SADRŽAJ:

1. Istraživanje„DečjeprosjačenjeuVojvodini“ ............................................ 3

2. Predmetistraživanja ............................................................................... 4

3. Ciljipretpostavkeistraživanja .................................................................. 6

4. Metodologijaistraživanja .......................................................................... 7

5. Analizarezultataistraživanja ................................................................... 9

5.1 Određenje–definicijadečjegprosjačenja ............................................... 9

5.2 Rasprostranjenostpojavedečejgprosjačenjainjenoevidentiranje ........ 13

5.3 Uzrocidečjegprosjačenjaiutvrđivanjefaktorarizika .............................. 18

5.4 Implikacijeiposledicedečjegprosjačenja ............................................... 25

5.5 Mereprevencijedečjegprosjačenjaizaštitadecekojaprosjače ............ 28

5.6 Međuinstitucionalnasaradnja .................................................................. 31

5.7 Problemiufunkcionisanjuinstitucija,ustanovaiorganizacija .................. 35

5.8 Predlozipristuparešavanjuproblemadečjegprosjačenja ....................... 37

6. Pravnaanaliza ......................................................................................... 41

7. Zaključci ................................................................................................... 42

8. Preporuke ............................................................................................... 45

Izveštajjenastaouokviruregionalnogprojekta”PrevencijaeksploatacijedeceujugoistočnojEvropi”koji jerealizovanodstranečlanicaMrežeombudsmanazadecujugoistočneEvropeuzpodrškuSavetheChildrenNorway.

3

1. Istraživanje „Dečje prosjačenje u Vojvodini“

Izveštaj koji je pred Vama sadrži rezultate istraživanja sprovedenog uokviru projekta „Prevencija eksploatacije dece u jugoistočnoj Evropi–Prosjačenje deceuVojvodini“, kao i zaključke i preporuke institucijePokrajinskogombudsmanauvezisakoracimakojebirelevantnidruštveniakteri–institucije,ustanove,iorganizacije–trebalodapreduzmuuok-virusvojihovlašćenjainadležnostiuciljusuzbijanjaiprevencijepojavedečjegprosjačenjauAPVojvodini.

Projekat „Prevencija eksploatacije dece u jugoistočnoj Evropi –ProsjačenjedeceuVojvodini“realizovanjetokom2011.godineodstraneinstitucijePokrajinskogombudsmanauzpodrškunorveškemeđunarodneorganizacije„Spasimodecu“/SavetheChildrenNorway/iusaradnjisaCentromzaintegracijumladihizBeograda.Ovajprojekat,realizovannateritorijiAPVojvodine,jedanjeodnekolikoprojekatakojisebaveistomovom temom, a koje u regionu ZapadnogBalkana realizuju državne iregionalneinstitucijeombudsmana,članiceMrežeombudsmanazadecuujugoistočnojEvropiizRepublikeSrpske,CrneGoreiRepublikeSrbije.

Cilj projekta „Prevencija eksploatacije dece u jugoistočnoj Evropi –ProsjačenjedeceuVojvodini“ jepovećanjekapaciteta imogućnostizaostvarivanjedečjihpravauskladusaKonvencijomopravimadetetaUNputemunapređenjasistemazaštitedeceodsvihvidovanjihovogzlostav-ljanja,zanemarivanjainasiljanadnjima,aposebnodecekojasebaveprosjačenjemilisuizloženarizikudasenjimepočnubaviti.

Očekujesedaćesprovođenje istraživanjaodečjemprosjačenjuuAPVojvodini, objavljivanje njegovih rezultata, kao i kampanja kojombi seu okviru ovog projekta javnosti skrenula pažnja na fenomen dečjegprosjačenja,doprinetipodizanjusvestistručneiširejavnostiopotrebidasesvirelevantnidruštveniakteriozbiljnijeuključeusuzbijanjeipreven-cijuovepojave.Utomkontekstuočekujeseidaćeprojekat„PrevencijaeksploatacijedeceujugoistočnojEvropi–ProsjačenjedeceuVojvodini“doprinetiisledećem:• unapređenjupravnogokvirakojimbisedecazaštitilaodprosjačenja,• jačanjukapaciteta,poboljšanjuiusklađivanjusaradnjestručnjakaiz

nadležnihinstitucija,ustanovaiorganizacijakojisebaveslučajevimadečjegprosjačenja,

• podizanjustepenasvestistručneiširejavnostiooblicima,uzrocimaidugoročnim,društvenopogubnimposledicamadečjegprosjačenja.

4

2. Predmet istraživanja

Socioloziprosjačenjenajčešćeodređujukao„društvenudevijacijuisoci-jalniproblem,kojisesastojiusticanjumaterijalnihvrednostitraženjemoddrugihlica,bespovratnoibezpružanjaprotivusluge.”1Nekiautorismatra-judaprosjačenjepredstavljaobliksticanjamaterijalnedobiti,korišćenjemsklonostiljudikasamilostipremaosobamakojesetimebave.2Prosjačenjemožebitipojedinačnoiligrupno,odnosnokolektivno,anjimeseprosjaci,u kojenajčešće spadaju ljudi iz socijalnougroženih imarginalizovanihdruštvenihgrupa,baveslučajno,kada imseukažeprilika ili iznavike.Posebnukategorijučineosobekojeseprosjačenjembaveorganizovano.Takveosobekoristespecifičnetehnikeimetodepribavljanjanovcakojesunajčešćenaučileoddrugihkojisebaveprosjačenjem.Osimštosusklone tomedapopotrebipromeneprostor,odnosno teritorijunakojojprosjače,osobekojesetimeorganizovanobavečestoselažnopredstav-ljajukaopripadnicinekedrugesocijalnougroženegrupe(npr.osobesainvaliditetom,izbeglice,itd).

Prosjačenjanisupošteđenanideca.Ovojpojavinajpodložnijasudecaiz socijalno ugroženih i društveno marginalizovanih grupa, koja seprosjačenjuokrećukakobisebiiliporodiciobezbedilaminimalneprihodeza život.Uslednemaštinenije redak slučaj daovakvadecaod stranesvojihroditelja,starateljailisrodnikabivajučaki„iznajmljena”raznimor-ganizovanimgrupamakojeubirajuprihododprosjačenja. NajvećibrojdecekojaprosjačeuAPVojvodininalaziseuvećimgradovimaidanassuonagotovopostala jednoodnjihovihobeležja.Onjihovomporeklu,životu,porodičnimisocijalnimuslovimasezapravojakomalozna,adu-bljirazlozizanjihovobavljenjeprosjačenjemnajčešćeseneistražuju,nitisenjimaikosistematskibavi.

Stereotipnaslikadetetakojesebaviprosjačenjem je,da jeonomalo,neurednoifizičkizapušteno,tamnijegtenaikose,usamljenoiliupratnjinajčešćeodrasleženskeosobe,dasedinauliciilipokušavadasvirananekominstrumentuizazivajućitimesamilostisažaljenjeprolaznikakakobimudalinovac.Ukolikoseovakvadecanađuugrupi,prolazniciihsenajčešćeplaše izaziruodnjih,doksamadecainjihoviodraslipratiociprosjačenjenajčešćenazivaju„radom”,odnosnosmatrajuihaktivnošćukojaimdonosiprihod.1 Milosavljević,Milosav.(2003).Devijacije i društvo.Draganić.Beograd.2Jugović,Aleksandar.(2009).Posjačenje i skitnja kao socijalni i bezbednosti probem.Nauka,bezbed-nost,policija,vol14,br.3,str.153-173.

5

Predmet istraživanja „Dečje prosjačenje u Vojvodini”je pojava prosjačenja među decom na teritoriji AP Vojvodine. Izveštaj se poseb-no bavi i time kako institucije i ustanove koje prema važećim propisima imaju najviše nadležnosti i ovlašćenja da se bave ovom pojavom, kao i nevladine organizacije koje se bave decom, doživljavaju fenomen dečjeg prosjačenja u AP Vojvodini i kako se prema njemu odnose.

6

3. Cilj i pretpostavke istraživanja

Ciljistraživanja„DečjeprosjačenjeuVojvodini”jedasenaosnovuana-lize stavova,mišljenja i iskustava ispitanika u uzorku stekne uvid u tonakojinačininstitucije,ustanoveinevladineorganizacijeuAPVojvodinidoživljavajufenomendečjegprosjačenja.

Ispitanici su odgovarali na pitanja o tome kako određuju, odnosno definišu dečje prosjačenje, šta smatraju njegovim karakteristikama, u kojoj meri smatraju da je ova pojava rasprostranjena među decom u AP Vojvodini, da li i na koji način evidentiraju decu koja se bave prosjačenjem, šta sma-traju uzrocima, implikacijama i posledicama dečjeg prosjačenja i faktori-ma rizika koji do njega dovode, kako međusobno sarađuju u cilju suzbija-nja i prevencije ove pojave, te koje mere i konkretne korake preduzimaju u tom cilju.

Pretpostavkesprovođenjaovogistraživanjasusledeće:• da (dečje) prosjačenje kao društveni fenomen nije adekvatno

definisano u zakonima, podzakonskim aktima i strateškimdokumentimaRepublikeSrbije,odnosnoAPVojvodine,

• dasepostojećezakonskemereuvezisaprosjačenjemnedoslednoilineefikasnosprovode,

• da nijedan od relevantnih društvenih aktera ne vrši evidentiranjeslučajeva dečjeg prosjačenja kao zasebne kategorije što takođeotežavautvrđivanjeobimaovepojave,

• da su prosjačenju najpodložnija deca iz socijalno ugroženih,siromašnih porodica i deca sa ulice, naročito ona iz romskepopulacije,

• da se praćenju, suzbijanju i prevenciji ove pojave ne pristupasistematski jer jemeđuinstitucionalna, kao i saradnja relevantnihakteraizsvatridruštvenasektorauvezisanjomnanezavidnomnivou,

• da nadležne institucije postupaju u okviru svojih ovlašćenja inadležnostikojeveomausko tumače, tedastogamalibrojdecepod rizikomodprosjačenjauživanjihovu zaštitu, odnosno koristinjihoveusluge.

7

4. Metodologija istraživanja3

IstraživanjeodečjemprosjačenjuuAPVojvodini,odnosnoRepubliciSr-bijisprovedenojenadvanivoa:nateritorijiRepublikeSrbijebezpokrajinainateritorijiAutonomnePokrajineVojvodine.NosilacprojektananivouRepublikebila je institucijaZaštitnikagrađanaRepublikeSrbije,dok jenosilacprojektanateritorijiAPVojvodinebilainstitucijaPokrajinskogom-budsmana.Istraživanjejevršenotokomaprilaimaja2011.godine.Ovim izveštajem obuhvaćeni su podaci dobijeni iz anketa i intervjua sprove-denih na teritoriji AP Vojvodine.

U prikupljanju i analizi podataka korišćeni su kvantitativni i kvalitativnipristup.Tehnikeprikupljanjapodatakasuuključivaleanketnoispitivanjeigrupneiindividualneintervjue.

Zapotrebeanketekonstruisanasutritipaupitnika:zazaposleneuustano-vamasocijalnezaštite,zazaposleneupolicijskimupravamaipolicijskimstanicamaizalicaangažovanaunevladinimorganizacijama.Zagrupneintervjuesukonstruisanadvatipaprotokola:sadecomisaroditeljima,kaoipodsetnikzaindividualneintervjuenanacionalnomnivou.

Kvantitativnaanalizametodomdeskriptivnestatistike4ikvalitativnaanal-izaotvorenihodgovoraurađena jena84upitnika.Ukupno42upitnikapopunjavali su zaposleni u ustanovama socijalne zaštite: centrima zasocijalni rad (udaljem tekstuCSR),domovima iprihvatilištima.Zapos-leniupolicijskimupravamaipolicijskimstanicama(udaljemtekstuPU)popunjavalisu37upitnika,a5upitnikapopunilasuosobeangažovaneunevladinimorganizacijama(udaljemtekstuNVO).

Kvalitativnaanalizajeizvršenanatranskriptimadvagrupnaintervjuasadecomkojaproseitranskriptimadvagrupnaintervjuasazaposlenimauinstitucijama,ustanovamaiorganizacijamanavedenimaunatavku.

U grupnim intervjuima učestvovale su 23 osobe iz sledećih institucija,organauprave,ustanovaiNVO:• pokrajinski organi i ustanove: Pokrajinski sekretarijatt za rad,

zapošljavanje i rodnu ravnopravnost, Pokrajinski sekretarijat za

3PredlogmetodlogijeistraživanjaizradilajedrSmiljkaTomanović,metodologiredovniprofesornaFilo-zofskomfakultetuuBeogradu,kojajeodstraneCentrazaintegracijumladihizBeogradabilaangažovanakakobiuradilakvalitativnuikvantitativnuanalizuprikupljenihpodatakauformipreliminarnogizveštaja.4Prikazivanjem frekvencija i procenataodgovora, jer suukrštanja bila nemoguća, zbogmalogbrojaslučajevaupodskupovima.

8

zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju, Pokrajinski zavod zasocijalnuzaštituiKancelarijazainkluzijuRoma,

• sudovi:PrekršajnisuduNovomSaduiPrekršajnisuduZrenjaninu,• gradskiorgani:PolicijskaupravaNoviSad,• gradskeiopštinskeustanove:CentarzasocijalniradGradaNovog

Sada, domovi i prihvatilišta za decu iz Bele Crkve, Pančeva,Subotice, Sombora i Sremske Kamenice, Škola za osnovno isrednjeobrazovanje„MilanPetrović”izNovogSada,

• NVO:Romski resursni centarEHO,Dnevni centar za decuuliceEHO,Karitas/Caritas/iVojvođanskiromskicentarzademokratiju.

Ugrupnimiindividualnimintervjuimaučestvovalojeukupno11dečaka,kojisuintervjuisaniuSvratištuuNovomSadu.Većinadecejeintervjuisanausvratištima,štopredstavljaspecifičanizborispitanika.

Rezultatikombinovaneanalizeuizveštajusuprikazaniuokvirupettema,kojepredstavljajudimenzijepojavedečjegprosjačenja:

• određenje–definicijapojma;• rasprostranjenostpojavedečjegprosjačenjainjenoevidentiranje;• uzrocidečjegprosjačenja(saidentifikacijomfaktorarizika);• implikacijeiposledicedečjegprosjačenja;• mereprevencijeizaštiteisaradnjainstitucija.

9

5. Analiza rezultata istraživanja

5.1 Određenje – definicija dečjeg prosjačenja

Kadasuupitanikakobidefinisalipojavuprosjačenja,međuodgovorimapredstavnikaCSRizdvojilasusedvaodgovora:pojednom,prosjačenjejeeksploatacijaradisticanjamaterijalnekoristi,apodrugom,prosjačenjejesticanjematerijalnekoristiodstranedece(grafikonbr.1).

Većina predstavnika PU fenomen prosjačenja takođe određuje kaotraženje materijalnih sredstava od strane dece, a slede eksploatacijaradisticanjamaterijalnekoristi i sticanjematerijalnekoristi izazivanjemsamilosti(grafikonbr.2).

Grafikon br. 1: Definicja dečjeg prosjačenja - CSR

40%

36%

10%

14%

eksploatacija radi sticanja materijalne koristi

traženje materijalnih sredstava od strane dece

ostalobez odgovora

10

Predstavnik jedne NVO odgovor je definisao kao „poremećaje uponašanju,uglavnomkoddečakakojiprosekodjavnihobjekataiodvra-tadovrata”.

Podaciugrafikonubr.3potvrđujupodudarnostodgovorapredstavnikaPU i CSR sa navedenim određenjima dečjeg prosjačenja, jer 97,6%predstavnikaCSRipreko94,4%predstavnikaPUsmatrajudajetosit-uacijaukojojdecatraženovacodprolaznikanaulici;97,6%predstavni-kaCSRprosjačenjevidiikaopraksuukojojodraslisadecomtraženo-vac,aistosmatra85,7%predstavnikaPU.Velikijeprocenationihkojipodprosjačenjempodrazumevajuipraksudadecaiduodvratadovratatražećinovac,alipodpojamprosjačenjaređepodvodepojavukadadecaprodajumaterijalnestvari,peruautomobilskastaklanaraskrsnicamailipevajunaulici.

Grafikon br. 2: Definicija dečjeg prosjačenja - PU

3%

19%

16%

33%

5%

16%

8% pojava ne postoji

eksploatacija radi sticanjamaterijalne korististicanje materijalne koristiizazivanjem samilostitraženje materijalnihsredstava od strane decedefinisano je zakonom

ostalo

bez odgovora

11

Slične odgovore na pitanje šta sve podrazumevaju pod dečijimprosjačenjemdajuipredstavniciNVO(tabelabr.1).

Tabelabr.1 Ponašanja koja se iz ugla NVO smatraju dečjim

prosjačenjem f %decatraženovacnauliciodprolaznika–DA 5 100

odraslisadecomtraženovacodprolaznika–DA 5 100

deca(saodraslima)pevajunajavnommestu–DA 2 40

decaprodajucvećeidrugepredmete–DA 2 40

decaperuautomobilskastakla–DA 1 20

decaiduodvratadovrata–DA 4 80

94.485.765.4

23.155.2

90.9

97.6

97.665.747.2

62.297.6

0 20 40 60 80 100

12

PU

CSR

Grafikon br. 3: Ponašanja koja se iz ugla PU i CSR smatraju dečjim prosjačenjem

deca idu od vrata do vrata –DA

deca peru automobilskastakla – DA

deca prodaju cveće i drugepredmete – DA

deca (sa odraslima) pevajuna javnom mestu – DA

odrasli sa decom traže novacod prolaznika – DA

deca traže novac na ulici odprolaznika – DA

12

Grupni intervjuisazaposlenimauinstitucijama,ustanovamaiNVOdo-vodedosličnihzaključakaopojaviioblikuprosjačenja.Postojislaganjesatvrdnjomdajetraženjenovcaprosjačenje,bilodajeonosistematskoiliusputno,tzv.žicarenje.

JedanodzaposlenihuPolicijskojupravismatradajepotrebnorazlikovatiorganizovanoprosjačenjeodonog„usputnog”.KaoprimernavodidauNovomSadupostojinajmanjepetmestanakojimaproseuvekistadeca,štobisemoglopodvestipod„organizovano”prosjačenje,zarazlikuodprosjačenjadecekojaseobraćajugrađanimauprolazu,najčeščepitan-jem„Je l’ imatedinar?“Tasepojavaužargonunaziva„žicarenje” inaovajnačinnajčešćeprosenarkomani.

Jednakokaoiuanketi,ugrupnimrazgovorimasetakođepokazalodapostojidilemauvezisatimdalisedrugeaktivnostidecesaulice,azakojeonadobijajunovac,moguuvrstitiuprosjačenjeilisetosmatraradom.Jednaoddilemajebilaidalisviranjenaulici(tzv.basking)predstavljaprosjačenje.Postavilose ipitanjegde jegranica izmeđuprosjačenja iradadece,jerimaonihkojičakisakupljanjesekundarnihsirovinasma-trajuprosjačenjem.

Zakonoprekršajima(„Sl.glasnikRS”,br.101/2005,116/2008i111/2009)5

prekršajdefinišekaoprotivpravnuskrivljenoizvršenuradnjukojajepro-pisomnadležnogorganaodređena kaoprekršaj i nadalje određujedase prekršaji mogu propisivati zakonom ili uredbom, odnosno odlukomskupštine autonomne pokrajine, skupštine opštine, skupštine grada iSkupštineGradaBeograda.Zakonsadržiiposebneodredbeomalolet-nicima.Posebno jeregulisanopitanjeodgovornosti roditelja,usvojiteljailistarateljadetetaimaloletnika,apropisanojeidaćesekadajedeteučiniloprekršaj zbogpropuštanjadužnognadzora roditelja, usvojitelja,odnosnostaratelja,aovalicasubilaumogućnostidatakavnadzorvrše,roditelji,usvojitelj,odnosnostarateljdetetakaznitizaprekršajkaodasugasamiučinili.Predviđena je imogućnostdasezakonompropišedaćesezaprekršajkazniti i roditelji,usvojitelj,odnosnostarateljmalolet-5Premaovomzakonu,premamaloletnikukojiuvremeizvršenjaprekršajanijenavršiočetrnaestgodina(dete),nemožesevoditiprekršajnipostupak.Premamaloletnikukoji jeuvreme izvršenjaprekršajanavršiočetrnaest,anijenavršiošesnaestgodina(mlađimaloletnik)moguseizrećisamovaspitnemere,doksestarijimmaloletnicima(izmeđušesnaestiosamnaestgodina)možeizrećivaspitnamerailikazna.Maloletnimučiniocimaprekršajamoguseizrećisledećevaspitnemere:ukor,upućivanjeudisciplinskicentarzamaloletnikeipojačannadzor.Zakonomo prekršajima je regulisana i odgovornost roditelja, odnosno staratelja. Zakonomsemožeodrediti da će se roditelji, odnosno staralacmaloletnika koji je učinio prekršaj kazniti ako je učinjeniprekršajposledicanjegovogpropuštanjadužnognadzoranadmaloletnikom,aumogućnostijedatakavnadzorvrši.

13

nikastarogodčetrnaestdoosamnaestgodinakojijeučinioprekršaj,akojeučinjeniprekršajposledicapropuštanjadužnognadzoranadmalolet-nikom,abilisuumogućnostidatakavnadzorvrše.

Krivičnimzakonikom(„Sl.glasnikRS”,broj111/2009od29/12/2009)učlanu193propisanojeizmeđuostalogidaćeseroditelj,usvojilac,sta-ralac ilidrugo licekojeprinuđavamaloletno licenaprosjačenjekaznitizatvoromodtrimesecadopetgodina.PremaKrivičnomzakonikuRSor-ganizovanoprosjačenjedecepotpadapodkrivičnodelotrgovineljudima(član388)ishodnotomesekrivičnosankcionišuosobekojenatajnačineksploatišudecu.

5.2 Rasprostranjenost pojave dečjeg prosjačenja i njeno evidentiranje

Rasprostranjenost ievidentiranjepojavnihoblikadečjegprosjačenjasuneodvojiviaspektiovogproblema, jerodnačina ikvalitetaevidentiran-ja zavisimogućnost sagledavanja rasprostranjenosti ovepojave.Kakonijednaod relevantnih institucijanevršievidentiranjeslučajevadečjegprosjačenjakaozasebnekategorije,nijemogućeutvrditinirasprostran-jenostovepojave.

Ucentrimazasocijalniradnepostojizvaničnaevidencijaoslučajevimadečjegprosjačenjajer,poputostalihpropisa,niZakonosocijalnojzaštitineprepoznajekategoriju prosjačenja. Međutim,izodgovorazaposlenihuCSRproizlazida jeu radusocijalnih radnika ranijepostojalapraksavođenjaevidencijeoprosjačenju.

Domovizadecubezroditeljskogstaranja,prihvatnestaniceiprihvatilištaevidentirajudecukojaproseshodnosvojimspecifičnimpotrebama,uvezisasvojimradomsadecom.Predstavnikdomazadecubezroditeljskogstaranjanavodidaseuovimdomovimaevidencijavodinanivouustan-ove i da se ti podaci koriste prilikom izrade godišnje analize strukturekorisnikaprihvatnestanice.

Napitanjeoevidentiranjudecekojaprosjačekaoposebnekategorije,74%odgovorapredstavnikaCSRukazujenatodanepostojiposebnakatego-rijakojaodvajadečjeprosjačenjeoddrugihoblikarizičnogponašanja,auCSRgdepostojinekavrstaevidencijeovadecasenajčešćeevidenti-rajukaozanemarena,štojeprikazanosledećimgrafikonom:

14

Kada su zamoljeni da predlože način evidentiranja korisnika, kako bidecakojaprosjačebilaprepoznatakaoposebnagrupaipostalavidljivija,predstavniciCSR,smatrajućidapostojećisistemevidentiranjanijeadek-vatan,predložilisusledećepostupkekojimabiseunapredilaevidencijaoovomfenomenu:

Grafikon br. 4:

Evidentiranje dece koja prosjače od strane CSR

74%

7%7%

12%

ne evidentiraju se

zanemarena deca

ostalo

bez odgovora

Grafikon br. 5: Predlozi CSR

za unapređenje evidencije o deci koja prosjače

24%

35%5%5%

31%

izdvajanje dece koja prosjače kao posebne kategorije korisnika

stvaranje posebne evidencije i umrežavanje institucija

uključivanje javnosti

ostalo

bez odgovora

15

ZaposleniuCSRuAPVojvodininasledećinačindolazedoinformacijaodecikojaprosjačenaulici:

UprosekujesvakiCSRnaveopodvaizvorainformacija.Najčešćiizvorukazivanjanakonkretanproblemjesugrađani.

NVOnavodedasunajčešćikanalikojimaonedobijaju informacijeodecikojaprosjačeodinstitucija,građana,izmedija,izpolicijeiterenskimradom.

Kadasuzamoljenidaodredebrojdecekojaprosjače,akojasuunjimaevidentirana,od42CSRuVojvodinikojisuučestvovaliuistraživanjuod-govorilojenjih25.Uovimustanovamaevidentiranojeukupno78dece.U20opštinabrojprijavljenedeceosciliraod1do5.Tabeluopoluigodina-makorisnikapopunilojesvega13CSR,anaosnovunjihovihpodatakapolnastrukturaevindentiranedecekojaprosejesledeća:

Tabelabr.2 Pol dece koja prosjače

evidentirane u 13 CSR u APV f %Ženski 22 34

Muški 42 66

Ukupno 64 100

Grafikon br. 6:

Kako CSR dolaze do informacija o deci koja prosjače

nema informacija

iz policijske uprave

od g

rađa

na

iz škole

od rodbine korisnika

iz medija

od stručnjaka na terenu

od samih korisnika

iz drugih institucija

ostalo0

5

10

15

20

25

30

Izvor informacija

%

16

Naosnovupodatakaiztabelemožesezaključitidameđudecomkojaprosjačedominirajudečaci,kojihimagotovodvostrukovišeuodnosunadevojčice.

Kadajerečogodinamastarostidecekojaprosjače,podaciizCSRuka-zujunasledeće:16%decejeuzrastado5godina,od6-10godinaihje40%,adecekojaimajuvišeod10godinaje44%(tabelabr.3).

Tabelabr.3: Starost dece koja prosjače

Godine Brojdece % Godine Brojdece %

1 1 2 10 9 14

2 2 3 11 6 9

4 2 3 12 6 9

5 5 8 13 1 2

6 7 11 14 11 17

7 4 6 15 1 2

8 6 9 16 3 5

Ukupno 64 100

Iz podataka navedenih u tabeli primetna je nešto niža zastupljenostdevojčicamlađeguzrasta,štoupućujenazaključakdaseonemalokas-nijepočinjubavitiprosjačenjem.

Od predstavnikaCSR dobijene su informacije o lokacijama na kojimadecaprosjače(za65korisnika).Primetnajeizvesnagravitacijakavećimgradovima (24navedenaslučaja),kako izmanjihkabližimvećimgra-dovimauVojvodini,takoikaBeogradu.Usvega2slučajajezabeleženodadeca iduumanji grad, a većinanjih ipaknajčešćeprosjači u sop-stvenomgradu(39uvećim,srednjimimanjimgradovima).

Poštosuuanketidobijenasvegatriodgovora,aupolicijskojevidencijiukupnojeevidentiranošestorodece,možesezaključitidajeevidencijaPUodecikojaprosjačenaveomaniskomnivou.Premausmenimnavodi-mapredstavnikaPUNoviSad,evidencijapostoji,alionanijesistematizo-

17

vanaisređena,panemožedasedobijepotpuniuvidupravostanje.Ponjegovommišljenju,uzodobrenjeMUP-a,ukompjuterskojevidencijibisetehničkimoglorešitievidentiranjepodatakapovrstiprekršaja.

UPUuNovomSaduproblemprosjačenjasetretiraunajmanjetriseg-mentarada:trgovinaljudimajeunadležnostiOdeljenjazastrance,gdese tretira kao krivično delo, samo prosjačenje se vodi kao prekršaj, amaloletničkadelinkvencija,kaoštosamarečkaže,bavisedelinkvenci-jom.Poredtoga,PUsebavekrivičnimdelomzapuštanjaizlostavljanjamaloletnoglicailidrugimkrivičnimdelimaizdomenasocijalnepatologije.PUtesnosarađujeisaCentromzasocijalnirad.

Evidencija koju vode NVO takođe ukazuje na mali broj evidentiranihslučajevaprosjačenja.SamodveodpetNVOsuuanketinavelepodatkeosvojimkorisnicima.6Unjihovojevidencijiimaukupno22deteta,odko-jihsu19muškogpola.ProcenubrojadecekojeprosjačedalesuičetiriNVO.Odtoga,NVOkojaradinateritorijiopštineAda(18.994stanovnika)7 isamognaseljenogmestaBečej (25.774stanovnika)procenjujudasebrojdecekojaprosjačekrećeoko30.NVOkojadelujenateritorijičitaveopštineBečej(ukojojživiukupno40.987stanovnika)procenjujedanateritorijioveopštinepostojioko60decekojasebaveprosjačenjem.ZanaseljenomestoKikinda(41.935stanovnika)procenjenojedaunjemuprosjači između 15 i 20 dece, a za teritoriju grada Subotice (148.401stanovnika), uključujući svanaseljenamestananjegovoj teritoriji, pro-cenjujesedajebrojdecekojaprose20.

Jednaodsudijazaprekršajekojajeučestvovalaufokusgrupipredložilajesledećekakobiserešioproblemevidentiranjadeceprosjaka:dasesačini adekvatan program za evidenciju u vidu jedinstvenog dosijea uelektronskoj formiukojibiseo licuunosilipodaciraznevrste(eviden-cionipodacicentrazasocijalnirad,policije,zdravstvenikarton,itd),alibiustanoveimalepristupsamoonimpodacimakojiseodnoseisključivonanjihovrad.

6UgrupnimintervjuimapodatkejenavelosamoSvratišteuNovomSadu.7Premapopisuiz2002.godine

18

5.3 Uzroci dečjeg prosjačenja i utvrđivanje faktora rizika

Dabiseutvrdiloštaanketiraneinstitucije,ustanoveiNVOmisleotomekojesukategorijedeceposebnopodrizikomdasebaveprosjačenjem,zamoljenesudauupitnikurangiraju3najčešćeod14ponuđenihgrupadece.Ponuđenegrupebilesu:

• decabezroditeljskogstaranja,• decakonzumentinarkotičkihsredstava,• društvenomarginalizovanadeca,• decaizloženanasiljuuporodici,• decaprisiljenanaprosjačenjeodstraneorganizovanihgrupa,• decakojasunapustilaškolu,• decastranidržavljani,• romskadeca,• decakojasuizbegliceiraseljena,• decasainvaliditetom,• decakojasuusukobusazakonom,• decasaporemećajimauponašanju,• decasaulicei• decaizreadmisije.

Kaokategorijudeceposebnoizloženurizikuodbavljenjaprosjačenjem,predstavniciPUnaprvomesto rangirali su romskudecu (43%) idecuprisiljenunaradodstraneorganizovanihgrupa(27%).Udrugomranguslededecasaulice(22%)idecaizsiromašnihporodica(16.7%).

19

ZaposleniuCSRnaprvomestorangirajudecuprisiljenunaradodstraneorganizovanihgrupa(48%),nadrugomestoromskudecu(29%),kaoidecuizsiromašnihporodica,doknatrećemestoizdvajajudecusaulice(14%).

Grafikon br. 7:

Deca koja se najčešće bave prosjačenjem - PU Rang 1

11%

5%

27%

5%

43%

3%

3%

3%deca bez roditeljskog staranja

deca narkomani

deca izložena nasilju

deca prisiljena od strane org. grupa

deca iz siromašnih porodica

romska deca

deca sa ulice

bez odgovora

20

PredstavniciNVOsemeđusobnoslažuoposebnougroženimkategorijamadece. Kao kategoriju dece posebno izložene riziku od bavljenjaprosjačenjemnajčešće rangiraju decu koja su prisiljena da prosjače odstraneoragnizovanihgrupa(40%),apotomdecusauliceiromskudecu.

Analizagrupnihintervjuasazaposlenimauinstitucijama,ustanovamaiNVOpokazujedasekaofaktoririzikazapojavudečjegprosjačenjana-vodesledećifaktoridruštveneisključenosti:• pripadanje romskoj populaciji (sa karakterističnim kulturnim

obrascem),• siromaštvoporodice (sakombinacijomčinilaca:disfunkcionalnost

iizolovanostporodice,neobrazovanost,nezaposlenostiinvaliditetroditelja),

• svakodnevni život dece na ulici i neintegrisanost ove dece udruštvenisistem.

PoviđenjupredstavnikaNVOizNovogSada,obrazovanjejenajužepov-ezanosasiromaštvom.Akoseimauvidudajenajvećiprocenatdecenauliciizromskihporodicaidajenajvišeneobrazovanogstanovništvameđuromskompopulacijom,jasnojegdetrebapočetisarešavanjemproblema.Međutim,uporodiciukojojnijedanodroditeljanijepohađaoškolunemožeseočekivatidaćedeteželetidaideuškolu.PredstavniciNVOukazalisui

Grafikon br. 8:

Deca koja se najčešće bave prosjačenjem - CSR Rang 1

48%

5%

29%

14%2% 2%

deca bez roditeljskog staranja

deca prisiljena od strane org. grupa

deca iz siromašnih porodica

romska deca

deca sa ulice

bez odgovora

21

PredstavniciNVOsemeđusobnoslažuoposebnougroženimkategorijamadece. Kao kategoriju dece posebno izložene riziku od bavljenjaprosjačenjemnajčešće rangiraju decu koja su prisiljena da prosjače odstraneoragnizovanihgrupa(40%),apotomdecusauliceiromskudecu.

Analizagrupnihintervjuasazaposlenimauinstitucijama,ustanovamaiNVOpokazujedasekaofaktoririzikazapojavudečjegprosjačenjana-vodesledećifaktoridruštveneisključenosti:• pripadanje romskoj populaciji (sa karakterističnim kulturnim

obrascem),• siromaštvoporodice (sakombinacijomčinilaca:disfunkcionalnost

iizolovanostporodice,neobrazovanost,nezaposlenostiinvaliditetroditelja),

• svakodnevni život dece na ulici i neintegrisanost ove dece udruštvenisistem.

PoviđenjupredstavnikaNVOizNovogSada,obrazovanjejenajužepov-ezanosasiromaštvom.Akoseimauvidudajenajvećiprocenatdecenauliciizromskihporodicaidajenajvišeneobrazovanogstanovništvameđuromskompopulacijom,jasnojegdetrebapočetisarešavanjemproblema.Međutim,uporodiciukojojnijedanodroditeljanijepohađaoškolunemožeseočekivatidaćedeteželetidaideuškolu.PredstavniciNVOukazalisui

nasituacijeukojimaroditeljinisuhtelidaupišudevojčiceusrednjuškolu,jeroneondatrebadaiduucentargrada,štojezanjihneprihvatljivo.

Drugispletčinilacakojipredstavljajufaktorerizikazadečjeprosjačenjepredstavljajulošiobrasci,navike,stilživotakojiseprenosisageneracijenageneraciju,azaštasuprevashodnoodgovorniroditelji.

Pomišljenju predstavnikaNVO i roditelji su jedan od faktora rizika.Usvratištedolaze roditelji koji tražedasenjihovojdecinedopustibora-vakunjemu,jerakojedeteusvratištuononeradizaporodicunaulici.Sadrugestrane,pozitivanprimerpredstavljajuroditeljikojisuprihvatilisaveteosobaangažovanihusvratištu,pasusvojudecuupisaliuškolu.Zaposleni u svratištu su prethodno organizovali pribavljanje dokumen-tacijepotrebnezaupisuškolu.Saovimroditeljimasesarađuje, tesetakopratinapredaknjihovedece.Svratištesarađujeisaškolama,kojeihobaveštavajuukolikodeca izostaju,adecinijedozvoljenboravakusvratištuuvremetrajanjanastaveuškoli.

Predstavnici NVO takođe tvrde da je bar 90% dece pod rizikom odprosjačenjaeksploatisano,najčešćeodstranenjihovihporodica,kojeimnamećuobavezudapribavesredstvakakobituporodicufinansirala.Imaslučajevadavećideoporodicepreko letaboraviuCrnojGori,gdesebaveprosjačenjem,adecabuduostavljenaumatičnojzemljisababomilidedomkakobizanjihovepotrebezarađivalanaulici.

Intervjuisadecompotvrđujusaznanjaiziskustvaodraslihučesnikafokusgrupaouzrocimaimanifestacijamadečjegprosjačenja.

Deca počinju da prosjače na uzrastu od 5-6 godina, na preporuku ili na-govor starije dece, rođaka ili drugara koji ih i vode i podučavaju. Jedan od učesnika fokus grupe za decu koja dolaze u svratište tvrdi da se, u vreme kada je živeo u romskom naselju Mali Beograd, prosjačenjem počeo bav-iti na nagovor drugara. Na njegov predlog je pristao jer nije znao šta to podrazumeva. Drugar ga je odveo na raskrsnicu i podučio ga kako da traži sitan novac od vozača kada se zaustave na semaforu. Kako je shva-tio da mu to ne pada teško, bavio bi se time svaki dan dok ga policija ne bi uhvatila. Nekoliko puta je privođen i u stanicu, a kao razlog za to što se bavi prosjačenjem navodio je da nema šta da jede. Ponekad bi ga policija pustila i bez privođenja, a u nekoliko navrata su mu i roditelje kažnjavali, iako oni u početku nisu znali da im se dete bavi prosjačenjem. Onog dana kada se počeo baviti prosjačenjem zaradio je 800 dinara i za taj novac je kupio hranu. Tog dana zapalio je i prvu cigaretu.

22

Na pitanje u vezi sa tim šta njihovi roditelji kažu o tome što se baveprosjačenjem,gotovosvadecaufokusgrupisujednoglasnoodgovoriladaimroditeljiništanekažu,odnosnodanemajupredstavuotomeštabiimroditeljireklitimpovodom.

Pojediniučesnicifokusgrupezadecukojadolazeusvratištesvedočeotomedasuunekimslučajevimaroditeljitikojišaljusvojudecudaprose.Iskustvodečakaizsvratištakojiseprosjačenjembavivećtrigodinego-voriotomedajegladuporodicinavelanjegovumajkudagapošaljedaprosisanjegovimbratomodtetke,sinomnjenestarijesestre.Njegovbratjeutomevećimaoiskustvaipodučiogajekakosetoradi,teseovajdečakidanasbaviprosjačenjem.

Sva intervjuisana deca u Novom Sadu redovno dolaze u Svratište i potvrđuju da je boravak u njemu postao bitan deo njihove svakodnev-ice. Na osnovu njihovih izjava zaključuje se da je mogućnost dolaska u svratište i boravak u njemu cene pozitivno. Većina dece u svratište dolazi već oko 9 sati ujutru i tu provode po ceo dan igrajući se sa ostalom de-com ili na računaru. U svratištu obično doručkuju, a kada im je potreban novac za nešto što im svratište ne obezbeđuje, poput novca za slatkiše ili odlazak u igraonicu, ova deca obično odlaze do jedne od najvećih pijaca u blizini centra grada gde prose dok ne sakupe dovoljno novca. Neka od njih idu i u školu i u svratištu rade i domaće zadatke. Popodne i uveče ponekad odlaze kući, mada najčešće, pogotovo vikendom kada rade kafići, veći deo noći provedu na ulici, prosjačeći.

Mlađadecaprosjače-ilikakonekaodnjihtvrde:rade-nasemaforimainaulici,dokstarijadecanovacpribavljajutakoštovozačimapokazujuprazna mesta na parkinzima na prometnijim gradskim ulicama. Decatvrdedatimemogudazaradeido1.000dinara,tedasumakojuodvlas-nikaautomobiladobijajuzatozavisiodtogadalijeautomobilmanjeilivišeluksuzan.Kaorazlogzatoštostarija,odnosnofizičkikrupnijadecaneprosjačenasemaforimanavodetodavozačinaraskrsnicamanovacradijedajumlađoj,odnosnomalojdeci.

Pribavljeni novac deca troše na zadovoljenje svojih potreba, prvenstveno one za hranom, tako što kupuju sendviče, sokove i grickalice. Međutim, neka od njih koriste novac i za odlazak u igraonice, kupovinu cigareta ali i za kupovinu proizvoda koji se nalaze u slobodnoj prodaji, a koji se mogu zloupotrebiti kao opojna sredstva (lepak, boje i sl.) Neka deca određeni, veći ili manji deo pribavljenog novca daju nezaposlenim roditeljima (najčešče majci), za potrebe porodice ili ga troše na stvari za koje znaju

23

da ih njihovi roditelji koriste, poput cigareta i kafe. Iz njihovih odgovora zaključuje se da ova deca imaju svest o tome prosjačenjem doprinose porodičnoj ekonomiji, odnosno da smatraju da rade dobru i korisnu stvar za svoje roditelje i porodicu.

Većinaučesnikafokusgrupaizinstitucija,ustanovaiNVOukazalajenatodajejedanoduzrokadečjegprosjačenjatoštoseinstitucije,obrazovneiustanovesocijalnezaštite,kaoidrugiakteri,problemomprosjačenjanebavesistemski.Tose ispoljavauvidu izbegavanjaodgovornosti (npr.uškolama),nedovoljnesaradnjemeđuakterima(npr.izmeđuškolaiCSR)iuneadekvatniminedovoljnimkapacitetimainstitucijaiustanovakojebiovimproblemomtrebalodasebave.Složenostproblemadečjegprosjačenja,potrebazasistemskimpristupomnjegovomrešavanju iprevenciji, kao ineadekvatnost postojećih mehanizama putem kojih se ovom problemupristupauočenajekakounutarsamihinstitucijaiustanova,takoinanivounjihovemeđusobne–propisane,pretpostavljeneistvarne–saradnjeovimpovodom. Predstavnici NVO koja pruža pordšku romskoj deci prilikompripremazaškoluitokomškolovanja,smatrajudaCSRneobaveštavajuškoleodecizakojupostojirizikdaćezavršitinauliciipočetidasebaveprosjačenjem,kakobiškoleprduzelezakonompredviđenekorakeimere.Sadrugestrane,ovadeca,kojačestoizostajuizškole,zanastavnikepred-stavljajuproblemunastaviiznekolikorazloga.Izostajućisanastaveovadecazaostajuisagradivom,anastavnici,ionakoslabomotivisanizaradusledniskihprimanjaiskromnihuslovazarad,uokviruredovnenastavekojojprisustvuju idrugadecanemajumogućnostidasenjimaposebnobavekakobinadoknadili gradivo.Zadopunskunastavunisumotivisanininastavnici,nideca.Uzto,kodkućenemakodaradisadecomkojasuzbogboravkanauliciizostajalaizškolejersuinjihoviroditeljinajčešćeizsličnogmiljea,anajverovatnijesuisaminapustiliškoluinastavilidaizvorsvojihprihoda traženaulici, sakupljajući sekundarnesirovine, itd.Zbognedovoljneili,saaspektaovogproblema,neefikasnesaradnjenadležnihinstitucija,naročitoškolaiCSR,roditeljikojidecunešaljuuškolunebivajusankcionisani, iako su pripremni predškolski program i osnovnoškolskoobrazovanjeunašojzemljiobavezni.

Predstavnik telaVladeAPVkojesebavipitanjimaRomasmatradabipolicijatrebalodauvedeilidodatnorazvijepostojećimehanizamslužbeuličnepatrole,poputnekadašnjihpozornika.Osimštobipredupređivalipotencijalnakrivičnadela,pozorniciuuličnojpatrolibisveosobezakojesumnjajudabimogledaimajuvezesaprosjačenjemodmahprijavljivaliCSR.Međutim,uslučajudecenaulici,odnosnodeceprosjakapostavlja

24

seipitanjedaliCSRidrugeustanoveimajumestazanjihovprihvat.Iztoguglaovajproblemjekaozačaranikrug:bezdovoljnihinstitucionalnihkapaciteta imehanizamapodrškebespredmetno jeprijavljivatisvuovudecuiodvoditiihuCSR.UtomkontekstuNVOkojesebaveovimpitan-jemtakođeostajunamarginamasistemapružanjapomoćiovojdecidokgodseprvonadležneinstitucijemeđusobnonepovežuineuspostavesaradnjubudućidapostojećisistem,ukolikouopšteprepoznajefenomendečjegprosjačenjakaoposebanproblem,trenutnotonefunkcioniše.

Učesnicifokusgrupaposebnosunaglašavalineefikasnostinepostojanjevolje za saradnjom u vojvođanskimCSR. Predstavnici NVO iz NovogSadakojesebavepripremomsocijalnougrožene,prevashodnoromskedecezaupisuškoluidopunskomnastavomzanjihnavodedaimCSRilineodgovaranaupitekojimatražespiskovesocijalnougroženedecekojojbimoglipružitisvojeusluge,ilinadrugenačineodbijajudaimdajupodatke(npr.navodećidaprvomorajudaizađunateren,tedatomožepotrajatiipo3meseca),tesestičeutisakdaCSRimazastarelespisko-ve,ilidaovakvihspiskovauopštenema.

Sa druge strane, iskustva predstavnikaNVO svedoče i o tome da susamiCSRizuzetnospremninasaradnjusaNVOkadaimovedostavljajupodatkeodecikojadolazenapripremnuilidopunskunastavu.CSRjespremandatudecuevidentira,aliuzvrlojasnoizraženubojazandaće,uslučajudasezaprogramNVOodjednomprijavi,odnosnoueviden-cijiCSRpojavivećibrojnjihovihkorisnika,samCSRbitipreopterećenraznimzahtevimaidopisimauvezisanjima.StogaseNVOodlučujudaCSRprijavljujusamoposebnougroženudecu,anesvudecuzakojupro-cenjujudabiimtrebaleuslugeCSR.IznjihovihnavodauovomslučajuostajenejasnodalisekonkretnaNVOnaovajkorakodlučilaudogovorusaCSR ilinasvoju ruku,anakonsaznanjaopostojećimbojaznimauCSR.Nadalje,nejasnojeitonaosnovukojihkriterijumataNVOprocen-jujekojedetejesocijalnougroženijeoddrugedece,tekotuprocenuvršiunjihovoimeinakojinačin.

Učesnici fokus grupa su kao poseban problem istakli i nepribavljanje,odnosno neizdavanje ličnih dokumenata socijalno ugroženoj deci kojaživeilivećideosvogvremenaprovodenaulicipribavljajućisredstvazaživot.Ovajproblemposebnojeizraženuromskojpopulaciji,adecakojanemajuličnadokumentanemaju,iliimajuizuzetnootežanpristupinstitu-cionalnimsistemimaputemkojihdržavaomogućavaostvarivanjenjihovihosnovnihljudskihprava:zdravstvu,školstvuisocijalnojzaštiti.

25

5.4 Implikacije i posledice dečjeg prosjačenja

KadajerečopovratnojinformacijiotomekakosudecakojusuPUiCSRevidentiralikaodecukojaprosjačenastaviladaživenakonštojekodnjihpostupakokončan,57%predstavnikaPUi71%predstavnikaCSRtvrdedaotomeilinemajupodatakailinaovopitanjenedajuodgovor(grafikonbr.9).

PredstavnicitriNVOobuhvaćeneanketomnavelisudaimajupovratnuinformacijuosudbinidecekojaprosjače,akojusuprethodnoevidentiralikaosvojekorisnike.

danebez odgovora

dane

bez odgovora

0 10 20 30 40 50 %

1

2

PU

C

SR

Grafikon br. 9: Da li imate informaciju o tome kako su završili slučajevi dece koje je evidentirao vaš organ?

26

PredstavniciPUiCSRsmatrajudasenakonokončanjapostupkasade-comkojusuevidentiralidešavasledeće(grafikonibr.10i11):

Grafikon br. 10: Kako završavaju slučajevi dece

koja prosjače evidentirani u PU

49%27%

8%

8%

5%3%

nema evidentiranih slučajeva

deca se vraćaju na ulicu

nemamo informacije

CSR preuzima slučaj

ostalo

bez odgovora

Grafikon br. 11: Kako završavaju slučajevi dece

koja prosjače evidentirani u CSR

17%

26%

5%

26%2% 24%

nema evidentiranih slučajeva

deca se vraćaju na ulicu

nemamo informacije

deca bivaju zbrinuta

ostalo

bez odgovora

27

Svega27%predstavnikaPUi24%predstavnikaCSRsaglasnisuutomedasedecakojaprosjačenakonokončanjapostupkauovimorganimaodmahvraćajunaulicu,dok26%zaposlenihuCSRsmatradaovadecabivaju adekvatno zbrinuta, ali da i dalje postoji visok procenat dece okojojPUiCSRneznajuštasesanjimadešavakadajednomnapustein-stitucije.VećinaanketiranihNVOnemajuinformacijeodaljojsudbiniovedecepookončanjupostupakauinstitucijamailismatrajudasedruštvoovimproblemomnebavinaadekvatannačin.

Dečjeprosjačenjejepovezanosastalnimboravkomiradomdecenaul-ici,štosasobomnosimnogerizike.Odrasliučesnicifokusgrupagovoreorizikuodpovređivanjadeceusaobraćaju,tenavodedaproblemnijesamoprosjačenje, već ineposrednafizičkaugroženost tedece.Pred-stavnikPUuNovomSadu ističeda jebiloslučajevagaženjaprosjakanasemaforimazatoštosufizičkineuočljivibudućidaseradiouglavnommalojdecikojajedvadasuvišaodprednjegdelavozila.Postavljaseipitanjekakopodtakvimuslovimapostupatiprematojdecikojasenalazeizmeđuvozila,kamiona,nauliciilinaparkingu,adasepritomneugrozinjihovaibezbednostostalihučesnikausaobraćaju.

PredstavnikPUNoviSad ukazao je i na postojanje rizika od trgovineljudima,otimanjadecezaorganizovanoprosjačenje,kaoinanamernosakaćenje dece.Dešava se da odrasli namerno sakate i žigošu decukakobinatajnačinonaizazivalavećesažaljenjeprolaznika,akojibiimzbogtogadavaliivišenovca.

Poslediceprosjačenjakojeučesnicifokusgrupanajvišepominjusupov-ezanostprosjačenjasaprostitucijomidrugimkriminalnimradnjama,oti-manjemnovca(pljačkom)inarkomanijom.

PredstavnikPUizNovogSadanaveojedajenaulicamamnogodecekojasuzavisnici,kojasuumešanauprostituciju,decekojasuizvršiocivišekrivičnihdela,tekojačestoimajukodsebeimarihuanu,štopredstav-ljakrivičnodeloposedovanjaopojnihdroga.Imadecekojasuprepuštenasamasebi,tekojunemakodakontroliše.

Sama deca na osnovu vlastitog iskustva takođe svedoče o opasnostima i rizicima života na ulici o kojima govore odrasli učesnici fokus grupa. Deca često govore o opasnostima u saobraćaju, o opasnosti od trgo-vine ljudima ili o opasnosti od fizičkog nasilja nad njima. Skoro svako od intervjuisane dece doživelo je povređivanje na semaforima ili parkin-zima, dok značajan broj njih iznosi iskustva iz kojih je evidentno da su svesna rizika da budu oteta ili fizički napadnuta, naročito kada prosjače ispred kafića i diskoteka, kao i u situacijama kada ne uspevaju da pro-

28

cene raspoloženje osoba kojima se obraćaju za novac. Kao posebno negativna ističu se iskustva dece koja su tokom boravka na ulici fizički napadnuta od strane odraslih, a pojedina deca ističu i da je netrpeljivost potencijalnih napadača veća ukoliko misle da su deca koja prose Romi.

Pozitivnaiskustvadeceodnosesenatodanapadačinajčešćeustuknukadaublizinividepolicajca,dokzavećinuosobaodkojihtražeidobijajunovacdecatvrdedasuljubaznepremanjima.

Iakosečestoobraćajupolicijitrazećizaštitu,decaponekaddoživljavajupolicijukaoopasnostzbogstrahadaćeihprotivnjihovevoljesklonitisauliceiodvestiuprihvatilište,odnosnoodvojitiodporodiceiroditelja.

Kada govore o svojoj budućnosti, deca koja se bave prosjačenjem, jed-nako kao i druga deca, imaju svoje želje u vezi sa tim čime bi volela da se bave kada odrastu. Frizer, policajac, čuvar u banci, vozač kola hitne pomoći, pedagog i reper neka su od zanimanja koja deca navode u fokus grupama. Međutim, na pitanje čime se bave njihovi stariji i puno-letni drugari deca odgovaraju da oni noću obijaju trafike, a da se danju i dalje bave prosjačenjem. Iz njihovih odgovora uočava se da ih stariji drugari podučavaju obijanju trafika, te tome kako se ukradena roba (npr. cigarete) kasnije unovčava.

5.5 Mere prevencije dečjeg prosjačenja i zaštite dece koja prosjače

Uodnosuna fenomendečjegprosjačenja,predstavniciCSR iPUkaosvojenadležnostiprepoznajusledeće:

Grafikon br. 12: Nadležnosti CSR

1.3

15.6

10.4 26 2611.7

3.95.2

0

10

20

30%

nema evidentiranih slučajeva u CSRpodnošenje prijavematerijalna podška porodicipodrška deci i zbrinjavanjesavetovanje roditelja/upoznavanje sa potencijalnim sankcijamapreispitivanje i/ili lišavanje roditelja roditeljskih pravapodrška porodiciostalo

29

Navedene nadležnosti CSR su raznovrsnije u odnosu na PU, što je ilogičnokadaseimauviduoblastdelovanjainstitucijasocijalnezaštite.Kao najvažnije nadležnosti CSR izdvajaju se različiti oblici stručne isavetodavnepodrškedeciiporodici.NaupitnicimaizCSRnavedenesuuprosekupodvenjihovenadležnosti.

UvezisaodgovorimapredstavnikaCSRugrafikonubr.12 i14,akojiseodnosena todaoni imajunadležnostdapodnosekrivičnuprijavu,odnosno zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, napominjemodanaosnovu važećih propisaCSRnije ovlašćeni organ zapokretanjeprekršajnogpostupka,većjetojavnitužilac,odnosnopolicija.IakoimajudakleovlašćenjadapodnosekrivičneprijaveCSR to retkočine,a jošređeobaveštavajudirektnotužilaštvoopostojanjuprekršajanaosnovukojihbijavnitužilacpodneozahtevzapokretanjeprekršajnogpostupka.MeđutimbudućidaCSRtesnosarađujusapolicijomuslučajevimakojise tiču dece na ulici ili u slučajevima dečjeg prosjačenja, iz odgovoraCSRzaključujesedaseoniipakpreodlučujudapolicijipredložedaonapodnesezahtevzasprovođenjeprekršajnogpostupka,odnosnokrivičnuprijavu,bezobziranaovlašćenjaiobaveze

UslučajuPUizdvajajusedvenadležnosti:podnošenjeprijavetužilaštvuisaradnjasaCSR.NVOkaosvojenadležnosti,odnosnoprevashodnopoljedelovanjanavodeedukacijuroditeljaidece,smeštanjeiosnaživanjedeceulice,kaoirealizacijurazličitihprogramapodrške,samostalnoiusaradnjisaCSR.

Grafikon br. 13: Nadležnosti policije

1.44.2 4.2 2.8

8.5

39.4

39.4

0

5

1015

20

25

3035

40

45%

nema evidentiranih slučajeva uPU

podnošenje prijave

obaveštavanje CSR

utvrdjivanje identiteta dece iroditelja

sklanjanje dece sa ulice

postupanje u skladu sazakonom

ostalo

30

AktivnostiprevencijeisuzbijanjafenomenadečjegprosjačenjakojeuVo-jvodinisprovodeCSRprikazanesuusledećemgrafikonu:

U najvećem broju slučajevaCSR nastoje da kroz savetodavni rad saroditeljima i decom dođu do rešenja problema, odnosno da decu naodgovarajući način zbrinu. CSR takođe roditeljima u izvesnoj meriobezbeđujematerijalnuipravnupomoć.

KonkretneaktivnostiuciljuprevencijedečjegprosjačenjakojeNVOna-vode kao sopstvene su obezbeđivanje dnevnog boravka i edukacije,podelahumanitarnepomoći,osnaživanjedece,saradnjasarelevantniminstitucijamaidrugo.

NaosnovuodgovoraizupitnikapupunjenihodstranePUuAPVojvodini,nepostojiposebnaevidencijaodecikojasebaveprosjačenjem,akojasukaotakvaprepoznataievidentiranaodstranePU.Postojećaeviden-cijabeležibrojdecepovratnika, tj.decekoju jepolicijaponovoprivelaponekomosnovu,aliseunjojnebeležepodacionjihovomponašanjuiživotnimokolnostimanakonštosepostupakupolicijiokonča.Toznačidapolicijskaevidencija,unajboljemslučaju,beležiishodedaljihpostu-pakaukojimasudeci ili roditeljima izrečenezakonskemere,odnosno

Grafikon br. 14: Šta CSR preduzimaju u cilju

prevencije i suzbijanja pojave dečjeg prosjačenja

2%

8%

11%12%

25%

21%

21%

nema evidentiranih slučajeva

materijana i pravna pomoc porodici

zbrinjavanje dece

savetodavni rad sa decom

savetodavni rad sa roditeljima

krivične i prekršajne prijave

ostalo

31

AktivnostiprevencijeisuzbijanjafenomenadečjegprosjačenjakojeuVo-jvodinisprovodeCSRprikazanesuusledećemgrafikonu:

U najvećem broju slučajevaCSR nastoje da kroz savetodavni rad saroditeljima i decom dođu do rešenja problema, odnosno da decu naodgovarajući način zbrinu. CSR takođe roditeljima u izvesnoj meriobezbeđujematerijalnuipravnupomoć.

KonkretneaktivnostiuciljuprevencijedečjegprosjačenjakojeNVOna-vode kao sopstvene su obezbeđivanje dnevnog boravka i edukacije,podelahumanitarnepomoći,osnaživanjedece,saradnjasarelevantniminstitucijamaidrugo.

NaosnovuodgovoraizupitnikapupunjenihodstranePUuAPVojvodini,nepostojiposebnaevidencijaodecikojasebaveprosjačenjem,akojasukaotakvaprepoznataievidentiranaodstranePU.Postojećaeviden-cijabeležibrojdecepovratnika, tj.decekoju jepolicijaponovoprivelaponekomosnovu,aliseunjojnebeležepodacionjihovomponašanjuiživotnimokolnostimanakonštosepostupakupolicijiokonča.Toznačidapolicijskaevidencija,unajboljemslučaju,beležiishodedaljihpostu-pakaukojimasudeci ili roditeljima izrečenezakonskemere,odnosno

sankcije,dokdrugavrstaevidencijeoovojdecinakonnjihovogizlaskaizpolicijenepostoji.

Najčešće konkretne aktivnosti koje PU sprovodi u odnosu na decukojuprepoznakaodecukojaživenaulici i/ilisebaveprosjačenjemsuutvrđivanjenjihovogidentiteta,pozivanjeroditeljanarazgovor injihovoupućivanjeuCSR,asveuzavisnostiodkonkretnogdeteta injegovogporodičnogisocijalnogstanja.

5.6 Međuinstitucionalna saradnja

Intenzivna saradnja sa drugim institucijama i organizacijama je bitanpokazateljradanaprevencijiizajedničkomrešavanjuproblema.

Tabelabr.4prikazujekakoPUiCSRuAPVojvodinidoživljavajusopstv-enusaradnjusadrugiminstitucijama,ustanovamaiorganizacijama:

Tabelabr.4:Intenzitet i oblici saradnje PU i CSR sa drugim institucijama,

ustanovama i organizacijamaPU CSR

Da% Ne% Bezodgovora*

Oblicisaradnje Da% Ne% Bez

odgovora*Oblici

saradnje

Policija - - - - 64.3 2.4 33.3

informisanje62%

postupanjepoprijavi19%

zajedničkeakcije14%

intervencije5%

Tužilaštvo 51.4 8.1 40.5

prikupljanjeinformacija

28%

11.9 9.5 78.6

izvestaji50%

dostavljanjeizveštaja36%

nalaziistručnamišljenja17%

podnošenjeprijave27% intervencije17%

Sud 35.1 10.8 54.1

razmenainformacijaisaradnja13%

16.7 7.1 76.2

izveštaj38%

dostavljanjeizveštaja50%

nalaziistručnamišljenja13%

podnošenjeprijave37% intervencije50%

32

CSR 78.4 - 21.6

razmenainformacijaisaradnja71%

- - - -dostavljanjeizveštaja6%

primarnozbrinjavanjedece23%

Zdravstvene ustanove 37.8 8.1 54.1

upućivanjenazdravstvenepreglede71%

23.8 4.8 71.4

upućivanjenazdravstvenepreglede63%

razmenainformacijaisaradnja14%

razmenainformacija13%

Škole 24.3 13.5 62.2

edukacijeipredavanja

40%

57.1 4.8 38.1

razmenainformacija35%

zajedničkopraćenje

pojave60%

podrškauučenju24%

praćenjeefekatamera6%

Pokrajinski sekretarijati - 27 73 - - 21.4 78.6 -

Ministarstva - 24.3 75.7 - - 21.4 78.6

NVO 5.4 21.6 73 - 11.9 16.7 71.4

razmenainformacija33%

sprovođenjezajedničkih

projekata33%

Drugo - - - - 21.4 16.7 61.9 -

Prikupljenipodaciukazujunatodanajintenzivnijasaradnjapostojiizmeđudržavnih institucija, posebno izmeđuCSR iPU, te da je komunikacijаjavnoginevladinogsektoranedovoljna.Međutim,uzsaznanjadobijenaufokusgrupamauAPVojvodini,procenatupitnikabezodgovoranaovopitanjeodajeutisakdasemeđuinstitucionalnasaradnjanajčešćesvodinaminimalnumeruitouokvirimavažećihpropisa.

PUnajčešćesarađujusaCSR,tužilaštvima,zdravstvenimustanovamai sudovima. CSR najčešće sarađuju sa PU, školama i zdravstvenimustanovama,dokNVOnajčešćesarađujusaCSR , školama i zdravs-tvenimustanovama. Izprikupljenihpodataka ističuseodgovori koji seodnosenasaradnjusapokrajinskimsekretarijatimaiministarstvima.UzpretpostavkudaPUiCSRredovnosarađujusaresornimministarstvima,

33

odnosnoPokrajinskimsekretarijatomzazdravstvo,socijalnupolitikuide-mografiju,upadljivojeodsustvoodgovorakojipotvrđujudapostojisarad-njaPUiCSRsadrugimpokrajinskimserketarijatima,odnosnoministar-stvima.PodaciizupitnikakojesupopunileNVOizAPVojvodineukazujunatodaodpokrajinskihorganaonenajčešćesarađujusaPokrajinskimsekretarijatomzarad,zapošljavanjeiravnopravnostpolovaiKancelari-jomzainkluzijuRoma,dokodrepubličkihorgananajčešćesarađujusaMinistarstvomradaisocijalnepolitikeiMinistarstvomzaljudskaimanjin-skaprava,državnuupravuilokalnusamopuravu.

OdgovoripredstavnikaPUiCSRnapitanjedalismatrajudasuzakon-skemerekojeseizričuefikasnosredstvousuzbijanjuiprevencijiprob-lemadečjegprosjačenjaukazujunatodamanjeod10%njihsmatradapostojećezakonskemereimajuželjeneefekte.Uslučajukadasuopisnoodgovorilinaovopitanje (PU:16%;CSR:10%),njihovnajčešćiodgo-vorodnosisenatodatrebastrože,odnosnodoslednoprimenjivativećpostojećezakone.Međutim,najvećibrojPUiCSRuAPVojvodini(PU:84%;CSR:90%)naovopitanjenijeodgovorio.

Grafikon br. 15: PU - Zakonske mere

JESU efikasne i trebalo bi ih

5%3%8%

84%

strogo primenjivati

uključiiti i širu zajednicu

ostalo

bez odgovora

34

Postojećezakonskemereneadekvatnimasmatra37%predstavnikaPUi70%predstavnikaCSR.Njihovipredloziza izmenupostojećegstanjanavedenisuugrafikonubr.17:

ZnačajanprocenatpredstavnikaPU(63%)iumanjojmeripredstavnikaCSR(30%)naovopitanjenijeodgovorio.

Grafikon br. 16: CSR - Zakonske mere JESU

efikasne i trebalo bi ih

90%

5%5%

dosledno primenjivati

ostalo

bez odgovora

Grafikon br. 17:

Predlozi za unapređenje zakonskih mera

5

7

115

5

115

5

63

30

36

17

0 20 40 60 80

1

2

PU

C

SR

%

bez odgovora

ostalo

raditi na uzrocima

unaprediti prevenciju

pooštriti zakonske mere

ubrzati sudske postupke

35

Postojećezakonskemereneadekvatnimasmatra37%predstavnikaPUi70%predstavnikaCSR.Njihovipredloziza izmenupostojećegstanjanavedenisuugrafikonubr.17:

ZnačajanprocenatpredstavnikaPU(63%)iumanjojmeripredstavnikaCSR(30%)naovopitanjenijeodgovorio.

Najveći broj predstavnikaNVO (80%) zakonski okvir ne smatra adek-vatnimzarešavanjeproblemadečjegprosjačenja,tvrdećidapostojećemerenedonose rešenje,odnosnodasenedovoljno radinaprevencijiovepojave,doksvega20%njihsmatradajepostojećazakonskaregu-lativaadekvanta,alidasamodelimičnomožesprečiti,odnosnopredu-preditiproblem(dečjeg)prosjačenja.

5.7 Problemi u funkcionisanju institucija, ustanova i organizacija

ZnačajanprocenatpredstavnikaPU(51%) iCSR(64%)smatradanji-hove institucijenemajudovoljanbroj zaposlenih koji bi sebavili probl-emomdečjegprosjačenja.Nanedostatakmaterijalnihsredstavazabav-ljenjeovimproblemomukazujegotovo90%PUiCSR.

Grafikon br. 18:

Da li imate dovoljan broj zaposlenih koji bi se bavili problemom dečjeg prosjačenja

49

31

51

64 4

0% 20% 40% 60% 80% 100%

PU

CSR

Da Ne Bez odgovora

36

Umanjimmestima,naročitouonimasabrojnomromskompopulacijom,ustanove nemaju dovoljno stručnjaka i drugih resursa. Učesnik fokusgrupeizdomazadecuuBelojCrkviistakaojedajeutojopštini8oko30%stanovništvaromskogporekla,aCSRimasamo4stručnaradnika,štootežavaterenskiradipristupdecipodrizikomodprosjačenja.Ponjegovimrečima i policijska stanica u Beloj Crkvi ima samo jednog zaposlenogzaduženogzaradsamaloletnicima,alitaosobanijespecijalizovanazaposaokojiobavlja.

Uzkonstatacijudajeopštabesparicainedostatakkadrovaiopremeevi-dentan,predstavnikPUNoviSadnavodidajesituacijanateritorijiovoggradasličnaonojudrugimmestimauAPVojvodini.OsnovniproblemPUjetoštonemadovoljnopolicajacaiinspektoranaterenu,dokCSRuNo-vomSaduimasvegatrivozilakojasuuvekzauzeta,stogastručniradnicicentraretkoizlazenateren.

U kontekstu složenosti fenomena dečjeg prosjačenja, čije rešavanjei prevencija zahteva kooridiniran i sistemski pristup prevashodno odstraneinstitucijaiustanova,podatakdase51%predstavnikaPU,70%predstavnikaCSRi60%predstavnikaNVOnesmatrastručnodovoljnoobučenimzaradnaovomproblemujezabrinjavajući.

8Premapopisuiz2002.nateritorijinaseljenogmestaBelaCrkvaživi10.675stanovnika,doknateritorjiceleopštine,kojuuzovonaseljenomestočinijoš13mesnihzajednica,živiukupno20.367stanovnika.

Grafikon br. 19:

Da li imate dovoljno materijalnih sredstava za bavljenje problemom dečjeg prosjačenja

11

7

89

88 5

0% 20% 40% 60% 80% 100%

PU

CSR

Da Ne Bez odgovora

37

U fokus grupama navedeno je da je sa velikim, centralizovaniminstitucijamapoputpolicijeteškoostvaritisaradnjubezličnihkontakataipoznanstava.Problemiurealizovanjumeđusektorskesaradnjeizraženijisuuvećimgradovima,dokjesituacijapoovompitanjuumanjimmestimanešto bolja. Međutim, najveći izazov na lokalnom nivou predstavljapovezivanje,odnosnoumrežavanjesvihakterakojisebavedecomkojasupodrizikomodprosjačenjailiživotanaulici.

Udiskusijamasepostavilopitanjekobi trebaloda inicirasaradnjurel-evantnihakterauvezisafenomenomdečjegprosjačenja:nekoodpred-stavnikaorganauprave,CSR,drugihustanovailiNVO.Uzkonstatacijudaječakipravniokvirdelimičnopreprekameđuinstitucionalnojsaradnji,zaključenojedajezarealizacijumeđusektorskesaradnje,uzdobruvoljui jasnu organizaciju aktivnosti, neophodno obezbediti i odgovarajućeresurse,prvenstvenofinansijskeikadrovskeprirode.

5.8 Predlozi pristupa rešavanju problema dečjeg prosjačenja

Učesnici fokusgrupa izAPVojvodineuglavnomsunaglašavali značajradasadecomkojaprosjačenaranomuzrastu,akojibi imobezbedioulazakuobrazovni sistem i usloviopromenunjihovihnavika i životnihobrazaca.

Umanjimmestima,naročitouonimasabrojnomromskompopulacijom,ustanove nemaju dovoljno stručnjaka i drugih resursa. Učesnik fokusgrupeizdomazadecuuBelojCrkviistakaojedajeutojopštini8oko30%stanovništvaromskogporekla,aCSRimasamo4stručnaradnika,štootežavaterenskiradipristupdecipodrizikomodprosjačenja.Ponjegovimrečima i policijska stanica u Beloj Crkvi ima samo jednog zaposlenogzaduženogzaradsamaloletnicima,alitaosobanijespecijalizovanazaposaokojiobavlja.

Uzkonstatacijudajeopštabesparicainedostatakkadrovaiopremeevi-dentan,predstavnikPUNoviSadnavodidajesituacijanateritorijiovoggradasličnaonojudrugimmestimauAPVojvodini.OsnovniproblemPUjetoštonemadovoljnopolicajacaiinspektoranaterenu,dokCSRuNo-vomSaduimasvegatrivozilakojasuuvekzauzeta,stogastručniradnicicentraretkoizlazenateren.

U kontekstu složenosti fenomena dečjeg prosjačenja, čije rešavanjei prevencija zahteva kooridiniran i sistemski pristup prevashodno odstraneinstitucijaiustanova,podatakdase51%predstavnikaPU,70%predstavnikaCSRi60%predstavnikaNVOnesmatrastručnodovoljnoobučenimzaradnaovomproblemujezabrinjavajući.

Grafikon br. 20:

Da li smatrate da ste dovoljno obučeni za rad na problemu dečjeg prosjačenja

46

26

2

49

64

3

5

4

0% 20% 40% 60% 80% 100%

PU

CSR

NVO

Da Ne Bez odgovora

38

Po mišljenju predstavnika Kancelarije za inkluziju Roma, škola je odizuzetnog značaja jer trenutno u predškolskim ustanovama nema oz-biljnog rada sa decom. Ukoliko bi se rad sa decom iz rizičnih grupazapočinjaonajošranijemuzrastu,upredškolskimustanovama,paira-nije,kasnijebisaovomdecombilo ido90%manjeproblema,smatrapredstavnikKancelarijezainkluzijuRoma.

PredstavnikPUNoviSadpodsetio jedasuizgledidadecakojasunasigurnom,sitaiutoplompočnudasebaveprosjačenjemznatnoman-ji. Izgradnjom predškolskih objekata u romskim naseljima za decu sanavršene3godinenavremebisezapočelosaintegracijomdeceunji-hovodruštvenookruženje,aistovremenobisenavremeuočileipratilesveeventualneštetnepojaveunjihovomokruženjuiponašanju.

Jedanodproblemaprilikomuključivanja romskedeceuobrazovnisis-temnapredškolskomiosnovnoškolskomnivoupredstavljainefleksibil-nostposojećegsistemaobrazovanja,odnosnootporustanovadaprimajuromskudecu.Pomišljenju predstavnikaNVO izNovogSada gradskapredškolskaustanovaneželidasebaviovomdecom,jertopodrazume-vaposebanradsanjima:vaspitačicemorajudaseprilagode,daprvoradesanjimanausvajanjuhigijenskihnavikaijezikasredine.Otporpos-tojiiakosuiskustvapokazaladasudecasposobnasvetodasavladajuurokuod3meseca.

Dabiseobezbediloranoobrazovanjeromskedecepredškolskeustan-ovemorajudabudupristupačneidasenalazeuromskimnaseljimailiunjihovojneposrednojblizini.PomišljenjupredstavnikaNVOizNovogSada,decaseneupisujuupredškolskeiškolskeustanovezatoštosuoneočekujudaimseroditeljiidecasamaobrate,štojeuslučajupripad-nikaromskepopulacijemaloverovatno.Stogaprednostiškolovanjatrebaintenzivnijepopularizovatimeđupripadnicimaromskezajednice,izmeđuostalog i takoštobi sepredškolskeustanove i školeotvaraleublizininjihovihnaselja.VećinaučesnikafokusgrupauAPVojvodinismatradau cilju smanjenjanjihove socijalne isključenosti potrebno jeobrazovneustanoveorganizovatitakodaihromskaineromskadecapohađajuza-jedno,uistimodljenjima.

Sa druge strane, predstavnik NVO iz Novog Sada smatra da dečjaobdaništau romskimnaseljimasamodoprinosesvojevrsnojgetoizacijiovedece.Ovazabavištasukorisnadoksedecaneprivukuinaviknunatakvuustanovu,aondabi ihtrebalopreusmeritinaustanovuukojojbiimalakontaktasaneromskompopulacijom.

39

Ufokusgrupiiznetojeimišljenjedajepodrškabiološkojporodicijedanodpreduslovapromenenačinaživotaromskepopluacijekojojnajčešćepripadajudecakojaprosjačebudućidaseovakavobrazacživotaprenosisageneracijenageneraciju.Službepodrškepimarnojporodicimorajuserazvijatinatakavnačindaostavljajumogućnostdadete,ukolikotobudepotrebno,budesmeštenouustanovu ilihraniteljskuporodicu.Podrškaporodici podrazumevalabi ekonomskoosnaživanje roditelja, razvijanjenjihove svesti o potrebi za zapošljavanjem i motivacije za rad, kao ipružanjepomoćiprizapošljavanju.

Ujedno jepotrebnoraditi ina razvijanjusvestionegativnimposledica-ma pasivno-zavisnog odnosa romske populacije prema svom životu iokruženjukakobiseonaefikasnijeuključilauživotširezajednice,tedabibilaprihvaćenakaoravnopravna.Potrebnojeintenzivnoseangažovatina senzibilizaciji javnosti o problemu (dečjeg) prosjačenja kako bi sejavnostiukazalonatodaprosjačenjenebizamrlonikadabiprolazni-ci prestali prosjacimadadajunovac.Neki odpredstavnika institucija iustanovaizAPVojvodinenafokusgrupisuiznelimišljenjedajepotrebnopooštritimerezaštitedecekojaprosjače,uključujući i sankcionisanje ideceiroditelja.

Iskustva izsudskepraksepokazuju idaseuslučajukadazamalolet-nikeodgovarajuroditeljiobičnoizričenovčanakazna,iakojeapsurdiz-ricatinovčanukaznuzaprekršajkojijenastaoupravozbognedostatkanovca.Podovakvimuslovimaprimenanovčanihsankcijapremaroditelji-maizazivadilemuuvezisaefikasnoćuovemere.Premanezvaničnimsaznanjima,najčešćesedešavadaosobakojojzapravo ideprihododprosjačenjakojiovadecauberu,akojanijenjihovroditelj,odmahplatikaznuzadeteuiznosuod5.000dinarakakobiseonovratilonaulicudaprosjači.

Najdrastičnijasankcijajedelimičnoilipotpunolišavanjeroditeljskogpra-va,štoseupraksiPUNoviSadnajčešćepokazujekaoSizifovposao.UNovomSadusesprovođenje2-3takvapostupkagodišnjesmatravelikimuspehom.Iskustva izpolicijskeprakseukazujunatoda jeprosjačenjekaomotivzapuštanjedetetaodstraneroditeljateškodokazati.Budućidautakvimslučajevimaroditeljidecuneretkoifizičkikažnjavajuunastojan-judaihprimorajunaprosjačenje,policijapokretanjekrivičnogpostupkainicirapoosnovunasiljauporodici.

Slučajevidecekojuroditeljiprisiljavajunaprosjačenjepoznatisuipred-stavnicima prihvatilišta za decu uAP Vojvodini.Međutim, u najvećem

40

broju ovakvih slučajeva postupak lišavanja roditeljskog prava ne bivapokrenut.Primerukomjeprotivocakojijedvedevojčice,korisnicepri-hvatnestanice,teraodaprosjačeukazaojenatodasuovakvipostupcidugotrajniisloženi,tedasedecaneradoizjašnjavajuprotivsvojihroditel-ja.Postupakjeokončantakoštojeotacproveo20danauzatvoru,aponjegovomizlaskuizzatvoradevojčicesuvraćeneuporodicuinastavilesudaprosjače.

IskustvaCSRuovakvimpostupcimanamećupitanjeda li je lišavanjeroditeljskog prava uvek i zaista u najboljem interesu deteta. CSR jedužandapokušada izvrširehabilitacijuroditeljstva idanasvakinačinpomogneroditeljudapovratiuloguuvaspitanjuipodizanjudece.UspehobičnotrajeonolikokolikoinadzorCSR:dokihcentarnadgleda,roditeljine šalju decu da prosjače, ali čim se sa nadzoromprestane roditelji idecasevraćaju starimnavikama.Zaozbiljnije intervencijepoputodu-zimanjastarateljstva,kojimasepribegavaretkoikadanemadrugogiz-bora,potrebnojeuproseku4godinebudućidajepotrebnoda,nakonštoroditeljibuduprijavljenisudu,sudsprovedeistraguiprikupidokaze,teda,izmeđuostalog,ispitaidalijecentarzasocijalniradpreduzeosvemeredapomogneroditeljudadetesklonisaulice.

Predlozi odraslih učesnika fokusgrupauAPVojvodinimogu se sumi-rati i kaoapel za sveobuhvatnom, koordinisanomakcijom i saradnjomrelevantnihinstitucija,kojabidelovalapreventivno,alikojabinalagalaisprovođenjeodgovarajućihsankcija.

PomišljenjupredstavnikaKancelarijezainkluzijuRoma,suštinarešavanjaovogproblemajeu inteziviranjusaradnje izmeđuCSRiškola.CSRbitrebalodavodeažurnuevidencijuodecikojasunaulici,tedanapravebazupodatakakojaćedaslužitiizaedukaciju.Iakosenaprvipogledčinidrastičnom,kaosledećumerutrebalobiuvestipokretanjepostupakazaoduzimanjedecekojasuvaspitnozapuštenaodnjihovihroditelja.Timebisenaroditelje izvršiopritisakdasepočnudrugačijeophoditipremanjima jer je u pitanju dečja bezbednost.Pitanje dečjegdodatkau tomkontekstutakođenijezanemarljivo,apredstavnikKancelarijezainkluzijuRomatvrdidajenadležnomministarstvujenatoranijevećukazivano.Potvrduizškolenaosnovukojeseisplaćujematerijalnapomoćroditeljibi trebalo da podnosemesečno, umesto tromesečno kako je to sadaslučaj.Timebi iroditeljibilipodstaknutidadecuredovnošaljuuškolu.Za decu koja se organizovano bave prosjačenjem neophodno je izra-ditiposebneobrazovneprogramekakobiusvojilisistemvrednostikojibi

41

impomogaounjihovomuključivanjuuširudruštvenuzajednicu.NVOuovomprocesuimajuznačajnuulogujersuonesaoperativnogstanovištabržeiefikasnijeoddržavnihinstitucijazačijeaktivnostijepotreboznatnoviše vremena.Osimputempokretanja javne raspravena temudečjegprosjačenjaiširokemedijskekampanje,problemeRomakaopopulacijenaročitopodložnerizikuodprosjačenjapotrebnojerešavati takodautomeučestvujusveinstitucijeiustanoveučijunadležnostspadajuovapitanja.OsnivanjeKancelarijezainkluzijuRomaVladeAPVutomkon-tekstuocenjenojekaoprvikorakkauvođenjuromskihpitanjauinstitucije.

6. Pravna analiza

Nijedan propis na nivou Republike Srbije ne sadrži pravnu definicijuprosjačenja, niti na drugi način opisuje, odnosno definiše prosjačenjekaoprekršajnuradnju.SamonekolikopropisananivouRepublikeSrbijeuopštesadržereč„prosjačenje”.

Strategija borbe protiv trgovine ljudima („Sl.glasnikRS”,br.122/2008)oprosjačenjugovorisamoudeluukojemcitiračlan388Krivičnogza-konika.

SamodveodredbeKrivičnogzakonika(„Sl.glasnikRS”,br85/2005-ispr.107/2005-ispr.72/2009i111/2009)govoreoprosjačenju:učlanu193stav2stoji:„Roditelj,usvojilac,staralacilidrugolicekojezlostavljamalo-letnoliceiligaprinuđavanapreteranradiliradkojineodgovarauzrastumaloletnoglicailinaprosjačenjeiligaizkoristoljubljanavodinavršenjedrugihradnjikojesuštetnezanjegovrazvoj,kaznićesezatvoromodtrimesecadopetgodina”,dokučlanu388stav1podnaslovomTrgovinaljudimastoji:„Kosilomilipretnjom,dovođenjemuzabluduiliodržavanjemuzabludi,zloupotrebomovlašćenja,poverenja,odnosazavisnosti,teškihprilika drugog, zadržavanjem ličnih isprava ili davanjem ili primanjemnovca ilidrugekoristi,vrbuje,prevozi,prebacuje,predaje,prodaje,ku-puje,posredujeuprodaji,sakrivailidržidrugolice,auciljueksploatacijenjegovograda,prinudnograda,vršenjakrivičnihdela,prostitucijeilidru-gevrsteseksualneeksploatacije,prosjačenja,upotrebeupornografskesvrhe,uspostavljanjaropskogilinjemusličnogodnosa,radioduzimanjaorgana ili dela tela ili radi korišćenja u oružanim sukobima,kazniće sezatvoromodtridodvanaestgodina”.

42

Zakono javnom redu imiru („Sl. glasnikRS”, br. 51/92, 53/93, 67/93,48/94,101/2005-dr.zakoni85/2005-dr.zakon)učlanu12kaže:„Koprosjačenjem ili skitničanjem, ili nepristojnim, drskim i bezobzirnimponašanjemugrožavaspokojstvograđanailiremetijavniredimir-kaznićesenovčanomkaznomdo20.000dinarailikaznomzatvorado30dana.

Koorganizujeprosjačenjeilikosezateknedaprosjačiugrupi-kaznićesenovčanomkaznomdo30.000dinarailikaznomzatvorado60dana.”

Osimnavedenih,nijedanrepubličkipropissenebavipitanjemprosjačenja.UAutonomnojPokrajiniVojvodinitakođenemanijednogpropisa,odlukeilidrugogobjavljenogaktakojimbiseuređivaobilokojiaspektfenomenaprosjačenja.

Opštinskeodnosnogradskeskupštinesuu12 jednica lokalnesamou-prave9(uPančevu,Inđiji,Irigu,Kovinu,StarojPazovi,Apatinu,Plandištu,Šidu,SremskojMitrovici,Alibunaru,Rumi iMalom Iđošu) odnjih uku-pno45uAPVojvodinidoneleodlukukojomseuređujupravagrađanaizsocijalnezaštiteiovimodlukama,udelukojimseuređujeprivremenismeštajuprihvatilište,odnosnouređujupravonaprivremenismeštajuprihvatilište i prihvatnu stanicu, propisuju dapravona smeštaj izmeđuostalih,imajuilicakojasenađuuprosjačenju.

7. Zaključci

Definicija dečjeg prosjačenja

Prosjačenjekaodruštveni fenomenuzakonima,podzakonskimaktimaistrateškimdokumentimaRepublikeSrbije,odnosnoAPVojvodinenijedefinisano,nitipobližeodređeno, iakoseuvišenjihspominjekaoos-novzapokretanjeprekršajnogpostupka.Definicijadečjegprosjačenja,kao specifičnog za decu koja čine po više osnova socijalno ugroženudruštvenugruputakođenepostoji.

AnketiranipredstavniciPUiCSRizAPVojvodineprosjačenjeodređujukaoeksploatacijuradisticanjamaterijalnekoristi,apodrugom,prosjačenjejesticanjematerijalnekoristiodstranedece.

9Odnjihukupno24kojesuodgovorilenaupitPokrajinskogombudsmana.

43

Osnovni problem predstavlja nepostojanje jasne definicije pojmaprosjačenjauopšte,aposebnoprosjačenjakaoprekršaja.Intervjuisaniizinstitucija,ustanovaiNVOističudajeprekopotrebnopravnodefinisanjesvihoblikaponašanjakojasemogupodvestipodpojamprosjačenja.

Rasprostranjenost pojave dečjeg prosjačenja i njeno evidentiranje

Nijednaodrelevantnih institucijanevršievidentiranjeslučajevadečjegprosjačenjakaozasebnekategorije,stoganijemogućeutvrditiraspros-tranjenostovepojave.

Uzroci dečjeg prosjačenja i identifikacija faktora rizika

Kao deca koja prosjače najčešće se identifikuju romska deca, decaprisiljenadaprosjačeodstraneorganizovanihgrupa,decasauliceidecaizsiromašnihporodica.Decakojaprosjačenajčešćespadajuubardveodovihkategorija.Institucioanlnisistemiputemkojihovadecamoguost-varitisvojapravauoblastizdravstva,socijalnezaštiteiobrazovanjasuzavećinunjihnedostupnijerovadecavrločestonemajuniosnovnaličnado-kumenta,odnosnoonasaaspektasistemadržavnihinstitucijanepostoje.

Osimizostajanjaizsistemaobrazovanjakojejeuosnovisiromaštva,dru-gispletčinilacakojipredstavljajufaktorerizikazadečjeprosjačenječinelošiobrasciponašanja,navikeistilživotakojiseprenosisageneracijenageneraciju,azaštasuprevashodnoodgovorniroditelji.

Implikacije i posledice dečjeg prosjačenja

Rezultatiistraživanjaukazujunatodaseinstitucijeiustanove,adelimičnoiNVOsadecomkojaživenaulici,odnosnodecomkojaprosjačepočinjubavititekkadapostanuozbiljanproblemusvomokruženju.Pozavršetkupostupakauinstitucijamaiustanovamasenjihovadaljasudbinanepratisistematski,negotekukolikoponovopostanudovoljnoproblematičnidajepotrebnaintervencijainstitucija.

Iskustvaintervjuisanedeceipredstavnikainstitucijakojisusanjimaimalidodirasvedočeotomedaježivotdeceprosjakanauliciizuzetnorizičanponjihovubezbednostipogubanzanjihovoopštepsihofizičkostanje.

Mere prevencije prosjačenja i zaštite dece koja prosjače

CSR i PU uglavnom postupaju u okviru svojih zakonskih ovlašćenja inadležnosti,aliseizrezultataistraživanjastičeutisakdadonjihdolazijakomalibrojdecekojaživenauliciiliprosjače.

44

UnajvećembrojuslučajevaCSRnastojedakrozsavetodavniradsaroditelji-maidecomdođudorešenjaproblema,odnosnodadecunaodgovarajućinačinzbrinu.CSRtakođeroditeljimauizvesnojmeriobezbeđujemateri-jalnuipravnupomoć,dokimNVOnajčešćepružajuuslugednevnogbo-ravkaiedukacije,podelehumanitarnepomoći,osnaživanjadece,saradnjesarelevantniminstitucijamaidruge.NajčešćekonkretneaktivnostikojePUsprovodiuodnosunadecukojuprepoznakaodecukojaživenaulicii/ilisebaveprosjačenjemsuutvrđivanjenjihovogidentiteta,pozivanjeroditeljanarazgovorinjihovoupućivanjeuCSR.

Međuinstitucionalna saradnja

Najintenzivnija saradnja postoji između državnih institucija, posebnoizmeđuCSRiPU,akomunikacijаizmeđujavnoginevladinogsektorajenedovoljna.Procenatupitnikabezodgovoranaovopitanjeodajeutisakdasemeđuinstitucionalnasaradnjanajčešćesvodinaminimalnumeruitouokvirimavažećihpropisa.

Zakonske mere i njihova primena

NajvećibrojanketiranihCSRiPUneodgovaranatodalismatradasupostejćemereefikasne,nitidajepredlogezanjihovounapređenje.NajvećibrojodgovoraizupitnikakojesupopunilizaposleniuCSRpredlažedase zakonskemere pooštre, što se podudara i samišljenjemučesnikafokusgrupaizinstitucija,ustanovaiorganizacija,uzkonstatacijudasenipostojećemereneprimenjujudovoljnodosledno.

Problemi u funkcionisanju institucija, ustanova i organizacija

Najvećibrojanketiranihsmatradanemadovoljanbroj (stručnog)oso-blja za bavljenje problemom dece koja žive na ulici, odnosno dečjegprosjačenja,kaoidazatonemajudovoljnomaterijalnihsredstava.Velikiinstitucionalni sistemine funkcionišu,odnosno funkcionišuuonojmerikolikosupojedinciunjimaefikasni idokleonimogudadosegnu,anepostojinijasnasvestotomekobiuovomtrenutkuipodpostojećimus-lovimamogaodapreuzmeodgovornostdainiciranekekonkretnekorakekarešavanjuovogproblema.

Predlozi pristupa rešavanju problema dečjeg prosjačenja

Većina učesnika fokus grupa iz institucija, ustanova i organizacijaslaže se da sa decom, naročito romskom, treba početi raditi što

45

ranijekakobiusvojilanavikeiživotneobrascekojibi ihusmerilikaškolovanju i traženju drugačijih izvora prihoda.Ovoj deci potrebnoje i fizički približiti obrazovne ustanove na najranijem uzrastu, teomogućitidruženjeovedecesadecomizdrugačijihsredina.Ujednojepotrebnoraditiinapodizanjusvestikakoroditeljaromskedece,takoišire javnostiodugoročnimposledicamadruštvenemarginalizacijesocijalnourgoženedecekojadovodidotogadaonausvajajupasivno-zavisnimodelponašanjakojijenastarijimuzrastimateškoizmeniti.

8. Preporuke

Naosnovuzaključakaistraživanja„DečjeprosjačenjeuVojvodini“,uciljuefikasnijeg pristupanja sagledavanju, suzbijanju, prevenciji i rešavanjuproblemadečjegprosjačenjanateritorijiAPVojvodine,institucijaPokrajin-skogombudsmanasvimrelevantnimdruštvenimakterima inadležniminstitucijama,ustanovamaiorganizacijamapreporučujesledeće:

• da se u najskorije vreme inicira dopuna postojeće zakonskeregultivepresvegausmisludefinisanjapojmaprosjačenja,kao idefinisanjasvihoblikaprekršajnihodnosnokrivičnihradnjikojesevezujuzaprosjačenje.

• dasedetaljnouredipitanjeprekršajneodgovornostikakodecekojaprosjače,takoiodraslih,aposebnoodgovornostroditelja,starateljailiusvojiteljauslučajevimadečjegprosjačenja,

• da se zaposlenima u nadležnim institucijama i ustanovamaomogući stručno usavršavanje i specijalizacija u oblasti zaštitedece(kojažive)nauliciilisebaveprosjačenjem,daimsezanjihovrad obezbede odgovarajući materijalno-tehnički uslovi, te da sezakonkretneprogramesuzbijanjaiprevencijedečjegprosjačenjapredvide sredstva u budžetima lokalnih samouprava, odnosnopokrajinskihorgana,

• daseucentrimazasocijalniradusaradnjisapolicijom,školama,zdravstvenim ustanovama i drugim institucijama, ustanovama iorganizacijama koje se bave problemom dečjeg prosjačenja ilikoje dolaze u kontakt sa decom koja prosjače uspostavi sistem

46

evidentiranja dece (koja žive) na ulici i/ili se bave prosjačenjem.Nadležnim pokrajinskim sekretarijatima i zavodima se u tomkontekstu preporučuje da razrade postupke prepoznavanjai evidentiranja, zbrinjavanja i praćenja dece koja se baveprosjačenjem,

• danadležniorganinasvimnivoimarazvijusistempokombisedecizakojujeutvrđenodaživenaulicii/ilidaprosjačeomogućilohitnoizdavanje ličnih dokumenata, otvoranje zdravstvenog kartona, tenjihovoevidentiranjeipraćenjenjihovograzvojaputemjedinstvenogsistemaevidencijekombiimalepristupsvenadležneinstitucije,

• dasveinstitucijekojeimajunadležnostiuvezidečjimprosjačenjemuspostave međusobnu saradnju, razviju mehanizme efikasnekomunikacije i pružanja podrške deci koja prosjače. Pitom bisve institucije trebalo posebno da vode računa o pozitivnomi negativnom sukobu nadležnosti među njima, odnosno da usituacijamakadanijednaodnjihnijenadležnadapostupauslučajudečjegprosjačenjaodmahzajednički iniciraju izmene relevantnihkako bi se definisale specifične nadležnosti i njihovo postupanjeomogućilo.

• dasenanivouAPVojvodine iRepublikeSrbijedoneseposebnastrategija o suzbijanju, prevenciji i eliminisanju pojave dečjegprosjačenja,

• da nadležni pokrajinski sekretarijat i obrazovne ustanove razvijumehanizam praćenja, evidentiranja i prijavljivanja odsustva decekoja prosjače iz škole, te da osmislemehanizmemotivisanja daprisustvujunastavi.Potrebno jeosmisliti iprogramekojimabisedeca(kojažive)naulici,odnosnodecakojaprosjačeintegrisalauškolskusredinu,

• danadležniorganiosmislenačinekakobioproblemuidugoročnimpogubnim posledicama dečjeg prosjačenja i života dece na ulicikontinuiranoinformisaliinaovajfenomensenzibilisalikakosamudecukojaprosjače, tako injihoveroditelje,ali idecu iroditelje iznajširepopulacije,

• dase institucionalnimehanizmizaštite ipodrškedeci (kojažive)na ulici i pod rizikom su od bavljenja prosjačenjem povežu sa

47

alternativnimvidovimapružanjapomoći (npr. saNVOkoja imajusvratišta, razne predškolske i programe pripreme za školu,programedopunskenastave,itd),

• daseuradusadecomkojaprosjače,njihovimporodicamaiostaliminteresnim grupama, kao i pri senzibilisanju javnosti o dečjemprosjačenjuiproblemimadece(kojažive)naulicidoslednopoštujunačela zaštite i unapređenja dečjih prava propisana Ustavom,međunarodnim dokumentima (prevashodno Konvencije UN opravimadeteta),domaćimzakonimaidrugimpravnimaktima.

48

CIP - Êàòàëîãèçàöè¼à ó ïóáëèêàöè¼èÁèáëèîòåêà Ìàòèöå ñðïñêå, Íîâè Ñàä

343.345-053.2(497.113)

ÌÓØÊÈŒÀ-Õà¼íäðèõ, Àíèêî Äå÷¼å ïðîñ¼à÷åœå ó Âî¼âîäèíè : istraživanje / [autorke izveštajaAniko Muškinja Hajnrih, Ankica Dragin, Marija Duškov]. - 1. izd.- Novi Sad : Pokrajinski ombudsman, 2011 (Novi Sad : Stojkov).- 48 str. : ilustr. ; 24 cm

Tiraž 250

ISBN 978-86-907911-8-71. Äðàãèí, Àíêèöà [àóòîð] 2. Äóøêîâ, Ìàðè¼à [àóòîð]à) Ïðîñ¼à÷åœå - Äåöà - Âî¼âîäèíàCOBISS.SR-ID 267249159