8. februar2020.

Punih 23 godine posle smrtiNavuhodonosora (562. p.n.e), njegov unuk Valtazar priredio je veliku gozbu (539. p.n.e) o ko-joj se govori u Danilu 5.

U okviru tog vremena, Vavilo-nom je vladao car Nabonid, ko-ji je bio oženjen Navuhodono-sorovom kćerkom Niktoris. Ona je bila majka carica koju Danilo spominje u svom 5. poglavlju.

Nabonid je postavio svoga sina Valtazara da mu bude koregent i guverner Babilona a on se pre-selio u Tebu gde se bavio prou-čavnjem prirode.

Valtazar je nasledio dedinu oho-lost i samoljublje. Zamišljao je da je nepobediv i to je hteo da proslavi ovom velikom gozbom, koju je prekinula Kirova vojska.

Valtazar je, već pijan od vina, naredio da posluga do-nese svete sudove koje je njegov deda zaplenio iz Hrama u Jerusalimu.

On je oholo oskrnavio sudove za bogosluženje pravom Bogu u Hramu u jerusalimu, koristeći ih za piće na raz-vratnoj gozbi u čast lažnih vavilonskih bogova.

Vavilonci su koristili seksagesimalni sistem, nabrajaju-ći šest vrsta materijala od kojih su bili načinjeni svi nji-hovi bogovi. U vreme kraja, “Vavilon” će ko-

risteći pravu religiju [zlatna ča-ša] nuditi opoganjeno piće laž-nog i izopačenog sistema bogo-služenja (nešto što izaziva ose-ćaj gađenja, Otk. 17,4-6), čime savremeni “Vavilon” mami svet.

“U taj čas iziđoše prsti ruke čovečje, i pisahu prema svetnjaku po okrečenom zidu od carskoga dvora, i car vidje ruku koja pisaše.” (Danilo 5,5)

Velika gozba bila je prekinuta natprirodnim fenomenom: Jedna čovečja ruka je pisala nešto po zidu.

Sve prisutne je zahvatila panika. Valtazar je pozvao sve zvezdare, Haldeje i vračare da razjasne taj čudni tekst. Međutim, on je tražio mudrost na pogrešnom mestu.

Ponudio je bogate poklone i nagrade ko mu odgonetne tajnu pisma: 1. Skerletnu odeću. Plemićke titule.

2. Težak zlatni lanac oko vrata. Vlast.3. Mesto trećeg vladara u carstvu (posle

oca Nabonida i samog Valtazara).

Kao i u prethodnom slučaju(Danilo 2, 4), mudri ljudi ovog sveta nisu bili u stanju da pro-tumače Božju poruku.

“… neka sada dozovu Danila i on će kazati što znači.” (Danilo 5,12)

Carica majka je podsetila Valtazara da je na dvoru izuzetna osoba u njegovom carstvu:

↘ On ima Svetog Duha [“duh bogova/Božji”].↘ On ima superiorno znanje i razumevanje.↘ On je poglavar svih mudraca u carstvu.↘ On može da protumači snove, može da

razreši sve što je zamršeno, i može daobjasni tajne.

Danilo je najmanje tri godine služio kao guverner u Valtazarovoj vladi (Danilo 8,1.27). Međutim, car niježeleo da pored sebe ima nekoga ko mu uznemirava savest.

Ali carica majka je bila svesna uticaja Danila na nje-nog oca. Ako u carstvu postoji neko ko bi mogao da pomogne Valtazaru, onda je to Danilo, mislila je ona.

Danilo je odbio carevu nagradu. Njegova pomoć u razjašnjenju značenja poruke sa zida ne može biti uslovljena visinom bezvredne nagrade. Za nju više nema razloga.

Valtazar je znao za Nevuhodonozorovo iskustvo kako se nakonšto ga je Bog ponizio pokajao i stao na Božju stranu. Međutim, Valtazarov izbor je bio da ne sledi iskustvo svoga dede.

On je ponizio Boga svojim oskvrnućem svetih zlatnih sudova.

On je proslavio svoje ljudskom rukom napravljene bogove.

Valtazar je znao da njegov život zavisi od Boga, ali nije hteo daMu oda čast i slavu.

To je bio pravi razlog zašto mu je Bog poslao specijalnu poruku na zidu.

“Izbrojano, izmereno, i, razdeljeno.” Poruka je bila napisana na aramejskom jeziku, i mogla se lako čitati, ali njeno tumačenje nije bilo tako jednostavno.

MENE [izbrojano]. Bog je brojao i izbrojao tvojecarstvo, i završio sa njim.TEKEL [izmereno]. Izmeren si na merilima i našlo se da si prelagan.UPHARSIN [razdeljeno]. Tvoje carstvo jerazdeljeno, i dano Miđanima i Perzijancima.

Danilo nije ni malo ulepšaonapisanu poruku. Valtazar jeostao kod svog obećanja.

Nažalost, iako je razumeo tu-maćenje nije promenio svojeponašanje.

Kazna je bila ispunjena još istenoći. Zlatne glave više nema!

I dok su ljudi Vavilona uživali u gozbi, Perzijanci su kopali kanal da u njega skrenu vodu reke Eufrat.

Koristeći rečno korito lako su prošli ispod gradskih zidina i ušli u grad koji nisu čuvali stražari (i oni su radi gozbe na-pustili svoja stražarska mesta).

Grad je bio osvojen u samo nekoliko časova, a car Valtazar ubijen.

Kir je zarobio Nabonida, a svog tastaDarija Miđanina postavio je za guver-nera nad čitavim Vavilonom.

Izveštaj o Valtazaru nas uči da spasenje nije toliko povezano sa tim što znamo, već kako odgovarmo na to što znamo. Bog nam milostivo daje mnoge prilike da prihvatimo Njegovo spasenje.

“Malo je Valtazar razmišljao da jedannevidljivi posmatrač posmatra njegovuidolsku gozbu. Ali ne postoji ništa rečenoili učinjeno što nije zabeleženo unebeskim knjigama. Mistična porukapisana rukom bez krvi svedoči da je Bogsvedok svega što činimo, i da je Onobeščašćen gozbom i proslavom. Od Bogane možemo ništa sakriti. Ne možemopobeći od naše odgovornosti pred Njim.Gde god se nalazili i šta god činiliodgovorni smo Njemu čiji smo stvara-njem i otkupljenjem.”

Elen Vajt, Umerenost, str. 49. original