KINEZITERAPIJAKINESIOTHERAPY

1

EVALUACIJA FUNKCIJA LOKOMOTORNOG APARATA

2

TEMATSKE CELINE:

Evaluacija funkcija lokomotornog sistema. Merenje pokretljivosti zglobova. Testovi pokretljivosti. Merenje miine mase manuelnom metodom. Metode u korektivnoj gimnastici. Bioloko-zdravstvena vrednost. Psiholoka i socioloka vrednost. Uticaj kolektivnih sportskih igara. Uticaj individualnih sportskih igara.

3

Negativan uticaj patolokih stanja ili nepo-voljnih egzogenih mehanikih faktora na:

obim pokretljivosti, miinu snagu, obim ekstremiteta.

4

Znaaj u evaluaciji funkcije pokreta.

UGLOMER

Pokretljivost:

AKTIVNA i PASIVNA vea od aktivne.

5

POKRETLJIVOST zavisi od:

anatomske grae zglobova, elastinosti periartikularnog i intraartikularnog tkiva, pola, doba (uzrasta), treniranosti, naslea.

6

Odreivanje NULTOG POLOAJA.

Gravitacioni uglomer GONIOMETAR.

DEBRUNNER ematski prikaz naina merenja.

7

Pod obimom pokreta u pojedinom zglobu podrazumeva seslobodna pokretljivost delova ekstremiteta koji uestvuju uformiranju zgloba.

Kod merenja pokretljivosti najvanije je odrediti tzv.neutralni poloaj koji je za svaki zglob odreen i od kogapoinje merenje.

8

Neutralni poloaji zglobova:

AKA (RADIOKARPALNI) opruena aka u produetkuosovine podlaktice.

LAKAT nadlaktica i podlaktica u ravnini. RAME nadlaktica uz telo sa podlakticom u supinaciji. KOLENO I KUK donji ekstremitet u pravcu osovine tela. STOPALO poloaj stopala pod 90 u odnosu na pot-

kolenicu. KIMA uspravan stav.

9

Merenje pokretljivosti zglobova vri se goniometrom, a merna jedinica su stepeni. Zglob u neutralnom poloaju ima vrednost od 0 .

OBIM POKRETA U VRATNOM (CERVIKALNOM) DELU KIME

EKSTENZIJA I FLEKSIJA LATERALNA FLEKSIJA ROTACIJA

10

OBIM POKRETA U LUMBALNOM DELU KIME

90

0-30

LATERALNA

INKLINACIJA

ROTACIJA

FLEKSIJA

EKSTENZIJA

11

OBIM POKRETA U ZGLOBU KOLENA

FLEKSIJA 120-150

HIPERKESTENZIJA 5-10

EKSTERNA ROTACIJA 45-90

INTERNA ROTACIJA 15-90

12

OBIM POKRETA U TIBIO-TALUSU

PLANTARNA DORZALNA FLEKSIJA 20-30

FLEKSIJA PLANTARNA FLEKSIJA 40-50

13

OBIM POKRETA U SKONOM ZGLOBU

EVERZIJA 30 INVERZIJA 60 PRONACIJA 15 SUPINACIJA 35

14

OBIM POKRETA U RAMENOM ZGLOBU

ABDUKCIJA 90 ELEVACIJA ANTERIOR ABDUKCIJA-HORIZ.FLEKSIJA 135

ELEVACIJA ANTERIOR 180 EKSTENZIJA-RETROPULZIJA ABDUKCIJA-HORIZ.EKSTE. 40-50

RETROPULZIJA 20-40

INTERNA ROTACIJA 90 INTERNA ROTACIJA 70

EKSTERNA ROTACIJA 40-60 EKSTERNA ROTACIJA 70 15

OBIM POKRETA U ZGLOBU KUKA

FLEKSIJA

EKSTENZIJA ABDUKCIJA INT. ROTACIJA INT. ROTACIJA

ADDUKCIJA EXT. ROTACIJA EXT. ROTACIJA

16

OBIM POKRETA U ZGLOBU LAKTA

FLEKSIJA 150 SUPINACIJA

HIPEREKSTENZIJA 10 PRONACIJA

17

OBIM POKRETA U ZGLOBU AKE

INKLINACIJA RADIUS 30 EKSTENZIJA AKE 50-60

INKLINACIJA KUBITUS 30-40 FLEKSIJA AKE 90

18

OBIM POKRETA PALCOM I PRSTOM

FLEKSIJA ABDUKCIJA ADDUKCIJA OPOZICIJA FLEKSIJA FALANGI PRSTA

19

Procena ouvanosti miine snage funkcionalne sposob-nosti miia.

Dinamometrija i ergometrija. Snaga aktuelnog miia manuelna metoda (USA 1912). Dijagnostika i prognostika svrha.

20

Prilikom izbora metode voditi rauna o sledeem:

da se registruju promene u prvoj najranijoj fazi. da bude tana. da ne zahteva posebne uslove za sprovoenje. da je jednostavna, da ne zamara i maltetira ispitanika. da je dobro prihvaena od strane ispitanika.

21

Osnovni nedostatak manuelne metode subjektivna procena.

Mali broj ocena s obzirom da postoji itav niz razliitih stanja u snazi miia.

Ocene od 0 5.

Ocena 5 Ocena 4 Ocena 3 Ocena 2 Ocena 1

22

Sprovodi se s ciljem ispitivanja snage pojedinih miia ili miinihgrupa, tj. odreivanja stepena miine slabosti usled oboljenja,povrede ili aktivnosti.

Najvie se primenjuje kod oteenja perifernih motornih ivaca.

Ovaj test se rutinski primenjuje.

Prednosti su:- Najpraktinija metoda za izvoenje.- Za njeno izvoenje dovoljna je jedna struna osoba.- Testiranje se moe ponavljati u kraim vremenskim razmacima

bez posledica na ispitanikovo objektivno stanje.

23

Miina snaga se ocenjuje od 0 do 5

Ocena Miina snaga u procentima

Miina kontrakcija

0 0% Nema

1 10% Mala

2 25% Izvrava pokreta u punom obimu, iskljuivi silu gravitacije

3 50% Izvrava pokret u punom obimu, ukljuivi silu gravitacije

4 75% Savlauje se otpor u punom obimu pokreta

5 100% Savlauje se maksimalni otpor u punom obimu pokreta

24

Sport, elementi sporta, sportske igre i gimnastika.

Primenjuju se u cilju: preduzimanja preventivnih mera (poboljanje fizikih i

funkcionalnih sposobnosti), preduzimanja posebnih profilaktikih mera, preduzimanja mera za kompletnu rehabilitaciju.

Kretati se znai iveti.

25

POKRET izraajno sredstvo (radost, tuga, bol, snaga,slabost, mladost, starost).

Igra deca - Sportska igra poboljanje fizikih ifunkcionalnih sposobnosti.

Igre i sportske igre kao sredstva prevencije, korekcije irehabilitacije moemo posmatrati u kontekstu vrednosti:

BIOLOKO ZDRAVSTVENA VREDNOST PSIHOLOKA VREDNOST SOCIOLOKA VREDNOST

26

razvoj neuromuskularnih mehanizama u zdravim neoteenim delovima tela kompenzacija.

Poboljanje: snage, fleksibilnosti, koordinacije, ravnotee Raznovrsna kretanja.

LOPTA OPREZ: adekvatno doziranje je oteano povienim

emocijama.

IGRA trai i emotivno angaovanje, a i sam in igre podie emocije.

Pravilno odabrana i prilagoena igra. Problem doziranja igara = problemu doziranja vebi u

kineziterapiji.27

Pokreti koji se ostvaruju igrom, angauu pacijenta, razbijajumonotoniju vei pozitivni efekti i na fiziki i na psihikistatus.

Sadraj sportskih aktivnosti, posebno igara, mogu da budukoristan inilac u rehabilitaciji osoba sa naruenom psihikomravnoteom.

Bolje prihvatanje slike o sebi.

Igra omoguuje pacijentu postepeno uspostavljanje bolje ko-munikacije sa ivotnom sredinom i kontrolu njegovih emotiv-nih reakcija i stanja, na zadovoljavajuem nivou.

28

Podsticanje aktivnosti duha i takmiarskog duha, samosvesti

Proces rehabilitacije zadovoljstvo, a ne dril.

Kroz sportsku igru osobe oteenog zdravlja manifestuju i povruju svojepreostale psiho-fizike sposobnosti.

Igra sastavni deo stvaralakog procesa.

Kontakt sa drugim uesnicima, proirenje socijalno-psiholokog oseajarivaliteta, kompetencije, lina i kolektivna nadmonost

Sportske igre izvrsno sredstvo za jaanje organizma ili za ostvarenjeposebnih uticaja na odreene segmente aparata za kretanje.

29

Primena u kineziterapiji kod naruenih funkcija aparata zakretanje.

Deca sa insuficijentnom muskulaturom donjih ekstremiteta.

30

Specifina kretanja (napred-nazad, bono, poskoci, skokovi,uz pokrete ruku uticaj na aprat za kretanje, i na kardio-vaskularni i respiratorni sistem.

Zahteva veliko angaovanje miia posebno donjih ekstre-miteta.

Kao kolektivna sportsko-rekreativna aktivnost nalazi primenui kod osoba oteenog zdravlja i invalidnih osoba.

31

Raznovrsna kretanja: tranja, skokovi, zaustavljanja, fintira-nja, dodavanja, hvatanja, utiranja na ko razvijanjespretnosti, okretnosti i preciznosti.

Uspostavljanje refleksa pokreta nakon inaktiviteta.

32

Pristupaan sport po tehnici (jedna od jednostavnijih igara).

Popravljanje i usavravanje naruene motorike.

Hvatanja, dodavanja, voenja, razne vrste utiranja speci-fina mobilnost kime (preventivno-korektivni uticaj).

33

Prirodni oblik kretanja preventivno-korektivni i terapijskiuticaj.

Neograniene mogunosti za popravljanje naruenog zdravlja. Uticaj sile potiska olakava izvoenje pokreta. Oteano izvoenje - brzina kretanja ekstremiteta kroz vodu.

34

Tehnike plivanja: lena, prsno, kraul, delfin. Poveana aktivnost interkostalne muskulature podizanje

funkcije plua. Angaovanje vitelnih sistema kardio-vaskularni i respiratorni. Rahabilitacija povreda lokomotornog aparata razgibavanje

zglobova, jaanje miia (bazeni sa toplom vodom).

35

Opti i lokalni uticaj na organizam.

Gimnastike vebe:

preventivno, korektivno i terapeutsko dejstvo.

Lamarque funkcija razvija organ.

SISTEMATSKO izvoenje kontinuitet.

36

Posturalni status poremeaji kao posledica insuficijencijeodreenih miinih grupa.

Terapeutsko dejstvo razvijanje i postizanje kompenzacije, ilivraanje i popravljanje izgubljenih ili naruenih funkcijalokomotornog aparata.

37

Oblici primene gimnastikih vebi:

OPTI (fizika i psihika komponenta angaovanje 15-20%ukupne miine mase (20-30 minuta efekat).

Pravilna smena rada i odmora usporavanje pojave i izbegava-nje zamora.

LOKALNI reparativni procesi u miiu, smanjenje otoka, bola,spazma, kontraktura

38

Prevencija posturalnih poremeaja.

Estetska komponenta pokreta i kretanja.

Ekstendiran poloaj - dovoenje odreenih segmenata tela umeusobno pravilan odnos (dobar posturalni status).

Skladnost, harmoninost i racionalnost odlike tehnike izvo-enja vebi u RSG.

Rad sa rekvizitima.

39

40

41

TEMATSKE CELINE:

Evaluacija funkcija lokomotornog sistema. Merenje pokretljivosti zglobova. Testovi pokretljivosti. Merenje miine mase manuelnom metodom. Metode u korektivnoj gimnastici. Bioloko-zdravstvena vrednost. Psiholoka i socioloka vrednost. Uticaj kolektivnih sportskih igara. Uticaj individualnih sportskih igara.

42

EVALUACIJA FUNKCIJA LOKOMOTORNOG APARATA

43

Dr Nedeljko RodiDr Zoran okiPREDAVANJE 8LECTURE 88. EVALUACIJA FUNKCIJA LOKOMOTORNOG APARATAEVALUACIJA FUNKCIJA LOKOMOTORNOG APARATAMERENJE POKRETLJIVOSTI ZGLOBOVASlide Number 6Slide Number 7Testovi pokretljivostiSlide Number 9Slide Number 10Slide Number 11Slide Number 12Slide Number 13Slide Number 14Slide Number 15Slide Number 16Slide Number 17Slide Number 18Slide Number 19MERENJE MIINE SNAGE MANUELNOM METODOMSlide Number 21Slide Number 22Slide Number 23Slide Number 24METODE U KOREKTIVNOJ GIMNASTICISlide Number 26BIOLOKO ZDRAVSTVENA VREDNOSTPSIHOLOKA i SOCIOLOKA VREDNOSTSlide Number 29FUDBALODBOJKAKOARKARUKOMETPLIVANJESlide Number 35 GIMNASTIKASlide Number 37Slide Number 38RITMIKA GIMNASTIKAP I T A N J A ?HVALA NA PANJI !8. EVALUACIJA FUNKCIJA LOKOMOTORNOG APARATAPREDAVANJE 8LECTURE 8