biqa

15754

SE]AWE

12.02.2007 - 12.02.2013.

[est godina rado te se se}aju i s'

ponosom pomiwu tvoji najmiliji:

supruga NADA, sin RAJKO, snaja DRAGICA,

unuci NEMAWA i BOJAN sa porodicom.

15760

MILOSAV KOVAÊVI]

iz Jezdine

9. 2. 2011 - 9. 2. 2013.

Svaki osmeh na{eg dragog

SE]AWE

7. 2. 2007 - 7. 2. 2013.

[est godina je pro{lo, a

uspomenu na na{eg dragog Stojana sa

ponosom i qubavqu ~uvaju

supruga CANA sa porodicom.

15766

STOJAN

GRUBE[EVI]

Dana 31. januara 2013. godine,

preminula je na{a draga majka i baka

DESANKA DA[I]

iz â~ka

1928 - 2013

Vreme nas je jedino nau~ilo da

ìvimo bez tebe.

TVOJI: suprug MILOMIR, }erke SNE@ANA

i MILANKA sa porodicama

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe

da je na{ voqeni

@EQKO SIMOVI]1972 - 2013

iz â~ka

Preminuo iznenada 4. 2. 2013. u 41. godini ìvota.

Sahrana je obavqena u sredu 6. 2. 2013. u 13 ~asova na

â~anskom grobqu.

O@ALO[]ENI:

otac @IKO, sestra SAWA, zet MIROSLAV,

sestri}i VUK i NIKOLA i ostala rodbina

15747

U ponedeqak, 11. februara navr{ava se

GODINU DANA

od kako nije sa nama

MANOJLO SOKI]

iz Lipnice

2012 - 2013

Dan za danom prolazi i godina pro|e u nadi da }e{ nam do}i.

Na{oj nadi nema kraja pa sledimo tvoj put svakog dana.

Od zaborava te ~uvamo mi, a nadamo se u tvojoj ve~noj ku}i

an|eli. Hvala ti za sve.

TVOJI: supruga QIQANA, sin ALEKSANDAR,

}erka VESNA, zet DEJAN

15746


ZO]A

Zauvek je u na{im se}awima,

uspomenama i snovima.

Lola, Petar, Iva i Mikan

15753

Sahrana je obavqena u ponedeqak 4. februara 2013.

godine u 14 ~asova na Gradskom grobqu u â~ku.

Zahvalnost dugujemo svima koji su prisustvovali na

sahrani.

O@ALO[]ENI: sin RATKO, }erka SVETLANA,

snaja JELA, unuci SA[A i \OR\E,

unuka MILICA i ostala rodbina.

15756

Pro{lo je [EST GODINA

od smrti na{e

RADE NENADI]

ÎTUQE

SE]AWE

11. 2. 2003 - 11. 2. 2013.

PERO MAJSTOROVI]

Zauvek zahvalna PORODICA

U petak, 8. februara 2013. godine u 12 ~asova na

~a~anskom grobqu obavi}emo

ÊTRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj

Znala si koliko te volimo, ali

nikada ne}e{ saznati koliko nam nedostaje{. Nosi}emo

te ve~no u na{im srcima.

Suprug @IKO, sinovi BORKO i DACO,

snaja SAWA i unuk TEO

15744

JELI LAZOVI]

1962 - 2012

POSLEDWI POZDRAV

velikom sportskom prijatequ

FUDBALSKI SAVEZ MORAVI^KOG OKRUGA

fak.

IVANU

IVANOVI]U

IVECU

POSLEDWI POZDRAV

velikom sportskom prijatequ

FUDBALSKI SAVEZ GRADA Â^KA

fak.

IVANU

IVANOVI]U

IVECU

VUÊTI]

dr. ZORAN

9. 02. 2011 - 9. 02. 2013.

Zoko, u svakom trenu u na{im si

mislima, ali nisi ovde, sa nama.

I boli. Mnogo...

Mama BRANA, sestra SNE@A,

MILO[, JUCA i RADE

15737

Dana 10. februara navr{ava se 40 tu`nih dana od

smrti na{e majke

Zaborav ne postoji. Tvoje veliko

srce i plemenita du{a zasluùju

ve~no se}awe.

Mi te sa qubavqu pomiwemo i od zaborava ~uvamo.

TVOJI: sin VEQO, }erke GINA i STANICA

i brat STANI[A sa porodicama.

15735

RADOSIJE

MARTA]

iz Rajca

Dana 9. 2. 2013. godine, navr{ava se ÊTRDESET

TU@NIH DANA od kada nije sa nama na{ dragi

Ostavio si nas bez re~i i pozdrava nespremne da se ras-

tanemo. Nijedno novo sutra ne donosi nam utehu, jer

ogromna je tuga u na{im srcima.

Tvoje: supruga CANA i k}erka ANA

15728

NOVICA

NOVIÎ]

Dana 8. 2. 2013. godine, navr{ilo se

[EST GODINA od smrti na{e sestre

Sa te{kim bolom u du{i nikad

ne}e{ biti zaboravqena od onih koji su te najvi{e

voleli.

TVOJI: brat STOJAN i sestre MILIJANA i RU@A

15733

RADE

NENADI]

iz â~ka

U subotu, 9. februara 2013. na

~a~anskom grobqu dava}emo

GODI[WI POMEN

@ive}e zauvek u na{em se}awu.

Supruga NATALIJA, sin NENAD

i }erka NEVENKA

QUBI[I NIKOLI]I

DO\INU

4. april 1932 - 9. februar 2012.

SE]AWE

6. februar 1993 - 6. februar 2013.

Dvadeset godina je pro{lo od smrti

na{eg dragog supruga i oca.

Sa ponosom ga pomiwemo i u srcu nosimo.

Wegovi: supruga KOSANA, sinovi ZORAN

i GORAN sa porodicama.

RADOVAN DUWI]

profesor iz â~ka

Navr{ava se 40 dana od smrti na{e

drage snaje

JELE LAZOVI]

ro|ena 1962. godine

Sre}ni smo {to smo te imali a

beskrajno tu`ni {to smo te izgubili.

Zaova SNE@ANA sa porodicom PAUNOVI]

15745

OGLASI I ÎTUQE

PRIMQENI DO

SREDE DO 12 SATI

BI]E OBJAVQENI U

PETAK

OGLASI I ÎTUQE 032/342 - 276


Dana 5. februara 2013. navr{ilo se DVE GODINE

od smrti na{eg dragog supruga i oca

MILANA [QIVI]A

voskara iz â~ka

Vreme koje je pro{lo nije umawilo qubav i se}awe na

tebe.

Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo.

TVOJI NAJMILIJI: supruga ZORICA, sinovi

DRAGAN i VLASTIMIR i k}erka VIKTORIJA

15729

ÎTUQE

\URO

Za{to? Hiqadu za{to, ali odgovora nema. Ostala je

bol, praznina ...

Tvoja DU[ICA

15743

Dana 12. februara 2013. navr{ava se

GODINA DANA

od smrti moga dragog druga

Godina je pro{la a uspomenu na

wega }u ve~no ~uvati.

Drug DU[AN DAÔVI]

MILOJKA

DANILOVI]A

IN MEMORIAM

3. 2. 2009 - 3. 2. 2013.

ZAUVEK U NA[IM SRCIMA.

MARKO, DARKO i MI]KO

15732

NEVENKA PURI]

PRELI]

Dana 31. 01. 2013. preminuo je na{ voqeni

suprug, otac i deda

\URO VELISAVQEVI]

1950 - 2013

O@ALO[]ENI: supruga DU[ICA, }erka ANA,

sin ANDRIJA, unuci STEFAN i LAZAR,

zet GORAN i RADA

15740

U subotu, 9. februara 2013. godine,

navr{ava se 40 GODINA od kada nas je

napustio na{ dragi

Toga dana poseti}emo wegov grob na

dowem Trbu{anskom grobqu. S qubavqu i po{tovawem

ve~no }e{ ìveti u na{im srcima.

O@ALO[]ENE: k}erke RADA i NADA

DRAGO[ JEVTOVI]

GAQO

VKV voza~

1973 - 2013

\URO

VELISAVQEVI]

Qubav i uspomene }e uvek biti ja~e od zaborava.

Hvala ti na svemu.

Na{e detiwstvo si ti.

]erka ANA i sin ANDRIJA

15741

POSLEDWI POZDRAV

dragom dedi

\URU

Deko, mnogo nam nedostaje{.

Uvek }emo te voleti kao {to si ti voleo nas.

Unuci STEFAN i LAZAR

15742


POSLEDWI POZDRAV

bratu, ujaku i zetu

\URU

VELISAVQEVI]U

Znao si koliko te volimo a ne zna{ koliko nam

nedostaje{.

Tvoje sestre LEPA i OLGICA, sestri}i NIKOLA,

NEMAWA, STEFAN i URO[,

zetovi RAJKO i SLOBODAN

15767


Documents

8. februar 2013