1

2

GNOSTIČKA MUDROST

3

Gnoza je kosmiĉko uĉenje koje teţi

da ponovo donese unutar svakog od nas

kapacitet svesnog i inteligentnog ţivljenja.

Samael Aun Weor

4

GNOZA: KONCEPT I POREKLO

„Osnovni principi Velike univerzalne mudrosti uvek su identični. Kako

Buda (Buddha) tako i Hermes Trismegistus, Kecalkoatl (Quetzalcoatl) ili Isus iz

Nazareta, veliki Kabir, itd. donose istu poruku. Svaka od ovih poruka sadrţi (u

sebi samoj) iste kosmičke principe, celovite, impersonalne i univerzalne vrste.

Korpus doktrine kojeg sada donosimo, revolucionaran je u punom smislu

reči, ali sadrţi iste principe koje je Buda predavao u tajnosti svojim učenicima

ili one koje je Veliki Kabir Isus, takođe predavao svojim učenicima. Korpus

doktrine je isti, samo što je sada donet u revolucionarnom obliku, u skladu sa

novom Erom Vodolije.“

Samael Aun Weor. Dijalog između majstora i učenika

Znati ko je, odakle dolazi i kuda ide, bila je oduvek fundamentalna

aspiracija ĉoveka. Ovoj primordijalnoj potrebi odgovara Gnoza.

Uklesana u ţivom kamenu, na frontispisu hrama iz Delfia, stara maksima

govori: HOMO NOSCE TE IPSUM (Ĉoveĉe, spoznaj samoga sebe i spoznaćeš

univerzum i Bogove.)

Od najstarijih vremena ĉovek je traţio da razvije svoje sposobnosti, da

spozna samoga sebe i da spozna svoju materijalnu i duhovnu sudbinu.

Stoji zabeleţeno da “Veliĉanstvo Boga je u tome da krije misterije, a

ĉovekovo da ih razotkrije“.

Naći, samim sobom, taĉno rešenje svih tajni Prirode, nikada neće biti

jeres ili apsurdnost, tim više što je ovo najdostojanstvenije i najuzvišenije pravo

koje ima svako ljudsko stvorenje.

Stigao je ĉas da se samoistraţujemo kako bismo se stvarno upoznali.

Ţiveti da bi ţiveli, a da ne znamo ništa o nama samima, bez da znamo ko smo,

ni odakle dolazimo, niti zbog ĉega postojimo, ne vredi napora.

Potrebno je naći odgovor na sva ova pitanja i radi toga, prijatelju

istraţivaĉu, pojavile su se gnostiĉke studije.

Dobro je znati da, sa etimološke taĉke gledišta, reĉ GNOZA dolazi iz

grĉkog i znaĉi SPOZNAJA; ipak, oĉigledno je da nije reĉ o nekoj obiĉnoj

spoznaji. GNOZA se odnosi na SUPERIORNU (VIŠU) MUDROST,

TRANSCENDENTALNU za ljudsko biće.

Ova UNIVERZALNA i ATEMPORALNA SPOZNAJA iz koje je

proizišla ogromna teološka, filozofska, umetniĉka i simboliĉka sliĉnost velikih

civilizacija iz prošlosti, predstavlja dokaz da sve imaju istu originaciju i isti

izvor.

„JANA“, „YANA“, „GNANA“ ili „GNOSIS“ jeste JANOVA nauka ili

nauka INICIJATIĈKE SPOZNAJE, nauka ENOICHIONA ili Proroka.

Reć „JINA”, iz koje proizilazi termin gnoza, nije drugo nego kastiljanska

pronuncija reĉi “GNOSIS”; pravo njeno pisanje proizilazi od persiskog i

5

arapskog i nije “JINA”, nego “DJIN” ili “DJINN”, i tako je vidimo korišćenu

od mnogih autora.

Prema tome, oĉigledno je da ni jedna obrazovana osoba ne bi više

napravila, kao nekada davno, jednostavnu grešku da uradi da se pojave

gnostiĉke struje iz iskjuĉivo duhovne sfere.

Ako je istina da treba uzeti u obzir u svakom gnostiĉkom sistemu,

njegove helenistiĉke i orijentalne elemente, ukljuĉivši Persiju, Mesopotamiju,

Indiju, Tibet, Palestinu, Egipat, itd., nikada ne treba ignorisati gnostiĉke

principe sadrţavane i opaţavane u sublimnim kultovima Nahuaša, Tolteka,

Acteka, Zapoteka, Maja, Inka, Ĉibka, itd. iz Latinske amerike.

Tako dakle, greška je da verujemo da je GNOZA samo jedna metafiziĉka

struja uvedena u nedra Hrišćanstva. Naprotiv, GNOZA predstavlja jedan

EGZISTENCIJALNI STAV sa sopstvenim karakteristikama, sa korenima u

najstarijoj, uzvišenoj i prefinjenoj ezoteriĉkoj aspiraciji svih naroda, ĉija istorija,

naţalost, nije dobro poznata od strane mnogih modernih antropologa.

Otvoreno govoreći i bez zaobilaţenja reći ćemo: “Gnoza je veoma

prirodan funkcionalizam Savesti, ona je PHILOSOPHIA PERENNIS ET

UNIVERSALIS”.

Nesumnjvo, Gnoza jeste prosvetljena spoznaja Boţanskih Misterija

rezervisana nekoj eliti.

Reĉ „GNOSTICIZAM“ sadrţi u svojoj gramatiĉkoj strukturi ideju

sistema ili struju opredeljenih prouĉavanju Gnoze.

Ovaj Gnosticizam ukljuĉuje koherentnu, jasnu, taĉnu seriju osnovnih

elemenata, koji se mogu neposredno proveriti mistiĉkim iskustvom:

„Prokletstvo sa nauĉne i filozofske taĉke gledišta”, „Adam i Eva iz jevrejske

Geneze”, „Prvobitni greh i izlazak iz Raja”, „Misterija Lucifer-Nahuatl”, „Svoja

sopstvena Smrt”, „Kreativne Moći”, „Esencija Salvator Salvandus”, „Seksualne

misterije”, „Svojstveni Hristos”, „Vatrena zmija naših Magiĉnih moći”,

„Silaţenje u Paklove”, „Povratak u Edem”, „Luciferov poklon”, ...

Samo one Gnostiĉke doktrine koje ukljuĉuju Ontološke, Teološke i

Antropološke osnove navedene u gornjim redovima, pripadaju autentiĉnom

Gnosticizmu.

PREGNOSTIĈAN je onaj koji prikazuje u konkretnom, oĉiglednom i

specifiĉnom obliku neki karakter koji se nalazi u odreĊenom obliku u

Gnostiĉkim sistemima, ali integrišući ovaj aspekat u neku koncepciju potpuno

odvojenu od revolucionarnog Gnosticizma. Ovakvo razmišljanje sigurno nije

gnostiĉko, ali je ipak gnostiĉko.

PROTOGNOSTIĈAN je ceo gnostiĉki sistem u njegovom poĉetnom

stanju i germinativnom; dirigovani pokreti sa stavom sliĉnim onome koji

karakteriše definisane Gnostiĉke struje.

Pridev „GNOSTIĈAN“ moţe, pa ĉak i treba da bude inteligentno

primenjen kako u konceptima koji su u bilo kom obliku povezani sa Gnozom,

tako i u Gnosticizmu.

6

Termin „GNOSTICIZANTAN“, nesumnjivo, nalazi se svojim znaĉenjem

vrlo blizu do pregnostiĉan, jer je reĉ, u stvarnosti, u uţem smislu u vezi sa

unutrašnjim aspektima koji imaju odreĊene sliĉnosti sa Univerzalnim

Gnosticizmom, ali koji su integrisani u neku struju koja nije definisana kao

Gnoza.

Jednom ĉvrsto stabilizovana ova semantiĉka razjašnjenja, preĊimo sada

da jasno definišemo Gnosticizam.

Vreme je da razjasnimo ovu raspravu, u naglašenom obliku, da je

Gnosticizam vrlo intiman religiozan proces, prirodan i dubok. To je u osnovi

autentiĉan Ezoterizam, koji se odvija tren za trenom, sa liĉnim mistiĉkim

doţivljajima, vrlo partikularnim ... Izvanredna Doktrina koja fundamentalno

prilagoĊava mistiĉan oblik i ponekad mitološki. Magiĉna Liturgija, neopisiva,

sa ţivim oslikavanjem, upućenim Superlativnoj Savesti Bića...

7

GNOSTIČKI POKRET

„Tajna nauka sufista i Derviša igrača nalazi se u Gnozi; Tajna doktrina

Budizma i Taoizma nalazi se u Gnozi; Sakralna Magija Severnjaka nalazi se u

Gnozi; Učennje Bude, Konfučijusa, Muhameda, Kecalkuatla (Quetzalcoatl),

itd., nalaze se u Gnozi, Doktrina Hristosa je sama Gnoza.

U Gnozi se nalazi prastara mudrost koja je sada, u celini, „izţvakana“ i

„svarena“.“

Samael Aun Weor. Veliki gnostički manifest

Neka nam bude dozvoljeno da vas informišemo o tome da Gnostiĉki

internacionalni pokret nije samo još jedna škola više, već prenosno sredstvo

posredstvom kojeg se izraţava Gnoza — juĉerašnja, današnja i od vajkada.

Veĉita GNOZA, kao MUDROST SVIH VREMENA, oblaĉi se u svakoj

epohi i mestu u novi oblik i posebnim simbolizmom, kako bi prenosila, u

svakom momentu istu, BEZLIĈNU i ATEMPORALNU ISTINU.

GNOSTIĈKI POKRET jeste, u ovom XXI-om veku, oblik ili prenosno

sredstvo izraţavanja ove ANCESTRALNE SPOZNAJE.

AGEAC jeste danas ezoteriĉka institucija, nauĉna i kulturna,

internacionalnog karaktera koja integriše ljude iz širokog domena

profesionalnih aktivnosti, koji su svi zainteresovani da izuĉavaju i osavremene

velika gnostiĉka uĉenja iz prošlosti.

GNOSTIĈKI POKRET i njegove škole besplatno pruţaju metode i

specijalne sisteme, kako bi svaki od nas proverio ova UNIVERZALNA

UĈENJA koja obećavaju da vode ĉoveka do nesumnjivih granica.

Gnostiĉka Institucija, dakle, ne prati nikakvu dobit, kako bi svi ljudi,

nezavisno od svog društvenog ili ekonomskog nivoa, mogli iskoristiti rezultate

njenog istraţivanja.

Iako Gnostiĉko Društvo izuĉava, pored mnogo drugih vidova ljudske

kulture, razne religije koje su u svetu postojale, jasno je da Gnoza nije religija,

niti neka sekta. Gnostiĉko Društvo poštuje individualna verovanja svojih

pristalica i na njegovim predavanjima prisustvuju osobe razliĉitih vera i

filozofija.

U zakljuĉku, sveĉano i u ĉast istine tvrdimo da GNOSTIĈKO

DRUŠTVO (AGEAC) ima jedini i iskljuĉivi cilj: da predaje i deli sa našim

bliţnjim, sa ozbiljnošću i strogo nauĉno, Gnozu iz svih vremena, ovu spoznaju

koja omogućuje modernom ĉoveku da stvori humaniju sliku, svesniju i, kao

posledica, transcendentalniju.

8

PRAKTIČNI GNOSTICIZAM I TEORIJE

“Student traţi tamo i amo, čita i ponovo čita bilo koju knjigu koja mu

padne u šake o okultizmu i magiji, i jedinu stvar koju realizuje jadni aspirant,

jeste da se natovari strašnim sumnjama i intelektuaulnim nejasnoćama.

Postoje milijoni teorija i hiljade autora. Jedni ponavljaju ideje drugih.

Drugi suzbijaju ove, svi protivu jednoga i jedan protiv svih; kolege se suzbijaju

i recipročno protivreče, jedan protiv drugih i svi, stvarno, protiv svih. Neki

autori savetuju devotanu da bude vegetarijanac; drugi kaţu da ne bude; oni mu

savetuju da praktikuje disajne veţbe; oni drugi da ne praktikuje. Rezultat je

zastrašujući za jadnog istraţivača. Nema kuda. Teţi za svetlošću, moljaka, viče

i ništa, ništa, apsolutno ništa.“

Samael Aun Weor. Savršeni brak

Na terenu praktiĉnog ţivota, svaka osoba ima svoj kriterijum, svoj oblik

razmišljanja, manje ili više uprelavljen.

Nesumnjivo, svaka glava je jedan svet i u svima i u svakome meĊu nama

postoji neka vrsta pontifikalnog i diktatorijalnog dogmatizma koji ţeli da nas

ubedi da verujemo da su naši koncepti realnost.

U svakom sluĉaju, ljudi nikada ne misle da greše, svako od nas misli da je

njegov kriterijum najbolji.

Najgore je, u ovom ukupnom problemu, što milioni kriterijuma

ekvivaliraju sa milionima trulih i apsurdnih normi.

Školovani ignoranti dokazuju se najdificilniji, iako pravo govoreći,

kazaćemo, ovog puta na sokratski naĉin: „Ne samo da ne znaju, već više od

toga, niti znaju da ne znaju“.

Ovi jadni ljudi su sebi samodovoljni, postaju gordi uzaludnim

intelektualizmom, misle da idu pravim putem i ni najmanje ne zamišljaju da se

nalaze na bezizlaznom mestu.

„Delirium tremens“ potrošaĉa alkohola ima nepogrešive simtome, ali

ovaj koji konzumira teorije, poistovećuje se sa genijalnošću.

Sjajna uzastopnost ideja oslepljuje intelektualnu lutalicu i daje mu

nekakvu onoliku apsurdnu samodovoljnost, tako da odbacuje sve što nema traga

bibliotetskog praha ili univerzitetskog mastila.

Ovi bedni ljudi intelekta hoće da stave okean unutar staklene posude,

pretpostavljajući da univerzitet moţe da kontroliše svu mudrost Kosmosa, i da

su svi zakoni obavezni da se povinuju zastarelim akademskim normama.

Zaljubljenici racionalnosti smatraju da istraţuju tajne Prirode sa

fakultetom intelekta. Ne moţemo poreći da pamet i racionament nisu od koristi

na terenu praktiĉnog ţivota za obavljanje nekih svakodnevnih zadataka, ali

zahtevati da analiziraš i da rešavaš velike tajne ţivota i smrti sa intelektom, jeste

kao kad bi pokušavali da posmatramo zvezde sa mikroskopom i bakterije sa

teleskopom.

9

U Gnostiĉkom Ezoterizmu kaţe se da je „dobro“ ono što se nalazi na

svom mestu, a „loše“ ono što se ne nalazi na svom mestu. Prema tome, moţemo

tvrditi da je intelekt dobar unutar svoje orbite, ali van nje, strašno nam šteti.

Na nesreću, kultivisani ignoranti, uhvaćeni u skrivalištima njihovih

dificilnih erudicija, ne poznaju ove stvari i niti bar imaju vremena da se ozbiljno

bave našim studijama.

U našim danima, pedantni nauĉnici ismejavaju se ezoteriĉkim

saznanjima, ne prihvataju ih, ĉak iako, u osnovi, ni pribliţno nisu postigli sreću.

Stoji zabeleţeno da, „onaj ko ismejava nešto što ne poznaje, na putu je

da postane idiot“.

Nakon što je ostario, pod prahom svoje biblioteke, Faust je uzviknuo:

„Sve sam studirao ţivim nespokojstvom i danas sam samo bedni ludak sa

nesrećnom dušom. Šta znam? Isto što sam i znao. Jedinu stvar koju sam naučio

je da ništa ne znam“.

Teorije su preplavile svet sa konfuzijama i problemima. Haos u kom se

svet nalazi, plod je intelekta.

Treba otvoreno reći da erudicija bez eksperimentisanja, vodi nas samo u

sukob i u borbu antiteza.

Sigurno, ne moţemo negirati da u svetu postoje dva pravca koji se bore

na ţivot i smrt, radi supremacije. U prvom redu imamo spiritualistiĉku struju,

sastavljenu od svih religija, škola i vera. Sa druge pak strane, imamo

materijalistiĉku struju, sa svojom dijalektikom, itd.

Spiritualistiĉka struja veruje da samo ona poznaje istinu. Materijalistiĉko-

ateistiĉka pretpostavlja, takoĊe, da ona poseduje istinu. Spiritualistiĉka struja se

klanja Bogu-Duhu, nije vaţno kakvo mu je ime: Allah, Brahma, Bog, itd.

Materijalistiĉka struja se klanja Bogu-Materija, takoĊe nezavisno od imena

kojeg mu daje.

Dve su struje. Ona spiritualistiĉka se oslanja na svoje teorije. Ona

materijalistiĉka na svoje. Ko je u pravu? Oni sa desne ili oni sa leve?

Ne ţeleći da ranimo iĉije osećanje, reći ćemo da ni jedni ni drugi ne

poznaju istinu, ono što je istina.

Fanatici spiritualizma i materijalizma napunili su svet teorijama,

hipotezama i pretpostavkama koje nikada nisu bile eksperimentisane.

„Čovek koji ne sprovodi u praksi svoju metafiziku, sličan je magarcu

natovarenom knjigama“, rekao je Muhamed.

Teorije su već postale zamarajuće pre nego što su prodavane i

preprodavane na vašaru... i onda šta se dešava?

Autori sami sebi protivreĉe u njihovim delima. Siroti ĉitalac treba da pije

iz pehara gorkih sumnji. Teorije sluţe samo da bi nam stvorile preokupacije i da

nam zagorĉavaju ţivot.

Realno, intelektualna informacija nije doţivljaj. Erudicija nije

eksperimentisanje. Pokušaj, isprobavanje, demonstracija ekskluzivno

trodimenzionalna, nije celokupna, integralna.

10

Postoji i latentno stanje, unutra u nama, uzvišene sposobnosti uma,

nezavisne od intelekta, sposobne da nam daju saznanje i direktno

eksperimentisanje bilo koje pojave.

Treba da razumemo da mišljenja, koncepti, teorije, hipoteze, ne znaĉe

eksperimentisanje, celokupno saznanje o bilo kojoj pojavi.

Bez imalo gordosti možemo potvrditi da usred toliko tmine, gnostiĉka

izuĉavanja predstavljaju melem za nesitog devota koji traţi svetlost.

Ĉitaoĉe prijatelju, Gnoza nam daje kljuĉeve i procedure za

eksperimentisanje, preko nas samih i u nauĉnom obliku, svakog integrisanog

elementa iz ove Univerzalne Mudrosti.

Teorije ne sluţe niĉemu; treba da budemo praktiĉni i da upoznamo

posredstvom sopstvenih doţivljaja cilj našeg postojanja.

Gete je bio u pravu kada je rekao: „Svaka je teorija grahorasta, a zeleno

je samo stablo sa pozlaćenim plodovima — i to je život”...

11

ČETIRI VELIKA STUBA GNOSTIČKE SPOZNAJE

„Istraţivao sam u izvorima Kine, u sanskritskim delima Indije u starim

tibetanskim rukopisima... Zauzeli smo se studiranjem arheoloških ostataka,

duboko smo istraţivali mnogo kodicila, analiziravši mudrost starih civilizacija,

obavljajući komparativne studije između Meksika, Egipta, Indije, Tibeta, Grčke,

itd., itd., itd. I stigli smo do zaključka da je univerzalna Mudrost uvek ista,

menjaju se samo njeni aspekti u skladu sa narodima, nacijama i jezicima.

Samael Aun Weor. Konferencija „Ko smo? Odakle dolazimo? Kuda

idemo?“

FILOZOFIA Zaistinu, Gnoza, kao filozofija, ukljuĉuje uvek neku poruku, orijentaciju,

učenje, uvek upućeno prema Savesti ljudskog bića, koje poziva ĉoveka na

svesno razmišljanje. Gnostiĉka Filozofija stalno traga, ĉistom refleksijom, da

podigne ĉoveka do visina REALNOG BIĆA (boţanstvo koje postoji u svakom

ĉoveĉijem stvorenju).

Gnostiĉki filozof voli mudrost i neumorno traga za istinom koja je

sadrţana u dubini njegove intimnosti.

Kada razgovaramo o filozofiji, bila bi velika greška da se odnosimo samo

na filozofiju starih Grka, na filozofiju Platona, Sokrata, Solona.

Realno, kao filozofija, Gnoza je vrlo prirodan funkcionalizam Savesti i

proklijava, kako smo već rekli, na razliĉitim geografskim širinama. Onaj koji

misli da ona ima svoje korene samo u Grĉkoj, u Persiji, u Iraku, u Palestini ili u

Srednjovekovnoj Evropi, greši; Gnoza, kao „Philosophia Perennis et

Universalis” sreće se u svakom hinduskom delu, u svakom arheološkom

kamenu, itd.

Stigao je ĉas da razumemo da u svim zemljama sveta treperi okultna

mudrost. Stigao je ĉas da razumemo da je na podnoţju piramida iz Egipta

cvetala mudrost hijerofanata. Stigao je momenat da znamo da u piramidama iz

Teotihuakana ĉuje se još odjekujuća reĉ starih majstora iz Anahuaka…

U ime istine, treba da kaţemo, da kosmiĉka mudrost dejstvuje i treperi u

svemu što je bilo, jeste i što će biti. Tokom vremena, razni hijerofanti spoznaje

blistali su u dubokoj noći svih epoha; bilo da je reĉ o Hermesu Trismegistusu,

tri puta veliki Thotov Bog Ibis, upisujući mudrost na Smaragdnoj Tabli; bilo da

se odnosimo na velike mudrace antiĉke Grĉke, uĉeći mnoštva o Misterijama iz

Eleusisa; ili o inkaškim sveštenicima koji blistaju kao sjajna sunca u Alto

Kuzkou (Cusko) iz Perua; ili o najvišoj mudrosti velikih inicijata iz

Anahuaka…

Da, odovuda, otuda i odasvuda, sjaji gnostiĉka mudrost svih epoha,

okultna mudrost.

12

Ovaj je momenat konfuzije: ĉoveĉanstvo se nalazi u haotiĉnom stanju,

postoje svetske krize i porazi svih etiĉkih i moralnih principa. Ljudi su se

lansirali u ratove, jedni protiv drugih i svi protiv svih.

U ovim vremenima nemamo drugog leka osim da se udubimo u mudrost

prošlosti, da izvlaĉimo iz kodeksa taĉnu orijentaciju koja bi nas vodila, u ovom

momentu, da se napajamo iz tradicionalnog izvora veliĉanstvene mudrosti

prirode, da traţimo prve izvore kosmiĉke mudrosti.

Ovo je, prijatelju ĉitaoĉe, cilj Gnostiĉke Antropologije. Posredstvom

obimnog istraţivanja, Gnostiĉka Antropologija traţi da redefiniše one ETIĈKE

PRINCIPE koji predstavljaju kamen oslonac velikih kultura prošlosti.

Gnostiĉka Antropologija jeste PSIHOANALITIĈKA

ANTROPOLOGIJA. Mi, posredstvom Psihoanalize, moţemo izvući iz svakog

predmeta (niše, piramide, grobnice, itd.), psihološke Principe koji su sadrţani u

ovim predmetima.

Posredstvom GNOSTIĈKE ANTROPOLOGIJE upoznajemo se sa

raznim svetskim scenarijima, otkrivajući u njima arkane ili tajne koje nam, u

transcendentnom obliku, projektuju svetlost nad protivreĉnim enigmama

postojanja.

Došao je momenat u kom se moramo vratiti prouĉavanju prošlosti, ali sa

upućenim okom, poznavajući da iz teksta koji ubija, izvadimo duh koji ţivot

daje.

Oĉigledno je ipak, bez prethodnog informisanja od strane GNOSTIĈKE

ANTROPOLOGIJE, bilo bi više nego nemoguće rigorozno izuĉavanje

raznovrsnih Antropoloških predmeta kultura Asteka, Tolteka, Maja, Egipćana,

itd., itd., itd.

U vezi sa problemima Profane antropologije (izvinte na izrazu), ako se

ţele rezultati, dajte potpunu slobodu jednom majmunu, monstrumu, šimpanzi u

nekoj laboratoriji i posmatrajte šta se dešava.

Meksiĉki kodeksi, egipatski papirusi, asirijske cigle, svici sa Mrtvog

mora, ĉudni pergamenti, isto kao i neki prastari hramovi, stare

hijeroglife, sakralni monoliti, piramide, milenijumske grobnice, itd. pruţaju, u

dubini svoje simboliĉnosti, gnostiĉki smisao koji definitivno izmiĉe bukvalnom

tumaĉenju, i koji nikada nije imao objašnjavajuću vrednost iskljuĉivo

intelektualne prirode.

Spekulativan Racionalizam modernih antropologa i istoriĉara umesto da

obogate reĉnik, ţalosno ga osiromašuju, dok se gnostiĉka izlaganja, napisana ili

alegorisana u bilo kom umetniĉkom obliku, stalno orijentišu prema Biću. Ovaj

veoma interesantan reĉnik Gnoze, polu-filozofski i polu-mitološki, jeste onaj u

kojem se prikazuje serija izvanrednih nepromenljivih simbola sa ezoteriĉkom

osnovom koji u tišini govore Savesti. Bogovi i ljudi dobro znaju "da je tišina

elokvencija mudrosti".

13

UMETNOST

Postoje dve vrste umetnosti: prva, subjektivna umetnost koja ne donosi

ništa i ne vodi nikuda; druga, Regalna umetnost Prirode, objektivna, realna,

transcendentalna umetnost.

Oĉigledno, ova zadnja umetnost sadrţi u sebi samoj vredne kosmiĉke

istine... Ova je, prijatelji, gnostiĉka umetnost, koju nalazimo u svim antiĉkim

predmetima: u piramidama i u starim obeliscima, u hijeroglifama i u bas-

reljefima egipatskih Faraona, u svim delima prastarog Meksika, u arheološkim

relikvijama Maja, Acteka, Zapoteka, Tolteka, itd; u starim pergamentima

srednjega veka, u slikama i vajarskim delima MikelanĊela, u muzici Betovena,

Mocarta, Vagnera; u delima Univerzalne knjiţevnosti: Homerova "Ilijada",

Danteova "Divina comedia", itd., itd., itd.

Nesumnjivo, gnostiĉka umetnost se temelji na "Zakonu sedmice", na

"Zakonu eternalnog Heptaparaparshinock-a” (zakon koji ureĊuje u svemu što je

stvoreno: sedam dana u nedelji, sedam boja prizme, sedam muziĉkih nota, itd.).

Kada otkrijemo neku relikviju, neki arheološki predmet, normalno je

videti neke namerne netaĉnosti, male oštećenosti koje se uvek pripisuju

radniĉkim alatima (na primer ĉekićima za odvajanje). Dakako, svaka netaĉnost

u "Zakonu sedmice" bila je namerno unešena kako bi se naznaĉilo da se tamo,

u tom predmetu, prenosi potomstvu neko uĉenje, doktrina, kosmiĉka istina.

Što se tiĉe slikarstva, takoĊe, "Zakon broja sedam" dominira nad svim

slikama, recimo, starim. Sve gravure i crteţi Acteka, Maja, Egipćana, Feniĉana,

itd. prenose skupocena uĉenja. TakoĊe, nailazimo na lepe slike, sa znaĉajnim

uĉenjem, u svim srednjovekovnim slikama, gotskim katedralama, itd.

Podsetimo se "Đokonde", naprimer, u ovoj kapodoperi moţemo videti

Majku Boţansku, "Stella Maris", kako su je nazivali srednjovekovni alhemiĉari,

Devicu Mora, koja mudro vodi one koji rade u Velikom Delu. Kod Acteka ona

je Tonantzin, kod Grka je preĉista Dijana, a kod Egipćana je Isis, Boţanska

Majka, ĉiji veo nijedan smrtnik podigao nije... Vredi da se jasno naglasi da

svaki od nas ima svoju sopstvenu Majku Boţansku, liĉnu i individualnu.

Zaista, treba da tvrdimo da Regalna umetnost razuma, prenosna je sredina

za kosmiĉka uĉenja.

Sakralni plesovi, sveti, na primer, bili su prave informativne knjige koje

su namerno prenosile posebna kosmiĉka transcendentalna znanja.

Derviši plesaĉi poznavali su onih "sedam kušnji" reciproĉno

uravnoteţenih u ţivim organizmima.

Igraĉice iz starih vremena poznavale su onih sedam nezavisnih delova

tela i znale su vrlo dobro sedam posebnih linija kretanja. Sakralne igraĉice znale

su odliĉno da svaka od sedam linija kretanja poseduje sedam taĉaka dinamiĉne

koncentracije.

Plesaĉice iz Vavilona, Grĉke i Egipta poznavale su da se sve ovo

kristalizuje u plesaĉkom atomu i u gigantskoj planeti, koja pleše oko svog

centra kosmiĉke gravitacije.

14

Kada bismo mogli izmisliti mašinu koja bi oponašala, potpuno taĉno,

sva kretanja svih sedam planeta našeg Sunĉevog sistema oko Sunca, sa

ĉuĊenjem bismo otkrili tajnu derviša plesaĉa. U stvarnosti, derviši plesaĉi

savršeno su oponašali sva kretanja planeta oko Sunca.

Sakralni plesovi iz vremena Egipta, Vavilona, Grĉke, itd. dopiru još dalje,

prenoseći strašne kosmiĉke istine, antropogenetske, psiho-biološke,

matematiĉke, itd.

Sabat, dan teatra, dan misterija, bio je popularan u starim hramovima.

Onda su se prikazivale ĉudesne kosmiĉke drame.

Drama je sluţila da bi se inicijatima prenosila vredna znanja.

Posredstvom drame prenosili su se inicijatima razliĉiti oblici eksperimentisanja

i manifestacija Bića.

MeĊu dramama, najstarija je drama Kosmiĉkog Hrista. Inicijati su vrlo

dobro znali da se svako od nas treba preobraziti u Hrista pomenute drame, ako

imamo istinitu ĉeţnju prema Kraljevini Supra-ĉoveka.

Kosmiĉke drame se temelje na "Zakonu sedmice". OdreĊena inteligentna

odstupanja od ovog zakona, kako smo već rekli, uvek su se koristila da bi

preneli neofitu (poĉetniku na putu) transcendentalna znanja.

Dobro se zna iz muzike da pojedini tonovi mogu da proizvedu radost u

mentalnom centru, drugi mogu proizvesti oĉaj u emocionalnom osetljivom

centru i na kraju, drugi mogu da proizvedu religioznost u motornom centru.

Stvarno, nemojmo ignorisati stare Hijerofante, jer se njihovo integralno

saznanje moţe ostvariti samo pomoću tri mozga (motorni, emocionalni i

intelektualni), jedan sam neće moći dati kompletnu informaciju.

Sakralni ples i kosmiĉka drama, mudro kombinovani sa muzikom, sluţili

su da se neofitu prenesu strašna arhajiĉka znanja iz oblasti kosmogeneze, psiho-

biologije, metafizike, fizike, hemije, itd.

TakoĊe, pripada da ovde naznaĉimo i skulpturu. Ona je bila grandiozna u

drugim vremenima, Alegorijska bića, uklesana u tvrdoj steni, otkrivala su da

stari Majstori nisu nipošto ignorisali "Zakon broja sedam".

Podsetimo se Sfinge iz Gizeha, u Egiptu. Ona nam govori o ĉetiri

elementa prirode i o ĉetiri osnovna uslova za Supra-ĉoveka.

Ipak, za koliko je ljudsko biće više išlo putem involucije i degeneracije,

za toliko je postalo materijalnije, takoĊe, njegova su se osećanja oštetila i

degenerisala, a ljubav za pravom mudrošću, kao što je i logiĉno, nestala je.

Posle Drugog svetskog rata rodila se egzistencijalna filozofija i umetnost.

Umetnici svake od generacija preobrazili su se u prave apologete dijalektiĉkog

materijalizma. Svaki duhovni polet nestao je u ultramodernoj umetnosti.

Dokazalo se, putem opaţanja i iskustva, da odsustvo duhovnih vrednosti

proizvodi degeneraciju.

Zna se već da moderni umetnici nemaju pojma o "Zakonu sedmice", više

ne znaju ništa o Kosmiĉkim dramama, ne znaju ništa o Sakralnim plesovima

starih misterija.

15

Sadašnja muzika, slikarstvo, vajarstvo, drama, itd. upravo su proizvod

degeneracije.

Ultramoderna pozorišta su antiteza velikih misterija iz Egipta, Grĉke,

Indije, itd.

Sada se ne pojavljuju u scenariju inicijati iz prošlih vremena, sakralne

plesaĉice, pravi umetnici prošlih vremena. Sada nastupaju na scenu samo

bolesni automati, degenerisani pevaĉi, buntovnici bez povoda, itd.

Umetnost ovih dana je crna, antiteza je Svetlosti, a moderni umetnici su

crni.

Suprarealistiĉka i marksistiĉka slika, ultramoderna skulptura, afro-

kubanska muzika i moderne balerine rezultat su ljudske degeneracije.

Mladići i devojke novih generacija dobijaju posredstvom triju

degenerisanih mozgova, dovoljno podataka da bi se pretvorili u prevarante,

lopove, ubice, homoseksualce, prostitutke, itd.

Niko ništa neće da uradi kako bi se stalo na kraj negativnoj umetnosti i

sve teĉe prema finalnoj katastrofi, zbog nedostatka revolucije savesti...

NAUKA

Kada govorimo o nauci, mislimo na ČISTU NAUKU, a ne na ogroman

broj današnjih teorija. Ĉista nauka kao što je Veliko Delo, nauka

srednjovekovnih alhemiĉara; ĉista nauka kao ona Paracelzusova ili kao ona

Pavla iz Tarsa; ĉista nauka kao ona koju su je koristili Isus ili Mojsije radi

stvaranja ĉuda...

Ĉista Nauka jeste neposredno iskustvo, ţivo i realno. Ĉista Nauka jeste

viša etika, analiza postavljena da sluţi BIĆU.

Nauka u ovim vremenima je netaĉna nauka, nauka puna liĉnih interesa; to

je nauka koja ne ceni duhovne principe ljudskog bića, nauka u kojoj cilj

opravdava sredstva, baš i kada ova ukljuĉuju fiziĉku i psihološku bol bilo kog

ţivog stvora. Ovakvoj Nauci reĉ „progres” sluţi za opravdanje najgorih uţasa.

Pored ovoga, nauka naših dana je nauka koja danas dogmatski tvrdi jednu

tezu i sutra, sa arogancijom što je karakteriše, tvrdi baš suprotno. Nauka puna

protivreĉnosti koja, paradoksalno, govori da veruje samo u ono što vidi i ipak

uporno podrţava nemoguće hipoteze koje se nikada nisu potvrdile. Ovo je

moderna nauka.

Bilo je vrlo simpatiĉnih komentara; materijalistiĉka nauka pronalazi

svakog dana nove hipoteze. Ustanovio se, na primer, veoma zanimljiv lanac,

izuzetno smešan, u vezi sa našim mogućim precima. Kao kralj ovog lanca

pojavljuje se ajkula iz koje se pojavljuju, po materijalistiĉkim antropolozima,

gmizavci.

Smešna teorija, nije tako? Nastavlja zatim sa famoznim oposumom,

stvorenjem sliĉnom krokodilu, ali više evoluiranim, kako se podvlaĉi. I odavde

prelaze na sledeću kariku tog velikog lanca ĉudesa, na neke ţivotinjice kojim se

pridavao, u tim vremenima, veoma veliki znaĉaj. Odnosi se specialno na

16

lemuriene ili lemure, kako se nazivaju. Dodeljuje im se diskoidalna placenta,

stvar koja je odbijena iz istih zoologa.

Nailazimo na strašne protivreĉnosti materijalistiĉke nauke. Problem se

nastavlja smatrajući da se ova ţivotinjica, koja je mogla postojati pre sto

pedeset miliona godina, svojevremeno pretvara, u majmuna i, na kraju, u gorilu.

U ovom lancu, gorila je najbliţi naš predak, predak ĉoveka.

Neki antropolozi ne zaboravljaju da unesu u ove probleme i bednog miša,

ĉak štaviše, hoće da ga ukljuĉe u ovaj lanac. Kako? Na koji naĉin? Traţe se,

naravno, sliĉnosti, koje ĉine da se veruje da oblik glave i ustiju ajkule stoji iza

porekla drugih sisara i, meĊu ostalima, brata miša.

Ĉinjenica da je neki lik sliĉan drugom, da bude osnova po kojoj će se

tvrditi neka moguća descendencija, dokazuje se toliko empiriĉno, u osnovi, kao

i pretpostavka da je ĉovek bio napravljen od blata, onih koji tumaĉe reĉenicu

bukvalno, ne shvatajući da je ovo samo simboliĉno.

Ali, gde su karike? Kako je moguće da se ajkula, tek tako, pojavi preko

noći ili posle nekoliko vekova, kao gmizavac? Prošli su milioni godina, a ajkule

nastavljaju u miru i nikada nismo videli da se iz neke vrste ajkula, bilo da je iz

Atlantika ili Pacifika, raĊaju novi gmizavci.

Ipak, nisu li ovi, gospoda Materijalistiĉke nauke, oni koji govore da

veruju samo onome što vide, da ne prihvataju ništa od onoga što nisu videli?

Kakva strašna protivureĉnost! Veruju hipotezama, a nikada ih nisu videli.

Isti su to moderni nauĉnici koji se suprotstavljaju ĉinjenici da postoji više

dimenzija prirode i kosmosa. Koja je uzroĉna ĉinjenica ovome? Jednostavna

ĉinjenica da su njihove pameti izlapele, degenerisane, ne mogu videti dalje od

njihovog nosa, to je oĉigledno.

Da postoji ĉetvrta koordinata, ĉetvrta vertikala, ovo je neosporivo, ali to

smeta materijalistima. Ipak, Ajnštajn je prihvatio ĉetvrtu dimenziju.

U matematici niko neće poreći ĉetvrtu dimenziju. Ali, ljudi materijalisti

ove epohe, nikako neće da prihvate ovaj problem, i to, da je moguća i neka

druga dimenzija ili više dimenzije prirode. Ţele da se svi mi zatvorimo ili da se,

protiv naše volje, samo-zatvorimo u trodimenzionalni Euklidov svet i, zbog

ovog pogrešnog i apsurdnog poloţaja u kom se nalaze, zadrţavaju celokupnu

fiziku u njenom razvoju.

Sada je ĉas kada bi već trebalo da postoje kosmiĉki brodovi sposobni da

putuju u beskraj, ali ispunjenje takve ţelje nije moguće, sve dok fizika bude

zatvorena u Euklidovoj dogmi trodimenzionalnosti.

Neće proći mnogo vremena do dana, kada će se ove dimenzije prirode

moći videti preko veoma delikatnih optiĉkih aparata. Ali, dok taj dan ne doĊe,

mi, gnostiĉki antropolozi, moţemo biti sigurni, da ćemo biti primorani da

trpimo uvrede koje je trpio i Pasteur kad je posmatrao svoje mikrobe.

Jednoga dana će ove dimenzije biti opaţane pomoću optiĉkih aparata i

tada će ismejavanjima doći kraj. Za sada, kao što sam vam rekao, pokušavaju se

eksperimenti za pretvaranje zvuĉnih talasa u slike; kada se ovo bude

17

realizovalo, moći će se videti svi evolutivni i involutivni procesi Prirode. I tada

će antihrist laţne nauke biti razotkriven pred sveĉanom presudom javne savesti.

Dakle, postoje dve vrste nauke: profana nauka i ĉista nauka. U ĉistoj

nauci ne postoje teorije, nego ĉinjenice. Ako bi vam rekao da je Konte Sen

Ţermen (Saint-Germain) ţiveo tokom XV, XVI, XVII, XVIII, XIX-og veka i da

još ţivi, verovali bi da sam lud. Ja poznajem Kontea Sen Ţermena i svedoĉim

ovo. Ţivi, da; ţivi uz pomoć jedne nauke koju vi ne poznajete, Ĉiste nauke

nadĉoveka, nauke koju poznaju vanzemaljci i koji putuju beskonaĉnim

prostorom, nauke senjora ţivota i smrti, nauke onih koji su otvorili Unutrašnju

Pamet.

Oni koji još nisu otvorili svoju unutrašnju Pamet, oslanjaju se samo na

teorije, na hipoteze za koje nisu sigurni. Zašto treba da trpimo sve

materialistiĉke utopije? Zašto treba da prihvatimo dogmu evolucije,

trodimenzionalnu dogmu? Zašto treba da ţivimo u svetu hipoteza?

Gnostiĉki nauĉnik ima razne sisteme radi istraţivanja; imamo specijalne

discipline koje omogućuju ljudskom biću da aktivira pojedine latentne osobine

mozga, pojedina ĉula percepcija koja su potpuno nepoznata materijalistiĉkoj

nauci i koja mu dozvoljavaju da proveri, preko samoga sebe, sve ove stvari...

RELIGIJA

Izraz RELIGIJA proizlazi iz termina „RELIGARE” (PONOVNA

VEZA), odnosno, osnovni zadatak svakog religijskog principa je da se "ponovo

veţe", da se vrati i spoji sa sopstvenim Boţanstvom, ponovno vraćanje na

polaznu taĉku originacije — BIĆU eksperimentalne filozofije.

U stvari, postoji stvarno samo JEDNA jedina RELIGIJA,

JEDINSTVENA i KOSMIĈKA. Ova religija uzima razliĉite oblike, u

zavisnosti od vremena i potreba ĉoveĉanstva.

Prema tome, proizilazi da su religijske razmirice apsurdne zato što, u

osnovi, sve su samo modifikacije KOSMIĈKE UNIVERZALNE RELIGIJE.

Ono što tvrdimo nalazi maksimalne dokaze u ogromnoj simboliĉkoj i teološkoj

sliĉnosti svih religija.

Oĉevidna je ljubav, koju sve mistiĉke institucije iz celog sveta, neguju

prema Boţanstvu: ALAH, BRAHMA, TAO, ZEN, I.A.O., INRI, MONADA,

BIĆE, BOG, itd., itd.

Muĉenici, Sveci, Device, Angeli i Heruvimi jesu baš Bogovi, Polubogovi,

Titani, Silfide, Kiklopi i Vesnici paganske mitologije.

Hrišćansko Trojstvo (Trojica): Otac, Sin i Sveti Duh imaju svoje

eksponente u svim religijskim trojstvima: Osiris, Isis i Horus (Aurus) u Egiptu;

Brahma, Vishnu i Shiva u Indiji; Kether, Hokmah i Binah u Kabali, itd.

Svi kultovi imaju svoja Nebesa (više dimenzije ili Aeone hebrejske

Kabale) i u suprotnosti: Paklove (Infernuse), poznate i kao „Avernus” (kod

Rimljana), „Tartar” (kod Grka), „Patala” (kod Indijaca), „Mixtlan” (kod Asteka)

i „Xibalba” (kod Maja), itd.

18

Isus Hristos je predstavljen u prastaroj persijskoj religiji kao Ormuzd,

Ahura-Mazda, strahoviti neprijatelj Ahrimana (Satan), koga sva ljudska bića

imaju u sebi. Kod Hindusa Hristos je ekvivalentan sa Krišnom (Krishna) i

Krišnino jevanĊelje vrlo je sliĉno Isusovom iz Nazareta. Kod starih Egipćana,

Hristos je bio Osiris i svaki koji bi ga inkarnirao bio bi u stvari Osirifikovan.

Kod Kineza je Fu-Ji, Kosmiĉki Hristos koji je komponovao I-King, zakonik i

postavio je ministre koje je nazvao dragonima (zmajevi). Kod Grka bio je

nazvan Zevs (isti kao i rimski Jupiter), Otac svih Bogova. Kod Asteka je

Quetzalcoatl, hristiĉki princip kod starih Meksikanaca. Kod starih Nemaca,

Hristos je Balder, Hristos usmrćen od strane Holdera, Boga ratova, sa strelom

od imele itd. Na ovaj bismo naĉin mogli citirati Kosmiĉkog Hristosa u

hiljadama arhajiĉkih knjiga i starih tradicija koje potiĉu iz vremena od pre više

moliona godina od Isusa…

Marija, Isusova majka, ista je egipatska Isis, grĉka Junona, Demetra,

Ceres, Maja ili Marah hebrejska, ista je sa asteĉkom Tonantzin itd., koja dobija

svoga sina iz „concepcio imaculata” (neporoĉno zaĉeće). Fu-Ji, Quetzalcoatl i

Buddha i mnogi drugi su rezultat neporoĉnog zaĉeća. Ovoga je puno u svim

antiĉkim kultovima.

Marija Magdalena jeste, bez ikakve sumnje, ista kao i Salambo, Matra,

Ishtar, Astarte, Afrodita i Venera svih prastarih religija. Marija Magdalena,

pokajana grešnica ista je kao Gundrigia, Kundri iz Vagnerove drame.

Sva prastara verovanja pokušavala su da vode ĉoveka ka JEDINOJ

VELIKOJ ISTINI i zbog toga proizilazi sliĉnost svih religijskih formi,

ponavljanja simbola i ideja itd.

Slušajući reĉenice kao: “ja posedujem istinu” ili “jedino je moja religija

dobra”, dokazuje se u velikoj meri apsurdno i pokazuje oĉigledno

nepoznavanje.

Ipak, ako nastavimo ovim idejnim redom, treba da vodimo raĉuna o

neĉem krajnje vaţnom: svi precepti, sva uĉenja i uputstva religijskih kultova ne

bi sluţila niĉemu ako osoba ne bi mogla da ih eksperimentiše u sebi samoj…

Zbog toga mi, gnostiĉari, što se tiĉe religije, izuĉavamo ovo vrlo detaljno.

Gnoza prouĉava nauku religija.

Religioznost koju mi posedujemo osobito je nauĉna. Gnoza se ne slaţe da

prihvati postojanje jednog Boga na svom tronu koji sudi ţivima i mrtvima.

Gnostiĉar gradi verovanje na osnovu eksperimenata, doţivljaja, proveravanja, a

ne na osnovu teorija.

U ovim vremenima u kojima ţivimo, religija se razvela od nauke i nauka

od religije. Prvi se bore sa drugima i drugi sa prvima. Svi se smatraju u posedu

istine, niko neće da prizna da nije u pravu.

Ipak, religija koja ne uzima u obzir nauku jeste suvoparna religija,

fanatiĉna i sto posto dogmatska. Nauka koja odbija religiju jeste

materijalistiĉka, ateistiĉka nauka, u totalnoj oskudici vrednosti i principa.

19

Melem kojeg traţi onaj koji teţi za istinom, ne nalazi se u suprotnostima.

Teza i protivteza treba da se usmere prema sintezi; potrebno je pristupiti

nauĉnoj duhovnosti i duhovnoj nauci. Potrebno je da ostavimo po strani

konceptulani dualizam, hitno je i neodloţno da se pridruţimo

transcendentalnom monizmu; postoji potreba za religijsku nauku i nauĉnu

religiju.

20

SAMAEL AUN WEOR, OTAC GNOSTIČKE ANTROPOLOGIJE

„Reč AVATAR znači GLASNIK, odnosno, nosilac poruke. Zbog činjenice

da je po naredbi VELIKE BELE LOŢE, meni pripao zadatak da donesem ovu

poruku, dobio sam naziv VESNIK, na sanskritskom AVATAR.

Glasnik ili Avatar jeste, u sintezi, kurir, čovek koji donosi poruku,

izvršilac ili serv Očevog Velikog Dela. Kako se ne bi ova reč tumačila

dvosmisleno, jasno je naznačeno.

Prema tome, dragi moji čitaoci, reč Avatar ne treba nikako da nam budi

gordost, s tim što znači samo toliko i ništa više: KURIR, VESNIK ili GLASNIK,

serv koji načisto nosi poruku, to je sve.

Ja sam, prema tome, kurir, sluga ili vesnik koji donosi poruku. Ponekad

sam rekao da sam nosilac kosmičkog zadatka, imajući u vidu da donosim

sadrţinu kosmičke poruke."

Samael Aun Weor. Pitanja i Odgovori

Postoje tri fundamentalna principa koji definišu i u isto vreme razlikuju

Gnostiĉku Spoznaju od ostalih doktrina; principi koji, ako ih ljudsko biće

integralno doţivljava, dozvoljavaju mu buĊenje njegove intimne savesti i

sjedinjenje sa svojim stvarnim (realnim) Bićem (boţanstvo i istina koji su u

njemu).

Ova tri ĉinioca ili principa jesu:

a) Psikološko samo-poništavanje onoga što u nama nije realno,

što predstavlja zbir nepoţeljnih elemenata koji saĉinjavaju Ego, samo Ja,

ţiva personifikacija svih naših grešaka, mana i poroka.

b) Harmoniĉno razvijanje uzvišenih osobina koje su u nama

latentne, i stvaranje nekih struktura tela, pomoću kojih se mogu opaţati

krupne realnosti ove i drugih dimenzija.

c) Nesebiĉan i konstantan trud u korist ljudi (ĉoveĉanstva),

ţrtvujući liĉne interese sa ciljem dobrobiti za našeg brata, ĉoveka.

Potrebno je znati da tokom istorije ĉoveĉanstva nije bilo mnogo liĉnosti

koje su imale smelosti da ţive, svakodnevno, ova tri vaţna ĉinioca za

osloboĊenje ĉoveka, mukotrpno i sa voljom, kao što ovi faktori iziskuju.

Isus Hristos, Buddha, Quetzalcoatl, Saint-Germain, Cagliostro,

Fulcanelli, itd., jesu nekolicina od onih velikih ljudi koji su stvarno

svedoĉanstvo za uzvišenije promene koje moţe uĉiniti ljudska priroda.

Usred XX-og veka, Doktor Samael Aun Weor, izuzetan pisac, filozof,

sociolog i ezoteriĉar, sa hrabrošću koja dovodi do otklanjanja iz psihe svih onih

nesloţnih ĉinioca, pridruţio se ovom spisku osvećenih, oslobodivši se od

iluzorne realnosti u kojoj svi mi ţivimo, da bi se zauvek ustanovio u Carstvu

Apsolutnosti i Istine.

21

Razvijanje odreĊene sposobnosti, nazvane metafiziĉkim terminima

„Intuicija Prajna-Paramita“, omogućilo je ovom velikom mudracu da se

uspostavi kao vodiĉ mnogima koji neumorno traţe odgovor na pitanja

egzistencije.

U ovoj eri, poznatoj kao „Era vodolije“, voljom Boţanskih inteligencija,

Samael Aun Weor postaje Vesnik ili Avatar zaduţen da donese taĉnu mapu,

kako niko ne bi zalutao u mraĉnoj zbunjenosti tolikih teorija.

Sa ovim jedinim ciljem, Doktor Samael Aun Weor je stvorio, veoma

umesno, prenosno sredstvo koje sada nosi gnostiĉke Principe, da bi postali

poznati ĉoveĉanstvu; pozivamo se, naravno, na Gnostiĉko Udruţenje

(AGEAC).

Sve studije koje daje ova institucija zasnivaju se na jedinstvenom otkriću

koje je obavio ovaj veliki humanista, u vezi sa ogromnim tajnama objavljenim u

više od 70 njegovih dela, kojima se pridodaju nekoliko stotina konferencija,

manifesta, epistola i dijaloga sa svojim uĉenicima.

Dakle, ne podleţući nikakvom fanatizmu, reći ćemo ţednome ĉitaocu da

će, poĉevši od ovog momenta, imati izvanrednu priliku da se pribliţi istinitom

ezoterizmu koji je hranio sve one markantne inteligencije Okultne nauke i koji

je bio ponovo izvaĊen iz vekovne prašine, sastavljen u praktiĉnom obliku, bez

ikakvih intelektualnih komplikacija i ponovo dat ĉoveĉanstvu, javno i

nesebiĉno, od strane poniznog ĉoveka: Samael Aun Weor-a.

Uĉenja koja sadrţi ova brošura u potpunosti su izvodi iz izgovorenih

i napisanih dela dr Samael Aun Weora, savremenog

antropologa i filozofa, koji je umeo da sakupi i otkrije

najdragocenija blaga Univerzalne Mudrosti.

22

ONOSTRANO KONCEPTIMA

www.ageac.org/sr

Preporučujemo:

www.vopus.org/sr