1
Aутор позоришне представе. На основу драмског текста поставља комад на сцену: бира глумце према изабраном тексту, даје основну замисао сцене и са глумцима увежбава улоге (глуму и сценски покрет). Креира одећу глумаца у складу са улогом коју тумаче у комаду, објашњењима из драмског текста и захтевима редитеља. Особа која гледа позоришну представу. Стручна особа задужена за сценски говор, дикцију и говорну интерпре- тацију текста; са глумцима одржава лекторске пробе. Глумац интерпретира одређени карактер (лик) у позоришној представи. Сценограф креира изглед позорни- це (сцене), кулиса, позоришног декора, дочара- вајући сценски простор према захтеву редитеља. Дочарава место вршења радње на сценском простору. Ту припадају и реквизити (разни предмети којима се глумци служе у представи). Зграда намењена припремању и извођењу позоришних представа, опремљена просторијама, техником и специјалном опремом. Поред сцене (позорнице), посебан простор представљају сала и ложе за публику (гледаоце представе). Светлосна и звучна, техничка средства, којима се дочаравају природне појаве и атмосфера у којој се одвија радња. ЧИН ПРВИ Соба паланачки намештена. Врата са стране и у дну. I ЈЕРОТИЈЕ, АНЂА ЈЕРОТИЈЕ (шета узбуђено с рукама позади и држећи једно писамце). АНЂА (долази из леве собе): Шта си ме звао? ЈЕРОТИЈЕ (подмеће јој писмо под нос): Помириши! АНЂА: Ала лепо мирише! ЈЕРОТИЈЕ: На шта? АНЂА (досећа се): Чекај!... Мирише на проминцле. ЈЕРОТИЈЕ: Баш си погодила! АНЂА: Него? ЈЕРОТИЈЕ: Мирише на Ђоку. АНЂА: Каквог Ђоку, бога ти? ЈЕРОТИЈЕ: Ето, таквог! АНЂА: Говори, човече, шта је: ништа те не разумем. ЈЕРОТИЈЕ: Имаш ли ти каквог Ђоку у фамилији? АНЂА (домишљајући се): Немам! Бранислав Нушић СУМЊИВО ЛИЦЕ КОМЕДИЈА У ДВА ЧИНА ЛИЦА Јеротије Пантић, срески капетан; Анђа, његова жена; Марица, њихова кћи; Вића, Жика, Милисав, срески писари; Таса, практикант; Ђока; Алекса Жуњић, срески шпијун; Газда Спаса; Газда Миладин; Јоса, пандур. Збива се у доба наших оцева, у једној пограничној паланци. Лица у драми – ликови који носе драмску радњу; одликује их скуп моралних, мисаоних или емотивних особина који представља људску личност у књижевном делу. Драмска радња – прича која се развија кроз дијалог ликова, а заснована је на неспоразуму и сукобу ликова. Мора имати почетак, главни догађај и разрешење које може бити комично (смешно) или трагично (тужно). Чин – део драмског текста који представља одређену тематску целину. Може се делити на мање јединице: сцене и појаве. Дидаскалије (ремарке) – додатна објашњења која драмски писац најчешће пише у заградама, као упутства редитељу и глумцима. Садрже основне напомене о ликовима, њиховом изгледу и понашању, о месту и времену радње. Сцена (призор) – део драмске радње који се одиграва на једном месту. Појава – део драмске радње са непромењеним бројем лица на сцени. Драмски дијалог разговор између два или више лица у драмском тексту. КЊИЖЕВНИ РОДОВИ ЛИРИКА ЕПИКА ДРАМА ДРАМСКИ ПИСАЦ – аутор драмских текстова. КОМПОЗИЦИЈА ДРАМЕ (етапе у развоју драмске радње) ЕКСПОЗИЦИЈА (увод) ЗАПЛЕТ (појава динамичног мотива који покреће радњу) КУЛМИНАЦИЈА (врхунац заплета) ПЕРИПЕТИЈА (преокрет, обрт) РАСПЛЕТ (разрешење) ДРАМСКЕ ВРСТЕ ТРАГЕДИЈА КОМЕДИЈА ДРАМА У УЖЕМ СМИСЛУ Издавачко предузеће ЕДУКА д.о.о. 11000 Београд, Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 Тел./Факс: 011 3287277; 3286 443; 2629 903 Имејл: [email protected] www.eduka.rs Књижара ЕДУКА 11000 Београд, Краља Милана 24 Тел: 011 3610 510

š‘ †‘’ pozoriste.pdf · a˜˚˛˝ ˙˛ˆ˛˝ˇ˘ ˙˝ ˚ . ˛ ˛ ˜ ˝ ˛ ˚ ˚ ˙˛ ˚ ˛ ˜: ˇ˝ ˜ ˙˝ ˇˆ ˝ ˛ ˚ ˚˜, ˛ ˛ ˜ ˆ ˇ ˛ ˇ

  • Upload
    others

  • View
    4

  • Download
    0

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: š‘ †‘’ pozoriste.pdf · a˜˚˛˝ ˙˛ˆ˛˝ˇ˘ ˙˝ ˚ . ˛ ˛ ˜ ˝ ˛ ˚ ˚ ˙˛ ˚ ˛ ˜: ˇ˝ ˜ ˙˝ ˇˆ ˝ ˛ ˚ ˚˜, ˛ ˛ ˜ ˆ ˇ ˛ ˇ

Aутор позоришне представе. На основу драмског текста поставља комад на сцену: бира глумце према изабраном тексту, даје основну замисао сцене и са глумцима увежбава улоге (глуму и сценски покрет).

Креира одећу глумаца у складу са

улогом коју тумаче у комаду, објашњењима

из драмског текста и

захтевима редитеља.

Особа која гледа позоришну представу.

Стручна особа задужена за сценски говор, дикцију и говорну интерпре- тацију текста; са глумцима одржава лекторске пробе.

Глумац интерпретира

одређени карактер (лик) у позоришној

представи.

Сценограф креира изглед позорни- це (сцене), кулиса, позоришног декора, дочара- вајући сценски простор према захтеву редитеља.

Дочарава место вршења радње на

сценском простору.

Ту припадају и реквизити

(разни предмети којима се

глумци служе у представи).

Зграда намењена

припремању и извођењу

позоришних представа,

опремљена просторијама,

техником и специјалном

опремом. Поред сцене (позорнице), посебан простор

представљају сала и ложе за публику

(гледаоце представе).

Светлосна и звучна, техничка средства, којима

се дочаравају природне појаве и

атмосфера у којој се одвија

радња.

ЧИН ПРВИ

Соба паланачки намештена.

Врата са стране и у дну.

I

ЈЕРОТИЈЕ, АНЂА

ЈЕРОТИЈЕ (шета узбуђено с рукама позади и држећи

једно писамце).

АНЂА (долази из леве собе): Шта си ме звао?

ЈЕРОТИЈЕ (подмеће јој писмо под нос): Помириши!

АНЂА: Ала лепо мирише!

ЈЕРОТИЈЕ: На шта?

АНЂА (досећа се): Чекај!... Мирише на проминцле.

ЈЕРОТИЈЕ: Баш си погодила!

АНЂА: Него? ЈЕРОТИЈЕ: Мирише на Ђоку.

АНЂА: Каквог Ђоку, бога ти?

ЈЕРОТИЈЕ: Ето, таквог!

АНЂА: Говори, човече, шта је: ништа те не разумем.

ЈЕРОТИЈЕ: Имаш ли ти каквог Ђоку у фамилији?

АНЂА (домишљајући се): Немам!

Бранислав Нушић

СУМЊИВО ЛИЦЕ

КОМЕДИЈА У ДВА ЧИНА

ЛИЦА

Јеротије Пантић, срески капетан;

Анђа, његова жена; Марица, њихова кћи;

Вића, Жика, Милисав, срески писари;

Таса, практикант; Ђока;

Алекса Жуњић, срески шпијун;

Газда Спаса; Газда Миладин;

Јоса, пандур.

Збива се у доба наших оцева,

у једној пограничној паланци.

Лица у драми – ликови који носе драмску радњу; одликује их скуп моралних, мисаоних или

емотивних особина који представља људску личност у књижевном делу.

Драмска радња – прича која се развија

кроз дијалог ликова, а

заснована је на неспоразуму

и сукобу ликова. Мора

имати почетак, главни догађај и разрешење

које може бити комично (смешно)

или трагично (тужно).

Чин – део драмског текста који представља

одређену тематску целину. Може се делити

на мање јединице: сцене и појаве.

Дидаскалије (ремарке) – додатна објашњења која драмски писац најчешће пише у заградама, као упутства редитељу и глумцима. Садрже основне напомене о ликовима, њиховом изгледу и понашању,

о месту и времену радње.

Сцена (призор) – део драмске радње који се одиграва

на једном месту.

Појава – део драмске радње са непромењеним бројем лица на сцени.

Драмски дијалог – разговор

између два или више лица у

драмском тексту.

Бранислав Нушић

КЊИЖЕВНИ РОДОВИ

ЛИРИКАЕПИКАДРАМА

ДРАМСКИ ПИСАЦ – аутор драмских

текстова.

СУМЊИВО ЛИЦЕ

КОМПОЗИЦИЈА ДРАМЕ(етапе у развоју драмске радње)

ЕКСПОЗИЦИЈА (увод)

ЗАПЛЕТ (појава динамичног мотива који покреће радњу)

КУЛМИНАЦИЈА (врхунац заплета)

ПЕРИПЕТИЈА (преокрет, обрт)

РАСПЛЕТ (разрешење)

ДРАМСКЕ ВРСТЕТРАГЕДИЈАКОМЕДИЈА

ДРАМА У УЖЕМ СМИСЛУ

ЧИН ПРВИ

ЈЕРОТИЈЕ

једно писамце

АНЂА

ЈЕРОТИЈЕ

АНЂА

ЈЕРОТИЈЕ

АНЂА

ЈЕРОТИЈЕ

АНЂА

ЈЕРОТИЈЕ

АНЂА

ЈЕРОТИЈЕ

АНЂА

ЈЕРОТИЈЕ

АНЂА

оба паланачки намештена.

Врата са стране и у дну.

Издавачко предузеће ЕДУКА д.о.о. • 11000 Београд, Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 • Тел./Факс: 011 3287277; 3286 443; 2629 903 • Имејл: [email protected] • www.eduka.rsКњижара ЕДУКА • 11000 Београд, Краља Милана 24 • Тел: 011 3610 510