##8$121,DRVNA TEHNOLOGIJA

#AABAJALO IVO

#NNAlat i mašine za obradu drveta

#NPUDŽBENIK ZA INDUSTRISKE ŠKOLE I UČENIKA U PRIVREDI

M H

шш # P P S V J E T L O S T • # M M S A R A J E V O ® # G G 1 9 5 5

Rješenjem Savjeta za prosvjetu, nauiku i 'kulturu NRBiH broj 863/55 od 21 februara 1955 g. odobren

je ovaj udžbenik.

Stampaiski zavod »Veselin MasleSa«, Sarajevo" 1955.

/

UVOD

Pri izradi namještaja, prozora, vrata i drugih pred-meta potrebno je drvo piliti, blanjati, bušiti itd. Za na-vedene vrste radova upotrebljavaju se razna sredstva. Sredstvo koje nam služi za izradu nekog predmeta zove se alat. Alat, koji neposredno obrađiuje drvo, još se zove i radni ili aktivni alat. Napr. pila, blanja i dlijeto su radni alat, jer njime neposredno obrađujemo drvo. Međutim, postoji i pomoćni alat ili pasivni alat. Pod pasivnim ala-tom smatraju se sva pomoćna sredstva kojima se drvo direktno ne obrađuje, već nam ona pomažu .pri radu. To su: stolarska klupa (stružnica), stegače (koje mogu biti: drvene ili željezne), presa za furniranje, lonac za tutkalo, kliješta.; kutomjer, metar itd.

Za razne vrste poslova upotrebljava se odgovara-jući ispravni alat. Ta mnoga doprinosi kvalitetu izra-đevina. Jedino ispravnim alatom, vještinom ruku i do-brim stručnim znanjem može se postići brza i dobra izrada predmeta. Dobar i uredan radnik je i dobar čuvar svoga alata. To se zapaža po tome Što njegov alat nije izluipan, prljav, tup i što je složen na određeno mjesto. Baš po izgledu alata često se može ocijeniti stručna spo-sobnost zanatlije.

Osim što se drvo obrađuje 'ručnim alatom, ono se još obrađuje i mašinama. Mašine su naprave sa po-kretnim dijelovima, koje su udešene po iskustvu ili po zakonima mehanike, a služe pomaganju ili zamjenjiva-n ju ljudske radne snage. Danas je upotreba mašina vrlo velika. Prednost mašina nad ručnim radom je ogromna. U prvom redu mašine zamjenjuju i štede ljudsku snagu na teškim i napornim radovima. Zatim, mašine i razne na-

1* 3

prave omogućuju mnogo bržu, bolju i jevtiniju izradu raznih predmeta.

Imajući u vidu ogromne koristi od mašina, bez kojih se ne može ni zamisliti povećanje proizvodnje i pojef t i -njenje proizvoda i u našoj zemlji razvila se metalna indu-strija. Jedna takva nalazi se u Željezniku. Njen zadatak je da izrađuje sve vrste savremenih mašina, uređaja i naprava za naše fabrike i radionice. U Zagrebu, Novom Sadu, Stupu kod Sarajeva itd. izradu ju- se razne stolarske mašine. U Osijeku, Novom Sadu itd. postoje fabrike za izradu ručnog stolarskog alata.

Da bi mogli u radionici dovoljno mašine iskoristiti, potrebno ih je dobro upoznati. Mašini je potrebno posve-titi veliku pažnju. Ona se mora redovno čistiti i podma-zivati, a pri radu potrebno je pažljivo rukovati. Jedino tim postupkom mašine će nam dugo godina korisno služiti.

4

I D I O

O NAZIVIMA ALATA I MAŠINA

U prediuzećima i ostalim zanatskim radionicama' vrlo mnogo se upotrebljava strani naziv za alat i mašine. Zbog toga nastaje nesporazum između mladih i starih zanatskih kadrova. Ovi strani nazivi vode porijeklo iz naše prošlosti. Poznato je da ranije naša zemlja nije bila industriski razvijena. Zbog toga smo bili primorani da nabavljamo mašine iz stranih zemalja. Obično iz Nje-mačke i Austrije. Postavljanje (montiranje) mašina vršili su strani stručnjaci. Razumljivo je da su oni svaku ma-šinu, njen dio, kao i alat nazivali na svom jeziku. Pored ovog bilo je i slučajeva da su mnogi naši ljudi izučavali zanate van svoje zemlje. Kod nas su strane nazive pre-nosili stariji radnici na mlađe. Tako su< se ukorijenili strani nazivi, pa se još i danas alati i mašine nazivaju stranim imenima.

Danas, kad je već naša industrija razvijena spo-sobna da nam proizvodi sve potrebne alate i mašine, onda je zaista nesmisao da alati i mašine nemaju nazive na našem jeziku.

STOLARSKI ALAT

Pile: U nekim našim krajevima pilu nazivaju »te-stera«, a sam metalni nazubljeni dio zovu »list ipile«.

Kada je u radionici drvo obilježeno, pristupa se pi-ljenju. Ispiljeno drvo na svojoj površini može pokazati grub ili čist propiljak — rez. To zavisi koja se pila pri radu upotrebila. Pošto su pile potrebne za razne vrste poslova, izrađuju se raznih dimenzija i oblika, a isto tako i zupci raznog -oblika i veličine.

5

L I T E R A T U R A

Inž. Milutin Knežević: Mehanička prerada drveta Prof. ing. R. Fantom: Strojevi pdilane Ing. Oto F. Horvat: Mehanička tehnologija Slavko, Dragutin a Milan Henč: Strojevi u stolarstvu Stručni list: »Der Süddeutsche Möbel-und Bauschreiner.

* — A l a t i m a š i n e za obradu drveta

S A D R Ž A J

I DIO

U v o d . . , , . 3 O nazivima alata i mašina , . . . . . 5-Stolarski alat — pile : 5 Razmetanje zubaca . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 Oštrenje Tučniiih piilia 12 Blanje 13 Klanje za spfecijaiLne radove . . . . . . . . . . . . . 15 Američke blanje . . . . > > > . . 23 Oštrenje noževa blanja . . . . . . . . . . . . . . * 25 Čuvanje blanja . 26 Dlijeta . . . . . . . . . . . . . . . > . . . . . . . 27 Oštrenje dlijeta 29> Č u v a n j e d l i j e t a . . . . 30 Čelična pločica . . . 30 Čelični štapić . . . 31 Brusevi — točila . . . . . . . . 31 Svrdiovi . . . . . . 3$ Ručne bušilice . . 42 Izvijač 44 Turpije i raspe . . . . . . . . . . .. . . . , . . . 46, Rad turpijom , 46 Popravak starih turpija i rašpa 4в Čekići . . . . . . . . . . . . . . .. . . ' . 49 Drveni čekići 50 Kliješta 50 Probojac 51 Alat za stezanje . . 51 Bokovi za furniranje Škrip iza kosinu 55 Alat za ručno rezanje nareza . . . . . . . . . . . . 55 Stegač . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57

163

TJglomjeri 5S l ibela. I 59 Mjerila za 'dužine .. 60 Šestari . . . . 62 Brojevi za obilježavanje . . ! . . . . 63 Dijamant, rezanje stakla i alat za ostafcüvanje . . , 64 Nož za kditovainje . . , 65 Lopatica. za gipsanje . . . . . 66 Benzinska lampa (za lemljen je) 66 Stružnica (stolarska tezga) 67 Pod-upirač 68 Ormarić za alat ! . . . . . . . , . ' . . . . 68 Lonac za Nutkalo л . . . . . . . . . 69 Prostorije stolarske radionice 70

II DIO Mašine za preradu drveta . . . . . . . . . . . . . . 73 Poganske mašine . . . . . . . . . . . . 73 Mašine radilice . . . . . . . . . . . . . . v . . . . 73 Pogon \ . 74 Transmisija . . . 74 Ležaji 75 Nosači ležišta . . . . . 78 itaišnidi {točtoovi) | . 78 Izračunavanje prečndka i ibroja okretaja kadišnika . . 81 Kaiši 83 Mazivo za podmazivanje 85 öafteri ili jarmače . . . 87 Istoriski razvoj gat era 87 Vertikalni gater 88

' Glavni djelo v i vertikalnog gatera 89 Efekat gatera . . • 90 Boikretrii gater 91 Horizontalni gater . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 Pile gatera . . . . . . . . . . . . . . 93 Ti-ačna pila . . . . . . . . . . . . f . . . . . . . . 96 Horizontalna tračna pila . . . . . . . . 100 Kružna pila . . . . . . . . . 101 Kružne pile za piljenje po dužini . . . . . . . . . . 102 Kružna pila za balvane . . . . -4 . . . . . . . . . . 102 Kružna pila za grede . . . . . . . . . . . . . . . . 103

164

:Kružna pila za krajčenje 103 Kružna pila za letve 104 Kružne pile za poprečno piljenje 104 'Listovi kružnih pila 106 Automati za oštrenje pila 110 Sprava za izrezivanje zubaca 112 Motorna tračna pila 112 Pomoćni uređaj na pilani 113

III DIO Mašine u maäinsko stolarskoj radionici . . . . . . . 116 Kružn^ pila . 117 Nesrećnd slučajevi pri radu kružnom pilom 119 Tračna pila 120 Zavarivanje (lemljenje) pile 124 Mašina izrezača (pila za dekupiranje) | 126

iMašina ravnjača 128 .Mašina delbljača . 131 _M)ašina za srezivanje kosina . . . . - 137 Mašina za oštrenje noževa 138 Bušilica 139 Glodalica . . . 143*

.Mašina zupčanica . . : 148 Kombinovana ili univerzalna mašina 150 Brusilice . . . . . . . i . . .,, 150 Mašina za čišćenje — glačanje drveta 154 Drvotokarski strug 154 Razne mašine za obradu drveta 155 .Uzdržavanje mašina 157 «Odvođenje drvenih otpadaka 158

# K K 1 6 5