Embed Size (px)
Citation preview
Aутор позоришне представе. На основу драмског текста поставља комад на сцену: бира глумце према изабраном тексту, даје основну замисао сцене и са глумцима увежбава улоге (глуму и сценски покрет).
Креира одећу глумаца у складу са
улогом коју тумаче у комаду, објашњењима
из драмског текста и
захтевима редитеља.
Особа која гледа позоришну представу.
Стручна особа задужена за сценски говор, дикцију и говорну интерпре- тацију текста; са глумцима одржава лекторске пробе.
Глумац интерпретира
одређени карактер (лик) у позоришној
представи.
Сценограф креира изглед позорни- це (сцене), кулиса, позоришног декора, дочара- вајући сценски простор према захтеву редитеља.
Дочарава место вршења радње на
сценском простору.
Ту припадају и реквизити
(разни предмети којима се
глумци служе у представи).
Зграда намењена
припремању и извођењу
позоришних представа,
опремљена просторијама,
техником и специјалном
опремом. Поред сцене (позорнице), посебан простор
представљају сала и ложе за публику
(гледаоце представе).
Светлосна и звучна, техничка средства, којима
се дочаравају природне појаве и
атмосфера у којој се одвија
радња.
ЧИН ПРВИ
Соба паланачки намештена.
Врата са стране и у дну.
I
ЈЕРОТИЈЕ, АНЂА
ЈЕРОТИЈЕ (шета узбуђено с рукама позади и држећи
једно писамце).
АНЂА (долази из леве собе): Шта си ме звао?
ЈЕРОТИЈЕ (подмеће јој писмо под нос): Помириши!
АНЂА: Ала лепо мирише!
ЈЕРОТИЈЕ: На шта?
АНЂА (досећа се): Чекај!... Мирише на проминцле.
ЈЕРОТИЈЕ: Баш си погодила!
АНЂА: Него? ЈЕРОТИЈЕ: Мирише на Ђоку.
АНЂА: Каквог Ђоку, бога ти?
ЈЕРОТИЈЕ: Ето, таквог!
АНЂА: Говори, човече, шта је: ништа те не разумем.
ЈЕРОТИЈЕ: Имаш ли ти каквог Ђоку у фамилији?
АНЂА (домишљајући се): Немам!
Бранислав Нушић
СУМЊИВО ЛИЦЕ
КОМЕДИЈА У ДВА ЧИНА
ЛИЦА
Јеротије Пантић, срески капетан;
Анђа, његова жена; Марица, њихова кћи;
Вића, Жика, Милисав, срески писари;
Таса, практикант; Ђока;
Алекса Жуњић, срески шпијун;
Газда Спаса; Газда Миладин;
Јоса, пандур.
Збива се у доба наших оцева,
у једној пограничној паланци.
Лица у драми – ликови који носе драмску радњу; одликује их скуп моралних, мисаоних или
емотивних особина који представља људску личност у књижевном делу.
Драмска радња – прича која се развија
кроз дијалог ликова, а
заснована је на неспоразуму
и сукобу ликова. Мора
имати почетак, главни догађај и разрешење
које може бити комично (смешно)
или трагично (тужно).
Чин – део драмског текста који представља
одређену тематску целину. Може се делити
на мање јединице: сцене и појаве.
Дидаскалије (ремарке) – додатна објашњења која драмски писац најчешће пише у заградама, као упутства редитељу и глумцима. Садрже основне напомене о ликовима, њиховом изгледу и понашању,
о месту и времену радње.
Сцена (призор) – део драмске радње који се одиграва
на једном месту.
Појава – део драмске радње са непромењеним бројем лица на сцени.
Драмски дијалог – разговор
између два или више лица у
драмском тексту.
Бранислав Нушић
КЊИЖЕВНИ РОДОВИ
ЛИРИКАЕПИКАДРАМА
ДРАМСКИ ПИСАЦ – аутор драмских
текстова.
СУМЊИВО ЛИЦЕ
КОМПОЗИЦИЈА ДРАМЕ(етапе у развоју драмске радње)
ЕКСПОЗИЦИЈА (увод)
ЗАПЛЕТ (појава динамичног мотива који покреће радњу)
КУЛМИНАЦИЈА (врхунац заплета)
ПЕРИПЕТИЈА (преокрет, обрт)
РАСПЛЕТ (разрешење)
ДРАМСКЕ ВРСТЕТРАГЕДИЈАКОМЕДИЈА
ДРАМА У УЖЕМ СМИСЛУ
ЧИН ПРВИ
ЈЕРОТИЈЕ
једно писамце
АНЂА
ЈЕРОТИЈЕ
АНЂА
ЈЕРОТИЈЕ
АНЂА
ЈЕРОТИЈЕ
АНЂА
ЈЕРОТИЈЕ
АНЂА
ЈЕРОТИЈЕ
АНЂА
ЈЕРОТИЈЕ
АНЂА
оба паланачки намештена.
Врата са стране и у дну.
Издавачко предузеће ЕДУКА д.о.о. • 11000 Београд, Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 • Тел./Факс: 011 3287277; 3286 443; 2629 903 • Имејл: [email protected] • www.eduka.rsКњижара ЕДУКА • 11000 Београд, Краља Милана 24 • Тел: 011 3610 510
