Monopolsko  preduzeće  

Prof.  dr.  Mugdim  Pašić  

1  

Nesavršena  konkurencija  •  Ako  neko  preduzeće  ima  određeni  u>caj  na  tržišnu  cijenu  svog  proizvoda,  tada  se  to  preduzeće  smatra  učesnikom  nesavršene  konkurencije  

•  Nesavršena  konkurencija:  –  Kada  preduzeće  ima  određenu  mjeru  nadzora  nad  cijenom  svog  proizvoda  

•  Glavni  oblici  nesavršene  konkurencije  su  – Monopol  – Monopolis>čka  konkurencija  – Oligopol  

2  

Definicija  monopolskog  preduzeća  •  Preduzeće  je  monopolsko:  

–  Ako  je  jedini  proizvođač  određenog  proizvoda  –  Ako  njegov  proizvod  nema  bliskih  sups>tuta  

•  Zašto  nastaju  monopoli  •  Ulazne  barijere  kao  bazični  uzrok  monopola  

–  Posjedovanje  ključnog  resursa  •  U  stvarnos>  monopoli  rijetko  nastaju  zbog  ovoga  •  Primjer  firme  iz  Južne  Afrike  koja  kontrolira  80%  tržišta  dijamanata  

–  Monopol  stvoren  od  strane  države  •  Država  daje  eksluzivno  pravo  nekom  preduzeću  na  proizvodnju  nekog  

proizvoda  ili  usluge  –  Zakon  o  paten>ma  i  autorskim  pravima  (npr.  lijekovi)  –  Država  je  dala  koncesiju  za  neki  resurs  (npr.  pitku  vodu)  

–  Prirodni  monopol  •  Javna  komunalna  preduzeća  (voda,  gas,  struja,  grijanje,  ...)  •  Jedno  preduzeće  može  opsluži>  cijelo  tržište  uz  niži  trošak  od  dva  ili  više  

preduzeća  •  Prirodni  monopol  nastaje  kada  postoji  ekonomija  obima    

–  (što  veća  proizvedena  količina,  to  manji  prosječni  trošak)  

3  

Monopolist  

•  Riječ  monopolist  po>če  od  grčkih  riječi    •  monos  /  μονος  (jedan)  +  polein  /  πωλειν  (proda>)  – Mono  –  jedan  – Polist  –  prodavač  

 

4  

Monopol  

•  Monopolist  u  kratkom  roku  nema  bliskih  konkurenata  i  zato  može  u>ca>  na  tržišnu  cijenu  svog  proizvoda  

•  Preduzeće  na  savršeno  konkuretnom  tržištu  je  prihva>lac  cijene  koju  je  odredilo  tržište  (price  taker)  

•  Monopolsko  preduzeće  je  stvaralac  cijene  (price  maker)  –  Ova  tržišna  moć  mijenja  odnos  između  troškova  preduzeća  i  cijene  po  kojoj  preduzeće  prodaje  proizvod  na  tržištu.  

•  Na  dugi  rok  nijedan  monopol  nije  siguran  od  pojave  konkurenata  

 

5  

Monopol  •  Cijena  koju  formira  monopolist  premašuje  granični  trošak,  P>MC  

•  Npr.  Microso\  Windows  7  – Granični  trošak  (trošak  nastao  od  jednog  dodatnog  proizvoda  Microso\  Windowsa  7  je  svega  nekoliko  američkih  dolara  

– Cijena  (P)  Windows  7  je:    

– Cijena  (P)  Microso\  Windows  7  je  dakle  značajno  veći  od  graničnog  troška   6  

Monopol  •  Čini  se  onda  da  kupci  nemaju  baš  previše  izbora  nego  pla>>  onu  cijenu  koju  formira  monopolista  

•  Zašto  onda  Windows  7  nije  1.000,00  KM  ili  10.000,00  KM  

•  Ako  bi  cijena  bila  ovako  visoka,  onda  bi  kupovna  moć  bila  manja,  tj.  manje  ljudi  bi  kupovalo  i  koris>lo  računare  i  manje  bi  se  koris>li  genuine  opera>vni  sistemi  

•  Dakle,  visoke  cijene  smanjuju  potraživanu  količinu  

•  Monopolis>,  iako  kontroliraju  cijene,  ne  mogu  ima>  neograničeni  profit  

7  

Monopol  

•  Cilj  monopolskog  preduzeća,  kao  i  preduzeća  na  savršeno  konkurentnom  tržištu  je  da  maksimizira  profit  

•  Na  savršeno  konkuretnom  tržištu  nevidljiva  ruka  vodi  kupce  i  prodavače  da  vođeni  vlas>>m  interesima  promoviraju  opće  ekonomsko  blagostanje    

•  Da  li  je  ishod  na  tržištu  monopola  u  najboljem  interesu  društva?  

8  

Efikasnost  i  pravednost  •  Princip:  – Država  ponekad  može  poboljša>  rezultate  tržišta  

•  Postoje  dva  razloga  zašto  bi  država  trebala  intervenira>  u  ekonomiji  – Da  bi  promovirala  efikasnost  – Da  bi  promovirala  pravednost  

•  Poveća>  ekonomsku  tortu  i  promijeni>  način  na  koji  se  torta  dijeli  

•  Neuspjeh  tržišta    –  situacija  kada  tržište  prepušteno  samo  sebi  ne  uspije  efikasno  rasporedi>  resurse  

9  

Princip  i  Monopol  •  Vlada  SAD  je  pažljivo  pra>la  poslovne  odluke  Microso\a  –  1994  Vlada  SAD  je  spriječila  da  Microso\  kupi  Intuit  (vodeće  preduzeće  koje  proizvodi  so\ware  iz  finansija)  iz  razloga  što  bi  se  u  tako  spojenoj  organizaciji  koncentrisalo  previše  tržišne  moći  

–  1998  Vlada  SAD  se  suprostavila  da  Microso\  integrira  Internet  Explorer  u  Windows  opera>vni  sistem  jer  bi  to  uniš>lo  druga  preduzeća  koja  proizvode  internet  pretraživače  (tad  je  to  bio  Netscape,  ...)  

– Ministarstvo  pravosuđa  podiglo  je  tužbu  koja  je  okončana  2002  godine  

– Microso\  je  pristao  na  neka  ograničenja  –  Ali  je  Internet  Explorer  mogao  bi>  dio  Windowsa    

10  

•  Osnovna  razlika  –  Konkurentno  preduzeće  je  prihva>lac  cijene  (price  taker),  odnosno  preuzima  cijenu  koju  je  odredilo  tržište,  te  je  stoga  kriva  potražnje  sa  kojom  se  suočava  preduzeće  na  SKT  horizontalna  –  savršena  elas>čnost  potražnje  

– Monopolsko  preduzeće  ako  želi  proda>  veće  količine  mora  formira>  manju  cijenu  i  obrnuto,  pa  je  kriva  potražnje  sa  kojom  se  suočava  monopolsko  preduzeće  sa  nega>vnim  nagibom  

11  

Prosječni  prihod  monopoliste    AR  

•  Uočite:  –  Iz  krive  potražnje  može  se  vidje>  veza  između  cijene  (P)  i  količine  (Q)  

•  R  =  P  *  Q      Slijedi  P=R/Q  •  Kada  se  R  podijeli  sa  Q  dobije  se  ukupan  prihod  po  jedinici  proizvoda  ili  prosječni  prihod:        AR  =  R/Q  •  Odnosno:      AR=P  

12  

0  

10  

20  

30  

40  

50  

60  

70  

80  

90  

100  

110  

0   1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11  

Cijena  

Q  

Kriva  potražnje  

 Q1=5        P1=50;      Q2=6  P2=40  R1=A+C  R  sa  jednim  više  proizvodom:  R2=A+B  ∆R=R2  -­‐R1  =(A+B)-­‐(A+C)=B-­‐C  ∆Q=Q2  –Q1=6-­‐5=1                    MR=∆R/∆Q=B-­‐C=  P2∆Q-­‐C  

   MR=P2-­‐C  

A   B  

C  

Granični  prihod      

13  Q1  

P1  

P2  

Q2  

Granični  prihod  monopoliste    MR  

•  Granični  prihod  monopoliste  je  manji  od  cijene  monopoliste  P2  i  to  za  površinu  pravougaonika  C  

•  Stoga  može  se  zaključi>  da  kriva  graničnog  prihoda  leži  ispod  krive  potražnje  monopolskog  preduzeća  

•  Preduzeće  na  SKT  ne  gubi  površinu  C  kada  proda  jedan  više  proizvod  jer  je  kriva  potražnje  preduzeća  na  SKT  horizontalna.  

14  

Odnos  cijene  (P)  i  graničnog  prihoda  (MR)    

•  Pošto  je                          u  jednačini                                                      •  Što  dokazuje  da  je  granični  prihod  (MR)                              manji  od  cijene  (P)  

•  Pa  je  MR  uvijek  ispod  krive  potražnje,  odnosno  P>MR    

15  

𝒅𝑷𝒅𝑸

< 0   𝑀𝑅 = 𝑷 +𝒅𝑷𝒅𝑸

𝑸  

! = ! ∙ !!

!" = !"!" =

!(! ∙ !)!" !!!!⇒ !!!!" = !+ !"

!" ∙ !!

16  

-­‐2  0  2  4  6  8  

10  12  14  16  18  20  22  24  26  28  30  

0   2   4   6   8   10   12   14   16   18   20   22   24   26  

MR,  P  

Q  

Potražnja  

MR  

ΔMR=-­‐4   ΔP=-­‐2  ΔQ=1   ΔQ=1  

Granični  prihod  •  Neka  je  data  inverzna  funkcija  krive  potražnje  

𝑃 = 24 − 𝑄  

! = ! ∙ ! = 24− ! ∙ !!

!" = !"!" =

!(! ∙ !)!" !

!" = !+ !"!" ∙ !!

!" = 24− ! ∙ !!

Odnos  P  i  MR  •  Odnos  između  krive  potražnje  i  krive  graničnog  prihoda  zavisi  od    oblika  krive  potražnje    

•  Npr.  za  sve  linearne  krive  potražnje  odnos  između  krive  graničnog  prihoda  i  krive  potražnje  je  is>:  – MR  je  također  prava  linija  – MR  ima  dvostruko  veći  nagib,      

17  

! = 24− !!!" = 24− 2 ∙ !!

pa  je  MR  uvijek  ispod  krive  potražnje,  odnosno  P>MR  

Elas>čnost  potražnje  

•  Da  se  podsje>mo:  – Nega>van  odnos  između  varijabli:  potraživana  količina  i  cijena:    •  Kada  jedna  varijabla  raste  druga  opada  

18  

   •  Pošto  je    

•  Tada  je:    

 

Granični  prihod  i  elas>čnost  potražnje  

19  

!"!!!" = !+ !"!" ∙ !!!!

!"#$%&#:!" = ! ∙ 1+ !!"!" ∙!! !!

!" = ! ∙ 1+ 1!"!" ∙

!!

!

!" = ! ∙ !+ !!!

!!

!! =!"!" ∙

!!!

Ed  teži  -­‐∞    Granični  prihod  i  elas>čnost  potražnje  

•  Granični  prihod  je  bliži  cijeni  što  je  cjenovna  elas>čnost  potražnje  veća  

•  Kada  

•  Tada                                

•  Zaključak:  za  savršeno  elas>čnu  potražnju  MR=P        

20  

!" = ! ∙ !+ !!!

!!

!! −∞!

1!!

→ 0!

21  

-­‐2  0  2  4  6  8  

10  12  14  16  18  20  22  24  26  28  30  

0   2   4   6   8   10   12   14   16   18   20   22   24   26  

MR,  P  

Q  

Potražnja  

MR  

!! → −∞!!!!!!!"#š!"#!!"#$%&č!"#$!

!! = 0!!!!!!!!"#$š!"#!!""#$%&'č!"#$!

!! = −1!!!!!!!"#$%$č!"!!"#$%&č!"#$!

!! < −1!!!!!!"#$%&č!"!!"#$%č!"!

−1 < !! < 0!!!!!!!""#$%&'č!"!!"#$%č!"!

Granični  prihod  i  elas>čnost  potražnje  

                                                   

22  

!" = ! ∙ 1+ 1!!

!

!! !˂− 1!!⇒ !!!" > 0!

!! = −1!!⇒!" = 0!

−1 < !! !˂!0!! !!!" < 0!

!! !→ −∞!! !!!" = !!

Kada  monopolista  maksimizira  profit  

•  Profit:      •  Treba  naći  cijenu  i  količinu  koja  daje  najveću  razliku    

•  Granični  princip:  – Maksimalni  profit  će  bi>  ostvaren  kada  je  proizvodnja  na  nivou  pri  kojoj  je  granični  prihod  jednak  graničnom  trošku.  

– MR=MC    

23  

! = ! − ! !

! = ! ∙ ! − ! !

! − ! !

Kako  monopolista  izabire    cijenu  i  količinu  

•  Neka  je  data  funkcija  inverzne  krive  potražnje  (ili  kriva  prosječnog  prihoda  jer  je  AR=P)  

•  I  neka  je  data  funkcija  ukupnog  troška  

•  Tada  je:  

24  

𝑃 = 24 − 𝑄  

! = !! + 12!

! = ! ∙ ! = 24− ! ∙ !!

!" = !!!" = ! +

!"!" ∙ ! = 24− 2 ∙ !!

Kako  monopolista  izabire  P  i  Q  Trošak  

25  

! = !! + 12!!" = 12!!" = !!!

!! = !! =

!! + 12! = ! + 12! !

!"# = !"! = !!

!" = !"!" = 2 ∙ !!

26  

-­‐2  0  2  4  6  8  

10  12  14  16  18  20  22  24  26  28  30  

0   2   4   6   8   10  12  14  16  18  20  22  24  26  

MC,    M

R,  AC,  AVC

 P  

Q  

MC=2Q   AC=Q+12/Q  

AVC=Q  

MR=24-­‐2Q  

P=24-­‐Q  

Profit  

•  Nule  funkcije  profita  su    

•  Traženje  maksimuma  π:  

•  A  to  je  upravo  u  tački  u  kojoj  je  27  

! = ! − ! = 24 ∙ ! − !! − (!! + 12)!! = −2 ∙ !! + 24 ∙ ! − 12!

!"!" = −4 ∙ ! + 24!

!"!" = 0!! −4 ∙ ! + 24 = 0!! !! = 6!

𝑀𝑅 = 𝑀𝐶  

𝑄2 = 0,52        𝑖      𝑄1 = 11,48    

!!"# !(!!!) = −2 ∙ !! + 24 ∙ ! − 12 = 60!

Profit  

•  Profit  se  maksimizira  kada  je  MR=MC  

•  Cijena  kojom  se  maksimizira  profit  je:    

28  

𝑀𝑅 = 𝑀𝐶  

24− 2 ∙ ! = 2 ∙ !!! !! = 6!

! = −!! + 24 ∙ !!

!" = !!!" = −2 ∙ ! + 24!

! = !! + 12!

!" = !"!" = 2 ∙ !!

!

! = 24− ! = 24− 6!! = 18!

-­‐2  0  2  4  6  8  

10  12  14  16  18  20  22  24  26  28  30  

0   2   4   6   8   10  12  14  16  18  20  22  24  26  

MC,    M

R,  AC,  AVC

 P  

Q  

•  Količina  i  cijena  kojim  se  maksimizira  profit  je:  

29  

π=60  

!!!"č!"!!"#$%!%&"'%()!!"#$%&'!!" = !" = 12, !"#!$#!!! = 6!

!!" = !! =

!! + 12! = ! + 12! = 8; !!!! = 24− ! = 18!!

! = ! − !" ∙ !!!!"# ! !!! = 18− 8 ∙ 6 = 60!

𝑃 = 18  

𝑄 = 6  

MC  AC  

AVC  

MR  

Ukupan  prihod  

•  Traženje  maksimuma  prihoda  (R):  

•  Pošto  je                                      ,  ukupan  prihod  (R)  ima  maksimum  upravo  u  tački  u  kojoj  je                          (prvi  izvod  R  je  jednak  0)  

30  

! = ! ∙ ! = 24− ! ∙ !!! = −!! + 24 ∙ !!

!"!" = 24− 2 ∙ !!

!!!" = 0!! 24− 2 ∙ ! = 0!! !!! = 12!

!" = !!!"!

𝑀𝑅 = 0  

•  U  tački  E,  gdje  MR  siječe  MC,  maksimizira  se  profit  

•  Cijena  kod  tačke  A:  P=18  KM),  i  iznad  je  tačke  E,  zato  što  je  P  iznad  prosječnog  troška  (AC)  

•  Činjenica  da  je  P>AC  garan>ra  postojanje  profita  

•  AB=profit  po  prodanoj  jedinici  (P-­‐AC)  

•  BC=broj  prodanih  jedinica  •  Max  Profit  =  površina  pravougaonika  ABCD  (18-­‐8)*6=60  KM  

31  

0  20  40  60  80  100  120  140  160  

0   3   6   9   12   15   18   21   24   27  

Ukupan  prihod

 (TR)  

Profi

t  (π)  

Q  

-­‐2  0  2  4  6  8  10  12  14  16  18  20  22  24  26  28  30  

0   3   6   9   12   15   18   21   24   27  

MC,    M

R,  AC,  AVC

 P  

Q  

MC  AC  

AVC  

MR  

P  

π=60  

A  

B  

D  

C  

E  

π=-­‐2Q2+24Q-­‐12    

R  =-­‐Q2+24Q    

!! < −1!!!!!!"#$%&č!"!!"#$%č!"!

•  Max  Profit  =  FG  (gdje  je  razlika  (R  –  C)  maksimalna  

•  Nagib  R  je  MR  •  Nagib  C  je  MC  •  U  tački  gdje  je  MR=MC  

–  Tangente  na  krive  R  i  C  u  tačkama  F  i  G  imaju  jednak  nagib  pa  je  MR=MC  

–  Tangenta  na  krivu  profita  je  horizontalna  (nagib  je  jednak  nula)    

•  Kada  je  MR>MC  povećanje  profita  se  može  ostvari>  povećanjem  proizvodnje  

•  Kada  je  MR<MC  povećanje  profita  se  može  ostvari>  smanjivanjem  proizvodnje  

32  

0  20  40  60  80  100  120  140  160  

0   3   6   9   12   15   18   21   24   27  

Ukupan  prihod

 (TR)  

Profi

t  (π)    

Trošak  (C

)  

Q  

-­‐2  0  2  4  6  8  

10  12  14  16  18  20  22  24  26  28  30  

0   3   6   9   12   15   18   21   24   27  

MC,    M

R,  AC,  AVC

 P  

Q  

MC  

AC  

AVC  

MR  

P  

C   TR  

π  

F  

G  

π=60  

!! < −1!!!!!!"#$%&č!"!!"#$%č!"!

0  20  40  60  80  100  120  140  160  

0   3   6   9   12   15   18   21   24   27  

Ukupan  prihod

 (TR)  

Profi

t  (π)    

Trošak  (C

)  

Q  

•  Količina  kojom  se  maksimizira  profit  je  manja  od  količine  kojom  se  maksimizira  ukupni  prihod.    

•  Kada  je  MR=0  tada  je  R=Rmax  

•  Pošto  je  MC˃0,  znači  da  je  MR˃0  za  maksimiziranje  profita  (MR=MC)  

•  Znači,  profit  se  maksimizira  pri  manjim  količinama  od  količine  kojom  se  maksimizira  R  kada  je  MR=0   33  

-­‐2  0  2  4  6  8  

10  12  14  16  18  20  22  24  26  28  30  

0   3   6   9   12   15   18   21   24   27  

MC,    M

R,  AC,  AVC

 P  

Q  

MC  

AC  

AVC  

MR  

P  

C   R  

π  

F  

G  

π=60  

Pad  ukupnog  prihoda  kada  je    MR  nega>van  

•  Nega>van  MR  prihod  znači  da  preduzeće  mora,  želi  li  proda>  dodatne  jedinice,  toliko  snizi>  cijenu  prethodnih  jedinica  da  mu  ukupan  prihod  pada  

•  Npr.  pri  Q=12  jedinica  i  cijeni  P=12KM  – Ukupan  prihod  R  =  12  *  12  KM  =  144  KM    

•  Ako  preduzeće  želi  da  proda  količinu  Q=13  –  S  obzirom  da  je  u  pitanju  monopolsko  preduzeće  povećanje  količine  znači  snižavanje  cijene.  (P=24-­‐Q)  

–  Preduzeće  snižava  cijenu  na  P=24-­‐Q=24-­‐13=11  KM.  

– Ukupan  prihod  R  =  12  *  11  KM  +  1  *  11  KM  =    =132  +11=143  KM  

   

34  

Pad  ukupnog  prihoda  kada  je    MR  nega>van  

•  Snižavanje  cijene  za  12  proizvoda  je  toliko  veliko  da  je  i  dodavanjem  trinaeste  jedinice  ukupan  prihod  pao  sa  144  KM  na  143  KM.    

•  Ovaj  pad  ukupnog  prihoda  se  dešava  kada  je  MR  nega>van  

•  Nega>van  MR  prihod  znači  da  preduzeće  mora,  želi  li  proda>  dodatne  jedinice,  toliko  snizi>  cijenu  prethodnih  jedinica  da  mu  ukupan  prihod  pada  

35  

•  MR  >  0;  Ed  <-­‐1  (elas>čna  potražnja);  R  raste    •  MR  =  0;  Ed=  -­‐1  (jedinična  elas>čnost);  R  ima  maksimum  •  MR  <  0;  Ed  >-­‐  1  (neelas>čna  potražnja);  R  opada;    

36  

-­‐4  

0  

4  

8  

12  

16  

20  

24  

28  

0   3   6   9   12   15   18   21   24   27  

   MR,    

Potražnja  

Q  

0  

60  

120  

180  

0   3   6   9   12   15   18   21   24   27  

Ukupan  prihod

 (R)  

Q  

Ed<-­‐1  

Ed=0  

-­‐1<Ed<0  Ed=-­‐1  

Ed          -­‐∞   •  Dok  cijena  pada  unutar  elas>čnog  područja  ukupan  prihod  raste,  pa  je  granični  prihod  pozi>van  

•  Kad  je  potražnja  jedinično  elas>čna  procentualno  smanjenje  cijene  je  jednako  procentualnom  povećanju  proizvodnje,  pa  je  granični  prihod  jednak  nuli  

•  U  području  neelas>čne  potražnje  smanjenje  cijene  smanjuje  ukupan  prihod,  pa  je  granični  prihod  nega>van  

Prisje>mo  se  Granični  princip  

•  Ako  je  MR  ˃  MC,  profit  se  povećava  povećanjem  proizvodnje    

•  Ako  je  MR  ˂  MC,  profit  se  povećava  smanjenjem  proizvodnje  

•  Granični  princip  je  zadovoljen  kad  je  MR=MC,  profit  dos>že  maksimum    

 

37  

-­‐2  

0  

2  

4  

6  

8  

10  

12  

14  

16  

18  

20  

22  

24  

26  

28  

30  

0   3   6   9   12   15   18   21   24   27  

MC,    M

R,  AC,  AVC

 Po

tražnja  

Q  

MC  AC  

AVC  

MR  

P  

π=60  

•  Kada  je  MR=0  tada  je  Ed=-­‐1  i  R=Rmax  

•  Pošto  je  MC˃0,  onda  je  i  MR˃0  za  zadovoljenje  uvjeta  maksimiziranja  profita  (jer  je  MR=MC)  

•  Znači,  profit  se  maksimizira  lijevo  od  tačke  presjeka  MR  i  Q  ose,  gdje  je  Ed<-­‐1  

•  Monopolski  profit  se  maksimizira  u  elas>čnom  dijelu  krive  potražnje  

•  Ekvivalentno  –  monopolsko  preduzeće  nikada  ne  funkcionira  u  neelas>čnom  dijelu  krive  potražnje   38  

Ed<-­‐1  

Ed=0  

-­‐1<Ed<0  

Ed=-­‐1  

Ed          -­‐∞  

-­‐2  

0  

2  

4  

6  

8  

10  

12  

14  

16  

18  

20  

22  

24  

26  

28  

30  

0   3   6   9   12   15   18   21   24   27  

MC,    M

R,  AC,  AVC

 Po

tražnja  

Q   39  

– Izabra>  količinu  pri  kojoj  je  granični  prihod  jednak  graničnom  trošku  – Za>m  koris>>  krivu  potražnje  da  se  odredi  cijena  koja  je  konzistentna  sa  količinom  

MC  AC  

AVC  

MR  

P  

Pravilo  maksimiziranja  profita  monopolskog  preduzeća  

Glavna  razlika    savršeno  konkurentnog  i  monopolskog  tržišta  •  Na  savršeno  konkurentnom  tržištu  cijena  je  jednaka  graničnom  trošku  –  P=MC  

•  U  slučaju  savršeno  konkurentnog  tržišta  P=MR;    •  Profit  se  maksimizira  kada  je  MR=MC;    •  Pa  slijedi  da  je  P=MR=MC  

•  Na  monopolskom  tržištu  cijena  je  veća  od  graničnog  troška  –  P>MC  

•  U  slučaju  monopola  P>MR;    •  Profit  se  maksimizira  kada  je  MR=MC;    •  Pa  slijedi  da  je  P>MC=MR  

40  

Mjerenje  monopolske  moći  

•  Važna  razlika  između  savršeno  konkurentnog  preduzeća  i  monopola:    – Za  savršeno  konkurentno  preduzeće  P=MC  – Za  monopol  P˃MC  

•  Stoga,  prirodni  način  mjerenja  monopolske  moći  je  preko  odnosa  cijene  (P)  i  graničnog  troška  (MC)  

– a)        b)  

41  

!!"!

! −!"! !

Mjerenje  monopolske  moći  Tržišna  moć  

•  Monopol  ima  tržišnu  moć:    – mogućnost  formiranja  cijene  veće  od  MC  

•  Koristeći  granični  princip  maksimiziranja  profita  (MR=MC)    

•  Dobije  se:  

•  Važno:  Ova  jednačina  se  odnosi  na  Ed  gdje  se  maksimizira  profit  (jer  je  postavljen  uslov  da  je  MR=MC)  

•  Odnos  P/MC  zavisi  SAMO  od  elas>čnos>  potražnje  preduzeća  pri  količini  kojom  se  maksimizira  profit   42  

!" = ! ∙ 1+ 1!!

= !"!!!" =

!!+ !

!!!

Mjerenje  monopolske  moći  Tržišna  moć  

•  U  našem  primjeru  Ed,  gdje  se  maksimizira  profit,  je:  

43  

!! =!"!" ∙

!! = −1 ∙ 186 = −3!

Mjerenje  monopolske  moći  Tržišna  moć  i  oblik  krive  potražnje  

•  Kada                                          tada  

•  Kada                                      tada  

•  Kada  je    elas>čnost  potražnje  preduzeća            malo  manja  od  -­‐1;  Ed=-­‐1,01;  tada  je  

•  Što  je  veći  odnos  P/MC  to  je  veći  stepen  monopolske  moći   44  

!! −∞!

!!" =

!!+ !

!!!!! − 1!

𝑃𝑀𝐶

→ 1  

𝑃𝑀𝐶

→∞  

𝐸𝑑  

𝑃𝑀𝐶

→ 101  

Primjer  Tržišna  moć  i  određivanje  cijene  

•  U  našem  primjeru  profit  se  maksmizira  za  Ed=-­‐3  i  MC=12  

•  Pa  je:  

•  Dobije  se:  

 45  

!!" =

11+ 1

!!!

!!" =

11+ 1

!!= 123= 1,5!

! = !" ∙ 1,5 = 12 ∙ 1,5 = 18!

Mjerenje  monopolske  moći  Tržišna  moć  i  oblik  krive  potražnje  

•                                               ;    ova  formula  kaže  da  svi            monopolis>  ne  mogu  poveća>          cijene  koliko  žele  

•  Što  je  veća  elas>čnost  potražnje  u  tački  maksimiziranja  profita,  to  je  odnos                  manji,  odnosno  manja  je  mogućnost  monopoliste  da  povećava  cijenu  

•  Kada                              ,  (kada  postaje  savršeno  elas>čna),  onda                          ,  pa        

46  

!!" =

11+ 1

!!!

𝑃𝑀𝐶

 

!! −∞!

1𝐸𝑑  %& 0  

11+ 1

!!1!

!!" → 1!

Mjerenje  monopolske  moći  Lerner  Index  

•  Lerner  index:  Odnos  razlike  cijene  i  graničnog  troška  prema  cijeni  

•  Iz:  

 •  L  se,  dakle,  može  izrazi>  preko  elas>čnos>  potražnje  preduzeća:  

•  Ed  u  formuli  je  elas>čnost  potražnje  preduzeća  gdje  se  maksimizira  profit  

47  

! = !−!"! !

!!" =

11+ 1

!!

!"! = 1+ 1

!!!!!! !!!!! −!"! = − 1

!!!

! = !−!"! = − !

!!!

Lerner  Index  

•  Ova  jednačina  se  odnosi  na  Ed  gdje  se  maksimizira  profit  (jer  je  postavljen  uslov  da  je  MR=MC)  

•  L,  dakle,    zavisi  od  elas>čnos>  potražnje  preduzeća  pri  količini  kojom  se  maksimizira  profit  

•  Potrebno  je  uoči>  da  monopolska  moć  preduzeća  ne  podrazumijeva  postojanje  visokog  profita.  

•  Profit  π    zavisi  od  cijene  P,  prosječnog  troška  AC  i  Q    

48  

! = !−!"! = − !

!!!

! = (! − !!) ∙ !!

Lerner  Index  

•  Kada                                  tada  •  Kada                                  tada        •  Lerner  Index  L  ima  vrijednos>  između  0  i  1  •  Što  veći  L  to  je  veći  stepen  monopolske  moći  •  Npr.  kada  je                malo  manji  od  -­‐1;  npr.  Ed=-­‐1,01;  tada  je  L=  0,99  

•  Lerner  Index  za  monopol  se  smanuje  kada  se  elas>čnost  potražnje  povećava      

49  

! = ! −!"! = − 1

!!!

!! −∞! 𝐿 → 0  

𝐸𝑑  

!! −1! ! 1!

Lerner  Index  -­‐  Raspon    

•  Pošto  monopolsko  preduzeće  koje  maksimizira  profit  nikada  ne  funkcionira  u  neelas>čnom  području  krive  potražnje,  slijedi  da  Lerner  Index    ima  vrijednos>  od  0  do  1    

50  

! −!"! = − 1

!!!

(P/MC)  i  Lerner  Index  

•  U  našem  primjeru  u  tački  makzimiziranja  profita  Q=6,  Ed=-­‐3.    

51  

!!" =

11+ 1

!!= 11− 13

= 32 = 1,5!

! −!"! = − 1

!!= 13 = 0,33!

Cijena  pri  kojoj  monopol    prestaje  da  radi  

•  Monopol  prestaje  da  radi:  •  U  dugom  roku  – Kada  je  cijena  manja  od  prosječnog  troška    P<AC  

•  U  kratkom  roku  – Kada  je  cijena  manja  od  prosječnog  varijabilnog  troška      P<AVC  

52  

Uniforma  cijena  

•  Uniforma  cijena:    – Kada  monopolista  prodaje  svaki  proizvod  svojim  kupcima  po  istoj  cijeni  

– Monopolista  formira  cijenu  koristeći  granični  princip  MR=MC  

53  

Diskriminacija  po  cijeni  

•  Ali  monopolista  može  formira>  različite  cijene  različi>m  grupama  potrošača    – Primjer:  avio-­‐kompanija  koja  ima  monopol  na  jednoj  liniji  (economy  i  business  class)    

•  Diskriminacija  po  cijeni:  – Kada  monopolista  ima  različite  cijene  za  is>  proizvod    

54  

Diskriminacija  po  cijeni  

•  Diskriminacija  po  cijeni  prvog  stepena  (Savršena  diskriminacija)  – Svakom  potrošaču  se  proizvod  prodaje  po  cijeni  po  kojoj  je  potrošač  spreman  kupi  proizvod  (kriva  potražnje  daje  informaciju  o  vrijednos>  proizvoda  za  potrošača)  

– U  ovom  slučaju  monopolist  bi  proizvodio  društveno  op>malnu  količinu  outputa  (efikasnu  količinu  oututa)  

55  

Diskriminacija  po  cijeni  •  Diskriminacija  po  cijeni  drugog  stepena:    – Umanjenje   cijene   na   osnovu   kupljenje   količine  (quan>ty  discount)  –  manja  cijena  za  veće  količine.    

–  Svi   kupci   koji   kupuju   datu   količinu   kupuje   po   istoj  cijeni.    

•  Diskriminacija  po  cijeni  trećeg  stepena:    –  Različite   cijene   za   svaki   segment   tržišta   (ili   svaku  grupu   potrošača)   kada   se   pripadnost   segmentu   (ili  grupi)  može  uoči>.    

–  Svi   kupci   u   određenoj   grupi   (segmentu)   kupuju   po  istoj  cijeni  •  Primjer:  cijena  karata  za  odrasle  i  djecu  ili  starije  

56  

Da  li  ste  primje>li  

•  Monopol  nema  krivu  ponude  •  Ponuđena  količina  monopoliste  zavisi  od  graničnog  troška  i  krive  potražnje  preduzeća    

 

57  

Prisje>te  se:  

•  U  kratkom  roku  kriva  ponude  savršeno  konkurentnog  preduzeća  je  dio  krive  graničnog  troška  iznad  AVC  

•  U  dugom  roku  kriva  ponude  savršeno  konkurentnog  preduzeća  je  dio  krive  graničnog  troška  iznad  AC  

•  Dakle,  krivu  ponude  savršeno  konkurentnog  preduzeća  možemo  nacrta>  ako  znamo  krivu  graničnog  troška  

 58  

Monopson  

•  Monopson:  – Ako  postoji  samo  jedan  kupac  na  tržištu  

•  Monoposonska  moć  omogućava  kupcu  da  kupuje  proizvode  i  usluge  za  manju  cijenu  od  one  koja  bi  bila  na  savršeno  konkurentskom  tržištu  

59  

Monopol  

•  Monopolis>  su  nepoželjni  sa  stanovišta  potrošača  zbog  više  cijene  

•  Sa  stanovišta  vlasnika  monopol  je  veoma  poželjan  

•  Da  li  je  monopol  poželjan  sa  stanovišta  društva?  

60