„AKCIONARSKO DRUŠTVO INTEREUROPA-LOGISTIČKE …...hartija od vrednosti i kao ostale promene u knjigovodstvenoj vrednosti hartija od vrednosti. Kursne razlike koje se odnose na

„AKCIONARSKO DRUŠTVO INTEREUROPA-LOGISTIČKEUSLUGE DOBANOVCI“

Napomene uz finansijske izveštaje na dan 31.12.2014.godine

„Intereuropa – Logističke usluge“ a.d., Beograd

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE31. decembar 2014. i 2013. godine

1. OSNIVANJE I DELATNOST

Akcionarsko društvo „Intereuropa-logističke usluge Dobanovci“ (u daljem tekstu „Društvo“) se baviorganizacijom transporta, carinskim posredovanjem i skladištenjem u svojim i iznajmljenim skladištima.Društvo je osnovano 10. oktobra 1994. godine na bazi Odluke „Interjug“ dd, Beograd kao društvo saograničenom odgovornošću. Rešenjem Agencije za privredne registre od 4.12.2006. godine Društvo jepromenilo naziv u AD „Intereuropa-logističke usluge“, Beograd. Tokom 2013. godine Društvo je izvršilousklađivanje sa Zakonom o privrednim društvima. Većinski vlasnik Društva je „Intereuropa“ dd, Kopar,Slovenija sa učešćem od 74% u kapitalu Društva.Sedište Društva je u Dobanovcima, Zemunska 174.

Akcije Društva se primarno kotiraju na Beogradskoj berzi.

Ovi pojedinačni finansijski izveštaji potpisani su od strane generalnog direktora dana 13.03.2015.Finansijski izveštaji mogu naknadno biti izmenjeni na osnovu mišljenja revizora, a u skladu sa važećimpropisima.

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I UPOREDNI PODACI

(a) Osnove za sastavljanje finansijskih izveštaja

Finansijski izveštaji pripremljeni su u skladu sa:

Zakonom o računovodstvu i reviziji (Službeni glasnik Republike Srbije br. 46/06, broj111/09 i broj 62/13 ),Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (Službeni glasnik Republike Srbije

broj 77/10 i broj 95/10), Pravilnikom o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za Društva, zadruge i

preduzetnike (Službeni glasnik Republike Srbije broj 114/06 i 101/12),Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u

Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i druga pravna lica i preduzetnike (Službeniglasnik Republike Srbije broj 119/08, broj 9/09 i broj 3/11), Pravilnikom o obrascima i sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za društva,

zadruge i preduzetnike (Službeni glasnik Republike Srbije broj 114/06),Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o sadržini i formi obrazaca finansijskih

izveštaja za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike (Službeni glasnikRepublike Srbije broj 5/07, broj 119/08 i broj 2/10).

Izuzev kako je navedeno niže, finansijski izveštaji Društva sastavljeni su u skladu sa Međunarodnimstandardima finansijskog izveštavanja (MSFI). Finansijski izveštaji su sastavljeni prema konceptuistorijskih troškova modifikovanom za revalorizaciju.

Društvo je sastavilo ove finansijske izveštaje u skladu sa Zakonom o računovodstvu Republike Srbije (udaljem tekstu "Zakon") objavljenim u Službenom glasniku Republike Srbije br. 61/2013 koji zahteva dafinansijski izveštaji budu pripremljeni u skladu sa svim prevedenim MSFI do 1. januara 2009. godine.Posebni zahtevi Zakona odstupaju od MSFI zbog činjenice da su usvojeni samo prevedeni standardi teovi finansijski izveštaji ne sadrže efekte MSFI koji su objavljeni od 1. januara 2009. godine. Osimpomenutog, Zakon zahteva određena prikazivanja i određeni tretman računa i stanja, što ima zaposledicu dodatna odstupanja od MSFI kao što sledi:

1 Društvo je ove finansijske izveštaje sastavilo u formatu propisanom od strane Ministarstvafinansija Republike Srbije.

2 „Vanbilansna sredstva i obaveze“ su prikazana na obrascu bilansa stanja. Ove stavke podefiniciji MSFI ne predstavljaju ni sredstva ni obaveze.

1



2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I UPOREDNI PODACI (Nastavak)

a) Osnove za sastavljanje finansijskih izveštaja (Nastavak)

3 Pozitivne ili negativne kursne razlike na upisanom ali neuplaćenom kapitalu evidentiraju se uokviru kapitala. Ovakav tretman nije u skladu sa MSFI.

4 Efekti obračunate ugovorene valutne klauzule i efekti obračunatih kursnih razlika po osnovupotraživanja i obaveza u stranoj valuti na dan 31. decembra 2013. i 2012. godine iskazuju seu bilansu stanja na računu vremenskih razgraničenja. Takva praksa nije u skladu sa MSFI.

5 Rešenje Ministarstva finansije Republike Srbije br. 401-00-380/2010 od 25. oktobra 2010.godine (Službeni glasnik Republike Srbije br. 77/2010 i 95/2010) utvrđuje da zvaničnestandarde čine zvanični prevodi Međunarodnih računovodstvenih standarda (MRS) iMeđunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (MSFI) koje izdaje Odbor zameđunarodne računovodstvene standarde (IASB), kao i tumačenja standarda izdatih odstrane Komiteta za tumačenje međunarodnog finansijskog izveštavanja (IFRIC) do 1. januara2009. godine. Do dana sastavljanja priloženih finansijskih izveštaja nije prevedena nijednadopuna odnosno dodatak postojećim ili revidiranim standardima, kao nijedno novotumačenje izdato od strane IASB i IFRIC nakon 1. januara 2009. godine. Standardi itumačenja za koje u Republici Srbiji ne postoji zvaničan prevod su: MRS 27R – “Pojedinačnifinansijski izveštaji”, MSFI 9 – “Finansijski instrumenti”, MSFI 10 – “Konsolidovani finansijskiizveštaji”, MSFI 11 – “Zajednički aranžmani”, MSFI 12 – “Obelodanjivanje udela u drugimpravnim licima”, MSFI 13 – “Odmeravanje fer vrednosti”, IFRIC 18 – “Prenos sredstava sakupca”, IFRIC 19 – “Gašenje finansijskih obaveza instrumentima kapitala”, IFRIC 20 –“Troškovi odlaganja rudarskog otpada nastalog aktivnostima površinske eksploatacije”,IFRIC 21 – “Državni nameti ”, zbog činjenice da nisu prevedeni na srpski jezik.

(b) Uporedni podaci

Uporedni podaci predstavljaju finansijske izveštaje Društva za 2013. godinu. Finansijski izveštaji Društvasu bili predmet nezavisne revizije i prikazani su u Izveštaju nezavisnog revizora od 28.02.2014. godine.Uporedni podaci odnosno početna stanja predstavljaju podatke sadržane u finansijskim izveštajima za2013. godinu.

3.OSNOVNE RAČUNOVODSTVENE POLITIKE

Osnovne računovodstvene politike, primenjene prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja Društva za2014. godinu, su sledeće:

3.1. Poslovni prihodi

Prihodi se priznaju u trenutku prelaska vlasništva i značajnih rizika vezanih za dati proizvod sa prodavcana kupca, pod pretpostavkom da se iznos prihoda može pouzdano izmeriti. Prihodi od usluga se priznajukada se usluga izvrši, odnosno za usluge koje se vrše u dužem periodu prihodi se priznaju srazmernodovršenosti posla. Prihodi od uobičajenih aktivnosti su prihodi od prodaje robe, proizvoda i usluga, prihodiod aktiviranja učinaka, prihodi od subvencija, dotacija, regresa i povraćaja dažbina po osnovu prodajerobe, proizvoda i usluga i drugi prihodi nezavisno od vremena naplate.

3.2. Poslovni rashodi

Poslovni rashodi predstavljaju sve troškove nastale u odnosu na fakturisanu realizaciju, a obuhvatajutroškove materijala, energije i goriva, troškove zarada, naknada zarada i ostale lične rashode, usluge iamortizaciju.Troškovi poslovanja obuhvataju i troškove opšteg karaktera i to: troškove reprezentacije,osiguranja, platnog prometa i bankarskih usluga, članarina, poreza i ostale rashode, nastale u tekućemobračunskom periodu.

2



3. OSNOVNE RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (Nastavak)

3.3. Prihodi od kamata

Kamate nastale po osnovu plasmana i potraživanja iz poslovnih odnosa iskazuju se u okviru finansijskihprihoda u obračunskom periodu u kome su nastale. Prihodi od kamata priznaju se u periodu na koji seodnose, korišćenjem metode efektivne kamatne stope, kojom se očekivani budući novčani priliv odfinansijskih instrumenata diskontuje na neto sadašnju vrednost.

3.4. Rashodi od kamata

Kamate nastale po osnovu obaveza iz poslovnih odnosa iskazuju se u bilansu uspeha u okvirufinansijskih rashoda. Troškovi pozajmljivanja (kamate i drugi troškovi povezani sa kreditnimfinansiranjem) priznaju se kao troškovi perioda kada su nastali, u skladu sa osnovnim računovodstvenimprincipom definisanim sa MRS 23.

3.5. Kursne razlike

(a) Funkcionalna i valuta prikazivanja

Stavke uključene u finansijske izveštaje Društva se odmeravaju i prikazuju u dinarima („RSD”) bez obzirana to da li RSD predstavlja funkcionalnu valutu Društva.

(b) Transakcije i stanja

Transakcije u stranoj valuti se preračunavaju u funkcionalnu valutu primenom deviznih kurseva važećihna dan transakcije ili na dan procene vrednosti ako su stavke ponovo odmeravane. Pozitivne i negativnekursne razlike nastale iz izmirenja takvih transakcija i iz preračuna monetarnih sredstava i obavezaizraženih u stranim valutama na kraju godine, priznaju se u bilansu uspeha osim u slučaju kada suodložene u kapitalu kao instrumenti zaštite tokova gotovine i instrumenti zaštite neto ulaganja. Izuzetno u2010. i 2009. godini, efekti obračunate valutne klauzule i efekti obračunatih kursnih razlika po osnovudugoročnih potraživanja i obaveza u stranoj valuti su, u skladu sa propisima izdatim od straneMinistarstva finansija Republike Srbije, razgraničeni i iskazani u bilansu stanja na računu vremenskihrazgraničenja u neto iznosima. Proporcionalni iznos razgraničenih efekata obračunate valutne klauzule iproporcionalni iznos razgraničenih efekata obračunatih kursnih razlika biće priznat u bilansu uspeha nadan dospeća obaveze odnosno potraživanja, na osnovu kojih su navedeni efekti.

Pozitivne i negativne kursne razlike koje nastaju po osnovu kredita i gotovine i gotovinskih ekvivalenataprikazuju se u bilansu uspeha u okviru pozicije „Finansijski prihodi / rashodi“. Sve druge pozitivne inegativne kursne razlike prikazuju se u bilansu uspeha u okviru pozicije „Ostali prihodi / rashodi“.

Promene u fer vrednosti monetarnih hartija od vrednosti izraženih u stranim valutama koje su klasifikovanekao raspoložive za prodaju, tretiraju se kao kursne razlike po osnovu promena u amortizovanoj vrednostihartija od vrednosti i kao ostale promene u knjigovodstvenoj vrednosti hartija od vrednosti. Kursne razlikekoje se odnose na promene u amortizovanoj vrednosti se priznaju u bilansu uspeha, a ostale promene uknjigovodstvenoj vrednosti se iskazuju u okviru kapitala.

Kursne razlike na nemonetarnim finansijskim sredstvima i obavezama, kao što su vlasničke hartije odvrednosti po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu uspeha, priznaju se ubilansu uspeha kao deo gubitka ili dobitka na fer vrednosti. Kursne razlike na nemonetarnim finansijskimsredstvima, kao što su vlasničke hartije od vrednosti klasifikovane kao finansijska sredstva raspoloživa zaprodaju, uključuju se u odnosne rezerve u okviru revalorizovanih rezervi u kapitalu.

Funkcionalna i izveštajna valuta Društva je dinar (RSD). Transakcije izražene u stranoj valuti inicijalno seevidentiraju u funkcionalnoj valuti primenom važećeg kursa na dan transakcije. Monetarna sredstva iobaveze izražene u stranoj valuti preračunavaju se u funkcionalnu valutu primenom važećeg kursa nadan bilansa stanja. Sve kursne razlike priznaju se u bilansu uspeha perioda za koji se izveštava.

3




3.5. Kursne razlike (Nastavak)

Nemonetarne stavke u finansijskim izveštajima, koje se vrednuju po principu istorijskog troška izraženogu stranoj valuti preračunati su po istorijskom kursu važećem na dan inicijalne transakcije. Nemonetarnestavke koje su inicijalno priznate u visini procenjene poštene vrednosti izražene u stranoj valuti,preračunate su primenom istorijskog kursa važećeg na dan procene.

Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja zaprivredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike (Službeni glasnik Republike Srbije br. 3/11)dozvoljeno je razgraničenje nerealizovanih neto efekata kursnih razlika i valutnih klauzula obračunatih poosnovu dugoročnih obaveza i potraživanja nastalih u 2008, 2009 i 2010. godini.

3.6. Ostali prihodi

Ostali prihodi obuhvataju dobitke od prodaje nematerijalnih ulaganja, osnovnih sredstava, učešća ukapitalu, prodaje materijala, kao i viškova utvrđenih popisom, naplatu otpisanih potraživanja, prihode odsmanjenja obaveza i ukidanja dugoročnih rezervisanja i sl. Vanredni prihodi obuhvataju sve prihode kojisu posledica raznih nepredviđenih okolnosti u skladu sa MRS 8.

3.7. Ostali rashodi

Ostali rashodi obuhvataju gubitke po osnovu prodaje i rashodovanja nematerijalnih ulaganja, osnovnihsredstava, učešća u kapitalu i hartija od vrednosti, prodaje materijala, manjkove i druge nepomenuterashode.

3.8. Nematerijalna imovina

Stečene licence računarskih softvera kapitalizuju se u iznosu troškova nastalih u sticanju i stavljanju uupotrebu softvera. Ovi troškovi se amortizuju tokom njihovog procenjenog veka upotrebe.

Izdaci vezani za razvoj ili održavanje kompjuterskih softverskih programa priznaju se kao trošak u periodukada nastanu. Izdaci direktno povezani sa identifikovanim i unikatnim softverskim proizvodima koje kontrolišeDruštvo i koji će verovatno generisati ekonomsku korist veću od troškova duže od godinu dana, priznaju sekao nematerijalna ulaganja. Direktni troškovi obuhvataju troškove radne snage tima koji je razvio softver, kaoi odgovarajući deo pripadajućih režijskih troškova.

Troškovi razvoja računarskog softvera priznati kao sredstvo amortizuju se tokom njihovog procenjenogkorisnog veka upotrebe (ne duže od tri godine).

3.9. Nekretnine, postrojenja i oprema

Osnovna sredstva (nekretnine, postrojenja i oprema) su materijalna sredstva koja Društvo drži zaisporuku robe ili pružanje usluga, za iznajmljivanje drugim licima ili u administrativne svrhe, i za koja seočekuje da će se koristiti duže od jednog obračunskog perioda.

Nekretnine, postrojenja i oprema priznaju se kao sredstvo: (a) kada je verovatno da će budućeekonomske koristi po osnovu tog sredstva priticati u Društvo i (b) kada nabavna vrednost ili cena koštanjatog sredstva može pouzdano da se izmeri.

Početno merenje nekretnine, postrojenja i opreme koji ispunjavaju uslove za priznavanja za sredstvo vršise po nabavnoj vrednosti ili po ceni koštanja.

4




3.9. Nekretnine, postrojenja i oprema (Nastavak)

Naknadni izdatak za nekretninu, postrojenje i opremu priznaje se kao sredstvo samo kada se timizdatkom poboljšava stanje sredstva iznad njegovog prvobitno procenjenog standardnog učinka. Izdatakza popravke i održavanje nekretnina, postrojenja i opreme nastaje radi obnavljanja ili održavanja budućihekonomskih koristi koje Društvo može da očekuje od prvobitno procenjenog standardnog učinka togsredstva. Kao takav, on se obično priznaje kao rashod u trenutku kada nastane.

Osnovno sredstvo se isknjižava iz evidencija ili otuđenjem ili ukoliko se ne očekuju buduće ekonomskekoristi od upotrebe tog sredstva. Dobici ili gubici po osnovu prodaje ili otpisa osnovnog sredstva (kaorazlika između neto prodajne vrednosti i neto knjigovodstvene vrednosti) priznaju se u bilansu uspehaodgovarajućeg perioda.

3.10. Amortizacija osnovnih sredstava

Amortizacija se obračunava primenom proporcionalne metode na osnovicu koju čini nabavna, odnosnorevalorizovana vrednost na početku godine, kao i na osnovna sredstva koja su stavljena u upotrebu utoku godine.Stope amortizacije koje su u primeni, za glavne grupe osnovnih sredstava, su: 2014.

%Građevinski objekti 2,5 - 5Oprema 10 -25Putnička vozila 10 -15

3.12. Finansijski instrumenti

a) Finansijska sredstva po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu uspeha

Finansijska sredstva po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu uspeha sufinansijska sredstva koja se drže radi trgovanja. Finansijsko sredstvo se klasifikuje u ovu kategorijuukoliko je pribavljeno prvenstveno radi prodaje u kratkom roku. Derivati se takođe klasifikuju kao sredstvakoja se drže radi trgovanja, osim ako su određeni kao instrument zaštite od rizika. Sredstva u ovojkategoriji su klasifikovana kao tekuća sredstva. Na dan 31.decembra 2014. godine Društvo nemafinansijska sredstva po fer vrednosti čiji se efekti promene iskazuju u bilansu uspeha.

b) Zajmovi i potraživanja

Zajmovi i potraživanja predstavljaju nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim ili utvrdivim rokovimaplaćanja koja ne kotiraju ni na jednom aktivnom tržištu. Uključuju se u tekuća sredstva, osim ukoliko su imrokovi dospeća duži od 12 meseci nakon datuma bilansa stanja. U tom slučaju se klasifikuju kaodugoročna sredstva. U bilansu stanja Društva zajmovi i potraživanja obuhvataju “potraživanja od prodaje idruga potraživanja“ i “gotovinu i gotovinske ekvivalente.“

Potraživanja po osnovu prodaje

Potraživanja po osnovu prodaje obuhvataju sva potraživanja za prodate proizvode i usluge u zemlji iinostranstvu. Potraživanja od kupaca koja se mere po vrednosti iz fakture, situacije, odnosno drugeisprave u kojoj je obračunato potraživanje. Za vrednost potraživanja iskazanu u stranoj valuti vrši sepreračunavanje po kursu važećem na dan transakcije. Ispravka vrednosti se vrši prilikom sastavljanjafinansijskih izveštaja za sva potraživanja kod kojih je od roka za njihovu naplatu prošlo najmanje 180dana, na predlog stručnih službi koje su procenile da je naplata potraživanja neizvesna. Društvonenaplativa potraživanja isknjižava iz evidencije na osnovu sudske odluke ili na osnovu odluke direktora.

5




3.12. Finansijski instrumenti (Nastavak)

Kratkoročni finansijski plasmani

Kratkoročni finansijski plasmani obuhvataju kredite, hartije od vrednosti i ostale kratkoročne plasmane sarokom dospeća do godinu dana od dana bilansa.

Hartije od vrednosti kojima se trguje, iskazuju se po fer (tržišnoj) vrednosti. Efekti promene fer vrednostiobuhvataju se kao rashodi i prihodi perioda.

Gotovinski ekvivalenti i gotovina

Gotovina i gotovinski ekvivalenti obuhvataju: novac u blagajni, depozite po viđenju kod banaka, drugakratkoročna visoko likvidna ulaganja sa prvobitnim rokom dospeća do tri meseca ili kraće i prekoračenjapo tekućem računu. Prekoračenja po tekućem računu uključena su u obaveze po kreditima u okvirutekućih obaveza, u bilansu stanja.

c) Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju predstavljaju nederivativna sredstva koja su svrstana u ovukategoriju ili nisu klasifikovana ni u jednu drugu kategoriju. Uključuju se u dugoročna sredstva, osimukoliko rukovodstvo ima nameru da ulaganja otuđi u roku od 12 meseci od datuma bilansa stanja. Ukolikoza finansijska sredstva raspoloživa za prodaju ne postoji aktivno tržište, ukoliko su sa fiksnim rokomdospeća, finansijska sredstva raspoloživa za prodaju se vrednuju po amortizovanoj vrednosti primenommetoda efektivne kamatne stope.

d) Finansijska sredstva koja se drže do dospeća

Finansijska sredstva koja se drže do dospeća su nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim ili utvrdivimrokovima plaćanja i fiksnim rokovima dospeća, koja rukovodstvo ima nameru i mogućnost da drži dodospeća. U slučaju da Društvo odluči da proda značajan deo finansijskih sredstava koja se drže dodospeća, cela kategorija će biti reklasifikovana kao raspoloživa za prodaju. Finansijska sredstva koja sedrže do dospeća klasifikuju se kao dugoročna sredstva, osim ako su rokovi dospeća kraći od 12 meseciod datuma bilansa stanja; tada se klasifikuju kao kratkoročna sredstva.

e) Priznavanje i merenje

Finansijska sredstva se inicijalno priznaju po fer vrednosti uvećanoj za transakcione troškove za svafinansijska sredstva koja se ne iskazuju po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju ubilansu uspeha. Finansijska sredstva koja se vode po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednostiiskazuju u bilansu uspeha inicijalno se priznaju po fer vrednosti, a transakcioni troškovi terete troškoveposlovanja u bilansu uspeha. Finansijska sredstva se ne priznaju po isteku prava na novčani priliv odfinansijskog sredstva ili ako je to pravo preneto i Društvo je u suštini prenelo sve rizike i koristi odvlasništva nad sredstvima. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju i finansijska sredstva po fervrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu uspeha, se nakon inicijalnogpriznavanja, iskazuju po fer vrednosti. Zajmovi, potraživanja i ulaganja koja se drže do dospeća seiskazuju po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metode efektivne kamatne stope.

Dobici ili gubici proistekli iz promena u fer vrednosti kategorije “finansijskih sredstava po fer vrednosti čijise efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu uspeha”, prikazani su u bilansu uspeha u okvirupozicije ostali prihodi/(rashodi) neto, u periodu u kome su nastali.

Prihod od dividendi od finansijskih sredstava po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednostiiskazuju u bilansu uspeha priznaje se u bilansu uspeha kao deo ostalih prihoda kada se utvrdi pravoDruštva na naplatu.

6




3.12. Finansijski instrumenti (Nastavak)

Obaveze po kreditima

Obaveze po kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti priliva, bez nastalih transakcionih troškova. Unarednim periodima obaveze po kreditima se iskazuju po amortizovanoj vrednosti; sve razlike izmeđuostvarenog priliva (umanjenog za transakcione troškove) i iznosa otplata, priznaju se u bilansu uspeha uperiodu korišćenja kredita primenom metode efektivne kamatne stope.Obaveze po kreditima se klasifikuju kao tekuće obaveze, osim ukoliko Društvo nema bezuslovno pravoda odloži izmirenje obaveza za najmanje 12 meseci nakon datuma bilansa stanja.

Obaveze prema dobavljačima

Obaveze prema dobavljačima se vrednuju po nominalnoj vrednosti.

3.13. Zalihe

Zalihe robe mere se po nabavnoj vrednosti koju čini fakturna cena dobavljača, uvozne dažbine i drugiporezi (osim onih koje Društvo može naknadno da povrati od poreskih vlasti), troškovi prevoza,manipulativni troškovi i drugi troškovi koji se mogu direktno pripisati sticanju zaliha robe.

3.14. Stalna sredstva namenjena prodaji

Društvo priznaje i iskazuje stalno sredstvo kao sredstvo namenjeno prodaji ako se njegovaknjigovodstvena vrednost može prvenstveno povratiti kroz prodajnu transakciju, a ne kroz nastavakkorišćenja. Stalno sredstvo namenjeno prodaji meri se po nižem iznosu od knjigovodstvene i fer(poštene) vrednosti umanjene za troškove prodaje.

Knjigovodstvena vrednost je sadašnja vrednost iskazana u poslovnim knjigama. Fer (poštena) vrednost jeiznos za koji sredstvo može da bude razmenjeno ili obaveza izmirena Troškovi prodaje su troškovi koji se mogu direktno pripisati prodaji sredstva, koji ne obuhvatajufinansijske troškove i troškove poreza na prihod.

3.15. Dugoročna rezervisanja

Dugoročna rezervisanja obuhvataju rezervisanja za troškove u garantnom roku, rezervisanja za troškoveobnavljanja prirodnih bogatstava, rezervisanja za zadržane kaucije i depozite, rezervisanja za troškoverestrukturiranja Društva, rezervisanja za penzije i ostala dugoročna rezervisanja za pokriće obaveza.

Dugoročno rezervisanje se priznaje kada Društvo ima obavezu (pravnu ili stvarnu) koja je nastala kao rezultatprošlog događaja, kada je verovatno da će odliv resursa koji sadrže ekonomske koristi biti potreban zaizmirenje obaveza i kada iznos obaveze može pouzdano da se proceni. Merenje dugoročnih rezervisanja vrši se u iznosu koji je priznat kao rezervisanje i on predstavlja najboljuprocenu izdataka koji je potreban za izmirenje sadašnje obaveze na dan bilansa stanja.

3.16. Penzijske i ostale naknade zaposlenima

Društvo zaračunava i plaća doprinose za penziono i zdravstveno osiguranje i doprinose za osiguranje odnezaposlenosti po stopama utvrđenim zakonom, u korist odgovarajućih državnih fondova, na bazi brutozarade zaposlenih. Svi troškovi doprinosa priznaju se u bilansu uspeha u periodu na koji se odnose.Društvo nema dodatnih obaveza za naknade zaposlenima po ovom osnovu.U skladu sa Zakonom o radnim odnosima, Društvo ima obavezu da plaća otpremninu zaposlenimaprilikom odlaska u penziju, u iznosu od 2 mesečne zarade ostvarene u Republici Srbiji u mesecu kojiprethodi mesecu odlaska u penziju. Društvo je izvršilo aktuarsku procenu sadašnje vrednosti ovezakonske obaveze u skladu sa zahtevima MRS 19 – Naknade zaposlenima.

7




3.17. Tekući i odloženi porez na dobit

Tekući porez na dobit se obračunava na datum bilansa stanja na osnovu važeće zakonske poreskeregulative Republike Srbije gde Društvo posluje i ostvaruje oporezivu dobit. Rukovodstvo periodično vršiprocenu stavki sadržanih u poreskoj prijavi sa stanovišta okolnosti u kojima primenjiva poreska regulativapodleže tumačenju, i vrši rezervisanje, ako je primereno, na osnovu iznosa za koje se očekuje da će bitiplaćen poreskim organima.Odloženi porez na dobit se obračunava u punom iznosu, korišćenjem metode obaveza, za privremenerazlike koje nastanu između poreske osnovice sredstava i obaveza i njihovih knjigovodstvenih iznosa ufinansijskim izveštajima. Međutim, ukoliko odloženi porez na dobit, pod uslovom da nije računovodstvenoobuhvaćen, proistekne iz inicijalnog priznavanja sredstva ili obaveze u nekoj drugoj transakciji osimposlovne kombinacije koja u trenutku transakcije ne utiče ni na računovodstvenu ni na oporezivu dobit iligubitak, tada se on računovodstveno ne obuhvata. Odloženi porez na dobit se odmerava prema poreskimstopama (i zakonu) koje su na snazi do datuma bilansa stanja i za koje se očekuje da će biti primenjene uperiodu u kome će se odložena poreska sredstva realizovati ili odložene poreske obaveze izmiriti. Odloženo poresko sredstvo se priznaje do iznosa za koji je verovatno da će buduća dobit za oporezivanjebiti raspoloživa i da će se privremene razlike izmiriti na teret te dobiti. Odloženi porez na dobit se utvrđuje iz privremenih razlika nastalih na ulaganjima u zavisna i pridruženaDruštva, osim u slučaju kada sinhronizaciju poništenja privremenih razlika kontroliše Društvo i gde jeverovatno da se privremene razlike neće poništiti u doglednoj budućnosti.Poreski propisi Republike Srbije priznaju sve pozicije Bilansa stanja u iznosima iskazanim u skladu saMSFI osim nekretnina, postrojenja i opreme i nematerijalnih ulaganja za koje se troškovi amortizacijepriznaju po posebnim amortizacionim stopama. Shodno tome, odloženi poreski efekti su priznati narazliku između amortizacije obračunate u skladu sa politikom obelodanjivanja u Napomeni 3.2. iamortizacije koju priznaju poreski propisi.

Poreski rashod (poreski prihod) je ukupan iznos uključen u određivanje neto dobitka ili gubitka perioda, uvezi sa tekućim i odloženim porezom. U skladu sa MRS 12 - Odložena poreska sredstva i poreskeobaveze, za iznos poreskog rashoda umanjuje se računovodstvena dobit, dok se za iznos poreskogprihoda računovodstvena dobit uvećava, što znači da direktno utiču na utvrđivanje iznosa neto dobiti kojaostaje za raspodelu.

4. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH PROCENA

Prezentacija finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva Društva korišćenje najboljih mogućih procena irazumnih pretpostavki, koje imaju efekta na prezentirane vrednosti sredstava i obaveza, obelodanjivanjepotencijalnih potraživanja i obaveza na dan sastavljanja finansijskih izveštaja, kao i prihoda i rashoda utoku izveštajnog perioda. Ove procene i pretpostavke su zasnovane na informacijama raspoloživim nadan sastavljanja finansijskih izveštaja.U nastavku su prikazane ključne pretpostavke vezane zabudućnost i ostali izvori procenjivanja neizvesnosti na datum bilansa stanja koji predstavljaju značajanrizik na materijalne korekcije iznosa pozicija bilansa stanja u sledećoj finansijskog godini.

4.1. Amortizacija i stope amortizacije

Obračun amortizacije i stope amortizacije su zasnovane na projektovanom ekonomskom veku trajanjanekretnina, postrojenja i opreme i nematerijalnih ulaganja. Jednom godišnje Društvo procenjujeekonomski vek na osnovu trenutnih predviđanja.

4.2. Ispravka vrednosti potraživanja

Ispravka vrednosti potraživanja se vrši na osnovu procene rukovodstva zasnovane na analizi potraživanjaod kupaca, istorijskih otpisa, kreditnih sposobnosti kupaca i na analizi promena u uslovima prodaje. Ovouključuje i pretpostavke o budućem ponašanju kupaca i rezultujućim budućim naplatama.

8



4.3. Ispravka vrednosti zaliha

Ispravka vrednosti zaliha se vrši na osnovu procene njihove neto prodajne cene na tržištu. Jednomgodišnje Društvo procenjuje opravdanost visine ispravke vrednosti zaliha na osnovu trenutnihpredviđanja.

4. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH PROCENA (Nastavak)

4.4. Fer vrednost

Fer vrednost odgovarajućih finansijskih instrumenata za koje ne postoji aktivno tržište je određenaprimenom odgovarajućih metoda procene. Društvo primenjuje profesionalno rasuđivanje prilikom izboraodgovarajućih metoda i pretpostavki. Poslovna politika Društva je da obelodani informacije o fer vrednostiaktive i pasive za koje postoje zvanične tržišne informacije i kada se fer vrednost značajno razlikuje odknjigovodstvene vrednosti. U Republici Srbiji ne postoji dovoljno tržišnog iskustva, kao ni stabilnosti ilikvidnosti kod kupovine i prodaje potraživanja i ostale finansijske aktive i pasive, pošto zvanične tržišneinformacije nisu u svakom trenutku raspoložive. Stoga fer vrednost nije moguće pouzdano utvrditi uodsustvu aktivnog tržišta. Uprava Društva vrši procenu rizika, i u slučajevima kada se oceni da vrednostpo kojoj se imovina vodi u poslovnim knjigama neće biti realizovana, vrši ispravku vrednosti. Po mišljenjurukovodstva Društva, iznosi u ovim finansijskim izveštajima odražavaju vrednost koja je u datimokolnostima, najverodostojnija i najkorisnija za potrebe izveštavanja.

5. PRIHODI OD PRODAJE

Prihodi od prodaje se odnose na:u RSD 000

2014. 2013.Prihod od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržistu 232.080 218.778Prihod od prodaje proizvoda i usluga na inostranom tržištu 140.473 115.561Ukupno 372.553 334.339

6. TROŠKOVI MATERIJALA

Troškovi materijala se odnose na:u RSD 000

2014. 2013.Troškovi materijala za izradu 78 163Troškovi ostalog materijala (režijskog) 5.266 3.494Troškovi goriva i energije 33.313 31.725Ukupno 38.657 35.382

7. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI

Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi se odnose na:u RSD 000

2014. 2013.Troškovi zarada i naknada zarada (bruto) 90.912 85.597Porezi i doprinosi na zarade i naknade zarada 15.749 14.839Troškovi naknada po ugovoru o delu 3.088 2.512Troškovi naknada po po privremenim i povremenim ugovorima 6.351 5.158Troškovi naknada članovima Upravnog i Nadzornog odbora 1.851 1.797Ostali lični rashodi i naknade 16.018 14.530Ukupno 133.969 124.433

9



8. TROŠKOVI AMORTIZACIJE I REZERVISANJA

Troškovi amortizacije i rezervisanja:u RSD 000

2014.Troškovi amortizacije 24.403 26.989Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih 345 184Ukupno 24.748 27.173

9. OSTALI POSLOVNI RASHODI

Ostali poslovni rashodi se odnose na:u RSD 000

2014. 2013.Troškovi transportnih usluga 47.575 31.869Troškovi usluga održavanja 9.595 8.576Troškovi zakupnina 7.553 6.520Troškovi reklame i propagande 239 237Troškovi ostalih usluga 13.881 12.684Troškovi neproizvodnih usluga 10.330 10.257Troškovi reprezentacije 2.037 1.673Troškovi premija osiguranja 2.555 2.410Troškovi platnog prometa 4.298 4.511Troškovi članarina 304 207Troškovi poreza 5.345 6.172Ostali nematerijalni troškovi 892 1.569Ukupno 104.604 86.685

10. FINANSIJSKI PRIHODI

Finansijski prihodi se odnose na:u RSD 000

2014. 2013.Prihodi od kamate 1.046 1.500Pozitivne kursne razlike 3.721 6.617Ukupno 4.767 8.117

11. FINANSIJSKI RASHODI

Finansijski rashodi se odnose na:

u RSD 0002014. 2013.

Rashodi kamata 16.022 21.450Negativne kursne razlike 51.762 18.227Ukupno 67.784 39.677

Povećanje negativnih kursnih razlika u tekućoj godini u odnosu na 2013. godinu rezultat je ukidanjarazgranicenih kursnih razlika iz ranijih godina u iznosu od 34.064 hiljade kao rezultat zahteva definisanogu članu 78 Pravilnika o kontnom okviru.

10



12. OSTALI PRIHODI

Ostali prihodi se odnose na:u RSD 000

2014. 2013.Dobici od prodaje nem. ulag., nekretnina, postrojenja i opreme 51 27Prihodi od ukidanja dugoročnih rezervisanja -Ostali nepomenuti prihodi -

Prihodi od usklađivanja vrednosti potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana 1.702 2.652Ukupno 1.753 2.679

13. OSTALI RASHODI

Ostali rashodi se odnose na:u RSD 000

2014. 2013.

Gubici po osnovu rashodovanja i prodaje nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme -

Rashodi po osnovu rashodovanja zaliha materijala i robe -Ostali nepomenuti rashodi 1.575 893

Obezvređenje potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana 3.274 3.570Ukupno 4.849 4.463

14. POREZ NA DOBIT

Osnovne komponente poreza na dobit su sledeće: U RSD 000

2014. 2013.Tekući porez na dobit (1.033) (4.038)Odloženi poreski prihod /rashod perioda (1.541) 2.603

Ukupno (2.574) 1.435

U Bilansu uspeha je iskazan tekući porez na dobit u iznosu od RSD 1.033 hiljade. Izrada Studije otransfernim cenama je u toku i ne ocekuje se efekat na obračunatu obavezu za porez na dobit.

11



14. POREZ NA DOBIT (Nastavak)

Tekući porez na dobitUsklađivanje bruto dobitka prikazanog u tekućem bilansu uspeha sa poreskim dobitkom iz poreskogbilansa prikazano je u sledećoj tabeli:

U RSD 000

2014. 2013.Dobitak pre oporezivanja u bilansu uspeha 4.402 27.192Korekcije tekućeg poreza iz ranijih godinaOdloženi poreski rashodi (prihodi) koji su priznati po osnovuprivremenih razlika - -Iznos odloženog poreskog rashoda (prihoda) koji se odnosi napromene poreskih stopa ili uvođenje novih poreza - -Odloženi porez - -Korekcije za troškove koji se ne priznaju za svrhe oporezivanja 5.874 12.987Troškovi koji nisu dokumentovani - -Kamate zbog neblagovremeno plaćenih poreza, doprinosa idrugih dažbina 2.724 8.419Novcane kazne,ugovorne kazn i penali 708 237Clanarine komorama, savezima i udruzenjima - -Rashodi po osnovu obezvredjenja imovine - -Ispravka vrednosti pojedinačnih potraživanja ako od roka zanjihovu naplatu nije prošlo najmanje 60 dana, kao i otpisvrednosti pojedinačnih potraživanja koja prethodno nisu bilauključena u prihode, nisu otpisana kao nenaplativa i za koja nijepružen dokaz o neuspeloj naplati - -Troškovi koji nisu nastali u svrhu obavljanja poslovne delatnosti - -Korekcije amortizacije 2.442 4.331

Amortizacija priznata u knjigovodstvene svrhe 24.403 26.988Amortizacija priznata u poreske svrhe (21.961) (22.657)

Poreski dobitak / (gubitak 10.276 40.178Iznos gubitka iz poreskog bilansa iz prethodnih godina, dovisine oporezive dobiti - -

Poreska osnovica 10.276 40.178Tekuća poreska stopa 15% 15%Tekući porez na dobit 1.541 6.027Poreska oslobođenja po Poreskom kreditu (508) (1.989)Tekući porez na dobit 1.033 4.038Poreski rashod (tekući porez + odloženi poreski rashod)Efektivna poreska stopa (poreski rashod / dobitak pre oporezivanja x 100) 58,47 5,27

Odloženi porez na dobitU RSD 000

Bilans uspeha Bilans stanja2014. 2013. 2014. 2013.

Odložena poreska sredstva /obavezeStanje na početku godine - - 4.535 1.931Privremena razlika izmeđuknjigovodstvene vrednosti sredstava injihove poreske vrednosti

1.541 2.604 1.541 2.604

Stanje na kraju godine 1.541 2.604 2.994 4.535

12



15. NEMATERIJALNA IMOVINA

Promene na nematerijalnim ulaganjima su prikazane u sledećoj tabeli:U RSD 000

Ulaganja u razvoj UkupnoNabavna vrednostStanje 01. januara 2014. 4268 4268Nabavke u toku godine 587 587

31. decembra 2014. 4.855 4.855Ispravka vrednostiStanje 01. januara 2014. 2.187 2.187Tekuća amortizacija 353 35331. decembra 2014. 2.540 2.540Neotpisana vrednost31. decembra 2014. 2.315 2.315

31. decembra 2013. 2.081 2.081

16. NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA

Nekretnine, postrojenja i oprema u toku 2014. godine prikazane su u sledećoj tabeli:

Nad građevinskim objektiom Hala 1 u Dobanovcima stavljena je hipoteka po osnovu uzete garancije od„Sberbanka“ a.d., Beograd vrednosti RSD 148.500 hiljada.

13

U RSD 000

Zemljište Zgrade OpremaNPO u

pripremi UkupnoNabavna vrednostStanje 01. januara 2014. 520.536 601.242 130.321 2.651 1.254.750Nabavke u toku godine 4.618 4.618Prenos sa investicija u toku - 2.394 (2.394) -Otuđeno u toku godine (1.926) - (1.926)Rashodovano u toku godine - - -

31. decembra 2014. 520.536 601.242 130.789 4.875 1.257.442Ispravka vrednostiStanje 01. januara 2014. - 98.786 109.000 - 207.786Tekuća amortizacija - 15.142 8.907 - 24.049Isp. vrednosti u otuđenim sredstvima - - (1.926) - (1.926)Isp. vrednosti u rash. sredstv. - - -31. decembra 2014. - 113.928 115.981 - 229.909

Neotpisana vrednost31. decembra 2014. 520.536 487.314 14.808 4.875 1.027.533

31. decembra 2013. 520.536 502.456 21.321 2.651 1.046.964



17. DUGOROČNI FINANSIJSKI PLASMANI

Učešća u kapitalu se odnose na:u RSD 000

2014. 2013.

Učešća u kapitalu ostalih preduzeća i druge hartije od vrednosti raspoložive za prodaju 3.859 3.859Minus: Ispravka vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana (3.859) (3.859)Stanje na dan 31. decembra - -

Ostali dugoročni finansijski plasmani na 31. decembar 2014. godine su:u RSD 000

2014. 2013.Ostali dugoročni plasmani 1.484 1.263Stanje na dan 31. decembra 1.484 1.263

18. ZALIHE

Zalihe se odnose na:u RSD 000

2014. 2013.

Alat i inventar 5.101 5.028Dati avansi za zalihe i usluge 2.094 2.385Ispravka vrednosti datih avansa za zalihe i usluge (178) (109)Stanje na dan 31. Decembra 7.017 7.304

19. POTRAŽIVANJA

Potraživanja se odnose na:u RSD 000

2014. 2013.Kupci u zemlji 71.616 77.489Kupci u inostranstvu 34.658 29.314 Minus: Ispravka vrednosti potraživanja od kupaca (14.384) (14.537)Potraživanja po osnovu prodaje 91.890 92.266Potrazivanja od zaposlenih 922 757Potraživanja od državnih organa 5.339 3.949Ostala potraživanja 149 562Druga potraživanja osim potraživanja za više plaćen porez na dobit 6.410 5.268Stanje na dan 31.decembra 98.300 97.534

Potraživanja koja se odnose na matična i zavisna preduzeća:u RSD 000

2014. 2013.Intereuropa d.d. Koper 8.993 8.679Stanje na dan 31.decembra 8.993 8.679

14



Potraživanja koja se odnose na povezana društva:u RSD 000

2014. 2013.Zeta trans Podgorica 696 1.245Intereuropa Sarajevo 829 924Intereuropa Skoplje 59 265

Intereuropa Zagreb 583 227

Intereuropa L.L.C. Priština 69Stanje na dan 31.decembra 2.236 2.661

19. POTRAŽIVANJA (Nastavak)

Ispravka vrednosti potraživanja od kupaca

Kretanje na računima ispravke vrednosti je bilo sledeće:

U RSD 0002014. 2013.

Stanje na početku godine 14.537 13.636Naplaćena otpisana potraživanja (Napomena 12.) (1.702) (2.652)Ispravka u toku godine (Napomena 13.) 3.274 3.570Isknjižena potraživanja (1.725) (17)

Stanje 31. decembra 14.384 14.537

20. POREZ NA DODATU VREDNOST I AKTIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA

Porez na dodatu vrednost i aktivna vremenska razgraničenja se odnose na:u RSD 000

2014. 2013.Unapred plaćeni troškovi 7.533 5.611Akontirani porez na dodatu vrednost 560 669Ostala aktivna vremenska razgraničenja 34.064Stanje na dan 31. decembra 8.093 40.344

21. ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA

Odložena poreska sredstva se odnose na: u RSD 000

2014. 2013.Odložena poreska sredstva 2.994 4.535Stanje na dan 31. decembra 2.994 4.535

15



22. GOTOVINSKI EKVIVALENTI I GOTOVINA

Gotovinski ekvivalenti i gotovina se odnose na:u RSD 000

2014. 2013.Tekući (poslovni) računi 218 147Blagajna 140 118Devizni račun 13.647 6.242Stanje na dan 31. decembra 14.005 6.507

23. KAPITAL I REZERVE

Vlasnička struktura akcijskog kapitala Društva na dan 31. decembra 2014. godine je prikazana u narednoj tabeli :

Broj akcija % U RSD 000

Intereuropa d.d.Kopar, Slovenija 14.042 73,62% 238.714

Akcijski fond 869 4,56% 14.773

Mali akcionari 4.163 21,82% 70.771

UKUPNO: 19.074 100% 324.258

23. KAPITAL I REZERVE (Nastavak)

Revalorizacione rezerve Društva na dan 31. decembra 2014. godine iznose RSD 476.170 hiljada.Formirane su po osnovu procene vrednosti zemljista ranijih godina, a prenesene sa emisione premije uiznosu od 30.817 hiljada i procene vrednosti zemljista u 2009. godini u iznosu od RSD 445.353 hiljade

U toku 2014. godine Društvo je, na osnovu Odluke Skupstine, izvršilo raspodelu dobiti iz 2013. godine uukupnom iznosu od 25.757 RSD hiljada za rezerve Drustva. Društvo je u 2014. godini ostvarilo netodobitak u iznosu od RSD 1.828 hiljada.

24. DUGOROČNA REZERVISANJA

Dugoročna rezervisanja se odnose na:u RSD 000

2014. 2013.Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih 2.801 2.987Stanje na dan 31. decembra 2.801 2.987

25. DUGOROČNE OBAVEZE

Dugoročne obaveze se odnose na:u RSD 000

2014. 2013.Dugoročni krediti u inostranstvu 197.367 231.075Deo dugoročnih kredita koji dospevaju do jedne godine (46.439) (44.014)Stanje na dan 31. Decembra 150.928 187.061

Pregled dugoročnih kreditaKamatna stopa Iznos EUR 2014.

Raiffeisen banka a.d., Maribor, Slovenija 3MEur+4.25 1.631.696 197.367Ukupno 197.367

Tekuća dospeća Raiffeisen banka (383.928) (46.439)

Saldo na dan 31. decembar 1.247.768 150.928

16



26. KRATKOROČNE FINANSIJSKE OBAVEZE

Kratkoročne finansijske obaveze se odnose na:u RSD 000

2014. 2013.

Deo dugoročnih kredita koji dospeva do jedne godine 46.439 44.014Kratkoročni kredit u inostranstvu – Intereuropa d.d., Kopar 18.144 24.075Ostale kratkoročne obaveze 13.956 4.996Stanje na dan 31. Decembra 78.539 73.085

26. KRATKOROČNE FINANSIJSKE OBAVEZE (Nastavak)

Pregled kratkoročnih kreditaKamatna stopa Iznos EUR 2014.

Intereuropa d.d., Kopar, Slovenija 3MEur + 5% 150,000 18.144Ukupno 150.000 18.144

Sberbank a.d., Beograd 1M belibor+3,75% - 13.956Ukupno ostale kratkoročne finansijske obaveze 32.100

27. OBAVEZE IZ POSLOVANJA

Obaveze prema dobavljačima se odnose na:u RSD 000

2014. 2013.Primljeni avansi, depoziti i kaucije 3.813 3.544Dobavljači u zemlji 22.669 27.057Dobavljači u inostranstvu 15.959 12.718Ostale obaveze iz poslovanja 26.342 38.356Stanje na dan 31. decembra 68.783 81.675

Obaveze koje se odnose na matična drštvo:u RSD 000

2014. 2013.Intereuropa d.d. Koper 4.894 6.128Stanje na dan 31.decembra 4.894 6.128

Obaveze koje se odnose na povezana društva:u RSD 000

2014. 2013.Zeta trans Podgorica 673 366Intereuropa Sarajevo 476 207Intereuropa Skoplje 319 145Intereuropa Zagreb 263 331Intereuropa l.l.c. Priština 367 -Stanje na dan 31.decembra 2.098 1.049

Obaveze prema dobavljačima u inostranstvu najvećim delom se odnose na: „Intereuropa“ d.d., Koper,Slovenija u iznosu od RSD 4.894 hiljada, Evolog lojistik Hizmetleri Istanbul u iznosu od RSD 3.778, Batatrans kft Budapest u iznosu od RSD 2.189, Eurošped eood Sofia u iznosu od RSD 662, HellmanWorldwide Logistics LLC Abu Dhabi u iznosu od RSD 571.

17



28. OSTALE KRATKOROČNE OBAVEZE

Ostale tekuće obaveze se odnose na:u RSD 000

2014. 2013.Obaveze za zarade i naknade zarada 5.235 4.973Obaveze po osnovu kamata i troškova finansiranja 2.428 2.835Obaveze prema zaposlenima 39 57Ostale obaveze -Stanje na dan 31. Decembra 7.702 7.865

Obaveze po osnovu kamata i troškova finansiranja u iznosu od RSD 2.428 hiljada odnose se naobračunate kamate od strane Raiffeisen banka a.d., Maribor, Slovenija u iznosu od RSD 2.273 hiljada ina Intereuropa d.d. Koper, Slovenija u iznosu od RSD 81 hiljada i na kamatu Sberbanke na kredit zalikvidnost u iznosu od RSD 74 hiljade.

29. OBAVEZE PO OSNOVU POREZA NA DODATU VREDNOST I OSTALIH JAVNIH PRIHODA IPASIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA

u RSD 0002014. 2013.

Obaveze za porez na dodatu vrednost 962 695Stanje na dan 31. Decembra 962 695

30. VANBILANSNA EVIDENCIJA

Vanbilansna aktiva i pasiva u ukupnom iznosu od RSD 148.500 hiljada ( u 2013. godini 158.000 hiljada)odnosi se u celokupnom iznosu na garancije kod „Sberbank“ AD, Beograd za obezbeđenje naplatecarina, drugih dažbina, akciza i poreza na dodatu vrednost u korist Uprave carina.

31. SUDSKI SPOROVI

Društvo na dan 31. decembra 2014. godine vodi sudski spor za naplatu potraživanja u iznosu od 1.602hiljade i sudski postupak za naknadu štete od strane državnih organa za srušene objekte na graničnimprelazima Preševo i Batrovci u vrednosti 3.007 hiljade.

32. TRANSAKCIJE SA MATIČNIM I POVEZANIM PRAVNIM LICIMA

U RSD 0002014. 2013.

BILANS STANJAAKTIVAPotraživanja od kupaca (Napomena 19.)

Intereuropa Kopar 8.993 8.679Intereuropa Zagreb 583 227Intereuropa Skoplje 59 265Intereuropa Sarajevo 829 924Zeta trans Podgorica 696 1.245Intereuropa L.L.C. Priština 69UKUPNA POTRAŽIVANJA 11.229 11.340

U RSD 000

18



2014. 2013.BILANS STANJAPASIVA

Obaveze prema dobavljačima (Napomena 27.)

Intereuropa Kopar 4.894 6.128Intereuropa Zagreb 263 331Intereuropa Skoplje 319 145Intereuropa Sarajevo 477 207Zeta trans Podgorica 673 366Intereuropa Priština 367Kratkoročne finansijske obaveze (Napomena 26.)Intereuropa Kopar – kratk. kredit 18.144 24.075Intereuropa Kopar – obaveza za kamatu po kratk. Kred. 81 108UKUPNE OBAVEZE 25.218 31.460

32. TRANSAKCIJE SA MATIČNIM I POVEZANIM PRAVNIM LICIMA (Nastavak)

U RSD 0002014. 2013.

BILANS USPEHAPRIHODI

Poslovni prihodi Intereuropa Kopar 46.015 50.254Intereuropa Zagreb 4.175 3.228Intereuropa Skoplje 575 764Intereuropa Sarajevo 6.139 3.157Zeta trans Podgorica 3.923 3.115

Intereuropa Pristina 40 -

Finansijski prihodi

Intereuropa Kopar - poztivne kursne razlike 130 390

Povezana društva – pozitivne kursne razlike 821 730

UKUPNI PRIHODI 61.818 61.638

RASHODI

Finansijski rashodiIntereuropa Kopar - kamate 1.207 387Intereuropa Kopar -troskovi koncerna 6.036 5.665Intereuropa Kopar – negativne kursne razlike 1.281 1.142Povezana društva – negativne kursne razlike 1.085 678

UKUPNI RASHODI 9.609 7.872

19



33. FINANSIJSKI INSTRUMENTI

Upravljanje rizikom kapitala

Cilj upravljanja kapitalom je da Društvo zadrži sposobnost da nastavi sa svojim poslovanjem uneograničenom periodu u predvidljivoj budućnosti, kako bi očuvalo strukturu kapitala sa ciljem da smanjitroškove kapitala, a vlasnicima obezbedi prinos na kapital. Društvo prati kapital na osnovu koeficijentazaduženosti koji se izračunava kao odnos neto zaduženosti Društva i njegovog ukupnog kapitala.

Lica koja kontrolišu finansije na nivou Društva ispituju strukturu kapital na godišnjem nivou.

Pokazatelji zaduženosti Društva sa stanjem na kraju godine bili su sledeći:

U RSD 000

2014. 2013.Zaduženost a) 229.467 260.145Gotovina i gotovinski ekvivalenti (14.005) (6.507)Neto zaduženost 215.462 253.638

Kapital b) 852.295 850.214

Racio neto dugovanja prema kapitalu 0,25 0,30

a) Zaduženost se odnosi na dugoročne i kratkoročne obaveze

b) Kapital uključuje udele, revalorizacione rezerve, nerealizovane gubitke po osnovuraspoloživih hartija od vrednosti za prodaju i akumuliranu dobit.

Značajne računovodstvene politike u vezi sa finansijskim instrumentima

Detalji značajnih računovodstvenih politika, kao i kriterijumi i osnove za priznavanje prihoda i rashoda zasve vrste finansijskih sredstava i obaveza obelodanjeni su u napomeni 3 ovih finansijskih izveštaja.

Kategorije finansijskih instrumenata U RSD 000

2014. 2013.Finansijska sredstvaDugoročni finansijski plasmani 1.484 1.263Potraživanja po osnovu prodaje 91.890 92.265Druga potraživanja 149 562Gotovina i gotovinski ekvivalenti 14.005 6.507

107.528 100.597Finansijske obavezeDugoročne obaveze 150.928 187.061Kratkoročne finansijske obaveze 78.539 73.085Obaveze prema dobavljačima, bez primljenih avansa 64.970 78.131Druge obaveze 2.467 2.892

296.904 341.169

Osnovni finansijski instrumenti Društva su gotovina i gotovinski ekvivalenti, potraživanja, obaveze poosnovu dugoročnih i kratkoročnih kredita, obaveze prema dobavljačima i ostale obaveze čija je osnovnanamena finansiranje tekućeg poslovanja Društva. U normalnim uslovima poslovanja Društvo je izloženoniže navedenim rizicima.

20



33. FINANSIJSKI INSTRUMENTI (Nastavak)

Ciljevi upravljanja finansijskim rizicima

Finansijski rizici uključuju tržišni rizik (devizni i kamatni), kreditni rizik i rizik likvidnosti. Finansijski rizici sesagledavaju na vremenskoj osnovi i prevashodno se izbegavaju smanjenjem izloženosti Društva ovimrizicima. Društvo ne koristi nikakve finansijske instrumente kako bi izbeglo uticaj finansijskih rizika naposlovanje iz razloga što takvi instrumenti nisu u širokoj upotrebi, niti postoji organizovano tržište takvihinstrumenata u Republici Srbiji.

Tržišni rizik

U svom poslovanju Društvo je izloženo finansijskim rizicima od promena kurseva stranih valuta i promenakamatnih stopa.

Izloženost tržišnom riziku se sagledava preko analize senzitivnosti. Nije bilo značajnih promena uizloženosti Društva tržišnom riziku, niti u načinu na koje Društvo upravlja ili meri taj rizik.

Devizni rizik

Društvo je izloženo deviznom riziku prvenstveno preko potraživanja od kupaca iz inostranstva,dugoročnih kredita i obaveza prema dobavljačima koji su denominirani u stranoj valuti. Društvo ne koristiposebne finansijske instrumente kao zaštitu od rizika, obzirom da u Republici Srbiji takvi instrumenti nisuuobičajeni.

Stabilnost ekonomskog okruženja u koje Društvo posluje, u velikoj meri zavisi od mera Vlade u privredi ipostojanja odgovarajućeg pravnog i zakonodavnog okvira.

Knjigovodstvena vrednost monetarnih sredstava i obaveza iskazanih u stranoj valuti na datumizveštavanja u Društvo bila je sledeća:

U RSD 000Sredstva Obaveze

31. decembar 31. decembar 31. decembar 31. decembar2014. 2013. 2014. 2013.

EUR 49.789 36.819 (233.937) (270.702)49.789 36.819 (233.937) (270.702)

Društvo je osetljivo na promene deviznog kursa evra i dolara (EUR i USD). Sledeća tabela predstavljadetalje analize osetljivosti Društva na porast i smanjenje od 10% kursa dinara u odnosu na date stranevalute. Stopa osetljivosti se koristi pri internom prikazivanju deviznog rizika i predstavlja procenurukovodstva razumno očekivanih promena u kursevima stranih valuta. Analiza osetljivosti uključuje samonenamirena potraživanja i obaveze iskazane u stranoj valuti i usklađuje njihovo prevođenje na krajuperioda za promenu od 10% u kursevima stranih valuta. Pozitivan broj iz tabele ukazuje na povećanjerezultata tekućeg perioda u slučajevima slabljenja dinara u odnosu na valutu o kojoj se radi. U slučajujačanja dinara od 10% u odnosu na stranu valutu, uticaj na rezultat tekućeg perioda bio bi suprotan onomiskazanom u prethodnom slučaju. Glavni razlog za navedeno leži u činjenici da Društvo ima pretežnokratku poziciju u valuti, te su stoga obaveze u stranoj valuti daleko veće od potraživanja u istoj.

U RSD 00031. decembar 31. decembar 31. decembar 31. decembar

2014. 10%

2013.10%

2014. (10%)

2013. (10%)

EUR (29.754) (24.410) 29.754 24.410(29.754) (24.410) 29.754 24.410

21




Rizik od promene kamatnih stopa

Društvo je izloženo riziku od promene kamatnih stopa na sredstva i obaveze kod kojih je kamatna stopavarijabilna. Ovaj rizik zavisi od finansijskog tržišta te Društvo nema na raspolaganju instrumente kojim biublažilo njegov uticaj.

Knjigovodstvena vrednost finansijskih sredstava i obaveza na kraju posmatranog perioda data jeu sledećem pregledu:

U RSD 0002014. 2013.

Finansijska sredstvaNekamatonosnaDugoročni finansijski plasmani 1.484 1.263 Potraživanja po osnovu prodaje 91.890 92.265Druga potraživanja 149 562Gotovina i gotovinski ekvivalenti 14.005 6.507

107.528 100.597

Finansijske obavezeNekamatonosnaObaveze prema dobavljačima, bez primljenih avansa 64.970 78.131Druge obaveze 2.467 2.892

67.437 81.023KamatonosnaDugoročne obaveze 150.928 187.061Kratkoročne finansijske obaveze 78.539 73.085

229.467 260.146

Gap rizika promene kamatnih stopa 229.467 260.146

Analize osetljivosti prikazane u narednom tekstu su uspostavljene na osnovu izloženosti promenamakamatnih stopa za nederivatne instrumente na datum bilansa stanja. Za obaveze sa varijabilnom stopom,analiza je sastavljana pod pretpostavkom da je preostali iznos sredstava i obaveza na datum bilansastanja bio nepromenjen u toku cele godine. Povećanje ili smanjenje od 1% predstavlja, od stranerukovodstva, procenu realno moguće promene u kamatnim stopama.

U RSD 000Povećanje od

1 procentnog poenaSmanjenje od

1 procentnog poena2014. 2013. 2014. 2013.

Rezultattekuće godine (2.295) (2.601) 2.295 2.601

Kreditni rizik

Preduzeće je izloženo kreditnom riziku koji predstavlja rizik da dužnici neće biti u mogućnosti dadugovanja prema Društvu izmire u potpunosti i na vreme, što bi imalo za rezultat finansijski gubitak zaDruštvo. Izloženost Društva ovom riziku ograničena je na iznos potraživanja od kupaca na dan bilansa.Potraživanja od kupaca sastoje se od velikog broja komitenata.

22




Najznačajnija bruto potraživanja od kupaca u zemlji predstavljena su u sledećoj tabeli: U RSD 000

2014. 2013.

Universal Express SM, Surčin 5.333 3.648Whirpool d.o.o., Beograd 4.495 4.511

Tehnic Development doo Vranje 3.996 6.705Candy Hoover d.o.o., Beograd 3.896 6.818Knauf Zemun doo Zemun 3.795 1.055Deichman d.o.o., Beograd 2.355 3.317Takko fashion Serbia doo Beograd 1.597 2.289Soko Nada Štark 1.509

Ostali 44.640 49.146Ukupno 71.616 77.489

Najznačajnija bruto potraživanja od kupaca u inostranstvu predstavljena su u sledećoj tabeli: U RSD 000

2014. 2013.

„Intereuropa“ d.d., Koper, Slovenija 8.993 8.679Transport Pušenjak d.o.o. Noršinci pri Ljutomeru, Slovenija 2.372Jomil holding LTD, Kipar 5.375 1.483Jobstl Gesellschaft M.B.H. Austrija 3.351Barth + Co. Spedition GmbH & Co., Dormagen, Nemačka 2.509 1.884JCL Logistics Swicerland AG, Thayngen, Švajcarska 1.772 1.059F. S. Mackenzi, Nemačka 986 637Evolog Lojistic Hizmetleri, Istanbul, Turska 947 467Distsu Cetrans doo, Makedonija 940Intereuropa RTC d.d., Sarajevo, Bosna i Hercegovina 829 924Zeta trans Podgorica, Crna Gora 696 1.245Reibel Tasimacilik ve tic.a.s. Istanbul, Turska 592 1.858Ostali 7.668 8.706Ukupno 34.658 29.314

Struktura potraživanja od kupaca na dan 31. decembra 2014. godine prikaza je u tabeli koja sledi: U RSD 000

Brutoizloženost

Ispravkavrednosti

Netoizloženos

t

Nedospela potraživanja od kupaca 81.014 - 81.014Dospela, ispravljena potraživanja od kupaca 14.538 14.538 -Dospela, neispravljena potraživanja od kupaca 11.251 - 11.251

106.803 14.538 92.265

Prosečno vreme naplate potraživanja u 2014. godini iznosi 19 dana (2013. godina: 21 dan).

Dospela, neispravljena potraživanja od kupaca

23




Društvo na dan 31. decembra 2014. godine nije izvršilo obezvređenje potraživanja od kupaca za dospelapotraživanja u iznosu od RSD 6.230 hiljada jer se odnose na potraživanja od lica kojima se istovremeno iduguje.

Upravljanje obavezama prema dobavljačima

Obaveze prema dobavljačima na dan 31.decembra 2014. godine iskazane su u iznosu od RSD 38.628hiljada (31.decembra 2013. godine RSD 39.775 hiljada). Prosečno vreme izmirenja obaveza premadobavljačima uključujući i obaveze za carine u toku 2014. godine iznosi 12 dana (u toku 2013. godine 18dana).

Rizik likvidnosti

Konačna odgovornost za upravljanje rizikom likvidnosti je na rukovodstvu Društva koje je uspostaviloodgovarajući sistem upravljanja za potrebe kratkoročnog, srednjoročnog i dugoročnog finansiranjaDruštva kao i upravljanje likvidnošću. Društvo upravlja rizikom likvidnosti održavajući odgovarajućenovčane rezerve kontinuiranim praćenjem planiranog i stvarnog novčanog toka, kao i održavanjemadekvatnog odnosa dospeća finansijskih sredstava i obaveza.

Tabele rizika likvidnosti i kreditnog rizika

Sledeće tabele prikazuju detalje preostalih ugovorenih dospeća finansijskih sredstava. Prikazani iznosizasnovani su na nediskontovanim tokovima gotovine nastalim na osnovu finansijskih sredstava naosnovu najranijeg datuma na koji će Društvo biti u mogućnosti da potraživanja naplati.

Dospeća finansijskih sredstavaU RSD

31.12.2014.

Manjeod

mesecdana

1-3meseca

Od 3meseca

do jednegodine

Od 1 do5

godinaPreko 5godina Ukupno

Nekamatonosna 80.478 20.119 - - - 100.597

80.478 20.119 - - - 100.597

U RSD

31.12.2013.

Manjeod

mesecdana

1-3meseca

Od 3meseca

do jednegodine

Od 1 do5

godinaPreko 5godina Ukupno

Nekamatonosna 67.760 15.890 - - - 83.650

67.760 15.890 - - - 83.650

Sledeće tabele prikazuju detalje preostalih ugovorenih dospeća obaveza Društva. Prikazani iznosizasnovani su na nediskontovanim tokovima gotovine nastalim na osnovu finansijskih obaveza na osnovunajranijeg datuma na koji će Društvo biti obavezno da takve obaveze namiri.

24




Dospeća finansijskih obaveza U RSD

31.12.2014.

Manjeod

mesecdana

1-3meseca

Od 3meseca

do jednegodine

Od 1 do 5godina Ukupno

Nekamatonosne 38.356 39.775 - - 78.131Varijabilna kamatnastopa

2.784 108 - - 2.892

-glavnica 11.003 62.082 187.061 260.14641.140 50.886 62.082 187.061 341.169

Fer vrednost finansijskih instrumenataU RSD

31.12.2013.

Manjeod

mesecdana

1-3meseca

Od 3meseca

do jednegodine

Od 1 do 5godina Ukupno

Nekamatonosne 56.603 39.846 - - 96.449Varijabilna kamatnastopa

3.194 19 - - 3.213

-glavnica - 12.621 34.451 229.217 276.28959.797 52.486 34.451 229.217 375.951

Sledeća tabela predstavlja sadašnju vrednost finansijskih sredstava i finansijskih obaveza i njihovu fervrednost na dan 31. decembra 2014. i 31. decembra 2013. godine.

31.decembar 2014. 31.decembar 2013.Knjigovodstvena Knjigovodstvena

VrednostFer vrednost vrednost

Fer vrednost

Finansijska sredstvaDugoročni finansijski plasmani 1.263 1.263 1.515 1.515 Potraživanja po osnovu prodaje 92.265 92.265 80.256 80.256 Druga potraživanja 572 572 805 805Gotovina i gotovinski ekvivalenti 6.507 6.507 1.074 1.074

100.597 100.597 83.650 83.650

Finansijska obavezeDugoročne obaveze 187.061 187.061 229.217 229.217Kratkoročne finansijske obaveze 73.085 73.085 47.072 47.072Obaveze prema dobavljačima bez primljenih avansa 78.131 78.131 96.431 96.431Druge obaveze 2.892 2.892 3.231 3.231

341.169 341.169 375.951 375.951

25



Pretpostavke za procenu trenutne fer vrednosti finansijskih instrumenata

Obzirom na činjenicu da ne postoji dovoljno tržišno iskustvo, stabilnost i likvidnost u kupovini i prodajifinansijskih sredstava i obaveza, kao i obzirom na činjenicu da ne postoje dostupne tržišne informacijekoje bi se mogle koristiti za potrebe obelodanjivanja fer vrednosti finansijskih sredstava i obaveza,korišćen je metod diskontovanja novčanih tokova. Pri korišćenju ove metode vrednovanja, koriste sekamatne stope za finansijske instrumente sa sličnim karakteristikama, sa ciljem da se dobije relevantnaprocena tržišne vrednosti finansijskih instrumenata na dan bilansa.

34. POSTOJEĆA EKONOMSKA SITUACIJA I NJEN UTICAJ NA DRUŠTVO

Poslovanje Društva je pod uticajem finansijske krize i pogoršanih privrednih uslova. U 2015. godini seočekuje dodatno pogoršanje uslova u privredi. Zbog sadašnje krize na globalnom tržištu i njenog uticajana srpsko tržište, za očekivati je da će Društvo poslovati u otežanim i neizvesnim privrednim okolnostima.Uticaj krize na poslovanje Društva trenutno nije moguće u potpunosti predvideti, te je stoga prisutanelement opšte neizvesnosti.

Potencijalne posledice finansijske krize na poslovanje Društva, mogu da se ogledaju u otežanimmogućnostima Društva da obezbedi dodatne izvore sredstava, posebno nove kreditne linije. Otežanpristup kreditnim linijama bi bila i dugoročna posledica, koja prema mišljenju rukovodstva Društva, nemože imati presudan uticaj na poslovanje Društva.

Pogoršanje poslovne situacije u zemlji će verovatno uticati na položaj određenih grana delatnosti, kao ina sposobnost nekih klijenata da servisiraju svoje obaveze, što može uticati na ispravke vrednosti irezervisanja po osnovu potencijalnih gubitaka Društva u 2015. godini, kao i na druga područja u kojimase od rukovodstva Društva očekuje da daje procene, te se stvarni iznosi po tom osnovu mogu razlikovatiod procenjenih.

35. DEVIZNI KURSEVI

Devizni kursevi, utvrđeni na međubankarskom sastanku deviznog tržišta, primenjeni za preračun pozicijabilansa stanja za pojedine glavne valute su: U RSD

31. decembar2014.

31. decembar2013.

EUR 120,9583 114,6421USD 99,4641 83,1282CHF 100,5472 93,5472

U Beogradu

Dana 13. marta 2015. godine Zakonski zastupnik

26

Documents

„AKCIONARSKO DRUŠTVO INTEREUROPA-LOGISTIČKE …...hartija od vrednosti i kao ostale promene u knjigovodstvenoj vrednosti hartija od vrednosti. Kursne razlike koje se odnose na