ABCD - Banca · PDF fileABCD 2 Mišljenje . Po našem mišljenju, finansijski izveštaji pružaju istinit i pošten pregled finansijskog položaja ... Banca Intesa a.d. Beograd

ABCD KPMG d.o.o. Beograd

Kraljice Natalije 11 11000 Belgrade Serbia

Telephone: Fax: E-mail: Internet:

+381 11 20 50 500 +381 11 20 50 550 [email protected] www.kpmg.rs

© 2014 KPMG d.o.o. Beograd, a Serbian limited liability company and a member firm of the KPMG network of independent member firms affiliated with KPMG International Cooperative (“KPMG International”), a Swiss entity. All rights reserved.

Matični broj:17148656 PIB: 100058593 Račun: 265-1100310000190-61 KPMG d.o.o. Beograd je jednočlano društvo.

Izveštaj nezavisnog revizora AKCIONARIMA BANCA INTESA A.D. BEOGRAD Izvršili smo reviziju priloženih finansijskih izveštaja Banca Intesa a.d. Beograd (u daljem tekstu: „Banka“) koji se sastoje od bilansa stanja na dan 31. decembar 2013. godine, bilansa uspeha, izveštaja o promenama na kapitalu i izveštaja o tokovima gotovine za godinu koja se završava na taj dan, kao i napomena, koje sadrže pregled osnovnih računovodstvenih politika i drugih napomena. Odgovornost rukovodstva za finansijske izveštaje Rukovodstvo je odgovorno za sastavljanje i istinit i pošten pregled finansijskih izveštaja u skladu sa Zakonom o računovodstvu Republike Srbije, Zakonom o bankama i ostalim relevantnim podzakonskim aktima Narodne banke Srbije, i za uspostavljanje takvih internih kontrola za koje se smatra da su relevantne za pripremu finansijskih izveštaja, koji ne sadrže materijalno značajne greške, nastale bilo zbog pronevere ili zbog grešaka u radu. Odgovornost revizora Naša odgovornost je da na osnovu izvršene revizije izrazimo mišljenje o priloženim finansijskim izveštajima. Reviziju smo izvršili u skladu sa Zakonom o reviziji Republike Srbije, Odlukom o spoljnoj reviziji banaka i Međunarodnim standardima revizije. Ovi standardi zahtevaju da se pridržavamo etičkih zahteva i da reviziju planiramo i obavimo na način koji nam omogućuje da steknemo razumni nivo uveravanja da finansijski izveštaji ne sadrže materijalno značajne greške. Revizija obuhvata obavljanje procedura u cilju prikupljanja revizorskih dokaza o iznosima i obelodanjivanjima u finansijskim izveštajima. Izbor procedura zavisi od naše procene, uključujući i procenu rizika od materijalno značajnih grešaka u finansijskim izveštajima, nastalih bilo zbog pronevere ili zbog grešaka u radu. U proceni rizika uzimamo u obzir interne kontrole, koje su relevantne za sastavljanje i istinito i pošteno prikazivanje finansijskih izveštaja, sa ciljem kreiranja odgovarajućih revizorskih procedura, ali ne i za svrhe izražavanja mišljenja o efektivnosti primenjenih internih kontrola. Takođe, revizija obuhvata i ocenu adekvatnosti primenjenih računovodstvenih politika i opravdanosti značajnih procenjivanja, koje je rukovodstvo izvršilo, kao i ocenu opšte prezentacije finansijskih izveštaja. Smatramo da su revizorski dokazi koje smo pribavili dovoljni i odgovarajući i pružaju osnov za izražavanje našeg mišljenja.

ABCD

2

Mišljenje Po našem mišljenju, finansijski izveštaji pružaju istinit i pošten pregled finansijskog položaja Banke na dan 31. decembar 2013. godine, poslovnog rezultata i tokova gotovine za godinu koja se završava na taj dan i sastavljeni su u skladu sa Zakonom o računovodstvu Republike Srbije, Zakonom o bankama i ostalim relevantnim podzakonskim aktima Narodne banke Srbije. Beograd, 10. mart 2014. godine KPMG d.o.o. Beograd (M.P.) Dušan Tomić Ovlašćeni revizor

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE

za period od 01.01. do 31.12.2013. godine

BANCA INTESA A.D. BEOGRAD SADRŽAJ

SADRŽAJ: 1. OSNOVNE INFORMACIJE O BANCI .................................................................................................................... 3 2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA ............................................................................... 5 3. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA ................................................................................................................... 25 4. PRIHODI I RASHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA ........................................................................................... 26 5. PRIHODI OD HOV, UČEŠĆA I OSTALIH POSLOVNIH PRIHODA ................................................................... 27 6. NETO (RASHODI)/PRIHODI OD KURSNIH RAZLIKA ...................................................................................... 27 7. NETO RASHODI PO PO OSNOVU INDIREKTNIH OTPISA PLASMANA I REZERVISANJA ........................... 28 8. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI ............................................................ 30 9. TROŠKOVI AMORTIZACIJE .............................................................................................................................. 30 10. OPERATIVNI I OSTALI POSLOVNI RASHODI .................................................................................................. 30 11. PRIHODI OD PROMENE VREDNOSTI IMOVINE I OBAVEZA .......................................................................... 31 12. RASHODI OD PROMENE VREDNOSTI IMOVINE I OBAVEZA ......................................................................... 31 13. POREZ NA DOBIT .............................................................................................................................................. 31 14. ZARADA PO AKCIJI ........................................................................................................................................... 34 15. GOTOVINA I GOTOVINSKI EKVIVALENTI ....................................................................................................... 34 16. OPOZIVI DEPOZITI I KREDITI ........................................................................................................................... 36 17. POTRAŽIVANJA PO OSNOVU KAMATA, NAKNADA, PRODAJE, PROMENE FER VREDNOSTI DERIVATA I DRUGA POTRAŽIVANJA ........................................................................................................................................... 37 18. DATI KREDITI I DEPOZITI .................................................................................................................................. 38 19. HARTIJE OD VREDNOSTI ................................................................................................................................. 39 20. UDELI (UČEŠĆA) ................................................................................................................................................ 39 21. OSTALI PLASMANI ........................................................................................................................................... 40 22. NEMATERIJALNA ULAGANJA .......................................................................................................................... 41 23. OSNOVNA SREDSTVA I INVESTICIONE NEKRETNINE I STALNA SREDSTVA NAMENJENJENA PRODAJI I SREDSTVA POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA .................................................................................................. 42 24. OSTALA SREDSTVA .......................................................................................................................................... 43 25. TRANSAKCIONI DEPOZITI ............................................................................................................................... 44 26. OSTALI DEPOZITI ............................................................................................................................................. 44 27. PRIMLJENI KREDITI ........................................................................................................................................... 46 28. OBAVEZE PO OSNOVU HARTIJA OD VREDNOSTI; KAMATA, NAKNADA I PROMENE VREDNOSTI DERIVATA ................................................................................................................................................................... 48 29. REZERVISANJA ................................................................................................................................................. 49 30. OSTALE OBAVEZE I OBAVEZE ZA POREZ ...................................................................................................... 50 31. KAPITAL ............................................................................................................................................................. 52 32. VANBILANSNE POZICIJE .................................................................................................................................. 55 33. OBELODANJIVANJE ODNOSA SA POVEZANIM LICIMA ................................................................................ 57 34. UPRAVLJANJE RIZICIMA .................................................................................................................................. 60 35. POTENCIJALNE OBAVEZE ............................................................................................................................... 92 36. USAGLAŠAVANJE MEĐUSOBNIH OBAVEZA I POTRAŽIVANJA ................................................................... 92 37. DEVIZNI KURS ................................................................................................................................................... 93 38. DOGAĐAJI NAKON DATUMA BILANSA STANJA ............................................................................................ 93

BANCA INTESA A.D. BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE ZA 2013. GODINU

3

1. OSNOVNE INFORMACIJE O BANCI Banca Intesa a.d. Beograd (u daljem tekstu “Banka“) je osnovana kao deonicarsko društvo, na osnovu zaključenog Ugovora o osnivanju i poslovanju mešovite banke “Delta banke“ deoničkog društva, Beograd od 16. septembra 1991. godine. Narodna banka Jugoslavije je dana 19. septembra 1991. godine donela rešenje i izdala dozvolu za osnivanje Mešovite banke “Delta banke“ deoničkog društva, Beograd. Banka je registrovana kod Okružnog Privrednog suda u Beogradu 16. oktobra 1991. godine, nakon čega je i počela sa radom. Dana 7. juna 1995. godine zaključen je novi Ugovor o osnivanju, dok je na sednici Skupštine Banke od 10. jula 1995. godine usvojen novi Statut Banke, čime je izvršeno usaglašavanje akata Banke sa odredbama Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama. U 2005. godini, na osnovu Odluke Skupštine akcionara, došlo je do promene akcionara Banke, tako što su postojeći akcionari izvršili prodaju svojih akcija, dva akcionara u celini, a jedan veći deo, Intesa holdingu International SA. Nakon ove promene, Banka je imala dva akcionara, od kojih je jedan - Intesa Holding International S.A., Luksemburg sa učešćem u akcijskom kapitalu od preko 90%. Na osnovu Odluke Generalnog direktora br. 18600 od 7. novembra 2005. godine, Saglasnosti Narodne banke Srbije i rešenja Registra privrednih subjekata br. BD 98737/2005 od 29. novembra 2005. godine, izvršena je promena naziva Banke u Banca Intesa a.d. Beograd. Rešenjem Registra privrednih subjekata BD. 159633/2006, od 5. oktobra 2006. godine, Banka je uskladila svoje akte i organizaciju sa novim Zakonom o bankama i izvršila promenu pravne forme iz otvorenog u zatvoreno akcionarsko društvo. Banka je ovlašćena od Narodne banke Srbije i registrovana za obavljanje poslova platnog prometa, kreditnih i depozitnih poslova u zemlji i platnog prometa u inostranstvu, i u skladu sa odredbama Zakona o bankama, posluje na principima likvidnosti, sigurnosti i profitabilnosti. U toku 2007. godine, došlo je do statusne promene spajanja uz pripajanje, pri čemu je Banka kao sticalac preuzela Panonsku banka a.d. Novi Sad. Na sednicama Upravnih odbora Banca Intesa a.d. Beograd i Panonske banke a.d. Novi Sad koje su održane 26. jula 2007. godine, donete su Odluke o potpisivanju pisma o namerama za sprovođenje statusne promene spajanje uz pripajanje kao i pokretanje aktivnosti u vezi sa spajanjem. Upravni odbori obe banke su na sednicama održanim 29. oktobra 2007. godine usvojili Nacrt Ugovora o spajanju. Nakon registracije postupka spajanja pripajanjem pred Agencijom za privredne registre, Banka je kao sticalac i pravni sledbenik, nastavila da posluje pod svojim postojećim poslovnim imenom, dok je Panonska banka a.d. Novi Sad prestala da postoji bez sprovođenja postupka likvidacije, a njene akcije su povučene i poništene.


4

1. OSNOVNE INFORMACIJE O BANCI (Nastavak) Za dan obračuna pripajanja, odnosno dan kada se svi poslovi Panonske banke a.d. Novi Sad smatraju preuzetim od strane Banke, a u skladu sa članom 384. Zakona o privrednim društvima Republike Srbije, određen je 30. septembar 2007. godine. Spajanje banaka je sprovedeno tako što je preuzeta banka, odnosno Panonska banka a.d. Novi Sad, prenela na Banku kao sticaoca celokupnu svoju imovinu i obaveze sa stanjem na dan 30. septembar 2007. godine u zamenu za izdavanje akcija akcionarima preuzete banke od strane Banke kao sticaoca. U skladu sa izvršenom procenom vrednosti, izvršena je zamena akcija na način da su za 38 običnih akcija preuzete banke njeni akcionari dobili 1 običnu akciju Banke sticaoca. U cilju zamene ukupnog broja akcija Panonske banke a.d. Novi Sad, akcijski kapital Banke kao sticaoca povećan je za iznos emitovanih 26,166 običnih akcija pojedinačne nominalne vrednosti 100,000.00 dinara, tako da je akcijski kapital Banke nakon pripajanja Panonske banke a.d. Novi Sad iznosio 15,752,700,000.00 dinara, podeljen na 157,527 komada običnih akcija nominalne vrednosti od 100,000.00 dinara. Akcionari Banke prestale pripajanjem postali su akcionari Banca Intesa a.d. Beograd kao sticaoca sa odgovarajućim brojem običnih akcija i imaju isti status, prava i dužnosti kao i akcionari Banke, pri čemu stiču pravo da učestvuju u dobiti Banke počev od 1. januara 2008. godine. S obzirom da nije bilo značajnih razlika u računovodstvenim politikama primenjenim u sastavljanju finansijskih izveštaja obe banke, nisu izvršene nikakve korekcije neto imovine, niti neto rezultata Banke za 2007. godinu kao posledica računovodstvenog spajanja uz pripajanje. Ugovor o spajanju pripajanjem usvojen je na sednici Skupštine Banke koja je održana 17. decembra 2007. godine. U toku 2012. Skupština Banke je usvojila izmene i dopune Ugovora o osnivanju i Statuta Banke, uz saglasnost Narodne banke Srbije, što je registrovano kod Agencije za privredne registre rešenjem BD 85268/2012 od 27.06.2012. Na ovaj način Banka se blagovremeno uskladila sa Zakonom o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011 i 99/2011). Na dan 31. decembra 2013.godine, sedište Banke nalazi se u Beogradu u ulici Milentija Popovića 7b. Mrežu Banke čine pripadajući organizacioni delovi i to: 5 Regionalnih centara sa 192 ekspoziture.

Banka je na dan 31. decembra 2013. godine imala 3039 zaposlenih radnika (31. decembra 2012 - 3.134 zaposlenih). Matični broj Banke je 07759231. Poreski identifikacioni broj Banke je 100001159.


5

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA 2.1. Osnove za sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja Finansijski izveštaji Banke za 2013. godinu sastavljeni su u skladu sa važećim propisima u Republici Srbiji zasnovanim na Zakonu o računovodstvu (Službeni glasnik RS 62/2013), Zakonu o bankama (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 107/2005, 91/2010) i pratećom regulativom Narodne Banke Srbije izdatom na osnovu navedenih zakona. MRS, MSFI i tumačenja izdati do 1. januara 2009. godine od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde i Komiteta za tumačenja međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja su zvanično prevedeni rešenjem Ministarstva Finansija Republike Srbije broj 401-00-1380/2010-16 o utvrđivanju prevoda Međunarodnih računovodstvenih standarda odnosno Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja i objavljeni u Službenom glasniku Republike Srbije broj 77 dana 25. oktobra 2010. godine.

MSFI i Tumačenja objavljena nakon 1. januara 2009. godine nisu primenjena prilikom pripreme priloženih finanijskih izveštaja. Priloženi finasijski izveštaji su pripremljeni u formi propisanoj Pravilnikom o obrascima i sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke (Službeni glasnik Republike Srbije br. 74/2008, 3/2009, /ispravka 12/2009/ и 5/2010). Ovim Pravilnikom pravno su definisani obrasci finansijskih izveštaja i sadržina pozicija u obrazcima, kao i minimum sadržaja napomena uz te izveštaje, koji sadrže odstupanja od MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja, a koja se odnose na pojedine pozicije finansijskih izveštaja. Kao rezultat gore pomenutog, Menadžment Banke nije jasno i bezrezervno objavio u izveštajima usaglašenost priloženih finasijskih izveštaja sa zahtevima MSFI i interpretacija izdatih od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde koji objavljuje MSFI. Priloženi finansijski izveštaji su sastavljeni u skladu sa konceptom istorijskog troška, izuzev za hartije od vrednosti kojima se trguje i hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, koje su vrednovane po tržišnoj vrednosti. Priloženi finansijski izveštaji uključuju potraživanja, obaveze, rezultate poslovanja, promene na kapitalu i tokove gotovine Banke bez uključivanja zavisnog pravnog lica – Intesa Leasing d.o.o., Beograd. Banka sastavlja i konsolidovane finansijske izveštaje, koji se pripremaju i predaju u skladu sa relevantnim računovodstvenim propisima Republike Srbije. Iznosi u priloženim finansijskim izveštajima Banke iskazani su u hiljadama dinara, osim ukoliko nije drugačije naznačeno. Dinar (RSD) predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Banke. Sve transakcije u valutama koje nisu funkcionalna valuta, tretiraju se kao transakcije u stranim valutama. Finansijski izveštaji su pripremljeni na bazi koncepta nastavka poslovanja koji podrazumeva da će Banka nastaviti sa poslovanjem u predvidljivoj budućnosti. Banka je u sastavljanju priloženih finansijskih izveštaja primenila računovodstvene politike obelodanjene u daljem tekstu Napomene 2.


6

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 2.1. Osnove za sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja (Nastavak) Računovodstvene politike i procene korišćene prilikom sastavljanja ovih finansijskih izveštaja su konzistentne sa računovodstvenim politikama i procenama primenjenim u sastavljanju godišnjih finansijskih izveštaja Banke za 2012. godinu. 2.2. Uporedni podaci Uporedne podatke čine godišnji finansijski izveštaji Banke za 2012. godinu koji su bili predmet revizije. 2.3. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja Korišćenje procenjivanja Sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva Banke korišćenje najboljih mogućih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na iskazane vrednosti sredstava i obaveza, kao i obelodanjivanje potencijalnih potraživanja i obaveza na dan sastavljanja finansijskih izveštaja, kao i prihoda i rashoda u toku izveštajnog perioda. Ove procene i pretpostavke su zasnovane na informacijama raspoloživim na dan sastavljanja finansijskih izveštaja. Stvarni rezultati mogu se razlikovati od navedenih procena. Procene i pretpostavke se kontinuirano razmatraju, a kada korekcije postanu neophodne, iskazuju se u bilansu uspeha za periode u kojima su postale poznate. U daljem tekstu navedene su ključne procene i pretpostavke koje sadrže rizik da mogu prouzrokovati materijalno značajne korekcije knjigovodstvenih vrednosti sredstava i obaveza u toku naredne finansijske godine. Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava Banka procenjuje, na svaki izveštajni datum, da li postoji objektivan dokaz da je vrednost finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava umanjena (obezvređena). Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstva je obezvređena i gubici po osnovu obezvređenja se priznaju samo ako postoji objektivan dokaz o obezvređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnog priznavanja sredstva (slučaj gubitka) i kada slučaj gubitka utiče na procenjene buduće novčane tokove finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koja mogu biti pouzdano procenjena. Kada je reč o proceni gubitaka zbog obezvredjenja kredita, Banka vrši pregled kreditnog portfolia najmanje kvartalno u cilju procene umanjenja njihove vrednosti.


7

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 2.3. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja (Nastavak) Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava (Nastavak) U procesu utvrđivanja da li u Bilans uspeha treba uneti gubitak zbog umanjenja vrednosti, Banka prosuđuje da li postoje pouzdani dokazi koji pokazuju merljivo smanjenje u procenjenim budućim novčanim tokovima od kreditnog portfolia pre smanjenja koji se može identifikovati na pojedinačnim kreditima u portfoliu. Ovi dokazi mogu uključivati raspoložive podatke koji ukazuju na nepovoljne promene u statusu dužnika u pogledu plaćanja obaveze prema Banci, ili na nacionalne ili lokalne okolnosti koje imaju veze sa negativnim uticajima na aktivu Banke. Rukovodstvo Banke vrši procene na bazi iskustva o ostvarenim gubicima po kreditima iz prethodnih perioda za sva sredstva sa karakteristikama kreditnog rizika i objektivnim dokazima o umanjenju vrednosti sličnom onom kreditnom portfoliu koji je postojao u vreme planiranja budućih novčanih tokova. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu iznosa i vremena budućih novčanih tokova su predmet redovnog pregleda s ciljem da se smanje razlike između procenjenih i ostvarenih gubitaka. Koristan vek trajanja nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava Određivanje korisnog veka trajanja nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava se zasniva na prethodnom iskustvu sa sličnim sredstvima, kao i na anticipiranom tehničkom razvoju i promenama na koje utiče veliki broj ekonomskih ili industrijskih faktora. Adekvatnost određenog korisnog veka trajanja se preispituje na godišnjem nivou ili kada god postoji indikacija da je došlo do značajne promene faktora koji su predstavljali osnov za određivanje korisnog veka trajanja. Zbog značaja stalnih sredstava u ukupnoj aktivi Banke, uticaj svake promene u navedenim pretpostavkama može imati materijalno značajan uticaj na finansijski položaj Banke, kao i na rezultate njenog poslovanja. Umanjenje vrednosti nefinansijske imovine Na dan bilansa stanja, rukovodstvo Banke analizira vrednosti po kojima su prikazana nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva Banke. Ukoliko postoji indikacija da je neko sredstvo obezvređeno, nadoknadiv iznos te imovine se procenjuje kako bi se utvrdio iznos obezvređenja. Ukoliko je nadoknadivi iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je to sredstvo prikazano, postojeća vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti. Razmatranje obezvređenja zahteva od rukovodstva objektivno prosuđivanje u pogledu tokova gotovine, stopa rasta i diskontnih stopa za jedinice koje generišu tokove gotovine, a koje su predmet razmatranja. Rezervisanje po osnovu sudskih sporova Banka je uključena u veći broj sudskih sporova koji proističu iz njenog svakodnevnog poslovanja i odnose se na komercijalna i ugovorna pitanja, kao i pitanja koja se tiču radnih odnosa, a koja se rešavaju ili razmatraju u toku regularnog poslovanja. Banka rutinski procenjuje verovatnoću negativnih ishoda ovih pitanja, kao i iznose verovatnih ili razumnih procena gubitaka.


8

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 2.3. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja (Nastavak) Rezervisanje po osnovu sudskih sporova (Nastavak) Razumne procene obuhvataju prosuđivanje rukovodstva nakon razmatranja informacija koje uključuju obaveštenja, poravnanja, procene od strane pravnog sektora, dostupne činjenice, identifikaciju potencijalnih odgovornih strana i njihove mogućnosti da doprinesu rešavanju, kao i prethodno iskustvo. Rezervisanje za sudske sporove se formira kada je verovatno da postoji obaveza čiji se iznos može pouzdano proceniti pažljivom analizom (Napomena 29). Potrebno rezervisanje se može promeniti u budućnosti zbog novih događaja ili dobijanja novih informacija. Potencijalne obaveze, kao i stavke koje ne zadovoljavaju kriterijume za rezervisanje se obelodanjuju, osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala. Odložena poreska sredstva Odložena poreska sredstva priznata su na sve neiskorišćene poreske kredite do mere do koje je izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se neiskorišćeni poreski krediti mogu iskoristiti. Značajna procena od strane rukovodstva Banke je neophodna da bi se utvrdio iznos odloženih poreskih sredstava koja se mogu priznati, na osnovu perioda nastanka i visine budućih oporezivih dobitaka i strategije planiranja poreske politike (Napomena 13(c)). Otpremnine prilikom odlaska u penziju i ostale naknade zaposlenima nakon prekida radnog odnosa Troškovi utvrđenih naknada zaposlenima nakon prekida radnog odnosa, odnosno odlaska u penziju nakon ispunjenih zakonskih uslova, utvrđuju se primenom aktuarske procene. Aktuarska procena uključuje procenu diskontne stope, budućih kretanja zarada, stope mortaliteta i fluktuacije zaposlenih. Zbog dugoročne prirode ovih planova, značajne neizvesnosti utiču na ishod procene. Dodatne informacije obelodanjene su u Napomeni 29. uz finansijske izveštaje.


9

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 2.4. Prihodi i rashodi od kamata Prihodi i rashodi od kamata, uključujući i zateznu kamatu i ostale prihode i ostale rashode vezane za kamatonosnu aktivu, odnosno kamatonosnu pasivu, obračunati su po načelu uzročnosti prihoda i rashoda i uslovima iz obligacionog odnosa, koji su definisani ugovorom između Banke i komitenta. Za sve finansijske instrumente koji nose kamatu, osim onih koji se klasifikuju kao raspoloživi za prodaju, ili su određeni po fer vrednosti kroz bilans uspeha, prihodi ili rashodi po osnovu kamata se priznaju u okviru prihoda od kamata i rashoda kamata u bilansu uspeha koristeći metod efektivne kamatne stope, koja predstavlja stopu koja precizno diskontuje procenjena buduća plaćanja ili primanja kroz očekivani životni vek finansijskog instrumenta ili kada je to prikladno, u kraćem vremenskom periodu, na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza. Naknada za odobravanje kredita, koja čini deo efektivne kamatne stope, evidentira se u okviru prihoda i rashoda od kamata. Naknade za odobravanje kredita se obračunavaju i naplaćuju jednokratno unapred, razgraničavaju se i amortizuju kao prihod od kamata na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja kredita. Proporcionalno razgraničavanje naknada se ne razlikuje materijalno od primene efektivnog prinosa. Od momenta donošenja odluke ovlašćenih organa Banke o utuženju, na ukupna potraživanja (koju čine: glavnica, kamata i troškovi), ne obračunava se redovna već suspendovana kamata. Posebnim odlukama ovlašćenih organa Banke može se propisati prekid obracuna redovne kamate na sporne plasmane i pocetak obracuna suspendovane kamate u okviru Vanbilansne evidencije i pre donošenja Odluke o utuženju istih. Suspendovana kamata se, sve do definitivnog regulisanja spornog potraživanja, obračunava i evidentira u okviru Vanbilansne evidencije. 2.5. Prihodi i rashodi od naknada i provizija Prihodi i rashodi od naknada i provizija nastali pružanjem, odnosno korišćenjem bankarskih usluga, priznaju se po načelu uzročnosti prihoda i rashoda odnosno na obračunskoj osnovi i utvrđuju se za period kada su ostvareni, tj. kada je usluga pružena. Naknade i provizije prevashodno čine naknade za usluge platnog prometa, izdate garancije i druge bankarske usluge. 2.6. Preračunavanje stranih valuta Stavke uključene u finansijske izveštaje Banke odmeravaju se korišćenjem valute primarnog privrednog okruženja u kome Banka posluje (funkcionalna valuta). Kao što je izneto u Napomeni 2.1., finansijski izveštaji prikazani su u hiljadama dinara (RSD), koji predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Banke. Poslovne promene nastale u stranoj valuti su preračunate u dinare po srednjem kursu utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza, koji je važio na dan poslovne promene. Sredstva i obaveze iskazani u stranoj valuti na dan bilansa stanja, preračunati su u dinare po srednjem kursu utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza koji je važio na taj dan (Napomena 37).


10

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 2.6. Preračunavanje stranih valuta (Nastavak) Pozitivne ili negativne kursne razlike nastale prilikom preračuna pozicija bilansa stanja iskazanih u stranoj valuti i prilikom poslovnih transakcija u stranoj valuti, evidentirane su u korist ili na teret bilansa uspeha kao prihodi i rashodi po osnovu kursnih razlika (Napomena 6). Dobici i gubici koji nastaju prilikom preračuna finansijskih sredstava i obaveza sa valutnom klauzulom evidentiraju se u bilansu uspeha u okviru prihoda, odnosno rashoda od promene vrednosti imovine i obaveza primenom ugovorenog kursa (Napomene 11 i 12) Preuzete i potencijalne obaveze u stranoj valuti preračunate su u dinare po srednjem kursu na dan bilansa stanja. 2.7. Finansijski instrumenti Finansijski instrumenti se inicijalno vrednuju po fer vrednosti, uvećanoj za troškove transakcija (izuzev finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha), koji su direktno pripisivi nabavci ili emitovanju finansijskog sredstva ili finansijske obaveze. Finansijska sredstva i finansijske obaveze se evidentiraju u bilansu stanja Banke, od momenta kada se Banka ugovornim odredbama vezala za instrument. Kupovina ili prodaja finansijskih sredstava na “regularan način” priznaje se primenom obračuna na datum poravnanja, odnosno datum kada je sredstvo isporučeno drugoj strani. Prestanak priznavanja finansijskih sredstava i finansijskih obaveza Finansijska sredstva Finansijsko sredstvo (ili deo finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava) prestaje da se priznaje ukoliko:

• je došlo do isteka prava na gotovinske prilive po osnovu tog sredstva; ili • je Banka prenela pravo na gotovinske prilive po osnovu sredstva ili je preuzela obavezu da izvrši isplatu

primljene gotovine po osnovu tog sredstva u punom iznosu bez materijalno značajnog odlaganja plaćanja trećem licu po osnovu ugovora o prenosu; i • Banka je ili izvršila prenos svih rizika i koristi u vezi sa sredstvom, ili nije ni prenela, ni zadržala sve rizike i

koristi u vezi sa sredstvom, ali je prenela kontrolu nad njim. Kada je Banka prenela prava na gotovinske prilive po osnovu sredstava ili je zaključila ugovor o prenosu, i pri tom nije niti prenela niti zadržala sve rizike i koristi u vezi sa sredstvom, niti je prenela kontrolu nad sredstvom, sredstvo se priznaje u onoj meri koliko je Banka angažovana u pogledu sredstva. Dalje angažovanje Banke, koje ima formu garancije na preneseno sredstvo, se vrednuje u iznosu originalne knjigovodstvene vrednosti sredstva ili iznosu maksimalnog iznosa naknade koju bi Banka morala da isplati, u zavisnosti koji iznos je niži.


11

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 2.7. Finansijski instrumenti (Nastavak) Prestanak priznavanja finansijskih sredstava i finansijskih obaveza (Nastavak) Finansijske obaveze Finansijska obaveza prestaje da se priznaje ukoliko je ispunjenje te obaveze izvršeno, ukoliko je obaveza ukinuta ili ukoliko je isteklo važenje obaveze. U slučaju gde je postojeća finansijska obaveza zamenjena drugom obavezom prema istom poveriocu, ali pod značajno promenjenim uslovima ili ukoliko su uslovi kod postojeće obaveze značajno izmenjeni, takva zamena ili promena uslova tretira se kao prestanak priznavanja prvobitne obaveze sa istovremenim priznavanjem nove obaveze, dok se razlika između prvobitne i nove vrednosti obaveze priznaje u bilansu uspeha. Banka je klasifikovala finansijska sredstva u sledeće kategorije: finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha, krediti i potraživanja, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća i hartije od vrednosti raspoložive za prodaju. Rukovodstvo Banke vrši klasifikaciju finansijskih instrumenata pri inicijalnom priznavanju. 2.7.1. Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha Ova kategorija uključuje dve podkategorije finansijskih sredstava: ona koja se drže radi trgovanja i ona koja se vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Finansijska sredstva se klasifikuju kao sredstva za trgovanje ako su pribavljena radi prodaje ili ponovne kupovine u kratkom roku, radi ostvarivanja dobitaka iz kratkoročnih promena cena istih. Navedena sredstva se evidentiraju po fer vrednosti u bilansu stanja. Finansijski instrumenti kojima se trguje obuhvataju finansijske derivate i obveznice stare devizne štednje. Svi realizovani ili nerealizovani dobici i gubici po osnovu promena tržišne vrednosti ovih hartija od vrednosti, odnosno svođenja na fer vrednost, priznaju se u korist prihoda, odnosno na teret rashoda. Banka je u toku 2007. godine u svoje poslovanje uvela nekoliko tipova finansijskih instrumenata koji zadovoljavaju definiciju finansijskih derivata u skladu sa MRS 39 “Finansijski instrumenti: Priznavanje i vrednovanje” i koji kao osnovnu tržišnu varijablu (underlying) imaju valutni kurs. Derivati koje Banka koristi su valutni swap (FX swap) i valutni forward (FX forward). Za potrebe računovodstvenog evidentiranja, a u skladu sa zahtevom MRS 39, derivati su klasifikovani kao finansijski instrumenti namenjeni trgovini, odnosno vode se u bilansu stanja po fer vrednosti, dok se sve promene fer vrednosti evidentiraju u bilansu uspeha na računima nerealizovanih kursnih razlika.


12

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 2.7. Finansijski instrumenti (Nastavak) 2.7.1. Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha (Nastavak) Početno priznavanje derivata vrši se u momentu kada je izvršeno ugovaranje derivativnog ugovora sa drugom ugovornom stranom (datum dogovora). Iznos nominalne glavnice (notional amount) na koji se ugovara odnosni derivat evidentira se vanbilansno a bilansno se u aktivi ili pasivi iskazuje inicijalna pozitivna ili negativna fer vrednost derivata. Inicijalno priznavanje fer vrednosti vrši se samo za one derivate za koje postoji tržišna cena istog ili sličnog derivata na organizovanom tržištu, a koja se razlikuje od cene po kojoj je Banka ugovorila derivat. Derivati koje Banka ugovara sa klijentima koji posluju u Srbiji samim tim nemaju inicijalno priznatu fer vrednost, jer u zemlji ne postoji aktivno tržište derivata. Banka će u momentu razvoja aktivnog tržišta derivata, tj. kada uporedni podaci sa tržišta derivata postanu raspoloživi, preko bilansa stanja (sredstvo ili obaveza) i bilansa uspeha (inicijalno pozitivna ili negativna fer vrednost) evidentirati razliku između tržišne cene transakcije i inicijalne fer vrednosti derivata utvrđene primenom metodologije vrednovanja. U skladu sa važećom računovodstvenom politikom Banke, fer vrednost finansijskih instrumenata namenjenih prodaji usklađuje se na kraju meseca, pri čemu se efekat promene fer vrednosti derivata evidentira u bilansu uspeha kao povećanje fer vrednosti ili smanjenje fer vrednosti. Pozitivna fer vrednost derivata se iskazuje kao sredstvo, a negativna fer vrednost derivata kao obaveza. Prestanak priznavanja derivata vrši se u momentu kada ističu ugovorna prava i obaveze (razmena gotovinskih tokova) proistekle iz derivata, odnosno na datum izvršenja. Krajnji efekat usklađivanja fer vrednosti se u tom trenutku za valutne finansijske derivate (kakve Banka trenutno jedino ugovara) evidentira na računu realizovanih kursnih razlika, a sva prethodna knjiženja fer vrednosti i njene promene (mesečno knjižene pozitivne i negativne fer vrednosti) se storniraju. Zbog toga što ne postoji aktivno tržište derivata na srpskom finansijskom tržištu i samim tim ne postoji mogućnost da fer vrednost derivata bude objektivno utvrđena (kotirana cena), Banka za obračun fer vrednosti koristi metodologiju diskontovanja budućih gotovinskih tokova koji proističu iz derivata. Navedena metoda obračuna je opšteprihvaćena od strane svih učesnika u transakcijama sa derivatima na tržištima zemalja gde se derivatima organizovano trguje, a izračunata fer vrednost predstavlja pouzdanu procenu cene derivata koja bi bila postignuta u transakcijama na razvijenom tržištu derivata. Metodologija u najvećoj mogućoj meri inkorporira u sebe tržišne faktore (srednja vrednost deviznog kursa, tržišne kamatne stope i sl.) i konzistentna je sa opšteprihvaćenim finansijskim metodologijama za određivanje vrednosti derivata. Banka najmanje jednom mesečno vrši back-testing i kalibraciju primenjene metodologije obračuna fer vrednosti koristeći tržišne varijable i alternativne metode obračuna.


13

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 2.7. Finansijski instrumenti (Nastavak) 2.7.2. Krediti i potraživanja Krediti i potraživanja su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama koja nisu kotirana na aktivnom tržištu. Krediti i plasmani bankama i komitentima odobreni od strane Banke evidentiraju se u bilansu stanja od momenta prenosa sredstava korisniku kredita. Svi krediti i plasmani se inicijalno priznaju po fer vrednosti. Na dan bilansa stanja krediti su iskazani po amortizovanoj vrednosti korišćenjem ugovorene kamatne stope, umanjenoj za ispravku vrednosti po osnovu obezvređenja i direktan otpis. Prihodi i potraživanja po osnovu obračunatih kamata na ove instrumente se evidentiraju u okviru prihoda od kamata, odnosno potraživanja od kamata i naknada. Naknade koje su deo efektivnog prinosa na ove instrumente se razgraničavaju i iskazuju kao pasivna vremenska razgraničenja i priznaju u korist bilansa uspeha u okviru prihoda od kamata tokom perioda trajanja instrumenta. Proporcionalno razgraničavanje naknada se ne razlikuje materijalno od primene efektivnog prinosa. Banka sa svojim komitentima ugovara valutnu klauzulu. Krediti u dinarima, za koje je ugovorena zaštita od rizika vezivanjem za kurs dinara u odnosu na EUR, CHF ili USD, revalorizovani su u skladu sa konkretnim ugovorom za svaki kredit. Razlika između vrednosti neotplaćene glavnice i iznosa obračunatog primenom valutne klauzule iskazana je u okviru datih kredita i depozita. Dobici i gubici nastali po osnovu primene valutne klauzule evidentiraju se u bilansu uspeha kao prihodi, odnosno rashodi od promene vrednosti sredstava i obaveza. Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava i rezervisanja za rizike U skladu sa internom politikom Banke, na svaki izveštajni datum Banka procenjuje da li postoji objektivan dokaz umanjenja (obezvređenja) vrednosti finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava. Smatra se da su finansijsko sredstvo, ili grupa sredstava, obezvređeni samo ako postoje objektivni dokazi obezvređenja koji proizilaze iz jednog ili više događaja nastalih nakon inicijalnog priznavanja sredstva i taj događaj (ili događaji) utiče na procenjene buduće tokove gotovine finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji se pouzdano mogu proceniti. Dokazi o obezvređenju uključuju indikacije da se jedan dužnik ili grupa dužnika suočava sa značajnim finansijskim poteškoćama, docnje pri servisiranju kamate ili glavnice, verovatnoću da će doći do stečaja ili neke druge finansijske reorganizacije i kada dostupni podaci pokazuju da je došlo do merljivog smanjenja budućih tokova gotovine, kao što su promene u okviru neizmirenih obaveza ili ekonomskih uslova koji su u korelaciji sa odstupanjima od ugovorenih uslova. Prilikom procene obezvređenja kredita i plasmana bankama i komitentima, Banka prvo vrši individualnu procenu da utvrdi da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju za svako finansijsko sredstvo koje je individualno značajno, kao i grupnu procenu za finansijska sredstva koja nisu individualno značajna.


14

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 2.7. Finansijski instrumenti (Nastavak)

2.7.2. Krediti i potraživanja (Nastavak) Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava i rezervisanja za rizike (Nastavak) Ukoliko Banka utvrdi da ne postoje objektivni dokazi o obezvređenju za finansijska sredstva za koja je vršena individualna procena, Banka svrstava takva sredstva u grupu finansijskih sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika i vrši grupnu procenu obezvređenja. Sredstva za koja se vrši individualna procena obezvređenja i za koja se priznaje gubitak po osnovu obezvređenja nisu uključena u grupnu procenu obezvređenja. Ukoliko postoje objektivni dokazi da je došlo do gubitka usled obezvređenja, iznos gubitka se utvrđuje kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstva i sadašnje vrednosti budućih tokova gotovine (ne uzimajući u obzir očekivane kreditne gubitke koji još uvek nisu nastali). Knjigovodstvena vrednost sredstva se smanjuje korišćenjem računa ispravke vrednosti, a gubici nastali po osnovu umanjenja vrednosti kredita i potraživanja, kao i ostalih finansijskih sredstava, evidentiraju se u bilansu uspeha kao rashodi indirektnih otpisa plasmana (Napomena 7). Krediti i sa njima povezana ispravka vrednosti se u potpunosti isknjižavaju kada ne postoje realni izgledi da će sredstva u budućnosti biti nadoknađena i kada su kolaterali realizovani ili je izvršen prenos kolaterala na Banku. Ukoliko, tokom naredne godine, dođe do smanjenja iznosa priznatog gubitka usled obezvređenja, koje nastaje kao posledica nekog događaja koji se desio nakon ranije priznatog obezvređenja, prethodno priznat gubitak po osnovu obezvređenja se smanjuje korigovanjem računa ispravke vrednosti, a iznos korekcije se priznaje u bilansu uspeha kao prihod od ukidanja indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja (Napomena 7). Sadašnja vrednost očekivanih budućih tokova gotovine se diskontuje korišćenjem ugovorene efektivne kamatne stope finansijskog sredstva. Ukoliko kredit ima varijabilnu kamatnu stopu, koristi se tekuća efektivna kamatna stopa. Obračun sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine finansijskog sredstva obezbeđenog kolateralom uzima u obzir tokove gotovine koji mogu nastati iz procesa realizacije kolaterala umanjene za troškove realizacije i prodaje kolaterala. U svrhe grupne procene obezvređenja, finansijska sredstva se grupišu na osnovu internog sistema klasifikacije koji Banka koristi uzimajući u obzir karakteristike kreditnog rizika. Budući tokovi gotovine koji se odnose na grupu finansijskih sredstava koji su predmet grupne procene obezvređenja se procenjuju na osnovu istorijskih iskustava o gubicima po osnovu sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika. Istorijska iskustva se koriguju na osnovu dostupnih tekućih podataka kako bi se odrazili efekti tekućih uslova koji nisu imali uticaja na godine na kojima se zasniva istorijsko iskustvo, kao i da bi se uklonili efekti uslova koji su postojali tokom istorijskog perioda, a ne postoje na dan bilansa stanja. Metodologija i pretpostavke koji se koriste za procenu budućih tokova gotovine se redovno pregledaju da bi se smanjile razlike između procenjenih iznosa i stvarnog iskustva po osnovu gubitka. Tokom godine se mogu, delimično ili u celosti, vršiti direktni otpisi dospelih plasmana i potraživanja za koje je nemogućnost njihove naplate izvesna, odnosno za koje je nastalo i dokumentovano umanjenje vrednosti. Direktan otpis nenaplativih potraživanja se vrši na osnovu odluka suda ili ovlašćenog organa Banke.


15

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) Isknjižavanja vrednosti nenaplativih potraživanja Banka je dana 24. novembra 2010. godine usvojila Proceduru o isknjižavanju vrednosti nenaplativih potraživanja. Predmet isknjižavanja vrednosti su potraživanja koja ispunjavaju sledeće uslove: postoji docnja u naplati konkretnog potraživanja duža od 360 dana; Banka nije uspela da naplati potraživanje i pored sprovođenja svih aktivnosti naplate definisanih svojim politikama i procedurama; započeti su sudski ili vansudski postupci namirenja potraživanja; vrednost potraživanja je u potpunosti pokrivena ispravkom vrednosti. Izuzetno, i potraživanja koja ne ispunjavaju gore navedene uslove mogu biti isknjižena ukoliko je takvu odluku doneo nadležni organ, Odbor za kvalitet aktive, a u skladu sa ovlašćenjima delegiranim od strane Upravnog odbora. 2.7.3. Reprogramirani krediti Ukoliko se proceni da su problemi dužnika i kašnjenje u izvršavanju obaveza prema banci privremenog karaktera, odnosno da bi klijent pod nešto izmenjenim ugovornim uslovima mogao ponovo postati uredan u plaćanju obaveza, Banka radije reprogramira kredite nego što realizuje sredstva obezbeđenja. To može da podrazumeva produženje roka otplate kao i nove uslove kreditiranja. Nakon izmene uslova ne smatra se da je kredit dospeo. Rukovodstvo kontinuirano kontroliše reprogramirane kredite kako bi se osiguralo ispunjenje svih kriterijuma, kao i budućih plaćanja. Banka i dalje vrši individualnu ili grupnu procenu obezvređenja, primenom prvobitne efektivne kamatne stope. 2.7.4. Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća su finansijska sredstva sa fiksnim plaćanjima ili plaćanjima koja mogu da se utvrde i sa fiksnim dospećem, za koje Banka ima pozitivnu nameru i sposobnosti da ih drži do dospeća. Nakon inicijalnog priznavanja, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća evidentiraju se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamatne stope, umanjenoj za ispravke vrednosti, odnosno gubitak po osnovu obezvređenja. Amortizovana vrednost obračunava se uzimajući u obzir sve diskonte ili premije pri kupovini u toku perioda dospeća. Iznos gubitka usled obezvređenja hartija od vrednosti koje se drže do dospeća obračunava se kao razlika između knjigovodstvene vrednosti ulaganja i sadašnje vrednosti očekivanih tokova gotovine eskontovanih po originalnoj kamatnoj stopi ulaganja. 2.7.5. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju Hartije od vrednosti koje su namenjene da se drže na neodređeni vremenski period, a koje mogu biti prodate usled potrebe za obezbeđenjem likvidnosti ili izmena u kamatnim stopama, kursevima stranih valuta ili cena kapitala, klasifikuju se kao “hartije od vrednosti raspoložive za prodaju”. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju sastoje se od akcija, učešća u kapitalu drugih banaka i pravnih lica kao i Državnih zapisa i Obveznica Republike Srbije sa rokom dospeća preko 3 meseca. Nakon inicijalnog priznavanja, hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, se iskazuju po fer vrednosti. Učešća u kapitalu koja se ne kotiraju na aktivnom tržištu i čija se vrednost ne može pouzdano utvrditi vrednuju po nabavnoj vrednosti. Fer vrednost hartija od vrednosti koje se kotiraju na berzi zasniva se na tekućim cenama ponude.


16

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 2.7. Finansijski instrumenti (Nastavak) 2.7.5. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju (Nastavak) Nerealizovani dobici i gubici po osnovu hartija raspoloživih za prodaju evidentiraju se u okviru revalorizacionih rezervi, dok se hartija od vrednosti ne proda, naplati ili na drugi način realizuje, ili dok ta hartija od vrednosti nije obezvređena. Kada se hartije od vrednosti raspoložive za prodaju otuđe, ili kada im se umanji vrednost, kumulirane korekcije fer vrednosti priznate u okviru kapitala evidentiraju se u bilansu uspeha. Za procenjene iznose rizika da plasmani u učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju neće biti naplaćeni, Banka vrši ispravku vrednosti. Prihodi od kamata na Državne zapise i Obveznice Republike Srbije se obračunavaju i pripisuju mesečno i priznaju u bilansu uspeha. Prihodi od dividendi, po osnovu ulaganja u akcije drugih pravnih lica, i prihodi po osnovu učešća u kapitalu drugih pravnih lica prikazuju se kao prihodi u trenutku njihove naplate. U slučaju finansijskih instrumenata raspoloživih za prodaju, Banka procenjuje na pojedinačnoj osnovi da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju, na osnovu istih kriterijuma koji važe za finansijska sredstva koja se vrednuju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti. Takođe, proknjiženi iznos ispravke predstavlja kumulativni gubitak vrednovan kao razlika između amortizovane vrednosti i tekuće fer vrednosti, umanjen za eventualne gubitke usled obezvređenja prethodno priznate u bilansu uspeha. U slučaju instrumenata kapitala raspoloživih za prodaju, objektivnim dokazom se smatra i “značajan“ ili “prolongiran“ pad fer vrednosti instrumenta kapitala ispod nabavne vrednosti. Ukoliko postoji dokaz o obezvređenju, kumulativni gubitak, vrednovan kao razlika nabavne vrednosti i trenutne fer vrednosti, umanjen za eventualne gubitke usled obezvređenja prethodno priznate u bilansu uspeha, se prenosi iz kapitala u bilans uspeha, dok se porast fer vrednosti nakon obezvređenja evidentira direktno kroz kapital. 2.7.6 Depoziti banaka i komitenata Depoziti banaka i komitenata, kao i ostale kamatonosne finansijske obaveze, se prvobitno priznaju po fer vrednosti, umanjenoj za nastale transakcione troškove, izuzev finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Nakon početnog priznavanja, kamatonosni depoziti i krediti se iskazuju po amortizovanoj vrednosti korišćenjem efektivne kamatne stope. 2.7.7. Obaveze po kreditima Obaveze po kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti umanjenoj za nastale transakcione troškove. Obaveze po kreditima se naknadno vrednuju po amortizovanoj vrednosti. Obaveze po kreditima se klasifikuju kao tekuće obaveze, osim ukoliko Banka nema bezuslovno pravo da izmiri obavezu za najmanje 12 meseci nakon datuma bilansa stanja. 2.7.8. Obaveze iz poslovanja Obaveze prema dobavljačima i ostale kratkoročne obaveze iskazane su po nominalnoj vrednosti. 2.8. Prebijanje finansijskih instrumenta Finansijska sredstva i finansijske obaveze se prebijaju, a razlika između njihovih suma se priznaje u bilansu stanja, ako i samo ako, postoji zakonom omogućeno pravo da se izvrši prebijanje priznatih iznosa i postoji namera da se isplata izvrši po neto osnovu, ili da se istovremeno proda sredstvo i izmiri obaveza.


17

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 2.9. Potrebna rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive

i vanbilansnih stavki Rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki se utvrđuje u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 94/2011, 57/2012,123/2012 i 43/2013). Ukupna potraživanja od jednog dužnika (bilansna aktiva i vanbilansne stavke) klasifikuju se u kategorije od A do D, u zavisnosti od mogućnosti naplate potraživanja. Naplativost potraživanja od jednog dužnika procenjuje se na osnovu urednosti servisiranja obaveza dužnika i njegovog finansijskog položaja, broja dana prekoračenja otplate glavnice i kamate, kao i kvaliteta pribavljenih sredstava obezbeđenja. Na osnovu klasifikacije potraživanja, a u skladu sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije, potrebna rezerva za procenjene gubitke obračunava se primenom sledećih procenata: A (0%), B (2%), V (15%), G (30%) i D (100%). Banka je svojim unutrašnjim aktom odredila bliže kriterijume i metodologiju za klasifikaciju potraživanja i obračun rezerve za procenjene gubitke a u skladu sa kriterijumima definisanim Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke. Osnovni kriterijumi klasifikacije potraživanja su urednost dužnika u izmirenju obaveza, finansijski položaj i poslovne performansie dužnika, adekvatnosti tokova gotovine i instrumenata obezbeđenja plaćanja. Obračunata rezerva za procenjene gubitke umanjena je za ispravku vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, koja je u skladu sa računovodstvenom politikom Banke obelodanjenom u Napomeni 2.7.2. iskazana na teret rashoda u bilansu uspeha (Napomena 7). Iznos potrebne rezerve iz dobiti za procenjene gubitke, nakon umanjenja za ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansim stavkama predstavlja odbitnu stavku od kapitala prilikom obračuna regulatornog kapitala Banke. 2.10. Gotovina i gotovinski ekvivalenti Pod gotovinom i gotovinskim ekvivalentima podrazumevaju se novčana sredstva na računu Banke i računima blagajne (dinarske i devizne), zlato i ostali plemeniti metali, čekovi i devizna sredstva na računima kod domaćih i stranih banaka kao i Državni zapisi Republike Srbije sa rokom dospeća do tri meseca. 2.11. Reverse repo poslovi Hartije od vrednosti kupljene po ugovoru, kojim je utvrđeno da će se ponovo prodati na tačno određeni dan u budućnosti su priznate u bilansu stanja. Plaćena gotovina po tom osnovu, uključujući dospelu kamatu, se priznaje u bilansu stanja. Razlika između kupovne cene i cene po ponovnoj prodaji se tretira kao prihod po osnovu kamate i dospeva tokom trajanja ugovora.


18

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak)

2.12. Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica

Zavisna pravna lica predstavljaju ona pravna lica u kojima izveštajno pravno lice ima udeo u vlasništvu iznad 50%, ili više od polovine prava glasa, ili pravo upravljanja finansijskom, odnosno poslovnom politikom zavisnog preduzeća.

Banka na dan 31. decembra 2013. godine, poseduje 100% vlasništva privrednog društva Intesa Leasing d.o.o., Beograd. Učešće u kapitalu navedenog zavisnog pravnog lica iskazano je po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti (Napomena 20).

Banka u skladu sa MRS 27 “Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji“ sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje sa Intesa Leasing d.o.o. primenjujući metod “stavka po stavka“, tako što se sabiraju iste stavke obaveza, sredstava, kapitala, prihoda i rashoda. Međusobna potraživanja i obaveze, međusobne transakcije i nerealizovani dobici i gubici eliminišu se u potpunosti. 2.12.1 Učešća u pridruženim preduzećima

Ulaganja u entitet u kome Banka ima značajan uticaj, a koje nije ni zavisni entitet ni učešće u zajedničkom poduhvatu naziva se,u skladu sa MRS 28, ulaganje u pridruženi entitet. Ulaganje se vodi po metodu udela, a klasifikuje kao sredstvo raspoloživo za prodaju.

Ulaganje u pridruženo preduzeće se klasifikuje kao finansijsko sredstvo raspoloživo za prodaju, i evidentira se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti.

2.13. Nematerijalna ulaganja

Nematerijalna ulaganja se sastoje od softvera, licenci i nematerijalnih ulaganja u pripremi. Nematerijalna ulaganja iskazana su po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti.

Stečene licence iskazuju se po istorijskoj nabavnoj vrednosti. Licence imaju ograničen vek trajanja i iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti. Amortizacija se obračunava primenom proporcionalne metode kako bi se troškovi licenci raspodelili u toku njihovog procenjenog veka upotrebe (od 5 do 10 godina).

Troškovi računarskih softvera kapitalizuju se u iznosu troškova nastalih u sticanju i stavljanju u upotrebu softvera. Ovi troškovi se amortizuju tokom njihovog procenjenog veka upotrebe (od 2 do 5 godina).

Izdaci vezani za održavanje kompjuterskih softverskih programa priznaju se kao trošak u periodu kada nastanu.

Izdaci direktno povezani sa identifikovanim i unikatnim softverskim proizvodima koje kontroliše Banka, i koji će verovatno generisati ekonomsku korist veću od troškova duže od godinu dana, priznaju se kao nematerijalna ulaganja. Direktni troškovi obuhvataju troškove radne snage tima koji je razvio softver, kao i odgovarajući deo pripadajućih režijskih troškova. Nematerijalna ulaganja se otpisuju redovno u toku godine na teret poslovnih rashoda obračunom amortizacije u skladu sa procenjenim korisnim vekom upotrebe i to:

- Licence i slična prava 10%-20% - Softveri 20%-50%

Nematerijalna ulaganja uključuju i ulaganja u softvere u pripremi koja se ne amortizuju, budući da nisu još uvek u upotrebi.


19

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 2.14.1. Osnovna sredstva i investicione nekretnine Osnovna sredstva na dan 31. decembra 2013. godine iskazana su po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ukupan iznos obračunate amortizacije i ukupan iznos gubitaka zbog obezvređenja. Nabavna vrednost uključuje izdatke koji se direktno pripisuju nabavci osnovnog sredstava. Naknadni troškovi se uključuju u nabavnu vrednost sredstva ili se priznaju kao posebno sredstvo, samo kada postoji verovatnoća da će Banka u budućnosti imati ekonomsku korist od tog sredstva i ako se njegova vrednost može pouzdano utvrditi. Svi drugi troškovi tekućeg održavanja terete bilans uspeha perioda u kome su nastali. Banka poseduje nekretnine kao investicije u cilju ostvarenja prihoda po osnovu zakupnina i porasta vrednosti nekretnina na tržištu. Investicione nekretnine iskazane su po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti. Amortizacija se ravnomerno obračunava na nabavnu vrednost nekretnina i opreme, primenom sledećih propisanih godišnjih stopa, s ciljem da se sredstva u potpunosti otpišu u toku njihovog korisnog veka trajanja: Građevinski objekti 2.5% Kompjuterska oprema 20% Nameštaj i druga oprema 7% - 25% Investicione nekretnine 2.5% Kod utvrđivanja osnovice za amortizaciju, nabavna odnosno procenjena vrednost se ne umanjuje za iznos preostale (rezidualne) vrednosti zato što se procenjuje da je ona posle korisnog veka trajanja jednog osnovnog sredstva jednaka nuli. Obračun amortizacije nekretnina i opreme počinje od narednog meseca, u odnosu na mesec u kojem je osnovno sredstvo stavljeno u upotrebu. Obračun amortizacije se ne vrši za investicije u toku. Obračunat trošak amortizacije priznaje se kao rashod perioda u kome je nastao. Korisni vek upotrebe sredstva se revidira, i po potrebi koriguje, na datum svakog bilansa stanja. Promena u očekivanom korisnom veku upotrebe sredstava obuhvata se kao promena u računovodstvenim procenama. Dobici ili gubici koji se javljaju prilikom rashodovanja ili prodaje nekretnina i opreme priznaju se na teret ili u korist bilansa uspeha, kao deo ostalih poslovnih prihoda ili operativnih i ostalih poslovnih rashoda. Obračun amortizacije za poreske svrhe vrši se u skladu sa Zakonom o porezu na dobit preduzeća Republike Srbije i Pravilnikom o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe, što rezultira u odloženim porezima (Napomena 13( c)). 2.14.2 Stalna sredstva namenjena prodaji U skladu sa IFRS 5, Banka klasifikuje stalnu imovinu kao imovinu koja se drži radi prodaje ako se njena knjigovodstvena vrednost može povratiti prevashodno prodajnom transakcijom a ne daljim korišćenjem.Imovina klasifikovana kao imovina namenjena prodaji mora biti dostupna za momentalnu prodaju u svom trenutnom stanju i njena prodaja mora biti verovatna. Da bi prodaja bila verovatna rukovodstvo banke mora da bude posvećeno planu za prodaju imovine, da je program za pronalaženje kupca već počeo i da je imovina prisutna na tržištu po ceni koja je razumna u odnosu na njenu sadašnju fer vrednost.Imovina treba da bude prodata u roku od jedne godine od datuma priznavanja.Događaji ili okolnosti koji su van kontrole banke mogu dovesti do produženja perioda završetka prodaje i na više od godinu dana.


20

Imovina koja se klasifikuje kao imovina koja se drži za prodaju se odmerava po nižem od sledeća dva iznosa : - -po knjigovodstvenoj vrednosti - -fer vrednosti umanjene za troškove prodaje.

Banka ne amortizuje stalnu imovinu sve dok je klasifikovana kao imovina koja se drži za prodaju.(Napomena 23 ) 2.15. Obezvređenje nefinansijske imovine Saglasno usvojenoj računovodstvenoj politici, na dan bilansa stanja, rukovodstvo Banke analizira vrednosti po kojima su prikazana nematerijalna ulaganja, nekretnine i oprema Banke. Ukoliko postoji indikacija da je neko sredstvo obezvređeno, nadoknadiv iznos te imovine se procenjuje kako bi se utvrdio iznos obezvređenja. Ukoliko je nadoknadivi iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je to sredstvo prikazano, postojeća vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti, koju predstavlja fer vrednost umanjena za troškove prodaje. Gubitak zbog obezvređenja se priznaje u iznosu razlike, na teret rashoda saglasno MRS 36 “Umanjenje vrednosti imovine“. Nefinansijska sredstva (osim goodwill-a), kod kojih je došlo do umanjenja vrednosti se revidiraju na svaki izveštajni period zbog mogućeg ukidanja efekata umanjenja vrednosti.


21

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 2.16. Finansijski lizing Banka kao zakupac Finansijski lizing, kojim se u suštini na Banku prenose svi rizici i koristi koje proizilaze iz vlasništva nad predmetom lizinga, kapitalizuje se na početku lizinga po nabavnoj vrednosti predmeta lizinga, i priznaje se u okviru osnovnih sredstava sa odgovarajućom obavezom prema zakupodavcu koja se iskazuje u okviru ostalih obaveza. Lizing rate se raspoređuju na finansijski rashod i smanjenje obaveze po osnovu lizinga, kako bi se ostvarila konstantna kamatna stopa na preostali iznos obaveza. Finansijski rashodi se priznaju direktno na teret bilansa uspeha u okviru rashoda od kamata. Ugovorom je regulisano da Banka može, ali ne mora, da nakon isteka ugovora o lizingu stekne vlasništvo nad predmetom lizinga. 2.17. Operativni lizing Zakup sredstava kod kojih su sve koristi i rizici u vezi sa vlasništvom zadržani kod zakupodavca, odnosno nisu preneti na zakupca, evidentiran je kao operativni lizing. Plaćanja poslovnog zakupa priznaju se kao rashod perioda u bilansu uspeha po proporcionalnom metodu (u momentu njihovog nastanka), tokom perioda trajanja zakupa. 2.18. Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva Rezervisanja se priznaju i vrše kada Banka ima sadašnju obavezu, zakonsku ili izvedenu, kao rezultat prošlih događaja, i kada je verovatno da će doći do odliva resursa kako bi se izmirila obaveza, i kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze. Radi održavanja najbolje moguće procene, rezervisanja se razmatraju, utvrđuju i ako je potrebno koriguju na svaki izveštajni datum. Kada više nije verovatan odliv ekonomskih koristi radi izmirenja zakonske ili izvedene obaveze, rezervisanje se ukida u korist prihoda. Rezervisanje se prati po vrstama, i može da se koristi samo za izdatke za koje je prvobitno bilo priznato. Rezervisanje se ne priznaje za buduće poslovne gubitke. Potencijalne obaveze se ne priznaju u finansijskim izveštajima. Potencijalne obaveze se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje (Napomena 35), osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala. Banka ne priznaje potencijalna sredstva u finansijskim izveštajima. Potencijalna sredstva se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje, ukoliko je priliv ekonomskih koristi verovatan. 2.19. Kapital Kapital se sastoji od akcijskog kapitala (običnih akcija), ostalog kapitala, emisione premije, rezervi i neraspoređenog dobitka. Dividende na akcije evidentiraju se kao obaveze u periodu u kojem je doneta odluka o njihovoj isplati. Dividende odobrene za godinu nakon datuma bilansa stanja se obelodanjuju u napomeni o događajima posle datuma bilansa stanja.


22

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 2.20. Primanja zaposlenih (а) Porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, Banka je obavezna da uplaćuje doprinose raznim državnim fondovima za socijalnu zaštitu. Ove obaveze uključuju doprinose na teret zaposlenih i na teret poslodavca, u iznosima koji se obračunavaju primenom zakonom propisanih stopa. Banka ima zakonsku obavezu da izvrši obustavu obračunatih doprinosa iz bruto zarada zaposlenih, i da za njihov račun izvrši prenos obustavljenih sredstava u korist odgovarajućih državnih fondova. Banka nije u obavezi da zaposlenima isplaćuje naknade koje predstavljaju obavezu Penzionog fonda Republike Srbije. (b) Obaveze po osnovu restrukturiranja Otpremnine se isplaćuju pri raskidu radnog odnosa, prilikom dobrovoljnog odlaska u penziju, ili kada zaposleni prihvati sporazumni raskid radnog odnosa kao višak radne snage u zamenu za otpremninu. Banka priznaje otpremninu pri raskidu radnog odnosa kada je evidentno da je obavezna da: ili raskine radni odnos sa zaposlenim radnikom, u skladu sa detaljnim zvaničnim planom, bez mogućnosti odustajanja; ili da obezbedi otpremninu za prestanak radnog odnosa kao rezultat ponude u nameri da se podstakne dobrovoljni raskid radnog odnosa u cilju smanjenja broja zaposlenih. (c) Obaveze po osnovu ostalih naknada - otpremnina prilikom odlaska u penziju U skladu sa Zakonom o radu kao i članom 33. Opšteg kolektivnog ugovora, Banka je u obavezi da isplati otpremnine prilikom odlaska u penziju u visini 3 prosečne zarade zaposlenog u momentu isplate, s tim da tako utvrdjena otpremnina ne moze biti niža od tri lične zarade zaposlenog, tri prosečne zarade po zaposlenom kod poslodavca u momentu isplate, odnosno, ne može biti niža od tri prosečne zarade po zaposlenom isplaćene u Republici, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako je to za zaposlenog povoljnije. Pravo na ove naknade je obično uslovljeno ostajanjem zaposlenog lica u službi do starosne granice određene za penzionisanje ili do ostvarenja minimalnog radnog staža. Očekivani troškovi za pomenute naknade se akumuliraju tokom perioda trajanja zaposlenja. Rezervisanje sredstava za otpremnine kao i za neiskorišćene godišnje odmore, formirano je na bazi izveštaja nezavisnog aktuara, i isto je iskazano u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih isplata(Napomena 29 (c)).


23

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 2.21. Porezi i doprinosi (a) Porez na dobit Tekući porez Porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica Republike Srbije. Banka tokom godine porez na dobit plaća u vidu mesečnih akontacija, čiju visinu utvrđuje na osnovu poreske prijave za prethodnu godinu. Konačna poreska osnovica, na koju se primenjuje propisana stopa poreza na dobit pravnih lica od 15%, utvrđuje se Poreskim bilansom Banke. Najznačajnije izmene u Zakona o porezu na dobit pravnih lica koje se primenjuju u 2013.g. (pored nove poreske stope od 15%), odnose se na uvođenje dokumentacije vezane za transferne cene i svih metoda priznatih od strane OECD-a vezanih za utvrđivanje transfernih cena. Računovodstvena dobit se, da bi se dobio iznos oporezive dobiti, usklađuje za određene trajne razlike i umanjuje za određena ulaganja u toku godine, kao što je prikazano u godišnjem Poreskom bilansu koji se predaje u roku od 180 dana od dana isteka perioda za koji se utvrđuje poreska obaveza, osim u slučaju statusnih promena, likvidacije ili stečaja poreskog obveznika, kada se podnosi u roku od 15 dana od dana isteka roka propisanog za podnošenje finansijskih izveštaja Zakon o porezu na dobit pravnih lica Republike Srbije, obvezniku koji izvrši ulaganja u osnovna sredstva, priznaje pravo na poreski kredit u visini od 20% izvršenog ulaganja, s tim što poreski kredit ne može biti veći od 33% obračunatog poreza u godini u kojoj je izvršeno ulaganje. Neiskorišćeni deo poreskog kredita može se preneti na račun poreza na dobit iz budućih obračunskih perioda, ali ne duže od 10 godina. Odloženi porezi Odloženi porezi na dobit se obračunavaju po metodi obaveza, prema bilansu stanja na sve privremene razlike na dan bilansa stanja između sadašnje vrednosti sredstava i obaveza, u finansijskim izveštajima, i njihove vrednosti za svrhe oporezivanja. Trenutno važeća poreska stopa na dan bilansa stanja je korišćena za obračun iznosa odloženih poreza. Odložene poreske obaveze priznaju se na sve oporezive privremene razlike, izuzev ukoliko odložene poreske obaveze proističu iz inicijalnog priznavanja “goodwill-a“ ili sredstava i obaveza u transakciji, koja nije poslovna kombinacija i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit, niti na oporezivu dobit ili gubitak, kao i ukoliko se odnose na oporezive privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima, gde se trenutak ukidanja privremene razlike može kontrolisati i izvesno je da privremena razlika neće biti ukinuta u doglednom vremenskom periodu. Odložena poreska sredstva priznaju se na sve odbitne privremene razlike i neiskorišćene iznose prenosivih poreskih kredita i poreskih gubitaka, do mere do koje je izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve oporezive privremene razlike, preneti neiskorišćeni poreski krediti i neiskorišćeni poreski gubici mogu iskoristiti, izuzev ukoliko se odložena poreska sredstva odnose na privremene razlike nastale iz inicijalnog priznavanja sredstava ili obaveza u transakciji koja nije poslovna kombinacija i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit, niti na oporezivu dobit ili gubitak ili na odbitne privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima, kada se odložena poreska sredstva priznaju samo do mere do koje je izvesno da će privremene razlike biti ukinute u doglednoj budućnosti i da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve privremene razlike mogu iskoristiti.


24

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 2.21. Porezi i doprinosi (Nastavak) (a) Porez na dobit (Nastavak) Odloženi porezi (Nastavak) Knjigovodstvena vrednost odloženih poreskih sredstava preispituje se na dan svakog bilansa stanja i umanjuje do mere do koje više nije izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se ukupna vrednost ili deo vrednosti, odloženih poreskih sredstava može iskoristiti. Odložena poreska sredstva koja nisu priznata, procenjuju se na dan svakog bilansa stanja i priznaju do mere do koje je postalo izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se odložena poreska sredstva mogu iskoristiti. Odložena poreska sredstva i obaveze, izračunavaju se primenom poreske stope za koju se očekuje da će biti efektivna u godini ostvarenja poreskih olakšica, odnosno, izmirenja odloženih poreskih obaveza, a na bazi zvaničnih poreskih stopa i propisa usvojenih ili suštinski usvojenih, na dan bilansa stanja. Tekući i odloženi porezi priznaju se kao prihodi i rashodi i uključeni su u neto dobitak perioda. Odloženi porez na dobit koji se odnosi na stavke koje se direktno evidentiraju u korist ili na teret kapitala se takođe evidentiraju na teret, odnosno, u korist kapitala. (b) Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja uključuju poreze na imovinu, porez na dodatu vrednost, doprinose na zarade koji padaju na teret poslodavca, kao i druge poreze i doprinose koji se plaćaju u skladu sa republičkim i lokalnim poreskim propisima. Ovi porezi i doprinosi su prikazani u okviru operativnih i ostalih poslovnih rashoda (Napomena 10). 2.22. Poslovi u ime i za račun trećih lica Sredstva po poslovima u ime i za račun trećih lica, kojima Banka upravlja, uključena su u vanbilansnu evidenciju Banke (Napomena 32(a)). Banka po navedenim plasmanima ne snosi nikakav rizik.


25

3. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA a) Prihodi i rashodi od kamata po sektorskoj strukturi prikazani su kako sledi:

U hiljadama dinara 2013 2012 Prihodi od kamata – NBS i ostale banke 2.727.501 2.548.696 – preduzeća 12.704.859 14.708.893 – javni sektor 4.908.275 4.192.749 – drugi komitenti 187.794 303.432 – strana lica 97.500 60.728 – stanovništvo 8.962.849 9.526.473

Ukupno 29.588.778

31.340.971

Rashodi kamata

– NBS i ostale banke 310.545 738.516 – preduzeća 3.021.833 3.064.962 – javni sektor 648.616 631.464 – drugi komitenti 287.524 653.258 – strana lica 1.103.177 1.950.173 – stanovništvo 4.227.244 4.751.678

Ukupno 9.598.939

11.790.051 Dobitak po osnovu kamata 19.989.839 19.550.920

b) Prihodi i rashodi od kamata po klasama finansijskih instrumenata prikazani su kako sledi:

U hiljadama dinara

2013 2012

Prihodi od kamata

Po osnovu kredita 22.483.109 25.188.868 Po osnovu REPO poslova 1.272.823 1.155.339 Po obaveznoj rezervi 559.853 434.983 Po osnovu depozita 259.411 168.577 Po osnovu HOV 3.953.490 3.125.180 Po osnovu ostalih plasmana 1.060.092 1.268.024

Ukupno 29.588.778 31.340.971

Rashodi kamata Po osnovu kredita 1.070.242 1.902.398

Po osnovu depozita 8.517.839 9.874.600 Po osnovu HOV Ostali rashodi kamata

2.784

8.074 13.053

Ukupno 9.598.939 11.790.051

Dobitak po osnovu kamata 19.989.839 19.550.920


26

4. PRIHODI I RASHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA

U hiljadama dinara 2013 2012 Prihodi od naknada i provizija Naknade za bankarske usluge: – poslovi platnog prometa u zemlji 2.346.293 2.267.507 – poslovi platnog prometa u inostranstvu 560.120 502.536 – kreditni poslovi 168.419 77.171 – poslovi sa platnim karticama 2.585.242 2.478.174

5.660.074

5.325.388 Provizije po izdatim garancijama i akreditivima 714.521 774.868 Ostale naknade i provizije 1.800.883 1.790.487

Ukupno 8.175.478

7.890.743

Rashodi od naknada i provizija Naknade za usluge platnog prometa: – u zemlji 209.905 201.415 – u inostranstvu 127.035 146.018 Naknade i provizije Narodne banke Srbije 58.872 50.899 Troškovi Kreditnog biroa 138.135 30.667 Troškovi iz poslovanja sa platnim karticama 2.010.451 1.773.042 Ostale naknade i provizije 103.740 90.063

Ukupno 2.648.138

2.292.104

Dobitak po osnovu naknada i provizija 5.527.340

5.598.639 Od ostalih prihoda od naknada i provizija najveći iznosi odnose se na naknade za vođenje tekućih računa 1.277.014 hiljada dinara i naknada za opšte uplatnice, EDB i Telekom 289.300 hiljada dinara u 2013. godini.


27

5. PRIHODI OD HOV, UČEŠĆA I OSTALIH POSLOVNIH PRIHODA a) Prihodi od HOV i učešća

U hiljadama dinara 2013 2012 Neto dobitak po osnovu prodaje HOV po fer vrednosti kroz bilans uspeha

590 1.008

Neto dobitak po osnovu prodaje HOV koje su raspoložive za prodaju 4.332 49.855 Neto dobit po osnovu prodaje udela (učešća) - 434 Prihodi od dividendi i učešća 1.527 2.925 Ukupno 6.449 54.222

b) Ostali poslovni prihodi

U hiljadama dinara 2013 2012 Prihodi od naplaćenih otpisanih potraživanja 436.457

163.089

Prihodi od zakupnina 40.178

20.889 Dobici od prodaje osnovnih sredstava i viškova 22.694

28.749

Refundirani troškovi 12.653

6.573 Ostali prihodi 164.150

335.240

Ukupno 676.132

554.540

6. NETO (RASHODI)/PRIHODI OD KURSNIH RAZLIKA U hiljadama dinara 2013 2012 Pozitivne kursne razlike 93.856.519 196.686.276 Negativne kursne razlike (93.500.315) (209.949.949)

Ukupno 356.204 (13.263.673)


28

7. NETO RASHODI PO PO OSNOVU INDIREKTNIH OTPISA PLASMANA I REZERVISANJA a) Neto rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja

U hiljadama dinara 2013 2012 Rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja Rashodi indirektnih otpisa plasmana bilansnih pozicija 11.414.088 10.566.354

Rashodi rezervisanja za vanbilansne pozicije 511.332 591.570

Rashodi po osnovu rezervisanja za:

– dugoročne beneficije zaposlenih 56.954 123.197 – sudske sporove 71.873 70.518 – ostale obaveze – po osnovu PDV-a - - 128.827 193.715

Ukupno 12.054.247

11.351.639 Prihodi od ukidanja indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja

- Prihodi od ukidanja indirektnih otpisa plasmana bilansnih pozicija 4.013.963 4.789.873 - prihodi od suspendovane kamate 169.299 293.616 4.183.262 5.083.489

806.833

658.917 Prihodi od ukidanja rezervisanja za vanbilansne pozicije Prihodi od ukidanja neiskorišćenih rezervisanja za: – dugoročne beneficije zaposlenih - 144.412 – sudske sporove 98.824 96.697 98.824 241.109

Ukupno 5.088.919

5.983.515 Neto rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja 6.965.328

5.368.124


29

7. NETO RASHODI PO OSNOVU INDIREKTNIH OTPISA PLASMANA I REZERVISANJA (b) Promene na računima ispravke vrednosti po osnovu obezveđenja finansijskih plasmana, i rezervisanja za rizične vanbilansne pozicije i ostale obaveze Promene na računima ispravki vrednosti bilansnih pozicija i rezervisanja u 2013. godini prikazane su u sledećoj tabeli:

U hiljadama dinara

Gotovina i gotovinski

ekvivalenti

Kamate i naknade

Dati krediti i depoziti

Hartije od vrednosti

raspoložive za prodaju

Udeli

Ostali plasmani

Ostala sredstva

Rezervisanja

Ukupno

(Napomena 15)

(Napomena 17)

(Napomena 18)

(Napomena 19)

(Napomena 20)

(Napomena 21)

(Napomena 24)

(Napomena 29)

Stanje na dan 31. decembra 2012. godine

11.271 1.976.969 17.693.191 20.970 720 1.560.162 9.507 1.922.334 23.195.124

Nove ispravke i rezervisanja u toku godine

58.358 675.793 9.296.555 5.412 - 1.335.032 42.939 640.160 12.054.249

Ukidanja u korist bilansa uspeha

(39.607) (294.236) (2.990.871) - - (652.773) (36.477) (905.657) (4.919.621))

Nove ispravke i rezervisanja po osnovu promene kursa

826 11.834 527.061 - - 33.194 1.122 29.128 603.165

Ukidanja rezervisanja po osnovu promene kursa

(468) (8.715) (401.586) - - (24.546) (602) (28.706) (464.623)

Prenos na vanbilans - (422.126) (2.521.315) - - (302.633) (79) 0 (3.246.153) Prenos sa vanbilansa - 3.146 17.350 0 0 0 20.496 Ostalo - (17.091) 102.684 - (85.593) 1.232 (125.653) (124.421)

Stanje na dan

31. decembra 2013. godine 30.380

1.925.574

21.723.069

26.382

720

1.862.843

17.642

1.531.606

27.118.216


30

8. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI

U hiljadama dinara 2013 2012 Troškovi zarada 3.223.372 3.312.415 Troškovi poreza na zarade i naknade zarada 439.831 511.654 Troškovi doprinosa na zarade i naknade zarada 766.778 720.016 Ostali lični rashodi 60.491 178.721

Ukupno 4.490.472

4.722.806 9. TROŠKOVI AMORTIZACIJE

U hiljadama dinara 2013 2012

Troškovi amortizacije: – nematerijalnih ulaganja (Napomena 22) 307.420 363.702 – osnovnih sredstava i investicionih nekretnina (Napomena 23) 599.763 613.989

Ukupno 907.183

977.691 10. OPERATIVNI I OSTALI POSLOVNI RASHODI


Materijal i energija i rezervni delovi 448.457 464.281 Profesionalne usluge 613.604 657.977 Troškovi reklame, marketinga i reprezentacije 377.909 473.862 PTT i telekomunikacione usluge 358.485 403.600 Premije osiguranja 1.071.788 969.105 Održavanja osnovnih sredstava 448.356 401.503 Zakupnine 930.657 934.768 Naknade 187.920 181.612 Porezi i doprinosi 913.703 927.622 Fizičko-tehničko obezbeđenje 224.076 210.771 Opšti i administrativni troškovi 325.502 275.662 Direktan otpis potraživanja 324.771 140.999 Gubici od rashodovanja, prodaje i manjka osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja

51.759 3.953

Ostali troškovi 305.924 206.176

Ukupno 6.582.911

6.323.778


31

11. PRIHODI OD PROMENE VREDNOSTI IMOVINE I OBAVEZA


Prihodi od promene vrednosti plasmana i potraživanja 11.754.340 30.487.058 Prihodi od promene vrednosti hartija od vrednosti 17.192 13.880 Prihodi od promene vrednosti derivata 62.792 275.234 Prihodi od promene vrednosti ostalih finansijskih sredstava - - Prihodi od promene vrednosti obaveza 337.718 614.580

Ukupno 12.172.042

31.390.752 12. RASHODI OD PROMENE VREDNOSTI IMOVINE I OBAVEZA

U hiljadama dinara 2013 2012 Rashodi po osnovu promene vrednosti plasmana i potraživanja 10.201.374 15.038.142 Rashodi po osnovu promene vrednosti hartija od vrednosti 2.434 3.567 Rashodi po osnovu promene vrednosti derivata 14.118 68.938 Rashodi po osnovu promene vrednosti obaveza 346.446 1.077.772

Ukupno 10.564.372

16.188.419 13. POREZ NA DOBIT

(a) Komponentne poreza na dobit Ukupan poreski rashod sastoji se od sledećih poreza:

U hiljadama dinara 2013 2012 Tekući porez na dobit 623.097 830.548 Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza

(21.105) (27.827)

Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava i kreiranja odloženih poreskih obaveza

8.223 8.903

Ukupno 610.215

811.624


32

13. POREZ NA DOBIT (nastavak) (b) Usaglašavanje ukupnog iznosa poreza na dobit iskazanog u bilansu uspeha i proizvoda dobitka pre oporezivanja i propisane poreske stope


Dobitak pre oporezivanja 9.217.741 10.304.582

Porez na dobit po stopi od 15% (2012.g. - 10%) 1.382.661 1.030.458 Poreski efekti usklađivanja rashoda - trajne razlike

42.371

69.855 Poreski efekti usklađivanja prihoda - trajne razlike

(804.297) (51.653) Poreski efekti amortizacije obračunate u poreske i računovodstvene svrhe - privremene razlike 28.538

23.941 Poreski efekti po osnovu rashoda koji se priznaju u narednom periodu - privremene razlike 4.629

(12.356)

Poreski krediti po osnovu ulaganja u osnovna sredstva (30.804)

(247.821)

Efekti kamata van dohvata ruke -

17.801

Ostalo -

324

Tekući porez na dobita iskazan u bilansu uspeha 623.097

830.548

Efektivna poreska stopa 6,76% 8,06%

Banka je radi utvrđivanja zakonske obaveze po osnovu poreza na dobit za period od 1. januara do 31. decembra 2013. godine, izvršila usklađivanje rashoda i prihoda iskazanih u bilansu uspeha, u skladu sa zakonskim odredbama. Shodno tome, uvećana je poreska osnovica za iznos kreiranih rezervisanja u ukupnom iznosu 128,827 hiljada dinara, i to po osnovu:

– rezervisanja za sudske sporove u skladu sa MRS 37 ”Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina“ u iznosu od 71,873 hiljada dinara;

– rezervisanja za restruktuiranje u skladu sa MRS 37 ”Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina“ u iznosu od 55,028 hiljada dinara;

– rezervisanja u skladu sa MRS 19 ˝ Primanja zaposlenih˝, u iznosu od 1,926 hiljada dinara. U skladu sa prethodno pomenutim Banka je, i na prihodnoj strani izvršila usklađivanje prihoda od kamata ostvarenih od dužničkih hartija od vrednosti čiji je izdavalac Republika, jedinica lokalne samouprave i Narodna banka Srbije tako što je iste isključila iz poreske osnovice, u ukupnom iznosu od 5.230.398 hiljada dinara.


33

(c) Odložena poreska sredstva Odložena poreske sredstva se odnose na oporezive privremene razlike između knjigovodstvene vrednosti osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja i njihove poreske osnove, privremene razlike po osnovu neplaćenih poreza koji se priznaju u nerednom periodu, kao i na razlike proistekle iz utvrđene fer vrednosti derivata i njihove knjigovodstvene vrednosti. Promene na odloženim poreskim sredstvima prikazane su u sledećoj tabeli:


Stanje na dan 1. januara 66.240 47.317 Efekat privremenih razlika evidentiran na teret bilansa uspeha 12.882 18.923 Stanje na dan 31. decembra 79.122

66.240


34

14. ZARADA PO AKCIJI Osnovna zarada po akciji se obračunava deljenjem neto dobiti sa ponderisanim prosečnim brojem akcija u toku godine. Na dan 31.12 2013 banka nema prioritetnih akcija.

2013 2012

Dobit 8.607.525.553 9.492.957.705 Ponderisan prosečan broj obicnih akcija tokom godine

213.159

213.159

Osnovna zarada po akciji u RSD(bez para) 40.381 44.535 15. GOTOVINA I GOTOVINSKI EKVIVALENTI

U hiljadama dinara 2013 2012 U dinarima Žiro-račun 10.231.320

25.213.115

Gotovina u blagajni 4.495.856

4.426.442 Obveznice Ministarstva finansija Republike Srbije sa dospećem do 90 dana 1.491.434

1.359.014

16.218.610

30.998.571 U stranoj valuti Devizni računi kod banaka u inostranstvu 2.816.989

1.520.652

Gotovina u blagajni 2.336.854

2.395.797 Ostala novčana sredstva 35.133

45.661

5.188.976

3.962.110 Zlato i ostali plemeniti metali

44.471

64.165

Bruto stanje na dan 31. decembra 21.452.057

35.024.846

Minus ispravka vrednosti (Napomena 7(b)): - u dinarima - - - u stranoj valuti (30.380)

(11.271)

(30.380)

(11.271)

Stanje na dan 31. decembra 21.421.677

35.013.575


35

15. GOTOVINA I GOTOVINSKI EKVIVALENTI (Nastavak) Obavezna dinarska rezerva predstavlja minimalnu rezervu u dinarima izdvojenu u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije (“Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 3/2011, 31/2012, 57/2012, 78/2012, 87/2012, 107/2012 i 62/2013). Banka je dužna da obračunava i izdvaja obaveznu dinarsku rezervu po stopi od 5% na deo dinarskih obaveza koje ulaze u osnovicu za obračun, a koje dospevaju u ugovorenom roku od 730 dana, odnosno 0% za one obaveze koje dospevaju u roku od preko 730 dana. Navedeni procenti se obračunavaju na iznos prosečnog dnevnog knjigovodstvenog stanja dinarskih obaveza u toku prethodnog kalendarskog meseca, a Banka obračunati iznos sredstva izdvaja na svoj žiro račun kod Narodne banke Srbije. Obaveznu dinarsku rezervu Banka obračunava na obaveze po dinarskim depozitima, kreditima i hartijama od vrednosti, kao i na druge dinarske obaveze, osim dinarskih depozita primljenih po poslovima koje Banka obavlja u ime i za račun trećih lica a koji ne prelaze iznose plasmana koje je Banka dala iz tih depozita uz izuzetke definisane Odlukom Obaveznu rezervu u dinarima banke obračunavaju i po osnovu dela obavezne devizne rezerve i to 32% obračunate devizne rezerve po osnovu stanja deviznih obaveza koje dospevaju u ugovorenom roku do 730 dana i devizne rezerve po osnovu stanja dinarskih obaveza indeksiranih deviznom klauzulom kao i 24% obračunate devizne rezerve po osnovu stanja deviznih obaveza koje dospevaju u ugovorenom roku preko 730 dana .

Banka je dužna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izdvojene dinarske obavezne rezerve u visini obračunate dinarske obavezne rezerve. Na dan 31. decembra 2013. godine, dinarska obavezna rezerva iznosila je 22.485.983 hiljada dinara i bila je uskađena sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije. Prosečna kamatna stopa na iznos izdvojene dinarske rezerve, koji ne prelazi iznos obračunate obavezne rezerve, u toku 2013. godine iznosila je 2.5% na godišnjem nivou.


36

16. OPOZIVI DEPOZITI I KREDITI U hiljadama dinara

2013 2012 U dinarima Krediti po reverse repo transakcijama 30.000.000 10.000.000 30.000.000 10.000.000 U stranoj valuti Obavezna rezerva kod Narodne banke 39.453.952 46.757.728 39.453.952 46.757.728 Stanje na dan 31. decembra 69.453.952 56.757.728

Obavezna rezerva kod Narodne banke u stranoj valuti

U skladu sa Odlukom o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije (“Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 3/2011, 31/2012, 57/2012, 78/2012, 87/2012,i 107/2012 i 62/2013), Banka obračunava obaveznu deviznu rezervu po stopi od 29% na iznos prosečnog dnevnog knjigovodstvenog stanja deviznih obaveza odnosno po stopi od 50% na iznos prosečnog dnevnog knjigovodstvenog stanja dinarskih obaveza indeksiranih deviznom klauzulom u prethodnom kalendarskom mesecu uz izuzetke definisane Odlukom koje dospevaju u ugovorenom roku do 730 dana, odnosno po stopi od 22% za te obaveze koje dospevaju u roku od preko 730 dana. Od ovako obračunate devizne rezerve banke izdvajaju 68% obračunate devizne rezerve po osnovu stanja deviznih obaveza koje dospevaju u ugovorenom roku do 730 dana i devizne rezerve po osnovu stanja dinarskih obaveza indeksiranih deviznom klauzulom kao i 76% obračunate devizne rezerve po osnovu stanja deviznih obaveza koje dospevaju u ugovorenom roku preko 730 dana na devizne račune Narodne banke Srbije

Banka je dužna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izdvojene devizne obavezne rezerve u visini obračunate devizne obavezne rezerve.

Na iznos ostvarenog prosečnog stanja izdvojene devizne rezerve, Narodna banka Srbije ne plaća kamatu.

Na dan 31. decembra 2013. godine, obavezna rezerva Banke u stranoj valuti bila je usklađena sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije.

Plasmani po reverse repo transakcijama

Reverse repo transakcije se iskazuju kao transakcije finansiranja ili pozajmljivanja. One predstavljaju kupovinu i prodaju hartija od vrednosti u kojoj su se ugovorne strane sporazumele da na datum kupovine, hartije od vrednosti prodavac proda kupcu koji plaća prodavcu kupovnu cenu za te hartije, uz istovremenu obavezu kupca da na ugovoreni datum reotkupa te iste hartije od vrednosti proda prodavcu, koji je u obavezi da kupcu plati ugovorenu reotkupnu cenu.

Potraživanja po reverse repo transakcijama u iznosu od 30,000,000 hiljada dinara na dan 31. decembra 2013. godine odnose se na sredstva plasirana u blagajničke zapise Narodne banke Srbije sa rokom dospeća od 8 dana


37

17. POTRAŽIVANJA PO OSNOVU KAMATA, NAKNADA, PRODAJE, PROMENE FER VREDNOSTI

DERIVATA I DRUGA POTRAŽIVANJA

U hiljadama dinara 2013 2012 U dinarima

Potraživanja za kamatu i naknadu:

– banke i druge finansijske organizacije 62.968 190.622

– Narodna banka Srbije 21.880 21.623 – preduzeća 3.030.421 3.016.057 – javni sektor 1.004.305 249.363 – stanovništvo 741.696 752.515 – strana lica 1.780 1.952 – drugi komitenti 559.641 658.390 Potraživanja od prodaje 7.733 2.568 Potraživanja po osnovu promene 62.792 275.234 fer vrednosti derivata

5.493.216

5.168.324 U stranoj valuti

Potraživanja za kamatu i naknadu:

– banke i druge finansijske organizacije - 4

– Narodna banka Srbije - - – preduzeća 65.619 39.844 – javni sektor - 1 – stanovništvo 14.834 13.923 – strana lica 21.457 10.297 – drugi komitenti 19.951 22.809

121.861

86.878

Bruto potraživanja 5.615.077 5.255.202

Minus: Ispravka vrednosti (Napomena 7(b))

– u dinarima (1.891.315) (1.943.063)

– u stranoj valuti (34.259) (33.906)

(1.925.574)

(1.976.969)


3.278.233


38

18. DATI KREDITI I DEPOZITI Pregled po vrstama korisnika kredita i plasmana

U hiljadama dinara

2013

2012

Kratkoročni

Dugoročni

Ukupno

Kratkoročni

Dugoročni

Ukupno

U dinarima

Krediti i plasmani:

– Banke 5.175.628 4.519.866 9.695.494 1.763.912 7.053.187 8.817.099 – Preduzeća 45.288.308 103.837.460 149.125.768 35.435.134 118.700.330 154.135.464 – Stanovništvo 9.612.283 74.505.222 84.117.505 7.658.657 77.132.821 84.791.478 – Javni sektor 73.820 10.461.170 10.534.990 63.896 12.084.792 12.148.688 – Strana lica 33.955 308.910 342.865 33.540 335.841 369.381 – Drugi komitenti 5.167.867 883.257 6.051.124 5.537.060 1.401.921 6.938.981 Ukupno u dinarima 65.351.861

194.515.885

259.867.746

50.492.199

216.708.892

267.201.091

U stranoj valuti Krediti i plasmani: – Banke 18.342.788 1.719 18.344.507 187 1.822 2.009

– Preduzeća 367.076 4.381.712 4.748.788 833.496 4.881.588 5.715.084 – Stanovništvo 77.257 609.746 687.003 77.400 564.535 641.935 – Javni sektor 334 2.229.330 2.229.664 7 3.317.260 3.317.267 – Strana lica 1.281.282 6.920 1.288.202 228.084 641 228.725 – Drugi komitenti 91.539 1.396 92.935 136.219 1.360 137.579 Ukupno u stranoj valuti 20.160.276

7.230.823

27.391.099

1.275.393

8.767.206

10.042.599

Bruto krediti i depoziti

85.512.137 201.746.708 287.258.845 51.767.592 225.476.098 277.243.690

Minus: Ispravka vrednosti (Napomena 7(b)) (13.973.115)

(7.749.954)

(21.723.069)

(11.398.226)

(6.294.965)

(17.693.191)


193.996.754

265.535.776

40.369.366

219.181.133

259.550.499

Dinarski krediti sa valutnom klauzulom su prikazani u okviru dinarskih kredita I plasmana. Kratkoročni krediti odobravani su preduzećima za finansiranje poslovnih aktivnosti u oblasti trgovine, prerađivačke industrije, građevinarstva, poljoprivrede i prehrambene proizvodnje, kao i za ostale namene, uz kamatne stope koje su se kretale u rasponu od 9% do 26% godisnje na dinarske kredite, odnosno od 4% do 14% godisnje na kredite sa valutnom klauzulom i kredite u stranoj valuti. Kamatna stopa na dugoročne kredite pravnim licima u dinarima kretale su se u rasponu od 9.5% do 21.05%, a na dinarske dugoročne kredite sa valutnom klauzulom, kao i kredite u stranoj valuti, kretala se u rasponu od 3,5% do 14% godišnje.

Kratkoročni krediti plasirani stanovništvu i malom biznisu, odobravani su uz kamatnu stopu od 3% do 18,5% godišnje sa valutnom klauzulom, odnosno 9.5% do 26% godišnje bez valutne klauzule.. Kamatna stopa na prekoračenja na tekućim računima građana iznosi 2.25%-2.8% mesečno, za mali biznis 1,7%-2,9% mesečno.

Dugoročni krediti stanovništvu i malom biznisu odobravani su kao nenamenski, za kupovinu trajnih potrošnih dobara, renoviranje, adaptaciju i kupovinu stambenog i poslovnog prostora, na period od 18 meseci do 30 godina uz kamatnu stopu od 1,99% do 19,32% godišnje sa valutnom klauzulom, odnosno od 9.5% do 26% godišnje bez valutne klauzule.


39

19. HARTIJE OD VREDNOSTI

U hiljadama dinara

2013 2012

Hartije od vrednosti po fer vrednosti

kroz bilans uspeha



Ukupno

Hartije od

vrednosti po fer vrednosti

kroz bilans uspeha



Ukupno Hartije od vrednosti i ostali plasmani:

– akcije u kapitalu banaka i drugih preduzeća

51.144 48.845 99.989 33.040 23.232 56.272

– dužničke hartije od vrednosti koje je izdala Republika Srbija

- 40.745.929 40.745.929 11.331 34.778.957 34.790.288

51.144 40.794.774 40.845.918 44.371 34.802.189 34.846.560

Odstupanje od nabavne vrednosti 28.367

476.119

504.486

7.104

249.036

256.140

79.511

41.270.893

41.350.404

51.475

35.051.225

35.102.700 Bruto stanje

Minus: Ispravka vrednosti (Napomena 7(b)) -

(26.382)

(26.382) - (20.970)

(20.970)

79.511

41.244.511

41.324.022

51.475

35.030.255

35.081.730 Stanje na dan 31. decembra

20. UDELI (UČEŠĆA) )

U hiljadama dinara 2013 2012 Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica: – Intesa Leasing d.o.o., Beograd – 100.00% udela 962.496 962.496 Minus: Ispravka vrednosti (Napomena 7(b)) - - 962.496 962.496 Učešća u kapitalu drugih pravnih lica: Alma Mons d.o.o.,Novi Sad 30 30 Bancor Consulting Group d.o.o., Novi Sad 267 267 Pan trgovina d.o.o., Novi Sad 466 466 Nikola Tesla d.o.o., Subotica - - Veeda d.o.o., Vranje 29 29 Poslovni Inkubator d.o.o., Beočin - - Minus: Ispravka vrednosti (Napomena 7(b)) (720) (720) 72 72

Stanje na dan 31. decembra 962.568

962.568


40

21. OSTALI PLASMANI U hiljadama dinara

2013 2012 U dinarima

Kupljeni plasmani – faktoring 1.658.768 3.171.461 Plasmani po osnovu izvršenih plaćanja po garancijama 965.568 1.547.336 Plasmani za izvršena cedirana potraživanja 6.172.158 5.756.801 Ostali plasmani 2.107.831 103.200

10.904.325

10.578.798 U stranoj valuti

Plasmani po osnovu izvršenih plaćanja po garancijama 976.547 - Ostali plasmani 37.391 178.255

1.013.938

178.255 Bruto plasmani 11.918.263 10.757.053

Minus: Ispravka vrednosti (Napomena 7(b))

– u dinarima (1.852.296) (1.560.162)

– u stranoj valuti (10.547)

(1.862.843)

(1.560.162)


9.196.891


41

22. NEMATERIJALNA ULAGANJA

U hiljadama dinara

Licence

Softveri

Nematerijalna ulaganja u

pripremi

Ukupno NABAVNA VREDNOST

Stanje na dan 1. januara 2012. godine 276.564

964.747

60.999

1.302.310

Povećanja u toku godine 210.891 552.616 808.940 1.572.447 Prenosi (763.507) (763.507) Otuđenja i rashodovanja - Stanje na dan

1.517.363

106.432

2.111.250 31. decembra 2012. godine 487.455 Povećanja u toku godine 242.948 217.007 459.955 Prenosi s/n (266.695) (266.695) Otuđenja i rashodovanja -

-

- -

Stanje na dan 487.455

1.760.311

56.744

2.304.510 31. decembra 2013. godine

AKUMULIRANA ISPRAVKA VREDNOSTI

Stanje na dan 1. januara 2012. godine

161.364 545.547 706.911

Amortizacija (Napomena 9) 119.580 244.122 - 363.702 Otuđenja i rashodovanja -

-

-

-

Prenosi Stanje na dan

280.944

789.669

-

1.070.613 31. decembra 2012. godine Amortizacija (Napomena 9) 46.596 260.825 - 307.421 Prenosi - - - Otuđenja i rashodovanja -

-

-

-


1.050.494

-

1.378.034 31. decembra 2013. godine

Neotpisana vrednost na dan:

– 31. decembra 2013. godine 159.915 709.817 56.744 926.476 – 31. decembra 2012. godine 206.511

727.694

106.432

1.040.637


42

23. OSNOVNA SREDSTVA I INVESTICIONE NEKRETNINE I STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI I SREDSTVA POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA

a) Osnovna sredstva i investicione nekretnine

U hiljadama dinara

Zemljište i građevinski

objekti

Oprema i oprema uzeta

u finansijski lizing

Ulaganja u tuđa

osnovna sredstva

Osnovna sredstva u

pripremi Ukupno osnovna

sredstva Investicione

nekretnine NABAVNA VREDNOST

Stanje na dan 5.564.816

3.939.677

628.875

157.800

10.291.168

21.829 1. januara 2012. godine

Povećanja u toku godine 1.417.543 1.417.543 - Prenos sa osnovnih sredstava u pripremi

67.833 317.440 62.090 (502.418) (55.055) 49.278

Prenosi direktno na OS - - - - - - Ispravka knjiženja (5.760) 5.760 - - Otuđenja i rashodovanja - (35.371) (30.733) - (66.104) - Stanje na dan 31. decembra 2012. godine 5.626.889

4.227.506

660.232

1.072.925

11.587.552

71.107

Povećanja u toku godine 473.309 473.309 -

Prenos sa osnovnih sredstava u pripremi

53.617 235.644 62.562 (417.175) (65.352) 180.579

Ispravka knjiženja-smanjenje vrednosti

(620) - (620) -

Prenosi (sa)/na - Otuđenja i rashodovanja (256.325) (54.332) - (310.657) - Stanje na dan 31. decembra 2013. godine 5.679.886

4.206.825

668.462

1.129.059

11.684.232

251.686

AKUMULIRANA ISPRAVKA VREDNOSTI


2.586.446

381.314

-

3.725.160

4.088 1. januara 2012. godine

Amortizacija (Napomena 9) 107.448 419.016 86.568 - 613.032 957 Prenos (sa/na) - - - - - - Prenos sa nematerijalnih ulaganja

- - - - - -

Otuđenja i rashodovanja - (34.265) (26.806) - (61.071) - Stanje na dan 31. decembra 2012. godine 864.848 - 2.971.197 - 441.076

-

4.277.121

5.045

Amortizacija (Napomena 9) 108.433 388.332 96.677 - 593.442 6.320 Višak u toku godine

8.402

8.402

Otuđenja i rashodovanja (385) (249.061) (50.099) - (299.545) - Stanje na dan 31. decembra 2013. godine 972.896

3.118.870

487.654

-

4.579.420

11.365

Neotpisana vrednost na dan: – 31. decembra 2013. godine 4.706.990 1.087.955 180.808 1.129.059 7.104.812 240.321 – 31. decembra 2012. godine 4.762.041

1.256.309

219.156

1.072.925

7.310.431

66.062

Na dan 31. decembra 2013. godine, Banka ima vlasništvo nad sredstvima kojima raspolaže i nema tereta upisanih na imovini. Neotpisana vrednost opreme uzete u finansijski lizing na dan 31. decembra 2013. godine iznosi 44,762 hiljada dinara (31. decembar 2012. godine:94,804 hiljada dinara).. Iznos sredstava u pripremi najvećim delom se odnosi na započetu izgradnju nove poslovne zgrade Banke. Zaključno sa 31.12.2013. godine, izvršena ulaganja u izradu projekata, dobijanje saglasnosti, nadzor, i plaćenu naknadu za uređenje građevinskog zemljišta za izgradnju poslovnog objekta u Bloku 11a na građevinskoj parceli GP2 u Novom Beogradu iznose 1,118,563 hiljada dinara.


43

Koristeći eksterne i interne izvore informacija u skladu sa MRS 36 “Umanjenje vrednosti imovine“ u cilju analize da li postoje indikacije da je neko sredstvo obezvređeno, rukovodstvo Banke smatra da osnovna sredstva na dan bilansa stanja nisu obezvređena. b) Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavljaja


Stalna sredstva namenjena prodaji 344.321

228.010

Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavljaja 344.321

228.010

24. OSTALA SREDSTVA U hiljadama dinara 2013 2012 Potraživanja od zaposlenih 4.035 8.837 Potraživanja po osnovu preplaćenih poreza, osim poreza na dobit

813 265

Potraživanja po osnovu datih avansa 54.640 53.530 Ostala potraživanja iz operativnog poslovanja 2.251.399 2.091.010 Materijalne vrednosti primljene po osnovu naplate potraživanja

1.986 1.986

Ostala sredstva 1.502.222 803.087 Razgraničena potraživanja za obračunatu kamatu: – u dinarima 1.732.955 1.007.109 – u stranoj valuti 58.931 58.294 Razgraničena potraživanja za ostale obračunate prihode: – u stranoj valuti - 3.145 Razgraničeni rashodi kamata: – u dinarima 2.573 10.373 – u stranoj valuti 26.458 272.209 Razgraničeni ostali troškovi: – u dinarima 323.969 286.995 – u stranoj valuti 159.875 179.547 Ostala aktivna vremenska razgraničenja: – u dinarima 1.170

10.105

– u stranoj valuti 3 -

6.121.029 4.786.492 Ukupno ostala sredstva Minus: Ispravka vrednosti (Napomena 7(b)) (17.642) (9.507)


4.776.985 Ostala potraživanja iz operativnog poslovanja koja na dan 31. decembra 2013. godine iznose 2.251.399 hiljade dinara, najvećim delom se sastoje od potraživanja u dinarima po platnim karticama - Ostala potraživanja u dinarima po karticama drugih izdavaoca - Master Card, VISA I DINA u iznosu od 1.481.329 hiljada dinara .


44

25. TRANSAKCIONI DEPOZITI U hiljadama dinara 2013 2012 U dinarima U stranoj valuti Ukupno U dinarima U stranoj valuti Ukupno Druge banke 181.057 150.746 331.803 239.571 65.703 305.274 Narodna banka Srbije - - - - - - Finansijske organizacije 60.638 26.614 87.252 63.385 6.268 69.653 Dobrovoljni penzioni fondovi 21 - 21 - - - Osiguravajuće organizacije 579.919 220.422 800.341 554.455 212.926 767.381 Investicioni fondovi 29.266 895 30.161 139.750 4.861 144.611 Holding kompanije 215.905 42.016 257.921 564.372 61.822 626.194 Preduzeća 30.977.062 16.972.672 47.949.734 22.914.841 23.773.384 46.688.225 Javni sektor 14.066 46.524 60.590 10.386 41.798 52.184 Stanovništvo 14.132.345 41.291.477 55.423.822 10.198.963 34.699.268 44.898.231 Strane banke 10.880 95.940 106.820 366.663 39.990 406.653 Ostala strana lica 181.181 1.596.491 1.777.672 147.770 1.831.391 1.979.161 Drugi komitenti 2.875.972 607.753 3.483.725 2.760.962 639.672 3.400.634 Stanje na dan 31. decembra 49.258.312 61.051.550 110.309.862 37.961.118 61.377.083 99.338.201

Na transakcione depozite pravnih lica Banka plaća kamatu u rasponu od 0.5% do 9,5% na godišnjem nivou, u zavisnosti od valute i iznosa depozita.

Na transakcione depozite stanovništva u dinarima Banka ne plaća kamatu. 26. OSTALI DEPOZITI

U hiljadama dinara 2013 2012 Kratkoročni Dugoročni Ukupno Kratkoročni Dugoročni Ukupno U dinarima Štedni depoziti: – Stanovništvo 2.223.664 1.034 2.224.698 1.329.113 1.700 1.330.813 – Strana lica 15.825 - 15.825 9.184 - 9.184 Namenski depoziti 2.951.685 1.194.281 4.145.966 1.871.417 1.611.713 3.483.130 Ostali depoziti 17.015.437 1.084.035 18.099.472 23.940.064 15.636 23.955.700 Ukupno u dinarima 22.206.611 2.279.350 24.485.961 27.149.778 1.629.049 28.778.827 U stranoj valuti Štedni depoziti: – Stanovništvo 85.172.339 15.007.508 100.179.847 82.577.569 14.263.154 96.840.723 – Strana lica 1.874.574 509.208 2.383.782 2.085.296 412.490 2.497.786 Namenski depoziti 4.964.450 3.687.503 8.651.953 5.739.456 3.248.167 8.987.623 Ostali depoziti 26.413.148 1.310.459 27.723.607 24.396.140 698.713 25.094.853 Ukupno u stranoj valuti 118.424.511 20.514.678 138.939.189 114.798.461 18.622.524 133.420.985 Stanje na dan 31. decembra 140.631.122 22.794.028

163.425.150

141.948.239

20.251.573

162.199.812

Na oročene depozite komitenata u dinarima i u stranoj valuti Banka plaća kamatu u rasponu od 1.8% do 11.00% na godišnjem nivou, u zavisnosti od perioda oročavanja sredstava i valute. Na namenske depozite komitenata i fizičkih lica Banka ne plaća kamatu.

Na kratkoročne depozite u dinarima stanovništva plaća se kamata u rasponu od 7% do 8,5% na godišnjem nivou, u zavisnosti od perioda oročavanja sredstava. Kamatna stopa na kratkoročne depozite stanovništva u stranoj valuti iznosi od 1.0% do 3,80% godišnje, u zavisnosti od perioda oročavanja i valute.

Dugoročni depoziti stanovništva u stranoj valuti deponovani su po kamatnim stopama u rasponu od 3.00% do 3.80% na godišnjem nivou, u zavisnosti od perioda oročavanja sredstava.


45

26. OSTALI DEPOZITI (Nastavak)

Struktura ostalih depozita prema komitentima prikazana je u sledećoj tabeli:

U hiljdama dinara

2013 2012 Banke 5.604.227 7.085.523 Preduzeća 33.858.704 33.224.123 Stanovništvo 383.101 375.627 Strana lica 1.331.224 729.638 Javni sektor 689.862 3.899.524

Drugi komitenti 3.955.961 3.736.118


49.050.553

Struktura namenskih depozita prema komitentima prikazana je sledećoj tabeli:

U hiljdama dinara

2013

2012

Banke 350.428 452.213 Preduzeća 5.865.750 5.824.616 Stanovništvo 6.127.454 5.686.048 Strana lica 257.447 242.605 Javni sektor 124.796 213.260 Drugi komitenti 72.044 52.011

Stanje na dan 31. decembra 12.797.919 12.470.753


46

27. PRIMLJENI KREDITI

U hiljadama dinara 2013 2012 Kratkoročni Dugoročni Ukupno Kratkoročni Dugoročni Ukupno U dinarima

Krediti:

- Druge banke 260.000 - 260.000 280.000 - 280.000

- Preduzeća 365.421 - 365.421 977.058 - 977.058

- Javni sektor 89.800 - 89.800 35.000 - 35.000

- Strana lica - - - - - -

- Drugi komitenti - - - - - -

Ostale finansijske obaveze - - - - - -

Ukupno u dinarima 715.221

-

715.221

1.292.058

-

1.292.058

U stranoj valuti

Krediti:

- Druge banke - - - - - -

- Preduzeća - - - - - -

- Javni sektor - 6.965.822 6.965.822 - 5.322.448 5.322.448

- Strana lica - 36.880.654 36.880.654 - 45.529.656 45.529.656

- Drugi komitenti - - - -

Ostale finansijske obaveze 2.175.234 - 2.175.234 1.421.259 1.421.259

Ukupno u stranoj valuti 2.175.234

43.846.476

46.021.710

1.421.259

50.852.104

52.273.363


43.846.476

46.736.931

2.713.317

50.852.104

53.565.421

Dugoročni krediti u dinarima odobreni su Banci po kamatnim stopama u rasponu od 0.5% do 5.5% na godišnjem nivou. Kamatna stopa na dugoročne kredite u stranoj valuti kreće se u rasponu od EURIBOR 3M – 0.01% do EURIBOR 6M + 6.45%, u zavisnosti od perioda odobrenja kredita i valute


47

27. PRIMLJENI KREDITI (nastavak) Na dan 31. decembra 2013. godine, stanje obaveza po kreditima od stranih lica i javnog sektora, koje su prikazane u okviru dugoročnih kredita, uključuju obaveze po osnovu kredita primljenih od članica Intesa Sanpaolo grupe, međunarodnih finansijskih organizacija i Ministarstva finansija RS kao što je prikazano sledećoj tabeli:

U hiljadama dinara

Naziv poverioca 2013 2012

Ministarstvo finansija RS - Italijanska linija 1.231.246 1.525.365

Ministarstvo finansija RS - APEX zajam za mala i srednja preduzeća 5.734.576 3.797.083 Intesa Sanpaolo S.p.A., Italija 4.776.754 17.095.651

Vseobecna Uverova banka A.S., Slovačka 4.585.684 4.548.732 EIB 8.024.947 4.548.732

KFW 6.221.939 7.753.520

EFSE 4.345.623 5.117.324

GGF 802.495 796.028

CEB

2.292.842 1.137.183 EBRD 5.830.370 4.532.486


50.852.104

Banka na dan 31. decembar 2013. godine nema prekoračenja po osnovu ugovorenih finansijskih covenanta ni po jednom kreditu.


48

28. OBAVEZE PO OSNOVU HARTIJA OD VREDNOSTI; KAMATA, NAKNADA I PROMENE VREDNOSTI DERIVATA

a) Obaveze po osnovu hartija od vrednosti

U hiljadama dinara

2013

2012

Kratkoročni depoziti drugih preduzeća u dinarima pokriveni forward

168.490 132.700

Obaveze za kratkoročne hartije od vrednosti u stranoj valuti 50.395 9.280

Stanje na dan 31. decembra 218.885

141.980 b) Obaveze po osnovu kamata naknada i fer vrednosti derivata U hiljadama dinara 2013 2012 U dinarima Obaveze po osnovu kamata i naknada: – Banke 114 351 – Preduzeća 155 743 – Stanovništvo - - – Javni sektor 50 4.237 – Drugi komitenti - 143 Obaveze po osnovu promene vrednosti derivata 14.118 68.938

14.437 74.412

U stranoj valuti Obaveze po osnovu kamata i naknada: - Stanovništvo 13 - 13 - Stanje na dan 31. decembra 14.450

74.412


49

29. REZERVISANJA U hiljadama dinara

2013 2012 Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi (a) 997.786 1.292.864 Rezervisanja za primanja zaposlenih: – restrukturiranje (b) 55.028 124.131 – dugoročne beneficije po osnovu naknada za odlazak u penziju i neiskorišćene godišnje odmore(c)

150.253 148.327

Rezervisanja za sudske sporove (Napomena 35(a)) 328.539 357.011 Rezervisanja za obaveze po osnovu PDV-a - -


(a) Prema internoj politici Banke, rezervisanja za rizičnu vanbilansnu aktivu vrše se po istim kriterijumima kao

i rezervisanja za bilansna potraživanja, odnosno vanbilansne stavke se klasifikuju u kategorije naplativosti potraživanja na osnovu procene nadoknadivog iznosa potraživanja ukoliko dođe do odliva sredstava, kao i verovatnoće odliva sredstava.

(b) Projekat sagledavanja i analize efikasnosti poslovnih procesa, koji za posledicu može da ima i

restruktuiranje, odnosno smanjenje broja zaposlenih ( tehnološki višak), a koji je započeo krajem 2009. godine nije u potpunosti završen tako da je Banka rezervisanje sredstava po ovom osnovu vršila, kao i svih prethodnih godina, na osnovu procene broja ljudi koji ispunjavaju jedan od uslova za odlazak u penziju ili broja zaposlenih koji potencijalno mogu da predstavljaju tehnološki višak. Prilikom procene potrebnog iznosa za ove namene korišćeni su važeći zakonski propisi, odnosno interni akti ( Zakon o radu i Kolektivni ugovor).

(c) Rezervisanja za otpremnine prilikom odlaska u penziju formirana su na bazi izveštaja nezavisnog aktuara

na dan bilansa stanja i ista su iskazana u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih isplata. Prilikom utvrđivanja sadašnje vrednosti očekivanih odliva korišćena je diskontna stopa od 8,00% godisnje kao adekvatna stopa u skladu sa MRS 19, što predstvalja dugoročnu stopu prinosa na visokokvalitetne dužničke hartije od vrednosti, obveznice Republike Srbije I zapise trezora Narodne banke Srbije.

(d) Rezervisanje je utvrđeno na osnovu važećeg Kolektivnog Ugovora Banke i pretpostavke prosečnog rasta zarada po stopi od 9% godišnje tokom celokupnog perioda za koji se rezervišu sredstva. Rezervisanja za neiskorišćene dane godišnjeg odmora formirana su na bazi izveštaja nezavisnog aktuara na dan bilansa stanja.Kako shodno članu 114 Zakona o radu u republici Srbiji, za vreme godišnjeg odmora zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca, za izračunavanje obaveze po osnovu neiskorišćenih dana godišnjeg odmora značajni su:

• prosečna ukupna bruto zarada u Banci isplaćena u oktobru, novembru i decembru 2013.godine i • broj dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.


50

30. OSTALE OBAVEZE I OBAVEZE ZA POREZ U hiljadama dinara 2013 2012

Obaveze za neto zarade i naknade zarada 87.164 84.338 Obaveze za poreze, doprinose i druge dažbine, osim poreza na dobitak 59.436 58.392 Obaveze prema dobavljačima 911.244 882.722 Obaveze po osnovu primljenih avansa 89.654 55.317 Ostale obaveze 1.542.939 1.331.571 2.690.437

2.412.340

Pasivna vremenska razgraničenja

Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu:

– u dinarima 254.159 316.959 – u stranoj valuti 1.903.805 1.816.959 Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode: – u dinarima 4.452 4.720 – u stranoj valuti 7.691 3.318 Razgraničeni prihodi kamata: – u dinarima 136.769 202.886 – u stranoj valuti - - Razgraničeni ostali prihodi – u dinarima 894.763 982.558 – u stranoj valuti 8.834 12.757 Razgraničeni ostali prihodi u dinarima Ostala pasivna vremenska razgraničenja: – u dinarima 46.993 70.577 – u stranoj valuti - - 3.257.466

3.410.734

Subordinirane obaveze (a) - -

Dugoročne obaveze po osnovu finansijskog lizinga (b) 53.572 113.910

Ukupno 6.001.475

5.936.984 Ostale obaveze za porez 115.810 98.614


6.035.598


51

30. OSTALE OBAVEZE (Nastavak) (a) Obaveze po osnovu opreme uzete u finansijski lizing na dan 31. decembra 2013. i 2012. godine prikazane

su kako sledi:

U hiljadama dinara

2013

2012

Minimalna lizing plaćanja

Sadašnja vrednost

Buduća vrednost

Sadašnja vrednost

Buduća vrednost

48.786 Do 1 godine 46.455 58.956 66.687 Od 1 do 5 godina 7.117

7.359 54.955 57.596

53.572

56.145

113.910

124.283 Stanje na dan 31. decembra


52

31. KAPITAL (a) Struktura kapitala Banke

Kapital Banke na dan 31. decembra 2013. godine obuhvata akcijski kapital, ostali kapital, emisionu premiju, rezerve, revalorizacione rezerve i dobitak tekućeg perioda.

Struktura kapitala Banke prikazana je u narednoj tabeli: U hiljadama dinara

2013 2012

Akcijski kapital - obične akcije 21.315.900 21.315.900

Ostali kapital 11.158 11.158

Emisiona premija 20.432.569 20.432.569

Rezerve iz dobiti 47.484.121 37.991.163

Revalorizacione rezerve i nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju

1.035.915 808.083

Dobitak tekućeg perioda 8.607.525 9.492.958


/i/ Akcijski kapital

Na dan 31. decembra 2012. godine, akcijski kapital Banke se sastojao od 213,159 komada običnih akcija, pojedinačne nominalne vrednosti od 100 hiljada dinara. Većinski akcionar Banke je Intesa Holding International S.A., Luksemburg sa učešćem od 77,787% u akcijskom kapitalu na dan 31. decembra 2013. godine. Struktura akcionara Banke na dan 31. decembra 2013. godine je sledeća:

Naziv akcionara Broj

akcija

Nominalna vrednost akcija

( u hiljadama dinara)

Učešće u

%

Intesa Sanpaolo Holding International S.A., Luksemburg

165.810 16.581.000 77,787

International Finance Corporation (IFC)Vašington, SAD

14.921 1.492.100 7,00

Intesa Sanpaolo S.p.A., Italija 32.428 3.242.800 15,213

Ukupno 213.159 21.315.900 100,00


53

31. KAPITAL (Nastavak)

(a) Struktura kapitala Banke (Nastavak)

/ii/ Emisiona premija

Emisiona premija, koja na dan 31. decembra 2013. godine iznosi 20,432,569 hiljade dinara, nastala je kao rezultat statusne promene Banke, odnosno spajanja uz pripajanje Panonske banke a.d. Novi Sad u iznosu od 2,989,941 hiljada dinara, kao i po osnovu 4., 5. i 6. emisije običnih akcija Banke bez javne ponude radi povećanja osnovnog kapitala.

/iii/ Rezerve iz dobiti

Rezerve Banke iz dobiti obuhvataju:

U hiljadama dinara 2013 2012 Rezerve iz dobiti za procenjene gubitke 47.484.121 37.991.163 Stanje na dan 31. decembra 47.484.121 37.991.163

/iv/ Revalorizacione rezerve

Revalorizacione rezerve, koje na dan 31. decembra 2013. godine iznose 1.035.915 hiljada dinara (31. decembar 2012. godine: 808.083 hiljade dinara), formirane su kao rezultat evidentiranja pozitivnih efekata procene građevinskih objekata izvršene od strane nezavisnog procenitelja na dan 1. januara 2004. godine i svođenja vrednosti ulaganja u hartije od vrednosti raspoloživih za prodaju na tržišnu vrednost.

U hiljadama dinara 2013 2012 Promena vrednosti građevinskih objekata 559.125 559.125 Revalorizacione rezerve po osnovu hartija od vrednosti raspolozivih za

prodaju 478.631 277.145

Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspolozivih za prodaju

(1.841)

(28.187)

Stanje na dan 31. decembra 1.035.915 808.083


54

(b) Pokazatelji poslovanja Banke – usaglašenost sa zakonskim pokazateljima

Banka je dužna da obim i strukturu svog poslovanja i rizičnih plasmana uskladi sa pokazateljima poslovanja propisanim Zakonom o bankama i relevantnim odlukama Narodne banke Srbije donetim na osnovu navedenog Zakona. Na dan 31. decembra 2013. godine, Banka je usaglasila sve pokazatelje poslovanja sa propisanim vrednostima.

Pokazatelji poslovanja Propisani

Ostvareni

31. decembar 2013. godine

31. decembar 2012. godine

1 Kapital

Minimum EUR 10 miliona

429 miliona EUR

430 miliona EUR

2 Adekvatnost kapitala Minimum 12%

19,91%

19,79% 3 Ulaganja Banke Maksimum 60%

14,96%

15,09%

4 Izloženost prema licima povezanim sa Bankom Maksimum 20%

1,93%

1,85%

5 Veliki i najveći mogući krediti u odnosu na kapital Maksimum 400%

42,85%

26,05% 6 Pokazatelj likvidnosti Minimum 1

2,81

1,97

7 Pokazatelj deviznog rizika Maksimum 20%

3,94%

0,73%

8 Izloženosti Banke prema grupi povezanih lica Maksimum 25%

16,24%

12,10%

9 Izloženosti Banke prema licu povezanim sa bankom Maksimum 5%

1,51%

1,44%

10 Ulaganja Banke u lice koje nije u finansijskom sektoru Maksimum 10%

0,04%

0,0013%


55

32. VANBILANSNE POZICIJE U hiljadama dinara

2013

2012

Poslovi u ime i za račun trećih lica (a) 3.945.777 3.796.342 Garancije i ostale preuzete obaveze (b) 68.007.339 87.514.953 Druge vanbilansne pozicije - derivati (c) 55.561.734 74.362.945 Druge vanbilansne pozicije (d) 145.627.326 81.468.803


247.143.043 (a) Poslovi u ime i za račun trećih lica

U hiljadama dinara

2013

2012

Plasmani po poslovima u ime i za račun trećih lica: – kratkoročni 118.806 99.490

– dugoročni 3.826.971 3.696.852


3.796.342 (b) Garancije i ostale preuzete obaveze U hiljadama dinara 2013 2012 Plative garancije: – u dinarima 11.754.072 13.217.135 – u stranoj valuti 11.378.167 10.012.363

Ukupno 23.132.239 23.229.498

Činidbene garancije: – u dinarima 12.184.225 11.469.481 – u stranoj valuti 1.179.762 1.405.864 Ukupno 13.363.987 12.875.345

Nepokriveni akreditivi u stranoj valuti 921.924 653.173 Avali i akcepti menica 10.524 5.729 Jemstva 120.035 119.067 Preuzete neopozive obaveze za nepovučene kredite 23.334.221 44.999.345 Ostale preuzete obaveze 7.124.409 5.632.796

31.511.113

51.410.110


87.514.953


56

32. VANBILANSNE POZICIJE (Nastavak) . (c) Druga vanbilansna evidencija-derivati

U hiljadama dinara

2013

2012

Valutni SWAP ugovori

55.226.987

73.631.467

Valutni Forward ugovori

334.747 731.478

Stanje na dan 31. decembra

55.561.734

74.362.945

(d) Druga vanbilansna evidencija

U hiljadama dinara

2013 2012

Loro garancije 44.542.912 42.638.692 Blagajnički zapisi 30.000.000 10.000.000 Obveznice deponovane devizne štednje 514.556 626.183 Suspendovana kamata 8.386.450 6.381.110 Prenos iz bilansa 15.924.568 12.782.006

Ostalo

46.258.840 9.040.812


81.468.803


57

33. OBELODANJIVANJE ODNOSA SA POVEZANIM LICIMA U svom redovnom poslovanju Banka ostvaruje poslovne transakcije sa svojim akcionarima i drugim povezanim licima. (a) Banka ulazi u poslovne odnose sa matičnim pravnim licem i drugim članicama Intesa Sanpaolo grupacije. Stanja potraživanja i obaveza na dan 31. decembra 2013. i 2012. godine, kao i prihodi i rashodi u toku godine, proistekli iz transakcija sa pravnim licima u okviru Intesa Sanpaolo gupe prikazana su u sledećoj tabeli: 2013 Intesa

Sanpaolo S.p.A., Italija,

Engleska, SAD;

Nemačka

Privredna bank d.d.,

Zagreb, Hrvatska

Intesa Leasing

d.o.o., Beograd

Vseobecna Uverova

banka A.S.,

Slovačka

Banka Koper

d.d., Slovenija

Pravex Bank Comm.bank

Intesa Sanpaolo

Banka D.D. Bosna i

Hercegovina

Intesa Sanpaolo

Card d.o.o.,

LJubljana

Intesa Sanpaolo

Card d.o.o.,

Zagreb

CIB Bank,

Mađarska Gotovina i gotovinski ekvivalenti

147.280 1.102 7.176 9.317 6.764

Ukupno plasmani 249.385 3.970.110 Potraživanja za kamate i naknade

4.259 15 2.404 2 1

Fer vrednost derivata Ostala potraživanja

60.464

8.136 11.404 129 212

Ukupno potraživanja 469.524 1.117 3.983.918 7.176 9.319 129 6.765 0 212 Obaveze po kreditima 4.776.754 4.585.684 Obaveze po depozitima 9.807 858 3.543.699 344 4.475 Obavezea za kamate i naknade

35

Fer vrednost derivata Ostale obaveze

13.936

182

237.936 27.332 85.615 27.450 19 50.783 8.783

Ukupno obaveze 5.038.433 28.372 3.629.349 4.613.134 363 50.783 13.258

Prihodi od kamata 1.119 59.659 Prihodi od naknada 18.596 772 1.816 1.696 782 6 26 Ostali priihodi 128.200 13.280 1.419 Ukupno prihodi 147.915 772 74.755 1.696 782 6 1.445

Rashodi kamata 148.025 3.311 67.123 119.835 Rashodi nakanada 42.082 1.510 599 257 521.812 7.585 Ostali rashodi 724.001 6.782 13.118 38.531 4.011 Ukupno rashodi 914.108 11.603 67.123 119.835 599 257 534.930 46.116 4.011


58

33. OBELODANJIVANJE ODNOSA SA POVEZANIM LICIMA (Nastavak) Prethodno navedena stanja potraživanja i obaveza na dan bilansa stanja, kao i prihodi i rashodi iz poslovnih odnosa nastali u toku godine sa povezanim licima iz Intesa Sanpaolo grupe rezultat su uobičajenih poslovnih aktivnosti. Banka na svoja potraživanja i obaveze naplaćuje i plaća kamatu obračunatu primenom uobičajenih kamatnih stopa. Potraživanja od povezanih lica nisu pokrivena sredstvima obezbeđenja.

2012

Intesa Sanpaolo

S.p.A., Italija,

Engleska, SAD

Privredna bank d.d.,

Zagreb, Hrvatska

Intesa Leasing

d.o.o., Beograd

Vseobecna Uverova

banka A.S.,

Slovačka

Banka Koper

d.d., Slovenija

Pravex Bank Comm.bank

Intesa Sanpaolo

Banka D.D. Bosna i

Hercegovina

Intesa Sanpaolo

Card d.o.o.,

LJubljana

Intesa Sanpaolo

Card d.o.o.,

Zagreb CIB Bank, Mađarska

Gotovina i gotovinski ekvivalenti Ukupno plasmani

469.016

8.526

7.882

5.424

2.333

773.848 29

Potraživanja za kamate i naknade

5.020 16 2.862 1

Fer vrednost derivata 235.714 Ostala potraživanja 13.263 19.648 2 153 456

Ukupno potraživanja 723.013

8.542

796.358

7.882

5.426

153

2.334

485

Obaveze po kreditima 17.095.651

56.515

4.548.732

Obaveze po depozitima 8.186 357.863 1.569.072 1.480 2.295

Obavezea za kamate i naknade

Fer vrednost derivata 59.710 Ostale obaveze 157.592 7.199 153.534 24.357 45.869 2.185

Ukupno obaveze 17.321.139

365.062

1.779.121

4.573.089

1.480

45.869

4.480

Prihodi od kamata 2.709 48.628

Prihodi od naknada 23.761 1.317 643 24.221 10.760 91 34

Ostali priihodi 349.428 168 12.469 327

Ukupno prihodi 375.898 1.485

61.740 24.221 10.760

91

361

Rashodi kamata 598.612 3.868 92.023 129.746 2.332

Rashodi nakanada 57.587 1.232 347 464.512 6.275

Ostali rashodi 725.666 8.412 762 1.178 14.266 33.938 Ukupno rashodi 1.381.865 13.512 92.023 129.746 1.109 3.510 478.778 40.213


59

33. OBELODANJIVANJE ODNOSA SA POVEZANIM LICIMA (Nastavak) Naknade članovima Izvršnog odbora i drugog ključnog rukovodećeg osoblja Banke, uključujući i članove Upravnog odbora (iskazane u bruto iznosu), u toku 2013. i 2012. godine, prikazane su u sledećoj tabeli:

U hiljadama dinara

2013 2012

Naknade članovima Izvršnog, Upravnog odbora i drugog ključnog rukovodećeg kadra

181.869 169.802

Ukupno 181.869 169.802


60

34. UPRAVLJANJE RIZICIMA

Rizik je sastavni deo bankarskog poslovanja i nemoguće ga je u potpunosti eliminisati. Bitno je međutim da se rizicima upravlja na takav način da se oni svedu u granice prihvatljive za sve zainteresovane strane: vlasnike kapitala, kreditore, deponente, regulatora. Upravljanje rizicima je proces kontinuiranog identifikovanja, procene, merenja, praćenja i kontrole izloženosti banke rizicima. Važan deo procesa upravljanja rizicima je i izveštavanje i ublažavanje rizika. Adekvatan sistem upravljanja rizicima je važan element u obezbeđivanju stabilnosti banke i profitabilnost njenog poslovanja. Banka je izložena sledećim vrstama rizika: kreditnom riziku, riziku likvidnosti, kamatnom riziku, deviznom riziku, operativnom riziku, riziku izloženosti prema jednom licu ili grupi povezanih lica (rizik koncentracije), riziku trajnih ulaganja i riziku zemlje porekla. Upravni odbor i Izvršni odbor Banke su odgovorni za uspostavljanje adekvatnog sistema za upravljanje rizicima i njegovu doslednu primenu u praksi. Upravni odbor Banke usvaja politike za identifikovanje, merenje i procenu rizika i odgovoran je za uspostavljanje jedinstvenog sistema upravljanja rizicima u Banci i za nadzor nad tim sistemom. Izvršni odbor Banke je odgovoran za identifikovanje, procenu i merenje rizika kojima je Banka izložena u svom poslovanju i primenjuje principe upravljanja rizicima koje odobri Upravni odbor Banke. Izvršni odbor odobrava interna akta koja definišu način upravljanja rizicima i predlaže Odboru za reviziju i Upravnom Odboru strategije i politike za upravljanje rizicima. Odbor za praćenje poslovanja Banke (Odbor za reviziju) analizira i usvaja predloge strategija i politika Banke u vezi sa upravljanjem rizicima i sistemom unutrašnjih kontrola koje se Upravnom odboru podnose na razmatranje i usvajanje. Takođe, Odbor analizira i nadzire primenu i adekvatno sprovođenje usvojenih strategija i politika za upravljanje rizicima, i ako je potrebno predlaže načine njihovog unapređenja. Radi primene nezavisnog i sveobuhvatnog sistema upravljanja rizicima i obezbeđenja funkcionalne i organizacione odvojenosti aktivnosti upravljanja rizicima od redovnih poslovnih aktivnosti banke, Banka je formirala Sektor za upravljanje rizicima. U Banci je razvijen sveobuhvatan sistem upravljanja rizicima uvođenjem politika i procedura, kao i uspostavljanjem limita za nivoe rizika koji su prihvatljivi za Banku. Organi Banke nadležni za upravljanje rizikom permanentno prate promene u zakonskoj regulativi, analiziraju njihov uticaj na visinu rizika na nivou Banke i preduzimaju mere na usaglašavanju poslovanja i procedura sa novim propisima u okvirima kontrolisanog rizika. Pored toga, uvođenje novih usluga praćeno je potrebnim tržišnim i ekonomskim analizama u cilju optimizacije odnosa prihoda i rizika.


61

34. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) 34.1. Kreditni rizik Kreditni rizik predstavlja rizik da korisnik kredita neće moći ili neće hteti da izvrši svoje ugovorne obaveze prema Banci. Banka svojim internim aktima, politikama i procedurama, obezbeđuje adekvatan sistem upravljanja kreditnim rizikom i svođenje kreditnog rizika na prihvatljiv nivo. Banka upravlja kreditnim rizikom na način da utvrđuje limite nivoa kreditnog rizika, tako što utvrđuje granice prihvatljivog kreditnog rizika u odnosu na jednog ili više dužnika. Banka upravlja kreditnim rizikom kako na nivou komitenta, grupe povezanih lica, tako i na nivou ukupnog kreditnog portfolija. U cilju sprovođenja politike optimalne izloženosti kreditnom riziku, Banka ocenjuje bonitet, odnosno kreditnu sposobnost svakog klijenta kako u momentu podnošenja zahteva za odobrenje određenog plasmana tako i naknadnom, redovnom i kontinuiranom analizom njegovih performansi. Analiza kreditne sposobnosti klijenta, urednosti u izmirivanju obaveza u prošlosti i vrednosti ponuđenog instrumenta zaštite od rizika, na pojedinačnom nivou odnosno za svaku pojedinačnu transakciju, vrši se u okviru Sektora za upravljanje kreditiranjem. Kontinuirano praćenje internog rejtinga klijenata, nivoa preuzetog rizika za svakog klijenta, potrebnog nivoa rezervisanja za pokriće preuzetog rizika, rizika koncentracije plasmana (velikih izloženosti), kreditnog rizika portfolija, nivoa kapitala potrebnog za pokriće svih kreditnih rizika, vrši Sektor za upravljanje rizicima. Radi upravljanja potraživanjima kod kojih postoji problem urednosti naplate, Banka je formirala poseban organizacioni deo, Sektor za naplatu i upravljanje potraživanjima u docnji. Sektor za upravljanje kreditiranjem, Sektor za upravljanje rizicima i Sektor za naplatu i upravljanje potraživanjima u docnji su nezavisni organizacioni delovi Banke. U analizi se sprovode načela propisana regulativom Narodne banke Srbije kao i interne procedure Banke, a sve u cilju predviđanja potencijalnih rizika koji mogu nastati u vezi sa nemogućnošću i nespremnošću klijenta da svoje obaveze izmiri o roku dospeća i prema uslovima definisanim ugovorom. U tom smislu se vrši i ocena potrebnog nivoa rezervi za potencijalne kreditne gubitke i to kako u momentu odobrenja određenog plasmana tako i redovnom analizom kreditnog portfolija na mesečnom nivou. Analiza podrazumeva merenje adekvatnosti rezervi po klijentima, klasama rizika, delovima portfolija i ukupnom portfoliju Banke. Donošenje odluka o izlaganju kreditnom riziku se radi na osnovu razmatranja predloga koji je dat od strane Sektora za upravljanje kreditiranjem. Uslovi odobrenja svakog plasmana privredi se određuju individualno, a u zavisnosti od vrste klijenta, namene za koju se plasman odobrava, procenjene kreditne sposobnosti, kao i od trenutne situacije na tržištu. Uslovi obezbeđenja koji prate svaki plasman su takođe opredeljeni analizom boniteta klijenta, vrstom izloženosti kreditnom riziku, ročnosti plasmana kao i samim iznosom. Uslovi odobrenja plasmana stanovništvu i preduzetnicima se određuju kroz definisanje standardnih uslova za različite tipove proizvoda. Cena rizika za standardne tipove proizvoda se izračunava na osnovu analize kreditnih troškova koje je banka pretrpela u prošlosti kao i istorijskih verovatnoća ulaska u status neizmirenja obaveza po istom ili sličnom tipu proizvoda. Cena rizika za klijente iz segmenta malih i srednjih preduzeća i velikih preduzeća se utvrđuje na bazi internog rejtinga klijenta odnosno istorijski kalibrisane verovatnoće ulaska u status neizmirenja obaveza za datu rejting kategoriju. S obzirom na značaj kreditnog rizika napravljena je disperzija u nivoima odlučivanja kod plasiranja sredstava Banke. Ova disperzija je obezbeđena utvrđivanjem limita do kojih pojedina lica ili organi mogu da odlučuju. Organi koji donose kreditne odluke, sa različitim nivoima ovlašćenja, su: direktori ekspozitura, direktori regionalnih centara, Sektor za upravljanje kreditiranjem, Direktor za upravljanje rizicima, Kreditni odbor, Kreditna komisija, Izvršni odbor i Upravni odbor. Za kreditne izloženosti preko određenog limita potrebna je i saglasnost matične banke.


62

34. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) 34.1. Kreditni rizik (Nastavak)

Banka kreditnim rizikom upravlja tako što postavlja ograničenja u pogledu roka, iznosa i rezultata ocene boniteta komitenta za pojedinačne komitente kao i njihovog kreditnog rejtinga, diversifikacijom kredita na veći broj komitenata i ugovaranjem valutne klauzule i vezivanjem za rast cena na malo radi očuvanja realne vrednosti kredita. Banka takođe upravlja kreditnim rizikom i prihvatanjem adekvatnih instrumenata obezbeđenja otplate kredita, formiranjem ispravki vrednosti bilansnih potraživanja i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, rezervi za procenjene kreditne gubitke, kao i utvrđivanjem adekvatne cene kredita koja pokriva kreditni rizik plasmana. Pored kreditne sposobnosti klijenta, limiti rizika se takođe određuju na osnovu različitih instrumenta obezbeđenja. Izloženost riziku prema pojedinačnom dužniku, uključujući banke, ograničena je i uključuje i bilansne i vanbilansne izloženosti riziku. Ukupna izloženost riziku prema pojedinačnom klijentu (ili grupi povezanih lica) po pitanju limita izloženosti, razmatra se i analizira pre izvršavanja transakcije. Rizik koncentracije plasmana Rizik koncentracije je rizik gubitka usled prevelikog obima plasmana jednom licu ili odrđenoj grupi dužnika. Grupe dužnika se mogu definisati po različitim kriterijumima: po regionima, po sektorima, po zemljama, po povezanim licima odnosno ekonomskim grupama itd. Banka kontroliše rizik koncentracije tako što ograničava i prati izloženost prema određenim grupama, pre svega po zemljama, privrednim granama i ekonomskim grupama. Derivativni finansijski instrumenti Derivativni finansijski instrumenti dovode do izloženosti kreditnom riziku u slučaju da je njihova fer vrednost pozitivna po Banku. Kreditna izloženost po osnovu derivata se izračunava primenom metode tekuće izloženosti, odnosno kao zbir pozitivne fer vrednosti ugovora i nominalnog iznosa derivata pomnoženog koeficijentom koji zavisi od vrste i ročnosti finansijskog derivata, a koji je propisan od strane Narodne Banke Srbije. Kreditni rizik derivata se limitira utvrđivanjem maksimalno moguće kreditne izloženosti po osnovu derivata na nivou svakog pojedinačnog klijenta sa kojima se ugovaraju finansijski derivati. U skladu sa gore navedenim, Banka na dan 31.12.2013. godine ima sledeće izloženosti prema drugim ugovornim stranama: u hiljadama dinara

finansijski ukupna derivat izloženost Valutni (FX) Swap 333.991

Rizici srodni kreditnom riziku Banka izdaje garancije i akreditive svojim komitentima, po osnovu kojih Banka ima potencijalnu obavezu da izvrši plaćanje u korist trećih lica. Na ovaj način Banka se izlaže rizicima srodnim kreditnom riziku, koji se mogu prevazići kontrolnim procesima i procedurama koji se koriste za kreditni rizik.


63

34. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) 34.1. Kreditni rizik (Nastavak)

Sredstva obezbeđenja i ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika Iznos i tip zahtevanog sredstva obezbeđenja zavisi od procenjenog kreditnog rizika svakog komitenta. Uslovi obezbeđenja koji prate svaki plasman su opredeljeni analizom boniteta klijenta, vrstom izloženosti kreditnom riziku, ročnošću plasmana kao i samim iznosom. Kao standardni instrumenti obezbeđenja od klijenta se uzimaju ugovorno ovlašćenje i menice, dok se kao dodatni instrumenti u zavisnosti od procene ugovaraju hipoteke na nepokretnostima, zaloga na pokretnoj imovini, delimično ili potpuno pokriće plasmana depozitom kod Banke, dobijanje garancije druge banke ili drugog pravnog lica, obezbeđenje adekvatnim hartijama od vrednosti, odnosno ugovaranje sadužništva drugog pravnog lica koji time postaje solidarni dužnik. U slučaju ugovaranja hipoteke na nepokretnostima ili zaloge na pokretnoj imovini Banka uvek obezbeđuje procenu vrednosti imovine urađenu od strane ovlašćenog procenitelja, a sve u cilju svođenja potencijalnog rizika na najmanju moguću meru. Odluke o plasmanima stanovništvu i malim klijentima (preduzetnicima) se u najvećem delu zasnivaju na proceni standardizovanih, unapred definisanih uslova, korišćenjem kreditnih modela uz dopunsku analizu od strane kreditnih analitičara. Procena obezvređenja finansijskih sredstava Najznačajniji faktori koji se uzimaju u obzir prilikom procene obezvređenja finansijskih sredstava su: postojanje kašnjenja u servisiranju glavnice plasmana ili dospelih kamata, uočene slabosti u tokovima gotovine klijenta, postojanje pogoršanja kreditnog rejtinga klijenta, kao i nepoštovanje drugih uslova definisanih ugovorom. Banka vrši procenu obezvređenja na dva nivoa: pojedinačnom i grupnom. Pojedinačno procenjivanje ispravke vrednosti Banka vrši pojedinačnu procenu ispravke vrednosti odnosno obezvređenja finansijskih sredstava za svaki pojedinačno značajan kredit i plasman (kod pravnih lica iznos veći od EUR 150.000 a kod fizičkih lica iznos veći od EUR 50.000) ukoliko je u statusu neizmirivanja obaveza (docnja duža od 90 dana), odnosno ukoliko postoje objektivni dokazi o obezvređenju plasmana. Nivo obezvređenja plasmana se utvrđuje na osnovu projekcije očekivanih novčanih tokova koji će biti naplaćeni po osnovu ugovora sa klijentom, uzimajući u obzir novu procenu finansijskog stanja i kreditne sposobnosti klijenta, vrednosti kolaterala, vremenskih rokova potrebnih za realizaciju kolaterala i drugo. Projektovani novčani tokovi se diskontuju efektivnom kamatnom stopom i svode na sadašnju vrednost. Upoređivanjem sadašnje vrednosti očekivanih novčanih tokova sa nominalnom vrednošću potraživanja utvrđuje se nivo obezvređenja plasmana. Individualna procena obezvređenja plasmana se radi najmanje polugodišnje. Ukoliko se dođe do nekih novih informacija koje prema oceni kreditnih analitičara menjaju kreditnu sposobnost klijenta, vrednost kolaterala i izvesnost ispunjavanja obaveza klijenta prema Banci, radi se vanredna procena obezvređenja plasmana, odnosno utvrđivanja potrebnog nivoa ispravke vrednosti.


64

34. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak)

34.1. Kreditni rizik (Nastavak)

Procena obezvređenja finansijskih sredstava (Nastavak) Grupno procenjivanje ispravke vrednosti Banka grupno procenjuje obezvređenje kredita koji nisu pojedinačno značajni kao i pojedinačno značajnih kredita za koje ne postoje objektivni dokazi o individualnom obezvređenju. Procena obezvređenja se vrši jednom mesečno i tom prilikom se odvojeno analiziraju homogene grupe kredita (kreditna podportfolija), koje predstavljaju krediti i plasmani sa sličnim karakteristikama i rizičnim profilom. Grupna procena obuhvata ona obezvređenja koja su verovatno sadržana u kreditnom portfoliju Banke i pored toga što ne postoje objektivni dokazi o pojedinačnom obezvređenju. Gubici po osnovu obezvređenja se procenjuju na osnovu migracionih matrica i verovatnoće naplate potraživanja u kašnjenju preko 90 dana. Migracione matrice i verovatnoće se utvrđuju na osnovu praćenja višegodišnjih serija promena klasa rizičnosti klijenata u portfoliju Banke. Posebna rezerva za procenjene gubitke Za plasmane privredi i stanovništvu, a u skladu sa propisima Narodne banke Srbije, Banka takođe obračunava rezerve za procenjene gubitke u skladu sa interno definisano metodologijom zasnovanom na Odluci o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki. Obezvređenje finansijskih garancija i akreditiva se procenjuje i rezervisanje se izdvaja kao i kod kredita.


65



(a) Maksimalna izloženost kreditnom riziku

Maksimalna izloženost kreditnom riziku Banke sa stanjem na dan 31. decembra 2013. i 2012. godine, pre uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika, može se analizirati kroz sledeća geografska područja:

U hiljadama dinara

Računi kod drugih

banaka i ostali plasmani bankama

Krediti i plasmani

komitentima

Učešća u kapitalu i hartije od vrednosti

Kamate,

naknade i ostala sredstva

Garancije i

ostale preuzete obaveze

Ukupno 2012.

Srbija - 297.809.561 963.289 11.715.856 89.132.953 399.621.658

Beograd - 146.929.987 963.230 8.290.475 39.010.208 195.193.899 Vojvodina - 89.422.827 30 1.787.445 28.068.445 119.278.747 Ostatak Srbije - 61.456.746 29 1.637.937 22.054.299 85.149.012 Ostale zemlje 2,816,900 1.367.546 - 20.250 218.275 4.423.422 Evropska Unija 2.743.212 1.253.185 - 18.755 34.066 4.049.219 Ostatak Evrope 6,765 92.127 - 1.223 152.485 252.600 Ostatak sveta 66.924 22.234 - 271 32.174 121.603 Ukupno 2.816.900 299.177.107 963.289 11.736.106 89.351.678 404.045.080

Računi kod drugih

banaka i ostali plasmani bankama

Krediti i plasmani

komitentima

Učešća u kapitalu i hartije od vrednosti

Kamate,

naknade i ostala sredstva

Garancije i

ostale preuzete obaveze

Ukupno 2012.

Srbija - 287.429.339 963.289 10.063.989 82.281.566 380.738.183

Beograd - 128.292.596 963.230 7.160.737 37.886.552 174.303.114 Vojvodina - 93.409.514 30 1.535.856 23.350.449 118.295.850 Ostatak Srbije - 65.727.229 29 1.367.396 21.044.564 88.139.219 Ostale zemlje 1,520,652 571.405 - 7.905 358.589 2.458.550 Evropska Unija 1.438.333 392.904 - 5.744 93.121 1.930.101 Ostatak Evrope 10,589 164.612 - 1.862 261.420 438.752 Ostatak sveta 71.460 13.389 - 299 4.049 89.697

Ukupno 1.520.652 288.000.744 963.289 10.071.894 82.640.154

383.196.733


66



(a) Maksimalna izloženost kreditnom riziku (Nastavak) Analiza izloženosti Banke kreditnom riziku, po sektorima, pre i nakon uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika na dan 31. decembra 2013. i 2012. godine : U hiljadama dinara

Bruto maksimalna

izloženost 2013

Neto maksimalna

izloženost 2013

Bruto maksimalna

izloženost 2012

Neto

maksimalna izloženost 2012

Centralna banka,strane banke,domaće banke i ostalo monetarno posredovanje

23.104.975 22.875.022

2.012.209

1.993.224

Delatnost holding kompanija i ostale usluge kreditiranja i finansiranja, osim osiguranja i penzijskih fondova

6.081.861 3.743.988

8.567.812

5.812.476

Druga pravna lica (osim banaka) u stečaju 6.240.902 1.653.024 7.074.775 1.847.113

Finansijski lizing 229 133 227 138 Fizička lica 102.025.872 45.306.965 100.094.165 46.629.662 Građevinarstavo 29.212.718 12.223.224 31.537.255 16.231.799

Lokalna samouprava 10.928.082 9.929.773 12.772.152 11.329.136

Neprofitna pravna lica i komitenti društvenih delatnosti koji se ne finansiraju iz budžeta

358.089 250.449

494.942

357.174

Osiguranje 377.490 368.426 549.289 378.282

Ostalo 6.612.366 1.585.491 1.918.043 326.273

Poljoprivreda, šumarstvo, ribarstvo 10.282.591 3.951.657 11.097.056 4.624.060 Pomoćne delatnosti u pružanju finansijskih usluga, osiguranju i penzijskim fondovima

161.561 5.798

67.865

54.237

Poslovanje nekretninama, stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, administrativne i pomoćne uslužne delatnosti, umetnost, zabava i rekreacija, ostale uslužne delatnosti

16.626.994 7.117.880

16.455.358

8.037.406

Poverenički, investicioni i slični fondovi i društva za upravljanje tim fondovima

4.713 2.414

4.679

2.416

Povezane finansijske organizacije koje ne ulaze u krug konsolidacije

0 0

0

0

Povezane finansijske organizacije koje ulaze u krug konsolidacije

6.064.907 6.049.298

1.755.634

1.739.920

Pravna lica i komitenti društvene delatnosti koji se ne finansiraju iz budžeta

1.413.555 606.399

1.681.035

721.403

Pravna lica iz oblasti društvenih delatnosti koja se finansiraju iz budžeta

86.617 80.028

184.431

110.140

Republički organi i organizacije 2.261.932 2.258.252 3.324.668 3.897 Rudarstvo, prerađivačka industrija, snabdevanje vodom, upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesa upravljanja otpadima i slične aktivnosti

71.863.559 30.817.290

68.960.202

34.617.970

Saobraćaj i skladištenje, usluge smeštaja i ishrane, informisanje i komunikacije

45.622.507 12.003.898

46.009.565

13.061.407

Sektor preduzetnika 5.937.045 3.969.027 7.147.994 5.134.895 Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija

4.381.024 4.060.188

1.286.560

1.032.310

Strana pravna lica 1.176.637 1.158.610 475.685 475.626 Trgovina na veliko i trgovina na malo, popravka motornih vozila i motocikala

53.218.459 25.512.879

59.724.677

33.397.071

Penzijski fondovi i društva za upravljanje penzijskim fondovima

394 197

455

227

Ukupno 404.045.080 195.530.309 383.196.733 187.918.264


67



(b) Kvalitet portfolia

Kvalitetom finansijskih sredstava Banka upravlja koristeći internu klasifikaciju plasmana. Sledeća tabela prikazuje kvalitet portfolija (bruto plasmana i vanbilansne izloženosti) po tipovima plasmana, zasnovanim na sistemu klasifikacije Banke, sa stanjem na dan 31. decembra 2013. godine:

Nedospeli i neobezvređeni

Visok stepen kvaliteta

Standardni stepen

kvaliteta

Dospeli neobezvređeni

Obezvređeni

Ukupno 2013.

Plasmani bankama

23.087.818

- 15.302

1.855

23.104.975

Plasmani komitentima:

Korporativni plasmani

71.932.646 30.614.376 1.252.710 22.194.413 125.994.145 Plasmani malim i srednjim preduzećima

113.320.652

4.944.407

7.523.407

27.131.622

152.920.088

Hipotekarni krediti stanovništvu

42.423.541 5.255 135.752 780.043 43.344.591 Ostali plasmani stanovništvu

51.198.924 155.761 3.272.956 4.053.640 58.681.281

Ukupno

301.963.581

35.719.799

12.200.127

54.161.573

404.045.080

Kategorija nedospelih i neobezvređenih plasmana prikazuje pozicije visokog stepen kvaliteta, sva nedospela potraživanja Banke klasifikovana po Internoj metodologiji u klase A1 i A2, dok su na poziciji standardnog stepena kvaliteta prikazana sva nedospela potraživanja Banke klasifikovana po Internoj metodologiji u klasu B1. Dospela neobezvređena potraživanja prikazuju dospele plasmane i plasmane koji su u docnji ali nisu obezvređeni1

. Obezvređena potraživanja prikazuju sve plasmane koji su obezvređeni, odnosno koji su klasifikovani po Internoj metedologiji u klase B2, C1, C2 ili R.

Kvalitet portfolija (bruto plasmana i vanbilansne izloženosti) po tipovima plasmana, zasnovanim na sistemu klasifikacije Banke, sa stanjem na dan 31. decembra 2012. godine prikazan je u sledećoj tabeli:

Nedospeli i neobezvređeni

Visok stepen kvaliteta

Standardni stepen

kvaliteta

Dospeli neobezvređeni

Obezvređeni

Ukupno 2012.

Plasmani bankama

2.002.895 - 9.314 1.816 2.014.025 Plasmani komitentima:

Korporativni plasmani

78.294.013 11.243.569 7.099.682 11.905.623 108.542.887 Plasmani malim i srednjim preduzećima

120.873.199 20.135.811 8.604.546 22.616.579 172.230.135

Hipotekarni krediti stanovništvu

36.898.069 - 5.956.949 1.055.992 43.911.010 Ostali plasmani stanovništvu

50.225.876 6.102 3.500.607 2.766.090 56.498.675

Ukupno

288.294.052 31.385.482

25.171.098 38.346.100 383.196.733

1 Docnja u plaćanju obaveza 1 dan i duže


68



(b) Kvalitet portfolija (Nastavak)

Starosna analiza neobezvređenih dospelih kredita i plasmana komitentima

Starosna analiza kredita i plasmana komitentima koji su dospeli, a nisu obezvređeni na dan 31. decembra 2013. i 2012. godine, prikazana je kako sledi:

2013 U hiljadama dinara

Do

30 dana Od 31 do 60 dana

Od 61 do 90 dana

Više od 90 dan Ukupno

Plasmani komitentima: Korporativni plasmani 1.169.663 83.048 0 1.252.710 Plasmani malim i srednjim preduzećima

6.316.527

378.126

370.017

474.039

7.538.709

Hipotekarni krediti stanovništvu 123.829 8.830 3.093 135.752 Ostali plasmani stanovništvu 2.753.454 364.326 154.733 443 3.272.955 Stanje na dan

31. decembra 2013. godine 10.363.472

834.329

527.843

474.482

12.200.127

2012 U hiljadama dinara

Do

30 dana Od 31 do 60 dana

Od 61 do 90 dana

Više od 90 dan Ukupno

Plasmani komitentima: Korporativni plasmani 5.869.727 45.761 1.193.509 - 7.108.997 Plasmani malim i srednjim preduzećima

6.278.264 1.902.839 423.443 - 8.604.546

Hipotekarni krediti stanovništvu 4.575.429 807.978 573.542 - 5.956.949 Ostali plasmani stanovništvu 2.609.424 554.280 336.903 - 3.500.607 Stanje na dan 31. decembra 2012. godine 19.332.845 3.310.857 2.527.397 - 25.171.099


69



(b) Kvalitet portfolija (Nastavak)

Procena obezvređenja finansijskih sredstava Struktura bilansne i vanbilansne aktive koja se klasifikuje i ispravki vrednosti, utvrđenih u skladu sa internom metodologijom Banke obelodanjenom u Napomeni 2.7.2., na dan 31. decembra 2013. godine , a zatim na dan 31. decembra 2012. godine, prikazana je kako sledi:

U hiljadama dinara

Pojedinačna procena procena Grupna procena Ukupno

Bilansna aktiva

koja se klasifikuje

Ispravka vrednosti

Bilansna aktiva koja se

klasifikuje Ispravka

vrednosti Bilansna aktiva

koja se klasifikuje Ispravka

vrednosti

Banke - - 3.461.580

33.757

3.461.580

33.757

Fizička lica 1.701.530

350.657

80.026.093

3.202.683

81.727.623

3.553.340

Pravna lica 53.572.098

17.888.303

150.201.308

3.561.109

203.773.406

21.449.412

Preduzetnici 149.557

82.782

4.617.291

433.794

4.766.848

516.575

A (1+2+3+4) 55.423.186

18.321.741

238.286.421

7.231.343

293.729.457

25.553.084

Vanbilansna aktiva

koja se klasifikuje Rezervisanje

Vanbilansna aktiva

koja se klasifikuje

Rezervi-sanje

Vanbilansna aktiva


Banke -

- 289.153

2 307

1 289.153

2 307

1

Fizička lica 194

- 8

20.298.055

207.886

20.298.248

207.894

Pravna lica 2.144.947

113.743

65.449.333

666.077

67.594.281

779.820

Preduzetnici -

-

1.169.996

9.765

1.169.996

9.765

B (1+2+3+4) 2.145.141

113.751

87.206.537

884.034

89.351.678

997.786

Ukupno (A+B) 57.568.327

18.435.493

325.512.808

8.115.377

383.081.135

26.550.870


70

U hiljadama dinara

Pojedinačna procena procena Grupna procena Ukupno 2012

Bilansna aktiva

koja se klasifikuje

Ispravka vrednosti

Bilansna aktiva koja se

klasifikuje Ispravka

vrednosti Bilansna aktiva

koja se klasifikuje Ispravka

vrednosti

Banke 0 0 2.093.277 14.032 2.093.277 14.032

Fizička lica 1.474.525 327.051 80.033.667 2.476.583 81.508.192 2.803.635

Pravna lica 41.606.388 13.210.508 164.656.839 4.475.702 206.263.227 17.686.210

Preduzetnici 166.090 64.107 5.633.417 677.924 5.799.507 742.031

A (1+2+3+4) 43.247.003

13.601.667 252.417.199 7.644.242 295.664.202 21.245.908

Vanbilansna aktiva


Vanbilansna aktiva

koja se klasifikuje

Rezervi-sanje

Vanbilansna aktiva


Banke -

- 86.120 21 86.120 21

Fizička lica - - 18.901.494 122.064 18.901.494 122.064

Pravna lica 8.883.623 428.603 53.421.129 726.860 62.304.752 1.155.463

Preduzetnici 14.468 3.332 1.333.321 11.983 1.347.789 15.316

B (1+2+3+4) 8.898.091 431.935 73.742.064 860.929 82.640.155 1.292.846

Ukupno (A+B) 52.145.094 14.033.620 326.159.094 8.505.170 378.304.357 22.538.772


71

34. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) 34.2. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima

Rizik likvidnosti se odnosi na rizik da Banka ne poseduje dovoljno rezervi likvidnosti za izmirenje dospelih obaveza i pokriće neočekivanih odliva po osnovu depozita ili vanbilansnih pozicija po kojima može doći do plaćanja (neiskorišćeni deo neopozivih kreditnih linija, izdatih garancije i sl.). Problem likvidnosti se definiše kao deficit rezervi i otežano ili nemoguće pribavljanje likvidnih sredstava po razumnoj tržišnoj ceni. Rizik likvidnosti se meri tako što se kontinuirano prati i analizira usklađenost aktive i pasive preko izrade odgovarajućih izveštaja i pokazatelja: izveštaja o ročnoj usklađenosti koja se analizira kroz tri scenarija – bazni scenario, scenario specifične krize likvidnosti i scenario sistemske krize (maturity mismatch), pokazatelja strukturne ročne usklađenosti tzv. Rule 2, i pokazatelja likvidnosti propisanog od strane Narodne banke Srbije. Takođe, Banka je u skladu sa standardima Bazela 32 uvela dva nova pokazatelja likvidnosti koji se redovno računaju, kontrolišu i izveštavaju. U pitanju je pokazatelj LCR (Liquidity Coverage Ratio) koji prikazuje kratkoročnu likvidnost do mesec dana, i pokazatelj NSFR (Net Stable Funding Ratio) koji prikazuje srednjoročnu i dugoročnu poziciju likvidnosti banke preko godinu dana. Pokazatelj LCR se računa kao odnos likvidne aktive i neto odliva do mesec dana. Likvidna aktiva predstavlja imovinu Banke koja se vrlo brzo može unovčiti (obavezna rezerva, zapisi Trezora Republike Srbije, plasmani Narodnoj banci Srbije po Reverse Repo ugovorima i slično). Neto odlivi predstavljaju razliku između potencijalnih odliva i priliva u periodu do mesec dana. Potencijalni prilivi i odlivi se računaju primenom koeficijenata ponašanja propisanih od strane Bazelskog komiteta (Basel Committee3

) na sve pozicije bilansa stanja banke. Koeficijenti ponašanja su definisani tako da uzimaju u obzir i stresne scenarije krize likvidnosti. LCR pokazatelj Banke je iznad propisanog minimuma od 100% što ukazuje da Banka ima dovoljno likvidne aktive da pokrije neto odlive koji se mogu desiti u periodu do mesec dana. Pokazatelj NSFR ukazuje na to da li Banka dugoročne plasmane i investicije finansira iz stabilnih (dugoročnih) izvora sredstava. Dugoročni ili stabilni izvori sredstava su svi izvori sredstava (obaveze) koji dospevaju u periodu dužem od godinu dana i određeni (propisani) procenat kratkoročnih izvora sredstava koji se smatra stabilnim ili trajnim. Dugoročni plasmani i investicije su svi plasmani i investicije sa rokom dospeća preko godinu dana i određeni (propisani) procenat kratkoročnih plasmana koji imaju dugoročni karakter u smislu da Banka po njima neće imati neto priliv sredstava u kratkom roku. NSFR pokazatelj Banke je iznad minimalnog zahteva od 1 što znači da Banka sve dugoročne investicije i plasmane finansira iz dugoročnih ili stabilnih izvora.

Sektor za upravljanje rizicima je odgovoran za merenje i praćenje stanja likvidnosti kao i za redovnu izradu izveštaja koji prikazuju uticaj pomeranja različitih kategorija aktive i pasive Banke na likvidnosnu poziciju Banke. Sektor za upravljanje rizicima izveštava o likvidnosti matičnu banku kao i ALCO Odbor. Takođe, Sektor za upravljanje rizicima pruža podršku sektoru Trezora u domenu statističke analize i testiranja pretpostavki o ponašanju odgovarajućih pozicija aktive i pasive koje utiču na novčane prilive i odlive. Primenjene pretpostavke o ponašanju su odobrene i periodično revidirane od strane ALCO Odbora. Upravljanje likvidnošću obuhvata:

- Planiranje priliva i odliva gotovine; - Postavljanje i praćenje indikatora likvidnosti; - Merenje i praćenje likvidnosti banke; - Merenje gepova likvidnosti i procena stabilnosti depozita; - Pripremanje izveštaja za menadžment.

Upravljanje kratkoročnom likvidnošću se vrši kroz praćenje sledećih limita/indikatora:

- Limiti kumulativne neto pozicije na medjubankarskom tržištu u intervalu do 7 dana; - Limiti kratkoročnih gepova likvidnosti do mesec dana; - Minimalan iznos likvidne aktive i rezervi likvidnosti; - Monitoring pokazatelja koncentracije međubankarskih pozajmica i koncentracije depozita klijenata;

2 Basel III – „International framework for liquidity risk measurement, standards and monitoring” - December 2010. 3 Basel Committee je Bazelski komitet za bankarski nadzor osnovan od strane guvernera centralnih banaka visoko razvijenih zemalja grupe G-10, sa ciljem da radi na unapređenju preventivne supervizije poslovanja banaka.


72

- Monitoring pokazatelja LCR. Upravljanje strukturnom likvidnošću se vrši kroz praćenje:

- Izveštaja o strukturnoj ročnosti; - Pokazatelja strukturne usklađenosti tzv. Pravila Rule 2; - Praćenje indikatora ranog upozorenja koji ukazuju na postojanje specifične ili sistemske krize likvidnosti; - Monitoring pokazatelja NSFR; - Pripremanje izveštaja za menadžment.

Pokazatelji likvidnosti (pokazatelj likvidnosti i uži pokazatelj likvidnosti) propisani od strane Narodne banke Srbije predstavljaju odnos likvidne aktive prvog i drugog reda odnosno likvidne aktive prvog reda i tekućih obaveza. Likvidna aktiva prvog reda obuhvata likvidna potraživanja Banke odmah unovčiva (gotovina, čekovi, hartije od vrednosti itd.) dok likvidna aktiva drugog reda obuhvata očekivane prilive po osnovu plasmana u periodu od mesec dana. Tekuće obaveze obuhvataju obaveze Banke po viđenju ili bez ugovorenog roka dospeća kao i obaveze koje dospevaju u periodu od mesec dana. Pokazatelj likvidnosti predstavlja odnos između likvidne aktive prvog i drugog reda i tekućih obaveza. Ovaj pokazatelj likvidnosti ne sme biti manji od 1 (prosek pokazatelja likvidnosti svih radnih dana u mesecu), kao ni manji od 0.9 duže od tri uzastopna radna dana ili 0.8 - kad je obračunat za jedan radni dan. Uži pokazatelj likvidnosti predstavlja odnos između likvidne aktive prvog reda i tekućih obaveza. Ovaj pokazatelj likvidnosti ne sme biti manji od 0.7 (prosek pokazatelja likvidnosti svih radnih dana u mesecu), kao ni manji od 0.6 duže od tri uzastopna radna dana ili 0.5 - kad je obračunat za jedan radni dan.


73

34. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) 34.2. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima(Nastavak)

Pokazatelj likvidnosti 2013.

2012.

Na dan 31. decembra 2,87 2,00 Prosek tokom perioda 2,77 1,96 Najviši 3,22 2,42 Najniži 2,13 1,40 Uži pokazatelj likvidnosti

2013,

Na dan 31. decembra 1,45 Prosek tokom perioda 1,82 Najviši 2,43 Najniži 1,33

U izveštaju o strukturnoj ročnoj usklađenosti (Maturity Mismatch) sve bilansne i vanbilansne pozicije se raspoređuju u određene intervale ročnosti prema preostalom ugovorenom roku do dospeća.


74


34.2. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima (Nastavak)

Tabela u nastavku predstavlja analizu rokova dospeća sredstava i obaveza Banke na dan 31. decembar 2013. godine: U hiljadama dinara

Do mesec dana

Od mesec do tri meseca

Od tri do šest meseci

Od šest meseci do

godinu dana

Od godinu dana do pet

godina Preko pet

godina

Bez definisane ročnosti

uključujući Ispravke

vrednosti Ukupno AKTIVA Gotovina, gotovinski ekvivalenti 20.857.301 594.755 - - - - (30.380) 21.421.677 Opozivi depoziti i krediti 69.453.952 - - - - - - 69.453.952 Potraživanja po osnovu kamata, naknada,prodaje, promene fer vrednosti,derivata i dr potraživanja

- - - - - - 3.689.503

3.689.503

Dati krediti i depoziti 67.531.248 17.127.568 23.649.402 32.743.207 103.264.954 42.942.465 (21.723.069) 265.535.775 Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija)

2.850.610 424.734 8.491.614 6.215.151 23.341.914 - -

41.324.022

Udeli (učešća) - - - - - - 962.568 962.568 Ostali plasmani 4.722.054 2.820.387 857.436 750.019 2.640.983 127.385 (1.862.843) 10.055.420 Nematerijalna ulaganja - - - - - - 926.476 926.476 Osnovna sredstva i investicione Nekretnine

- - - - - - 7.345.133

7.345.133

Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se Obustavlja

- - - - - - 344.321

344.321

Odložena poreska sredstva - - - - - - 79.122 79.122 Ostala sredstva - - - - - - 6.103.387 6.103.387 UKUPNA AKTIVA 165.415.164 20.967.444 32.998.452 39.708.377 129.247.851 43.069.850 (4.165.782) 427.241.356


75



U hiljadama dinara

Do mesec dana



Od šest meseci do godinu dana


godina Preko pet

godina


uključujući Ispravke vrednosti Ukupno

PASIVA

Transakcioni depoziti 110.309.862 - - - - - - 110.309.862 Ostali depoziti 29.399.899 27.720.132 29.846.695 60.925.126 14.855.109 678.189 - 163.425.150 Primljeni krediti 1.089.857 1.198.374 1.979.229 4.027.731 27.337.076 8.929.431 2.175.234 46.736.931 Obaveze po osnovu hartija od vrednosti

168.490 - - - - - 50.395 218.885

Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene vrednosti derivata

- - - - - - 14.450 14.450

Rezervisanja - - - - - - 1.531.606 1.531.606 Obaveze za poreze - - - - - - 115.810 115.810 Obaveze iz dobitka - - - - - - - - Ostale obaveze 5.863 6.495 16.720 19.962 3.221 - 5.949.214 6.001.475

UKUPNO OBAVEZE 140.973.970 28.925.001 31.842.644 64.972.820 42.195.405 9.607.620 9.836.708 328.354.168

UKUPNO KAPITAL - - - - - - 98.887.188 98.887.188

UKUPNO PASIVA 140.973.970 28.925.001 31.842.644 64.972.820 42.195.405 9.607.620 108.723.896 427.241.356

ROČNA NEUSKLAĐENOST 24.441.194 (7.957.557) 1.155.808 (25.264.443) 87.052.446 33.462.230 (112.889.678) -

KUMULATIVNA ROČNA NEUSKLAĐENOST

24.441.194 16.483.636 17.639.444 (7.624.998) 79.427.447 112.889.678


76



Tabela u nastavku predstavlja analizu rokova dospeća sredstava i obaveza Banke na dan 31. decembar 2012. godine: U hiljadama dinara

Do mesec dana



Od šest meseci do

godinu dana


godina Preko pet

godina


uključujući Ispravke

vrednosti Ukupno AKTIVA Gotovina, gotovinski ekvivalenti 33.665.831 1.359.014 - - - - (11.270) 35.013.575 Opozivi depoziti i krediti 56.757.728 - - - - - - 56.757.728 Potraživanja po osnovu kamata, naknada,prodaje, promene fer vrednosti,derivata i dr potraživanja

- - - - - - 3.278.233 3.278.233

Dati krediti i depoziti 33.041.508 14.833.706 27.006.480 46.992.331 109.402.979 45.966.685 (17.693.190) 259.550.499 Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija)

5.025.606 4.987.252 6.071.367 12.621.718 6.375.787 - - 35.081.730

Udeli (učešća) - - - - - - 962.568 962.568 Ostali plasmani 5.275.809 885.940 1.829.214 1.085.390 1.475.386 205.314 (1.560.162) 9.196.891 Nematerijalna ulaganja - - - - - - 1.040.637 1.040.637 Osnovna sredstva i investicione nekretnine

- - - - - - 7.376.493 7.376.493

Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja

- - - - - - 228.010 228.010

Odložena poreska sredstva - - - - - - 66.240 66.240 Ostala sredstva - - - - - - 4.776.985 4.776.985 UKUPNA AKTIVA 133.766.482 22.065.912 34.907.061 60.699.439 117.254.152 46.171.999 ( 1.535.456) 413.329.589


77



U hiljadama dinara

Do mesec dana



Od šest meseci do godinu dana


godina Preko pet

godina


uključujući Ispravke vrednosti Ukupno

PASIVA

Transakcioni depoziti 99.338.201 - - - - - - 99.338.201 Ostali depoziti 27.543.329 28.397.908 30.170.428 62.147.466 13.485.694 454.987 - 162.199.812 Primljeni krediti 1.661.020 771.660 737.791 2.973.556 36.227.856 9.772.279 1.421.259 53.565.421 Obaveze po osnovu hartija od vrednosti

87.680 11.087 33.933 - - - 9.280 141.980


- - - - - - 74.412 74.412


UKUPNO OBAVEZE 128.632.574 29.188.898 30.955.842 65.138.245 49.716.076 10.227.266 9.418.856 323.277.758

UKUPNO KAPITAL - - - - - - 90.051.831 90.051.831

UKUPNO PASIVA 128.632.574 29.188.898 30.955.842 65.138.245 49.716.076 10.227.266 99.470.688 413.329.589

ROČNA NEUSKLAĐENOST 5.133.908 (7.122.986) 3.951.219 (4.438.806) 67.538.076 35.944.733 (101.006.144))

KUMULATIVNA ROČNA NEUSKLAĐENOST

5.133.908

(1.989.078)

1.962.141

(2.476.665)

65.061.411

101.006.144

-

-


78

34. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) 34.2. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima (Nastavak)

Na osnovu podataka o ročnoj strukturi sredstava i obaveza, izračunava se pokazatelj strukturne ročne usklađenosti, tzv. Rule 2 pokazatelj. Pravilo (Rule) 2 pokazuje pokrivenost dugoročnih ulaganja stabilnim (dugoročnim) izvorima. Za potrebe izračunavanja pokazatelja strukturne ročne (usklađenosti, kratak rok se deviniše kao rok do 18 meseci, srednji rok od 18 meseci do 5 godina i dug rok preko 5 godina. Pravilo (Rule) 2: Dugoročna potraživanja + 0.5*(Srednjeročna potraživanja) <= (Regulatorni kapital – Osnovna sredstva – Udeli) + Dugoročne obaveze + 0.5*(Srednjeročne obaveze) + 0.25*(tekući računi klijenata i štedni depoziti) + 0.25*(obaveze prema klijentima koje dospevaju do 18 meseci) + 0.25*(međubankarske obaveze sa rokom dospeća od 3 do 18 meseci) ± 1*(tokovi gotovine vezano za derivate sa rokom dospeća preko 18 meseci) – 0.05*(potencijalni odlivi gotovine usled neiskorišćenih neopozivih kreditnih linija) – 0.03*(potencijalni odlivi gotovine usled neiskorišćenih neopozivih garancija). Banka ima dobru strukturnu ročnu usklađenost svojih potraživanja i obaveza, što znači da sva trajna ulaganja finansira kapitalom, a dugoročne plasmane finansira iz dugoročnih i stabilnih izvora finansiranja.


79

34. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) 34.3. Tržišni rizik

Banka je u svom svakodnevnom poslovanju izložena promenama tržišnih varijabli koje mogu pozitivno ili negativno uticati na prihod Banke. Banka je izložena sledećim tržišnim rizicima:

- Rizik promene kamatnih stopa, - Devizni rizik.

34.3.1. Rizik od promene kamatnih stopa

Kamatni rizik je rizik smanjenja profita ili neto vrednosti imovine Banke usled promena u visini kamatnih stopa. Izloženost kamatnom riziku zavisi od odnosa kamatno osetljive aktive i pasive Banke. Kamatni rizik se računa odvojeno za bankarsku knjigu i za portfolio hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju (AFS) odnosno hartija od vrednosti koje se mere po fer frednosti. Za portfolio hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju se računaju sledeće mere kamatnog rizika: VaR, duracija, konveksnost. Takođe se koristi tehnika scenario analize i stress testiranja. U bankarskoj knjizi, kamatni rizik se meri i prati tako što se izračunava neusklađenost kamatno osetljive aktive i pasive (Repricing Gap) i na osnovu nje se izračunava osetljivost profita i ekonomske vrednosti kapitala Banke na promene kamatne stope. Prihvatljiv nivo kamatnog rizika je definisan limitima najveće moguće osetljivosti neto vrednosti imovine Banke na promenu tržišnih stopa prinosa od 100bps i najveće moguće vrednosti pod kamatnim rizikom (IRR VaR) za portfolio hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju. Vrednost pod kamatnim rizikom (IRR VaR) predstavlja najveći mogući jednodnevni gubitak na portfoliju hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju koji Banka može da pretrpi usled normalnih tržišnih kretanja kamatnih stopa. S obzirom da se vrednost pod kamatnim rizikom računa sa intervalom poverenja od 99%, realizovani jednodnevni gubitak usled promene kamatnih stopa može da bude veći od vrednosti pod kamatnim rizikom jednom u 100 radnih dana. Vrednost pod rizikom se računa primenom metoda hibridne istorijske simulacije. Osetljivost neto vrednosti imovine na promenu tržišnih kamatnih stopa od 100bps se izračunava i prati mesečno a vrednost pod kamatnim rizikom dnevno. Informacije o nivou kamatnog rizika se redovno dostavljaju ALCO Odboru kao i Matičnoj Banci.


80


34.3. Tržišni rizik (Nastavak)

34.3.1. Rizik od promene kamatnih stopa (Nastavak)

Sledeća tabela prikazuje Repricing Gap izveštaj, odnosno izloženost Banke riziku od promene kamatnih stopa na dan 31. decembra 2013. godine.

U hiljadama dinara

Do mesec dana



Od šest meseci do

godinu dana


godina Preko pet

godina Kamatno

neosetljivo Ukupno AKTIVA Gotovina, gotovinski ekvivalenti 20.857.301 594.755 - - - - (30.380) 21.421.677

Opozivi depoziti i krediti 30.000.000 - - - - - 39.453.952 69.453.952 Potraživanja po osnovu kamata, naknada,prodaje, promene fer vrednosti,derivata i druga potraživanja

- - - - - - 3.689.503

3.689.503

Dati krediti i depoziti 151.473.805 80.140.775 18.898.909 14.939.126 19.456.403 2.349.826 (21.723.069) 265.535.775 Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) 11.442.645 424.734 8.491.614 4.599.515 16.365.514 - - 41.324.022 Udeli (učešća) - - - - - - 962.568 962.568 Ostali plasmani 5.644.348 2.766.134 803.184 641.514 1.935.699 127.385 (1.862.843) 10.055.420 Nematerijalna ulaganja - - - - - - 926.476 926.476 Osnovna sredstva i investicione nekretnine - - - - - - 7.345.133 7.345.133 Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja

- - - - - - 344.321 344.321

Odložena poreska sredstva - - - - - - 79.122 79.122

Ostala sredstva - - - - - - 6.103.387 6.103.387

UKUPNA AKTIVA 219.418.100 83.926.399 28.193.706 20.180.155 37.757.616 2.477.211 35.288.170 427.241.356


81




U hiljadama dinara

Do mesec dana



Od šest meseci do

godinu dana Od godinu dana

do pet godina Preko pet

godina Kamatno

neosetljivo Ukupno PASIVA Transakcioni depoziti 110.309.862 - - - - - 110.309.862 Ostali depoziti 34.821.398 24.557.163 27.755.711 60.893.226 14.719.463 678.189 - 163.425.150 Primljeni krediti 725.459 25.447.198 14.408.110 579.652 2.946.997 454.281 2.175.234 46.736.931 Obaveze po osnovu hartija od vrednosti

168.490 -

-

-

-

- 50.395 218.885


-

-

-

-

-

14.450 14.450

Rezervisanja - - - - - 1.531.606 1.531.606 Obaveze za poreze - - - - - 115.810 115.810 Obaveze iz dobitka - - - - - - - Ostale obaveze 5.863 6.495 - - 3.221 - 5.949.214 6.001.475

UKUPNO OBAVEZE

146.031.071 50.010.856 42.180.542 61.492.841 17.669.681 1.132.470 9.836.708 328.354.168

UKUPNO KAPITAL - - - - - - 98.887.188 98.887.188

UKUPNO PASIVA

146.031.071 50.010.856 42.180.542 61.492.841 17.669.681 1.132.470 108.723.896 427.241.356

PERIODIČNI GAP 73.387.029 33.915.543 (13.986.836) (41.312.686) 20.087.935 1.344.741 (73.435.726) -

KUMULATIVNI GAP 73.387.029 107.302.572 93.315.736 52.003.050 72.090.985 73.435.726


82



34.3.1. Rizik od promene kamatnih stopa (Nastavak) Sledeća tabela prikazuje Repricing Gap izveštaj, odnosno izloženost Banke riziku od promene kamatnih stopa na dan 31. decembra 2012. godine:

U hiljadama dinara

Do mesec dana



Od šest meseci do

godinu dana


godina Preko pet

godina Kamatno

neosetljivo Ukupno AKTIVA Gotovina, gotovinski ekvivalenti 33.654.561 1.359.014 - - - - - 35.013.575 Opozivi depoziti i krediti 10.000.000 - - - - - 46.757.728 56.757.728 Potraživanja po osnovu kamata, naknada,prodaje, promene fer vrednosti,derivata i druga potraživanja

- - - - - - 3.278.233 3.278.233

Dati krediti i depoziti 118.616.130 82.987.432 25.938.059 21.547.983 24.727.678 3.426.407 (17.693.190) 259.550.499 Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) 8.083.711 4.987.252 6.071.366 12.621.718 3.317.683 - - 35.081.730 Udeli (učešća) - - - - - - 962.568 962.568 Ostali plasmani 5.275.808 885.941 1.829.214 1.085.390 1.475.386 205.314 (1.560.162) 9.196.891 Nematerijalna ulaganja - - - - - - 1.040.637 1.040.637 Osnovna sredstva i investicione nekretnine - - - - - - 7.376.493 7.376.493 Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja

- - - - - - 228.010 228.010

Odložena poreska sredstva - - - - - - 66.240 66.240 Ostala sredstva - - - - - - 4.776.985 4.776.985 UKUPNA AKTIVA 175.630.210 90.219.639 33.838.639 35.255.091 29.520.747 3.631.721 45.233.542 413.329.589


83




Do mesec dana



Od šest meseci do

godinu dana Od godinu dana

do pet godina Preko pet

godina Kamatno

neosetljivo Ukupno PASIVA Transakcioni depoziti 99.338.201 - - - - - - 99.338.201 Ostali depoziti 34.580.330 24.002.249 28.998.941 60.776.311 13.386.994 454.987 - 162.199.812 Primljeni krediti 1.299.558 31.390.225 14.196.216 506.347 3.665.832 1.085.984 1.421.259 53.565.421 Obaveze po osnovu hartija od vrednosti

87.681 11.087 33.933 - - - 9.279 141.980


- - - - - - 74.412 74.412


UKUPNO OBAVEZE

135.308.114 55.411.804 43.242.780 61.299.881 17.055.352 1.540.971 9.418.856 323.277.758

UKUPNO KAPITAL - - - - - - 90.051.831 90.051.831

UKUPNO PASIVA

135.308.114 55.411.804 43.242.780 61.299.881 17.055.352 1.540.971 99.470.687 413.329.589

PERIODIČNI GAP 40.322.096 34.807.835 (9.404.142) (26.044.790) 12.465.395 2.090.750 (54.237.145) -

KUMULATIVNI GAP 40.322.096 75.129.931 65.725.790 39.681.001 52.146.395 54.237.145


84

34. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) 34.3. Tržišni rizik (Nastavak) 34.3.1. Rizik od promene kamatnih stopa (Nastavak)

Sledeća tabela prikazuje uticaja promene kamatnih stopa na neto prihod i neto vrednosti imovine banke:

Scenario

Promena tržišnih kamatnih stopa

Efekat na neto prihod U hiljadama dinara

Efekat na neto imovinu U hiljadama dinara

1 1% 795.222 (66.747) 2 2% 1.590.445 (129.494) 3 -1% (795.222) 71.074 4 -2% (1.590.445) 146.834

Sledeća tabela prikazuje vrednost pod rizikom za portfolio hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju:

U evrima Vrednost pod kamatnim rizikom IRR VaR

Prosek 515.429 Maksimum 755.648 Minimum 331.923 34.3.2. Devizni rizik

Devizni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promene deviznog kursa. Bankarsko poslovanje u različitim valutama uslovljava izloženost oscilacijama deviznih kurseva više valuta. U skladu sa internom politikom Banke kao i potencijalnim oscilacijama deviznog kursa, Upravni odbor odlučuje o limitu otvorene pozicije Banke na osnovu predloga Sektora za upravljanje rizicima. Upravni odbor Banke je postavio limit otvorene devizne pozicije koji je konzervativniji od regulatornog limita devizne pozicije i koji se prati svakodnevno kako bi se osiguralo da izloženost Banke deviznom riziku ostane u visini utvrđenih limita. Banka svakodnevno meri devizni rizik prema metodologiji Narodne banke Srbije kroz Izveštaj o pokazatelju deviznog rizika. Pokazatelj deviznog rizika je odnos izmedju ukupne otvorene neto pozicije i kapitala banke (koji se obračunavaju u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala) gde je Banka dužna da obezbedi da njena ukupna neto otvorena devizna pozicija ne prelazi 20% njenog kapitala. Tokom 2013. godine, Banka je strogo vodila računa o usklađenosti pokazatelja deviznog rizika, gde je ovaj pokazatelj uvek bio na nivou koji je znatno ispod propisane vrednosti.


85

34. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) 34.3. Tržišni rizik (Nastavak) 34.3.2. Devizni rizik (Nastavak)

Sledeća tabela prikazuje izloženost Banke deviznom riziku, odnosno otvorenu deviznu poziciju na dan 31. decembar 2013. godine

U hiljadama dinara

EUR CHF USD Ostale valute

Ukupno u stranoj valuti

Ukupno u dinarima Ukupno

AKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalenti 2.225.990 2.247.417 283.354 476.098 5.232.858 16.188.818 21.421.677 Opozivi depoziti i krediti 39.453.952 - - - 39.453.952 30.000.000 69.453.952 Potraživanja po osnovu kamata i naknada.promene. prodaje fer vrednosti derivata. i druga potraživanja

1.569.868 4.336 4.674 98 1.578.976 2.110.527 3.689.503

Dati krediti i depoziti 203.520.691 3.490.380 722.406 - 207.733.477 57.802.298 265.535.775 Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) 4.013.561 - - - 4.013.561 37.310.461 41.324.022

Udeli (učešća) - - - - - 962.568 962.568 Ostali plasmani 7.033.687 - - - 7.033.687 3.021.732 10.055.420 Nematerijalna ulaganja - - - - - 926.476 926.476 Osnovna sredstva i investicione nekretnine - - - - - 7.345.133 7.345.133


- - - - - 344.321 344.321

Odložena poreska sredstva - - - - - 79.122 79.122 Ostala sredstva 843.052 1.138 6.398 309 850.896 5.252.491 6.103.387 UKUPNA AKTIVA ( I ) 258.660.801 5.743.271 1.016.831 476.504 265.897.408 161.343.948 427.241.356 OBAVEZE Transakcioni depoziti 52.276.478 2.503.966 4.862.723 1.408.383 61.051.550 49.258.312 110.309.862 Ostali depoziti 134.000.059 3.156.617 7.496.221 815.308 145.468.205 17.956.945 163.425.150 Primljeni krediti 44.393.781 2.948 1.614.569 10.412 46.021.710 715.221 46.736.931 Obaveze po osnovu hartija od vrednosti - - - 50.395 50.395 168.490 218.885

Obaveze po osnovu kamata. naknada i promene vrednosti derivata

- - - - - 14.450 14.450

Rezervisanja - - - - - 1.531.606 1.531.606 Obaveze za poreze - - - - - 115.810 115.810 Obaveze iz dobitka - - - - - - - Ostale obaveze 2.639.857 29.101 122.912 6.047 2.797.917 3.203.558 6.001.475

UKUPNO OBAVEZE 233.310.175 5.692.631 14.096.425 2.290.544 255.389.776 72.964.392 328.354.168

UKUPNO KAPITAL - - - - - 98.887.188

UKUPNO PASIVA ( II ) 233.310.175 5.692.631 14.096.425 2.290.544 255.389.776 72.964.392

427.241.356

Finansijski derivati koji utiču na deviznu poziciju a vode se u vanbilansu Banke (III) (27.126.040) (37.419)

13.034.502 2.076.234 (12.052.723) - -

Neto otvorena devizna pozicija (I – II+ III ) (1.775.414) 13.221 (45.092) 262.194 (1.545.091) 88.379.556 -


86

34.3. Tržišni rizik (Nastavak) 34.3.2. Devizni rizik (Nastavak) Sledeća tabela prikazuje izloženost Banke deviznom riziku, odnosno otvorenu deviznu poziciju na dan 31. decembar 2012. godine:

U hiljadama dinara

EUR CHF USD Ostale valute

Ukupno u stranoj valuti

Ukupno u dinarima Ukupno

AKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalenti 3.082.565 259.846 221.020 461.892 4.025.324 30.988.251 35.013.575 Opozivi depoziti i krediti 46.757.728 - - - 46.757.728 10.000.000 56.757.728 Potraživanja po osnovu kamata i naknada.promene. prodaje fer vrednosti derivata. i druga potraživanja

744.585 3.420 2.592 42 750.639 2.527.594 3.278.233

Dati krediti i depoziti 188.814.594 3.757.478 528.855 - 193.100.928 66.449.571 259.550.499 Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) 5.450.867 - - - 5.450.867 29.630.863 35.081.730

Udeli (učešća) - - - - - 962.568 962.568 Ostali plasmani 6.270.184 - - 102.293 6.372.477 2.824.414 9.196.891 Nematerijalna ulaganja - - - - - 1.040.637 1.040.637 Osnovna sredstva i investicione nekretnine - - - - - 7.376.493 7.376.493


- - - - - 228.010 228.010

Odložena poreska sredstva - - - - - 66.240 66.240 Ostala sredstva 816.489 2.365 8.345 453 827.652 3.949.333 4.776.985 UKUPNA AKTIVA ( I ) 251.937.013 4.023.110 760.812 564.680 257.285.615 156.043.974 413.329.589 OBAVEZE Transakcioni depoziti 52.755.981 2.135.360 5.373.860 1.111.883 61.377.083 37.961.118 99.338.201 Ostali depoziti 127.690.966 2.925.345 7.795.395 808.391 139.220.097 22.979.715 162.199.812 Primljeni krediti 51.268.582 66.356 933.107 5.319 52.273.363 1.292.058 53.565.421 Obaveze po osnovu hartija od vrednosti

- - - 9.280

9.280 132.700 141.980

Obaveze po osnovu kamata. naknada i promene vrednosti derivata

- - - - - 74.412 74.412

Rezervisanja - - - - - 1.922.334 1.922.334 Obaveze za poreze - - - - - 98.614 98.614 Obaveze iz dobitka - - - - - - - Ostale obaveze 2.337.951 29.329 216.969 6.099 2.590.348 3.346.636 5.936.984 UKUPNO OBAVEZE 234.053.480 5.156.389 14.319.330 1.940.972 255.470.171 67.807.587 323.277.758

UKUPNO KAPITAL - - - - - 90.051.831

UKUPNO PASIVA ( II ) 234.053.480 5.156.389 14.319.330 1.940.971 255.470.171 67.807.587 413.329.589 Finansijski derivati koji utiču na deviznu poziciju a vode se u vanbilansu Banke (III) (17.565.025 ) 1.130.306 13.590.003 1.701.199 (1.143.518 ) - - Neto otvorena devizna pozicija (I – II+ III ) (318.508 ) (2.973) 31.485 324.908 671.926 88.236.387 -


87



34.3.2. Devizni rizik (Nastavak)

Banka je razvila i internu metodologiju za merenje deviznog rizika koja podrazumeva dnevno izračunavanje i praćenje vrednosti pod deviznim rizikom (VaR-a) sa 99% intervalom poverenja. VaR je najveći mogući gubitak koji Banka može da pretrpi usled normalnih tržišnih kretanja deviznih kurseva, sa verovatnoćom od 99%. Vrednost pod deviznim rizikom se izračunava i prati dnevno i o tome se izveštava direktor Sektora za upravljanje rizicima, direktor Sektora trezora, član Izvršnog odbora zadužen za rizike, član Izvršnog odbora zadužen za finansije i trezor, zamenik predsednika Izvršnog odbora i Matična Banka.

Sledeća tabela pokazuje referentne vrednosti deviznog VaR-a u toku 2013. i 2012. godine:

VaR (u Evrima) Devizni VaR 2013. 2012.

Prosek 34.699 59.778 Maksimum 206.747 181.538 Minimum 1.078 1.877

Sledeća tabela pokazuje uticaj promena deviznog kursa na profit Banke: U hiljadama dinara

Scenario Efekat na profit

10% depresijacija dinara (154.509) 20% depresijacija dinara (309.018) Tokom 2013. godine pokazatelj vrednosti pod deviznim rizikom (FX VaR) je sve vreme bio u okviru limita postavljenog od strane Matične Banke i odobrenog od strane Upravnog odbora Banke.


88

34.4. Operativni rizik

Operativni rizik je rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled propusta u obavljanju poslovnih aktivnosti (procesa), ljudskih grešaka, grešaka u sistemu, ili dejstva spoljnih faktora. Ova definicija uključuje pravni rizik, ali isključuje strateški i reputacioni rizik.

Uloga procesa upravljanja operativnim rizicima je da identifikuje, proceni, kontroliše i smanji mogućnost nastanka i uticaj operativnih rizika i gubitaka. Banka ne može da eliminiše sve operativne rizike, ali kroz proces evidentiranja i analiziranja operativnih gubitaka može da identifikuje propuste u svojim procesima, proizvodima i procedurama i njihovim unapređenjem smanji učestalost kao i negativan uticaj operativnih gubitaka na poslovanje i profitabilnost Banke. Važan aspekt procesa upravljanja operativnim rizicima je ažurno izveštavanje menadžmenta Banke o značajnim operativnim rizicima, kao i permanentna obuka svih zaposlenih uključenih u proces prikupljanja podataka o operativnim rizicima i sveobuhvatno razvijanje svesti o značaju identifikovanja, merenja, kontrole i ublažavanja operativnih rizika.

Podaci o operativnim rizicima prikupljaju se u svim organizacionim delovima Banke, vrši se njihova klasifikacija, analiza i preporučuju načini umanjenja rizika i ublažavanje njihovih posledica.

Banka jednom godišnje sprovodi proces Procene izloženosti operativnim rizicima. Prvi deo procesa baziran je na određenom broju scenarija, gde procenitelji procenjuju učestalost i mogućnost nastanka određenih operativnih događaja, kao i njihov uticaj na profit Banke, iz oblasti za koje su nadležni. U drugom delu procesa, procenitelji rade evaluaciju faktora rizika poslovnog okruženja, gde se procenjuje koliki je značaj i uticaj nekog faktora rizika, kakav je nivo kontrole i upravljanja tim rizikom, i daju se predlozi mera za ublažavanje mogućeg uticaja određnih fakotra rizika. Kombinovanjem rezultata procesa Procene izloženosti operativnim rizicima i statistike istorijskih slučajeva operativnih rizika stiče se jasna slika o izloženosti Banke operativnim rizicima. Banka je uspostavila i održava kompletan i jasan sistem izveštavanja. Svrha je da se analizira i vremenski nadgleda razvoj izloženosti operativnim rizicima i da se spreči pojava događaja sa velikim intezitetom (najgori slučaj). Izveštaji koje je Banka razvila obuhvataju: mesečni i polugodišnji izveštaj (za Članove Izvršnog Odbora, Direktora za upravljanje rizicima, Internu reviziju i direktora Sektora za upravljanje rizicima), kvartalni izveštaj (za Odbor za reviziju) i kvartalni izveštaj o kapitalnom zahtevu za operativni rizik (za Narodnu banku Srbije). Za obračun kapitalnog zahteva za operativni rizik Banka koristiti Standardizovani pristup. Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom Standardizovanog pristupa jednak je trogodišnjem proseku godišnjih kapitalnih zahteva za sve linije poslovanja. Godišnji kapitalni zahtev jednak je zbiru kapitalnih zahteva za pojedinačne linije poslovanja za određenu godinu. Kapitalni zahtev za pojedinačne linije poslovanja jednak je proizvodu indikatora izloženosti izračunatog za tu liniju poslovanja i odgovarajuće stope kapitalnog zahteva definisane od strane regulatora (Narodne banke Srbije). Kapitalni zahtev za operativni rizik Banke, izračunat Standardizovanim pristupom na 31.12.2013. iznosi u hiljadama RSD 3.970.288


89

34. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) 34.5. Rizici izloženosti banke Sektor za upravljanje rizicima prati, meri i izveštava nadležne odbore Banke o izloženostima riziku izloženosti prema jednom licu ili grupi povezanih lica, riziku ulaganja Banke u druga pravna lica i u osnovna sredstva, riziku zemlje porekla lica prema kome je Banka. U 2013. godini, Banka je vodila računa o usklađenosti pokazatelja rizika izloženosti i rizika ulaganja, i sprovođenjem odgovarajućih aktivnosti predviđenih relevantim procedurama i odlukama o odobravanju kredita i ulaganjima u finansijsku i nefinansijsku imovinu, obezbedila usklađenost svojih plasmana i ulaganja sa pokazateljima poslovanja propisanim od strane Narodne banke Srbije. Rizici izloženosti Banke obuhvataju rizike izloženosti Banke prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica, kao i rizike izloženosti Banke prema licima povezanim sa Bankom. U skladu sa politikom upravljanja rizicima, rukovodstvo Banke utvrđuje limite, odnosno koncentraciju plasmana po pojedinim pravnim licima ili grupi povezanih lica, i licima povezanim sa Bankom. Rukovodstvo Banke i odgovarajući organi i lica sa ovlašćenjima u Banci navedenim merama nastoje da obezbede usklađenost izloženosti Banke sa propisanim limitima, odnosno obezbeđuju da izloženost Banke prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica ne bude veća od 25% kapitala Banke, da zbir svih velikih izloženosti Banke ne bude veći od 400% kapitala Banke, da ukupna izloženost Banke prema licu povezanom sa Bankom ne bude veća od 5% kapitala Banke a ukupna izloženost prema licima povezanim sa bankom ne bude veća od 20% kapitala Banke. 34.6. Rizici ulaganja banke Rizici ulaganja Banke, obuhvataju rizike ulaganja u druga pravna lica i u osnovna sredstva. U skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, Sektor za upravljanja rizicima prati nivo trajnih ulaganja i o tome obaveštava Izvršni Odbor Banke. Na ovaj način se obezbeđuje da ulaganje Banke u jedno lice koje nije u finansijskom sektoru ne pređe 10% kapitala Banke, te da ulaganja Banke u lica koja nisu u finansijskom sektoru i u osnovna sredstva Banke ne pređu 60% kapitala Banke. 34.7. Rizik zemlje

Pod rizikom koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je Banka izložena podrazumevaju se negativni efekti koji bi mogli uticati na finansijski rezultat i kapital banke zbog nemogućnosti Banke da naplati potraživanja od ovog lica iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji porekla tog lica. Izloženost Banke riziku zemlje je niska iz razloga što je učešće nerezidenata u ukupnom kreditnom portfoliju Banke zanemarljivo.


90

34.8. Upravljanje kapitalom Cilj upravljanja kapitalom je da Banka zadrži sposobnost da nastavi sa svojim poslovanjem u neograničenom periodu u predvidljivoj budućnosti, kako bi očuvala optimalnu strukturu kapitala sa ciljem da smanji troškove kapitala, a akcionarima obezbedila dividende. Banka kontinuirano upravlja kapitalom kako bi ostvarila sledeće:

- obezbedila usaglašenost sa zahtevima u vezi sa kapitalom koji su definisani od strane Narodne banke Srbije;

- obezbedila adekvatan nivo kapitala za nastavak poslovanja po načelu stalnosti poslovanja; i - održala kapital na nivou koji će omogućiti budući razvoj poslovanja, - održala kapital na nivou koji je adekvatan za pokriće interno procenjenih kapitalnih zahteva za sve

materijalno značajne rizike identifikovane u procesu interne procene adekvatnosti kapitala (ICAAP)

Adekvatnost kapitala, kao i korišćenje kapitala Banke se prati mesečno od strane rukovodstva Banke. Narodna banka Srbije je definisala minimalni koeficijent adekvatnosti kapitala od 12%, s tim da Banka može slobodno raspolagati ostvarenom dobiti samo ukoliko je adekvatnost kapitala veća od 14,5%

Ukupan kapital Banke se sastoji od osnovnog i dopunskog kapitala i odbitnih stavki:

- Osnovni kapital čini: akcijski kapital po osnovu običnih akcija, emisona premija, rezerve iz dobiti, neraspoređeni dobitak/gubitak, kapitalna dobit/gubitak po osnovu otkupljenih sopstvenih akcija, i nematerijalna ulaganja i otkupljene sopstvene akcije (isključujući prioritetne kumulativne akcije) kao minusne stavke osnovnog kapitala.

- Dopunski kapital čini: akcijski kapital po osnovu prioritetnih akcija, emisona premija po osnovu prioritetnih akcija, revalorizacione rezerve koje se odnose na osnovna sredstva i učešća u kapitalu, subordinirane obaveze u nivou do 50% osnovnog kapitala, i otkupljene sopstvene prioritetne akcije kao minusna stavka dopunskog kapitala.

- Odbitne stavke od ukupnog kapitala čini: potrebna rezerve za procenjene gubitke, učešća u kapitalu banaka ili drugih finansijskih organizacija koja prelaze 10% kapitala organizacije u koju se ulaže kao i 10% kapitala banke koja vrši ulaganja i iznos dopunskog kapitala banke koji prelazi njen osnovni kapital.


91


34.9. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza

Poslovna politika Banke je da obelodani informacije o pravičnoj (fer) vrednosti aktive i pasive za koju postoje zvanične tržišne informacije i kada se pravična vrednost značajno razlikuje od knjigovodstvene vrednosti. U Republici Srbiji ne postoji dovoljno tržišnog iskustva, kao ni stabilnosti i likvidnosti kod kupovine i prodaje potraživanja i ostale finansijske aktive i pasive, pošto zvanične tržišne informacije nisu u svakom trenutku raspoložive. Stoga, pravičnu vrednost nije moguće pouzdano utvrditi u odsustvu aktivnog tržišta. Rukovodstvo Banke vrši procenu rizika i u slučajevima kada se oceni da vrednost po kojoj se imovina vodi u poslovnim knjigama neće biti realizovana vrši ispravku vrednosti. Finansijski instrumenti Banke iskazani po amortizovanoj vrednosti uglavnom imaju kratkoročna dospeća i/ili nose varijabilnu kamatnu stopu koja odražava tekuće tržišne uslove. Shodno tome, Banka smatra da vrednost po kojoj su navedeni finansijski instrumenti iskazani odgovara njihovoj tržišnoj vrednosti. Fer vrednost kredita i plasmana komitentima jednaka je njihovoj knjigovodstvenoj vrednosti, umanjenoj za ispravke vrednosti po osnovu obezvređenja. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju obuhvataju zapise Trezora Republike Srbije i akcije odnosno učešća u kapitalu pravnih lica. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju se iskazuju po fer vrednosti, osim što se učešća u kapitalu koja se ne kotiraju na aktivnom tržištu i čija se vrednost ne može pouzdano utvrditi vrednuju po nabavnoj vrednosti umanjenoj za procenjena obezvređenja. Fer vrednost hartija od vrednosti koje se kotiraju na berzi zasniva se na tekućim cenama ponude. Fer vrednost obveznica Trezora bazira se na diskontovanoj vrednosti koja se sa protekom vremena do dospeća uvećava za iznos ukalkulisane kamate. Depoziti banaka i komitenata su uglavnom po viđenju ili kratkročni sa ugovorenim varijabilnim kamatnim stopama i stoga rukovodstvo Banke smatra da vrednosti po kojima su isti iskazani u bilansu stanja odgovaraju njihovoj tržišnoj vrednosti. Po mišljenju rukovodstva Banke, iznosi u priloženim finansijskim izveštajima odražavaju vrednost koja je u datim okolnostima najverodostojnija i najkorisnija za potrebe izveštavanja.


92

35. POTENCIJALNE OBAVEZE (a) Sudski sporovi Na dan 31. decembra 2013. godine, Banka se javlja kao tužena strana u određenom broju sudskih sporova. Ukupno procenjeni iznos tužbenih zahteva, uključujući troškove i kamate, iznosi 436.770 hiljada RSD (31. decembar 2012. godine 378.642 hiljada RSD). Konačan ishod sudskih sporova u toku je neizvestan. Kao što je obelodanjeno u Napomeni 29. uz finansijske izveštaje, na dan 31. decembra 2013. godine Banka je formirala rezervisanja za potencijalne gubitke koji mogu proisteći iz navedenih sporova u ukupnom iznosu od 328.539 hiljada RSD (31. decembar 2012. godine 357.011 hiljada RSD). Rukovodstvo Banke procenjuje da neće nastati materijalno značajni gubici po osnovu ishoda preostalih sudskih sporova u toku iznad iznosa za koje je izvršeno rezervisanje. Banka vodi sudske sporove protiv trećih lica radi naplate svojih potraživanja. Za sva utužena potraživanja protiv pravnih i fizičkih lica Banka je u potpunosti izvršila ispravku vrednosti na teret rezultata tekuće i prethodnih godina. (b) Poreski rizici Poreski sistem Republike Srbije je u procesu kontinuirane revizije i izmena. U Republici Srbiji poreski period je otvoren tokom perioda od 5 godina. U različitim okolnostima, poreski organi mogu imati različite pristupe određenim pitanjima i mogu utvrditi dodatne poreske obaveze zajedno sa naknadnim zateznim kamatama i penalima. Rukovodstvo Banke smatra da su poreske obaveze evidentirane u priloženim finansijskim izveštajima pravilno iskazane. 36. USAGLAŠAVANJE MEĐUSOBNIH OBAVEZA I POTRAŽIVANJA Banka je u skladu sa članom 20. Zakona o računovodstvu i reviziji izvršila usaglašavanje obaveza i potraživanja sa svojim dužnicima i poveriocima na dan 31. decembra 2013. godine, i o tome postoji verodostojna dokumentacija. Od ukupno 2.439 poslatih Izvoda otvorenih stavki, osporeno je 58 IOS-a. Najveći iznosi „neusaglašenih“potraživanja su prikazani u nastavku:

- 480.124 hiljada RSD odnose se na potraživanja od pravnih lica u stečaju i pravnih lica u restrukuriranju - 403.856 hiljada RSD ostala potraživanja. - 166.350 hiljada RSD se odnosi na različitu metodologiju evidentiranja potraživanja i obaveza po osnovu

derivata kao i obračuna fer vrednosti istih - 50.749 hiljada RSD se odnosi na potraživanja od pravnih lica Irva doo Beograd, Duga DOO Petlovača,

PKB Imes doo Padinska Skela i Rivex doo Kragujevac. IOS-i su osporeni uz obražlozenje da je usvojen unapred pripremljeni plan reorganizacije.

- 58.052 hiljada RSD se pretežno odnosi na razgraničenja kamata. - 62.741 hiljada RSD odnose se na poslove otkupa kratkoročnih potraživanja – faktoring. Pravna lica često

u svojim evidencijama ne menjaju klijenta prema kome imaju obavezu, bez obzira što je taj klijent po osnovu Ugovora o prodaji potraživanja cedirao svoja potraživanje na Banku.

- 11.384hiljada RSD se odnosi na neusaglašenost po osnovu potraživanja po poslovima sa platnim karticama

Documents

ABCD - Banca · PDF fileABCD 2 Mišljenje . Po našem mišljenju, finansijski izveštaji pružaju istinit i pošten pregled finansijskog položaja ... Banca Intesa a.d. Beograd