ALEKSANDAR PAVI ZABRANJENA ISTINA O SREBRENICI PRIRUNIK ZASNOVAN ISKLJUIVO NA STRANIM IZVORIMA DRUGO IZDANJE LEGENDA aak 2007.

UVOD Posle svega izreenog na temu Srebrenice, mnogima je teko da se snau. Svrha ovog prirunika je da pomogne u tom snalaenju, pratei u kratkim crtama priu kako se r azvijala, kroz strane izvetaje, izjave, analize i komentare - sve do sadanjeg vrem ena. Pri tom su korieni oni strani izvori koji nisu nekritiki progutali zvaninu verzi ju srebrenikih dogaanja, koja, kao to e se videti, ne zadovoljava osnovne kriterijume traganja za istinom. A jedina istina koja je dosad utvrena - ne obazirui se na pr opagandne tvrdnje - je da je prava istina jo uvek obavijena maglom, koja se ipak, malo po malo razvejava. Ovaj prirunik e pokazati kako i gde je ta magla irena a gde delimino dignuta , pomaui u opipavanju puta ka konanom poimanju ovog dogaaja koji, hteli ne hteli, i dan-danas utie na svakodnevni ivot u Srbiji i Crnoj Gori, BiH, pa i ire. A, s obzir om da se suenje za ono to Hako tuilatvo smatra da se desilo u Srebrenici gromoglasno najavljuje za leto 2006. godine, tim je potreba za saetim i nepristrasnim podacim a o tom dogaaju jo vea. Pria o Srebrenici je, dakle, vana u jednom irokom smislu. Va je prvo za rtve i za njihove porodice - i to na celom podruju istone Bosne, od 1992 -1995. Vana je i za nestale i njihove porodice - s koga god dela ratita da su nest ali. Vana je za one koji su nevino optueni. Vana je za Srbe jer nas u ovom vremenu direktno politiki pogaa, jer se na osnovu zvanine verzije o njoj kreira ne samo sadan a i budua politika prvenstveno Zapada prema nama, ve i politiki odnosi na unutranjem planu u svim srpskim dravama. Vana je i za ostale s ovih prostora koji su zainter esovani da se postave prema svom okruenju na realnim, iskrenim i istinitim osnova ma. Meutim, njena vanost oigledno prevazilazi nacionalne i regionalne granice, i ona se pretvara u sutinsko civilizacijsko pitanje - inae oko nje ne bi bila dign uta kampanja globalnih razmera. I zato se njome ne bi toliko intenzivno bavili i toliki nezavisni zapadni posmatrai, analitiari, intelektualci i diplomate, ija zap aanja e ovde biti predstavljena. Najvanija je puna istina o Srebrenici. Ali je u isto vreme vano i sagledat i neto to bi se moglo nazvati maglom koja je dignuta oko cele te prie, koja, kako e se ovde videti, zaklanja tu istinu. A obe strane te medalje simptomi su jedne sut inske promene paradigme u svetu nastalom posle pada Berlinskog zida, i nagovetava ju jedno zlo vreme, koje je ve tu. Da bi mogli da se uhvatimo u kotac sa njime, po trebno ga je to bolje razumeti i baciti to jau svetlost na njega. Najgori deo srebrenike prie lei u injenici da se na tom podruju skoro nepreki dno ginulo od 1992-1995. Za to glavnu odgovornost snose zapadni dravnici koji su prvo priznali nezavisnost Bosne i Hercegovine pre dogovora njenih konstitutivnih naroda, znajui da e to neminovno dovesti do rata i krvoprolia, a zatim minirali Li sabonski dogovor od februara 1992. poslednju priliku da se narodi BiH ipak dogov ore i rat izbegne. Naravno, Zapad ne bi mogao sve to da ostvari da nije imao vol jnog lokalnog saveznika, Aliju Izetbegovia, koji je, na pitanje: Da li biste rtvov ali mir za nezavisnu Bosnu? nedvosmisleno, kao iz topa, odgovorio - Da! A jednom kada rat pone, nemogue je u potpunosti kontrolisati njegov tok, nemogue predvideti ta e tano da bude - osim jedne stvari: da e puno nedunih stradati i da e biti ratnih strahota. Meutim, ak i kada se stvari otrgnu kontroli, odgovorni dravnici i vojskovoe, ve suoeni s neminovnou rata, gledaju da ga okonaju to pre i da svedu rtve i razaran na minimum. ta rei, onda, o, kao to e se videti, namernom korienu UN-ovih zatienih ao to je to bila Srebrenica, kao baza za naoruanu silu koja je terorisala okolna s ela i inila zverstva nad civilima? ta rei vie od onoga to je rekao osniva Izetbegovi SDA stranke u Srebrenici, poslanik u skuptini Federacije BiH, koga su srpske sna ge zarobile po ulasku u Srebrenicu (a zatim i pustile!), Ibran Mustafi, koji je u jednom intervjuu datom dok je jo uvek bio u Srebrenici, poruio onima koji su narei vali napade iz zatiene zone da povedu svoje porodice i sami dou u Srebrenicu da bih

mogao da im dam puku da organizuju napade iz demilitarizovane zone. (Zavretak njego vog odgovora glasi: Znao sam da su takvi sramni, sraunati potezi vodili moj narod u katastrofu. Naredbe su dole iz Sarajeva i Kaknja.) *1 Dakle, svesno izazivanje odmazde u ve krvavom ratu predstavlja vrhunac od govornosti za rtve koje uslede, a tu odgovornost snose Izetbegovi i svi koji su u tom njegovom cininom poduhvatu, ravnim rtvovanju civila u ulici Vase Miskina i na pijaci u Markalama, sauestvovali. A to, naravno, nisu samo lokalni akteri. Meutim, ne treba se zadovoljavati ni tim razlozima za ono to se eventualno dogodilo - ili nije - u Srebrenici u julu 1995. godine. Naprotiv, podii e se lestv ica na najvii mogui nivo i nemilosrdno e se izbegavati posezanje za bilo kakvim even tualnim opravdanjima za ono to se eventualno desilo. U tu svrhu, bie ak koriena jedn e viena propagandistika metoda primenjena tokom ratova na tlu bive Jugoslavije 1990ih godina - izvlaenje dogaaja iz njihovog konteksta. Ovoga puta, meutim, cilj nije iskrivljavanje istine ve nastojanje da se maksimalno izotri pogled na samom dogaaju . Ova metodologija se koristi iz tri razloga: 1) kao to je ve reeno, radi postavljanja najstroijih moguih standarda ispitiv anja, ne ulazei u razloge za ono to se eventualno u Srebrenici desilo, ma koliko se oni inili opravdanim ; 2) jer navoenje nekih opravdanih razloga -ak iako je re o pokoljima koje su m uslimanske snage pravile po okolnim srpskim selima tokom prethodne tri godine, i li neprestanim oruanim provokacijama iz zatiene zone, koje su vezivale srpske snage z a taj deo fronta - praktino znai da prihvatamo zvaninu verziju i da nam je jedina nam era da opravdamo upravo ono to ona tvrdi;i 3) jer ljudi s ovih prostora treba da se oslobode nametnute navike da tr eba bilo kom spoljanjem iniocu da se pravdaju za bilo ta to se na ovim prostorima dea valo ili se deava, na ta ih upuuje trenutni mit o nekakvoj meunarodnoj zajednici (tj. trenutno najmonijim zapadnim dravama) koja se dobronamerno i velikoduno interesuje za sve ta se deava bilo gde u svetu, dok za svoje postupke ne odgovara nikome. Gde god da je bilo nepravde na ovim prostorima, to njihovi itelji treba meu sobom da rasprave i raiste, uz pomo istine. A, kao to e se videti, uloeno je dosta napora da s ta istina zamagli i izoblii, to predstavlja, na kraju, ne samo nepravdu prema oni ma koji su nevino optueni, nego i prema mrtvima, sa ijim se sudbinama i razlozima venog pokoja trguje i manipulie i dan-danas, u ime nekih viih, naizgled humanih cilj .

NETO O IZVORIMA Postoji znatan broj hrabrih, uglednih ne-Srba koji su stali ne u odbranu Srba kao takvih, ve u odbranu istine u doba Globalne Velike Lai, kao i u odbranu stvarnih rtava u Srebrenici i njenoj okolini. Jedan takav je Dered Izrael (Jared Israel), koji godinama vodi ameriki saj t Carevo novo ruho (The Emperors New Clothes www.tens.net) - posveen razobliavanju r tnih lai na prostorima bive Jugoslavije, kao i nekih drugih lai na nekim drugim mes tima, i koji je meu prvima poeo sa sakupljanjem i pisanjem kritikih lanaka i studija o onome to se stvarno desilo - ili nije desilo - u Srebrenici, kao i s analizom besmislica ratne propagande. Druga je grupa okupljena oko tzv. Srebrenike istraivake grupe (Srebrenica R esearh Group - videti njihov opseni izvetaj o Srebrenici, najavljen na konferencij i za tampu 12. jula 2005. u Njujorku, na http://www.srebrenica-report.com/), sainj ene od profesora univerziteta, novinara, analitiara i bivih diplomata i oficira, v einom sa anglo-saksonskog govornog podruja, koja je jula 2005. objavila delimian iz vetaj o tome ta se stvarno deavalo u Srebrenici - i to tokom celog rata, a ne samo u vremenu na koje iskljuivo ele da nas usredsrede tvorci zvanine verzije . Trei su razni pojedinci koje jednostavno interesuje istina, bez obzira gd e se dogodila i kome. Navodi u ovoj kompilaciji potiu od svih n>ih. Hvala im svim a to postoje i to su toliko uporni u traganju za istinom. Na kraju treba rei i ovo - ne koriste se strani izvori zato to re stranaca sama po sebi ima veu teinu (mada za mnoge pripadnike tzv. balkanskih elita ona ne samo da ima veu teinu ve je maltene i zakon), ve 1) zato to i sama zvanina verzija voje ishodite u inostranstvu, tj. u odreenim zapadnim krugovima; 2) da bi se sveli

na najmanju moguu meru prigovori o bilo kakvoj pristrasnosti koji bi mogli da odvu ku panju od same potrage za istinom (a treba istaknuti i to da, u globalu, nismo duni polagati raune za pristrasnost onima koji su i sami pristrasni); i 3) da bi se pokazalo onima koji su najglasniji zagovornici apsolutnog prihvatanja svih zapadn ih vrednosti a koji su, ujedno, i najvei zagovornici prihvatanja svih zvaninih verzi ja zapadnog establimenta - i to ne samo ove o Srebrenici da, za razliku od novog j ednoumlja kojeg bi na ovim prostorima eleli da uspostave, na stvarnom Zapadu, koj i je neto drugaiji od onoga kojeg nam oni serviraju - uprkos sve eim napadima na nju - jo uvek nije ugaena kultura kritikog miljenja - ak i o stvarima koje direktno ne do tiu uesnike debate, kao to je sluaj s ratovima na ovom prostoru, i kao to je sluaj sa samom Srebrenicom.

OPTI POGLEDI NA SREBRENIKA ZBIVANJA Zvanina verzija bilo kakvog pomena Srebrenice, gradia u bosanskom Podrinju za koji se sada zna gotovo u celom svetu, otprilike glasi ovako: zli srpski agre sori, zapenuani u svojoj borbi za Veliku Srbiju, upali su u 11. juna 1995. godine u nezatienu Srebrenicu, jednu od demilitarizovanih zatienih zona koje je UN stvorio i, odvojivi mukarce od ena i dece, poinili genocid nad oko 78.000 muslimanskih muk o predstavlja ne samo najvei zloin poinjen u graanskom ratu na tlu bive Jugoslavije t okom 1990-ih, ve i najvei zloin u Evropi od Drugog svetskog rata, i zatim uinili sve a to zlodelo prikriju, a da je dobri Zapad na kraju bio primoran da vojno interven ie i donese mir balkanskim divljacima, od kojih su najdivljiji Srbi, koji su kriv i sa apsolutno sve to se desilo na prostoru bive Jugoslavije od 1990. na ovamo - a moda i od ranije, zbog ega ih treba drati pod stalnim pritiskom, kontrolom i nadzo rom. To je zvanina verzija. Da vidimo, meutim, ta kau neki drugi glasovi. Edvard Herman, profesor na jednom od najboljih svetskih univerziteta, am erikom Univerzitetu Pensilvanije, i voa Srebrenike istraivake grupe, u zakljuku lank litika srebrenikog masakra ovako vidi zvaninu verziju: ,, Srebreniki masakr predstavlja najvei trijumf propagande u balkanskim r atovima. Neke druge tvrdnje i otvorene lai odigrale su svoju ulogu u balkanskim s ukobima ali, dok su neke dale svoj skroman doprinos propagandnom repertoaru uprk os tome to su kasnije pobijene (Raak, Markale, srpsko odbijanje da se potpie sporaz um u Rambujeu, 250.000 poginulih Bosanaca, cilj stvaranja Velike Srbije kao moto rne snage koja je pokretala balkanske ratove), srebreniki masakr ostaje nedostian u svojoj simbolikoj moi. To je simbol srpskog zla i muslimanskog statusa rtve, kao i pravednosti zapadnog rasturanja Jugoslavije i intervencije na vie nivoa, ukljuuj ui i bombardovanje i kolonijalnu okupaciju Bosne i Hercegovine i Kosova. Meutim, veza izmeu ovog trijumfa propagande i istine i pravde je nepostojea . Nepovezanost s istinom simbolizovana je injenicom da je izvorna procena od 8.00 0, ukljuujui i 5.000 nestalih (po prvim izvetajima sa terena, kao i Meunarodnog crven g krsta) koji su napustili Srebrenicu u pravcu teritorije pod kontrolom bosanski h muslimana, zadrana ak i poto je ubrzo utvreno da ih je nekoliko hiljada stiglo do odredita, dok je dodatnih nekoliko hiljada poginulo u borbama. *2 Stela Datras, ameriki kolumnista i supruga amerikog pukovnika i diplomate u penziji, u svom lanku ,, Srebrenica - ifra za uutkivanje kritiara amerike politike na Balkanu za poznati ameriki libertarijanski i antiratni sajt, www.antivar.com, o vako karakterie svrhu kampanje lai o Srebrenici: Srebrenica jednako je holokaust. Srebrenica jednako je genocid. Srebrenic a jednako je etniko ienje. I, poto se sada diskredituju tvrdnje o masovnim grobnicama i genocidu na Kosovu, postoji li bolji nain da se nastavi s demonizacijom Srba n ego da se ameriki narod podsea na Srebrenicu? Jer ima jo nezavrenog posla u rasparava nju Jugoslavije, putem amputacije Crne Gore, Sandaka i Vojvodine. Zver Novog svet skog poretka nee biti zadovoljna dok ne napuni eludac, a to zahteva da ameriki naro d prihvati sledeu intervenciju NATO pakta na Balkanu; meutim ameriki narod mora pon ovo da bude pripremljen da prihvati dodatne vojne akcije, kao to je prihvatio 78 dana bacanja bombi na jedan neduan narod. Oni moraju da budu istrenirani da ponov o zakljue: Srbi su to i zasluili! *3 U detaljnoj analizi srebrenikog fenomena za britanski Internet sajt Spajkd pod naslovom Kako je Srebrenica postala pouna pria ?, Tara Mekormak, postdiplomac n a Vestminsterskom univerzitetu u Londonu, konstatuje:

Od Kosova 1999. do Konga 2005. Srebrenica se istie kao konani dokaz da je Z apad moralno obavezan da vojno intervenie u konfliktnim situacijama. Dek Strou (Ja ck Straw, britanski ministar spoljnih poslova, prim. ur.) je branio zapadnu inte rvenciju u Makedoniji 2001. koristei Srebrenicu kao primer ta se deava kada se Zapa d ustruava da intervenie. Liberalni komentator Dejvid Aronovi (David Aronovish) je upotrebio isti argument da bi opravdao svoju podrku vojnoj akciji u Iraku. Govorei o ubistvu 60 kongoanskih vojnika od strane vojnika UN, general UN Patrik Kamert (Patrick Cammaert) je iznosio argumente u korist snane vojne intervencije, zbog lekcija iz Srebrenice, Somalije i Ruande .*4 Australijski analitiar Gali Hasan, u lanku Seajui se Srebrenice, razmiljajui Faludi, objavljenom za Internet sajt kanadskog centra za istraivanje globalizacije G lobal riser, poredi zapadne lai o Srebrenici sa stvarnim masakrom koji su amerike sn age tokom 2004. godine poinile u Faludi u Iraku i pie: Srebreniki masakr bio je samo propagandna pobeda u ratu koji SAD-NATO vo de protiv Jugoslavije. Posle toga su SAD-NATO iskoristile masakr da interveniu na strani voa bo sanskih muslimana u ratu protiv srpskih snaga a sve u funkciji sopstvenih imperi jalnih interesa. Cilj je bio razbijanje Jugoslavije i kolonizacija Bosne i Kosov a. Verodostojne informacije iz amerikih i zapadnih izvora pokazuju da je brojka o d navodno najmanje 8.000 muslimana pobijenih od strane srpskih snaga naduvana kako bi SAD-NATO imale humanitarni izgovor da demonizuju Srbe i obezbede podrku javnog mnjenja za vojnu intervenciju u regionu.*5 Da sada blie pogledamo upravo te verodostojne informacije iz zapadnih izv ora koje pominje prethodni autor.

O SAMOJ PRIRODI TZV. ZATIENIH ZONA UN Iako emo se, kako je reeno na poetku, usredsrediti na ono ta se desilo u Sre brenici sredinom jula 1995. razumevanje tih samih dogaaja nije mogue bez sagledava nja celokupne slike koja je vladala na terenu u to vreme. Znai, ako se radilo o br utalnom ulasku u tzv. zatienu zonu UN, mora se sagledati i ta je zapravo ta zatiena a stvarno i bila. Po najmerodavnijim svedoenjima, zatiene zone UN, kakva je bila i Srebrenica, bile su samo jo jedan vid ratnog lukavstva, sve samo ne bezbedne - osim za oruane sn age bosanskih muslimana. Evo ta o njima kau najvii zvaninici samih UN: Generalni sekretar UN, u svom izvetaju od 30. maja 1995. navodi: Poslednjih meseci, snage (bosanske) Vlade su bitno povisile nivo vojnih a ktivnosti u veini zatienih zona i njihovoj okolini, a mnoge od njih, ukljuujui Saraje vo, Tuzlu i Biha, ukljuene su u ire vojne kampanje Vlade... Vlada takoe dri znatan br oj vojnika u Srebrenici (to u ovom sluaju predstavlja krenje dogovora o demilitariz aciji)... *6 Jasui Akai, bivi ef misije UN u BiH, u lanku za Vaington tajms od 1. novembra 1995. svedoi: injenica je da su snage bosanske Vlade koristile zatiene zone ne samo u Sr ebrenici ve i u Sarajevu, Tuzli, Bihau i Goradu za obuku, oporavak i ponovno snabde vanje svojih vojnika.*7 Pogledajmo i deo izvetaja kojeg je Holandski institut za ratnu dokumentac iju objavio u aprilu 2002. a koji je zasnovan na svedoenjima pripadnika Holandsko g bataljona (Duchbar) koji su se nalazili u srebrenikoj zatienoj zoni kao pripadnici PROFOR u vreme njenog pada u julu 1995. (objavljivanje ovog izvetaja, osim to je o tkrilo i ameriku ulogu u snabdevanju ekstremnih muslimanskih snaga u BiH, dovelo je, izmeu ostalog, i do pada holandske Vlade): Navodna demilitarizacija enklave bila je praktino mrtvo slovo na papiru. B osanska vojska (ABiH) je vodila svesnu strategiju ogranienih vojnih napada radi v ezivanja relativno velikog dela armije bosanskih Srba (VRS), sa ciljem da se spr ei njeno premetanje u punoj snazi u glavnu zonu ratnih dejstava oko Sarajeva. Ovo se takoe radilo iz srebrenike enklave. Snage ABiH nisu se uzdravale od krenja svih p ravila u okrajima s VRS. Izazivali bi vatru od strane bosanskih Srba a zatim se p ovlaili pod zatitu jedinice Holandskog bataljona, koja bi time rizikovala da bude uhvaena izmeu dve vatre. *8 Evo i jednog novinarskog osvrta na ovu temu, izvoda iz analitikog lanka Kr

istofera Dejmsa, pod naslovom Genocid ili propaganda?, iz britanskog Morning stara od 11. jula 2005. godine: Uistinu, veoma mali deo Srebrenice, onaj sredinji, je bio demilitarizovan, to je muslimanskim borcima davalo odreene ruke da operiu iz prigradskih i drugih o blinjih zona, iz kojih su organizovali ubilake napade na okolna srpska sela. Snage zloglasnog muslimanskog komandanta Nasera Oria izazvale su masovno krvoprolie izmeu 1992-95. iz svog uporita u Srebrenici, masakrirajui najmanje 1.300 srpskih civila i ranjavajui njih nekoliko hiljada.*9 I, na kraju, neto mnogo vie od analitike konstatacije - ono to bi se u sudu nazvalo korpus delikti, iz izvetaja Vaington posta napravljenog u samoj Srebrenici, od 16. februara 1994. - u vreme kada je Srebrenica navodno bila demilitarizovana, kao zatiena,zona UN: Ratni trofeji Nasera Oria nisu okaeni o zid njegovog udobnog stana. Oni su na video-kasetama: spaljene srpske kue i bezglavi srpski mukarci, sa njihovim pate tino zgrenim telima. Morali smo da upotrebimo hladno oruje te noi, objanjava Ori dok se scene m rtvih mukaraca iskasapljenih noevima smenjuju na njegovom Soni televizoru... Izleav ajui se na udobnom kauu, obuen od glave do pete u maskirnu uniformu, sa grbom Armij e SAD ponosno priivenim preko srca... komandant Ori je najei momak u ovom muslimansko m gradu tj. Srebrenici, koju je Savet bezbednosti UN proglasio zatienom bezbednom zonom .*10 Toliko o zatienim zonama UN, koje oigledno i jesu bile bezbedne - ali samo za pripadnike vojske BiH. Dakle, jedinice Vojske Republike Srpske su u okolini Sre brenice u julu 1995. bile suoene s jednim dobro naoruanim uporitem muslimanske Armi je BiH, s prekaljenim borcima koji nisu bili razoruani od strane UN, iako je dogo vor o tzv. zatienim zonama upravo to nalagao.

ULAZAK U SREBRENICU - NELOGINOSTI SA VOJNOG STANOVITA Jedna od mnogih neloginosti u zvaninoj verziji srebrenikih dogaaja lei u in i da je muslimanska vojska u Srebrenici bila ne samo dobro naoruana ve i superiorn a u odnosu na srpske snage u okruenju, tj. vie nego sposobna da se zatiti - da je t o elela. U svom lanku za potrebe Srebrenike istraivake grupe, Igra brojki iz jula 20 novinar Bi-Bi-Si-ja i lan grupe Donatan Ruper najpre analizira stanje muslimanski h snaga: Po svim svedoenjima, bilo je najmanje 5.000 naoruanih vojnika Armije BiH u Srebrenici - a verovatno i mnogo vie. Po tvrdnjama snaga UN koje su se nalazile u samoj zatienoj zoni, Armija BiH u Srebrenici bila je dobro naoruana - tavie, pripadn ici Holandskog bataljona zabeleili su priliv najmodernijeg naoruanja i komunikacio ne opreme u Srebrenicu tokom 1995. Takoe, branioci grada bili su ukopani u odlino utvrene poloaje. U svetlu svega ovoga, bilo je veliko iznenaenje kada su ini se vrlo malobrojne snage Vojske bosanskih Srba zauzele gradi gotovo bez otpora a zatim n avodno savladale i pobile neuporedivo nadmone snage sastavljene od dobro naoruanih ljudi tokom narednih dana. *11 Da su se dobro naoruane snage bosanskih muslimana nenadano povukle iz Sre brenice potvruje i deo ve pomenutog izvetaja Holandskog instituta za ratnu dokument aciju: Gledajui unazad, nema indicija da je poveana aktivnost VRS u istonoj Bosni p oetkom jula 1995. bila usmerena na bilo ta drugo osim na neutralisanje srebrenike z atiene zone i presecanje glavnog puta prema epi. Plan kampanje je sainjen 2. jula. N apad je zapoeo 6. jula. Bio je toliko uspean i naiao je na toliko malo otpora da je uvee 9. jula odlueno da se ide dalje i vidi da li je mogue zauzeti celu enklavu. * 12 (Ovde takoe treba obratiti panju i na injenicu da Holanani priznaju da nema i ndicija da je cilj cele operacije bio ita drugo do suzbijanje srebrenike zatiene zone koju su ve i sami Holanani okarakterisali kao sve samo ne demilitarizovanu. Ovo je v ano iz razloga to negira dokaze o postojanju bilo kakvog sraunatog genocidnog plana o d strane bosanskih Srba.) Osvrui se zatim na brojano stanje srpskih snaga, Ruper citira izvetaj Majkla Evansa, dugogodinjeg, visoko cenjenog vojnog dopisnika londonskog Tajmsa, u lanku za isti list, od 14. jula 1995. godine:

Postoje izvetaji da je do 1500 Srba uestvovalo u napadu na Srebrenicu, ali su obavetajni izvori ocenili da je glavni napad izvelo oko 200 ljudi, sa pet tenk ova. Bila je to operacija prilino niskog nivoa, ali iz nekog nerazumljivog razlo ga, vojnici Vlade BiH nisu pruili preveliki otpor, rekao je jedan izvor. 13 Piui za jedan od najuglednijih svetskih listova u oblasti odbrane i bezbed nosti, britanski Dejns difens, vojni analitiar Tim Ripli prenosi da su pre njenog pa da holandske snage: ...videle bosanske snage koje su beale iz Srebrenice kako prolaze pored nj ihovih posmatrakih punktova naoruani najnovijim protivtenkovskim naoruanjem. Ovi i drugi slini izvetaji uneli su sumnje meu UN-ovim oficirima i meunarodnim novinarima. *14 Portugalski oficir Karlos Martins Branko bio je jedan od glavnih UN-ovih posmatraa na terenu u Srebrenici tokom jula 1995. Kasnije je predavao na Institu tu Evropskog univerziteta u Italiji. Branko je 4. marta 1998. preneo svoje vienje srebrenikih dogaaja na jednom Internet sajtu pri Dravnom Univerzitetu Njujorka u B afalu, to je ubrzo preuzeto od strane drugih sajtova, poput Carevog novog odela, tako da sada ini nezaobilazno tivo za sve Internet istraivae prave istine o Srebreni ci. Govorei o prividnim vojnim neloginostima vezanim za pad Srebrenice, on pie: ...muslimanske snage nisu ak ni pokuale da iskoriste svoju prednost u tekoj artiljeriji koja je bila pod kontrolom snaga Ujedinjenih nacija, iako su u to vr eme imale sve razloge za to... Nedostatak vojnog odgovora je u jasnoj suprotnosti s ofanzivnim stavom k oji je karakterisao snage odbrane u ranijim opsadnim situacijama, kada bi one ob ino izvele estoke napade na srpska sela u okolini enklave, izazivajui velike rtve meu srpskim civilima. Meutim, u ovoj situaciji, s obzirom na medijsku panju koncentrisanu na ova j prostor, vojnika odbrana enklave bi razotkrila stvarno stanje u zonama bezbedno sti i pokazala da te zone nikad nisu ni bile stvarno demilitarizovane, kako se t vrdilo, ve su bile utoite za dobro naoruane vojne jedinice. Vojni otpor bi doveo u o pasnost sliku rtve koja je tako paljivo graena, i za koju su muslimani smatrali d a je neophodno da se odri. *15 Na kraju, najjednostavniji odgovor na udno ponaanje brojano i oruano superior ih snaga bosanskih muslimana u Srebrenici daje ne zapadni, ve insajderski, musliman ski izvor - ve pomenuti Ibran Mustafi. Odgovori koje je on dao u intervjuu sarajev skoj Slobodnoj Bosni od 14. jula 1996. govore sami za sebe: Ko su ljudi koje optuujete i ljudi kojima ne verujete? - Scenario za izdaju Srebrenice je svesno pripremljen. Naalost, u taj pos ao su umeani bosansko Predsednitvo i komanda Armije... Koje su bile posledice napada organizovanih iz demilitarizovane zone za i telje Srebrenice? - To je bilo svesno davanje povoda srpskim snagama da napadnu demilitari zovanu zonu. Ko u Srebrenici je prihvatio izvrenje ovih naredbi? - Iste linosti koje su, u leto 1995. napustile Srebrenicu bez ogrebotine. .. Dobro je poznato da je ta ekipa uspela da se izvue i sa sobom povede, osim sta raca, decu i konje...*16 Ukratko reeno, proizilazi da je deo muslimanskih snaga izveo klasinu nametal jku, i to na raun sopstvenog civilnog stanovnitva. Evo ta kae Izvetaj Generalnog sekr tara UN pod naslovom Pad Srebrenice, od 15. novembra 1999. godine: Neki preiveli lanovi srebrenike delegacije izjavili su da je predsednik Izet begovi takoe rekao da je saznao da je NATO intervencija u Bosni i Hercegovini mogua , ali da bi mogla da se desi jedino kada bi Srbi upali u Srebrenicu i ubili bar 5.000 ljudi. Predsednik Izetbegovi je kategoriki demantovao da je tako neto rekao. *17 Pomenuti izvetaj se odnosi na intervju dat sarajevskim Danima 22. juna 1998 . od strane biveg efa policije u Srebrenici, Hakije Meholjia, u kojem on citira Ize tbegovieve rei delegaciji iz Srebrenice: Znate, meni je Klinton nudio u aprilu 93. godine (nakon pada Cerske i K onjevi Polja, prim. a.) da etnike snage uu u Srebrenicu, izvre pokolj pet hiljada mus limana i tad e biti vojna intervencija. *18

A to se tie vrednosti Izetbegovievog demantija, koji izvetaj Generalnog sekr etara UN navodi, Meholji kae: Naa delegacija je bila sastavljena od devet ljudi, jedan je meu nama bio iz Bratunca i naalost jedini on nije iv, a svi ostali iz delegacije su ivi i to mogu potvrditi. *19 A to se tie vrednosti bilo ega to je Izetbegovi izgovorio tokom rata, o tome moda najbolje svedoi njemu prijateljski nastrojen, a nama dobro poznati i neto manj e prijateljski nastrojeni Bernar Kuner, kome se, kako prenosi u svojoj nedavno obja vljenoj autobiografiji Ratnici mira, Izetbegovi na samrti ispovedio: Nije bilo nikakvih logora smrti, koliko god da su ta mesta bila uasna... M islio sam da e moji navodi izazvati bombardovanje [protiv Srba]. *20 Znai, do zuba naoruane muslimanske snage, koje su tokom prethodnog vremena upotrebljavale tzv. zatienu zonu u Srebrenici za bazu iz koje su napadale okolna srpska sela i inile svirepe pokolje nad civilima, odjednom reavaju da se povuku pr ed relativno malobrojnim srpskim snagama, naputajui utoite koje je lako moglo da se brani, i koje je UN uzeo pod svoje pokroviteljstvo. Kako objasniti takvu velikodunos t - osim u svetlu potrebe da se od pada Srebrenice najzad napravi povod za stranu i ntervenciju, s unapred odreenim minimalnim brojem rtava neophodnim da se stvar opravd - a usput i skrene panja s istinskog zloina etnikog ienja Republike Srpske Krajine k ji je predstojao, a koji je, meutim, spadao meu zvanino odobrene vojne akcije.

PRVA SVEDOANSTVA O TOME TA SE DESILO Pre nego to vidimo kakva su prva zapadna svedoanstva o onome ta se desilo u Srebrenici nakon njenog pada preneli zapadni izvori, da steknemo i mali uvid u to kako je, za potrebe uspene predstave, deo muslimanskih snaga iz Srebrenice pos tupao sa sopstvenim narodom, u tradiciji ulice Vase Miskina i Markala 1 i 2. Ope t citiramo Ibrana Mustafia, ije je svedoenje krajnje indikativno: - ...Kada je kolona koja je pokuavala da se izvue iz Srebrenice preseena nap ola, ekipa privilegovanih, koju sam ranije pomenuo i koja je imala dozvolu da na pusti enklavu, jednostavno je nastavila dalje, pri tom bacajui letke iza sebe... Ko je bacao letke i ta je na njima pisalo? - Ostavili su iza sebe znakove na kojima je pisalo da je teren miniran d a bi to je vie mogue zbunili narod koji ih je pratio. Razgovarao sam sa puno ljudi koji su izali iz Srebrenice bez povreda i koji nisu pripadali toj ekipi; kada su mi ispriali ta se usput deavalo, razbesneo sam se...*21 Mustafieve navode o pometnji meu narodom koji se povlaio iz Srebrenice, meus obnim sukobima i lutanju po minskim poljima potvruju i dva zapadna izvora. Tako Do natan Ruper prenosi: I holandski mirovni kontigent (tzv. Dutchbat ) u Srebrenici, i obavetajni oficiri britanskih specijalnih jedinica SAS , koji su se nalazili u gradu kada je pao, bili su svedoci ogorenih borbi izmeu samih muslimana u Srebrenici kratko vreme pre nego to su Srbi uli u grad. Svedoanstva sugeriu da ih je moda oko 100 pogin ulo, i da su njihova tela ostavljena tamo gde su pala. Takoe postoje izvetaji da j e znatan broj muslimana poginuo prelazei minska polja koja je njihova strana post avila.*22 U svojoj knjizi Krstaki pohod budala: Jugoslavija, NATO i zapadne zablude, iz 2002. godine, novinar i autor Dajana Donston opisuje haos koji je vladao u Sre brenici u to vreme: Neki su hteli da se predaju, ali je veina odluila da se probije kroz srpske linije i da pobegne. Po svim svedoenjima, ovaj haos se dodatno umnoio prilikom du gog povlaenja. Deavali su se ludaki prizori, u kojima su zbunjeni vojnici upadali u srpske zasede, poneki put uzvraajui vatru, ponekad pucajui jedni u druge ili ak izv ravajui samoubistva.*23 Meutim, pre nego to se praina i slegla, buka o poinjenom masakru ve je poel zagluuje sve napore da se utvrdi ta se stvarno desilo. Na sreu, neki glasovi se nis u bavili propagandom, ve injenicama. Jedan od prvih zapadnih izvetaja sa terena stie od holandskog kapetana Shu tena, jedinog oficira UN u Bratuncu u vreme navodnog masakra, koji je holandskom listu Het parol, 27. jula 1995. posvedoio sledee, osvrui se na ve zapoetu medijsku anju, kojoj, za razliku od njega, nisu bili potrebni nikakvi dokazi:

Svi papagajski ponavljaju rei drugih, ali niko ne pokazuje vrste dokaze. Pr imeujem da u Holandiji ljudi ele da po svaku cenu dokau da je genocid poinjen... Ako je bilo egzekucija, Srbi su ih onda prokleto dobro sakrili. Zato ja nita od toga ne verujem. Dan posle pada Srebrenice, 13. jula, stigao sam u Bratunac i tamo o stao osam dana. Mogao sam da idem kud god sam hteo. Imao sam svu pomo na raspolag anju; nigde me nisu zaustavljali *24 Ruper prenosi da je i drugima dat otvoren pristup odmah posle pada Srebr enice: ...nekih 30 stranih novinara je posetilo oblast Srebrenice ubrzo posle nj enog pada. Nijedan nije objavio bilo kakvu potvrdu optubi o masovnim ubijanjima, a jedan od njih, ak Merlino iz francuske televizije Antena 2 (Jacques Merlino Ant enne 2), izvestio je da nije pronaao nita.*25 UN su ubrzo poele da ispituju i izbegle iz Srebrenice, koji su bili smeten i u okolini Tuzle, o eventualnim krenjima ljudskih prava. S tim u vezi, Tim Buer i z londonskog Dejli telegrafa od 24. jula 1995. pie: Nakon pet dana intervjuisanja, glavni istraitelj Ujedinjenih nacija po pit anju navodnih krenja ljudskih prava za vreme pada Srebrenice nije naao nijedno sve doenje o zloinima iz prve ruke. Visoki komesar UN za ljudska prava, g. Henri Vilend (Henry Wieland) izja vio je jue: ... nismo nali nikoga ko je svojim oima video neki zloin. ...G. Vilend je stigao u Tuzlu, bosanski grad u koji su odvedene Gotovo sve izbeglice iz Srebrenice, zajedno s timom istraivaa radi skupljanja dokaza o kre nju ljudskih prava... On je rekao da je njegov tim razgovarao s velikim brojem m uslimana u glavnom izbeglikom kampu na tuzlanskom aerodromu i u drugim sabirnim c entrima ali da nijedan neposredni svedok nije naen...*26 Naslov i izvod iz izvetaja Pol Kvin Dada za ameriki Boston gloub od 27. jula 995. ovo potvruje: [Naslov] Navodi o zloinima jo uvek nepotvreni; ameriko vojno izvianje otkriv malo toga Klintonova administracija jo uvek nije dola do nezavisnih potvrda o zloinim a u Srebrenici, ali ne sumnja da su se oni ipak desili...*27 Dakle, neposredni svedoci se ne mogu nai, iako su tada utisci bili najsvei ji, a traume najoiglednije. Meutim, ono to je, osim nedostatka dokaza zanimljivo je poslednji pasus iz prethodnog izvetaja - jer on pokazuje da je, uprkos tome, Kli ntonova administracija presudu ve donela, >,ne sumnjajui da su se zloini, ipak, desil ! I tu uopte nije bilo bitno to se ak i u najviim nivoima Stejt departmenta znalo da dokaza jednostavno - nema. Naime, Ruper navodi poverljivu elektronsku potu koja mu je data na uvid: Jedan bivi zvaninik amerikog Stejt departmenta koji je zadrao bliske veze s b ivim kolegama na vrlo visokim nivoima napisao je tokom 1997. da mu je reeno da Ods ek za juno-centralnu Evropu Obavetajnog biroa Stejt departmenta nije video nita, p onavljam nita, to bi potvrdilo navode iz tampe. On je dodao da je osoba koja mu je ovo prenela imala pristup najpoverljivijim informacijama i da bi morala da zna (naglasci u originalu - prim. prev.) za postojanje bilo kakve vrste te informa cije.*28 Razmiljajui logino, nedostatak sumnje od strane Klintonove administracije da se zloin ipak desio pre nalaenja bilo kakvog dokaza o njemu moe da znai samo jedno: d se za zloin znalo unapred. Dakle, ili je Klintonova administracija bila u dosluhu s organizatorima zloina pa je znala da se on desio pre svih drugih, ili je unapred znala scenario po kojem e teza poinjenog zloina biti razraena. Treeg nema. Potvrdu m razmiljanju dao je ve pomenuti Hakija Meholji u jednoj izjavi za tampu povodom dol aska sada ve biveg predsednika Klintona na otvaranje spomenika srebrenikim rtvama u leto 2003. izjavivi da se zloinac uvek vraa na mesto zloina. Vraajui se toku deavanja iz tog doba, paralelno s presudom izreenom od strane Klintonove administracije dignuta je ve krajem jula 1995. i optunica Hakog tribunal a protiv Radovana Karadia i Ratka Mladia - da ponovimo: bez ikakvih dokaza. Suprotn o svim pravilima pravnog postupka i pravde uopte, lov za dokazima e uslediti tek nak nadno. Ali, postignuto je ono to se htelo. Po reima Riarda Holbruka, jednog od arhi tekata Klintonove balkanske politike, u izjavi za Bi-Bi-Si: Shvatio sam da je Tribunal za ratne zloine vrlo dragoceno orue. Upotrebili

smo ga da bi iskljuili dva najtraenija ratna zloinca u Evropi iz Dejtonskog procesa i upotrebili smo ga da opravdamo sve to je usledilo.*29 Hvala Holbruku na otvorenosti, koja mu, mora se priznati, nikada nije ma njkala. Dejtonski pregovori su ve bili spremni za jesen, a dva najtraenija ratna zl oinca (znai, nema vie govora o tome da su oni samo osumnjieni, nego su ve i proglaen rivim) ve su imala presudu izreenu protiv sebe - i to pre nalaenja dokaza, a o suenju da i ne govorimo. Ko pogodniji od Holbruka da pokae da je Haki tribunal tu samo da bi ozakonio ono to je ve politiki odlueno? Na kraju, skoro kao fusnotu, pomenimo i to da je poetkom 2005. godine, im ajui, dakle itavu deceniju na raspolaganju da nae bar nekog svedoka, dr Dik Shunurd iz holandskog Instituta za ratnu dokumentaciju morao da izjavi: Bilo je nemogue tokom naih istraivanja U Bosni da naemo bilo koga ko je bio s vedok masovnih ubistava ili ko bi govorio o sudbini nestalih mukaraca. *30 to, meutim, nije u meuvremenu spreilo medije i Haki tribunal da rade svoj pos o. Ko ima oi da vidi, videe. Neko e videti istinu. A neki e videti ak i nestale i to kao rtve. Sve zavisi od motiva.

TRAGOM PRAVE SUDBINE NESTALIH IZ SREBRENICE Ovde vredi iznova podvui injenicu da ne postoje materijalni dokazi za tvrd nju o 7-8.000 ubijenih muslimana, ve da je ta proizvoljno utvrena (ili, po Aliji Ize tbegoviu, naruena od strane Klintona) cifra dobrim delom proizila iz nagaanja (stvar nih ili izmiljenih) o nestalima iz Srebrenice. Tara Mekormak ...cifra od 8.000 nije dokazana, ve je procena napravljena na osnovu razni h spiskova nestalih. Dosad je Haki tribunal identifikovao 2.032 tela od 5.000 koj a su iskopana. I, dok neka tela nose oznake rtava ubistva, rane na mnogim telima ukazuju na smrt u ratnim dejstvima. tavie, s obzirom da je cela oblast bila poprite estokih borbi od 1992. godine, za oekivati je da je bilo mnotvo rtava na obe strane i da su mnogi sahranjeni tamo gde su i pali.*31 A treba ponoviti i to da je bilo i meumuslimanskih borbi pre i prilikom p ovlaenja iz Srebrenice, u kojima, po zapadnim svedoenjima, nije bilo manje od stot inu mrtvih. Meutim, nije se dosad ulo da je utvreno da je ijedna od identifikovanih r ava na taj nain stradala. Zna se ko ih je ubio - kao to se zna i ko su ratni zloinci i pre suenja, a kamoli presude. U svakom sluaju, to je vea mistifikacija pojma nestalih - od njihovog stvarno g broja do njihove prave sudbine - to su vee mogunosti manipulacije. Stoga ne ude ot re rei Mustafia, koje je u ve pomenutom intervjuu direktno uputio sopstvenom rukovo dstvu u Sarajevu: ini mi se da se plaite ivih stanovnika Srebrenice.*32 Zato je bitno rasvetliti, koliko je to mogue, stvarnu sudbinu tih nestalih iz Srebrenice ili bar razobliiti igre koje su se oko njih vodile - i vode. Izvetaj Meunarodnog komiteta crvenog krsta, dokument br. 37, od 13. septem bra 1995. jedan od onih na koje se profesor Herman poziva, nedvosmisleno ukazuje gde je zavrilo 5.000 nestalih, potvrujui, izmeu ostalog, i Mustafieve navode o eki abranih koja je ranije napustila grad: Oko 5.000 muslimanskih vojnika iz Srebrenice napustilo je enklavu pre nje nog pada. Muslimanska Vlada je priznala da su ti vojnici prekomandovani u druge jedinice njihovih oruanih snaga. injenica da o tome nisu obavetene njihove porodice pravdana je obavezama vojne tajne./*33 Isto je jo ranije nagovestio izvetaj londonskog Tajmsa od 2. avgusta 1995. godine: Veruje se da je na hiljade nestalih bosansko-muslimanskih vojnika iz Sr ebrenice, koji su bili U Centru panje izvetaja o moguim masovnim pogubljenjima od s trane Srba, sada bezbedno u podruju severoistono od Tuzle. *34 A izvetaj Krisa Hedisa iz Njujork tajmsa, napisan samo nedelju dana nakon zauzimanja Srebrenice, 18. jula 1995. govori o jo nekim nestalim, ovoga puta onima koji su napustili grad tek posle njegovog pada: Nekih 3.000 do 4.000 bosanskih muslimana koje su zvaninici UN smatrali nes talim posle pada Srebrenice, nali su put kroz neprijateljske linije do teritorije pod kontrolom bosanske Vlade. Ova grupa, koja ukljuuje i ranjene izbeglice, iskr

ala se pod vatrom preko srpskih linija i prela put od oko 30 milja [oko 50 km pri m. ur.] do bezbedne teritorije.*35 Evo i ta je Mustafi uo iz svojih izvora o eventualnim nestalim godinu dana posle pada Srebrenice: ...Saznao sam preko nekih ljudi bliskih hrvatskoj tajnoj slubi koji opet i maju veze sa srpskom tajnom slubom da je nekih 5.600 ljudi iz Srebrenice jo uvek iv o i da ih dre na razliitim lokacijama. Skoro mi je gospoa Merhunisa Komarica rekla da je primila neke podatke od Helsinkog komiteta za ljudska prava koji govore o b rojci od 4.500 ljudi... *36 Ipak, da ponovimo, znatan broj ljudi je stradao u borbama, to se, naravno , ne potencira u zvaninoj verziji. Moda, kao to je ve nagoveteno, zato to bi to pok o idealnu sliku bespomonih srebrenikih rtava. A moda, opet, i da bi se izbeglo jedno d kljunih pitanja: odakle toliki naoruani vojnici u jednoj demilitarizovanoj zoni? Karlos Martins Branko pie: Malo je sumnje da je najmanje 2.000 bosanskih muslimana poginulo u borbam a protiv bolje obuene i bolje voene Vojske Republike Srpske/Vojske bosanskih Srba. Ipak, ostaje pitanje, KADA je veina tih rtava pala? Po analizi koja sledi, to je bilo pre konanog pada Srebrenice: muslimani su pruili vrlo mali otpor u leto 1995. *37 Ruper navodi izvetaj Komisije Republike Srpske koji se podudara sa Branko vom cifrom: Izvetaj izdat od strane Republike Srpske u septembru 2002. daje ukupnu pro cenu od oko 2.000 pripadnika Vojske bosanskih muslimana (ABH) poginulih u borbam a, zajedno s oko 500 poginulih pripadnika Vojske Republike Srpske. I, mada je de o poginulih pripadao Tuzlanskoj brigadi ABH koja je pritekla u pomo, najvei broj p otie iz naoruane kolone koja je napustila Srebrenicu.*38* I rezimira ukupnu sliku: Moda najfrapantnija strana cifre od 78.000 rtava je da je ona sve vreme sin onim za broj onih koji su streljani. Meutim, ovo nikako nije mogue: brojni tadanji izvetaji UN i drugih nezavisnih posmatraa govore o estokim borbama s velikim brojem rtava na obe strane. Takoe je poznato da su drugi pobegli u muslimansku teritorij u u okolini Tuzle i epe, da su se neki povukli prema zapadu i severu, a da su nek i pobegli u Srbiju. Dakle, moe se sa sigurnou rei da ni priblian broj nestalih nije m ogao biti streljan... Najvei osnovni problem Je u samoj aritmetici.*39 Dakle, umesto da ove informacije o hiljadama nestalih muslimanskih vojnika tajno prekomandovanih na druga ratita, o nekoliko hiljada civila koji su se, pos le povlaenja kroz srpske linije, stvorili u okolini Tuzle, o poginulim u borbama poslue zabrinutim za sudbinu nestalih u cilju rasvetljavanja cele prie, cifra od 7-8 0 nestalih je za potrebe zvanine verzije zabetonirana - i pretoena u optuujuu brojku ja je trebalo da bude pogonsko gorivo za unapred donesenu presudu o genocidu. Meutim, ta manipulacija je, kao to emo videti, za otre i objektivne zapadne posmatrae poprilino providna.

IGRE SA BROJEVIMA RTAVA vod u srebreniku igru brojki preputamo Ruperu: ...do prve nedelje u avgustu 1995. 35.632 ljudi je registrovano od strane Svetske zdravstvene organizacije i bosanske Vlade kao raseljena lica iz srebren ike zatiene zone - drugim reima, kao preiveli iz Srebrenice. Crveni krst je takoe vid o i zabeleio da se nekoliko hiljada naoruanih muslimanskih mukaraca iz Srebrenice bez bedno povuklo iza muslimanskih linija... da bi zatim bili prekomandovani na drug a ratita bez obavetavanja njihovih porodica . A, kao to je gore navedeno, oko 700 vojnika iz Srebrenice je stiglo do epe, da bi potom bezbedno izali iz tog grada po sle njegovog pada u srpske ruke poslednje nedelje jula 1995. Dakle, ukupno je bi lo najmanje 38-39.000 preivelih iz Srebrenice - to je cifra koja se precizno podud ara sa procenama o broju ljudi u Srebrenici od strane glavnih humanitarnih organ izacija iz vremena pre njenog pada. *40 I zatim konstatuje: Da je 7.300 ljudi iz Srebrenice zbilja masakrirano, populacija unutar zatie ne zone pre pada U srpske ruke morala je da broji znatno preko 46.000 - to je cif ra koja daleko prevazilazi bilo koju verodostojnu procenu napravljenu u to vreme

.*41

Jo bitnije, Ruper je naao potvrdu za svoje tvrdnje o ciframa u samom Hakom tribunalu, hvatajui jednog od sudija u samopobijanju - i verovatno nehotinom otkri vanju prave istine skrivene u igri brojki: Od ogromne je vanosti injenica da je jedan od sudija u sluaju Krsti, sudija P atria Vald, procenila populaciju Srebrenice pre njenog pada na 37.000, u svom lank u o sluaju Krsti za Dordtaunski urnal za pravnu etiku... u izdanju za prolee, 2003. p d naslovom: General Krsti: studija o ratnom zloinu: Pre napada, Srebrenica je bila selo od nekih 37.000 stanovnika. Sudija Vald je oigledno bila krajnje nesvesna injenice da je cifra koju je sama iznela uinila nemoguim zloine za koje je Krstiu izreena presuda.*42 Josif Bodanski iz Meunarodnog udruenja za strateke studije u Vaingtonu, meuna rodno poznati strunjak i savetnik amerikog Senata za terorizam, naziva cifru od 7. 000 ubijenih u Srebrenici dezinformacijom i primeuje: Svi nezavisni forenziki dokazi ukazuju na broj od nekoliko stotina muslima nskih rtava, i to verovatno u niim stotinama. Neprestano insistiranje na visokom b roju muslimanskih rtava takoe slui prikrivanju prethodnih ubistava srpskih civila u tom Gradu od strane muslimana. *43 Filip Korvin, koji je u doba srebrenikih dogaanja bio najvii zvaninik UN u B iH i ovek na koga je, po sopstvenim reima, upravo 11. jula 1995. bosanski snajperis ta pokuao da izvri atentat, u svom lanku za Srebreniku istraivaku grupu od jula 2005 aje procenu slinu onoj koju daje Bodanski: ...injenice iznete u ovom izvetaju predstavljaju vrlo jasan argument da je cifra od 7.000 ubijenih, s kojom se esto barata u meunarodnoj zajednici, jedno neo drivo preterivanje. Prava cifra je verovatno blia broju od 700. *44 Pri tom se Korvin jasno odreuje prema zloinima te vrste uopte: Sigurno je da su u Srebrenici, kao i u svim ratnim podrujima, ubijani civi li, i da poinioci zasluuju osudu i suenje. I, bez obzira da li se radilo o troje, 3 0 ili 300 nevinih civila koji su ubijeni, to je straan zloin, i tu nema nikakvog d voumljenja. *45 I ba zato je potrebno znati ne samo koliko je nevinih ili razoruanih pogub ljeno, ve i ko je to poinio. Meutim, upravo cinina igra brojki za potrebe zvanine v e spreava da se do tih saznanja i doe. A prikrivanje okolnosti zloina jeste sauesnitv u samom zloinu. Naalost, sauesnicima ove vrste jo uvek nema ko da sudi. Ali se bar razmere njihovog sauesnitva mogu razotkriti. Instruktivan je jo jedan primer manipulacije brojkama, ovog puta na najvie m meunarodnom politikom nivou. Naime, Ruper pie o injenici da je, pod okriljem OEBSa, oko 3.000 imena sa spiska srebrenikih rtvi kojeg je prikupio Crveni krst prijavlj eno za glasanje na izborima u Bosni 1996. godine: Ukazao sam OEBS-u da se ili desila masovna izborna prevara ili da je skor o polovina ljudi na spisku nestalih Meunarodnog crvenog krsta jo uvek iva. OEBS mi je na kraju odgovorio da su biraki spiskovi zakljuani u magacinima i da nisu u mog unosti da stvar istrae*46 Ruper zatim citira i elektronsku poruku jednog amerikog zvaninika OEBS upue nu kolegama, datiranu 23. jula 1997. a povodom slinog upita upuenog od strane jo je dnog novinara Bi-Bi-Si-ja: Novinar Bi-Bi-Si-ja koji se bavi pitanjem nestalih u BiH je postavio zani mljivo pitanje. On proverava tvrdnju g. Kalinia, predsednika Narodne skuptine RS, da je nekih 3.000 ljudi koji se nalaze na spisku nestalih iz Srebrenice sainjenim od strane Meunarodnog crvenog krsta glasalo na prologodinjim izborima. Ne seam se bilo kakvog pokuaja od strane OEBS-a da uporedi>bazu podataka r egistrovanih izbeglica s kompjuterizovanim spiskom Meunarodnog crvenog krsta... Da li bi bilo mogue uporediti spisak MCK sa birakim spiskovima iz 1996.? O vo bi potencijalno spojilo dugo rastavljene ljude i, u jednom potezu, potencijal no vie doprinelo smanjenju MCK-ovog spiska patnje nego bilo koji drugi dosadanji p okuaj. Mi bi ovo trebalo da uradimo ako je ikako mogue... Dejvid Foli, Glasnogovornik i vii savetnik za javnu politiku*47 Oigledno je da je i u OEBS-u je bilo ljudi sa saveu - koja, naalost, izgleda ipak nije bila dovoljno duboko prodrmana: Posle nekoliko meseci bez odgovora, novinar Bi-Bi-Si-ja je vie puta pokuao

da stupi u vezu sa Folijem. Na kraju je uspeo sa njim da razgovara. foli je objasnio da su podaci o glasanju iz 1996. zakljuani u skladitima ir om Bosne i da OEBS nije imao sredstva da do njih doe i uporedi imena koja su se p ojavila i na spisku glasaa i na spisku nestalih MCK. *48 Kada se zna za kakve je sve stvari OEBS dosad izdvajao novac, a da se ov de radi o ulaenju u trag hiljadama nestalih, za koje vlada tolika zabrinutost Zapad a, moe se pretpostaviti ta je po sredi, i da je prava sudbina nestalih iz Srebreni ce poslednja rupa na OEBS-ovoj svirali. Na kraju, u poznatom lanku iz marta 1998. Srebrenica: i nakon tri godine, potraga jo uvek traje, ameriki novinar Dord Pamfri otkriva stepen zabrinutosti i sam lade u Sarajevu u vezi s ovim pitanjem: Jedan zvaninik Crvenog krsta rekao je nemakom novinaru koji Ga je intervjui sao da muslimani koji su stigli na bezbedno tle ne mogu biti skinuti sa spiska n estalih... zato to nismo dobili njihova imena [od vlasti u Sarajevu - prim. ur.].* 49 Dakle, svrha igre brojki je vie nego jasna: broj nestalih se nipoto ne sme sp stiti ispod unapred odreene cifre - dovoljno velike da okira, prui izgovor za vojnu intervenciju, opravda dizanja optunica za genocid, i skrene panju s dokazivih zlode la, kao to je, na primer, ienje Srpske Krajine od srpskog stanovnitva. U tom cilju j dna igra e se pokazati vie nego delotvornom, neka vrsta visoko sofisticirane igre s krivalica. SATELITSKI SNIMCI U jednom od zakljuaka Srebrenike istraivake grupe govori se o jo jednom delu politiko-medijske kampanje u cilju predstavljanja srebrenikih deavanja onako kako s e nisu desila - o mahanju navodnim satelitskim snimcima koji su uhvatili zlotvore na delu: 10. avgusta 1995. Medlin Olbrajt je pokazala neke satelitske fotografije na zatvorenoj sednici Saveta bezbednosti, u prilog denunciranja bosanskih Srba, ukljuujui i jednu fotografiju koja pokazuje ljude - navodno bosanske muslimane bli zu Srebrenice - okupljene na stadionu, kao i snimak navodno napravljen malo posl e toga, koji pokazuje oblinju poljanu s uznemirenim zemljitem. Ove fotografije n ikad nisu javno objavljene, ali ak i da su verodostojne, one nisu nikakav dokaz n i za streljanja ni za zakopavanja tela.*50 Profesor Filip Hemond sa London saut benk univerziteta (London South Ban k University), koji je u julu 2005. za potrebe Srebrenike istraivake grupe napisao kratku studiju pod naslovom Britanska tampa o Srebrenici, govori o jednoj strani ma hanja satelitskim snimcima, koje je, osim to je trebalo da doprinese optoj propagand noj buci oko Srebrenice, imalo jo jedan, kratkoroniji i vrlo praktian cilj. Hemond citira britanskog novinara Dona Svinija, koji u lanku za Gardijan Manester od 20. a vgusta 1995. pie da su satelitski snimci bili tempirani tako da neutraliu ,, dobru propagandu u korist Srba, slike patnje krajikih Srba koje je i sterala hrvatska vojska: jedna ljudska lavina koja se povlaila iz domova u kojima je Generacijama ivela; spaljene kue; Srbi kamenovani dok hrvatska policija nepomin o posmatra. *51 Ipak, poto su obavile oba posla, famozne satelitske fotografije sklonjene su van dometa javnosti, to potvruje izvetaj Njujork tajmsa od 11. avgusta 1995. go dine: Amerika Vlada... odbila je da dozvoli novinarima da vide satelitske fotogr afije... za koje se tvrdilo da pokazuju ljude na fudbalskom terenu. Ameriki zvanin ici su rekli da su satelitski snimci strogo poverljivi , mada ih je g-a Olbrajt pokazala ostalim 14 lanova Saveta bezbednosti. *52 Zatim su proli meseci, a fotografije je jo uvek bilo nemogue videti. Vaingto n post je, u vezi sa skrivanjem onoga to je trebalo da predstavlja jedan od krun skih dokaza , izvestio o pismu Glavnog tuioca Hakog tribunala, Riarda Goldstona (Ri chard Golstone), upuenog amerikoj ambasadi u Hagu novembra 1995. godine: Sudija Goldston je okarakterisao kvalitet i pravovremenost obavetajnih p odataka koje su mu dostavile Sjedinjene Drave razoaravajuim . On se alio na to da m u nisu predati satelitski snimci koji bi pomogli tribunalu pod patronatom Ujedin jenih nacija da identifikuje masovne grobnice koje su se pojavile posle pada Sre

brenice u julu.*53 A posle vie od pola godine igre skrivalica s navodnim satelitskim snimcima, u svom izdanju za mart 1996. izvetaj britanskog asopisa LM (koji je razotkrio i pre varu vezanu za navodni snimak jednog muslimanskog ratnog zarobljenika iza bodlji kave ice od strane britanskog Aj-Ti-En-a) prenosi koliko su te iste snimke novina ri na terenu jo shvatali ozbiljno: Mnoge strane meunarodne TV ekipe nisu se ak ni potrudile da pretrae lokaciju prikazanu na satelitskoj fotografiji CIA, poto je vladala opta saglasnost u medij skim krugovima da to nije bila masovna grobnica.*54 A Ruper nas nedvosmisleno obavetava: Potvrda da elektronsko nadgledanje nije otkrilo nita stigla je u aprilu 19 96. kada je AP citirao rei amerikog potpukovnika Dona Batista (Lt.Col John Batiste) da su satelitski snimci masovnih grobnica pokazali da ih niko nije dirao . *55 Sa svoje strane, Dord Pamfri postavlja sledea pitanja, otkrivajui nam, pri t om, da ni Savetu bezbednosti nisu pokazani originalni snimci: Gde je originalna fotografija koju su snimili izviaki avioni? Zato Savetu be zbednosti nisu prikazane originalne fotografije? Fotografija koja je objavljena nosi oznaku Mogue masovne grobnice , koja je, meutim, pridodata naknadno, to znai d a su podaci o vremenu i mestu koje je snimljeno, a koje izviaka kamera automatski unosi, izbrisani s fotografije, dok su strelice i druga tumaenja toga ta je to to t reba zapravo da se vidi naknadno uneseni na samu fotografiju. Sama po sebi, foto grafija bi mogla biti protumaena kao neto to nema nikakve veze s ratom na Balkanu. Kako iko moe da zna da je fotografija snimljena blizu Srebrenice, u vreme koje se navodi a ne u neko drugo vreme, u nekom drugom delu sveta?*56 A zatim nam otkriva jo jedan podatak, citirajui berlinski Tagescajtung od 17. decembra 1997. godine: ...u njujorkoj centrali UN, svi dokumenti vezani za Srebrenicu oznaeni su k ao tajni za period od sledeih 30-50 Godina, i ak nisu dostupni ni Tribunalu. Ova odluka doneta je na zahtev stalnih lanica Saveta bezbednosti, SAD, Francuske i V elike Britanije.*57 Drugim reima, krajnje sumnjivi satelitski snimci moi e nekanjeno da se korist kao argument za postojanje masovnih grobnica u okolini Srebernice sledeih 30-50 godi na, bez mogunosti provere, poto je pristup njima onemoguen. Slino kao i s nestalima o o se samo moe okarakterisati kao jedna cinina igra bez granica, koju moe zaustaviti j edino odbacivanje navodnih satelitskih snimaka kao dokaza vrednog pomena. Jer, na kraju krajeva, u anglosaksonskom pravu, teret dokazivanja je na strani koja optuu je, a samo Inkvizicije zahtevaju od optuenih da dokau svoju nevinost. Vraajui se tuiocu Goldstonu, koji je ve izgubio strpljenje zbog odbijanja am erike Vlade da mu ustupi originalne satelitske snimke, Pamfri ga citira iz izvetaj a nemakog ogranka Frans pres-a, od 19. januara 1996. kako preti da e ...ekshumacija grobnica postati neophodna radi utvrivanja identiteta leeva i vremena i uzroka smrti, i radi pribavljanja neophodnih dokaza.*58 I, zatim, logino primeuje: Ono to je ovde Goldston formulisao kao pretnju trebalo je u stvari da pred stavlja - da je ovaj tribunal jedan normalan sud - prvi logini korak koji je treb alo da ustanovi da li je zloin poinjen, to je preduslov za dizanje optunice. *59 Dakle, u orvelovskom svetu koji treba da se uvede preko Hakog tribunala, bilo koja njiva sa uznemirenim zemljitem, koju je snimio satelit ije fotografije ne da vidite, moe da poslui kao osnova za dizanje optunice i pritvor. Dokazi mogu da s rae naknadno, u neogranienom vremenskom periodu, i to tako, kao to e se kasnije vide ti, da ak i sama potraga bude pod kontrolom upravo onih koji vas optuuju. U frankfurtskoj Novi za mart-april 1996. u lanku pod naslovom Nedostajui dokazi, britanski novinar Linda Rajan rezimi ra praktini uinak misterioznih satelitskih snimaka: Dok su se mediji zabavljali satelitskim snimcima, sudbina Srba iz Krajine bila je zaboravljena. Potraga za masovnim grobnicama je intenzivirana prole jese ni. Novinari iz itavog sveta su doli u Bosnu da tragaju za telima. Ekipe iz Si-EnEn, Ci-Bi-Es, Bi-Bi-Si, Frans 2, italijanskog TG1, Holandske televizije i drugih mesta stigle su tokom avgusta 1996. Ali su vrlo malo toga nale. Neke ekipe se ni su ak ni potrudile da pronau fudbalski teren iz satelitskog snimka, zato to su novi

nari ve doli do zakljuka da tamo ionako nije bilo nikakve masovne Grobnice. Meutim, o tome nisu poslali izvetaje. tavie, pomenuta fotografija se upotrebljava kao navod ni dokaz o postojanju masovne Grobnice u mnogim lancima i dan danas. *60 Znai, uprkos tome to satelitski snimci nisu potvreni nalazima novinara na ter enu, izvetavanje glavnih zapadnih medija na tu temu nije se ni malo promenilo. Po reima kritiki orijentisanih krugova na Zapadu: ukoliko se injenice ne slau sa zvanin om verzijom - utoliko gore po injenice. A, po reima Rupera, koji se osvrnuo na sam o jedan od navodnih satelitskih snimaka: injenice u vezi ovoga su neverovatne. Gospoa Olbrajt, kao ameriki ambasador pri UN obavestila je svet da lokacije oko Nove Kasabe koje je ona pokazivala na satelitskim snimcima s kojima je mahala u UN moda sadre oko 2.700 tela. Na kraju j e samo 33 tela otkriveno u Novoj Kasabi, na etiri razliite lokacije, bez detaljnih informacija o okolnostima njihove smrti (tj. da li su pogubljeni ili ne). *61 Toliko, dakle, o satelitskim snimcima kao dokazima za masakr. O SVEDOCIMA Posle svega - i svedoanstava stranih posmatraa i novinara na terenu, i int ervjua s izbeglima iz Srebrenice, i satelitskih snimaka koji zapravo nita ne otkr ivaju ali ipak nisu dostupni javnosti, nekakvi svedoci su ipak bili neophodni i medijima i Tribunalu. Prvima radi mogunosti nastavka izvetavanja u istom tonu, d rugom radi odravanja atmosfere javnog lina neophodne za podupiranje vrlo tankih os nova za dizanje optunica. Ali kakvi svedoci? Da ujemo Rupera: Dokazi svedoka su isto tako minorni... Glavni dokazi u prilog streljanja na licu mesta dolaze od aice ljudi koji tvrde da su preiveli masovna pogubljenja ta ko to su se pretvarali da su mrtvi. I to je ta nitavna osnova za Grube procene o 3 .000 plus 5.000 pogubljenja. *62 I jo: Analiza zvaninih izvetaja i medijskog izvetavanja otkriva da je istih nekoli ko ljudi, svi tvrdei da su preiveli masakre tako to su se pravili mrtvim, predstavl jalo izvor svih dokaza ... Malo napora je uloeno da bi se ispitala verodostojnos t svedoka. Njihova svedoenja su uzeta zdravo za gotovo, uprkos injenici da je jeda n od najelokventnijih, Mevludin Ori, bio roak Nasera Oria, komandanta bosanske vojs ke u Srebrenici. *63 A o kvalitetu tih dokaza i svedoenja, govori analiza holandskog antropologa R ene Gremoa i istoriara Abe de Vriesa, pod naslovom Dekonstrukcija jedne traume, za amsterdamski De grin amsterdamer od 13. marta 1996. Prvo da vidimo ta prenose o sam om Oriu: Mevludin Ori je otiao u Hrvatsku kao dobrovoljac u januaru 1992. gde je proa o kroz vojnu obuku. Na kraju se prikljuio zloglasnoj hrvatskoj dobrovoljakoj briga di Kralj Tomislav u Hercegovini, gde je uestvovao u osvajanju kasarne u apljini (koja je kasnije pretvorena u logor za Srbe). Posle kratkog odmora u Hrvatskoj, Ori je zajedno sa jo nekim dobrovoljcima preao Savu da se bori protiv etnika [izra z za srpske vojnike koji koriste muslimani i Hrvati, namenjen kao uvreda - prim. u originalu] u Oraju. Upravo su u ovoj oblasti, Posavini, poinjena prva masovna u bistva, jo pre nego to je rat i poeo. rtve nisu bili ni Hrvati ni muslimani, ve Srbi. *64 Dakle, osim svedoanstva o labilnosti svedoka koje je Haki tribunal koristio ovde imamo jo jedno dragoceno priznanje: da su prva masovna ubistva u BiH, jo pre poetka rata, lansirana sa teritorije susedne Hrvatske, a da su rtve bili Srbi. Re j e bila o stravinom zloinu nad civilima u Sijekovcu, 27. marta 1992. godine, u koje m su, po drugim svedoenjima, uestvovale i regularne jedinice hrvatske vojske. No o vde nije re o dokazu da je Hrvatska poinila agresiju - iako jeste po definicijama koje ta drava sama prihvata kada joj to ide u prilog. Ovde je re o verodostojnosti svedoka koje su prihvatili zapadni mediji. S tim u vezi, Holanani nastavljaju: Oriev lini istorijat ve daje dovoljno povoda za sumnju, ali nedoslednosti u iskazima Smaila Hodia i Hurema uljia su isto tako oigledne. (Naslov] Smail Hodi: koarkaki stadion postaje fudbalski stadion, pa onda kola Hodieva pria broj 1: Hodi je prvo rekao da je bio svedok srpskih zaseda na pu tu za Zvornik. On je bio zarobljen i prebaen na koarkaki stadion blizu Bratunca a

zatim odveden na stratite, veliku poljanu nedaleko od ume, kako je preneo Aleks andri tiglmajer u Di Vohe [Alexanra Stiglmajer,Die Woche] od 28. jula. Hodieva pria broj 2: Ubrzo posle toga, Hodi je Roju Gatmenu (u Tagescajtungu od 11. avgusta) [Roy Gutman, die Tageszeintung] ispriao da je dran u fudbalskom s tadionu blizu Nove Kasabe, odakle su on i drugi prebaeni na streljanje, verovat no u grad pod imenom Grbavce . Hodieva pria broj 3: U treoj verziji, isprianoj 4. oktobra Aidi erkez iz Aso ted presa, Hodi je sada naveo da je proao kroz isto iskustvo kao i Ori, ulji i Avdi. da je bio odveden u kolu u Krievcima , a streljanja su se sada desila nedaleko od Karakaja.*65 I to je samo jedan od svedoka. Drugi nisu nita manje pouzdani: [Naslov] Hurem Sulji: ubistvo u koli se pretvara u prebijanja u robnoj kui Prema Suljiu, ubistva su izvrena i u ovoj koli. On je Govorio za emisiju Bi -Bi-Si-ja Njuznajt /Newsnight/ 16. februara ove Godine. Snimci neidentifikovan e kole u blizini Karakaja uistinu prikazuju rupe od metaka, jednu na plafonu i jednu u toaletu. Meutim, u detaljnoj reportai o Suljiu u Vaington postu od 6. novemb ra 1995. nema ni rei o pogubljenjima u koli, ve se pominju prebijanja u robnoj kui b lizu Bratunca, lokaciji u ijoj blizini je Sulji navodno dran kao zarobljenik. [Naslov] Srpska ena: kola postaje sportski kompleks enina pria br. 1: Bratunac je lokacija jo jedne kole Gde su masakri navodno p oinjeni, prema Robertu Bloku u [londonskom] Independentu [Robert block, The indep endent] iz jula 1995. Citiraju se navodi jedne ene koja navodno ivi u Srbiji i koj a je nedavno posetila svog zeta, vojnika u Armiji bosanskih Srba. On i njegovi prijatelji su veoma otvoreni o tome ta se tamo desilo, kae ona. Oni ubijaju musl imanske vojnike. Rekli su da su samo jue (znai: ponedeljak, 17. juli) ubili hiljad u i esto, i procenjuju da su ukupno ubili njih oko etiri hiljade. Rekli su da im s e veoma urilo, tako da su veinu streljali. enina pria br. 2: Nekoliko dana kasnije, Blokova koleginica Luiz Brenson i z Sandej tajmsa [Louise Branson, Te Sundau Times] usmerila je panju na tu istu srp sku enu. Njen mu, opet pripadnik Armije bosanskih Srba, pominje masovna streljanja sa vie od tri hiljade mrtvih. Ali ne u koli ve u sportskom kompleksu.*66 Ovde se valja podsetiti da je Dik Shunurd iz Holandskog instituta za rat nu dokumentaciju izjavio poetkom 2005. da njegovi timovi nisu uspeli da razgovaraju ni s j ednim ivim svedokom streljanja. Oigledno da su mediji usvojili neto nii standard defi icije svedoka nego to je bio sluaj s holandskom dravnom istraivakom institucijom. Da vidimo sada kakvi su standardi Tribunala na istom polju. Posluajmo Rup era o jednom takvom svedoku Hakog tuilatva, koji je bio na kraju primoran da prizna d a je lano svedoio: Za vreme suenja, jedan srpski oficir, Momir Nikoli, tvrdio je da je nadgled ao masakr nad vie od hiljadu bosanskih muslimana u jednom skladitu u Kravici, ali je pod unakrsnim ispitivanjem branioca, Majkla Karnavasa [Michael Karnavas], pri znao da ne samo da nije dao naredbu, ve da nije ak bio ni prisutan. Hteli ste da ns.htrn 15. Carlos Martins Branco, Was Srebrenica a Hoax? Eye-Witness Account of a Former United Nations Military Observer in Bosnia (,Da li je Srebrenica prevar a? Lino svedoanstvo jednog vojnog posmatraa UN u Bosni), postavljeno, izmeu ostalog, na http://globalresearch.ca/articles/BRA403A.html 16. Predsjednitvo i ratna komanda su rtvovali Srebrenicu, Slobodna Bosna. Sa rajevo. 17. The Fall of Srebrenica [A/54/549], Report of the Secretary-General pur suant to General Assembly resolution 53/35, November 15, 1999, par. 115 (Pad Srebrenice, Izvetaj Generalnog sekretara UN), postavl>eno i na http:

//daccessdds.un.org/doc/UNDOC/GEN/N99/348/7MMG/N9934876.pdf?OpenElement. 18. Hakija Meholjic , Predsjednik SDP Srebrenica: 5000 Muslimanskih glava za vojnu inter venciju, Dani, Sarajevo, 22. juni 1998. (postaaljeno i na http://www.bhda ni.com/arhiva/78/tekst278.htm). 19. Ibid. 20. Bernard Kouchner, Les Guerriers de la Paix, Paris: Grasset, 2004. pp . 372-4 (citat preuzet iz lanka Srebrenica and the Politics of War Crimes, by Georg e Bogdanich, Defense cv Foreign Affairs Special Analysis, Volume XXIII, No. 62, July 17, 2005, postavljeno i na http://www.srebrenica-report.com/defense.htm). 21. Predsjednitvo i ratna komanda su rtvovali Srebrenicu. 22. Jonathan Rooper, The Numbers Game 23. Diana Johnstone, Fool s Crusade: Yugoslavia NA TO and Western Delusi ons, Pluto: 2002. London, citirano y Christopher James, Genocide or Propaganda?, M orning Star. 24. Hel Parool. 27. juli 1995. svedoenje kapetana Shutena (Schouten), cit irano u tekstu, Rene Gremaux, Abe de Vries, Deconsructie van een trauma (Dekonstru kcija jedne traume). De Groene Amslerdanimer. Amsterdam, 13. mart 1996. 25. Rooper, ,.The Numbers Game . 26. Tim Butcher, Serb Atrocities In Srebrenica Are Unproved (Srpski zloini y Srebrenici nisu dokazani), Daily Telegraph, July 24, 1995, citirano u Rooper, Th e Numbers Game . 27. Paul Quinn-Judge. Reports of atrocities unconfirmed so far; US aerial surveillance reveals little. Boston Globe. July 27, 1995. citirano y Rooper. ,.The Num bers Game. 28. Rooper, The Numbers Game. 29. Citirano y George Bogdanich, Srebrenica and the Politics of War Crime s, Defense & Foreign Affairs Special Analysis, June 17, 2005. 30. Dr Dick Schoonoord. citirano y Rooper, The Numbers Game. 31. Tara McCormack. How did Srebrenica become a morality tale? 32. Predsjednitvo i ratna komanda su rtvovali Srebrenicu, Slobodna Bosna. 33. Former Yugoslavia: Srebrenica: help for families still awaiting news , International Committee of the Red Cross. September 13, 1995. citirano y Edward S. Herman, The Politics of the Srebrenica Massacre, juli, 2005. 34. The Times of London. August 2, 1995, iitirano y George Pumphrey, Sreb renica. 3 Years Later, And Still Searching, jednim od klasinih tekstova .o srebren ikom mitu (postavljeno, izmeu ostalog, na http://www.ocf.berke-ley.edu/~bip/docs/k osovo-polje/srebrenica-hoax.html). 35. Chris Hedges, Conflict in the Balkans: In Bosnia: Muslim Refugees Sli p Across Serb Lines. New York Times, July 18, 1995. p. 7. takoe citirano y George Pumphrey, Srebrenica: 3 Years Later, And Still Searching 36. Predsjednitvo i ratna komanda su rtvovali Srebrenicu. Slobodna Bosna. 37. Carlos Martins Branco. Was Srebrenica a Hoax Eye-Witness Account of a Former United Nations Military Observer in Bosnia 38. Rooper, ,.The Numbers Game. 39. Ibid. 40. Ibid. 41. Ibid. 42. Ibid. Ruper citira [Patricia M. Wald, The Georgetown Journal of Lega l Ethics Spring 2003, SECTION: Vol. 16, No. 3; Pg. 445; ISSN: 10415548, HEADLINE : General Radislav Krstic: A war crimes case study] 43. Yossef Bodansky, citaran y Srebrenica Controversy Becomes Increasingl y Politicized and Ethnically Divisive, Increasing Pressure on Peacekeepers, Inter national Strategic Studies Association, September 19,2003, (http://128.121.186.4 7flSSA/reports/Balkan/Sepl903.htm). 44. Phillip Corwin, Foreword, (UvoD y Izvetaj Srebrenike grupe),

http://www.srebrenica-report.com/foreword.htm. 45. Ibid. 46. Rooper, The Numbers Game. 47. Ibid. Citiran je David Foley. Spokesman and Senior Advisor for Publi c Policy 48. Ibid. 49. George Pumphrey, Srebrenica: 3 Years l.aler. And Still Searching. 50. Conclusions of Srebrenica Research Group (Zakljuci Srebrenike istraivake yrie), http://vvA\av.srebrenica-report.coni/conclusions.htni. 51. Philip Hammond, ,.The UK Press on Srebrenica. Srebrenika istraivaka grup a. Citiran je John Sweeney. The Guardian Manchester. August 20. 1995, http://www .srebrenica-report.com/UK-press.htm. 52. Barbara Crosette, ,.U.S. Seeks to Prove Mass Killings. (SAD pokuavaju d a dokau masovna ubistva). August II. 1995, The New York Times, takoe citirano y Geo rge Pumphrey. Srebrenica: 3 Years Later, And Still Searching. 53. Dobbs, Michael, ,.War Crimes Prosecutor Says U.S. Information Insuff icient, (Tuilac za ratne zloine kae da su informacije dobijene od SAD nedovoljne), Wa hington Post. Nov 7. 1995, takoe citirano u George Pumphrey, Srebrenica: 3 Years L ater. And Still Searching 54. LM Magazine. March, 1996, citirano y Rooper, ,.The Numbers Game. 55. Rooper, The Numbers Game. 56. George Pumphrey, Srebrenica: 3 Years Later, And Still Searching. 57. Ibid. Citiran je Zumach, Andreas; UN-Tribunal kritisiert franzosisch e Totalblockade: Paris verbietet Zeugenvernehmung Janviers und anderer franzosisch er Offiziere in Den Haag; Tageszeitung (Berlin). 58. Ibid. Citat iz: god/cha. UN-Tribunal will Massengraber in Bosnien of fnen lassen; Goldstone: Exhumierung notwendig zur Beweissicherung, Agence France Presse (Deutschland - AFD) 19.01.1996 - 17:54. 59. Ibid. 60. Linda Ryan, Missing Evidence, Nova, Frankfurt o/m, citirano y Stella Jatras. Srebrenica - Code Word to Silence Critics of US Policy in the Balkans. 61. Rooper, The Numbers Game. 62. Ibid. 63. Ibid. 64. Rene Gremaux, Abe de Vries, Deconsmctie van een trauma, De Greene Ains lerdammer. Amsterdam, 13. mart 1996. Original postavljen na http://www.groene.n1 /1996/l 1/rg-sreb.html, engleski prevod sa komentarima na http://emperors-clotli es.roiTi/articles/jared/falsely htm 65. Ibid. 66. Ibid. 67. Rooper. ,.The Numbers Game. 68. Ibid. 69. Ibid. 70. Ibid. 71. Ibid. 72. Edward S. Herman,The Politics of the Srebrenica Massacre. 73. Rooper, The Numbers Game. 74. Phillip Corwin, ,.Foreword. 75. Rooper, The Numbers Game. 76. Edward S. Herman,The Politics of the Srebrenica Massacre. Citiran je Statement by 1CMP Chief of Staff Concerning Persons Reported Missing fro m Srebrenica in July 1995. 77. Rooper, The Numbers Game. 78. Edward S. Herman,The Politics of the Srebrenica Massacre. 79. Carlos Martins Branco, Was Srebrenica a Hoax? 80. Tara McCormack, ,.How did Srebrenica become a morality tale? 81. Ibid. 82. Michael Mandel, The ICTY Calls it Genocide. Srebrenika istraivaka grupa, http://www.srebrenica-report.a>m/ict\.htm.

83. Ibid. 84. Ibid. 85. Ibid. 86. Edward S. Herman.,.The Politics of the Srebrenica Massacre. 87. Ibid. 88. Michael Mandel, The ICTY Calls it Genocide. 89. Tara McCormack, How did Srebrenica become a morality tale? 90. Ibid. 91. Ibid. 92 Edward S. Herman,The Politics of the Srebrenica Massacre. 93. Michael Mandel, The ICTY Calls it Genocide. 94. Edward S. Herman,The Politics of the Srebrenica Massacre. 95. International Strategic Studies Association: Srebrenica Controversy B ecomes Increasingly Politicized and Ethnically Divisive, Increasing Pressure on Peacekeepers, (Kontroverza oko Srebrenice postaje sve vie ispolitizovana, prouzroku jui etnike deobe i poveavajui pritisak na mirovne snage), September 20, 2003, http:// www.StrategicStudies.org 96. Edward S. Herman.The Politics of the Srebrenica Massacre. 97. International Strategic Studies Association: Srebrenica Controversy B ecomes Increasingly Politicized and Ethnically Divisive. 98. Dokaz da je takozvani video o Srebrenikim streljanjima la; Prvi deo: ta u da dokaem i kako u to da dokaem, Dzared Izrael (Jared Israel), y prevodu Petra Maka re, 25. juni, 2005. godine, Emperor s Clothes vebsajt, http://emper- ors-clothes .com/s-c/s-sreb 1 htm 99. Ibid. 100. Ibid. 101. Ibid. 102. Ibid. 103. Ibid. 104. Ibid. 105. George Pumphrey, Srebrenica: 3 Years Later, And Still Searching. 106. Jared Israel u Evidence that the Supposed Srebrenica Execution Video is a Lie; Part 2 - The Srebrenica Execution Video: Mission Impossible (Dokaz da je takozvani video o Srebrenikim streljanjima la, Drugi deo - Video srebrenike eg zekucije : nemogua misija), http://www tenc.net/sreb/location.htm. 107. Edward S. Herman.The Politics of the Srebrenica Massacre. 108. Conclusions of Srebrenica Research Group. 109. Phillip Corwin, Foreword, 110. Jatras, Srebrenica - Code Word to Silence Critics of US Policy in th e Balkans. 111. Julia Gorin, Remember Srebrenica - a.k.a. So what if we globalized al Qaeda! , Jewish World Review, http://www.jewishworldreview.com/julia/gorin.php 3. 112. Rooper, The Numbers Game.