FIZIKO VASPITANJE POSEBNIH GRUPA 2
Prof. dr Nedeljko Rodi Ass mr Romana Romanov
Fakultet za sport i turizam Novi Sad
1
METODIKA FIZIKOG VASPITANJA DECE MLAEG KOLSKOG DOBA
PREDAVANJE 8
2
METODIKA FIZIKOG VASPITANJA DECE MLAEG KOLSKOG DOBATem atske
celine:1. Predmet, cilj i zadaci metodike fizikog vaspitanja dece
mlaeg kolskog doba? 2. Ontogenetski razvoj dece u srednjem
detinjstvu? 3. Bioloki i pedagoki zadaci fizikog vaspitanja uenika
niih razreda osnovne kole? 4. Sredstva fizikog vaspitanja dece
mlaeg kolskog doba? 5. Metode i principi fizikog vaspitanja dece
mlaeg kolskog doba? 6. Planiranje i proveravanje u fizikom
vaspitanju dece mlaeg kolskog doba? 7. Pisana priprema asa fizikog
vaspitanja uenika niih razreda osnovne kole?3
POJAM METODIKA Pojam metodika nema jedinstveno znaenje. Po
jednima, metodika je deo ili oblast didaktike (kao posebna
didaktika), po drugima deo ili oblast pedagogije (kao posebna
metodika), dok neki smatraju da je to posebna nauka o obuci . Pod
obukom se podrazumeva priprema subjekta za praktino obavljanje
poslova u struci. Metodika, u svojoj optoj predmetnoj orijentaciji,
bavi se nainima, putevima, metodama i oblicima pomou kojih
ostvarujemo obrazovno-vaspitne ciljeve.4
ODNOS DIDAKTIKE I METODIKE esto se u strunim i naunim krugovima
susreemo sa pojmovima didaktika i m etodik e, sa naglaskom
nadreenosti didaktike nad metodikama (nad nastavnonaunim oblastima
u kolskoj praksi). Veina autora su metodiku definisali kao
didaktiku disciplinu koja prouava zakonitosti jednog nastavnog
predmeta (maternjeg jezika, stranog jezika, matematike, poznavanja
prirode i drutva, fizikog vaspitanja...), a da, pri tom, nisu uoili
i naglasili da je to jedna nastavno-nauna oblast, jedan deo
nastave, u pouavanju i uenju, nastave i obrazovanja u celini.5
METODIKA Prouavati i pouavati samo putem metodike znai obraivati
samo pitanje KAKO (planski nain, put ...), a zanemariti ta, k
oliko, kada, im e i radi ega, koja su osnovna pitanja nekog
obrazovno-vaspitnog podruja (a koja inae i obraujemo u okviru ovog
i slinih studija), jeste struno i nauno pogreno, sueno, okrenuto
iskljuivo vetinarstvu, skupu naina, postupaka i radnji i sl. P om
ak od vetinarstva (ve vie od tri decenije) ka irem,
obrazovno-vaspitnom oblikovanju mlade linosti veliki je vrednosni
pomak u shvatanju savremenog obrazovnovaspitnog rada, njegovom
znaaju i principu humanizacije, koji je usmeren ka oveku (ueniku
kao subjektu ).6
METODIKA To znai da se metodikom obrauje samo didaktiko pitanje
KAKO (planski nain , put ...), s obzirom da se m etodika bavi
nainom rada jer trai optimalne odgovore na pitanje kako ostvariti
ono to se zahteva od obrazovno-vaspitnog rada u nekoj drutvenoj
sredini, obrazovno-vaspitnom podruju ili samo jednoj disciplini. S
obzirom na predmet svog interesovanja, metodika se moe baviti
nainom realizacije samo jednog predmeta, jedne ue ili ire oblasti
ili nainom rada u jednoj sredini, to upuuje na problem stepena
optosti, odnosno odreenosti razreavanja metodikih problema.7
CILJ METODIKE Cilj METODIKE fizikog vaspitanja na fakultetima za
obrazovanje profesora razredne nastave je da doprinese sticanju
znanja i uverenja koja e omoguiti formiranje adekvatnog strunog
(profesionalnog) stava studenata prema fizikoj kulturi uopte i koja
e obezbediti potpuno razumevanje njene uloge i znaaja i osposobiti
budue profesore razredne nastave (uitelje) za realizaciju
svekolikih ciljeva i zadataka fizikog vaspitanja uenika od 1. do 4.
razreda osnovne kole, uz primenu najadekvatnijih metoda, postupaka,
oblika i sadraja rada u skladu sa datim potrebama dece mlaeg
kolskog doba i u odgovarajuim uslovima.8
ZADACI METODIKE Zadaci METODIKE fizikog vaspitanja su da se
studenti upoznaju sa sveukupnom problematikom fizikog vaspitanja
dece od 7 do 11 godina; njihovim uzrasnim karakteristikama;
ciljevima, zadacima i sadrajima, te organizacionim oblicima rada u
nastavi fizikog vaspitanja uenika niih razreda osnovne kole; da se
samostalno i korektno koriste struno-metodikim izvorima u cilju
samoobrazovanja; da se upoznaju sa metodikim stavovima u pogledu
primene razliitih sadraja rada; da se upute u mogunost koreliranja
sadraja fizikog vaspitanja i drugih nastavnih predmeta, a naroito u
smislu njihovog korienja na drugim asovima kao mikro pauze, tj.
aktivnog odmaranja (kod dugotrajnog statikog naprezanja, sedenja,
pisanja i slino); da se ukljue u razliite vidove praktinog rada
radi osposobljavanja za samostalno planiranje, realizaciju i
vrednovanje rada u fizikom vaspitanju uenika niih razreda osnovne
kole.9
DETE MLAEG KOLSKOG DOBA Prelazak iz predkolskih u kolske uslove
ivota i rada za svako dete je veliki i vaan preokret. Rad po volji,
po slobodnom izboru, sluajan i neobavezan, igra i zabava, ustupaju
mesto obaveznom i sistematskom radu koji odreuje kola. Uticaj koji
kola vri na dete mlaeg kolskog doba znatan je kako u pogledu
njegovog vaspitanja i obrazovanja, tako i na zdravstveno stanje i
pravilan telesni razvoj. Vee optereenje deteta u koli i kod kue, a
naroito nepravilan stav pri pisanju, ako sedi u nehigijenskoj klupi
i ako radi pri nedovoljnom osvetljenju, mogu uticati na pojavu i
razvoj deformiteta kimenog stuba. Da bi fiziko vaspitanje moglo
obaviti znaajnu ulogu u vaspitno-obrazovnom radu, neophodno je
poznavanje najbitnijih antropolokih karakteristika i sposobnosti
dece mlaeg kolskog doba.10
BIOLOKI ZADACI Zdravstveno-higijenski zadaci su mnogobrojni, a
jedan od osnovnih je da fiziko vebanje povoljno utie na rast i
razvoj organizma. Pomou vebi oblikovanja treba obezbediti normalno
stanje aparata za kretanje, a pogotovo zglobova, veza i miia. Jedan
od najvanijih zadataka fizikog vaspitanja je pravilno dranje tela,
od kojeg zavisi zdravlje svakog oveka, jer je ono u tesnoj vezi sa
cirkulacijom krvi i disanjem. Fiziko vaspitanje treba da utie na
stvaranje otpornosti organizma prema bolestima i elienje, tj.
stvaranje otpornosti organizma prema promenljivim meteorolokim
uslovima. Stvaranje higijenskih navika je sledei zadatak, jer
higijena uvruje zdravlje i pozitivan uticaj fizikih vebi na
organizam. Fiziko vaspitanje ima vanu ulogu kao faktor odmora posle
telesnog i umnog rada, ak i uticaj na potomstvo (spoljanji faktori
mogu uticati na naslednu plazmu; zdravi roditelji raaju zdravu
decu).11
OBRAZOVNI ZADACI Fiziko obrazovanje predstavlja onaj deo procesa
fizikog vaspitanja koji je upravljen na sticanje, formiranje i
usavravanje motorikih umenja i navika, te na sticanje teorijskih
znanja koja imaju odluujuu ulogu u reevanju zadataka fiz.
vaspitanja. Obrazovanje kretanja poinje razvijanjem koordinacionih
(usklaenih) elemenata kretanja, osnovnim, elementarnim vebama, a
kasnije tehniki pripremljenim vebama. Formiranje motorikih vetina i
njihovo uvrivanje sledei je vaan obrazovni zadatak. Razvijenje
stvaralakih aktivnosti se ogleda u pravcu sportsko tehnikih
dostignua i estetskog uobliavanja kretnih delatnosti. Razvijanje
snage, izdrljivosti, brzine i okretnosti je potrebno kako bi svaki
pojedinac bio u stanju da savlada i najvei napor. Teorijsko znanje
slui da svaki veba zna kako pojedine vebe utiu na organizam i da
shvati potrebu i znaaj fizikog vaspitanja uopte.12
VASPITNI ZADACI Fiziko vaspitanje je pedagoki proces izgraivanja
i oblikovanja celovite linosti primenom odgovarajuih kretnih
delatnosti. Vaspitanje volje, karaktera i svesne discipline
razvijaju se savlaivanjem raznih tekoa koje se postepeno uveavaju.
Zato je potrebno smiljeno fiziko vebanje i dosledan stav
nastavnika. Pozitivan odnos prema radu moe se i mora stvarati i
fizikim vaspitanjem. Na disciplinovan i svestan odnos prema
kolektivu uenik se sistematski navikava fizikim vebanjem, gde igre
i takmienja, izleti i logorovanja pruaju velike mogunosti za
vaspitanje kolektivnih interesa. Zdrava razonoda mora biti
zastupljena u fizikom vaspitanju dece mlaeg kolskog doba jer
doprinosi radosnijem i sadrajnijem ivotu. Formiranje i razvijanje
interesa i smisla za lepo je organska potreba svakog pojedinca i
drutva.13
TELESNE VEBE Telesne vebe, kao osnovno sredstvo fizikog
vaspitanja , su ona kretanja koja vrimo iskljuivo u cilju m enjanja
vlastite prirode , a ne prirode oko nas. Najprihvatljivija podela
pokreta je prema zadacima zbog kojih se oni upranjavaju: 1.
svakodnevni pokreti (hodanje, sedenje, pisanje); 2. radni pokreti
(rad na njivi, u fabrici, u radionici); te i 3. vebovni pokreti
(vebe oblikovanja, preskoci, skokovi...). Telesna veba je
specijalno organizovano sredstvo za razvitak i usavravanje
psihofizike prirode oveka. Ukratko, svrha, cilj i namera odluuju o
tome da li emo neko kretanje smatrati vebom ili ne. Svaka telesna
veba sastoji se iz mehanikih i energetskih elemenata i elemenata
ritma. Prema trajanju telesne vebe delimo na kratke, srednje i
dugotrajne.; prema brzini na vebe maksimalne, submaksimalne,
srednje i umerene brzine; ...14
OSNOVNI PRINCIPI1. Princip svestranosti (fiziko, umno, radno,
moralno, estetsko i drutveno). 2. Princip zdravstveno-vaspitne
usmerenosti. 3. Princip praktine primenljivosti. 4. Princip zabave
i razonode. 5. Princip jedinstvenog uticaja i organizacije
(jedinstvenu koncepciju, terminologiju, kolovanje, orijentaciju na
masovnost, infornisanje, saradnju organizacija, takmi.). 6. Princip
individualnog postupka. 7. Princip svesne discipline. 8. Princip
oiglednosti. 9. Princip planskog optereenja.15
NASTAVNE METODE1.Metoda pokazivanja demonstracije i posmatranja.
2.Metoda ive rei (izlaganje, opisivanje i objanjavanje). 3.Metoda
imitacije i dramatizacije. 4.Metoda praktinog vebanja (sintetika,
analitika i kompleksna metoda uenja telesnih vebi).16
PLANIRANJE NASTAVE Da bi se nastava u toku kolske godine
obraivala ravnomerno i blagovremeno, pedagoki opravdanim
redosledom, potrebno je obaviti briljive i svestrane pripreme. Na
osnovu proveravanja telesnog razvoja i fizikih sposobnosti, kao i
lekarskog pregleda i ocene zdravstvenih sposobnosti uenika,
nastavnik utvruje individualne potrebe. Utvrivanjem stanja
objekata, sprava i rekvizita iznalazi se mogunost za njihovo
poboljanje. Prouavanje nastavnog plana i programa i blie
literature. Utvrivanje ukupnog broja asova na raspolaganju u toku
kolske godine. Na osnovu ovakvih priprema nastavnik je u mogunosti
da individualno planira (kreira) svoj rad prema individualnim
potrebama uenika niih razreda osnovne kole.17
PRINCIPI PLANIRANJA Osnovno pravilo u je da plan mora biti
jednostavan; jer olakava rad i obezbeuje bolju organizaciju,
posebno ako je ilustrovan odgovarajuim slikama i crteima.
Planiranje mora biti realno i prema stvarnim mogunostima za
realizaciju predvienih zadataka; posebno treba obratiti panju na
materijalne uslove kole, na uzrast i sposobnosti dece i na line
mogunosti nastavnika. Vaan princip planiranja je konkretnost;
zadaci, sredstva i metode moraju biti tano odreeni s obzirom na
stvarne mogunosti za njihovu realizaciju; planiraju se konkretne
navike i/ili sposobnosti koje treba sticati/razvijati kod uenika. U
nastavnom radu neophodno je logino povezivanje njegovih delova po
odreenom redosledu to je princip svestranosti. Planiranje nastave
mora biti svestrano i sveobuhvatno kako bi se efikasnije
organizovao rad i ostvarili postavljeni ciljevi.18
VRSTE PLANIRANJAq Globalno makro planiranje: godinji planovi
rada; kvartalni planovi rada; meseni planovi rada. q Mikro
planiranje: planiranje pojedinog asa. q Svi vidovi planiranja su
meusobno povezani i predsravljaju jedinstveni sistem
planiranja.19
GODINJI PLAN RADA Nastavnik sastavlja godinji plan rada poetkom
svake kolske godine globalnom raspodelom zadataka i oblika
vaspitno-obrazovnog rada. Godinjim planom utvruju se svi
organizacioni oblici nastave i njihov obim u toku kolske godine,
letnjeg i zimskog odmora; to je konkretizacija opteg plana i
programa nastave fizikog vaspitanja. U sastavljanju godinjeg plana
ne treba ii u detalje; najvanije je postaviti konkretne zadatke i
vremenski ih pravilno rasporediti, na osnovu analize konkretnog
stanja i iskustva. Godinji plan rada svakog nastavnika treba da
razmatra i usvoji nastavniko vee. Usmerenje kurikuluma ne sme biti
prepreka dasvaki nastavnik bude savremeni stvaralac kurikuluma
(nastavnog programa) i samostalni graditelj procesa fizikog
vaspitanja.20
KVARTALNI PLAN RADA Na osnovu godinji plana nastave fizikog
vaspitanja pristupa se izradi kvartalnog ili sezonskog plana:
jesenji (od 1. septembra do 30. novembra); zimski (od 1. decembra
do 28. februara) i proleni (od 1. marta do kraja kolske godine). U
kvartalnom planu nastavna graa i zadaci se rasporeuju prema
konkretnom redosledu obrade, prema godinjim dobima i u zavisnosti
od klimatskih uslova (ne zanemarujui princip svestranosti),
planirajui zadatke za otvorene/zatvorene terene. U kvartalnom planu
utvruje se opti okvir sadraja i organizacije nastave, koji se
ralanjuje na pojedine mesece, tako da se kretni zadaci savlauju u
nizu uzastopnih/ciklusa asova. U kvartalnom planiranju treba
predvideti i sistem asova koji su skladno i logiki povezani, gde e
svaki odrani as biti logian nastavak prethodnog (obraditi prvo
tranje, pa onda skakanje itd.).21
PRIPREMA NASTAVNIKA ZA AS Da bi se proces nastave odvijao
planski, sistematski, postupno i efikasno, sa jasno utrenim
vaspitno-obrazovnim i zdravstveno-higijenskim zadacima, sa vebama
koje su pristupane uzrastu i fizikim sposobnostima uenika,
nastavnik mora savesno pripremati svaki as fizikof vaspitanja.
Priprema poinje analizom prolog asa. Na osnovu odreenih ciljeva i
zadataka asa, nastavnik odabira vebe za osnovni deo asa, metode i
organizaciju asa. Uz metodike pripreme nastavnik obavlja i
praktino-operativnu pripremu. Bez obzira na godinje doba nastavnik
trenba maksimalno da praktikuje rad na otvorenim terenima, samo u
sluaju loeg vremena planira i alternativu u zatvorenoj prostoriji.
Da bi se izbegla improvizacija na asu nastavnik je duan da plan
(konspekt) asa sastavi u pisanom obliku.22
PROVERAVANJE Proveravanjem i utvrivanjem stanja fizikog razvoja,
fizikih sposobnosti i napretka uenika, nastavnik sagledava
rezultate sistematskog vebanja i dolazi do podataka koji na pouzdan
nain otkrivaju sledee obaveze u cilju unapreivanja zdravlja i
psihofizikog razvoja dece mlaeg kolskog doba. Sadraj proveravanja:
stanje zdravlja (sistematskim lekarskim pregledom), dranje tela
(posmatranjem i uporeivanjem) i higijenske navike (istou tela,
odevanje, istou ishrane i druge navike koje znatno utiu na pravilan
razvoj uenika niih razreda osnovne kole); moralno-voljne osobine
(posmatranjem ponaanja, osobina i stavova uenika u redovnoj
nastavi, u takmienjima, na izletima i sl.); fiziki razvoj i fizike
sposobnosti (merenjem se utvruje nivo individualnih karakteristika
koje slue kao najobjektivniji pokazatelj naeg rada i planiranje
nastave fizikog vaspitanja).23
OCENJIVANJE Prilikom ocenjivanja u nastavi fizikog vaspitanja
uzimati u obzir koliko uenik moe (motorike sposobnosti), koliko zna
(motorike vetine) i koliko hoe (angaovanost, zalaganje). Prva
komponenta je ocena fizikih (motorikih) sposobnosti. Druga
komponenta je ocena koja se odnosi na savladanost programskih
zadataka (nivo usvojenih programskih zadataka, odnosno tehnike,
kvaliteta motorikih umenja i navika, a istovremeno i kvalitet
celokupnog vaspitno-obrazovnog procesa). Trea komponenta u
ocenjivanju u procesu fizikog vaspitanja su moralno-voljne odlike
(interesovanja dece, napredak, uloeni napor, volj za rad,
inicijativnost, staloenost, istrajnost i upornost,
disciplinovanost, odlunost, borbenost itd.). etvrta komponenta su
odnosi i stavovi (stav uenika prema fizikom vebanju, uvanje
drutvene imovine, redovno pohaanje nastave, odnosi i stavovi prema
drugim uenicima i slino).24
METODIKA FIZIKOG VASPITANJA DECE MLAEG KOLSKOG DOBATem atske
celine:1. Predmet, cilj i zadaci metodike fizikog vaspitanja dece
mlaeg kolskog doba? 2. Ontogenetski razvoj dece u srednjem
detinjstvu? 3. Bioloki i pedagoki zadaci fizikog vaspitanja uenika
niih razreda osnovne kole? 4. Sredstva fizikog vaspitanja dece
mlaeg kolskog doba? 5. Metode i principi fizikog vaspitanja dece
mlaeg kolskog doba? 6. Planiranje i proveravanje u fizikom
vaspitanju dece mlaeg kolskog doba? 7. Pisana priprema asa fizikog
vaspitanja uenika niih razreda osnovne kole?25
METODIKA FIZIKOG VASPITANJA DECE MLAEG KOLSKOG DOBA ta je
predmet Metodike fizikog vaspitanja uenika niih razreda osnovne
kole? Cilj i zadaci Metodike fizikog vaspitanja dece mlaeg kolskog
doba? Ontogenetski razvoj dece u srednjem detinjstvu od 6/7 do
10/11 godina? Bioloke, socijalne i psiholoke potrebe uenika niih
razreda osnovne kole? Bioloki i pedagoki zadaci fizikog vaspitanja
dece mlaeg kolskog doba? Zdravstveno-higijenski zadaci fizikog
vaspitanja dece mlaeg kolskog doba? Obrazovni zadaci fizikog
vaspitanja dece mlaeg kolskog doba? Vaspitni zadaci fizikog
vaspitanja uenika niih razreda osnovne kole? Sredstva fizikog
vaspitanja uenika niih razreda osnovne kole? Telesna veba kao
osnovno sredstvo fizikog vaspitanja dece mlaeg kolskog doba?
K ontrolna pitanja (1):
26
METODIKA FIZIKOG VASPITANJA DECE MLAEG KOLSKOG DOBA Prirodni
faktori kao sredstvo fizikog vaspitanja dece mlaeg kolskog doba?
Materijalna sredstva kao sredstva fizikog vaspitanja dece mlaeg
kolskog doba? Osnovni principi fizikog vaspitanja uenika niih
razreda osnovne kole? Nastavne metode u fizikog vaspitanju dece
mlaeg kolskog doba? Planiranje u nastavi fizikog vaspitanja uenika
od 1. do 4. razreda osnovne kole? Godinji plan rada u fizikom
vaspitanju uenika niih razreda osnovne kole? Meseni plan rada u
fizikom vaspitanju uenika niih razreda osnovne kole? Planiranje asa
(priprema za as) fizikog vaspitanja dece mlaeg kolskog doba?
Proveravanje u fizikom vaspitanju uenika niih razreda osn. kole?
Ocenjivanje u fizikom vaspitanju uenika niih razreda osnovne
kole?27
K ontrolna pitanja (2):
PITANJA ?
HVALA NA PANJI !
28
METODIKA FIZIKOG VASPITANJA DECE MLAEG KOLSKOG DOBA
PREDAVANJE 8
29
FIZIKO VASPITANJE POSEBNIH GRUPA 2
Prof. dr Nedeljko Rodi Ass mr Romana Romanov
Fakultet za sport i turizam Novi Sad
30
