#124jul-avgust 2006

Ado be In De sign CS2 DTP vo dič

Bo jan Sto ja no vić

S P E C I J A L N I D O D A T A K

2 PC j u l - a v g u s t 2 0 0 6

PC SPECIJALNI DODATAK

R a zvoj ni put pro gra ma InDesign omeđen

je sa pet va žnih do gađaja. Ka da se 1999.

go di ne po ja vi la prva ver zi ja, do bi li smo ta len to va-

nog no vaj li ju, ko ji je imao do bru te hni ku, ali je

mno go gre šio i bio su vi še spor za o zbilj nu DTP

uta kmi cu. Ne du go po sle to ga, ver zi ja 1.5 za slu ži-

la je mes to na klu pi za re zer vne i grače. Nas ta vi mo

li fud bal skim rečni kom, doći ćemo do InDesign-a

2 ko ji je ak tiv ni i grač i da je go lo ve, ali sum njičavi

tre ne ri mu ne pru ža ju do volj no pri li ka. InDesign

CS je stan dar dni prvo ti mac po red ko jeg je ne pri-

ko sno ve ni as QuarkXPress de lo vao umor no i ne-

ube dlji vo. Ko načno, InDesign CS2 pos ta je vođa

sva ke DTP eki pe ko ja računa na po be du. Pro ce-

ne go vo re da je InDesign to kom se dam go di na

svog pos to ja nja pre uzeo pri bli žno 50% trži šta od

QuarkXPress-a. Onog tre nut ka ka da je Adobe svoj

DTP pro gram sta vio u is ti pa ket sa pro gra mi ma

Photoshop i Illustrator, InDesign je do bio sna žno

u brza nje i trži šni us peh ni je izos tao.

Kra tak opis ka že da je InDesign alat za o bli ko-

va nje gra fički in ten ziv nih pu bli ka ci ja u ko je spa da-

ju časo pi si, ka ta lo zi i bro šu re. Za hva lju jući i zvan re-

dnoj ti po gra fi ji, InDesign je ide lan pro gram za pre-

lom knji ga i to ne sa mo „le pe knji žev nos ti“ – In-

Design CS2 je o prem ljen sa do volj no sna žnih op-

ci ja za te hničke pu bli ka ci je ili za du ge do ku men-

te u ko ji ma ima fu sno ta, una krsnih re fe ren ci i usi-

dre nih o bje ka ta. O snov na fun kci onal nost InDe-

sign-a se la ko mo že pro ši ri ti po moću skrip to va na-

pi sa nih u Visual Basic-u ili JavaScript-a, ko ji su i

o dlično oruđe za auto ma ti za ci ju mno gih ti pičnih

za da ta ka ko ji se jav lja ju u pre lo mu tek sta i pri pre-

mi za štam pu. U ovom spe ci jal nom do dat ku po-

s ve tićemo pa žnju ne sa mo ele men tar nim op ci ja-

ma InDesign-a, već i nje go voj pri la go dlji vos ti i

sprem nos ti da od go vo ri na slo že ne za hte ve ko je

na meće sav re me ni DTP kao spoj za na ta, te hni ke

i ume tnos ti.

Adobe InDesign CS2 je tre nu tno naj moćni ji

DTP pro gram ko ji u sva kom do me nu pru ža vi-

sok kva li tet, pre ci zne i po u zda ne op ci je i uti sak

da je do bro o smi šljen. Na do gra dnja sa pret ho dne

ver zi je do neće vam pro duk tiv ni ji rad, jer ćete na

sva kom ko ra ku na ila zi ti na re še nja ko ja u brza va ju

pre lom stra ni ca.

Ra dno o kru ženjeP rvi su sret ko ri sni ka sa sva kim pro gra-

mom je ra dno o kru že nje – uko li ko je

ono pre gle dno i in tu itiv no, po moći će nam da ra di-

mo efi ka sno, jer pa žnju mo že mo da u sme-

ri mo na sa držaj ko ji o bli ku je mo, ne ra zmi-

šlja jući mno go ka ko po je di ne ko man de

fun kci oni šu. Fun kci onal nost InDesign-a za-

sno va na je na pa le ta ma i alat ka ma. Pa le te

su va žan deo mo der nih pro gra ma jer gru-

pi šu sro dne op ci je, a ko ri snik mo že o tvo ri-

ti ne ku pa le tu i ko ris ti ti je sa mo ka da mu

je za is ta po tre bna. Ne ke pa le te su, ipak, po-

tre bni je od dru gih i one su u glav nom ak-

tiv ne u sva kom tre nut ku. InDesign CS2 u

vrhu e kra na pri ka zu je pa le tu Control ko-

ja o bje di nja va fun kci je tri pos to jeće pa le-

te (Tran sform, Character i Paragraph). Reč

je o pa le ti ose tlji voj na kon tekst čiji se sa-

držaj me nja u za vi snos ti od to ga da li ra di-

mo sa o bjek ti ma ili sa tek stom. One in for-

ma ci je i kon tro le ko je su nam vi tal ne to kom o bli-

ko va nja tek sta biće uvek pri su tne na e kra nu, uz

mi ni mal no za uzeće pros to ra.

Adobe InDesign CS2 ima pregledno i efikasnokorisničko okruženje

3j u l - a v g u s t 2 0 0 6 PC

Ado be In De sign CS2 – DTP vo dič

Pa le ta Control se u tre nut ku ka da kli kne mo

unu tar o kvi ra za tekst auto mat ski pre ba cu je u re-

žim Character, a kli kom na tas ter sa le ve stra ne

ak ti vi raćemo re žim Paragraph. Osim op ci ja ko je

se na la ze u is to ime nim pa le ta ma, na pa le ti Con-

trol moći ćemo da za da je mo sti lo ve zna ko va i pa-

su sa i zbo rom iz me ni ja. Da kle, na ne ki način su

in te gri sa ne i pa le te Paragraph Styles i Character

Styles, što upot pu nju je sli ku o eko no mičnos ti ova-

kvog kon cep ta. Pa le tu Control mo že mo da „usi dri-

mo“ za dno ili vrh e kra na (po dra zu me va ni po lo žaj

je vrh), a mo že mo i da je slo bo dno po me ra mo po

e kra nu. Pris tup stan dar dnim pa le ta ma je ta kođe

po je dnos tav ljen, jer su uz de snu ivi cu e kra na pri-

le plje ni nji ho vi je zičci. Ako kli kne mo na je zičak,

pa le ta će se po ja vi ti; sle dećim kli kom vra tićemo je

u kom pak tan o blik. Sva ku pa le tu i da lje mo že mo

da pre vučemo na pro i zvo ljan po lo žaj na e kra nu, a

sa držaj ver ti kal ne tra ke sa je zičci ma mo že mo pro-

i zvolj no da for mi ra mo.

Ste ci šte in for ma ci ja o o bjek ti ma

na stra ni ci je pa le ta Info. Nje na ulo-

ga je vi šes tru ka, jer pru ža mno ge ko ri-

sne po da ke. Ako, na pri mer, iza be re te

ras ter sku sli ku, u pa le ti In fo sa znaćete

nje nu re zo lu ci ju, ko lor ni mo del i gra-

fički for mat. Ka da je ak ti van kur sor

u o kvi ru za tekst, pa le ta In fo pri ka zu-

je broj slov nih zna ko va, reči, re do va i

pa su sa u ni zu po ve za nih o kvi ra za tekst. Uko li ko

se na kon bro ja na la zi znak plus za kim sle di još je-

dan broj, to je po ka za telj da je deo tek sta „is pao“

iz o kvi ra. Osim vi zu el nog in di ka to ra (crve nog kva-

dra ta sa zna kom plus) ko ji se na la zi uz o kvir sa ta-

kvim tek stom, sa da ima mo i do da tnu in for ma ci ju

ko ja će nam po moći da is pra vi mo gre šku.

Pa le tu In fo ko ris tićemo i u kom bi na ci ji sa

alat kom Measure ko ja nam omo gućava me re nje

uda lje nos ti i zmeđu dve tačke na stra ni ci. Pa le ta In-

fo pri ka zu je uda lje nost u iza bra nim mer nim je di-

ni ca ma za te kući do ku ment, za tim ap so lu tno ho ri-

zon tal no i ver ti kal no ras to ja nje i re la tiv no u o dno-

su na x i y osu, kao i uku pno ras to ja nje i ugao.

Kom po nen te In De sign-aPo de ša va nje ra dnog o kru že nja po ne kad odu-

zi ma mno go vre me na. Ra zličite vrste pu bli ka ci ja

za hte va ju dru gačiju or ga ni za ci ju, pa oni ko ji pre-

la ma ju ra zno ro dne do ku men te gu be vre me pri la-

gođava jući ra dni pros tor. Pro blem je još uočlji vi ji

uko li ko vi še lju di ko ris ti je dan računar. InDesign

CS2 omo gućava sni ma nje o kru že nja, čime se u je-

dnom po te zu bi ra skup svih pa ra me ta ra i u kla nja-

ju us ka grla u DTP pro duk ci ji. Uko li ko de snim tas-

te rom mi ša kli kne mo na bi lo ko ji deo do ku men ta,

po ja viće se kon tek stni me ni sa op ci ja ma ve za nim

za iza bra ni o bje kat. Ako u InDesign-u pri me ti te

alat ku ko ja pos to ji i u ne kom dru gom Adobe pro-

gra mu, mo že te bi ti si gur ni da ta alat ka fun kci oni-

še na is ti način.

Prečice sa tas ta tu re su ve oma značaj ne is ku-

snim ko ri sni ci ma, po što se po ne kad dra ma tično

o dra ža va ju na brzi nu ra da i pro duk tiv nost. U In-

Design-u su prečice u pot pu nos ti pri la go dlji ve, a

pro gram se is po ručuje sa dve u građene ko lek ci je.

O snov ni set od go va ra uobičaje nim prečica ma iz

Adobe pro gra ma. Za one ko ji su na vi-

kli na QuarkXPress, na ras po la ga nju

su i prečice ko je od go va ra ju ovom

pro gra mu, za ana lo gne op ci je u In-

Design-u. Mo guće je, na rav no, i da

na pra vi te sop stve nu ko lek ci ju, do de-

lju jući go to vo sva koj op ci ji pro gra ma

od go va ra juću ko man du sa tas ta tu re.

Iako ko man de Undo i Redo u me-

ni ju Edit de lu ju sa svim uobičaje no, ra-

di se o je dnoj od naj va žni jih po go dnos ti InDe-

sign-a. Mo gućnost da se na ne ki način „krećemo“

po hro no lo gi ji na šeg ra da u do ku men tu, da se vra-

ti mo ne ko li ko ko ra ka una zad i is pra vi mo gre šku

ko ju smo načini li, ko ri sni ci ma da je slo bo du ek spe-

ri men ti sa nja i si gur nost, što je čes to izos ta ja lo u

kla sičnim DTP pro gra mi ma. Ka da go vo ri mo o

o snov nim op ci ja ma bi tno je da na gla si mo da su

ver zi je InDesign-a za Windows i Macintosh pot pu-

no kom pa ti bil ne, da sve op ci je fun kci oni šu na is-

ti način i da se faj lo vi mo gu ra zme nji va ti. Vi še plat-

for mska kom pa ti bil nost je od pre su dnog značaja

u DTP o kru že nji ma u ko ji ma se ko ris te i PC i Ma-

cintosh računa ri.

Kad god iza be re mo op ci ju Edit in Story Ed-

itor, pri ka zaće se o kru že nje ko je pod seća na pro-

gram za o bra du tek sta. Svi po ve za ni o kvi ri za tekst

po jav lju ju se u je dnom ne for ma ti ra nom blo ku, a

Paleta Info pruža informacije o izabranom objektu

4 PC j u l - a v g u s t 2 0 0 6

PC SPECIJALNI DODATAK

na le voj stra ni su ime na sti lo va. Ova kvo pre gle-

dno o kru že nje olak ša va uno še nje is prav ki i do de-

lji va nje sti lo va. Font ko jim se tekst is pi su je u Sto-

ry Editor-u mo že mo da pro me ni mo, baš kao i ve-

ličinu slo va, a da to ne ma ni ka kvog uti ca ja na pre-

lom lje ni tekst na stra ni ci. Zbog to ga je Story Edi-

tor i zvan re dno kom fo ran u fa zi ko rek tu re tek sta.

Ve oma je po go dno to što na e kra nu mo že mo u is-

tom tre nut ku da ima mo i Story Editor i Layout,

što znači da mo že mo da pra ti mo ka ko se une se ne

is prav ke o drža va ju na i zgled pre lom lje ne stra ni ce.

Za one ko ji vo le ukus kla si ke, Story Editor se mo-

že po de si ti ta ko da pri ka zu je sve tla slo va na tam-

noj po za di ni. Ne tre ba po se bno na gla ša va ti ko li ko

Story Editor u brza va kre ta nje po vi šes tu bačnom

tek stu, jer to kom is prav lja nja tek sta od ko ri sni ka

sa kri va struk tu ru pre lo ma.

Li ni je za po rav nanjeSva ki is ku san di zaj ner do bro po zna je i us pe-

šno ko ris ti ne vi dlji vu mre žu ko ja slu ži za po rav-

na va nje re do va sa tek stom, stu ba ca i dru gih gra-

fičkih o bje ka ta. Ka da po sma tra mo vi šes tu bačnu

stra ni cu pod sve sno tra ži mo ko he ren tnu struk tu ru

ko ja olak ša va čita nje i pri ma nje in for ma ci ja. Grid

i mar gi ne ima ju va žnu ulo gu ali je, da na pra vi mo

po ređenje sa fud bal skim su di jom, naj bo lje ako os-

ta nu ne pri mećeni o dno sno ako su u fun kci ji os tat-

ka stra ni ce, a ne njen na juočlji vi ji deo.

U Adobe InDesign-u ćemo uočiti tri ti pa li-

ni ja za po rav na nje: document grid, baseline grid i

ruler guides. Document grid je mre ža ko ja se pro-

te že pre ko čita vog do ku men ta i ra dne pov rši ne

pru ža jući je dnos ta van način za brzo urav na va nje

o bje ka ta. Tekst se pos tav lja po ba se li ne grid-u ko ji

najčešće od go va ra pro re du (leading) o snov nog sti-

la. Sva ka li ni ja ovog grid-a je o snov na li ni ja za re-

do ve sa tek stom.

Vođice (ruler guides) su ve oma značaj ne za

efi ka san rad, a u InDesign-u mo že te ras po re di ti

ono li ko ho ri zon tal nih i ver ti kal nih vođica ko li-

ko vam je po tre bno. Vođice po mno go čemu pod-

sećaju na stan dar dne o bjek te na stra ni ci – mo že te

o dje dnom iza bra ti ne ko li ko vođica, na njih pri me-

ni ti ko man de copy i pas te, urav na va ti ih kao o bjek-

te ili ih čak ras po re di ti po ra zličitim slo je vi ma. U

di ja lo gu Ruler Guides ko me pris tu pa mo u me ni ju

Layout za da je mo prag pri ka za (u pro cen ti ma) is-

pod ko ga se vođice ne vi de. Slično va ži i za os ta-

le ti po va li ni ja po rav na nja, a smi sao ove op ci je je

mi ni mi zi ra nje vi zu el ne in ter fe ren ci je ko ju li ni je

mo gu da une su ka da po sma tra mo stra ni cu u ce li-

ni. U dru gim DTP pro gra mi ma bi smo mo ra li da

is ključimo pri kaz li ni ja, a InDesign će to auto mat-

ski ura di ti.

Upo tre bna vre dnost pa le te Layers i kon cep ta

slo je va po zna ta je sva kom ko ri sni ku Illustrator-a i

Photoshop-a. Ovaj o pro ba ni me ha ni zam Adobe je

u gra dio i u InDesign, čime se o tva ra čitav spek tar

no vih mo gućnos ti na po lju DTP-a. InDesign po se-

du je iden tičnu Layers pa le tu i u nje mu se slo je vi

ko ris te na is ti način kao i u sro dnim Adobe pro gra-

mi ma, a je di na ra zli ka je u to me što se de fi ni sa ni

slo je vi o dno se na sve stra ni ce vi šes tra ničnog do ku-

men ta. O zna ka ak tiv nog slo ja je pe ro sa de sne stra-

ne nje go vog ime na u pa le ti. Iko ne sa le ve stra ne

po ka zu ju da li je sloj vi dljiv (oko ko je se po jav lju je

i nes ta je ka da kli kne mo na nje ga) i da li se o bjek-

ti na nje mu mo gu me nja ti (ako je sloj „za ključan“,

po jav lju je se pre crta na olov ka).

Ra di lak še ori jen ta ci je na stra ni ci, slo je vi ma

se pri dru žu ju bo je – ka da iza be re mo bi lo ko ji o bje-

kat, se lek ci one ručice će po pri mi ti bo ju ko ja od go-

va ra slo ju na ko me se o bje kat na la zi. Pri li kom do-

da va nja no vog slo ja, nje mu se auto mat ski do de lju-

je dru ga bo ja, ko ju po po tre bi la ko me nja mo.

O kvi ri za tekst i slikeGo to vo sva ki o bje kat u InDesign-u mo že da

pred stav lja o kvir za tekst ili sli ke. Dok je u dru-

gim DTP pro gra mi ma uobičaje no da naj pre na-

crta mo o kvir a po tom uve ze mo tekst ili sli ku, In-

Design ima dru gačiji pris tup, po što auto mat ski kre-

ira o kvir pri li kom uvo za. Tekst mo že mo da učita-

mo i u gra fički o kvir i o brnu to, što pru ža ve li ku

slo bo du u sva ko dnev nom ra du jer je ko ri snik o slo-

bođen po tre be da ra zmi šlja o ti pu o kvi ra i me nja

alat ke ka ko bi na crtao od go va ra jući frejm.

InDesign nam pru ža mo gućnost da u gne zdi-

mo je dan o kvir u dru gi, do pro i zvolj ne du bi ne.

O kvi ri, da kle, mo gu da sa drže dru ge o kvi re ko je

mo že mo ne za vi sno se lek to va ti, ro ti ra ti i ska li ra ti,

što pred stav lja efi ka san me tod za kom bi no va nje

tek sta i gra fi ke i kre ira nje kom plek snih o bje ka ta

5j u l - a v g u s t 2 0 0 6 PC

Ado be In De sign CS2 – DTP vo dič

sa ko ji ma se la ko ma ni pu li še. Po što sva ki na crta-

ni o bje kat mo že da bu de o kvir, za nji ho vo kre ira-

nje mo že mo da upo tre bi mo alat ke za crta nje elip-

se, mno go u gla ili pra vo uga oni ka. Alat kom za un-

os tek sta se ta kođe mo že na crta ti pra vo uga oni

o kvir. Ka da pri me nom op ci je Create Outlines pre-

tvo ri mo tekst u kri ve li ni je, do bi je ni o bje kat pos ta-

je o kvir u ko ji mo že mo učita ti tekst, sli ku ili dru gi

o kvir. Kao do da tak pro me ni o bli k o kvi ra po moću

alat ki pen i di rect se le cti on, o kvi ri ma mo že mo da

me nja mo i a tri bu te kao što su po pu na i oivičenje.

Tran sfor ma ci je ko je pri me nju je mo na o kvi re mo-

gu da se o dra ža va ju i na nji hov sa držaj, ali njega

mo že mo i ne za vi sno me nja ti.

Tek stu al ni o kvi ri se vi zu el no ra zli ku ju od gra-

fičkih – pre po znaćete ih po „in“ i „out“ por to vi ma

(u ter mi no lo gi ji Adobe-a) ko ji slu že za kon tro lu to-

ka tek sta i nje go vo na do ve zi va nje kroz vi še o kvi ra.

Ako tekst ne mo že da sta ne u na crta ni o kvir, i zla-

zni port će po ka zi va ti znak plus. Da bi se tekst pro-

ši rio na sle deći o kvir, kli kni te na i zla zni port. Kur-

sor će pro me ni ti o blik i sa da je do volj no da kli kne-

te na sle deći o kvir ili da ga na crta te. Uko li ko kli-

kne te na gra fički o kvir, on će se auto mat ski pri la-

go di ti. Čitav pro ces je ve oma je dnos ta van, in tu iti-

van i brz po što ne mo ra te ne pre ki dno da me nja te

alat ke. Za kre ta nje po o kvi ri ma ko ji se na do ve zu-

ju pos to je i prečice sa tas ta tu re (prečice u ključuju

i skok na prvi ili po sle dnji o kvir u ni zu). Ako u

me ni ju View iza be re mo op ci ju Show Text Threads

do bićemo gra fički pri kaz to ka tek sta po o kvi ri ma,

po što će se po ja vi ti li ni ja ko ja po ve zu je ula zne i

i zla zne por to ve.

InDesign mo že mo po de si ti ta ko da o dra ža-

va na še po tre be i na vi ke. Ka da je pro gram po kre-

nut ali ni je dan do ku ment ni je o tvo ren, pro me ne

u pre fe ren ca ma će ka sni je va ži ti u svim no vim do-

ku men ti ma. Ako, na pri mer, čes to ra di mo sa nes-

tan dar dnim for ma ti ma stra ni ca ili ko ris ti mo sop-

stve ni skup bo ja, i zme na po dra zu me va nog sta nja

na ni vou a pli ka ci je po ma že nam da brže za počne-

mo sa o bli ko va njem do ku men ta. Da bi smo se vra-

ti li na ini ci jal na po de ša va nja InDesign-a CS2 do-

volj no je da pri li kom star to va nja pro gra ma drži-

mo pri ti snu te tas te re Ctrl+Alt+Shift.

Glo bal ni pris tup stra ni ca ma se u InDesign-u

o dvi ja po sred stvom pa le te Pages. Ova pa le ta je ne-

ka vrsta ko man dnog cen tra za sve ope ra ci je ko je

se o dno se na rad sa stra ni ca ma. Na ovom mes tu

mo že te da ih bri še te i do da je te, kre ira te i za da je-

te ma tične stra ne, de fi ni še te ta ba ke, me nja te re do-

sled stra ni ca itd. Sva ka gru pa od dve nas pram ne

stra ni ce ima sop stve nu ra dnu pov rši nu. Iako je ra-

dna pov rši na za sno va na na di men zi ja ma stra ni ca,

ona ne o gra ničava di zaj ne ra ni u kom po gle du.

Kre ta nje po do ku mentuPo stra ni ca ma se mo že te kre ta ti na ne ko li ko

načina. Dvos tru ki klik na iko nu stra ni ce u pa le-

ti Pages će pri ka za ti tu stra ni cu. U do njem le vom

u glu pa le te su tas te ri za na vi ga ci ju, a pri ka zan je i

broj te kuće stra ni ce u sop stve nom me ni ju. Di rek-

tan unos bro ja, kao i klik na po me nu te tas te re ta-

kođe omo gućava ju kre ta nje po do ku men tu. Pa le-

ta Navigator pru ža uma nje ni pri kaz do ku men ta i

na taj način olak ša va ori jen ta ci ju, po go to vo ka da

smo uvećali pri kaz de la stra ni ce. U re ži mu View

Active Spread na pa le ti Navigator uočićete crve ni

pra vo uga onik ko ji o značava vi dlji vi deo stra ni ce u

pro zo ru do ku men ta. Do volj no je da pov lačimo taj

pra vo uga onik i ta ko o dre di mo deo stra ni ce ko ji će

bi ti fo ku si ran. Na taj način, ra deći na fra gmen tu

stra ni ce ima mo i do bar osećaj za nje nu ce li nu. Re-

žim View All Spreads omo gućava nam da pre la zi-

mo sa stra ni ce na stra ni cu.

Op ci je za zu mi ra nje su ve oma bo ga te. Po red

stan dar dnih ko man di sa tas ta tu re (Ctrl+Alt++ i

Ctrl+Alt+–) i kli zača na pa le ti Navigator, mo že mo

iza bra ti je dnu od 17 una pred de fi ni sa nih vre dnos-

ti iz me ni ja u do njem le vom u glu pro zo ra InDe-

sign-a, a ako že li mo da do bi je mo „fo kus“ na iza-

bra ni o bje kat pri ti snućemo Ctrl+Alt+=. U do njem

le vom u glu pro zo ra do ku men ta uvek se prika zu-

je te kući pro ce nat uvećanja u pro cen ti ma. Uno še-

njem vre dnos ti u ovo po lje pro me nićemo pri kaz,

na sličan način kao u Photoshop-u ili Illustrator-u,

a tu su i stan dar dne op ci je za po de ša va nje pri ka za

(Fit Spread in Window, Fit Page in Window, Actu-

al Size i Entire Pasteboard) ko je ak ti vi ra mo u me-

ni ju View. Povrh sve ga, mo že mo da o tvo ri mo pro-

i zvo ljan broj pro zo ra sa ra zličitim pri ka zi ma do ku-

men ta i za tim ih ras po re di mo po že lji. Ove po go-

dnos ti po se bno do la ze do i zra ža ja na ve li kim mo-

ni to ri ma, jer nam omo gućava ju da do te ru je mo fi-

6 PC j u l - a v g u s t 2 0 0 6

PC SPECIJALNI DODATAK

ne de ta lje i uje dno po sma tra mo ka ko se ta pro me-

na o dra ža va na i zgled čita ve stra ni ce.

Ne ke od o snov nih op ci ja i alat ki ne po sre-

dno utiču na pro duk tiv nost. U one ko je ćete

o dmah pri me ti ti spa da dvos tru ki klik na tek stu al-

ni o kvir ko jim se o dmah ak ti vi ra alat ka Type, a

kur sor pos tav lja na mes to gde ste kli knu li. Ja sna

je u šte da u vre me nu u o dno su na i zbor alat ke na

pa le ti i pos tav lja nje kur so ra u tekst, ali ćete pra vi

značaj uočiti tek ka da shva ti te ko li ko pu ta se ova

pros ta ope ra ci ja po nav lja čak i u ra du sa ne ta ko

du gim do ku men ti ma. Uko li ko pri ti sne mo Alt i

dva pu ta kli kne mo na o kvir za tekst, po ja viće se

di ja log Text Frame Options. Di men zi je o kvi ra za

tekst mo že mo da me nja mo, a da tekst os ta ne iza-

bran – do volj no je da pri ti sne mo tas ter Ctrl. Iako

ti po gra fski pu ri tan ci sma tra ju da tekst ne bi tre-

ba lo de for mi sa ti po ho ri zon ta li ili ver ti ka li, već

iza bra ti od go va ra jući font, ska li ra nje je po ne kad

ne i zbe žno. InDesign CS2 omo gućava in te rak tiv-

no ska li ra nje sa drža ja tek stu al nog ovi ra, ako drži-

mo tas ter Ctrl.

Rad sa tek stomAko u nečemu InDesign ima prvo ra zre dni

značaj, on da je to re de fi ni sa nje nor mi

mo der ne di gi tal ne ti po gra fi je. U kom bi na ci ji sa

OpenType Pro fon to vi ma InDesign pred stav lja naj-

sna žni ju plat for mu za pre lom i o bli ko va nje tek sta

u čita vom di gi tal nom

uni ver zu mu. Ka da je

reč o ti po gra fi ji, naj va-

žni ja kom po nen ta sva-

kog ala ta za pre lom jes-

te mo dul za sla ga nje

tek sta (com po si ti on en-

gi ne). Pri me nom slo že-

nih pra vi la, mo dul za

sla ga nje o dređuje ko li-

ko se tek sta mo že pos-

ta vi ti na za da tu ši ri nu stup ca i na kom mes tu tre-

ba pre lo mi ti red, što pred stav lja srž ti po gra fi je. Tra-

di ci onal ni pris tup u DTP pro gra mi ma po dra zu me-

vao je da ko ri snik ima ve oma ma lo kon tro le nad

mo du lom za sla ga nje tek sta. Adobe je us peo da ra-

zvi je sop stve ni mo dul za sla ga nje tek sta ko ji ana li-

zi ra čitav pa sus pre ne go što pre lo mi po je di načne

re do ve. Ti me se pos ti že naj bo lji mo gući kom pro-

mis u bro ju hi fe na ci ja i be li na i zmeđu reči. Na pre-

dni mo del sla ga nja tek sta u InDesign-u na zi va se

Adobe Paragraph Composer, ali se mo že uza bra ti i

kla sični način – Adobe Single-line Composer.

Uko li ko po ku ša mo da ve oma po je dnos tav-

lje no opi še mo pro ces sla ga nja tek sta, mo že mo da

ka že mo da je to ver ti kal no i ho ri zon tal no ras po-

ređiva nje reči po stup ci ma na stra ni ci. Iako vam

se mo že učiniti da je u pi ta nju tri vi ja lan za da tak,

niz fak to ra ga čine ve oma kom plek snim po slom.

Reči mo gu da bu du ra zličite du ži ne, a ve ličina slo-

va o dređuje ko ja ko ličina tek sta mo že da se smes ti

u red. Ras to ja nje i zmeđu reči u re do vi ma, slo va u

rečima i re do va u pa su si-

ma o dređuje boju, o dno-

sno gus ti nu tek sta. (U

ovom kon tek stu reč bo ja

se ne o dno si na štam par-

sku bo ju ko jom je tekst

od štam pan). Je dan od

prin ci pa ti po gra fi je, po-

go to vo za ve li ke ko ličine

tek sta, jes te da bo ja bu de

rav no mer na, o dno sno

da ra zma ci bu du rav no mer no ras po ređeni.

Oba mo du la za sla ga nje tek sta u Adobe In-

Design-u ko ris te pra vi la na o sno vu ko jih o dređuju

op ti mal na mes ta za pre lom re do va. Uko li ko red

tre ba pre lo mi ti i zmeđu reči, si tu aci ja je ja sna.

Češće se u praksi de ša va da je do no še nje o dlu ke

skopčano sa tra že njem naj bo ljeg i zbo ra iz sku pa

od ne ko li ko ne za do vo lja va jućih va ri jan ti. Ko rek ci-

jom ra zma ka i zmeđu reči i slo va, ska li ra njem (su-

ža va njem i pro ši ri va njem) slov nih o bli ka i pri me-

nom pra vi la za ras tav lja nje reči na slo go ve, kom po-

zi cij ski mo du li InDesign-a vre dnu ju sve mo guće

pre lo me i na kra ju bi ra ju onaj ko ji naj bo lje od go-

va ra za da tim pa ra me tri ma.

Single-line Composer je naj slični ji ono me što

smo ra ni je mo gli da vi di mo u većini DTP pro gra-

Izbor modula za slaganje teksta

7j u l - a v g u s t 2 0 0 6 PC

Ado be In De sign CS2 – DTP vo dič

ma. Pri li kom do no še nja o dlu ke o pre la ma nju, ovaj

mo dul ra zma tra po je di načne re do ve, što je naj brži

način za sla ga nje tek sta. Pri to me uzi ma u ob zir tri

ge ne ral na pra vi la. Prvo pra vi lo je da va nje pre dnos-

ti ko rek ci ji ra zma ka i zmeđu reči u o dno su na hi fe-

na ci ju. Da kle, do po de le reči će doći sa mo ako se

po većava njem ili sma nji va njem ra zma ka i zmeđu

reči u do zvo lje nim gra ni ca ma (ko je ko ri snik mo-

že po de si ti) ni je mo guće po sle dnju reč smes ti ti u

te kući red ili je pre ba ci ti u sle deći. Sle deće pra vi lo

uka zu je na to da po de la reči ima pri ori tet nad pro-

me nom ra zma ka i zmeđu slo va. Ra zmak i zmeđu

slo va će se pro me ni ti je di no u slučaju da se reč ne

mo že pra vil no ras ta vi ti na slo go ve. Naj zad, ako do

ko rek ci je ra zma ka i zmeđu reči ili slo va ne izos tav-

no mo ra da dođe, on da je bo lje da se ra zmak sma-

nji ne go da se po veća. Pra vi la ko ja smo opi sa li su

plod vi še ve kov nog is kus tva maj sto ra ti po gra fi je i

nji ho vo po što va nje ga ran tu je vi zu el no us klađen i

čist pre lom tek sta.

Ka ko opi sa ni me ha ni zam i zgle da u prak si?

Ako se po sle dnja reč u re du ne u kla pa u ši ri nu

stup ca InDesign naj pre po ku ša va da sma nji ra-

zmak i zmeđu reči ka ko bi na pra vio mes ta za „pro-

ble ma tičnu“ reč. Uko li ko ovaj po ku šaj ne uro di

plo dom, ra zmak i zmeđu reči se po većava, ali je

mo guće da to ne do ve de do pre ba ci va nja reči u na-

re dni red. U toj si tu aci ji se ra zma tra po de la reči.

U slučaju ne us pe ha InDesign će po ku ša ti da is tov-

re me no sma nji ra zmak i zmeđu reči i i zmeđu slo-

va u te kućem re du ili, kao po sle dnju mo gućnost,

da po veća ra zmak. Ka da je pro nađeno pri hva tlji-

vo mes to za pre lom, InDesign pre la zi na sla ga nje

sle dećeg re da.

Po što Single-line Composer ra zma tra sa mo

po je di načne re do ve tek sta, ni je u sta nju da op ti mi-

zu je pre lom u čita vom pa su su. Sa svim je uobičaje-

na si tu aci ja da se u pa su su po ja ve lo še pre lom lje ni

re do vi, iako je os ta tak pa su sa bes pre kor no pre lom-

ljen. Ovi pro ble mi se mo gu ručno ot klo ni ti, ali to

za hte va dos ta vre me na i tru da. U pra vo na ovom

mes tu uočava mo po tre bu za sav rše ni jim mo du-

lom za sla ga nje tek sta.

Kom po zi ci ja tekstaPre vi še od dva de set go di na, John Seybold

(o sni vač čuve ne pu bli ka ci je ko ja ana li zi ra pre-

press te hno lo gi je) je pri me tio da ručni sla gači tek-

sta pos ti žu vizuelno bo lje re zul ta te ne go računa ri.

Iz ne kih vol še bnih ra zlo ga vi šes tu bačni tekst ko ji

je ručno pre lom ljen pos ti zao je ide alan ras po red

ra zma ka i zmeđu reči uz po što va nje svih pra vi la

hi fe na ci je, dok je računar na po je di nim mes ti ma

uba ci vao ve li ke pra zni ne ko je su odu da ra le od os-

tat ka pa su sa.

Računar, na rav no, ni je gre šio već je i zvrša vao

al go ri tam ko ji ni do da na šnjih da na ni je us peo da

dos ti gne efi ka snost čove ka. Da li je sla ga nje tek-

sta za is ta to li ko slo žen pro ces? Donald Knuth se ta-

kođe ba vio ovim pro ble mom i do šao do za ključka

da do kle god računar pre lo mi je dnu li ni ju naj bo-

lje što mo že u skla du sa svim za da tim pa ra me ri-

ma ko ji u ključuju hi fe na ci ju kao i ra zmak i zmeđu

slo va i reči, i za tim pređe na sle deću i ta ko nas ta-

vi do kra ja pa su sa, do bi je ni re zul tat ni je op ti ma-

lan. Uko li ko međutim pro gram pre la ma jući red

gle da ne ko li ko re do va una zad i una pred, na o sno-

vu za da tih kri te ri ju ma do de lju je „oce ne“ kva li te-

ta pre lo ma i pra vi sta blo o dlu ka, do biće se efi ka-

snost rav na onoj ko ju pos ti že čovek. Na ovoj ide-

ji se za sni va Paragraph Composer InDesign-a ko ji

je tre nu tno uni ka tni pri me rak te hno lo gi je za sla-

ga nje tek sta.

Spe ci ja li tet InDesign-a je ne pri me tna ho ri zon-

tal na de for ma ci ja slov nih li ko va kao do da tna mo-

gućnost za do bi ja nje op ti mal nog pre lo ma. Pro mi-

šlje nom upo tre bom ove op ci je za is ta mo že mo sma-

nji ti broj re do va ko ji se ne mo gu pre lo mi ti u skla-

Paragraph Composer, kojim je složen pasus na levoj strani, demonstrira tipografsku snagu InDesign-a CS2

8 PC j u l - a v g u s t 2 0 0 6

PC SPECIJALNI DODATAK

du sa za da tim pa ra me tri ma, ali gra ni ce tre ba pos-

ta vi ti ve oma us ko, na pri mer i zmeđu 98 i 102%

ili još bo lje 99 i 101%. In tu itiv ni joj upo tre bi Para-

graph Composer-a do pri no si je dnos ta van kli zač ko-

jim pri ori tet da je mo ra zma ku i zmeđu reči ili po de-

li reči na kra ju re do va. Za vi šes tu bačni pre lom pre-

po ručlji vo je da ovaj kli zač po me ri mo ule vo, o dno-

sno da do zvo li mo po većan broj po de lje nih reči,

ali da re du ku je mo ne pri ja tne be li ne.

Pro na la že nje svih mo gućih va ri jan ti pre lo-

ma re do va, nji ho va pro ce na i do de lji va nje „ne ga-

tiv nih po ena“ su o sno va za rad vi še li nij skog sla-

gača tek sta. Ovaj mo dul ta kođe ko ris ti skup sop-

stve nih pra vi la za vre dno va nje pre lo ma. Naj veći

pri ori tet da je se rav no mer noj dis tri bu ci ji reči i slo-

va, a pro ce na se vrši na o sno vu od stu pa nja od ide-

al nog ras po re da. Po de la reči se i zbe ga va dok god

je to mo guće, ta ko da se hi fe na ci ja tre ti ra kao te ži

„pre kršaj“ ne go ko rek ci ja ra zma ka. Do bri pre lo mi

se, na rav no, vi še vre dnu ju ne go lo ši, ali InDesign

još vi še pod crta va vre dnost do brog pre lo ma ta ko

što ne ga tiv ne po ene kva dri ra.

Na o sno vu za da tih pa ra me ta ra InDesign će

kre ira ti sta blo pro ce na za mo guće pre lo me re do va

u pa su su i na o sno vu do de lje nih po ena će se pra ti-

ti one gra ne ko je ga ran tu ju naj bo lji pre lom. Da bi-

smo po de ša va njem op ci ja Paragraph Composer-a

do bi li re zul ta te ko je že li mo, va žno je da de talj ni-

je proučimo način do de lji va nja ka zne nih po ena.

Paragraph Composer uvek po ku ša va da li ni ju pre-

lo mi naj bo lje što mo že, u skla du sa pos tav lje nim

za hte vi ma. Iako na prvi po gled mo že da i zgle da

da za da va nje us kog op se ga i zmeđu mi ni mal nih i

mak si mal nih vre dnos ti za ra zmak i zmeđu slo va i

reči po većava ka zne ne po ene zbog od stu pa nja, re-

al no sta nje je sa svim su pro tno. Po što se ka zne ni

po eni kva dri ra ju pre ne go što se o dre di naj bo lji

pre lom za te kući red, sma nji va nje op se ga od naj-

ma njeg do naj većeg ra zma ka za pra vo sma nju je re-

la tiv nu ra zli ku i zmeđu pri hva tlji vog i ne pri hva tlji-

vog pre lo ma. Pre ma to me, ako pro me ni te o snov ne

vre dnos ti po bri ni te se da os ta vi te do volj no „pros-

to ra“ za ne sme tan rad mo du la za sla ga nje tek sta.

Pos to ja nje dva mo du la za sla ga nje tek sta sva-

ka ko do vo di do ne do umi ce – ko ji je od njih naj-

pri kla dni ji za na še po tre be? Kao ge ne ral no pra vi-

lo mo že se uze ti da Paragraph Composer pru ža naj-

bo lji o dnos i zmeđu kva li te ta i per for man si. Iako

se nje go vim ak ti vi ra njem mo že do go di ti da InDe-

sign pos ta ne ne što spo ri ji, pro duk tiv nost neće bi ti

u gro že na po što ćemo u šte de ti vre me ko je bi smo

inače u tro ši li za ručnu op ti mi za ci ju pre lo ma. Ka-

da je u pi ta nju veća ko ličina tek sta, vi še li nij ski mo-

dul će naći ide alan ba lans i zmeđu ra zma ka i po de-

le reči ta ko da ćemo do bi ti tekst ko ji je rav no mer-

ni je ras po ređen.

U ne kim slučaje vi ma kla sičan mo dul za sla-

ga nje tek sta mo že da bu de pri kla dni je re še nje jer

je nje gov rad, sa sta no vi šta ko ri sni ka, pre dvi dlji vi-

ji. Pret pos ta vi mo da tre ba ko ri go va ti red pri kra-

ju pa su sa i da je ak ti van vi še li nij ski mo dul. Ovaj

mo dul će o dmah za početi re kom po zi ci ju pa su sa

ana li zi ra jući pret ho dnih ne ko li ko re do va ta ko da

je sa svim mo guće da se pre lom neočeki va no pro-

me ni, iako smo sa mo že le li da une se mo sa mo ma-

nju is prav ku. Da kle, ako že li mo pot pu nu kon tro lu

nad pre la ma njem re do va, treba da iza beremo Sin-

gle-line Composer.

Po rav na nje pa susaTo kom pre loma tek sta slo va se gru pi šu u

reči, reči u re do ve, re do vi u pa su se, pa su si u stup-

ce... Pa sus je ve oma va žna fun kci onal na ce li na ko-

ja utiče na i zgled pre lom lje ne stra ni ce. I zbor po-

rav na nja pa su sa je je dna od prvih o dlu ka ko ju do-

no si mo pri li kom di zaj ni ra nja do ku men ta. Obos-

tra no po rav nat tekst, u ko me su svi re do vi je dna-

ke du ži ne, de lu je for mal ni je ali je u nje mu te že

pos tići rav no mer nu bo ju. Na zu blje ni tekst se lak-

še pre la ma, ali su re do vi ne je dna ke du ži ne u prin-

ci pu ne pri hva tlji vi za stup ce u no vi na ma i časo pi-

si ma izu zev u ne kim spe ci jal nim i ret kim si tu aci ja-

ma. InDesign ima čak se dam op ci ja za po rav na nje

pa su sa, od to ga četi ri za obos tra no urav na te pa su-

se. Va ri ja ci je kod obos tra nog urav na nje se, na rav-

no, o dno se na po sle dnji red ko ji mo že da bu de le-

vo, de sno, u cen tru ili ra zvučen po ši ri ni stup ca.

Ako iz me ni ja pa le te Paragraph (ko ju ćemo

us ko ro de talj no pred sta vi ti) iza be re mo op ci ju Jus-

tification, po ja viće se od go va ra jući di ja log u ko me

po de ša va mo ra zmak i zmeđu reči i slo va i ho ri zon-

tal no ska li ra nje slov nih o bli ka. Op ci ja ma Word

Spacing i Letter Spacing kon tro li še mo do zvo lje no

od stu pa nje mo du la za sla ga nje tek sta od ra zma-

9j u l - a v g u s t 2 0 0 6 PC

Ado be In De sign CS2 – DTP vo dič

ka ko ji su de fi ni sa ni u upo tre blje nom fon tu. Po-

red ko ri go va nja ra zma ka, pos to ji još je dan način

za kom pen za ci je pri li kom po rav na va nja pa su sa.

U pi ta nju je sasvim sup til no su ža va nje ili pro ši ri-

va nje ka rak te ra ko jim u prav lja mo po moću op ci je

Glyph Scaling.

Za sva ku od po me nu tih op ci ja mo že mo da

une se mo mi ni mal nu, mak si mal nu i po želj nu (op ti-

mal nu) vre dnost. Za ra zmak i zmeđu reči op ti mal-

na vre dnost je 100% (u de fa ult sta nju) što znači

da će InDesign po ku ša ti da ko ris ti stvar nu ši ri nu

ka rak te ra spa ce ko ji je pri su tan u fon tu. Vre dnos ti

mi ni mum i maximum o značava ju do zvo lje ni naj-

ma nji i naj veći ra zmak i zmeđu reči, i zra žen kao

pro ce nat o snov ne ši ri ne ka rak te ra spa ce.

O snov no i naj va žni je pra vi lo jes te da ra zmak

i zmeđu reči kod obos tra no urav na tog tek sta tre ba

da bu de što je mo guće ma nji a da se pri tom reči

ja sno ra zdva ja ju. Je dna od stan dar dnih me ra ko-

ja se u ti po gra fi ji ko ris ti je em (o značava se i sa

M) ili em kva drat. U pi ta nju je re la tiv na me ra ko-

ja od go va ra ve ličina slo va u tačka ma. Kod fon ta ve-

ličine 12 pt, em i zno si 12 pt (tj. stra ni ca em kva dra-

ta je 12 pt). Uko li ko bi lo ko ji Type 1 font učita mo

u font edi tor vi dećemo da ši ri na ra zma ka (space)

i zno si oko 250 je di ni ca. Uzi ma jući u ob zir da je

gra nu lar nost Type 1 fon to va 1000 UPM (units per

em) znači da je stan dar dna ši ri na običnog ra zma-

ka – M/4.

Kod obos tra no urav na tog tek sta, ka kav je

najčešći u go to vo svim pu bli ka ci ja ma, ne op ho-

dno je po većava nje ili sma nji va nje ši ri ne ra zma-

ka u o dno su na stan dar dnu vre dnost. Za op tički

us klađen pre lom, mi ni mal na ši ri na ra zma ka je

M/5 a mak si mal na ši ri na M/3. Da pre ve de mo sa-

da ove vre dnos ti u o blik ko ji je ra zum ljiv DTP pro-

gra mi ma. Uko li ko u zme mo da M/4 (stan dar dni

ra zmak) i zno si 100%, uz ma lo računa u tvrdićemo

da je M/5 (mi ni mal ni ra zmak) 80%, dok je M/3

(mak si mal ni ra zmak) 133%.

Adobe InDesign ima u star tu do bro po de še ne

op ci je ve za ne za kon tro lu ra zma ka. U po je di nim

fon to vi ma ko ji de lu ju su že no mo guće je i do da tno

sma nji ti ra zma ke i zmeđu reči ta ko da bu du u kon-

ste la ci ji M/6-M/5-M/4. Uko li ko je di zaj ner ta kvog

fon ta već po de sio ši ri nu ra zma ka, nećete mo ra ti

da me nja te pa ra me tre. Ako vam se učini da bi ra-

zma ci mo gli da bu du i ma nji, pro ve ri te po moću

font edi to ra ili uvi dom u AFM fajl (kod Type 1 fon-

to va) ši ri nu ka rak te ra spa ce. Tre ba ima ti u vi du da

je gra nu lar nost TrueType fon to va 2048 UPM i da

je kod njih stan dar dna ši ri na ra zma ka 512.

Ka da je u pi ta nju ra zmak i zmeđu slo va, smi-

sao op ci ja mi ni mum i maximum je dru gačiji, po-

što slov ni o bli ci ima ju ra zličite ši ri ne. U ovom

slučaju za da je mo do zvo ljen pro ce nat pro me ne, re-

ci mo i zmeđu -15% i +15%. Na o sno vu uobičaje-

nih ti po gra fskih pra vi la, mo du li za sla ga nje tek sta

će ko ri go va ti ra zmak i zmeđu slo va sa mo ako se

pro me nom ra zma ka i zmeđu reči ne mo že pos tići

za do vo lja va jući pre lom re da.

Sa pro me nom pa ra me ta ra za ra zmak i zmeđu

slo va i reči tre ba bi ti ve oma o pre zan. Uko li ko za-

da mo pre vi še res trik tiv ne u slo ve, ra zli ke i zmeđu

po na ša nja dva mo du la će pos ta ti oči gle dni je. Mo-

guće je da Single-line Composer u ta kvim okol nos-

ti ma pos ti že i ne što bo lje re zul ta te ali će Para-

graph Composer, kao što smo ra ni je de talj no o bja-

sni li, op ti mal ni je ra di ti ako je op seg de fi ni san op-

ci ja ma mi ni mum i maximum do volj no ko mo tan.

Pro me na ra zma ka i zmeđu reči u o kvi ru pri-

hva tlji vih gra ni ca spa da u o pro ba na i si gur na ti-

po gra fska re še nja. Mi šlje nja su o prečna ka da tre-

ba me nja ti ra zmak i zmeđu slo va, po što su ove ko-

rek ci je mno go uočlji vi je, po go to vo ako mo dul za

sla ga nje tek sta ni je us peo da pos ti gne op ti ma lan

pre lom, pa je do šlo do o zbilj ni jeg na ru ša va nja za-

da tih pa ra me ta ra. Zbog to ga su sve tri vre dnos ti

za Character Spacing u po dra zu me va nom sta nju

pos tav lje ne na 0%. Al ter na tiv no re še nje je Glyph

Scaling, ne ka vrsta kon tek stnog su ža va nja ili pro ši-

ri va nja slov nih li ko va. Uko li ko po sle dnja reč u re-

du ne do se že kraj re da ili je tre ba de li ti, com po si ti-

on en gi ne mo že da bla go ra zvuče ili sa bi je čita vu

reč, po sma tra nu kao uobičaje ni vek tor ski o bje kat.

Ako kao mi ni mal nu vre dnost za ska li ra nje pos ta-

vi mo 98%, a kao mak si mal nu 102%, pro gram će

ima ti do volj no ma ne var skog pros to ra da pra vi za

oko ne vi di lji ve, sup til ne kom pen za ci je ši ri ne slo va

ko je omo gućava ju bo lji pre lom pa su sa.

Po de la reči na slo goveKa da sma nji va nje i po većava nje ra zma ka

i zmeđu reči ne mo že da po mo gne da po sle dnja

10 PC j u l - a v g u s t 2 0 0 6

PC SPECIJALNI DODATAK

reč dos ti gne de snu ivi cu stup ca, pre os ta je po de la

reči na slo go ve. Ovaj pos tu pak o dvi ja se u skla du

sa pra vi li ma za de lje nje reči i rečni ci ma izu ze ta ka

ko ji su u građeni u go to vo sve pro gra me za o bra du

i pre lom tek sta. In ter na po drška za hi fe na ci ju tek-

sta na srpskom je zi ku još uvek ni je uobičaje na op-

ci ja mno gih po zna tih i po pu lar nih pro gram skih

pa ke ta. InDesign CS2 ima u građenu po de lu reči

za hrvat ski je zik, ko ja pri lično do bro fun kci oni še i

za srpski la ti nični tekst. Ipak, za nas je od ključne

va žnos ti mo gućnost da o zna ke za hi fe na ci ju ume-

tne mo u tekst i ta ko na-

značimo pro gra mu gde

mo že da po de li reči, što

omo gućava i pre lom

ćiri ličnost tek sta.

Naj pri kla dni je re-

še nje za tek sto ve na

srpskom je zi ku jes-

te ek ster na hi fe na ci ja

da to te ka u Microsoft

Word-u po moću pro-

gra ma RAS ko ji uba cu-

je o zna ke za hi fe na ci ju gde god ne ka reč mo že da

bu de po de lje na. Do bi ja mo, da kle, tekst sa mak si-

mal nim bro jem mo gućih po de la reči, što je pris-

tup ko ji je do zvo ljen sa mo u no vin skoj ti po gra fi ji.

Za pre lom knji ga po tre bno je vi še kon tro le i u toj

o blas ti InDesign ima značaj nu pre dnost nad svo-

jim konkurentom QuarkXPress-om. Na ime, pos-

to je op ci je ko je o dređuju ko ji je mi ni mal ni broj

slo va u reči po sle ko jeg mo že da u sle di po de la i

ko li ko se naj ma nje slo va mo že pre ne ti u sle deći

red. U glav nom se u oba slučaja uzi ma vre dnost

od tri slo va, što one mo gućava da krat ki, dvo slov-

ni počeci ili zav rše ci reči os ta nu na kra ju re da ili

se pre ne su na početak na re dnog re da. U pro gra-

mu QuarkXPress ovi pa ra me tri ne ma ju pri ori tet

nad ume tnu tom hi fe na ci jom, što ih čini ne upo tre-

blji vim, dok InDesign do zvo lja va pre ci znu kon tro-

lu tek sta sa ek ster nim po de la ma reči.

Pri li kom po de le reči, na kraj re da se pos tav-

lja spe ci jal ni znak iz te kućeg fon ta – crti ca (hy-

phen). Šta se de ša va ako se reč po de li na mes tu

gde se već na la zi crti ca? Ti pičan pri mer su vre-

men ski in ter va li ili sin ta gme kao što je „ma nje-vi-

še“. Da bi smo sprečili da se reč po de li na tom mes-

tu a za drža li crti cu, upo tre bićemo spe ci jal ni znak

non-breaking hyphen. Ručno ume ta nje o zna ka za

po de lu reči pos ti že mo zna kom discretionary hy-

phen, ali ćemo taj po sao pre pus ti ti po me nu tim

pro gra mi ma. Po ne kad će nam bi ti po tre bno da

sprečimo po de lu reči, pa je ko ri sno da u tvrdi mo

po go dan me tod ko jim to pos ti že mo.

Po de lu reči najčešće i zbe ga va mo u ličnim

ime ni ma i u po sle dnjim rečima na stra ni ci. U

prvom slučaju ra di se o es te ti ci, a u dru gom pos to-

ji i fun kci onal ni as pekt, jer je za oči čita oca na por-

no da nas ta vak pre ki nu-

te reči tra ži na sle dećoj

stra ni ci ili, još go re, da

bu de pri nuđen da o kre-

ne list. Ek strem ni pri-

mer ko ji sam vi deo u

je dnom tro tom nom de-

lu do maćeg auto ra je

po de lje na reč na kra ju

dru gog to ma i njen nas-

ta vak u sle dećoj knji zi.

U sav re me nim DTP

pro gra mi ma još uvek ne pos to ji op ci ja ko ja bi

u klo ni la po de lu reči ko ji ma se zav rša va stra ni ca,

pa ćete to mo ra ti ručno da ura di te. Do volj no je

da na sam početak ta kve reči uba ci te znak discre-

tionary hyphen čime pres ta je de lo va nje svih os ta-

lih ume tnu tih o zna ka za hi fe na ci ju u toj reči.

Ka da je hi fe na ci ja u ključena mo že mo po de-

si ti i do da tne pa ra me tre ko ji utiču na po de lu reči

na slo go ve. Mo guće je, na pri mer, obe le ži ti deo

tek sta kao što je Web a dre sa i iza bra ti op ci ju No

Break čime ćemo sprečiti nje nu po de lu na kraju

re da. Mo že mo ta kođe o gra ničiti broj uzas to pnih

po de la reči i ta ko sma nji ti efe kat „mer de vi na“ ko-

ji na ru ša va i zgled pa su sa. Sa svim je ja sno da u re-

al nim u slo vi ma, po go to vo ako je stu bac uzan, mo-

dul za sla ga nje tek sta ne mo že is pu ni ti sve u slo ve

ko ji se pred nje ga pos tav lja ju, ali će se InDesign

uvek po tru di ti da pru ži op ti ma lan pre lom. Ako ni-

smo za do volj ni do bi je nim re zul ta ti ma, je dnos tav-

no ćemo pro me ni ti pa ra me tre.

Fu snoteEle men tar ne čes ti ce fun kci onal nos ti sva kog

DTP pro gra ma je su o kvi ri u ko je sme šta mo for-

InDesign CS2 nema ugrađenu hifenaciju za srpski jezik, pa treba koristiti eksterni hifenator.I za njega treba podesiti osnovne parametre

11j u l - a v g u s t 2 0 0 6 PC

Ado be In De sign CS2 – DTP vo dič

ma ti ra ni tekst. Ako pro gram mo že da za da od go-

va ra jući font i ve ličinu slo va, da kon tro li še ra zma-

ke i zmeđu slo va, reči i re do va i da pre la ma reči

na kra ju re do va, on da ta kav pro gram te oret ski mo-

že da os tva ri bi lo ko ju za mi sao gra fičkog di zaj ne-

ra. Čak i ele men tar na auto ma ti ka je i zvan re dan

na pre dak u o dno su na ne ka da šnje ručno sla ga nje

tek sta, ali je di gi tal no do ba na me tnu lo no ve stan-

dar de. Na pri mer, fu sno tu mo že mo uvek na pra vi ti

ta ko što ćemo njen tekst smes ti ti u za se ban o kvir

ko ji ćemo pos ta vi ti na dno stra ne, na crta ti li ni ju

i znad fu sno te i upi sa ti od go va ra jući broj, zve zdi cu

ili ne ki znak po red reči u glav nom tek stu ko ja se

po zi va na fu sno tu, kao i po red sa me fu sno te. Ovaj

pos tu pak bi se mo gao na zva ti si mu la ci ja fu sno te,

jer vo di mo računa sa mo o kraj njem re zul ta tu – ka-

da tekst bu de od štam pan, čita ocu sva ka ko ni je bi-

tno na ko ji je način on o bli ko van. Međutim, iako

di zaj ner na e kra nu i čita lac na pa pi ru vi de fu sno-

te, za DTP pro gram ko ji ne po drža va ovaj vid for-

ma ti ra nja tek sta to su sa mo o kvi ri ne po ve za ni sa

os tat kom tek sta. Ne pos to ji lo gička ve za i zmeđu

fu sno te i re fe ren ce na fu sno tu i ako dođe do obim-

ni jih pro me na do ku men ta, svi o kvi ri sa fu sno ta-

ma mo raće ručno da se pre mes te na no ve po zi ci je.

Po drška za fu sno te o slo bađa vas ovih pro ble ma, a

u InDesign CS2 je u građena ta kva mo gućnost.

InDesign CS2 ima op ci je za ve oma pre ci znu

kon tro lu fu sno ta. Za početak, tre ba na onom mes-

tu u tek stu gde že li mo da bu de fu sno ta iza bra ti

op ci ju Insert Footnote iz me ni ja Type ili iz kon tek-

stnog me ni ja. Ta ko ćemo do bi ti re fe ren cu fu sno-

te, a u dnu te kućeg stup ca će se auto mat ski na pra-

vi ti o blast za fu sno tu, sa ak tiv nim kur so rom ka-

ko bi smo o dmah mo gli da une se mo tekst fu sno-

te. Cen tral no mes to za u prav lja nje fu sno ta ma je

di ja log Footnote Options (Type / Document Foot-

note Options) sa svo je dve kar ti ce. Na kar ti ci Num-

bering and Formatting biramo da li će fu sno te bi-

ti obe le že ne re dnim bro je vi ma ili ne kim dru gim

zna ko vi ma i da li će nu me ra ci ja počinja ti is počet-

ka na sva koj no voj stra ni, pa ru nas pram nih stra-

na ili odelj ku. Sle di for ma ti ra nje re fe ren ce za fu-

sno tu u tek stu. Ona obično ima o blik ek spo nen-

ta (superscript), ali mo že mo da pret ho dno de fi ni-

še mo stil ka rak te ra po že lji i da ga ov de do de li mo.

Slično je i za sam tekst fu sno te – iza braćemo stil

ko ji smo de fi ni sa li i po de si ti ra zmak i zmeđu o zna-

ke fu sno te i tek sta (to je obično ta bu la tor). Što se

tiče for ma ti ra nja o zna ke pre sa mog tek sta fu sno-

te, nje ga u građuje mo u stil fu sno te po moću te hni-

ke u gnežđenih sti lo va. Do volj no je da za da mo da

se sve do prvog ta bu la to ra pri me nju je po se bno na-

prav ljen stil ka rak te ra za o zna ku fu sno te.

Na kar ti ci Layout na la ze se do da tne op ci je za

o bli ko va nje fu sno ta. Na pri mer, ra zmak i zmeđu

glav nog tek sta i prve fu sno te na stra ni, kao i ra-

zmak i zmeđu fu sno ta. Ov de po de ša va mo du ži nu

i de blji nu li ni je ko ja se na la zi i znad prve fu sno te,

a omo gućava mo i pros ti ra nje

fu sno ta na vi še stra na. Čak i

ka da je ova op ci ja u ključena,

mo že mo da sprečimo da se

tekst ne ke fu sno te de li na vi še

stra na ili da pre ci zno o dre di-

mo ka ko će se fu sno ta po de li-

ti. To pos ti že mo uobičaje nim

op ci ja ma All Lines Together,

Keep With Next X Lines i In-

sert Column Break. InDesign

CS2 bes pre kor no učita va do-

ku ment sa fu sno ta ma ko ji

je pri prem ljen u Word-u. Uko li ko pret ho dno na-

pra vi mo od go va ra juće sti lo ve, tekst će bi ti kva li te-

tno pre lom ljen i, što je naj va žni je, trud ko ji je ulo-

žen pri li kom uno še nja fu sno ta u Word-u neće bi-

ti uza lu dan. Iako InDesign CS2 u ra du sa fu sno ta-

ma još uvek ni je bo lji od FrameMaker-a, ko ri sni ci

su do bi li do bro o smi šlje ne i lo gične op ci je ko je da-

ju o dlične re zul ta te i po većava ju upo tre bnu vre d-

nost InDesign-a.

Podrška za fusnote proširuje delotvornost InDesign-a CS2

12 PC j u l - a v g u s t 2 0 0 6

PC SPECIJALNI DODATAK

P ris tup op ci ja ma za rad sa tek stom je ve-

oma je dnos ta van – go to vo sve ope ra ci je

mo gu se oba vi ti po sred stvom pa le ta Character i

Paragraph ko je se, uko li ko ih ne ma na e kra nu, ak-

ti vi ra ju sa Ctrl+T. I zbor fon ta u pa le ti Character

uka zu je na va žnu oso bi nu svih no vi jih Adobe pro-

gra ma: fa mi li ja ti po gra fskih pi sa ma mo že da ima

pro i zvo ljan broj čla no va, a ne sa mo četi ri (nor mal,

ita lic, bold, bold ita lic) kao što je uobičaje no u os-

ta lim Windows pro gra mi ma ko ji ko ris te sis tem-

sku po dršku za rad sa fon to vi ma. Minion Pro, je-

dna od naj kom ple tni jih

fa mi li ja fon to va, sa drži

čak 48 čla no va: dva sti-

la (regular i italic) u tri

te ži ne (regular, bold,

semibold), dve ši ri ne

(regular i condensed) i

četi ri op tičke ve ličine

(regular, subhead, cap-

tion i display).

Op ci je ko je po de-

ša va mo u pa le ta ma Cha-

racter i Paragraph ima-

ju lo kal no dej stvo i o dno se se sa mo na iza bra ni

tekst. Naj brži i na je fi ka sni ji način za kon zis ten tno

for ma ti ra nje tek sta je su sti lo vi ka rak te ra i pa su sa

ko je de fi ni še mo u od go va ra jućim di ja lo zi ma. Sti-

lo vi pa su sa kom bi nu ju sve a tri bu te ko ji se o dno se

na slov ne zna ko ve i pa su se ta ko da nji ho vom pri-

me nom mo že mo brzo for ma ti ra ti ve li ku ko ličinu

tek sta. Po moću sti lo va ka rak te ra mo že mo da ne za-

vi sno o bli ku je mo ma nje tek stu al ne o bjek te ko je že-

li mo da vi zu el no is ta kne mo ili da im pro me ni mo

pra vi la for ma ti ra nja.

I zmeđu sti lo va se ta kođe mo gu us pos ta vi ti

hi je rar hi ja i na sleđiva nje. Ako pro me ni mo a tri but

ro di telj skog sti la, on će se auto mat ski o dra zi ti i na

„po tom ke“ tog sti la. Sti lo vi ma mo že mo da do de-

lju je mo prečice sa tas ta tu re ta ko da je nji ho vo za-

da va nje još brže, a mo guće je uvo zi ti i sti lo ve pri-

prem lje ne u dru gim do ku men ti ma. Slo že no for-

ma ti ra nje tek sta u brza va ju ulančani sti lo vi. Umes-

to da naj pre za da te stil pa su sa, a po tom o značite

deo pa su sa ka ko bis te pri me ni li stil ka rak te ra (na

pri mer, za ini ci jal), u InDesign-u CS2 deo de fi ni ci-

je sti la pa su sa mo že da bu de stil slov nih zna ko va.

Prem da ova fun kci onal nost ni je za me na za auto-

mat ske lis te za na bra ja nje, u prak si je mo že te ko-

ris ti ti za pos ti za nje sličnih efe ka ta.

U stil pa su sa mo že se u gne zdi ti vi še sti lo va

zna ko va ko ji se pri me nju ju na ra zličite de lo ve pa-

su sa. Pos tu pak je ve oma je dnos ta van – pri li kom

de fi ni sa nja sti la iza braćemo ode ljak Drop Caps &

Nested Style. Ov de pre ci zno za da je mo do men va že-

nja sti la zna ko va. On

mo že da se pros ti re

na za dat broj reči,

rečeni ca, slo va, ci fa-

ra ili do po ja ve ne-

kog spe ci jal nog zna-

ka. Pa žlji vim po de ša-

va njem u slo va mo že-

mo da pos ti gne mo

za vi dnu auto ma ti ku

i broj ne efek te.

U pa le ti Char-

acter mo že mo da

kon tro li še mo i pro red, ker ning i treking, ver ti-

kal nu i ho ri zon tal nu de for ma ci ju, po me ra nje ba-

zne li ni je i is ko ša va nje slo va. Paragraph pa le ta za-

du že na je za urav na va nje pa su sa (uku pno se dam

ra zličitih mo gućnos ti u ključujući full justify), uv-

lačenje pa su sa ili prvog re da, po rav na nje po gri-

du, ini ci ja le i ra zmak pre i po sle pa su sa. Po drža ni

su i ta ko zva ni vi seći na vo dni ci, o dno sno op tička

mar gi na. Spi sak spe ci jal nih zna ko va, ko ji se mo-

gu uku ca ti ka da neg de u tek stu kli kne mo na de-

sni tas ter mi ša, za is ta je im po zan tan – mo že mo

da bi ra mo i zmeđu čak šest ra znih ti po va ra zma ka

u ključujući i flush spa ce ko ji sve što je po sle nje ga

„gu ra“ do de sne ivi ce stup ca.

Većina spe ci jal nih zna ko va je ne vi dlji va i

oni se ni kad neće po ja vi ti na od štam pa noj stra ni-

ci. Na e kra nu ih mo že mo vi de ti ako u ključimo op-

ci ju Show In vi si bles. Svi ra zma ci, ta bu la to ri, o zna-

ke za po de lu reči i kraj pa su sa, do bi ja ju svoj pre-

po zna tljiv sim bol ko ji nam go vo ri o nji ho vom pri-

Sti lo vi gra fi ke i teksta

Paleta Character daje pristup tipografskim opcijama

13j u l - a v g u s t 2 0 0 6 PC

Ado be In De sign CS2 – DTP vo dič

sus tvu u tek stu. Spe ci jal ni zna ko vi se mo gu re gu-

lar no pre tra ži va ti i za me nji va ti u tek stu ako ko ris-

ti mo nji ho ve me ta-o zna ke ko je su pri ka za ne u

help-u. Mo guće su i prilično slo že ne pre tra ge ko-

je obu hva ta ju, na pri mer, pro na la že-

nje i za me nu svih je dno slov nih reči

po sle ko jih sle di ra zmak, is tim tim

rečima ko je prati ne lo mi vi ra zmak.

Uko li ko taj pri mer u gra di mo u ma-

kro tekst pro ce so ra kao što je Mi-

crosoft Word, na pra vi li smo do bar

po tez za po bolj ša nje ti po gra fi je u

pu bli ka ci ji ko ju ćemo ka sni je pre la-

ma ti u Adobe InDesign-u.

InDesign CS2 do no si ne ko li ko

va žnih i zme na u ra du sa sti lo vi ma

pa su sa i ka rak te ra. U pret ho dnim

ver zi ja ma, fa brički u građeni, po dra-

zu me va ni sti lo vi bi li su No Para-

graph Style i No Character Style.

Međutim, ko ri snik ni je mo gao da

po de ša va nji ho vo for ma ti ra nje, jer

je nji ho va stvar na pri me na bi la da se ras ki nu ve ze

iza bra nog pa su sa sa ne kim pos to jećim, stvar nim

sti lom u do ku men tu. Tu je mo gla da nas tu pi je dna

ne pri ja tna si tu aci ja. Uko li ko bi smo, na pri mer, na-

pra vi li stil ka rak te ra i pri me ni li ga na ne ki deo tek-

sta, pa po sle o dlučili da se vra ti mo na o snov no

for ma ti ra nje pa su sa, bi lo je mo guće sa mo da ceo

pa sus „re se tu je mo“ na po dra zu me va no sta nje. To

se mo glo i zbeći ta ko što bi smo o dmah na počet ki

i zgra dnje pu bli ka ci je na pra vi li stil ka rak te ra, re ci-

mo Normal, ko ji bi imao za da to for ma ti ra nje, ali

u InDesign-u CS2 stil ka rak te ra ni je deo de fi ni ci je

sti la pa su sa (po sre dno se sti lo vi ka rak te ra mo gu

ko ris ti ti kao ulančani sti lo vi u o kvi ru sti la pa su-

sa), pa bi la ko mo gli da is krnu pro ble mi.

U InDesign-u CS2 na ra spola ga nju su dva no-

va o snov na stila – Basic Paragraph, kao o snov ni

stil pa su sa i None, kao o snov ni stil ka rak te ra. Ra-

zli ke u o dno su na InDesign CS2 su u to me što se

Basic Paragraph po na ša kao i sva ki dru gi stil (je-

di no ne mo že mo da ga i zbri še mo) čije pa ra me tre

mo že mo da za da je mo i me nja mo. Ka rak ter stil

None će deo tek sta, na ko ji je pri me njen dru gi stil,

vra ti ti na po dra zu me va no for ma ti ra nje. Uko li ko

je na tekst pri me nje no lo kal no for ma ti ra nje, mo-

že mo da ga od stra ni mo ta ko što drži mo tas ter Alt

i po no vo pri me ni mo stil. Ako to že li mo da učini-

mo sa mo za deo tek sta ko ji je lo kal no for ma ti ran,

on da ćemo pri me ni ti bi lo ko ji stil ka rak te ra i po-

tom stil None. Pos to ji i pro me na ve za na za op ci ju

Based On, ko jom se je dan stil za sni va na dru gom

sti lu i i zmeđu njih pra vi ve za ro di telj-de te. Uko li-

ko ima mo stil A ko ji je za sno van na sti lu B, a po-

tom ga za snu je mo na sti lu C, on da će sva for ma ti-

ra nja sti la A ko ja su bi la is ta kao i u sti lu B, sa da bi-

ti us klađena sa sti lom C, a sve i zme ne (overrides)

biće očuva ne. Mo žda sve ovo na prvi po gled i zgle-

da ma lo kom pli ko va no, ali ćete u prak si pri me ti-

ti da vam InDesign CS2 do zvo lja va da pri li kom

i zme ne ili prav lje nja no vih sti lo va ima te pre ci znu

kon tro lu nad onim for ma ti ra nji ma ko je že li te da

očuva te. Za la ku pri me nu sti lo va u slo že nim do ku-

men ti ma do bro će po slu ži ti op ci ja Quick Apply –

kli kne te na tas ter na pa le ti Control i po ja vi se spi-

sak svih sti lo va u do ku men tu, kao i po lje u ko je

une se te prvih ne ko li ko slo va na zi va sti la. To je efi-

ka san i brz me tod ko ji u kla nja po tre bu da skro lu-

je mo spi sak na pa le ti Paragraph ili Character u do-

ku men ti ma sa mno go sti lo va.

Uvoz sti lo va iz Word-aKa da u InDesign CS2 uvo zi te tekst iz Micro-

soft Word-a, na sce nu stu pa ba te ri ja no vih op ci-

ja ko ja us pos tav lja o dličnu sa ra dnju i zmeđu ova

Važan deo stilova pasusa su ulančani stilovi koji se podešavaju u paleti Paragraph

14 PC j u l - a v g u s t 2 0 0 6

PC SPECIJALNI DODATAK

dva pro gra ma. Pri li kom uvo že nja tek sta, tre ba u

di ja lo gu Place u ključiti Show Import Options i po-

ja viće se no vi di ja log. Ov de mo že mo da kon tro-

li še mo šta će se de ša va ti sa sti lo vi ma i lo kal nim

for ma ti ra njem iz Word-a. Op ci jom Remove Styles

and Formatting from Text and Tables u kla nja mo

sva for ma ti ra nja i uvo zi mo „si rov“ tekst. Ako že-

li mo da u klo ni mo Word-ove sti lo ve, ali da za drži-

mo o snov no for ma ti ra nje (italic, bold,

po dvlačenje, in dek si, ek spo nen ti itd.) on-

da ćemo u ključiti op ci ju Preserve Local

Overrides. Uve ze ne ta be le mo gu se pre-

tvo ri ti u ne for ma ti ra ne InDesign-ove ta-

be le ili u tekst ra zdvo jen ta bu la to ri ma.

Iako je to do sko ro bi lo zla tno pra vi-

lo, za da va nje sti lo va u Word-u ne tre ba

i zbe ga va ti. Na pro tiv, tre ba sa ra dni ke upu-

ti ti na to da pri me nju ju sti lo ve i ta ko ra-

zdvo je for mu od sa drža ja. Ka ko će ti sti-

lo vi bi ti de fi ni sa ni i ka kva će bi ti nji ho va

ime na, sa svim je ne bi tno. Va žno je sa mo

to da oni u tek stu bu du kon zis ten tno pri-

me nje ni i da is te kom po nen te pu bli ka ci-

je bu du uvek o značene is tim sti lom. Ka-

da ta kav tekst učita va mo u InDesign, na

ras po la ga nju su nam dve te hni ke. Stan-

dar dna je da sti lo ve učita va mo zajed-

no sa nji ho vim de fi ni ci ja ma, a da u slučaju kon-

flik ta (stil sa is tim ime nom pos to ji u InDesign-u)

iza be re mo da li će se ko ris ti ti Word-ova ili InDe-

sign-ova de fi ni ci ja. Ova kav me tod je bio uobičajen

u pret ho dnoj ver zi ji InDesign-a, ali je nje go va ma-

na u to me što je naj bo lje re zul ta te da vao ako je še-

ma ime no va nja sti lo va u Word-u i InDesign-u bi-

la is ta. Po što ta kvu si tu aci ju ne mo že mo uvek da

očeku je mo, a pri lično je za me tan po sao na kna dno

pro la zi ti kroz InDesign-ov do ku ment i ručno me-

nja ti sti lo ve ili u Word-ovom do ku me nu me nja ti

ime na sti lo va, InDesign CS2 do no si pra vo ele gan-

tno re še nje – ta be lu ma pi ra nja sti lo va.

Da bi smo ma pi ra li sti lo ve, tre ba da u k-

ljučimo op ci ju Preserve Styles and Formatting from

Text and Tables i op ci ju Customize Style Import i

po tom da kli kne mo na Style Mapping. Po ja viće se

je dnos ta van di ja log u ko me se na le voj stra ni na la-

zi spi sak Word-ovih, a na de snoj spi sak od go va ra-

jućih InDesign-ovih sti lo va, pri čemu mo že mo da

kli kne mo na InDesign-ov stil i da sa spis ka iza be-

re mo ne ki dru gi. Na pri mer, uko li ko je Word-ov

stil Normal ma pi ran u InDesign-ov stil New Para-

graph Style, to znači da će pri li kom uvo za biti na-

pra vljen nov stil Normal sa de fi ni ci jom iz Word-a.

To ćemo pro me ni ti ta ko što kli kne mo na stav ku

New Paragraph Style – po ja viće se me ni sa svim

pos to jećim sti lo vi ma u Adobe InDesign-ovom do-

ku men tu, pa mo že mo, na pri mer, da iza be re mo

Body ili ne ki dru gi stil. Sve fun kci oni še pot pu no

pre dvi dlji vo i ko ri snik ni ka da ni je u di le mi šta će

na kra ju do bi ti.

Kao va žan do da tak auto mat skom for ma ti ra-

nju po slu žiće no va op ci ja Apply Next Style. Po što

je sva kom sti li pa su sa mo guće do de li ti pa ra me tar

Next Style ko ji sa drži ime sle dećeg pa su sa, do volj-

no je da iza be re mo niz uzas to pnih pa su sa i, uko li-

ko svi ima ju de fi ni san pa ra me tar Next Style, mo-

že mo da je dnim po te zom for ma ti ra mo go to vo ce-

lo ku pan tekst u do ku men tu. Sve što tre ba da ura-

di mo jes te da de snim tas te rom mi ša kli kne mo na

spi sak sti lo va u pa le ti Paragraph i da iz kon tek-

stnog me ni ja iza be re mo op ci ju po put Apply Nad-

naslov then Next Style i čitav niz pa su sa biće for ma-

ti ran, pa ćemo do bi ti re do sled po put Nadnaslov,

Naslov, Podnaslov, BodyNeuvučen, Body, a gde god

se u tek stu po jav lju je stil Međuna slov po sle nje ga

će auto mat ski bi ti pri me njen stil BodyNeuvučen

Stilovi iz Microsoft Word-a se, prema definisanim pravilima, mogu mapirati u stilove InDesign-a

15j u l - a v g u s t 2 0 0 6 PC

Ado be In De sign CS2 – DTP vo dič

(na veo sam pri mer ko ji je grafički prilično sličan

većini štampanih publikacija). Ne tre ba na gla-

ša va ti ko li ko ovaj sis tem ra da šte di vre me pre la-

mačima i gra fičkim di zaj ne ri ma.

Sti lo vi o bje kataDođo smo i do sti lo va o bje ka ta čije ćete pri-

sus tvo pre po zna ti po no voj pa le ti Object Styles. U

nji ho voj o sno vi se na la zi je dnos tav na za mi sao –

si me tri ja tek stu al nih i gra fičkih o bje ka ta. Ako već

mo že mo da for ma ti ra nje tek sta de fi ni še mo sti lom,

za što da tu sjaj nu po go dnost ne pro ši ri mo na gra fi-

ku. Za početak, InDesign CS2 nu di ne ko li ko pre de-

fi ni sa nih sti lo va o bje ka ta – Basic Graphics Frame

za gra fičke pri mi ti ve (pra vo uga oni ci, elip se, li ni-

je...), Basic Text Frame za o kvi re sa tek stom i None

za o kvi re sa sli ka ma. Mo že mo da na pra vi mo no-

ve sti lo ve o bje ka ta, a spi sak op ci ja za for ma ti ra nje

pri lično je ve li ki. Na pri mer, ako že li mo

da sli ke učita va mo u o kvir sa sen kom, na-

pra vićemo no vi gra fički o kvir, i u ka te go-

ri ji Drop Shadow and Feather za daćemo

pa ra me tre sen ke. Po tom će svi o kvi ri sa

sli kom na ko je je pri me njen no vi stil ima-

ti sen ku. U op ci je spa daju i de blji na i bo-

ja li ni je i po pu ne o kvi ra, efek ti pro vi dnos-

ti, za o blje ni u glo vi o kvi ra...

Sle de sup til ni je op ci je, na pri mer

mo gućnost da za da mo stil pa su sa ko ji će

bi ti do de ljen tek stu al nom o kvi ru, što je

još je dna si tna u šte da vre me na. Pri me ti-

mo da smo i do sa da mo gli da na pra vi-

mo sve kom po nen te pre lo ma, da ih smes-

ti mo u bi bli ote ku ili na ra dnu pov rši nu

mas ter stra ne i da ih po po tre bi ko ris ti-

mo. Međutim, pri me na sti lo va o bje ka ta

omo gućava da ih u tre nut ku auto mat ski

i zme ni mo i da se te pro me ne o dra ze na

sve o bjek te ko ji ma je za dat stil. Ovo je kva li ta tiv ni

skok ko ji se o dmah o dra ža va na pro duk tiv nos t.

Na rav no, i ov de va ži da sve op ci je ve za ne za pro-

duk tiv nost ima ju smi sla sa mo ako ih ko ri sni ci i

pri me nju ju. Ko ra di po sta rom, neće ima ti ko ris-

ti od većine no vih op ci ja u InDesign-u CS2. Još je-

dan va žan de talj: InDesign CS2 omo gućava nam

da za da mo po dra zu me va ne sti lo ve za tek stu al ne

i gra fičke o kvi re. Ti sti lo vi će bi ti pri me nje ni na

sve no ve o bjek te ko je na crta mo. Sličan efe kat se

mo gao pos tići u InDesign-u CS, ali sa da mo že mo

da u sva kom tre nut ku ne ki dru gi stil pro gla si mo

za po dra zu me va ni.

Nas ta vak priče o op ci ja ma za u prav lja nje

o bjek ti ma u InDesign-u CS2 ve zan je za usi dre ne

o bjek te. Reč je o gra fičkim ili tek stu al nim o bjek ti-

ma čija je lo ka ci ja re la tiv na u o dno su na ne ku dru-

gu kom po nen tu pu bli ka ci je. InDesign CS je imao

opciju ko ja se zo ve In li ne Grap hic po moću ko je

smo te hni kom copy and paste mo gli da sli ku ume-

tne mo u tekst i da ona bu de uvek na tom is tom mes-

tu, to jest da se po na ša kao da je deo tek sta. O gra-

ničenje ume tnu te gra fi ke je u to me što je ona mo-

ra la da bu de unu tar o kvi ra za tekst. Međutim, gra-

fički di zajn po dra zu me va i ko rišćenje mar gi na na

ko je se pos tav lja ju sli ke, krat ki de lo vi tek sta itd. Ovi

o bjek ti ne mo gu da bu du ume tnu ti u glav ni o kvir

sa tek stom, pa ni je mo gla da se us pos ta vi ve za sa

nji ho vim po lo ža jem. Uko li ko bi se tekst pro me nio,

sli ka sa stra ne os ta la bi na is toj po zi ci ji, umes to da

bu de po me re na za je dno sa tek stom. Ovaj ne dos ta-

tak re ša va po drška za usi dre ne o bjek te.

Si dra i len geriUsi dre ni o bjek ti se la ko pra ve: bi lo gde u tek-

stu iza be re mo op ci ju Object / Anchored Object /

Stilovi objekata su moćno oružje za oblikovanje strana,ali ne važe za tabele

16 PC j u l - a v g u s t 2 0 0 6

PC SPECIJALNI DODATAK

Insert i po tom po de si mo pa ra me tre. Mo že mo da

iza be re mo tip o bjek ta (tekst, gra fi ka), nje gov stil

i po zi ci ju u o dno su na mes to u tek stu za ko je je

o bje kat usi dren. Naj za nim lji vi ji deo je po de ša va-

nje po zi ci je. To mo že da bu de slo bo dno za da va-

nje x i y o fse ta u o dno su na o kvir sa tek stom, ivi-

cu stup ca ili ivi cu stra ne. Mo že mo da pro me ni mo

i re fe ren tnu tačku u o dno su na ko ju se ovaj o fset

računa. Po se bno je ko ri sno to što mo že mo da ko-

ris ti mo ra zličite re fe ren tne tačke za par ne i za ne-

par ne stra ne. Šta to prak tično znači? Uko li ko je

sli ka usi dre na za tekst na par noj stra ni i na la zi se

le vo od tek sta, uko li ko to kom ko rek ci ja, do da va-

nja ili bri sa nja tekst pređe na ne par nu stra nu, sli-

ka mo že auto mat ski da se pos ta vi de sno od tek-

sta, ta ko da uvek bu de u mar gi ni. Da kle, usi dre-

ni o bjek ti se go to vo sa mi od se be pos tav lja ju na

pra vi način.

Na o bje kat ko ji smo usi dri li mo že mo u sva-

kom tre nut ku da pri me ni mo i ne ke dru ge op ci-

je, a po že lji si dro mo že mo i da „po di gne mo“, pri

čemu o bje kat o slo bađamo svih ve za sa os tat kom

tek sta. Ako že li mo da o dmah i zbri še mo usi dre ni

o bje kat, naj je dnos tav ni je je da i zbri še mo nje go vu

o zna ku u tek stu. U ce loj priči oko usi dre nih o bje-

ka ta naj značij ni je je to što InDesign CS2 pos te pe-

no pre va zi la zi for mu lu „ma ka ze i le pak“ ko ja je

u o svit DTP-a do ne la sla vu i moć QuarkXPress-u.

Pos tav lja njem ne po ve za nih o kvi ra na stra nu za is-

ta mo že mo da os tva ri mo sva ku za mi sao, ali upos-

tav lja njem du bljih lo gičkih ve za i zmeđu o bje ka-

ta na stra ni da je mo po gon sku sna gu auto ma ti ci.

Mno gi ti po vi pu bli ka ci ja mo gu da se pre lo me ne-

ko li ko pu ta brže sa mo ako se ko ris te no ve InDe-

sign-ove op ci je za sti lo ve o bje ka ta, fu sno te i usi dre-

ne o bjek te.

Ti po gra fijaT i po gra fski po ten ci ja li InDesign-a ne mo-

gu se pot pu no is ko ris ti ti bez OpenType

fon to va. OpenType for mat su za je dnički pro jek-

to va le fir me Adobe i Microsoft i ti me na i zgled

„o bje di ni le“ pos to jeće TrueType i Type 1 fon to ve.

Microsoft je o dlučio da sva ki TrueType font ko me

je pri do da ta ta be la DSIG (di gi tal ni pot pis ko ji ga-

ran tu je auten tičnost fon ta) u Windows-u 2000 i

XP bu de pre po znat kao OpenType font. OpenType

fon to vi ko ji su za sno va ni na Type 1 kon tu ra ma ko-

ris te stan dar dnu „školj ku“ OpenType for ma ta, ali

se ma te ma tički opi si slov nih li ko va i hin to vi na la-

ze u po se bnoj, CFF ta be li. U pi ta nju je kom pak-

tan, bi nar ni za pis ko ji je kom pa ti bi lan sa Type 1

for ma tom, ta ko da se sva ki Type 1 font mo že kon-

ver to va ti u CFF (Compact Font Format) i o brnu to.

Na ovaj način je os tva re na zna tna u šte da u pros to-

ru, po što je PFB for mat Type 1 fon to va za pra vo en-

krip to va ni AS CII. Ek sten zi ja ova kvih OpenType

fon to va je OTF, dok su OpenType fon to vi sa

TrueType kon tu ra ma za drža li ek sten zi ju TTF.

Čak i pros ta kon ver zi ja u OpenType for mat

do no si mno ge pre dnos ti Type 1 fon to vi ma, ali

ta kav po tez ne bi bio u skla du sa re no me om fir-

me Adobe ko ja je odav no pos ta la re per u sve tu

pri pre me za štam pu i di gi tal ne ti po gra fi je. Za je-

dan deo svo je ko lek ci je OpenType fon to va Adobe

je oda brao na ziv OpenType Pro ko ji tre ba da aso ci-

ra na nji ho vu na me nu, o dno sno upo tre bu u pro fe-

si onal nim o kru že nji ma. Svi OpenType Pro fon to vi

sa drže pro ši re ni skup ka rak te ra ko ji obu hva ta ne-

ko li ko ko dnih stra na, pri čemu je CE ko dna stra-

na sa na šom la ti ni com oba ve zna, a mno gi fon to vi

sa drže i ćiri li cu, kao i grčko pi smo.

Vi še je zička po drška je je dna od ve li kih pre-

dnos ti OTF fon to va, ima jući u vi du da su Adobe

Type 1 fon to vi u glav nom bi li o gra ničeni na Wes-

tern skup ka rak te ra. Po red to ga što se OpenType

fon to vi ma opi si slov nih li ko va i me tri ka (ker ning

pa ro vi i ši ri na slo va) na la ze u je dnom faj lu, ve oma

je va žno i to što iden tična da to te ka sa fon tom fun-

kci oni še u Windows i Mac OS o kru že nju, ta ko da

je pro blem ra zme ne fon to va i zmeđu ove dve plat-

fo rme ko načno pos tao stvar pro šlos ti. Za sva ki od

OpenType Pro fon to va, sa Adobe-ovog saj ta mo že

se pre uze ti op šir na do ku men ta ci ja u PDF for ma-

tu. Tu je naj pre kom ple tan skup ka rak te ra, ve oma

pre gle dno i efek tno pre zen tovan, ali i Spe ci men

Book – bro šu ra u ko joj ćete naći mno štvo za nim lji-

vih po da ta ka o to me ka ko je font nas tao, najčešće

17j u l - a v g u s t 2 0 0 6 PC

Ado be In De sign CS2 – DTP vo dič

iz pe ra di zaj ne ra, kao i uzor ke fon ta u ra znim va ri-

jan ta ma ve ličine slo va i pro re da.

Po što smo sa sti lo vi ma i te ži na ma slov nih li-

ko va već fa mi li jar ni, za tre nu tak ćemo se upo zna-

ti sa op tičkim va ri ja ci ja ma. U dav na vre me na, dok

su se slo va i zli va la u olo vu, ono što da nas zo ve mo

fon tom bi lo je pi smo u o dređenoj ve ličini. Sta rim

ti po gra fi ma i ka li gra fi ma bio je po znat efe kat ne li-

ne ar nog ska li ra nja, ta ko da su se slo va ve ličine 8

pt ra zli ko va la od slo va ve ličine 12 pt u pro porci ja-

ma ho ri zon tal nih i ver ti kal nih li ni ja, de blji ni se ri-

fa i dru gim po je di nos ti ma. Cilj je bio da se na ve li-

kim slo vi ma vi de fi ni de ta lji, dok se kod si tnih slo-

va te ži lo očuva nju de fi ni ci je, a sup til ni ji de ta lji su

na mer no izos tav lja ni. Na taj način su do bi ja ne ko-

lek ci je slov nih o bli ka ko je su op ti mi zo va ne za ra-

znov rsne u slo ve štam pe, pri čemu je ak ce nat bio

na či tlji vos ti.

Ka da su se po ja vi le prve fo to slog ma ši ne,

mo gućnost da se pro i zvolj na ve ličina slo va do bi-

ja ska li ra njem je din stve nog mas te ra de lo va la je

ve oma pri mam lji vo ta ko da su op tičke va ri ja ci je

na pra sno nes ta le – us tu pi le su mes to bržem i je-

dnos tav ni jem ra du. U svo jim Multiple Master fon-

to vi ma, Adobe je o bno vio za bo rav lje nu te hni ku

uvođenjem op tičke ose. U OpenType Pro fon to vi-

ma je očita te žnja za vrhun skom ti po gra fi jom ta-

ko da će mno gi ser i fni Pro fon to vi sa drža ti i ne ko-

li ko op tičkih ve ličina. U Warnock Pro fa mi li ji, cap-

ti on fon to ve ko ris tićemo za slo va ve ličine 6-8 pt,

a to su najčešće pot pi si za sli ke, fu sno te i ve oma

si tan tekst, text (regular) za ve ličine 9-13 pt, što

pred stav lja o snov ni tekst časo pi sa ili knji ge, sub-

head (14-24 pt) je, kao što ime ka že, pri kla dan za

po dna slo ve, međuna slo ve i kru pni ji tekst, dok je

display (25-72pt+) po go dan za na slo ve, re klam ne

pa noe, pla ka te itd. Upo tre ba ma njih op tičkih ve-

ličina ga ran tu je či tlji vost si tnog tek sta dok dis play

fon to vi omo gućava ju da ra fi ni ra nost slov nih o bli-

ka dođe do pu nog i zra ža ja. Upo znaj mo se sa da i

sa dru gim po go dnos ti ma OpenType Pro fon to va.

Li ga tureKli kom na tro u glas ti tas ter u gor njem de-

snom u glu pa le te Character pri ka zu je se me ni sa

ne ko li ko uni ka tnih op ci ja ko je pre mi je ru do živ lja-

va ju u pro gra mu InDesign. Uko li ko je ak ti vi ra na

op ci ja Ligatures, InDesign će po je di ne pa ro ve slo-

va auto mat ski za me nji va ti sa po se bnim slov nim

o bli kom, pri čemu se man ti ka tek sta neće bi ti u gro-

že na. Li ga tu re su na sleđe kla sične ti po gra fi je i na-

me nje ne su us klađiva nju i zgle da slo va ko ja, ka da

se nađu je dno po red dru gog, na ru ša va ju vi zu el ni

sklad reči. Naj po zna ti ja li ga tu ra je „fi“ – luk na slo-

vu f se u mno gim fon to vi ma pre kla pa sa tačkom

na slo vu i. U ovoj si tu aci ji pro me na ker nin ga ne

po ma že, a re še nje pro nađeno to kom ve ko va ra zvo-

ja ti po gra fi je sas to ji se u di zaj ni ra nju po se bnog

slov nog o bli ka ko ji in te gri še luk slo va f i tačku slo-

va i. Ovaj slov ni o blik je li ga tu ra „fi“, a sro dna li-

ga tu ra je „fl“. U na šem je zi ku jav lja ju se u rečima

„fi noća“, „fi zi ka“, „ki fla“... En gles ki je zik sa drži i li-

ga tu re ff, ffi, ffl.

Iako su „f “ li ga tu re kao slov ni o bli ci pri su tni

go to vo u svim fon to vi ma, nji ho va upo tre ba na PC

računa ri ma je do po ja ve InDesign-a bi la mo guća

sa mo uz po se bnu, expert ver zi ju fon ta. Na Macin-

tosh računa ri ma mo guć je pris tup sa mo „fi“ i „fl“

li ga tu ra ma u stan dar dnim fon to vi ma. Ra zlog je u

to me što li ga tu re ni su sas tav ni deo o smo bi tnih ko-

dnih stra na. Iako slov ni o bli ci pos to je u fon tu, ni-

su vi dlji vi ope ra tiv nom sis te mu i a pli ka ci ji i na taj

način su ne dos tu pni ko ri sni ku. Pri me na Unicode

stan dar da sa mo do ne kle re ša va pro blem – Word

2003 ko ji ra di u Windows XP o kru že nju mo že da

pris tu pi sva kom ka rak te ru u fon tu po sred stvom

copy & paste me ha ni zma iz po moćnog pro gra ma

Character Map. Na taj način se ručno mo gu une-

ti i li ga tu re, ali je tekst sa da dru gačije ko di ran od

ori gi na la po što su po je di ni pa ro vi ka rak te ra za me-

nje ni je dnim ka rak te rom. Adobe InDesign pri tom

uvo di ve oma ele gan tan me ha ni zam auto mat skih

li ga tu ra ko ji omo gućava da na e kra nu bu de pri ka-

zan do te ran slov ni o blik, a da ko di ra nje tek sta os-

tane ne pro me nje no.

InDesign po drža va na pre dne oso bi ne Open-

Type fon to va u ko ji ma mo že da bu de de fi ni san

pro i zvo ljan broj li ga tu ra. Ta ko se u ne kim fon to vi-

ma mo gu ja vi ti i li ga tu re „fj“, „Th“ i mno ge dru ge.

Is prav lja nje tek sta u ko me pos to je li ga tu re ne ra-

zli ku je se od ra da na običnom tek stu, po što će se

kur zor po zi ci oni ra ti u sre di ni li ga tu re, kao da se

ra di o ne za vi snim slov nim o bli ci ma. Ako nam u

o dređenom de lu tek sta li ga tu re ni su po tre bne, obe-

18 PC j u l - a v g u s t 2 0 0 6

PC SPECIJALNI DODATAK

le žićemo taj se gment i uki nu ti po tvrdu op ci je Lig-

atures. U nor mal nim okol nos ti ma ova op ci ja će bi-

ti potvrđena jer ne ma ra zlo ga da se o dre kne mo na-

pre dne ti po gra fi je.

Ker ningPo red stan dar dnih po de ša va nja ve ličine slo-

va i pro re da, u pa le ti Character kon tro li še mo ker-

ning (ra zmak i zmeđu po je di nih pa ro va slo va) i

Spacing (ra zmak i zmeđu slo va u iza bra nom de lu

tek sta). Ker ning je vrsta op tičke kom pen za ci je ko-

ja o dređene pa ro ve slo va pri miče ili uda lja va ka-

ko bi se pos ti gao vi zu el ni sklad. Naj po zna ti ji ker-

ning par je AV – uko li ko se ra zmak i zmeđu ovih

slo va u, na pri mer, rečima AVA LA ili TRA VA do-

da tno ne kom pen zu je, i zgle daće kao da su slo va

pre vi še ra zma knu ta, što ote ža va nji ho vo sta pa nje

u vi zu el nu ce li nu – reč. Na ras po la ga nju su nam

tri mo gućnos ti za kon tro lu ker nin-

ga: Metrics, Optical i ručno uno še-

nje vre dnos ti. Ka da je ak tiv na op-

ci ja Metrics, što je po dra zu me va no

sta nje, InDesign pris tu pa ker ning in-

for ma ci ja ma u fon tu, ta ko da će se

upo tre bi ti oni ker ning pa ro vi ko je

je pre dvi deo di zaj ner fon ta. Op ci-

ja Optical je pri mer auto ma ti ke In-

Design-a. Ka da je iza be re mo, pro-

gram će pro računa ti op ti mal ni ra-

zmak i zmeđu slo va, čime ćemo do-

bi ti o dlične re zul ta te čak i pri li kom

upo tre be onih fon to va ko ji uop šte

ne ma ju de fi ni sa ne ker ning pa ro ve.

Op tički ker ning tre ba ko ris-

ti ti pa žlji vo. Sa svim je mo guće da

ćemo pri me nom ove op ci je kod

ne kih fon to va do bi ti bo lje re zul ta-

te od u građenog ker nin ga, ali se

kod vrhun skih fon to va, ka kav je po-

me nu ti Minion Pro, ne tre ba o dreći pro pi sa nog

ker nin ga. Uko li ko ni smo za do volj ni ra zma kom

i zmeđu po je di nih slo va, re ci mo u na slo vu tek sta,

InDesign nam do zvo lja va da po zi ci oni ra mo kur-

zor i zmeđu tih slo va, očita mo te kuću vre dnost ker-

nin ga ko ja mo že da bu de ceo broj i zmeđu -1000

i +10000 i pro me ni mo je. U prak si se ko ris te da le-

ko ma nje vre dnos ti, najčešće i zmeđu -200 i +200,

pri čemu nu la o značava da ne ma ko rek ci je ra zma-

ka i zmeđu slo va. Mo že mo i da iza be re mo je dnu

od po nuđenih „o kru glih“ vre dnos ti iz me ni ja.

Ra zmak i zmeđu slo va u čita voj reči ili iza-

bra nom de lu tek sta na zi va se Spacing. Ne ka da se

po većava nje ra zma ka i zmeđu slo va – ta ko zva no

špa ci oni ra nje – ko ris ti lo za na gla ša va nje ili is ti ca-

nje. U eri di gi tal nih fon to va za tu svrhu je mno go

po go dni je upo tre bi ti kur ziv na ili po lu crna slo va.

Ono što će nam sva ko za tre ba ti jes te sma nji va nje

ra zma ka i zmeđu kru pni jih slo va, ka kva su u na slo-

vi ma tek sto va ili u o gla si ma. Ra zlog ovog sa bi ja-

nja na la zi se u pri ro di ljud ske per cep ci je: sa po ras-

tom ve ličine slo va stan dar dni ra zmak i zmeđu njih

do živ lja va mo jače ne go kod si tni jih slo va. Je dnos-

tav ni je rečeno, kod ve oma kru pnih slo va sma nji va-

nje spa cin g-a do pri no si či tlji vos ti. Ra zmak i zmeđu

slo va ni po što ne tre ba me nja ti u o snov nom tek stu,

jer to me nja „bo ju“ tek sta, o dno-

sno si vu pov rši nu ko ju stva ra ju

slo va u pre lom lje nim re do vi ma.

Izu ze tak je tekst is pi san ver za lom

(ve li kim slo vi ma) ko ji tre ba bla go

pro re di ti, o dno sno upo tre bi ti po zi-

ti van Spacing.

Sma nje na ve li ka slovaSa sta no vi šta kla sične ti po-

gra fi je upo tre ba ve li kih slo va u

o snov nom tek stu je ne po želj na po-

ja va. Ve li ka slo va skreću pa žnju i

od skaču od os tat ka tek sta ta ko da

nji ho va ne kri tička pri me na ome ta

čita nje i ne gi ra tran spa ren tnu ulo-

gu ti po gra fi je kao sred stva za ko-

mu ni ka ci ju i zmeđu auto ra i čita-

oca. Ve li ka slo va se, međutim,

pov re me no mo ra ju upo tre bi ti za

skraćeni ce, lična ime na ili pre zi me na, uvo dne reči

u pa su su... Da bi se po jav ni o blik ve li kih slo va us-

kla dio sa ma lim slo vi ma upo tre blja va ju se sma nje-

na ka pi tal na slo va (en gles ki ter min je small caps).

Ova slo va po o bli ku od go va ra ju ve li kim slo vi ma

(ver za lu), a po ve ličini ma lim slo vi ma (ku ren tu).

Sma nje na ka pi tal na slo va ni su do bi je na pros tim

sma nji va njem ve li kih slo va, što nu de od go va ra-

УсијањеУсијањеAvogadroAvogadro

OTAVA

OTAVAInDesign CS2 ima moćne opcije za kerning u koje spada i automatsko podešavanje razmaka između slova

19j u l - a v g u s t 2 0 0 6 PC

Ado be In De sign CS2 – DTP vo dič

juće op ci je u većini DTP pro gra ma. Ta kve va ri-

jan te small caps slo va su pri me tno ta nje od os tat-

ka tek sta što kom pro mi tu je čitav pos tu pak, jer ne-

ma ra zlo ga da ko ris ti mo slov ne o bli ke ko ji ta kođe

bes po tre bno odu da ra ju od o snov nog tek sta. Pra va

small caps slo va su spe ci jal no di zaj ni ra ni ka rak te ri

kod ko jih je de blji na stu bo va i se ri fa, kao i ve ličina

čita vih slo va, pro računa ta ta ko da bu de us klađena

sa ma lim slo vi ma. Upo tre ba sma nje nih ka pi tal nih

slo va je je dan od do ka za ti po gra fske ra fi ni ra nos ti

ko ja obe zbeđuje vrhun sku či tlji vost tek sta.

Da bi se iza bra ni tekst pre tvo rio u small caps

slo va ne op ho dno je da, po red pro me ne op ci je

Small Caps, slo va bu du ot ku ca na ku ren tom. Ovo

je na prvi po gled ne lo gično, jer je small caps ne ka

vrsta za me ne za ve li ka slo va. O bja šnje nje ove po-

ja ve leži u struk tu ri expert fon to va ko ji su do po-

ja ve OpenType Pro fa mi li ja pred stav lja li je di no re-

še nje za upo tre bu štam pa nih slo va. Ve li ka slo va u

expert fon to vi ma za uzi ma ju svo je uobičaje ne po zi-

ci je, dok se small caps o bli ci na la ze na po zi ci ji ma-

lih slo va. Pre ma to me, uko li ko že li mo da skraćeni-

cu DTP is pi še mo sma nje nim ka pi tal nim slo vi ma,

naj pre tre ba da je pre tvo ri mo u dtp i da on da pri-

me ni mo op ci ju Small Caps.

InDesign na ovom mes tu ko ri sni ku nu di ve-

oma de lo tvor nu op ci ju: uko li ko obe le ži mo deo

tek sta i pri ti sne mo de sni tas ter mi ša po ja viće se

me ni ko ji po red os ta log sa drži i skup op ci ja pod

na zi vom Change Case. Na ovom spis ku na la zi se

ne ko li ko op ci ja ko je tran sfor mi šu tekst na re la ci ji

ku rent-ver zal, a za nas je u ovom tre nut ku in te re-

san tna op ci ja lower ca se ko ja će ve li ka slo va pre tvo-

ri ti u ma la, baš kao što nam je i po tre bno.

Stan dar dni i re ne san sni bro jeviNa pret ho dno ra zma tra nje se na do ve zu ju i re-

ne san sni (old style) bro je vi. U svom stan dar dnom

o bli ku bro je vi su us klađeni sa ve li kim slo vi ma u

fon tu. U ta be la ma nam je po tre ban u pra vo ta kav

i zgled bro je va, pri čemu je uobičaje no da sve ci fre

ima ju is tu ši ri nu. Pu bli ka ci je ko ji ma je u prvom

pla nu ti po gra fi ja za hte va ju dru gačiji i zgled bro je-

va, ta ko da se oni vi zu el no in te gri šu u tekst. Za

old style bro je ve ko ris ti se i ter min non-lining jer

su ci fre ne je dna ke vi si ne: ne ke od njih su vi so ke

kao ma la slo va u fon tu, po je di ne ci fre se spu šta ju

is pod ba zne li ni je, dok su ne ke ci fre vi si ne ve li kih

slo va. Uko li ko od go va ra jući slov ni o bli ci pos to je u

fon tu InDesign će im auto mat ski pris tu pi ti upo tre-

bom op ci je Old Style. Svi OpenType Pro fon to vi sa-

drže i stan dar dne i old style bro je ve, a za da tak di-

zaj ne ra i ti po gra fa je da pro ce ni ko ji od dva ti pa

od go va ra pre lo mu da te pu bli ka ci je.

Onim slov nim zna ko vi ma ko ji se ne mo gu

une ti tas ta tu rom pris tu pa mo po moću pa le te In-

sert Character (ak ti vi ra mo je op ci jom me ni ja

Type). Pri ka zaće se kom ple tan sa držaj fon ta, a kli-

kom na po je di ne ka rak te re do bi ja mo i es tet ske va-

ri ja ci je. Ka rak te ris tična slo va srpskog ćiri ličnog

kur zi va na la ze su u o kvi ru es tet skih va ri ja ci ja stan-

dar dnih ćiri ličnih slo va, a na ovom mes tu su ka-

rak te ri gru pi sa ni i sis te ma ti zo va ni. O zna ke va lu-

ta su, na pri mer, gru pi sa ne, a slično va ži i za va ri-

jan te bro je va. Po red stan dar dnih i old style bro je-

va, OpenType fon to vi za sva ki od ova dva ti pa sa-

drže ka rak te re pro por ci onal nih ši ri na ko je upo tre-

blja va mo u o snov nom tek stu i ne pro por ci onal ne

ka rak te re na me nje ne upo tre bi u ta be la ma, ka da je

urav na va nje bro je va od pre su dne va žnos ti.

Op tičke kom pen za cijeInDesign sa drži i op ci je za ho ri zon tal nu i ver-

ti kal nu de for ma ci ju tek sta ko je ta kođe tre ba pro mi-

šlje no upo tre blja va ti. Ovim op ci ja ma nećete od fon-

ta nor mal ne ši ri ne na pra vi ti kon den zo va ni ili pro-

Stilistički skupovi u OpenType fontovima pružaju dobro rešenje za srpski kurziv u InDesign-u CS2

20 PC j u l - a v g u s t 2 0 0 6

PC SPECIJALNI DODATAK

ši re ni font. Uno še njem od go va ra jućih vre dnos ti u

pro cen ti ma za is ta se pos ti že od go va ra juća tran sfor-

ma ci ja, ali tre ba ima ti na umu da sa mo font ko ji je

pro jek to van ta ko da bu de su žen ili pro ši ren mo že

da za do vo lji ti po gra fske nor me. U pro tiv nom, sva-

ko de for mi sa nje pre ko o dređenog pra ga pro i zvo di

ne pri hva tlji ve re zul ta te. Pro blem je u to me što će

se, na pri mer, ho ri zon tal no su že nje slo va na 50%

prvo bi tne ši ri ne o dra zi ti sa mo na ver ti kal ne ele-

men te (kao što su stu bo vi). Svi ho ri zon tal ni ele men-

ti i da lje će ima ti is tu vi si nu. Ka rak te ris tičan pri mer

mo že da bu de slo vo T čija po prečna kom po nen ta

su ža va njem za drža va svo ju vi si nu. Na taj način se

re me te pro por ci je slov nih li ko va, a kraj nji efe kat

se o gle da u lo šoj či tlji vos ti i ne ube dlji vom i zgle du

tek sta. Ako nam je po ne kad po tre bna bla ga de for-

ma ci ja slo va, mo gu se to le ri sa ti vre dnos ti od 5% ili

even tu al no 10%. Za ho ri zon tal no su ža va nje u od go-

va ra juće po lje ta be le Character uno si mo vre dnos ti

ma nje od 100%, a za pro ši re nje unećemo vre dnos-

ti veće od 100%. Ta ko bi su že nju tek sta od 5% od go-

va ra la vre dnost od 95% pro bi tne ši ri ne. Po dra zu me-

va ne vre dnos ti u oba po lja za ho ri zon tal nu ili ver ti-

kal nu de for ma ci ju slo va i zno se 100%, što znači da

slo va ima ju svoj ori gi nal ni o blik.

Ko rek ci ja po lo ža ja slo va u o dno su na ba znu

li ni ju je uobičaje na op ci ja u DTP pro gra mi ma. In-

Design omo gućava za da va nje pre ci zne vre dnos ti

u ti po gra fskim tačka ma, pri čemu po zi tiv ni bro je-

vi od go va ra ju po di za nju, dok se ne ga tiv ni bro je vi

o dno se na spu šta nje slo va. A trak tiv ni ja je op ci ja is-

ko ša va nja slo va za o dređeni ugao, ko ju ćemo ko ris-

ti ti za ge ne ri sa nje elek tron skog kur zi va, u slučaju

da font ko ji ko ris ti mo ne sa drži ita lic va ri jan tu.

Uko li ko pos to ji ita lic font, uvek je bo lje o pre de li ti

se za pra vi kur ziv. U pro tiv nom, is ko ša va nje u sme-

ru ka zalj ke na sa tu do bićemo ako u od go va ra juće

po lje une se mo ne ga tiv nu vre dnost u gla u ste pe ni-

ma. Vre dnos ti od -10 do -12 ste pe ni su uobičaje ne

za većinu fon to va.

Op tičko urav na nje mar gi ne i „vi seća“ in ter-

pun kci ja spa da ju u pre fi nje ne ti po gra fske op ci je

ko je do da tno pri la gođava ju i zgled pre lom lje nog

stup ca. Uko li ko red počinje ili se zav rša va ne kim

od in te pun kcij skih zna ko va kao što su na vo dni ci,

tačka, za rez, hi fe na ci ja itd., imaćemo uti sak da ivi-

ce ni su po rav na te sa os tat kom pa su sa. U pi ta nju

je, na rav no, op tička var ka ali je po ne kad za da tak

ti po gra fi je da na mer nim od stu pa njem od ma te ma-

tički ko rek tnog pre lo ma pos ti gne vi zu el nu usa gla-

še nost. Vre dnost za ko ju će prvi ili po sle dnji ka-

rak ter bi ti po me ren za vi si od ve ličine slo va u fon-

tu i po de ša va mo je u po lju Optical Margin Align-

ment pa le te Story.

I zgra dnja do ku me nataPočetak ra da na no vom do ku men tu

skopčan je sa uno še njem ve li kog bro ja

pa ra me ta ra, a InDesign CS2 omo gućava da ih ime-

nu je mo, sačuva mo i ra zme nju je mo sa ko le ga ma

ko ji ra de na is tim ili sličnim pro jek ti ma. U o kvi-

ru za di ja log New Document Preset, po red o snov-

nih op ci ja za za da va nje di men zi ja stra ne, bro ja

stu ba ca i ve ličine mar gi na, pri me tićemo i ode ljak

Bleed and Slug. Pod poj mom Bleed pro dra zu me va-

mo pre lom u mar go i ko ris ti mo ga ka da že li mo da

se ne ki o bje kat, najčešće fo to gra fi ja ili crtež, pro-

te že do sa me ivi ce stra ne. U prak si se to pos ti že

ta ko što o bje kat pre la zi fi zičke di men zi je stra ne,

a že lje ni efe kat se do bi ja na kon o bre zi va nja pa pi-

ra u štam pa ri ji. U InDesign-u CS2 mo že mo pre ci-

zno da po de si mo zo nu pre lo ma u mar go, za da va-

njem sva četi ri o fse ta. Op ci jom Slug ta kođe kon-

tro li še mo zo nu van di men zi ja stra ni ce i unu tar

pa pi ra, na ko ju pos tav lja mo sis tem ske in for ma ci-

je o do ku men tu ko ji štam pa mo. I ova kom po nen-

ta će bi ti u klo nje na to kom o bre zi va nja tek sta, ali

će bi ti ko ri sna štam pa ri ma. Po red to ga, u elek tron-

skoj ar hi vi os taće za be le že ni po da ci ko ji mo gu da

bu du značaj ni ka da u bu dućnos ti ra di mo re vi zi ju

pu bli ka ci je. Ko ri sni ci ma QuarkXPress-a mo že se

učini ti da je zo na Slug sa mo ne po tre bno kom pli-

ko va nje, jer se u ovom pro gra mu za sličnu na me-

nu mo že is ko ris ti ti i ra dna pov rši na. Međutim, u

InDesign-u sva ka stra ni ca ili skup nas pram nih stra-

ni ca ima sop stve nu ra dnu pov rši nu, pa se o bje kat

ko ji je po me ren „u stra nu“ neće po jav lji va ti u čita-

vom do ku men tu.

21j u l - a v g u s t 2 0 0 6 PC

Ado be In De sign CS2 – DTP vo dič

Ključna ka ri ka or ga ni za ci je do ku men ta je su

ma tične stra ne ili mas ter stra ne i nji ho va hi je rar hi-

ja. Uko li ko pa žlji vi je pre gle da te bi lo ko ji časo pis,

vi dećete da se ne ki ele men ti, kao što su pa gi na ci-

ja ili da tum, po nav lja ju na sko ro svim stra ni ca ma.

Ta kođe, blo ko vi ru bri ka ima ju sličan pre lom sa ele-

men ti ma (za glav lje) ko ji se po nav lja ju. Po ne kad,

ova hi je rar hi ja ide još du blje. InDesign do zvo lja va

da je dnu ma tičnu stra nu pri me ni te na dru gu ma-

tičnu stra nu us pos tav lja jući „ro di telj sku“ re la ci ju

i zmeđu njih. Sve pro me ne na o snov noj ma tičnoj

stra ni se o dra ža va ju i na onoj ma tičnoj stra ni ko-

ja je iz nje nas ta la. Uko li ko u no voj ma tičnoj stra-

ni na pra vi te do da tnu i zme nu ne kog ele men ta, pre-

ki da te ve zu ta ko da na taj način de fi ni še te spe ci-

fičnos ti pre lo ma te ru bri ke ili de la pu bli ka ci je.

Pro me na po lo ža ja ili bo je, kao i i zme na sa-

mo je dnog a tri bu ta ne pre ki da ju ve zu sa os ta lim

a tri bu ti ma. Pret pos ta vi mo da smo na o snov noj

ma tičnoj stra ni ima li na pi sa nu reč Izveštaj ko ja

je pos tav lje na ho ri zon tal no. U poče tnom tre nut-

ku će ma tična stra na i stra na do ku men ta (ili i zve-

de ne ma tične stra ne) i zgle da ti iden tično. Uko li ko

sa da Izveštaj pos ta vi mo ver ti kal no, pre ki nu li smo

ve zu sa a tri bu tom po lo ža ja. Na da lje se sve pro me-

ne po lo ža ja tog o bjek ta na o snov noj ma tičnoj stra-

ni ne o dra ža va ju na do ku ment. Međutim, uko li-

ko na ma tičnoj stra ni pro me ni mo bo ju o bjek ta,

ona će se pro me ni ti i u do ku men tu, po što ve za

ovog a tri bu ta ni je pre ki nu ta. Ra di se o ve oma ele-

gan tnom re še nju ve li ke sna ge ko je se ide al no u kla-

pa u prak tične po slo ve pri pre me časo pi sa i bro šu-

ra. Mo guće je na pra vi ti i pro i zvo ljan broj la na ca

ma tičnih stra na ko je su po tom ci poče tne ma tične

stra ne, što je ide al no za pu bli ka ci je ko je se pre vo-

de na vi še je zi ka. Na taj način se ve oma la ko o drža-

va iden tičan pre lom u svim ver zi ja ma do ku men ta.

Čak i ako je sva ki tekst u časo pi su po se ban do ku-

ment, kom ple tna struk tu ra ma tičnih stra na mo že

se na la zi ti u sa mo je dnoj, poče tnoj da to te ci ko ja

se ve oma la ko mo že o drža va ti. Pri li kom ko pi ra nja

stra na iz je dnog u dru gi do ku ment, auto mat ski ko-

pi ra mo i nji ho ve pri dru že ne ma tične stra ne.

Lin koviUko li ko za štam pu pri pre ma te gra fički in ten-

ziv nu pu bli ka ci ju sva ka ko ćete u InDesign uvo zi ti

ve li ku ko ličinu vi so ko re zo lu cij skih ras ter skih sli-

ka. Sa svim je mo guće da je tekst u do ku men tu ta-

kođe pri prem ljen na vi še mes ta i da ste ga učita-

va li iz ra znih da to te ka. Pa le ta Link, pre uze ta iz Il-

lustrator-a, će vam pru ži ti pot pu nu kon tro lu nad

ek ster nim faj lo vi ma. Ova pa le ta pri ka zu je spi sak

svih uve ze nih o bje ka ta za je dno sa bro jem stra ni-

ce na ko joj se na la ze i iko nom ko ja uka zu je na to

da li je link još uvek ak ti van ili do tična da to te ka vi-

še ni je na svom mes tu. U za vi snos ti od po de še nih

pre fe ren ci, pri kaz u pa le ti je za sno van na ime nu

faj la, bro ju stra ni ce ili sta tu su o bjek ta. Ko pi je gra-

fičkih i tek stu al nih da to te ka ko je su ma nje od 64

KB, InDesign će u gra di ti u do ku ment. Veći faj lo vi

se, po pra vi lu, re fe ren ci ra ju ali mo že te i njih po že-

lji ume tnu ti u do ku ment.

Na dnu pa le te se na la ze iko ne ko ji ma po-

krećemo stan dar dne ope ra ci je ve za ne za lin ko ve

(relinking, updating itd.) ili o brađuje mo o bje kat

na ko ji link uka zu je u ma tičnoj a pli ka ci ji (na pri-

mer TIFF sli ku u Photoshop-u). Pos to ji ne ko li ko

načina da do bi je mo in for ma ci je o lin ko vi ma. Mo-

že mo da se lek tu je mo link i da kli kne mo na iko-

nu Go To Link ka ko bi smo tre nu tno „skočili“ na

od go va ra jući o bje kat u do ku men tu. Dru ga mo-

gućnost je da iza be re mo op ci ju Link Information

iz me ni ja pa le te Link. U pro zo ru ko ji će se po ja vi-

ti vi dećemo ime i du ži nu faj la, sta tus lin ka, ko lor-

ni pros tor i dru ge ko ri sne in for ma ci je.

To kom ra da mo že se do go di ti da pri me ti te

de talj na ne koj sli ci ko ji bis te že le li da pro me ni te.

Ako kli kne te na iko nu Edit Original po kre nuće se

apli ka ci ja u ko joj je ta sli ka nas ta la (uko li ko je taj

pro gram in sta li ran na va šem računa ru), ta ko da

mo že te da ura di te po tre bne ko rek ci je, sni mi te da-

to te ku i vra ti te se u InDesign ko ji će auto mat ski

pri ka za ti i zme nje nu sli ku.

Sle deći ti pičan sce na rio je da i zme ni te ne ko-

li ko faj lo va u ma tičnim pro gra mi ma i da po tom

star tu je te Adobe InDesign. Do bićete upo zo re nje da

lin ko vi ne dos ta ju ili da su zas ta re li. U tom slučaju

ćete kli knu ti na iko nu Update Link ili Relink i lin-

ko vi će bi ti o sve že ni. Ako po že li te da ne ku sli ku,

na ko joj vi še neće bi ti i zme na, fi zički ume tne te u

InDesign-ov do ku ment iza braćete op ci ju Embed –

link će bi ti u klo njen, a ko pi ja sli ke pos ta je sas tav-

ni deo do ku men ta.

22 PC j u l - a v g u s t 2 0 0 6

PC SPECIJALNI DODATAK

Du gi do ku mentiInDesign ima ne ko li ko op ci ja ko je olak ša va ju

pre lom knji ga, te hničke do ku men ta ci je, ka ta lo ga i

dru gih i zda nja ko ja svrsta va mo u du ge do ku men-

te. U tom po slu cen tral ni značaj ima pa le ta Book

po moću ko je mo že mo da na pra vi mo spi sak po ve-

za nih do ku me na ta, na kon čega će ih InDesign tre-

ti ra ti kao je din stve nu pu bli ka ci ju ili knjigu. Do ku-

men ti unu tar knji ge ko ris te is te sti lo ve za tekst i

bo je, što obe zbeđuje do sle dnost u di zaj nu stra ni-

ca. O bje di nje ne stra ni ce mo že mo da pa gi ni ra mo,

štam pa mo ili i zve ze mo u PDF, a u do da tne op ci je

spa da kre ira nje sa drža ja i in dek sa. Po drška za hi-

per lin ko ve značaj na je za pro duk ci-

ju elek tron skih i zda nja, jer čita oci-

ma olak ša va kre ta nje kroz HTML

i PDF do ku men te.

For mi ra nje no ve knji ge za-

počinje mo op ci jom File / New /

Book čime se o tva ra pa le ta. Do ku-

ment knji ge se, za pra vo, sas to ji od

re fe ren ci na ek ster ne do ku men te i

od od go va ra jućih po de ša va nja. Po-

što ori gi nal ni do ku men ti os ta ju ne-

za vi sni, oni se mo gu u ključiva ti i u

dru ge knji ge, a mo gu se me nja ti ili

ko ri go va ti za se bno. U sva kom tre-

nut ku mo že mo da ra di mo sa vi še

knji ga i sva ka od njih će ima ti sop-

stve ni ode ljak na pa le ti Book. Da bi

se očuva la kon zis ten tnost, knji ga

obu hva ta i do ku ment ko ji sa drži sti lo ve, i oni se

pri me nju ju na sve stra ni ce, ali se i sva kom do ku-

men tu mo že do de li ti po se bna da to te ka sa sti lo vi-

ma, ta ko što kli kne mo na Style Source. Ka da učita-

va mo no ve sti lo ve, ko man dom Synchronize Op-

tions bi ra mo ko ji pa ra me tri sti lo va će bi ti pri me-

nje ni na iza bra ni do ku ment ili na sve do ku men te.

Na pri mer, mo že mo da pri me ni mo sa mo sti lo ve

pa su sa ili uzor ke bo ja.

Pre lom du ge pu bli ka ci je ko ja se sas to ji iz vi-

še po glav lja uvek je pred stav ljao o zbi ljan na por za

DTP pro gra me. Tra di ci onal ni pris tup je da sva ko

po glav lje bu de u za se bnoj da to te ci, ali se on da jav-

lja i pro blem sa sin hro ni za ci jom tih do ku me na ta.

Ti pičan pri mer je pa gi na ci ja – pro me na bro ja stra-

na u je dnom po glav lju je za hte va la da ručno pro-

me ni mo pa gi na ci ju u svim na re dnim po glav lji ma.

InDesign ima op ci ju Automatic Pagination ko ja us-

pe šno i zla zi na kraj sa di na mičkom pro me nom nu-

me ri sa nja stra na u knji ga ma.

Sa držaj i in deksStan dar dna po go dnost na pre dnih pro gra-

ma za o bra du tek sta i pre lom stra ni ca jes te auto-

mat sko ge ne ri sa nje sa drža ja (TOC). Da bi ova op-

ci ja is prav no fun kci oni sa la, ne op ho dna je do sle-

dna upo tre ba sti lo va pa su sa u do ku men tu. Uko-

li ko je to obe zbeđeno, pri me nićemo op ci ju Lay-

out / Table of Contents ka ko bi smo iza bra li one sti-

lo ve ko je že li mo da u ključimo u sa-

držaj. Do bi je ni sa držaj je ve oma la-

ko for ma ti ra ti, jer mo že mo da upo-

tre bi mo sti lo ve ko ji već pos to je u

do ku men tu, a mo že mo i da kre ira-

mo spe ci jal ne TOC sti lo ve ka rak te-

ra i pa su sa.

Prikažimo to na primeru. Mo-

že mo da po de si mo način na ko ji

se pri ka zu ju po glav lja i odelj ci (se-

kven ci jal no ili al fa bet ski), da za ne-

ke se gmen te uki ne mo pri ka zi va nje

bro je va stra na itd. Uko li ko ge ne ri-

še mo sa držaj za PDF do ku men te,

nje go ve kom po nen te pos ta ju hi per-

lin ko vi i omo gućava ju čita ocu da

je dnim po te zom dođe do sa drža ja

ko ji mu je po tre ban.

Do bar in deks je ta kođe od ne pro ce nji vog

značaja, po go to vo u pri ručni ci ma, uput stvi ma, te-

hničkoj do ku men ta ci ji i sličnim pu bli ka ci ja ma ko-

je se ne čita ju „li ne ar no“. InDesign CS2 sa drži op ci-

ju ko jom se la ko do la zi do upo tre blji vih in dek sa,

ali je ne op ho dno da ručno za da mo poj mo ve ko je

že li mo da in dek si ra mo. In dek se mo gu da sa drže

do četi ri ni voa ulančanih in for ma ci ja, a mo že mo

i da kre ira mo in dek se ko ji sve poj mo ve unu tar je-

dne te me is pi su ju u je dnom pa su su. Ka da InDe-

sign zav rši ge ne ri sa nje in dek sa (što mo že da bu-

de vre men ski za hte van po sao), mo raćemo da pre-

gle da mo re zul tat i od ba ci mo sve su vi šne stav ke.

O zna ke za in dek se na stra ni ca ma do ku men ta mo-

že mo da pre gle da mo ak ti vi ra njem op ci je Type /

Show Hidden Characters, a tas ter Go To Marker

Paleta Book služi za grupisanje dokumenata u zajedničkom projektu

23j u l - a v g u s t 2 0 0 6 PC

Ado be In De sign CS2 – DTP vo dič

na pa le ti Index omo gućava nam da se po zi ci ni ra-

mo na onaj deo do ku men ta na ko ji stav ka u in dek-

su uka zu je.

Tran spa ren cijeU ra nim da ni ma računar ske pri pre me za

štam pu, vek tor ska i ras ter ska gra fi ka bi le su dva

pot pu no o dvo je na sve ta – fo to gra fi je i crte ži

o brađiva ni su u ra zličitim pro gra mi ma, a ala ti za

pre lom stra ni ca bi li su mes to gde su se ta dva gra-

fička kon cep ta o bje di nji va la. U sa mim DTP pro-

gra mi ma ni je bi lo mo guće kre ira ti bi lo ko ji slo že-

ni ji efe kat ni ti su uve ze ne sli ke i o bjek ti mo gli na-

kna dno da se do te ru ju. Ka sni je ver zi je su do ne le

ru di men tar ne op ci je za rad sa gra fičkim o bjek ti-

ma, ali su ne ki efek ti os ta li ne dos ti žni. Za mi sli mo

si tu aci ju u ko joj pre ko stup ca sa tek stom pos tav lja-

mo pro vi dnu ras ter sku sli ku sa sen kom. U Photo-

shop-u je pro vi dnost odav no stan dar dna op ci ja,

ali po da tak o pro vi dnos ti ni je bi lo mo guće i zves-

ti u DTP pro gram.

U čemu je za pra vo pro blem sa pro vi dnim

o bjek ti ma? Ka da su fo to gra fi je u pi ta nju mo že mo

da de fi ni še mo ra zne slo že ne efek te sa pro vi dnim

slo je vi ma sve dok to ra di mo u Photoshop-u. Ko-

načni re zul tat će bi ti i zve zen kao kom pak tna ras-

ter ska sli ka i to je ot pri li ke sve što u tom po gle du

mo že mo da ura di mo. Ta kva sli ka, međutim, ni je

u bi lo kom smi slu pro vi dna pri li kom in te rak ci je sa

dru gim ele men ti ma na stra ni ci ko ju pre la ma mo u

DTP a pli ka ci ji. Pro gra mi za rad sa vek tor skom gra-

fi kom nam ta kođe omo gućava ju za da va nje pro vi-

dnos ti o bje ka ta i sve to na i zgled fun kci oni še glat-

ko, a ko ri snik do bi ja očeki va ne re zul ta te. Ka men

spo ti ca nja je to što pro gram ski je zik PostScript ko ji

u prav lja i zla znim uređaji ma ne po zna je pro vi dne

o bjek te. Na pros to ne pos to ji ta kva PostScript ko-

man da ko jom bi se de fi ni sa lo da ne ki o bje kat ima

pa ra me tar pro vi dnos ti, ta ko da se svi efek ti ko je

smo po me nu li mo ra ju na ne ki način si mu li ra ti.

Si mu li ra nje pro vi dnos ti za sni va se na to me

da se pre sek dva o bjek ta PostScript štam paču ša-

lje kao za se ban o bje kat. Pri to me tre ba odrediti

način na ko ji će se de fi ni sa ti pre kla pa nje ras ter-

skih i vek tor skih o bje ka ta. Ka da se pro vi dna slo-

va de li mično pre kla pa ju ras ter sku sli ku on da je

je dan nji hov deo vek tor ski a dru gi ras ter ski o bje-

kat, što je do da tno kom pli ku je čita vu stvar. Ado-

be je spe ci fi ka ci jom PDF 1.4 for ma ta uda rio te me-

lje sis tem skom re še nju pro vi dnih o bje ka ta, jer je

i zme nio gra fički mo del i do dao ko man de ko ji ma

se mo že za da ti tran spa ren ci ja. Po red to ga, ra zvi je-

na je i pro ce du ra po ime nu Flat te ning ko ja omo-

gućava štam pa nje stra ni ca sa pro vi dnim o bjek ti-

ma na pos to jećim PostScript uređaji ma.

Adobe InDesign CS2 i zgrađen je na te me lju

PDF 1.6 gra fičkog mo de la, što mu obe zbeđuje ce-

lo vi tu po dršku za tran spa ren tne o bjek te. Mo že mo

da uve ze mo sli ku u PSD for ma tu ko ja je pri prem-

lje na u Photoshop-u sa pot pu no očuva nom struk-

tu rom pro vi dnos ti. InDesign ima i sop stve ni skup

op ci ja za rad sa pro vi dnim o bjek ti ma. Pa le ta Tran-

spa rency omo gućava nam da me nja mo pa ra me tar

Opa city, pri čemu vre dnost 100% o značava ne pro-

vi dne o bjek te. Na ras po la ga nju nam je ne ko li ko ti-

po va pro vi dnos ti, među ko ji ma su Normal, Mul-

tiply, Screen, Overlay, Darken, Lighten... Do volj no

je, da kle, da iza be re mo o bje kat i da mu de fi ni še-

mo pro vi dnost, a sve os ta lo će auto mat ski o dra di-

ti InDesign. Pro vi dnost je „ne des truk tiv na“ op ci-

ja, jer u sva kom tre nut ku mo že mo pro me ni ti vre-

dnost Opa city i vra ti ti se na prvo bi tno sta nje.

O bra ti mo pa žnju na op ci je Drop Shadow i

Feather ko ji ma se u InDesign-u ne po sre dno u prav-

lja o snov nim efek ti ma sen ke i za mućenja. Do sko-

ro su ta kve mo gućnos ti bi le re zer vi sa ne sa mo za

Photoshop, ka sni je ih je do bio i Illustrator, dok je

InDesign prvi DTP pro gram ko ji na svom re per to-

aru ima ra zne va ri ja ci je efek ta pro vi dnos ti. Ve oma

je va žna pot pu na si me tri ja u ko rišćenju po me nu-

tih op ci ja jer se mo gu bez izu zet ka pri me ni ti na

sve o bjek te u InDesign-u, pri čemu ti o bjek ti ne

me nja ju svo ja do ta da šnja svoj stva. Uko li ko smo

de lu tek sta na stra ni ci do da li sen ku, to će i da lje

bi ti tekst ko ji je pot pu no i zmen ljiv.

Ta beleU ve li kom bro ju pu bli ka ci ja iz ra zličitih o blas-

ti ta be le ima ju značaj nu ulo gu kao sred stvo za efi-

ka sno pre zen tova nje po da ta ka. Microsoft je u svo-

jim Office pa ke ti ma odav no po ka zao ko li ko ta be le

mo gu da bu du je dnos tav ne i in tu itiv ne za upo tre-

bu, ali se ta pre dnost ni je mo gla is ko ris ti ti u DTP

pro gra mi ma. Pri ro dan tok stva ri je da si ro vi po-

24 PC j u l - a v g u s t 2 0 0 6

PC SPECIJALNI DODATAK

da ci mo gu da se gra fički o ple me ne, a da pri to me

ne mo ra ju da se po no vo uno se unu tar ala ta za pre-

lom stra ni ca. InDesign po red u građenih alat ki i op-

ci ja za o bli ko va nje ta be la omo gućava i uvoz iz pro-

gra ma Word i Excel. To je u pra vo ono što su ko ri-

sni ci i očeki va li i što do pri no si pro duk tiv nos ti. Ta-

be le se, dakle, ne mo ra ju for mi ra ti u InDesign-u,

jer za to pos to je pri kla dni je a pli ka ci je, ali će im In-

Design do da ti že lje ni di zajn i ra fi ni ra nost.

Op ci je za rad sa ta be la ma su uobičaje ne i pru-

ža ju pot pu nu kon tro lu nad svim njihovim kom po-

nen ta ma. Sva ku ćeli ju mo že mo za se bno da for ma-

ti ra mo, me nja jući joj bo ju, oivičenje i o bli ku jući

sa držaj. Tekst unu tar ćeli ja mo že mo pro i zvolj no

da po zi ci oni ra mo, ro ti ra mo ili ga o krećemo kao u

o gle da lu. Ćeli je mo že mo da spa ja mo, da im za da-

je mo za se bnu bo ju ili pre liv, a nji hov sa držaj mo-

že da bu de tekst ili sli ka. Di men zi je ta be le i nje nih

ćeli ja mo že mo da me nja mo in te rak tiv no ili za da-

va njem nu me ričkih pa ra me ta ra. Ta be le se pros ti-

ru kroz pro i zvo ljan broj o kvi ra za tekst, što je ko ri-

sna po go dnost za auto mat sko kre ira nje ta be la ko-

je za uzi ma ju vi še stra ni ca. Ne ke ana li ze po ka zu ju

da sa mo ta je dna op ci ja mo že da obe zbe di značaj-

no pri sus tvo InDesign-a u gra fičkim stu di ji ma ko ji

pri pre ma ju gra fički in ten ziv ne pu bli ka ci je sa mno-

št vom ta be la.

Ta be le ko je se pro te žu na vi še stra ni ca

najčešće za hte va ju po nav lja nje za glav lja na sva-

koj stra ni ci – u pro tiv nom čita lac gu bi pred sta vu

o smi slu po da ta ka ko je po sma tra. InDesign CS2

auto mat ski po nav lja za glav lje ta be la ko je se pro te-

žu na vi še stra ni ca, a uz to se in te li gen tno po na ša

u ra du sa ta be la ma kod ko jih se ko ris te na i zme-

nične bo je za par ne i ne par ne re do ve ili ko lo ne.

Uko li ko i zba ci mo ne ki red ili ko lo nu, InDesign će

pri la go di ti bo je u os tat ku ta be le ta ko da se za drži

prvo bi tni di zajn.

Štam pa nje i i zvoz u PDFDo bri DTP pro gra mi pre po zna ju se po

kva li te tnim op ci ja ma za o bli ko va nje

stra ni ca. Vrhun skim DTP pro gra mi ma po ne kad

ne dos ta je neka a trak tiv na po go dnost ko jom se

diči kon ku ren ci ja, ali sve što mo gu da pri ka žu na

e kra nu u sta nju su i da od štam pa ju. Za početak,

ra zmo tri mo ovaj pri vi dni pa ra doks – pos to je li za-

is ta stra ni ce ko je se ne mo gu štam pa ti? Ka da se

u pri pre mi za štam pu dođe do zav ršnog ko ra ka,

o sve tlja va nja fil mo va za ko lor ne se pa ra ci je, va žno

je sa mo to sa ko jim će us pe hom a pli ka ci ja pre ves ti

svoj in ter ni opis stra ni ce u ko man de pro gram skog

je zi ka PostScript. Ako smo u do ku men tu ko ris ti li

RGB bo je, pro vi dne o bjek te, TrueType fon to ve i

slične fak to re „nes ta bil nos ti“, la ko se mo že do go di-

ti da kraj nji re zul ta ti bu du ne upo tre blji vi.

Eli tna kla sa pro gra ma za pre lom stra ni ca

snaći će se i u na ve de nim si tu aci ja ma, jer svoj gra-

fički mo del mo že brzo da pri la go di gra fičkom mo-

de lu PostScript-a. Na ovom po lju Adobe pro gra mi

ima ju oči gle dnu pre dnost po što je u njih u građen

ori gi nal ni so ftver ski Adobe PostScript RIP. Is ta te-

hno lo gi ja ko ja is crta va tekst i gra fi ku na e kra nu

na la zi se u la ser skim štam pačima i o sve tlji vačima,

pa ko ri snik mo že da se o slo ni na ver nost e kran-

skog pri ka za. Adobe InDesign CS2 po se du je gra-

fički mo del ko ji je opi san u spe ci fi ka ci ji for ma ta

PDF 1.6 i prvi put upo tre bljen u Acrobat-u 7. Ra-

di se o mo de lu pro jek to va nom za PostScript 3, ko-

ji je obo gaćenom po drškom za slo je ve i pro vi dne

o bjek te, kao i te hno lo gi jom ko ja omo gućava nji ho-

vo štam pa nje na PostScript i zla znim uređaji ma ko-

ji ne po drža va ju tran spa ren ci je.

Sve do po ja ve Adobe InDesign-a pro gra mi

za pre lom ni su bi li u sta nju da in te gri šu sve vi tal-

ne kom po nen te i pre mos te jaz i zmeđu ne kom pa-

ti bil nos ti ra znov rsnih gra fičkih for ma ta i ras tuće

po tre be za o bje di nja va njem u o kvi ru PDF for ma-

ta. InDesign ima za da tak da za u zme pot pu no nov

kurs i afir mi še se kao stub do mi nan tne DTP ar hi-

tek tu re bu dućnos ti ko ja in te gri še prak tično čitav

spek tar Adobe te hno lo gi ja, u ključujući PostScript

3, PDF, Press Ready uz pri ro dnu har mo ni ju sa pro-

gra mi ma Photoshop i Illustrator, ali i os ta lim čla-

no vi ma po ro di ce.

Da na šnja DTP o kru že nja su da le ko od stan-

dar di zo va nih iako se, u su šti ni, ko ris te slični pos-

tup ci i me to di ra da. U za vi snos ti od or ga ni za ci je

25j u l - a v g u s t 2 0 0 6 PC

Ado be In De sign CS2 – DTP vo dič

i sa ra dnje sa fir ma ma za o sve tlja va nje fil mo va i

štam pa ri ja ma, put do ku men ta od tre nut ka ka da

su nje gov di zajn i pre lom zav rše ni pa do ulas ka u

štam pu mo že da bu de ve oma ne pre dvi dljiv. Ko lor-

ne ko rek ci je se mo gu oba vi ti pre, za vre me ili po-

sle pre lo ma, a taj po sao mo že ura di ti li kov no-gra-

fički ure dnik ili se čita va ope ra ci ja mo že pre pus ti-

ti prepress agen ci ji. Slično va ži i za pro ve ru do ku-

men ta, trap ping ili mon ta žu stra ni ca, po što se sva-

ki od ovih ne op ho dnih ko ra ka mo že hro no lo ški

po me ra ti u zav ršnoj fa zi pri pre me za štam pu.

Ka da u pro gra mu InDesign za da mo ko man-

du za štam pa nje, najčešće se opis stra ni ce u svom

i zvor nom o bli ku dos tav lja Pos tSript štam paču. Da

bi smo us pe šno sa rađiva li sa stu di ji ma za o sve tlja-

va nje fil mo va mo ra mo da proučimo tri sce na ri ja

ko ja se u prak si ko ris te. To je, naj pre, pri pre ma

PDF do ku me na ta kao di gi tal nih mas te ra, za tim

štam pa nje u PostScript da to te ku i na kra ju pri ku-

plja nje i zvor nih do ku me na ta sa fon to vi ma i sli ka-

ma u vi so koj re zo lu ci ji. Sva tri me to da ima ju svo je

pre dnos ti i ma ne ko je tre ba do bro upo zna ti, ima-

jući u vi du da je InDesign još uvek re la tiv no svež

pro i zvod gra fičke in dus tri je.

PDF u je dnom po tezuUko li ko prepress stu dio pri hva ta PDF da to-

te ke, vaš za da tak je sa svim je dnos ta van. Ak ti vi raj-

te op ci ju File / Export, kao for mat iza be ri te Ado-

be PDF i u di ja lo gu ko ji će se po ja vi ti iza be ri te

u građeni stil Press. Ovi je dnos tav ni ko ra ci do volj-

ni su za kre ira nje uni ver zal nog PDF faj la ko ji se

mo že upo tre bi ti za pro be na la ser skim ili inkjet

štam pačima u bo ji, ali i za do bi ja nje ko lor nih se-

pa ra ci ja na o sve tlji vačima. I zbor sku pa pa ra me ta-

ra pod na zi vom Press je pre po ručljiv, ali ih mo že-

te i zme ni ti u skla du sa sop stve nim po tre ba ma. U

ne ko li ko pre gle dno slo že nih ka te go ri ja po de ša va-

nja uza lud ćete tra ži ti bi lo šta ve za no za re zo lu ci-

ju i zla znog uređaja, li ni ja tu ru ras te ra, u glo ve štam-

pa nja pro ce snih bo ja... InDesign ge ne ri še plat for-

mski ne za vi sne PDF da to te ke ko je ne sa drže ni je-

dan pa ra me tar spe ci fičan za i zla zni uređaj. Za ovaj

pro ces ni je ne op ho dan Acrobat Distiller, po što je

InDesign sa mos ta lan u ra du sa EPS, PDF i Post-

Script for ma ti ma i ko ris ti sop stve ni Adobe Graph-

ics Manager (AGM).

Ne zvuči li ne obično da su CMYK se pa ra ci-

je kraj nji pro i zvod u pri pre mi za štam pu, a ko ri-

sni ku ko ji se o dluči za PDF i zlaz ni su na ras po-

la ga nju op ci je ko ji ma bi kon tro li sao vi tal ne a tri-

bu te štam pe? Naj no vi ja DTP dok tri na pra vi ra-

zli ku i zmeđu gra fičkih di zaj ne ra i prepress ope ra-

te ra, pre pu šta jući sav po sao oko o sve tlja va nja fil-

mo va po to njoj gru pa ci ji. Od di zaj ne ra se očeku-

je po što va nje o dređenih pra vi la, kao što je upo tre-

ba CMYK bo ja, is prav nih fon to va i ras ter skih sli-

ka u do volj noj re zo lu ci ji. Di zaj ner sve vre me ra di

u kom po zi tnom o kru že nju, ne ra zmi šlja jući o ra-

zdva ja nju pro ce snih bo ja, o brnu toj štam pi, ori jen-

ta ci ji me di ja u o sve tlji vaču, draj ve ri ma i sličnim te-

hničkim as pek ti ma.

Na dru goj stra ni, ope ra ter će na o sno vu do-

bi je nih PDF da to te ka po moću Acrobat-a 7 po de-

si ti sve pa ra me tre ko ji su bi tni za kon kre tni i zla-

zni uređaj. Časo pis „PC“ je o bja vio se ri ju tek sto va

ko ji opi su ju upo tre bu PDF for ma ta u pri pre mi za

štam pu. Po tra ži te ih na www.pcpress.co.yu ili u ne-

koj od na ših di gi tal nih ar hi va na kom pakt dis ko vi-

ma. Čak i ako se do go di da je „pre la mač“ dos ta vio

PDF do ku ment ko ji sa drži RGB sli ke, ope ra ter mo-

že da upo tre bi alat ko ji će ta kav pro pust is pra vi ti i

spro ves ti kon ver zi ju u CMYK. Da bi se ova kvi za-

hva ti sve li na naj ma nju mo guću me ru, InDesign sa-

drži mo dul Preflight, na me njen ra nom ot kri va nju

gre ša ka u pri pre mi za štam pu.

Pro ve ra pred štam panjeI zbo rom op ci je File / Preflight InDesign će

pro ve ri ti fon to ve, sli ke, lin ko ve, po de ša va nje štam-

pača i bo je, a ko ri snik će do bi ti de talj ni i zve štaj.

Pos to je spe ci ja li zo va ni pro gra mi ko ji mno go de-

talj ni je tes ti ra ju do ku ment (naj češće u PDF for ma-

tu), ali je ono na šta uka zu je InDesign sa svim do-

volj no da bi se uočili i ot klo ni li ti pični pro ble mi.

Na pri mer, mo že te pro ve ri ti ko lor ni pros tor gra-

fičkih o bje ka ta, u tvrdi ti ko je se spot bo je ko ris te u

do ku men tu, da li je neg de upo tre bljen efe kat pro-

vi dnos ti, da li su dos tu pni svi po tre bni fon to vi i ek-

ster ne da to te ke sa tek sto vi ma i sli ka ma. Ka da se ot-

klo ne gre ške ko je je pri me tio Preflight, re zul ta ti na

fil mu će u naj ma nju ru ku bi ti ko rek tni.

Pri pre ma za štam pu je po ve za na sa ra znovr-

snim gre ška ma, ko je se ni ka da ne mo gu sa svim ot-

26 PC j u l - a v g u s t 2 0 0 6

PC SPECIJALNI DODATAK

klo ni ti, jer za vi se od ljud skog fak to ra. Slo že nost

pu bli ka ci je ko ja sa drži ve li ku ko ličinu tek sta i una-

krsnih re fe ren ci, sli ke sa pot pi si ma, ta be le, fu sno-

te – po većava ve ro va tnoću po jav lji va nja gre ša ka i

utiče na nji ho voj broj. Ko li ko god da je te melj na

re dak cij ska o bra da, lek tu ra, ko rek tu ra i na kna dna

pro ve ra, uvek će se ne ki pro pus ti pri me ti ti u po sle-

dnoj fa zi pri pre me za štam pu, ne po sre dno pred

o sve tlja va nje fil mo va ili na sa mim fil mo vi ma sa se-

pa ra ci ja ma bo ja. PDF for mat pru ža mo gućnost da

se is pra ve si tni je slov ne gre ške, po većaju ili sma nje

o bjek ti, za me ne sli ke, ali ni šta vi še od to ga. O zbilj-

ni je re for ma ti ra nje stra ni ce ni je mo guće i sa tim

tre ba računa ti ako se o dlučimo da ma te ri jal za

CMYK se pa ra ci je ša lje mo u PDF o bli ku.

Mno ge prepress agen ci je, po go to vo na Za pa-

du, za hte va ju od svo jih kli je na ta da im dos ta ve ta-

ko zva ne „o tvo re ne“ faj lo ve, o dno sno do ku men te

i zvor nih a pli ka ci ja. Na prvi po gled, ne ma ničeg

lak šeg od to ga da se elek tron skom po štom po ša-

lju .indd da to te ke ili da se se sni me na CD. Već

na dru gi po gled ja sno je da do ku ment DTP a pli-

ka ci je ne sa drži sli ke ni fon to ve, već sa mo re fe ren-

ce na ek ster ne da to te ke. Čak i ako se upus ti mo u

za me tan po sao evi den ti ra nja i ko pi ra nja svih upo-

tre blje nih fon to va, crte ža i fo to gra fi ja, pos to ji još

je dan va žan de talj na ko ji mo ra mo da o bra ti mo

pa žnju. Ra di se o fi zičkim po zi ci ji ma spolj nih da-

to te ka – one mo gu da se na la ze u ra znim fol de ri-

ma, na ra zličitim par ti ci ja ma ili dis ko vi ma. Ka da

to mno štvo faj lo va pre ne se mo na dru gi računar

i o tvo ri mo do ku ment u InDesign-u, po tre bno je

ažu ri ra ti lin ko ve, što ta kođe mo že da bu de du go-

tra jan pro ces, po dlo žan gre ška ma. Upo znaj mo, za-

to, op ci ju Package.

Pa ko va nje do ku me nataIs ku sni ko ri sni ci pro gra ma QuarkXPress do-

bro po zna ju op ci ju Collect for Output. Na sličan

način u InDesign-u fun kci oni še i ko man da Pack-

age. Ka da je po kre ne mo, InDesign tra ži da oda-

be re mo fol der u ko ji će „spa ko va ti“ sve re le van-

tne da to te ke ko je čine pu bli ka ci ju. Po red o snov-

ne .indd da to te ke, os ta li faj lo vi će bi ti sme šte ni u

pod di rek to ri ju me Fonts i Links. U prvom se na la-

ze upo tre blje ni fon to vi, ali sa mo oni ko ji ko ris te

stan dar dne ko dne stra ne za za pa dno ev rop ske je-

zi ke. U prak si, biće ko pi ra ni svi TrueType i Open-

Type fon to vi, ali će bi ti izos tav lje ni na ši ćiri lični i

la ti nični Type 1 fon to vi. Ovo mo že mo shva ti ti kao

slučaj ni ili na mer ni pro pust Adobe-a, ali je to i po-

tvrda da je OpenType pri ro dni for mat fon to va ko-

je tre ba ko ris ti ti uz InDesign.

Naj va žni ja oso bi na op ci je Preflight je auto-

mat ska ko rek ci ja lin ko va ka spolj nim da to te ka ma

ko je će bi ti ko pi ra ne u di rek to ri jum Links. Ka da

o snov ni fol der pre ne se mo na dru gi računar i o tvo-

ri mo do ku ment u InDesign-u, svi lin ko vi će bi ti is-

prav ni a ne dos ta juće fon to ve mo že mo po po tre bi

da in sta li ra mo. Prvi ko rak na kon ak ti vi ra nja op-

ci je Package je is pu nja va nje for mu la ra ko ji sa drži

po dat ke o to me ka ko do ku ment tre ba pri pre mi ti

za štam pu, kao i po dat ke ko ji su bi tni za ko mu-

ni ka ci ju i zmeđu di zaj ne ra i stu di ja za o sve tlja va-

nje fil mo va.

Na kon to ga, po jav lju je se di ja log Package

Publication gde za da je mo o dre di šni fol der i kon-

tro li še mo ko pi ra nje fon to va i sli ka. Po dra zume va-

ne op ci je, ko je u ključuju Copy Fonts, Copy Linked

Graphics i Update Graphic Links In Package, do bro

su iza bra ne i ne ma pre vi še smi sla menjati ih. Do-

da tna op ci je, ko je ni su u star tu ak ti vi ra ne obu hva-

ta ju Use Document Hyphenation Exceptions On-

ly, Include Fonts and Links From Hidden Layers i

View Report. Prva od njih je bi tna uko li ko smo

u do ku men tu ko ris ti li sop stve nu ba zu izu ze ta ka

za po de lu reči. Ako ta kav do ku ment o tvo ri mo na

plat for mi na ko joj pos to ji neka dru gačija ba za,

for ma ti ra nje tek sta bi mo glo da bu de pro me nje-

Opcija Preflight obezbeđuje osnovnu proveru tehničke ispravnosti dokumenta pred štampanje

27j u l - a v g u s t 2 0 0 6 PC

Ado be In De sign CS2 – DTP vo dič

no. Zbog to ga je pre dviđena mo gućnost da Ado-

be InDesign ko ris ti is ključivo one izu zet ke ko ji su

u građeni u do ku ment.

U prav lja nje Pos tScript op ci jamaPosle dnji sce na rio ko ji ra zma tra mo s tav lja

vas u ulogu prepress ope ra te ra ko ji je do bio In-

Design-ov do ku ment i že li da na pra vi PostScript

faj lo ve sa se pa ra ci ja ma bo ja. Na rav no, taj po sao

ne obavljaju ek sklu ziv no samo agen ci je za pri pre-

mu štam pe – sve dok PDF ne pos ta ne ap so lu tni

stan dard i da lje će se mno ge agen ci je ko je sa ba ve

o sve tlja va njem fil mo va očeki va ti od svo jih mu šte-

ri ja da im do ne su PostScript da to te ke. Prem da je

u te me lje InDesign-a du bo ko usađen u pra vo Post-

Script, što znači da ovaj pro gram ne ma ni ka kvih

pro ble ma u ge ne ri sa nju CMYK se pa ra ci ja, oko sni-

ca pri pre me PostScript da to te ka sas to ji se u ma šin-

ski za vi snim po de ša va nji ma.

Pođimo od to ga da Windows XP sa drži bo ga-

tu ko lek ci ju PostScript draj ve ra za ra znov rsne i zla-

zne uređaje. U su šti ni se ra di o je din stve nom draj-

ve ru ko ji su za je dnički ra zvi li Microsoft i Adobe i

sku pu PPD (PostScript Printer Description) da to te-

ka. Ov de se na la ze opi si i zla znih uređaja, po drža-

ne re zo lu ci je, li ni ja tu re i u glo vi ras te ra, kao i spe-

ci fične ma šin ske ko man de u pse udo PostScript je-

zi ku ko ji ma se u prav lja re sur si ma ma ši ne. Na pri-

mer, spe ci fi ka ci ja PostScript-a ne obu hva ta ko man-

du za i zbor ka se te iz ko je la ser ski štam pač tre ba

da „po vuče“ pa pir, ali PPD da to te ka za kon kre tan

mo del štam pača sa drži ko man dnu se kven cu ko-

ju tre ba po sla ti štam paču da bi se o dre di la ka se-

ta. Mno gi i zla zni uređaji ima ju nes tan dar dne mo-

gućnos ti ko je ne mo gu da bu du obu hvaćene „čis-

tim“ pro gram skim je zi kom ka kav je PostScript.

Zbog to ga je re še nje nađeno u ra zdva ja nju draj-

ve ra na dve kom po nen te – glav ni mo dul je na me-

njen pre vođenju opi sa stra ni ce iz gra fičkog mo de-

la a pli ka ci je u na red be PostScript-a, a ma šin ski za-

vi sne in struk ci je sme štene su u PPD da to te ku.

InDesign ne ko ris ti PostScript draj ve re pri li-

kom ge ne ri sa nja opi sa stra ni ce i i gno ri še pa ra me-

tre ko je smo za da li u kon trol nom pa ne lu ope ra tiv-

nog sis te ma. To ne znači da ne tre ba da in sta li ra te

draj ve re za cilj ni i zla zni uređaj, jer na taj način do-

bi ja te i od go va ra juću PPD da to te ku iz ko je InDe-

sign crpi po tre bne in for ma ci je o po se bnim oso bi-

na ma i op ci ja ma do tičnog uređaja. Bi tno je sa mo

to da sve što je ve za no za štam pu po de ša va te is-

ključivo iz Print mo du la InDesign-a. Ovaj ko man-

di štab za štam pače je ve oma ra zgra nat i do šao je

tre nu tak da ga de talj no proučimo.

Mo dul za štam panjeMo dul za štam pa nje po de ljen je u ne ko li ko

ode lja ka, a na kon po kre ta nja ko man de Print, pred

na ma se naj pre po jav lju je ode ljak General. Ov de

se na la ze o snov ne op ci je ko je obu hva ta ju i zbor

i zla znog uređaja i op se ga stra ni ca ko je že li mo da

od štam pa mo. Pri me ti mo da je po lje PPD ne ak tiv-

no, a na ziv PPD da to te ke za siv ljen kad god iz me ni-

ja Printer iza be re mo PostScript štam pač. InDesign

u tom slučaju auto mat ski bi ra od go va ra juću PPD

da to te ku i na to ne mo že mo da utičemo. Uko li ko

že li mo da štam pa mo u PostScript da to te ku, kao

štam pač iza braćemo PostScript File i u tom slučaju

me ni PPD pos ta je ak ti van. Pri li kom štam pa nja u

fajl, da kle, i zla zni uređaj bi ra se na o sno vu PPD

da to te ke. Ako nam tre ba ma šin ski ne za vi sni Post-

Script i zlaz, ka o PPD iza braćemo Device Indepen-

dent. Naj zad, ako ko ris ti mo štam pač u ko ji ni je

u građen PostScript in ter pre ter, me ni PPD je ne ak-

ti van i ne sa drži ni ka kve in for ma ci je.

Modul za štampanje upravlja standardnim PostScript opcijama za visokorezolucijske izlazne uređaje

28 PC j u l - a v g u s t 2 0 0 6

PC SPECIJALNI DODATAK

InDesign po drža va is ključivo PostScript Le-

vel 2 i PostScript 3 i zla zne uređaje. Pro gram neće

do zvo li ti da iza be re mo draj ver ili PPD da to te ku

za Le vel 1 o sve tlji vač i na to tre ba o bra ti ti pa žnju.

Ode ljak Setup obu hva ta op ci je ko ji ma po de ša va-

mo for mat pa pi ra ili fil ma, nje go vu ori jen ta ci ju,

even tu al no pro por ci onal no ili ne pror ci onal no ska-

li ra nje stra ni ce itd. Da bi se efi ka sno upo tre bio me-

dij, u glav nom se bi ra po du žna štam pa. Za for mat

mo že mo iza bra ti Custom, upi sa ti ši ri nu fil ma, a

u po lju Height os ta vi ti Auto. U odelj ku Marks &

Bleed ak ti vi ra mo štam pa nje o zna ka za op se ca nje,

pa se ra, „si vog kli na“. Na ovom mes tu po de ša va mo

i štam pa nje o bje ka ta ko ji za la ze u mar gi nu stra ni-

ca. Uko li ko su sve četi ri vre dnos ti za Bleed pos tav-

lje ne na 0, InDesign štam pa sa mo iza bra ni for mat

stra ni ce – auto mat ski se od ba cu ju de lo vi o bje ka-

ta ko ji se pro te žu van tog for ma ta. Po ne kad je,

međutim, značaj no da od štam pa mo i de lo ve mar-

gi ne, ka ko bi na kon o bre zi va nja pu bli ka ci je is ko ris-

ti li pun for mat pa pi ra. U tom slučaju, po de sićemo

že lje ne vre dnos ti za Bleed.

Ode ljak Output je „srce“ mo du la za štam pa-

nje, jer tu po de ša va mo ključne pa ra me tre za Post-

Script i zlaz. Mo že mo da iza be re mo kom po zi tnu

štam pu, kao i CMYK se pa ra ci je, a je dna od op ci-

je je In-RIP Se pa ra ti ons za PostScript RIP-ove ko ji

sa mi i zdva ja ju pro ce sne bo je. Naš i zbor u me ni ju

Color će najčešće bi ti Separations. O brnu tu štam-

pu po de ša va mo u me ni ju Flip (ni je pre vi še bi tno

da li ćete iza bra ti Horizontal ili Vertical). Re zo lu-

ci ju štam pe i li ni ja tu ru ras te ra bi ra mo iz me ni ja

Screening ko ji sa drži sve fun kci onal ne kom bi na ci-

je za naš i zla zni uređaj. U prak si se čes to do gađa

da pa ra me tri ras te ra ko je ko ri snik po de si bu du eli-

mi ni sa ni u RIP-u o sve tlji vača.

Fon to vi i slikeSkup op ci ja ko je se na la ze u odelj ku Graph-

ics o dno si se na način u građiva nja sli ka i fon to-

va u PostScript da to te ku. Uko li ko ste sli ke va lja-

no pri pre mi li, vo deći računa o nji ho voj re zo lu ci-

ji, iz me ni ja Images / Send Data iza be ri te All. Da

bis te i zbe gli do bi ja nje gi gan tskih PostScript faj lo-

va ko ji sa drže sli ke u ne po tre bno ve li koj re zo lu ci-

ji, mo že te i da iza be re te i Optimized Subsampling,

pri čemu će InDesign auto mat ski sma nji ti re zo lu ci-

ju po je di nih sli ka. Naj bo lje je da omo gućite pre no-

še nje kom ple tnih fon to va, jer se na taj način ot-

vara mo gućnost da is prav ku si tni jih slov nih gre-

ša ka obavite ne po sre dno pred o sve tlja va nje fil mo-

va, uko li ko se ta kve gre ške uoče. Pre os ta le op ci je

utiču na i zbor ni voa PostScript je zi ka (što ima smi-

sla sa mo na PostScript 3 štam pačima), kao i sla nja

po da ta ka u AS CII ili bi nar nom o bli ku. Sve je ma-

nji broj i zla znih uređaja ko ji ne mo gu da pri hva te

bi nar ne PostScript da to te ke, a nji ho va pre dnost je

u to me što su kom pak tni je.

U prav lja nje bo jom po de ša va te u odelj ku Co-

lor Management. Ne op ho dno je da pre to ga ak ti-

vi ra te ovaj pod sis tem i zbo rom op ci je File / Col-

or Settings. Ra di se o re la tiv no slo že noj te hno lo-

gi ji ko ja tre ba da do pri ne se kon zis ten tnom pri ka-

zu i štam pa nju bo ja na ra znim ula znim i i zla znim

uređaji ma. Ni je oba ve zno da u prav lja nje bo jom

ko ris ti te u va šem o kru že nju. U tom slučaju od go-

va ra jući ode ljak mo du la Print os ta je ne ak ti van. Po-

me ni mo, na sa mom kra ju, sti lo ve štam pa nja kao

značaj nu po go dnost InDesign-a.

Ka da je dnom prođete kroz pro ces po de šav-

anja pa ra me ta ra za ge ne ri sa nje PostScript da to te-

ke, mo že te ih sni mi ti kao stil i ka sni je im pris tu-

pi tu u je dnom po te zu. To va ži i za po de ša va nja

pri li kom i zvo za u PDF, a upo tre ba ovog kon cep-

ta u brza va rad.

Pre gled se pa ra cijaVrhun ske op ci je za štam pa nje i i zra du ko lor-

nih se pa ra ci ja su od sa mog počet ka obe le žje In-

Design-a. Za hva lju jući in ter nom PostScript RIP-u,

što je po go dnost ko ju je Adobe re zer vi sao za sop-

stve ne a pli ka ci je, InDesign se bes pre kor no spo-

ra zu me va sa PostScript Level 2 i PostScript 3 i zla-

znim uređaji ma. InDesign CS2 sa drži op ci ju ko ja

u do me nu prepress-a pred stav lja pra vi dra gulj –

mo gućnost pre gle da se pa ra ci ja. Naj pre mo ra te da

ak ti vi ra te pa le tu Separations Preview (Window /

Output Preview / Separations) ko ja ima vi šes tru-

ku fun kci ju. Ka da iz me ni ja View iza be re te Sepa-

rations, na e kra nu su vi dlji ve sve ko lor ne se pa ra ci-

je, pa nećete pri me ti ti ni ka kvu pro me nu u o dno su

na uobičaje ni re žim pri ka za. Međutim, uko li ko po-

me ra te kur sor i znad ne ke sli ke moći ćete da očita-

va te pro cen te CMYK bo ja.

29j u l - a v g u s t 2 0 0 6 PC

Ado be In De sign CS2 – DTP vo dič

Pa le ta Separations Preview fun kci oni še slično

kao pa le ta Channels u Photoshop-u, što znači da

mo že te da u ključite ili is ključite pri kaz po je di nih

se pa ra ci ja. Za nim lji va je mo gućnost da po moću

op ci je Window / Arrange / New Windows na pra-

vi te četi ri pri ka za do ku men ta u četi ri pro zo ra ko-

ja ćete auto mat ski ras po re di ti op ci jom Tile i da za-

tim u sva kom pro zo ru pri ka že te po je dnu se pa-

ra ci ju. Na pa le ti ćete pro naći op ci ju Show Single

Plates in Black ko jom kon tro li še te da li će se po je-

di načne se pa ra ci je po ja vi ti u sop stve noj bo ji, kao

ka da su od štam pa ne na pa pi ru, ili će bi ti u ni jan sa-

ma crne, kao na fil mu.

Ne ma sum nje da je mo gućnost pre gle da se-

pa ra ci ja od ne pro ce nji vog značaja za pro ve ru do-

ku me na ta pred štam pu, jer pru ža brz i pot pun uv-

id u ubu ša va nje i pre štam pa va nje bo ja, pre kla pa-

nje obo je nih o bje ka ta i dru ge va žne de ta lje. Ado-

be uka zu je da je e kran ska pro ve ra se pa ra ci ja ko ri-

sni ja od štam pa nja pro ba na la se ru, a pro ži ma juća

PostScript te hno lo gi ja čini da pri kaz bu de ve ro dos-

to jan i da od go va ra ono me što će se po ja vi ti ka da

o sve tli mo film.

Štam pa nje pro vi dnih o bje kataSro dna pa le ta je Flattener Preview ko jom pro-

ve ra va mo efek te pro vi dnos ti. Na ovom mes tu pod-

se tićemo da pro gram ski je zik PostScript (sve do

po sle dnje re vi zi je) ne po zna je pro vi dne o bjek te.

U krat ko, ne pos to ji na red ba ko jom bi se za da va-

la pro vi dnost, već se taj efe kat mo ra si mu li ra ti.

Počev od spe ci fi ka ci je PDF 1.4 ko ja je u građena

u Acrobat 5, pro vi dni o bjek ti su sas tav ni deo PDF

for ma ta. Adobe je, ta kođe, u InDesign u gra dio op-

ci je za pro vi dnost i omo gućio uvoz pro vi dnih o bje-

ka ta iz Photoshop-a ili Illustrator-a, pa se pos tav-

lja pi ta nje štam pe ta kvih o bje ka ta na pos to jećim

PostScript uređaji ma. Adobe je ra zra dio slo žen me-

ha ni zam si mu la ci je ko ji je na zvan Transparen-

cy Flattener. Pos tu pak se sas to ji u to me da se ras-

parčava njem vek tor skih i ras ter skih o bje ka ta pos-

ti gne efe kat pro vi dnos ti, a da se i zla znom uređaju

ša lju opi si stan dar dnih ne pro vi dnih o bje ka ta.

Si mu la ci ja pro vi dnos ti je za sno va na na kom-

pro mi si ma u ve zi sa brzi nom i pre ci znošću. Naj je-

dnos tav ni je je pri me ni ti ras te ri za ci ju, a naj ko pli ko-

va ni je i zdvo ji ti de lo ve o bje ka ta ko ji mo gu da os ta-

nu u vek tor skom o bli ku. Najčešće se ko ris ti kom bi-

no van me tod, a za pro ve ru nje go vog kva li te ta upo-

tre bićemo po me nu tu pa le tu Flattener Preview. Po-

moću nje nih op ci ja mo že mo da is ta kne mo sva po-

dručja ko ja će bi ti ras te ri zo va na ili da in te rak tiv-

no pro ve ra va mo sti lo ve pro vi dnos ti ko je smo pret-

ho dno de fi ni sa li u di ja lo gu Transparency Flatten-

er Presets. Do ku ment ko ji sa drži pro vi dne o bjek te

se mo že bez ika kve si mu la ci je od štam pa ti na naj-

no vi jim PostScript 3 uređaji ma u ko je je u građen

RIP 3015 ili no vi ji. Pri li kom i zvo za do ku men ta u

PDF 1.4 ili PDF 1.5 for ma tu, pro vi dnost je ta kođe

očuva na u i zvor nom o bli ku.

DTP skrip toviU mno gim pro gra mi ma ne dos ta je nam

po ne ka op ci ja, pa se najčešće do vi ja mo

ta ko što nje nu fun kci onal nost po ku ša va mo da pro-

i zve de mo pos to jećim op ci ja ma, sa ma nje ili vi še

us pe ha. Šta se, međutim, de ša va ako ne pos to ji

čitav kon cept ili me to do lo gi ja ra da? Po tru di te se

da za mi sli te Microsoft Word bez ma kroa i vi dećete

da bi nje go ve mo gućnos ti bi le značaj no sma njene.

Po što nam je VBA kon cept bli zak, pret ho dni za-

ključak se lo gično na meče. Ranijih go di na ma lo

ko se ža lio na ne dos ta tak je dnos tav nog pro gra mer-

skog in ter fej sa ili auto ma ti ke ko ju ko ri snik mo že

pro i zvolj no da de fi ni še u pro gra mu QuarkXPress

za Windows. Na mer no po mi nje mo ope ra tiv ni sis-

tem, jer XPress u Macintosh o kru že nju odav no po-

drža va stan dar dni AppleS cript je zik.

Sve do po ja ve pro gra ma InDesign te hnički

ure dni ci ko ji ko ris te Windows plat for me ni su ni

ima li pred sta vu o to me za šta bi mo gli da se upo-

tre be ma kroi ili skrip to vi u DTP a pli ka ci ji, pa je

red da prvo o bra ti mo pa žnju na ra zli ku i zmeđu

ova dva poj ma. Ma kro bi se mo gao opi sa ti kao za-

me na za niz ko man di iza bra nih iz ko ri sničkog in-

ter fej sa, po sred stvom tas ta tu re i mi ša. Ako, na pri-

mer, že li mo da od štam pa mo do ku ment i i zve ze-

mo ga u PDF, po tre bno je da ak ti vi ra mo ne ko li ko

30 PC j u l - a v g u s t 2 0 0 6

PC SPECIJALNI DODATAK

ko man di i iza be re mo o dređene. Ma kro nam omo-

gućava da pos tu pak oba vi mo u je dnom po te zu, ta-

ko što će auto mat ski pri me ni ti is te one ko man de

ko je bi smo inače ručno za da li.

Skrip to vi se ne o sla nja ju na ko ri snički in ter-

fejs, brže se i zvrša va ju i nji ho vi mo gućnos ti su

mno go veće. Za ra zli ku od ma kroa skrip to vi mo-

gu da o bra de in for ma ci ju ko ju do bi ju od ko ri sni-

ka ili iz do ku men ta i na o sno vu re zul ta ta pre du-

zmu ne ku ak ci ju. Za pi sa nje skrip to va ne op ho dan

je i ne ki pro gram ski je zik ko ji za vi si od kon kre-

tnog ope ra tiv nog sis te ma. Iako se i ma kro mo že

do bi ti pro gra mi ra njem, to ni je i oba ve zan pris tup.

Na pri mer, Word omo gućava da ko ri sni ci na pra ve

ma kro, a da pritom ne bu du sve sni da se u po za di-

ni na la zi ne ka kav pro gram ski kod.

Ra zmo tri mo sa da je dan po znat pro blem iz

DTP prak se, ko ji se re lat iv no la ko re ša va uz ma lo

pro gra mi ra nja. U mno štvu spe ci jal nih zna ko va ko-

ji su uobičaje ni u pro gra mi ma za pre lom pu bli ka-

ci ja, pos to je i oni ko ji se di na mički ažu ri ra ju. Naj-

po zna ti ja je o zna ka za broj te kuće stra ni ce. Bi lo

gde da se nađe ovaj znak, uvek će o dra ža va ti re dni

broj stra ni ce na ko joj se na la zi. Na ža lost, na ne-

ka kve slo že ni je pro men lji ve najčešće ne mo že mo

računa ti, iako se one re dov no jav lja ju u svim knji-

ga ma sa slo že ni jom struk tu rom. Ne ka je to knji ga

ko ja ima dva de set po glav lja u ko joj sva ko po glav-

lje ima sop stve ni na slov i sa drže odelj ke sa na slo-

vi ma dru gog ni voa.

Uobičaje no je da se u za glav lju par nih stra ni-

ca na la zi na slov te kućeg po glav lja, a u za glav lju ne-

par nih stra ni ca te kući na slov dru gog ni voa. Ako

je, na pri mer, na slov dru gog po glav lja „Mo de li bo-

ja“ i ono počinje na 41. stra ni i zav rša va se na 70,

očeku je mo da u za glav lju svih par nih stra na pi še

ne što po put „Po glav lje 2: Mo de li bo ja“. Uko li ko

smo na 53. stra ni za počeli sa odelj kom „CMYK“,

on da će na toj stra ni u za glav lju pi sa ti „CMYK“.

To će se po no vi ti na 55, 57, i 59. stra ni sve dok, re-

ci mo, na 60. stra ni ne za počne mo ode ljak „Spot

bo je“ čiji će na slov sta ja ti u vrhu 61. stra ne. Ka ko

da ovo pos ti gne mo u prak si?

Na slov po glav lja na par nim stra na ma mo že-

mo da re ši mo ra zmer no la ko. Do volj no je da ga

upi še mo na od go va ra juću ma tičnu stra nu i po jav-

lji vaće se na očeki va nom mes tu u do ku men tu. Do-

du še, mo raćemo da po no vi mo tu ope ra ci ju na ma-

tičnoj stra ni sva kog po glav lja, ali to ne za hte va pre-

vi še vre me na, a pos tu pak ko pi ra nja i ume ta nja de-

la tek sta ni je po dlo žan gre ška ma. Mno go veći pro-

blem pred stav lja ju ne par ne stra ne, jer naj pre mo-

ra mo da zav rši mo pre lom čita vog po glav lja, a po-

tom da pro nađemo sve na slo ve ode lja ka i une se-

mo ih u ogo va ra jući o kvir za glav lja na sva koj ne-

par noj stra ni. To mo že da po tra je, a sva ko na kna-

dno re for ma ti ra nje po glav lja oba ve zu je nas da pro-

ve ri mo i ko ri gu je mo za glav lja, što se mo že pre tvo-

ri ti u noćnu mo ru.

Vi su al Ba sic i Ja vaS cript za Adobe In De signInDesign ko ris ti dva stan dar dna je zi ka za

skrip to ve u Windows o kru že nju – Visual Basic i

JavaScript. Do zvo lje ne su ra zne va ri jan te Visual

Basic-a – VBScript pos to ji prak tično na sva kom

računa ru na ko me je in sta li ran Windows (po tra-

ži te wscript.exe ili pre u zmi te bes pla tni Windows

Scripting Host sa msdn.microsoft.com/scripting) i

mo že se upo tre bi ti sa mo za je dnos tav ne skrip to-

ve, zbog te škog pro na la že nja gre ša ka u ko du. VBA

(Visual Basic for Application) je u građen u Office

pa ket i ta kođe se mo že is ko ris ti ti za pi sa nje skrip-

to va u InDesign-u. Tre ba ima ti u vi du da su pri me-

ri i uput stvo za skrip to ve ko je do bi ja te u elek tron-

skom o bli ku za sno va ni na Visual Basic-u i da se

VB i VBA une ko li ko ra zli ku ju (is to va ži i za VB-

Script) i da bis te mno ge pri me re mo ra li da pre-

prav lja te da bi pro ra di li.

Što se tiče JavaScript-a, InDesign po drža va

Adobe-ovu im ple men ta ci ju pod na zi vom Extend-

Script, čiji in ter pre ter za do vo lja va stan dard E CMA

262, što znači da su po drža ne sve mo gućnos ti je-

zi ka JavaScript 1.5. Dva je zi ka za skrip to ve do no-

se i di le mu – ko ji od njih oda bra ti? Uko li ko je va-

še pro gra mer sko is kus tvo ve za no za Visual Basic,

ne ma ra zlo ga da ga ne is ko ris ti te za pi sa nje skrip-

to va za InDesign. JavaScript, međutim, do no si je-

dnu ve li ku pre dnost – skrip to vi na pi sa ni ovim je-

zi kom će bez ika kvih i zme na ra di ti i na Windows

i na Macintosh ver zi ji InDesign-a CS2.

Ka da se o pre mi te ala ti ma i do ku men ta ci jom

i ele men tar nim zna njem o Visual Basic-u ili Ja-

vaScript-u, mo že te da na pi še te svoj prvi skript, ali

31j u l - a v g u s t 2 0 0 6 PC

Ado be In De sign CS2 – DTP vo dič

je prak tični je da naj pre proučite pri me re ko je ste

do bi li uz InDesign. Pri lo že ni skrip to vi ni u kom

slučaju ni su bes ko ri sne ilus tra ci je pro gra mer skih

te hni ka, već upo tre blji vi ala ti ko je mo že te in te gri-

sa ti u InDesign. Pri me ri obu hva ta ju skrip to ve ko ji

sor ti ra ju iza bra ne pa su se po abe ce dnom re du, crta-

ju vođice oko o bjek tata, sa drža je svih o kvi ra sa tek-

stom i zvo ze u RTF da to te ku, i zdva ja ju pa su se ko-

ji su o značeni

o dređenim sti-

lom itd. I zvor ni

kod ovih skrip to-

va je do bra pri li-

ka da „ose ti te“

šta se po moću

njih za is ta mo-

že ura di ti.

Od ko ri s-

ni ka računa ra ko ji se ba ve gra fičkim di zaj nom i

pre lo mom pu bli ka ci ja ne mo že se očeki va ti da bu-

du ek sper ti za pro gra mi ra nje, pa se Adobe o slo-

nio na la koću i in tu itiv nost Visual Basic-a i Ja-

vaScript-a. O bjek tno ori jen ti sa no pro gra mi ra nje

se do bro u kla pa u pred sta vu o do ku men tu InDe-

sign-a kao ko lek ci ji o bje ka ta ko ji pri pa da ju kla sa-

ma, ima ju svoj stva i nji ma u prav lja mo po moću

me to da. O bjek ti su po ređani po ne koj hi je rar hi ji –

o kvi ri za tekst na la ze se na stra ni ca ma, stra ni ce su

deo do ku men ta, a do ku ment pri pa da InDesign-u.

Da bi smo upu ti li ne ku ko man du o bjek tu, a dre si-

raćemo ga na o sno vu nje go vog po lo ža ja u toj hi-

je rar hi ji. Ako na pi še mo ne što po put Documents.

Item(1).Spreads.Item(1).TextFrames.Item(1), na pra-

vi li smo re fe ren cu na o bje kat. Pri mer na slici je, ta-

kođe, la ko ra zu me ti:

Listing 1 predstavlja kom ple tan skript ko ji će

na pra vi ti no vi do ku ment i na prvoj stra ni ci do da ti

o kvir sa tek stu al nim sa drža jem. InDesign Scripting

Guide sa drži spi sak svih o bje ka ta, nji ho vih svoj sta-

va i me to da ko je mo že te pri me ni ti. Pre dnost ko-

rišćenja pot pu ne ver zi je Visual Basic-a je u to me

što za sva ki skript mo že te ra zvi ti i ko ri snički in ter-

fejs. To znači da ima te pri li ku da na pra vi te mi ni-a-

pli ka ci ju ko ja re ša va ne ki od pro ble ma na ko je na-

ila zi te u svom ra du, auto ma ti zu je i zvrša va nje ni-

za ko man di ko je čes to po nav lja te ili do da je no vu

fun kci ju. Ako že li te naj je dnos tav ni ji način da za-

počne te sa is tra ži va njem skrip to va, do volj no je da

na crta te običan ko man dni tas ter; kli kom na nje ga

ko ri snik ak ti vi ra skript.

Dim myIn De sign As In De sign.Ap pli ca tionSet myIn De sign = Cre ate O bject("In De sign.Ap pli ca ti on.CS2")Set myDo cu ment = myIn De sign.Do cu ments.AddSet myTextFra me = myDo cu ment.Spre ads.Item(1).TextFra mes.AddmyTextFra me.Ge ome tri cBo unds = Ar ray("0 mm", "0 mm", "100 mm", "100 mm")myTextFra me.TextCon tents = "Hel lo World!"

Listing 1