a1 ~t] acetilen cs [~a, ~ot, ~ok] tesar, tesa, drvo-delja; dunerin [tb -ri] (rg) cs- tesarski, tesaki, drvodeljski;dunerski (rg) acsarkodjik [~ott, ~jk/~jon] np1. (kutya) reati [-irn], keziti vkesiti zube; 2. ld agyarkodik

csbrd [~ja> ~t, ~ok] tesla, keser, tesarska sekiracsfa [~ja, ~t, >ck] graevinsko drvo, graacsfejsze [~je, rit, ^ik] ld csbrdcskapocs [-kapcsa, -kapcsot, -kapcsok] tesarska kopa/sponacsmestersg [~e, ~et] tesarski/drvo-deljski zanat; dunerluk (rg)csmunka [~ja, ~t, ~k] darivalac [-vaoca], prilonik, darovalac [-vaoca], davalac [-vaoca], prinosilac [-ioca]adakozkszsg [~e, ~et] dareljivost, podanost, tedrost, tedrinaadalk [~a, ~ot, ~ok] 1. prinos; 2. (adat) podatak [-tka]; (tudomnyos) doprinosdm: szl ~nl, vnl kezdi razvesti se v poeti od Kulina bana, razvesti govor n a dugakodmcsutka [~ja, ^t] jabuicaaand:~ alkatommal zgodnom prilikomads [~a, ~t, ~ok] 1. davanje; 2. rd, tv emisija; szrakoztat zenei ~ zabavno-muzika emisija, zabavno--muziki prilog; televzis ~ televizijska emisijaadsvtel [~e, ~t, ~ek] kupoprodajaadsvteli kupoprodajni; ~ szerzds kupoprodajni ugovoradat [~a, ~ot, ~ok] podatak [-tka]; ~okat szolgltat dati/davati v pruiti/pruati podatke

adatgyjts [~e, ~t, ~ek] prikupljanje podatakaadatszolgltats [~a, ~t, ~ok] davanje podataka; dokumentacijadz [~at; ~ul; ~abb] ljut, besan [-sna], goropadan [-dna]; (kegyetlen) svirep, nemilosrdan [-dna]; (szrny) grozan [-zna]; ~ ellensg din-dumanin [tb -ani]; ~ gyllet ljuta mrnjaaddig 1. (trben) dotle, donde; 2. (idben) dotad(a), dotle; ~ is dotle, donde; 3. kb'zm ~ sd a vasat, mg meleg gvoe se kuje dok je vrueaddigi dotadanjiaddigra dotada, dotleadhzi [~Ja, ~t]//z adhezijaadhzis fiz adhezioni, adhezivan [-vna]adjonisten: (kb'zm:) amilyen az ~, olyan a fogadjisten kako se pita, tako se odgovara; kakav pozdrav, onakav i odzdravadjunktus [~a, ~t, ~ok] (egyetemen, fiskoln) vii predavaadminisztrci [~ja, ~t, ~k] 1. administracija, uprava, upravljanje, rukovoenje; 2. pol vlada, upravna vlastadminisztrl [~t, ~jn] administro-vati [-rujem], administrirati, upravljatiadminisztratv administrativan [-vna]; ~ eloszts administrativna (ras)po-dela; ~ ton administrativnim putemadmirlis [~a, ~t, ~ok] admiraladmiralits [~a, ~t] admiralitetad1 [~Ja> ~t, ~k] (kzteher) porez(a); egyenes ~ neposredan porez; zsarnoksgi ~ trt namet, hara, dahiluk; ~ al es to podlei porezu/porezi, porezu/porezi podlean [-na]; ~ megszavazsa izglasavanje poreza; ~t kivet vmire oporezati [-em]/opo-rezivati [-zujem] toad2 Id adllomsadalany [~a, ~t, ~ok] poreski oba-veznikadalap [~ja, ~ot, ~ok] porezna/po-reska osnovica

adlloms [~a, ~t, ~ok] rd emisiona stanica; hosszhullm ~ dugota-lasna emisiona stanica, emisiona stanica na duge valoveadbehajts [~a, ~t] naplata, ubiranje/ uterivanje poreza v porezeadbevalls [~a, ~t, ~ok] poreska prijava, izjava o porezu/porezi; valo-vanje; ~t tesz prijaviti/prijavljivati [-ljujem]porez; valovatif-lujem] tjadbevtel [~e, ~t, ~ek] poreski prihodadd ik [~ott, ~jk/~jon] nai [nae] se, zbiti [zbude] se; deavati se; ha alkalom ~ik ako se ukae v prui prilika; ez abbl ~ik ovo sledi v proizilazi v proizlazi iz toga, ovo sleduje od togaadfizet' [~je,~t,~k] porezni/poreski obveznik, porezovnikadogat [~ott, adogasson] 1. davati [dajem], dodavati, pruati, 2. sp (labdt) servirati (loptu)adogat I. mn [~t] dajui, pruajui; II. fn [~ja, ~t, ~k] 1. (szemly) dodava; 2. sp dobaciva, server; 3. msz (szerkezet) konstrukcija za dodavanje (ega)adhivatal [~a, ~t, ~ok] poreski/po-rezni ured, poreska upravaadv [~e, ~et, ~ek] poreski/porezni list v arakadkszlk [~e, ~et, ~ek] rd predajnik, predajni aparatadkteles I. mn [~t] podloan [-na] v podlee oporezivanju; II. fn [~et] (egyn) poreski/porezni obveznikadkulcs [~a, ~ot] porezna stopaadoma [sja, ~t, rCk] anegdotaadomny [~a, ~t, ~ok] 1. (ajndk) dar; 2. (adakozs) prilog; prinos; nkntes ~ dobrovoljan prilogadomnybirtok [~a, ~ot, ~ok] trt darovnina, feudalni posedadomnygyjts [~e, ~t, ~ek] prikupljanje prilogaadomnylevl [-vele, -velet, -velek] trt darovnicaadomnyoz [~ott, ~zon] 1. (jtkony/kzssgi clra) darovati [-ru-

jem ]/darivati, priloiti/prilagati [-laem]; 2. trt (birtokot) darovati [-rujem]/darivati; 3. (odatl) podeliti/podeljivati [-ljujem], do-deliti/dodeljivati; cimet ~ podeliti naslov/titulu; djat/jutalmat ~ do-deliti nagraduadomnyozs [~a, ~t, ~ok] darovanje, darivanjeadomnyoz [~ja, ~t, ~k] darivalac [-vaoca], darovalac [-vaoca], da-rodavac [-vca], davalac [-vaoca]admentes [~t; ~en] osloboen/prost od poreza v porezeadprs [~e, ~t] poreska preaadoptl [~t, ~jn] adoptovati [-tu-jem], adoptirati, posvojiti; (fit) posiniti; (lenyt) pokeritiads I. mn [~t] duan [-na] vki-nek vmivel dugovati [-gujem] komu to; biti duan kome; nem marad ~ ne ostati [-anem]/ostajati [-jem] duan; II. fn [~a, ~t, ~ok] dunikadslevl [-vele, -velet, -velek] rg dugovinska obavezaadssg [~a, ~ot, ~ok] dug, dugovanje; llandstott v hossz lejrat ~ konsolidovan dug; amortizdcisltr-lesztses ~ amortizacioni dug; fedezett ~ pokriven dug; fgg ~ letei dug; kereskedelmi ~ trgovinski dug; ~ba keveredik uvaliti/uvaljivati [-ljujem] se u dugove; ~ba veri magt uvaliti v zagaziti u dugove, zaduiti/ zaduivati [-ujem] se; flig/nyakig van az ~ban biti zaduen preko glave; ~ot csinl zaduiti/zaduivati [-ujem] se, priduiti se; ~ot kifizet/kiegyenlt isplatiti v namiriti v izmiriti dug; ~ot megfizettet naplatiti/naplaivati [-ujem] dug, namiriti se, naplatiti se; tele van ~gal biti pun dugova, biti zaduen, plivati u dugovima; (szl:) az ~ rpssz bart dug je zao drugadstrs [~a, ~at, ~ak] jog sadunikadszed [~}e, ~t, ~k] trt poreznikadtrvny [~e, ~t, ~ek] zakon o porezimaadott [~at] 1. dat, dan; az ~ sz data re; 2. (jelen) az ~ eset-adottsg

6

agg

aggly

agrrszocialistaben u datom/danom sluaju; 3. az ~ pillanatban u danom trenutku/momentuadottsg [~a, ~ot, ~ok] 1. obdarenost, darovitost, talenat [-nta], sposobnost, zadanost; 2. (tnykrlmny) ~ok prilike, okolnostiadvalloms [~a, ~t] Id adbevallsadvgrehajts [~a, ~t, ~ok] prisilna/ egzekutivna naplata poreza v poreze, ovrhaadvgrehajt [~ja, ~t, ~k] poreski ovrhovoditelj/egzekutor/izvriteljad-vev [~t] rd predajno-prijemni; ~ lloms predajno-prijemna stanica; ~ kszlk predajno-prijemna naprava, predajno-prijemni aparatadzs [~a, ~t] plaanje poreza/porezeadzjik [~ott, ~zk/~zon] 1. ~ot, ~ak] brava (na vratima)juls [~a, ~t, ~ok] nesvest, nesvesti-cajult [~at; ~an] onesveenakc [~a, ~ot, ~ok] bagrem, bagren, akacijaakc- bagremov, bagrenov, od bag-rema/bagrenaakcerd [~t, ~k] uma od bagrema/ bagrena; bagremar, bag-remikakcfa [*ja, ^t] bagremo-vina, bagrenovinaakcmz [~e, ~et] bagremov/bagre-nov med, bagremovac, bagrenovac [-vca]akcos I. mn (p/ iit> bagremov, bagrenov, od bagrema/bagrena; II. fn [~a, ~t, ~ok] bagremar, bagremik, bagrenar, bagrenikakcsor [~a, ~t, ~ok]red od bagrema/ bagrenaakad [~t, ~jon] 1. (beleakad vmibe) zapeti [-pnem]/zapinjati [-njem] o neto; (tv is) horogra ~ zagristi [-rizemj/zagrizati za udicu; (tv:) torkomon ~ a sz re mi je zapela u grlu; 2. (rbukkan) nyomra ~ vminek ui [uem]/ulaziti emu u trag; ismerskre ~ naii [naiem]/ nailaziti na poznanike; 3. (addik, kerl vmi> nai [nae] se; dolga ~t imao je posla; keze gybe ~ doi komu do rukuakadly [~a, ~t, ~ok] 1. (kat is) zapreka, prepreka, pregrada; 2. sp prepona; veszi az ~t preskoiti preponu; 3. tv prepreka, zapreka, smetnja, spreica; ~ba tkzik naii

[naiem]/nailaziti na prepreke v na zapreke; ~ grdt vmi el initi prepreke/zapreke/smetnje emu; legyz/lekzd minden ~t savladati/ savlaivati [-ujem] sve tekoe; ~t tmaszt praviti prepreke/zaprekeakadlyfuts [~t] sp preponska trka, tranje s preponamaakadlyfut [~Ja> ~t, ~k] sp preponac [-nca]akadlyoz [~ott, ~zon]spreiti/sprea-vatiakadlyoztats [~a, ~t]: ~ esetn u sluaju v za sluaj prepreke; ~ miatt zbog spreenosti/zapree-nostiakadlytalan nesmetan; (szabad) slobodan [-dna]akadlytalanul bez zapreke/prepreke/ smetnje, nesmetanoakadlyverseny [~t, ~ek] sp trka na prepone v sa preponamaakadkoskodik [~ik, ~jk/~jon] stvarati prepreke/zapreke, praviti smetnje, angrizati; (okoskodik) mudrovati [-rujem]akadkoskod [~ja, ~t, ~k] angriza-lica h, nakadmia [~ja, -it, ~k] akademija; Tudomnyos Akadmia Akademija nauka/znanostiakadmiai akademijski; (fiskolai) akademski; ~ kiadvny Akademijino izdanje; ~ nvendk (fiskolai hallgat) student akademije v visoke kole, visokokolac [-lca]akadmikus I. mn [~at] akademski; ~ vita akademska diskusija II. fn [~a, ~t, ~ok] akademikakadozs [~a, ~t, ~ok] 1. (munk) zapinjanje, zastajanje; 2. (dadogs) mucanjeakadozjik [~ott, ~zek/~zon] 1. (munka) zapinjati [-njem], zastajati [-jem]; 2. (beszd) zapinjati; 3.(da-dog) mucatiakantusz [~a, ~t, ~ok] nv tratorak [-rka]akar [~t, ~jon] hteti [hou, hoe]; ~ (nem ~) vmit tenni hoe (nee) n eto da radi v ini; mit ~ ez jelenteni ?

ta to treba da znai? mit ~ ezzel mondani? ta hoete time da kaete? 2. (hajt, kvn) hteti [hou, hoe], eleti [-lim]; ahogy ~od kako hoe v eli; nem ~ok nnek rosszat ja vam ne elim zlaakr I. hat makar, ma; ~ csak egy rra is makar samo i na jedan as; ~ el se gyere ma i ne doao; ma i da ne doe; II. ksz 1. (akrcsak) ba kao; gy dolgozik ~ egy frfi ona radi ba kao mukarac; 2. (sz-szehasonltsban) ~ ... ~ ... bilo... bilo, ili... ili, a... a. ..; ~ hiszi ~ nem verovao ili ne; ~ ma ~ holnap bilo danas bilo sutraakarat [~a, ~ot, ~okj 1. volj; szabad ~bl po sopstvenoj volji; ~ nlkli ember bezvoljnik; 2. (szndk) ~a ellenre preko volje, protiv svoje volje; ~om ellenre protiv moje volje; ~tal (szndkosan) hotice, hotimice, hotimino, namerno; a legjobb ~tal\XL najbolju volju; a legjobb ~talsem ni uz najbolju volju neakarater' [-ereje, ~t] snaga/sila voljeakaratlan nehotian [-na], nename-ran [-rna]akaratlanul nehotice, nenamernoakaratos [~at; ~an; ~abb] samovoljan [-ljna]; (nfej) tvrdoglav; (makacs) jogunastakaratoskod|lk [~ott, ~jk/~jon] postupati samovoljno, biti samovoljan [-ljna]; (makacskodik) joguniti seakrcsak ba kao; (olyan) ~ az apja isti otac; ba kao otac muakrhogy bud kako, bilo kako, kako mu drago, ma kako v ma na koji nainakrhogyan Id akrhogyakrhol gde mu drago, ma gde; ~ vagyok ma gde bio; ma gde da samakrhonnan ma odakle, odakle biloakrhova, akrhov bilo kamo, kamo god, kamo mu dragoakrki ma (t)ko; (t)ko mu drago, svakoakrki ijigod, toijiakrmeddig dokle god, ma dokle

akrmelyik ma koji, (t)ko mu drago, koji mu dragoakrmennyi ma koliko, koliko mu dragoakrmerre kuda god, kuda mu drago, bilo kuda, svuda kudaakrmi bud+o, to/ta mu drago, to god, ma toakrmikor kad god, ma kad, kad biloakrmilyen ma kakav [-kva], kakav (god) mu drago, kakav god, bilo kakavakarnok [~a, ~ot, ~ok] karijerist(a) h, laktaakardz|ik [~ott, -ddzk|-ddzon] (kedve van vmit tenni): nem ~ic nekem nee mi se, ne da/daje mi se, ne raci mi seakarva: ~, nem ~ Id akarva-akaratlanakarva-akaratlan hteo ne hteo, hoe--neeakaszt [~ott, akasszon, ~ani] 1. (szemlyt, trgyat) obesiti, veati: a kpet a falra ~ja obesiti sliku na zid; 2. (kapcsol vmibe) zakaiti; (vmi-hez, vmi utn) prikaiti; 3. (tv:) nyakba ~ vkinek vmit privezati [-veem] komu to, natovariti/ natovarivati [-rujem] komu to na vratakaszts [~a, ~t, ~ok] veanjeakaszt [~Ja ~t, ~k] 1. (vllfa) vea-lica; 2. (kabton, nadrgon) ve-aljka, uskaakasztra [~ja, ra val n obeenicaakasztfayirg [~ot, ~ok] obeenjak, okaenjakakaszthorog [~ja, -rgot, -rgok] kuka (za veanje kotla/bakraa); (halszboton) udicaakasztlnc [~a, ~ot, ~ok] lanac za veanje/okaenjeakci [~Ja> ~t, ~k] akcija; ~ba lp stupiti/stupati u akciju v dejstvoakciegysg [~e, ~et] pol jedinstvo akcijaakcirdiusz [~a, ~t] (kat is) akcioni radijus, domet delovanjaaki

14

aktv

aktiva

15

alfestaki 1. (t)ko, koji, tono; ~nek komu, i kome; ~t koga, tono; azok, ~k oni. . . koji; itt nincs ember, ~ ne tudna errl ovde nema oveka koji ne zna za to; ez az az ember, ~vel tegnap tallkoztunk ovo je ovek tono smo ga jue sreli 2. ~ csak (t)ko god, bilo (t)ko aki ijiakknt t akkppen akkppen tako, na taj nain akklimatlzl [~t, ~jon] aklimatizirati,aklimatovati [-tujem] akklimatizldlik [~ott, ~jk/~jon] aklimatizirati se, aklimatovati [-tujem] se, priviknuti/privikavati se na podneblje, prilagoditi/prilagoavati se nekoj sredini akkor onda, tada, to; ha lejssz, ~ isjn ako ti doe, to e i on doi akkora toliki, onoliki akkord1 [~Ja> ~ot, ~ok] zene akord akkord2 [~ja, ~ot] (teljestmny/darab szerinti brrendszer) akord; ~ban dolgozik raditi na akord akkordbr [~e, ~t, ~ek] akordna plata akkordmunka f~ja, rCt, ^ik] akordnirad, rad na akord, rad po komadu akkordmunks f~a, ~t, ~ok] akordni radnik, akordant, akorda, paretar akkordszerz'ds [~e, ~t, ~ek] akor-dantski ugovor akkori ondanji, tadanji akkoriban onda, tada, u ono doba akkorra (arra az idre) doonda, donde,do onoga vremenaakkreditl [~t, ~jn] dipl akredito-vati [-tujem], akreditirati, podeliti punomo diplomatskom predstavnikuakkumulci [~Ja> ~t] akumulacija akkumull [~t, ~jn] akumulisati[-iem], akumulirati akkumultor [~a, ~t, ~ok] miisz akumulator; ~ feltlt (na)puniti akumulatorakna1 [^cja, rCt, ^ik] 1. bny okno; 2. kat, rg (robbananyaggal tlttt fld alatti reg) lagum akna2 [~ja, ~t, ~k] kat mina; idztett ~ tempirana mina

akna-1 bny rovniakna-2 kat minskiaknapts [~e, ~t, ~ek] bny graenje oknaaknafolyos [~ja, ~t, ~k] bny potkopaknahaj [~ja> ~t> ~k] Id aknarakaknamez' [~Je> ~*> ~k] ^a' minsko poljeaknamunka [~ja, ~t, rCk] podrivaki rad, rovarenje, diverzijaaknarak fn [~ja, ~t, ~k] kat (haj) polaga mina, minopolagaaknsz1 [~a, ~t, ~ok] bny rudarski nadzornikaknsz2 [~a, ~t, ~ok] kat mineraknaszed fn [~je> ~t, ~k] kat 1. (egyn) skuplja mina; minoistra-iva; 2. (haj) minolovac [-vca]aknaszn [-szene, -szenet] rovni/ne-reetani ugaljaknavet' kat I. mn minobacaki; II. fn [~je, ~t, ~k] 1. (lfegyver) baca mina, minobaca; 2. (szemly) vojnik minobacake jediniceaknazr [~a, ~at, ~ak] kat pojas mina, minski pojas, minska brana; zatvaranje/zatvor minamaak [~ja, ~t, ~k] (rmrtk) akovakol [akla, aklot, aklok] np tor, obor, triokombkom [~ja, ~ot, ~ok] kra-banje, krabotina, svraje noge tbakzben meutim, meduvremenoakrobata [^ja, ^it, *ik] akrobat(a) h; (ktltncos) pelivanakrobatamutatvny [~a, ~t, ~ok] akrobacija, vratolomija, akrobatska atrakcijaakrobatikus [~at; ~an] akrobatski; pelivanskiAkropolisz [~t] fldr, trt Akropolaakt [~ja, ~ot, ~ok] miiv aktakta [-cja, rCt, ^k] spis, akt aktacsom [~ja, ~t, ~k] sveanjf-nja] spisa aktatska [~ja, ^t, Ak] tana/torbaza spise, aktovka, portfelj aktv [~at; ~an; ~abb] aktivan [-vna], radin, delatan [-tna], delotvoran [-rna]; ember aktivan ovek; ~ lakossg (keres/dolgoz) radno/ak-

tivno stanovnitvo; ~ tiszt aktivan oficir/asnik; ~ vlasztjog aktivno pravo glasaaktiva [*cja, rit, ^ik] pol 1. (csoport) aktiv (grupa); 2. (szemly) aktivista ft; 3. ker aktiva; Ak s passzvk aktiva i pasiva aktvartekezlet [~e, ~et, ~ek] polsavetovanje aktivista aktivits [~a, ~t] aktivnost, aktivizam[-zrna] aktivizl [~t, ~jon] aktivizirati, akti-vizovati [-zujem]aktulis [~at, ~an; ~abb] aktualan, aktuelan [-Ina], sadanji, savremen, suvremen; ~ krdsek aktuelna pitanjaaktualits [~a, ~t, ~ok] aktuelnost, savremenost, suvremenost, sadanjost, dananjost | aktus [~a, ~t, ~ok] akt, delo, in akusztika [^ja, ^t, ^,k] akustika akusztikus [~at, ~an, ~abb] akustian [-na]akut 1. orv (heveny) akutan [-tna]; betegsg akutna v naglo nastupela bolest; 2. tv gorui; ~ krds gorue pitanje, pitanje koje trai hitno/brzo reenjeakvareli [~je, ~t, ~ek] miiv akvarel akvarellfesto' [~je, ~t, ~k] slikarakvarelist(a) hakvrium [~a, ~ot, ~ok] akvarij(um) al- 1. donji; 2. (kat is) pod-, vice-l 1. (hazug, hamis) laan, [-na], kriv, krivotvoran [-rna]; 2. (lltlagos) tobonji; 3. (ltszlagos, nem valdi) prividan [-dna] al I. nvut pod; az ablak pod prozor; ad ~ esik podlee oporezivanju; (tv:) egy kalap ~ vesz staviti/stavljati u isti lonac [-nca] II. hat niz, dole; fel s ~ gore dole alaknz [~ott, ~zon] I. kat potkopati/potkopavati, podriti [-rijem]/pod-rivati, minirati; potkopati lagumom (rg) 2. tv Id als alaknzs [~a, ~-t] potkop, miniranje,postavljanje mina pod neto als [~ott, ~son] (tv is) potkopati/ potkopavati; ~sa az egszsgt na-

ruiti/naruavati v kvariti zdravlje; ~sa a tekintlyt potkopati neiji ugledalabrd [~ja, ~ot, ~ok] trt otroperac [-rca], alabarda, helebardaalabstrom [~a, ~ot] alabastar [-tra]albb 1. nie, nanie, dalje; ~ felsorolt ru dole nabrojena roba; ~ felsorolt felttelek dole navedeni uslovi; ~ megnevezett dole imenovani; 2. ~ adja (olcsbban) dati [dam]/da-vati [dajem] jeftinije; 3. (szl:) adja 6 mg ~ bie on mekialbbhagy [~ott, ~jcm] (tv is) (csendesedik, enyhl, csillapodik) popustiti/poputati, uminuti [-nem], stiati/stiavati se, jenjati; az es ~ kia jenja; a fjdalom ~ott bol je uminuoalbbi I. mn nii, sledei; II. fn [csak tb]: az ~akban kzlm nie navodimalbecsl [~t, ~jn] potceniti/pot-cenjivati [-njujem]alboltoz [~ott, ~zon] bny, p podsvoditi/podsvodavati, podupre-ti/podupirati [-remi svodomalbukiik [~ott, ~jk/~jon] ^v{z^my zagnjuriti se, zaronitialcsatornz [~ott, ~zon] miisz mgazd potkanalisati [-iem], potkanaiizi-ratialacsony [~at; ~an; ~abb] ). nizak [niska]; ~ repls niski let; ~ sznvonal a) (rtelmileg/erklcsileg) prizemljast, nizak [niska]; b) (pl elads) niskog kulturnog nivoa; 2. (termetrl) nizak rastom, oni-zak [-iska]aldcol [~t, ~jon] bny, p podupre-ti/podupirati [-rem], podzidati/pod-ziivati [-ujem], potporitialpt [~ett, ~sen] p podzidati/pod-ziivati [-ujem], ozdo sazidatialrtkel [~t, ~jen] obesceniti/obes-cenjivati [-njujem], potceniti/pot-penjivatialfalaz f~ott, ~zon] p podzidati/pod-ziivati [-ujem] podgraditi/pod-graivati f-ujem]alfest [~ett, alfessen] zene dati/davati [dajem] muziku pozadinu16

alakvltozat

alakvas

17

alaphangalagcs [-csve, -csvet, -csvek] mfsz, mgazd podzemna odvodna cev, cev za drenau, drenana cevalagcshlzat [~a, ~ot, ~ok] msz, mgazd drenana mreaalagcsvezs [~e, ~t] drenaa, isuivanje podvodnih zemljita, podzemno odvoenje vodealagsor [~a, ~t, ~ok] suterenalagt [~ja, -utat, -utal] 1. tunel; 2. trt ~ot, ~ok] 1. oblik, vid, forma, figura; ~ot lt primiti/primati oblik v vid, uzimati oblik; 2. (termet) stas; karcs ~ vitak stas; j ~ja van lepog je stasa; 3. sznpadi ~ pozorina/kazalina figura; 4. (szemly) linost; a trtnelem kimagasl ~ja istaknuta linost istorije; 5. pejor tip, tipina; finom ~! i to ti je mustra; j ~! zgodan tip! 8. (nyelv) szenved ~ trpni vidalaki formalan [-Ina]alakt [~ott, ~son, ~ani] 1. (forml) formirati, obrazovati f-zujem], oblikovati [-kujem], davati [dajem] emu oblik; (pol:) kormnyt ~ obrazovati vladu; 2. (alapt, alkot, szervez) (s)tvoriti/(s)tvarati, ustanoviti/ustanovljavati, ustrojiti/ust-

rojavati; 3. (szerepet)igrati v kreirati pozorinu/kazalinu ulogu; drmai szerepet ~ igrati v kreirati dramsku ulogu; 4. (divatot) uvesti [-edem] v stvarati v kreirati (modu)alakts [~a, ~t, ~ok] 1. (formls) uformljavanje, uobliavanje, oblikovanje; 2. (szerep) igranje, izvoenje, kreiranje, ostvarenje, formiranje; frfiszerep ~a ostvarenje muke uloge; 3. (ruh) prepravljanje v prekrajanje odela/haljine; 4. (divat) stvaranje/kreacija/kreiranje modealakoskods [~a, ~t, ~ok] pretvaranje, licemerstvo, licemerjealakoskod|ik [~ott, ~jk/~jon] pretvarati sealaktalan bezoblian [-na], amorfan f-fna]alaktan [~a, ~t] nyelv nauka o oblicima, morfologijaalak . . . oblika Mrt e; szp ~ n enska lepog oblika/stasa/rastaalakul [~t, ~jon] nastati [-tanem]/ nastajati [-jem], postati/postajati, obrazovati [-zujem] se, nainiti se; a helyzet gy ~t nastalo je takvo stanje, prilike su bile takve; a dolgok most egszen mskpp ~tak stvari su uzele sad sasvim drugi tokalakuls [~a, ~t, ~ok] 1. (kialakuls) postajanje, nastajanje; 2. (megalakuls pl kormny) konstitui-sanje, konstituiranje, obrazovanje;3.idjrs ~a izgledi vremena;4.vilgpolitika ~a razvoj svetskepolitikealakulat [~a, ~ot, ~ok] 1. tvorevina; 2. kat jedinica, formacija; 3. pol, trt trsadalmi ~ drutvena formacijaalakul (to se nalazi) u osnivanju; ~ kzgyls osnivaka/konstituirajua glavna skuptina; ~ban van u pos-tajanju/nastajanju/osnivanju/konsti-tuisanjualakvltozs [~a, ~t, ~ok] preobraaj, promena oblika/forme, metamorfozaalakvltozat [~a, ~ot, ~ok] nyelv varijanta, dublet(a), dvojaki lik

alakvas [~a, ~at, ~ak] oblikovano/fa-zonovano gvoe v elezo alakzat [~a, ~ot, ~ok] 1. (ob)lik, oblije, formacija, sastav, sklop; (pol:) trsadalmi-gazdasgi ~ drutveno--ekonomska formacija; 2. kat stroj; poredak [-etka], formacija; harci ~ borbeni stroj; 3. mrtani ~ geometrijski lik, geometrijska formaalakz [~ja, ~t, ~k] msz (szerszm) orue za oblikovanjealmert [~ett, ~sen] zagnjuriti, u-gnjuritialmerl [~t, ~jn] (po)tonuti [-nem]alamizsna [~ja, -it, /-ck] milostinja; ~' gyjt isprosjaiti, kupiti milostinjualmos [~ott, ~son] (folyvz, hullmvers) podroniti/podronjavati, pod-lokati, izlokati [-oe]; a vz ~ta a tltst voda je podlokala v prolokala nasipalamuszi I. mn (lusta) truntav, le-nivaki, dembelski; (sunyi) podmukao [-kla], pretvoran, pritvoran [-vna]; II. fn [~t] (sunyi ember) lunjalo h, podmuklica, pretvorica h, n, pritvorica h, nalantas I. mn [~an, ~abb] 1. (beosztott) podloan, podreen kome; 2. tv (szenvedlyrl) nizak [-iska]; ~ gondolkozsa prizemljast; II. fn [~a, ~t, ~ok] hiv (alrendelt tisztvisel) podreen nametenikalany [~a, ~t, ~ok] 1. subjek(a)t [-kta]; 2. nyelv podmet, subjek(a)talanyeset [~e, ~et, ~ek] nominativ; prvi pade (rg)alanytalan nyelv (mondat) bespod-metni, besubjek(a)tnialap [~ja, ~ot, ~ok] 1. p osnov(a), temelj; ~o/ s kopati temelj; lerakja az plet ~jait postaviti v udariti temelj nekoj zgradi; 2. (festsnl) osnovna boja, grund; 3. mat baza; 4. (anyagi alap) osnova, fond, baza, zaklada; anyagi ~ materijalna baza/osnova; gazdasgi ~ ekonomska/privredna baza; oszthatatlan ~ nedeljiv fond; pnzgyi ~ finansijska baza/osnova; 5. tv osnova, temelj,

baza; /// ~ s felptmny baza inadgradnja; a tudomny ~ja temeljnauke; a marxizmus-leninizmus ~jaiosnovemarksizma-lenjinizma;nincs semmi ~ja nema nikakve osnove; vminek ~jn na osnovu/ temelju ega; vminek az ~jt lerakja zasnovati [-nujem]/zasnivati; 6. ~jban (vve) a) (lnyegileg) u osnovi (svojoj), u stvari, u sutini; b) (voltakppen) upravo, zapravo alapadag [~]a, ~ot, ~ok] osnovnadozaalaplls [~a, ~t] osnovni stav alapanyag [~a, ~ot, ~ok] sirovina, osnovna materija, osnovni materijal alapr [~a, ~at, ~ak] osnovna cena alapbr [~e, ~t, ~ek] osnovna plata alapdj [~a, ~at, ~ak] osnovna taksa alapdjszabs [~a, ~t] osnovna taksenatarifa alapegysg [~e, ~et, ~ek] osnovnajedinicaalapelem [~e, ~et, ~ek] osnovni sastojak [-jka]/elemen(a)t [-nta]; vminek az ~ei poeci/osnove/elementi neega alapelv [~e, ~et, ~ek] osnovno naelo,osnovni princip alapptmny [~e, ~t, ~ek] p pod-gradnja, temelj, osnova alapeszme [~je, ^it, ^ck] osnovna/vodea ideja v misao alapfal [~a, ~at, ~ak] p osnovni/temeljni/fundamentni zid alapfelttel [~e, ~t, ~ek] osnovni/glavni uslov v uvet alapfizets [~e, ~t, ~ek] osnovnaplataalapfogalom [-Ima, -Imat, -lmak] osnovni pojam [-jma] alapfok [~a, ~ot] 1. osnovni stepen/ stupanj [-pnja]; 2. nyelv pozitiv, prvi stupanj poreenja alapfok osnovnoga stepena/stupnja alapgondolat [~a, ~ot, ~ok] osnovnamisao alapgdr [-gdre, -gdrt, -gdrk]ep temeljna jamaalaphang [~Ja> ~ot, ~ok] zene osnovni glas/tonalaphelyzet

18

alaptakarmny

alaptalan

19

altralaphelyzet [~e, ~et, ~ek] osnovnipoloaj alapigazsg [~a, ~ot, ~ok] osnovnaistinaalapipar [~a, ~t] bazna industrija alapismeretek [tb, ~et] osnovno/ele-mentarno znanjealapt [~ott, ~son] 1. osnovati [-nu-jem]/osnivati, ustanoviti/ustanovljavati, (u)temeljiti; csaldot ~ osnovati porodicu; 2. vmire osnivati, temeljiti, bazirati na to; rveit vmire ~ja dokaze/razloge/argumente osnovati/osnivati na toalapts [~a, ~t, ~ok] osnivanjealapt I. mn 1. osnivajui, utemelja-vajui; hiv ~ tag lan osniva/ute-melja; 2. (oklevl, okirat) osnivaki, utemeljaki; II. fn [~ja, ~t, ~k] osniva, utemelja, utemeljitelj; (alaptvny) zakladnikalaptlevl [-vele, -velet, -velek] zakladnicaalaptvny [~a, ~t, ~ok] zadubina, fond, zaklada; ~t tesz osnovati f-nujemj/osnivati zadubinualaptvnytev [~Je> ~t, ~k-] zakladnik, zadubinaralapkikpzs f~e, ~t] 1. p (plet) izrada osnove zgrade; 2. kat regrutska obukaalapk [-kve, -kvet, -kvek] temeljni kamen, kamen temeljac [-ljca]alapklettel [~e, ~t] polaganje kamena temeljcaalaplap [~Ja> ~ot, ~ok] 1. (mrtani test) osnova, osnovnica, baza; 2. p temeljna ploaalapmrtk [~e, ~et, ~ek] normalna/ osnovna/propisna mera v teinaalapmvelet [~e, ~et, ~ek] (szmtani) osnovna raunska radnja; a ngy ~ etiri osnovne raunske radnjealapok [~ot, ~ok] osnovni/glavni uzrokalapokmny [~a, ~t, ~ok] povelja, statut, osnovna isprava, osnovni dokumen(a)talapos [~at; ~an; ~abb] 1. temeljan [-ljna]; ~ ember temeljan ovek; -w ludasa van vmiben imati temeljno

znanje u emu 2. (indokolt) opravdan; ~okok miatt iz opravdanih razlogaalaposan temeljno, temeljito; ~ ismeri szakmjt dobro/temeljito poznaje svoju struku; ~ rszolglt ba/dobro je zasluioalapossg [~a, ~ot] temeljitost alapoz [~ott, ~zon] 1. p (tv is) utemeljiti, poloiti/polagati [-laem] temelj v osnovu; 2. (festsnl) grun-dirati, mazati osnovnom bojom alapozs [~a, ~t, ~ok] 1. p polaganje temelja; (alap) ld alap 1.; 2. (festsnl) grundiranje, mazanje osnovnom bojom; (festkrteg) ld alap 2.; 3. sp priprema alapozsi: sp ~ idszak pripremniperiodalappillr [~e, ~t, ~ek] p temeljni/ potporni/osnovni stub, potpornik, poduporanj [-rnja], podupira alappont [~Ja> ~ot, ~ok] fldr (fldmrstanban) temeljna/osnovna ta-ka alaprajz [~a, ~ot, ~ok] nacrt/planosnove, tlocrt, tloris alaprteg [~e, ~et, ~ek] osnovni/podloni sloj, podslojalapsebessg [~e, ~et] osnovna brzina alapsk [~ja, ~ot, ~ok] mat, p osnovna ravnina alapsllyeszts [~e, ~t] p sputanjetemeljaalapszably [~a, ~t, ~ok] osnovno/temeljno pravilo; egyesleti ~ok drutvena/osnovna pravila, statut u-druenjaalapszably-ellenes rprotivan [-vna] drutvenim pravilima v statutu udruenja alapszm [~a, ~ot, ~ok] mat osnovnabrojkaalapszerv [~e, ~et, ~ek] 1. osnovni organ; 2. pol osnovna organizacija alapszervezet [~e, ~et] ld alapszerv 2. alapszik [alapult, alapuljk/alapuljon, alapulni] vmin osnivati se, temeljiti se, poivati na emu alaptakarmny [~a, ~t, ~ok] osnovna krma/hrana

alaptalan neosnovan; ~ hrek neosnovane vesti; ez teljesen ~ to je bez svake osnove, to je potpuno neosnovano alaptalanul neosnovano alapterhels [~e, ~t] 1. p optereenje temelja; 2. vili osnovno optereenje alaptrkp [~e, ~et, ~ek] p osnovnakarta/mapa alaptermszet [~e, ~et, ~ek] pravapriroda/narav alapterlet [~et, ~e, ~ek] osnovnapovrinaalapttel [~e, ~t, ~ek] osnovno/temeljno pravilo v naelo, osnovna/temeljna teza; (tanttel) osnovna postavka, pouak [-ka] alaptnus [~a, ~t, ~ok] miiv (festszetben) tonalitet alaptke [^ije, ~t, ~k] osnovna/temeljna glavnica, osnovni/temeljni kapital alaptrvny [~e, ~t, ~ek] jog (aJSZSZK-ban) osnovni zakon alaptulajdonsg [~a, ~ot, ~ok] osnovno svojstvoalapul [~t, ~jon] vmin osnivati se, temeljiti se, poivati na emu; tvedsen ~ osnivati se na zabludi; felfogsa a jzan szen ~ njegovo shvaanje osniva se na zdravom razumualapvet osnovan [-vna], temeljan [-ljna], elementaran f-rna]; ~ fontossg od osnovne vanosti alapvizsga [~ja, ~t, ~k] osnovni/temeljni ispitalapvonal [~a, ~at, ~ak] 1. osnovica, osnovna/temeljna linija v crta; 2. sp osnovna linija, gol-aut alapvons [~a, ~t, ~ok] osnovna crta alapzat [~a, ~ot, ~ok] temelj, fundament; (oszlop stb.) podloga, podnoje, postamentlarc [~a, ~ot, ~ok] obrazina, maska, krabulja, uvida; ~ot tesz fel staviti/stavljati masku, maskirati (se) larcosbl [~Ja> ~t, ~ok] krabuljni ples, bal pod maskama/krabuljama/ obrazinamaalrendel [~t, ~jen] 1. podrediti/pod- i reivati [-ujem], potiniti/poti- i2*

njavati; (alvet) podloiti/podlagati [-laem], podvri [-rgnem]/pqdvrga-vati; 2. ~< magt potiniti/poti-njavati sealrendels [~e, ~t] podreivanje alrendelt I. mn [~et] 1. podreen, potinjen; (alvetett) podloan [-na]; ~ orszg potinjena zemlja; ~ viszony podreenost, zavisnost; 2. nyelv ~ mellkmondat zavisna reenica; podreena (sporedna) reenica rg; II. fn [~je ~et, ~ek] potinjeni [-noga]alrendeltsg [~e, ~et] podreenost, podvlaenost, potinjenost, podlonostaltmaszt [~ott, -asszon, ~ani] 1. podupreti/podupirati [-rem]; 2. tv (megindokol) obrazloiti/obrazlagati [-laem], potkrepiti/pot-krepljivati [-ljujem] altmasztsi: p ~ pont taka podupiranjaaltt [~je, ~et, ~ek] podmetak [-tka]; msz (csavarhoz) podloga, pod-lonica, podlona ploica alttgyr [~je, ~t, ~k] msz podloni prsten, prsten zaptivnik alttlemez [~e, ~t, ~ek] msz podlona ploicaalatt 1. pod, eszk e; nie birt e; ispod biti e; a hz ~ nie kue; kz ~ ispod ruke; 2. (tv:) azon felttel ~ pod uslovom; 3. (id) za trgy e; a hbor ~ za vreme rata; t nap ~ za pet dana; 4. (bizonyos id alatt) za birt e; tartzkodsom ~ za moga boravkaalatta I. hat pod njim/njom, pod tim/ tom; II. nvut ~ marad vminek (elmarad vmi mgtt) zaostati [-a-nem]/zaostajati [-jem] za im alattomban kriom, kradom, iz potaje alattomos [~at, ~an; ~abb] podmukao [-kla], podao [-dia]; ~ ember podlac alattomossg [~a, ~ot] podmuklost,podlost, muklina alattval [~Ja ~t, ~k] podanik altr [~t, ~jn] (takart) podviti [-ijem]/podvijatialval

20

alelnk

allt

21

alkalmatlanalval nitkovski, podao [-dla], nizak [niska]; ~ gazember podlac, nitkov alvalsg [~a, ~ot, ~ok] nitkovluk,podlost, gadost alvarr [~t, ~jon] poditi [-ijem]/pod-ivati alver [~t, ~jen] (vast is) podbiti[-bijem]/podbijati alvers [~t] (vast is) podbijanje alver: vast ~ cskny pijuk zapodbijanjealvet[~ett, -vessen] podvri [-rgnem] s podvrgnuti [-nem]/podvrgavati, potiniti/potinjavati alzat [~a, ~ot] poniznost, pokornost; ~tal ponizno, pokorno alzatos [~at; ~an; ~abb] ponizan[-zna], pokoran [-rna] alzatoskod|ik [~dott, ~jk/~jon] pokoravati se, poniavati se, unia-vati se, puzati [puem], metanisati [-iem] (pred kim)alzatoskod I. mn pokoran [-rna], puzav, puzavaki, koji se ponia-va v uniava; II. fn [~Ja> ~t, ~k] puzavac [-vca], podlonik alzatossg [~a, ~ot] poniznost, pokornost, podlonost albn I. mn albanski; arbana ki, ar-nautski rg; < jugoszlviai) ip-tarski; rg ~ vidk arnautluk; II. fn [~t, ~ok] Albanac [-nca]; Arbanas, Arnaut(in) rg; (jugoszlviai) iptar; (n) Albanka; Ar-nautkinja rg; (jugoszlviai) ip-tarkaAlbniait l/7 ~t] orv podlaktica

alkarcsont [~ja ~t. ~ok] orv kost podlaktice, bicaalkat [~a, ~ot, ~okj 1. sklop, sastav, struktura; 2. (testalkat) stas, konstitucijaalkatrsz [~e, ~t, ~ek] (gp) sastavni deo [dela]; tartalk ~ rezervni deo; ~ek megmunklsa obrada delova; ~ekre szed szt rasklopiti/ra-sklapati na delovealkimista [^ija, -it, ,ik] alhemiar, alkemiaralkohol [~ja, ~t, ~ok] 1. vegy alkohol; 2. (szesz) alkohol, pirit, pirit, es-ta; 3. (szeszes ital) estoko pie; tiszta/abszolt ~ isti/bezvodni alkoholalkoholellenes antialkoholan [-Ina]alkoholista [-ja, rCt, -ik] alkoholiar, alkoholik, pijanac [-nca], pijanica h, nalkoholmentes bez alkohola, bezalkoholan [-Ina]; ~ ital bezalkoholno piealkoholmrgezs [~e, ~t] trovanje alkoholomalkoholos [~at; ~an] alkoholan [-Ina]alkoholtartalm alkoholan [-Ina], ono to sardi alkoholaalkoholtilalom [-Imat] hiv zabrana alkohola, zabrana prodaje alkoholnih pia; ltalnos ~ prohibicija, zabrana proizvodnje i prodavanja alkoholnih piaalkony [~a, ~t, ~ok] ir 1. ld alkonyat; 2. (tv:) az let ~a sumrak ivotaalkonyat [~a, -ot, ~ok] sumrak, suton, sumraje, prvi mrakalkonyl sutonski, sumraan [-na]alkonyodjik [~ott, ~jk/~jon] smrka-va se, hvata se (su)mrak, zalazi sunce, poda no, sumraiti/su-mraivati [-uje] se, snoa(ti) sealkonyod [~t] sumraan [-na]alkonyul [~t] sumraan [-na]alkot [~ott, alkosson] 1. stvoriti/stvarati, tvoriti; fogalmat ~ magnak vmi-rl stvoriti/stvarati sebi pojam o emu, pojmiti to 2. (kpez) sazdati/ /sazdavati, initi; ez ~ja a lakossg

tbbsgt ovo ini veinu stanovnitvaalkots [~a, ~t, ~ok] 1. (cselekvs) stvaranje; mvszi ~ umetniko stvaranje; 2. (a m) delo, tvorevina; mvszi ~ umetniko deloalkotsvgy [~a, ~at] elja za stvaranjemalkotmny [~a, ~t, ~ok] ustavalkotmnyellenes protivustavan [-vna], protuustavan [-vna]alkotmnyjog [~a, ~ot, ~ok] ustavno pravoalkotmnyos [~at; ~an; ~abb] ustavan [-vna]alkotmnyoz ustavotvoran [-rna]; ~ gyls ustavotvorna skuptina, kons-tituantaalkotmnyreform [~Ja> ~ot] ustavna reforma, reforma ustavaalkotmnytan [~a, ~t] nauka o ustavualkotmnytervezet [~e, ~et, ~ek] nacrt/projekt ustavaalkot I. mn [~t; ~an] stvaralaki, tvoraki; ~ gondolat stvaralaka misao; ~ kedv stvaralaka volja, stvaralaki zanos; IK/n [~Ja, ~t, ~k] stvaralac [-raoca], stvara, tvorac [-rca], sainilac [-ioca]alkotelem [~e, ~et, ~ek] sastavni deo [dela]; (komponens) sastavnica, komponentaalkoter [-ereje, ~t, ~k] stvaralatvo, stvaralaka snaga; -ereje teljben u cvetu stvaralake snagealkotrsz [~e, ~t, ~ek] sastavni deo (neega); (komponens) sastavnica, komponentaalku [~ja. ~t, ~k] 1. (alkudozs) pogaanje; ~ba bocstkozikl ereszkedik (poeti [-nem]) pogaati se; 2. (eredmny) pogodba; ll az ~! stoji pogodba ! pogodismo se ! elll az ti raspazariti sealkudozs [~a, ~t, ~ok] pogaanjealkudozjik [~ett, ~zk|~zon] pogaati se; cenkati se, cincariti; cigny mdra ~ik ciganisati [-iem], c-iga-niti selkulcs [~a, ~ot, ~ok] udeen klju, kalauz, otpiraalkusz

24

llamgpezet

llamhatalom

25

llamtitkralkusz [~a, ~t, ~ok] ker meetar, posrednik, makler, agent, senzal; groiar rgalkuszdj [~a, ~t, ~ak] ker provizija, nagrada posredniku/senzalu/mee-tarull1 fn [~a, ~at, ~ak] 1. brada; hegyes ~ iljasta brada; 2. tv ~'S felfegyverkezve naoruan do zuba; 3. szl: (majd) leesett az ~a (a csodlkozstl) zinuo je od udall2 ige [~(ot)t, ~jon] 1. stajati [stojim]; ~j! stoj! egyenesen ~ stajati uspravno; 2. (vhol van) biti, nalaziti se; (kat:) rsgben ~ biti na strai; sorban ~ stajati [stojim] u redu; ekati u redu; 3. stati [-anem]/stajati [-jem]; a brsg el ~ on je stao pred sud; sorba ~ staviti se u red, stati [-anem] u red; 4. (vmibl) sastojati se; a laks hrom szobbl ~ stan se sastoji od tri sobe; mibl ~ ez? od/iz ega se sastoji ovo? 5. a feladat abban ~, hogy . . . zadatak je ba u tome, to . . .; miben ~ a titka? u emu je njegova tajna? u emu se sastoji v krije njegova tajna? 6. (nem halad, vesztegel) stajati, zadravati se; (gp, szerkezet nem mkdik) ne raditi, ne funkcionisati |-iem], ne funkcionirati; a munka ~ posao/rad stoji; az ra ~ sat ne ide; a vonat tz percet ~ voz stoji deset minuta; 7. munkba ~ stupiti/stupati na posao; 8. a ruha jl ~ odelo pristaje dobro; ez neked jl ~ to ti dobro stcji; 9. isk ~t, ~k] bankrotstvo draveilamegysg [~e, ~et] dravno jedinstvollamellenes [~et] protivdravni, pro-tudravni, antidravni; ~ cselekedet protivdravno/protudravno delo, protivdravni/protudravni inllamelmlet [~e, ~et, ~ek] teorija o dravillamelnk [~e, ~t, ~k] predsednik dravellamrdek [~e, ~et, ~ek] dravni interesllamfrfi [~a, ~t, ~ak] dravnikllamfrfi dravnikillamforma [~ja, ~t, -ck] dravno ureenje, oblik vladavinellamf [~je, ~t, ~k] glava/ef drave, dravni poglavarllamgazdasg [~a, ~ot] dravna privredallamgpezet [~c, ~et] rg dravni aparat/mehanizam [-zrna], dravna mainerija

llamhatalom [-Ima, -Imat] diravna vlast; az ~ helyi szervei mesni orgain dravne vlastillamhatr [~a, ~t, ~ok] dravna granicallamhztarts [~a, ~t] dravna budet, proraun dravnih prihoda i rashodallami dravni; ~ alkalmazott dravni nametenik/slubenik; llami Biztost Dravni osiguravajui zavod, DOZ; ~ ellenrzs dravna kontrola; (Jugoszlviban) savezna kontrola; (egy kztrsasgra vonatkozan) republika kontrola; ~ gazdasg dravno imanje; (Magyarorszgon) dravno gazdinstvo/dobro; (Jugoszlviban) poljoprivredno dobro; ~ hivatalnok dravni inovnik/slubenik; ~ igazgats dravna uprava; ~ kltsgvets dravni budet, dravni proraun prihoda i rashoda; ~ mintagazdasg dravno ugledno gazdinstvo; ~ szolglatba lp stupiti/stupati u dravnu slubu; ~ szolgltats dravne usluge tb; ~ tisztvisel dravni inovnik/slubenik; ~ vltalat dravno preduzee/poduzeellamigazgats [~a, ~t] dravna administracijallamigazgatsi: ~ hatsg administrativna vlast; ~ jog administrativno pravollamjog [~a, ~ot] dravno pravollamjogi dravnopravnillamkapitalizmus [~a, ~t] dravni kapitalizamllamkincstr [~a, ~t] 1. (llampnztr) dravna blagajna; 2. rg dravni erar, dravna riznica, fiskllamkincstri dravne blagajne; fiskalan [-Ina]llamklcsn [~e, ~t, ~k] dravni zajam [-jma]llamkltsg: ~en o dravnom troku, na dravni troakllamktvny [~e, ~t, ~ek] dravna obveznicallamkzi meudravnillamniiniszter [~e, ~t, ~ek] dravni ministar

llamnyelv [~e, ~et] dravni jezikllamost [~ott, ~son] podraviti/ podravljivati [-ljujem], nacionalizirati, nacionalizovati [-zujem], socijalizirati, socijalizovati [-zujem]llamosts [~a, ~t] podravljenje, ponaroenje, nacionalizovanje, nacionaliziranje, socijalizacija, socia-lizovanje, socijaliziranje, podrut-vljenjellamostott podravljen, nacionalizo-van, nacionaliziran, socijalizovan, socijaliziran, podrutvljenllampapr [~ja ~t, ~ok] dravni papir, dravna hartijallampnztr [~a, ~t] dravna blagajna/kasallampolgr [~a, ~t, ~ok] dravljaninllampolgri graanski; ~ jogok s ktelessgek prava i dunosti graanallampolgrsg [~a, ~ot] dravljanstvo; ~ot ad dati dravljanstvo; ~ot felvesz primiti/primati dravljanstvo; ~ nlkli bez dravljanstvallamrend [~je, ~et] dravni poredak [-etka]; demokratikus ~ demokratski dravni poredak; ~ elleni izgats hukanje protiv dravnog poretkallamrend'rsg [~e, ~et] dravna policija/milicija, dravno redarstvollamrendszer [~e, ~t, ~ek] dravno ureenje, dravni sistem/reimllamsegly [~e, ~t, ~ek] dravna pomollamszmvitel [~e, ~t] dravno raunovodstvollamszervezet [~e, ~et] dravna organizacijallamszvetsg [~e, ~et, ~ek] savez drava, konfederacijallamtancs [~a, ~ot, ~ok] dravni savet, dravno veellamtitkr [~ja, ~t, ~ok] dravni sekretar; dravni tajnik rg; klgyi ~ (aJSZSZK-ban megfelel a MNK-i klgyminiszternek) dravni sekretar za inostrane/vanjske poslove; npvdelmi ~ (a JSZSZK-ban megfelel a MNK-i honvdelmi miniszternek) dravni sekretar za narodnu odbranu (a JSZSZK-ban allamtitkrhelyettes

26

lls

llsdeszka

27

llcsonttbbi miniszter) savezni sekretar; kztrsasgi ~ republiki sekretar; tartomnyi ~ pokrajinski sekretar llamtitkrhelyettes [~e, ~t, ~ek] dravni podsekretar, pomonik dravnog sekretara llamtitkrsg [~a, ~ot, ~ok] dravni sekretarijat; klgyi ~ dravni sekretarijat za inostrane/vanjske poslove, SIP llamtitok [-titka, -titkot, -titkok]dravna tajna llamtudomny [~a, ~t] nauka odravi; dravoslovlje rg llamtulajdon [~a, ~t] dravna svojina, dravno vlasnitvo llamgyek dravni poslovi llamgysz [~e, ~t, ~ek] javni tuilac [-ioca] llamgyszsg [~et] javno tuilatvo llamvagyon [~a, ~t] dravna imovina llamvalls [~a, ~t, ~ok] dravnareligija/verallamvast [~ja> -utat, -utak] dravnaeleznica; az -utak dravne eleznicellamvdelem [-Ime, -lmet] dravnabezbednost/sigurnost llamvdelmi dravne berbednosti; r~ szerv organ dravne bezbednosti; (trt:) llamvdelmi Hatsg Uprava dravne bezbednosti/sigurnosti llamvizsga [~ja, rit, ^ik] isk, hivdravni/diplomski ispit lland I. mrt [~t, ~an] 1. stalan [-Ina]; postojan; permanentan [-tna]; (tarts) trajan [-jna]; ~ tudst stalni dopisnik; ~ tartzkodsi hely mesto stalnog boravka, domicil; 2. nepromenljiv; 3. (szakadatlan) neprekidan [-dna]; 4. (-rks) veit; 5. mat, fiz konstantan [-tna]; II. fn [-ja, -t, -k] mat, fiz konstantallandsg [~a, ~ot] stalnost, neprekidnost, postojanost, nepromenlji-vost, neprekidnost, veitost llandst [~ott, ~son] ustaliti/usta-ljivati [-ljujem] odomaiti, konsolido-vati [-dujem], konsolidirati llandsul [~t, ~jon] ustaliti se, po-

stati [-anem]/postajati [-jem] stalnim, odomaiti se, konsolidovati [-dujem] se, konsolidirati se; az idjrs ~t vreme se ustalilo llapot [~a, podizanje; 4. novaenje, regrutacija, regrutovanje, regrutiranje; 5. tv (kijelents) tvrenje, tvrdnja lltmny [~a, ~t, ~ok] nyelv prirok,predikatlltmnyi nyelv prironi, predikatni llt 1. potvrdan [-dna], pozitivan [-vna], afirmativan [-vna]; nyelv ~ mondat potvrdna reenica; 2. msz (berendezs) za postavljenje; (szablyoz) za regulisanje lltcsavar [~ja, ~t, ~ok] msz zavrtanj za udeavanje/podeava-nje, koni zavrtak [-tka] lltkar [~ja ~t ~ok] msz polugaza postavljanjelltlag navodno, toboe, kao da, bajagi, tokorse

lltlagos [~an] navodni, tobonji,tokornji llkapocs [-pcsa, -pcsot, -pcsok] vilica,eljust llkapocscsont [~ja, -ot, -ok] jagodi-na kost, jagodnjaa ll 1. stajai; egy ~ rig itav sat/ as; egv ~ esztendeig punu godina dana; 2. (vmibl) sastojati [-ji] se iz/od ega; ez tbb rszbl ~ to se sastoji iz/od vie delova llcsillag [~(j)a, ~ot, ~ok] stajaa zvezda, zvezda stajaica/nekretnica llhbor [~ja, ~t, ~k] pozicionirat llharc [~a, ~ot, ~ok] kat pozicionoratovanje, rovovski rat llhely [~e, ~et, ~ek] mesto za stajanjellkpes [~et; ~en; ~ebb] sp (kitart, szvs) izdrljiv, istrajan f-jna] llkpessg sp [~e, ~et] istrajnost,izdrljivost, duranost lllmpa [,oja, -it, ~t] vegy antimon,stibij(um)antiptia [~ja, ~t] antipatija, ne-sklonost/nenaklonost/neraspoloenje prema nekom v neem antipatikus [~at; ~an; ~abb] antipatian [-na] nesimpatian, nepri-vlaiv, neprijatan [-tna], nepoudan [-dna] antiszemita I. mn antisemitski; U. fn[~ja, At, Ak] antisernit(a) h antiszemitizmus [~a, ~t] antisemitizam [-zrna], judofobija antiszocilis [~at; ~an] antisocijalan [-Ina], nedrutven, uperen protiv opteg dobraantiszocialista mn antisocijalistiki antitalentum [~a, ~ot, ~ok] antitale-nat, ovek bez talenta; ~ vagyok a sakkban ja sam anititalenat za ah antitoxin [~(j)a, ~t, ~ok] orv protivot-rov, protuotrovantolgia [^ja, ~t, Ak] antologija,zbirka izabranih knjievnih delaantracit [~Ja> ~ot] bny antracit,kameni ugaljanya [anyja, ~t, Ak] majka, mater, mati, roditeljka; nena biz; tbb gyermekes ~ vierotka; Ak nnepe ~t> ~ok] miisz navrtka, navrtanj, matica zavrtnja, matini zavrtan]; szrnyas ~ lepti-rast araf anya- s csecsemvdelem zatita majkei odojadi anyafld [~je, ~et] klt majka zemlja,zemljica majkaanyag [~a, ~ot, ~ok] 1. fii, fiz materija, tvar; 2. felhasznlsra kerl) materijal; ptkezsi ~ graevinski materijal; 3. (szvetanyag) tkanina, materija; 4. /rsm, beszd, trgyals) graa, gradivo, materijal; tudomnyos ~ nauna graa; ~ot gyjt skupljati grau/gradivo anyagbeszerzs [~e, ~t] nabavkamaterijala/robeanyagbeszerz [~je, ~t, ~k] fn nabav-lja materijala/robe, snabdeva materijalomanyagcsere [~je, At] orv razmena/iz-mena materije, metabolizam f-zma]anyagcserezavar [~a, ~t, ~ok] orvmetabolika poremetnja/poremee-nost, metaboliki poremeajanyagellts [~a, ~t] snabdevanjematerijalima anyagellenlls [~a, ~t]fiz otpornostmaterije anyaggyjts [~e, ~t] skupljanjematerijala/grae/gradiva anyaghiny [~a, ~t] nedostatak/nestaica materijala, nestaica u materijaluanyagi materijalan [-Ina]; ~ hatalom materijalna sila; ~ helyzet materijalno stanje; ~ kiadsok materijalni rashodi; az ~ vilg materijalni svet; ~ viszonyok materijalne prilike anyagias [~at; ~an; ~abb] materija-listian [-na], sebian [-na], pohlepan [-pna/lakom/gramzljiv za novcem anyagignyls [~e, ~t, '*ek] trebova-nje materijalaanyagismeret [~e, ~et] 1. (ltalban; poznavanje materijala: 2. isk nauka

o materijalima v o poznavanju materijala anyagmegtakarts [~a, ~t] tednja/ekonomija materijala anyagminta [~ja, *it, Ak] uzorak/mustra materijala anyagtakarkossg [~a, ~ot] tednjamaterijala anyagvesztesg [~e, ~et, ~ek] gubitakmaterijala anyagvizsglat [~a, ~ot, ~ok] miiszispitivanje materijala anyagvizsgl [~Ja, ~t, ~k] (szemly) ispitiva materijalaanyagyilkos [~a, ~t, ~ok] matero-ubica hanyahaj [~ja, ~t, ~k] kat matini brodanyai maternji, materinski; ~ gon po materi; ~ gon rokon rod po materi, rod po tankoj krvi; ~ gondoskods materinska nega/briga; ~ minsgben u svojstvu majke; ~ rszrl od materine strane; ~ szeretet materinska ljubavanyajegy [~e, ~et, ~ek] mlade, ma-denanyakoca [~ja, ~t, ~k] mgazd priplodna krmaaanyaknyv [~e, ~et, ~ek] matica, matrikula, matina knjiga; szletsi ~ matina knjiga roenihanyaknyvi matini; ~ hivatal matini ured; ~ kivonat izvod iz maticeanyaknywezet [~je, ~t, ~k] matiaranyaknyvvezetsg [~e, ~et] matini uredanymasszony: szl, trf, pejor: ~ katonja prelac [-Ica], mama, mamin sin, strinaanyamh1 [~e, ~et, ~ek] ll maticaanyamh2 [~e, ~et] orv materica, maternicaanyanyelv [~e, ~et, ~ek] maternji/ materinski jezikanyanyelvi: ~ mveltsg kultura na maternjem jezikuanyaorszg [~a, ~ot] 1. zemija matica, matina zemlja; 2. (gyarmattart) metropola

anyaorszgbeli iz matine zemlje anyarozs [~ot] glavnica, crna ra,raena glavicaanys [~at; ~an; ~abb] mazan [-zna] anyasg [~a, ~ot] materinstvo anyskod|ik [~ott, ~jk/~jon] vki fltt tetoiti oko koga, brinuti se materinski za koga anyaszlt: ~ meztelen go golcat, kaoto ga je mati rodila anyatej [~e, ~et] majino mleko; az ~jel szvta magba usisao je s majinim mlekom, naviknuo od detinjstvaannyi 1. toliko; mg egyszer ~ jo jedanput toliko; 2. ~, amennyi ko-liko-tolikoannyian 1. (mi, ti, k) toliko (nas, vas, njih); 2. (olyan sokan) tako mnogo ljudi; ~ jrnak az eladsokra! masa njih poseuje predavanja! annyiban 1. (olyan mrtkben) utoliko; ez csak ~ fontos ovo je samo utoliko vano; 2. (gy) ~ hagy (ja u dolgot) ostaviti/ostavljati na tome; ~ marad ostaje na tome v pri tomeannyira 1. dotle, tako, toliko; ~ szeretlek toliko te volim; tako mnogo te volim; 2. (olyan messzire) tako daleko; mg nem vagyunk ~ jo nismo stigli tako daleko; ~ van ide toliko je daleko odavde; 3. ... ~,amennyire ... ... toliko, koliko. ..annylra-amennyire koliko-toliko, ma-nje-vie; ~ meggygyult manje-vie/ koliko-toliko ozdravio annyiszor toliko puta annyival za toliko, tim, to; a fizets ~ emelkedett plata/plaa se povisila za toliko; ~ inkbb tim pre, utoliko preany [~Ja. ~t> ~k] np, rg baka, bakica, starica, stara ena anyka [~ja, ~t, ~k] ld any anys [~a, ~t, ~ok] 1. (v') tata,punica; 2. (meny) svekrva anyu [~Ja. ~t, ~k] biz majica, majki-ca, mamicaaorta [~ja, ~t] orv aorta, veliko bilo, razvodnica, glavna ila kucavicaapaapa [apja, ~t, /Ok] otac [oca]; babo h np, biz; ale [-eta] h; Arl fira s kolena na koleno, s pokolenja na pokolenjeapallat [~a, ~ot, ~ok] mgazd ras-plodnjakapca [~ja, At, Ak] vall kaluerica, opatica, redovnica, duvna, monahinjaapcanvendk [~e, ~et, ~ek] vall iskuenicaapacs [~a, ~ot, ~ok] rg apa, pripadnik velegradskog oloaapad [~t, ~jon] l. (vz) opasti [-adnem]/opadati; (tenger) osek-nuti [-nem]; ~ a Duna opada Dunav; 2. tv (cskken, fogy) smanjiti/smanjivati [-njujem] se, jenjati; a kszlet ~ zalihe se iserpljujuapads [~a, ~t] 1. (vz) opadanje, opad; 2. tv smanjenje, smanjivanjeapagyilkos [~a, ~t, ~ok] oceubica ft, oceubilac [-lca], oceubojica ftapai oinski; ~ g muka loza/grana; ~ gondoskods oinska brigaaply [~a, ~t] oseka, odliv; ~ s dagly oseka i plima, odliv i prilivapasg [~a, ~ot] oinstvoapaszt [~ott, apasszon] smanjiti/smanjivati [-njujem]apt [~Ja> ~ot, ~ok] vall opataptia [~ja, *it] ravnodunost, nemarnost, utuenost, apatijaapatikus [~at; ~an; ~abb] ravnoduan [-na], tup, utuen, bez volje za ivot, apatian [-na]aptin bez ocaaptsg [~a, ~ot, ~ok] vall opatijaapelll [~t, ~jon 1- vkire apelovati [-lujem], apelirati, pozivati se na nekoga, obraati se na nekoga; 2. (jog:) vkihez, vmihez prizvati [-zo-vem]/prizivati se, uloifi/ulagati [-aem] priziv v utok v albu na koga, na toap [~ja, ~t, ~k] ia ft, starac [-rca], staraac [-ca], babajko ft, ikica hapka [~ja, *t, -ik] ld appol [~t, ~jon] 1. (gondoz) negovati [-gujem], tetoiti; (csak beteget) dvoriti; 2. (nvnyt) gajiti; (lla-

38

aprttot) timariti; 3. tv negovati, gajiti, kultivisati f-iem], kultivirati; bartsgot ~ gajiti prijateljstvopols [~a, ~t] (/vis) nega, negovanje, gajenje; (beteg) dvorba, dvorenjepolatlan [~t; ~ul] zaputen, zanemarenapolitikus [~t; ~an] apolitiki, apoli-tian [-na], nepolitiki, bez politikeApoll [~t] mit Apolonpol fn [~ja, ~t> ~k] negovatelj; (krhzi) bolniarpoln [~je, ~t, ~k] negovateljica; (krhzi) bolniarka, medicinska sestrapolt I. mn [~at; ~an; ~abb] (gondozott) negovan;II./n [~Ja> ~at, ~ak] (krhzban) bolesnikporodott usta jao [-jala]; ~ leveg ustajali vazduh/zrak/uzduhaps [~a, ~t, ~ok] 1. (v) tast, punac [-nca]; 2. (meny) svekar [-kra]; ~ hzaicsaldja tazbinaapostol [~a, ~t, ~ok] (tv is) apostol; szl, trf ~ok lovn jr tabaniti, ii pekeapostoli vall apostolskiaposztrf [~ot, ~ok] nyelv (hinyjel) apostrof, izostavniicaposztrofl [~t, ~jon] apostrofiratiapotezis [~a, ~t] apoteoza, oboavanjeappartus [~a, ~t, ~ok] 1. (szemlyzet, gpezet) aparat; llami ~ dravni aparat; kzigazgatsi ~ upravni aparat; 2. (dokumentci) aparat; tudomnyos ~ nauni aparat; 3. miisz, ritk aparat, sprava, naprava, ureaj, strojAppennini-flsziget [~et] fldr Ape-ninsko poluostrvoapraja-nagyja i veliko i malo, i staro i mladoaprnknt pomalo, komad po komadprilis [~*a, ~t] april, travanj [-vnja]prilisi aprilski; ~ trfa aprilska alaaprt [~ott, ~son] 1. sitniti, drobiti, mrviti; ft ~ cepati drva; kenyerei ~ a tejbe nadrobiti hleba u mleko; 2. (ellensget) ei [seem], kasapiti,

aprts3. (szl:) van mit a tejbe ~ania ima ta da jede aprts [~a, ~t] drobljenje; (f) cep-kanje aprtgp [~e, ~et, ~ek] drobilica,maina za sitnjenje apr I. mn [~t; ~n; ~bb] sitan [-tna], droban [-bna]; ~ emberke suica, oveuljak; ~ stemny sitno pecivo; ~ szemcss/szemcsj finozrnat, finozrnast, finozrnkast, finogra-nuliran; ~ termet sitnog/sitna (uz)rasta; ~ rszletekig v ~ra elmesl vmit ispriati neto do sitnica v u tanine; ~ra tr izdrobiti, usitniti, istucati, istuckati; ~ra vg nasec-kati; ~ra vgott sitno seckan; II. fn [~ja, ~t] ld aprpnz aprd [~ja, ~ot, ~ok] trt, ir pa aprfa [~ja, -ct] sitna drva tb aprhirdets [~e, ~t, ~ek] (jsgban)mali oglas, oglasnik aprjszg [~a, ~ot] np ivina,ivad, perad, sitno blago aprlk [~a, ~ot,. ~ok] (csirk, libstb.y sitne, sitniaprlkos [~at; ~an; ~abb] 1. sitan [-tna], podroban [-bna], potanak [-nka]; ~an tanulmnyoz vmit prouiti neto u tanine; 2. pejor ~ ember sitniav ovek, sitniar aprmarha [*ija, ~t> ~ok] (szerszm) ilo ara [~ja, -t, -Ck] zarunica, vere-nicaarab I. mn [~ot; ~ul] arapski; ~ kanca atkinja; ~ mn/paripa at [tb -i v -ovi]; ~ n Arapkinja; ~ szmok arapski brojevi; II. fn [~ja> ~ot, ~ok] Arapin [tb -pi] Arbia [-it] fldr Arabija rad [~t, ~jon] 1. (vz) nadolaziti, rasti [-tem], bujati; 2. tv ~ belle a sz tee mu govor kao voda, izbija iz njega obilje/bujica reci; beszdbl ~ az optimizmus iz njegovog govora provejava optimizam rads [~a, ~t, ~ok] 1. nadolaenje/ bujanje vode, pridolazak vode; 2. ir (rvz) poplavaradat

40

aranyalap

aranys

41

aranyozsradat [~a, ~ot] bujica; szavak ~a bujica reciradmny [~a, ~t] geol ( rteg) alu-vijumradozs [~a, ~t, ~ok] (kiss pejor is) izliv; szintesgi ~ izliv iskrenosti; szerelmi ~ izliv ljubaviradozjik [~ott, ~zk/~zon] govoriti/ v pisati s ushienjem; ~ik az rmtl srce mu pliva od radostiradoz 1. (tlzott) prekomeran [-rna], preteran; 2. (lelkes) oduevljenrajnlat [~a, ~ot, ~ok] ponuda uz oznaenje cenaralakuls [~a, ~t, ~ok] formiranje/ obrazovanje cenaram [~a, ~ot, ~ok] vili struja; nagy feszltsg ~ struja visokog napona; vltakoz ~ naizmenina struja; ~ot bekapcsol ukopati v ukljuiti struju; ~ot bevezet uvesti elektriku; ~ot megszakt prekinuti [-nem] strujuramelgazs [~a, ~t, ~ok] vili raz-granjivanje strujeramerssg [~e, ~et] vili jaina struje; tnyleges ~ efektivna jaina/jakost strujeramfejleszt I. mn: ~ telep elektrana, elektrina centrala; II. fn [~je, ~t, ~k] generator, dinamoramfeszltsg [~e, ~et, ~ek] vili napon/napetost elektrine strujeramfogyaszts [~a, ~t] potronja strujeramforrs [~a, ~t, ~ok] vili izvor strujeramgerjeszts [~e, ~t] fiz indukcijaramlrnyt [~ja, ~t, ~k] vili usme-ravaramkapcsol [~ja, ~t, ~k] vili pre-kida/ukljunik elektrine struje, alterramkr [~e, ~t, ~k] vili strujni krugramls [~a, ~t, ~ok] (div is) strujanjeramlat [~a, ~ot, ~ok] tv struja; politikai ~ok politike strujeramljik [~ott, ~ani] (tv is) strujati

[-jim]; ~ani kezd prostrujati [-jim]; trsadalmunkban most j eszmk ~anak kroz nae drutvo struje sad nove idejerammegszakt [~ja, ~t, ~k] vili prekidarammr [~Je> ~*> ~k] vili 1. (mszer) strujomer; 2. (villanyra) brojilo; ~t leolvas otitati brojiloramszmll [~ja, ~t, ~k] t rammr 2.ramszed [~je, ~t, ~k] vili strujni kolektorramszolgltats [~a, ~t] hiv snab-devanje strujom v elektrinom energijomramsznet [~e, ~et, ~ek] prekid strujeramts [~e, ~t, ~ek] udar (od) elektrine strujeramvonal [~a, ~at, ~ak] aerodinamika, hidrodinamika, strujnicaramvonalas [~at; ~an; ~abb] aero-dinamian [-na]; aerodinaminog oblika; ~ kocsi kola aerodinaminog oblika, aerodinamina kola tbAranka [~t] Zlata, Aurelijaarany [~a, ~at, ~ak] 1. zlato; tiszta ~ suvo zlato; ~bl val zlatan [-tna], zlaan; arannyal hmzett izvezen zlatom; tv ~at r zlata vredeti [-dim]; 2. (aranyrme) zlatnik, zlatica; 3. (megszltsknt) ~oml zlato moje ! 4. (jelzknt) zlatan [-tna]; ~ kzpt zlatna sredina; 5. (kzm:) nem mind ~ ami fnylik nije sve zlato to ijaarny [~a, ~t, ~ok] 1. (mat is) (s)raz-mera, (s)razmer, proporcija; egyenes ~ upravna srazmera, upravni raz-mer; fordtott ~ban u obrnutoj srazmeri, u obrnutom srazmeru; mrtani ~ geometrijski razmer; vmivel ~ban ll srazmeran [-rna], proporcionalan [-Ina] sa im; 2. (tv is) (mrtk, mret) razmer, omer; a szobor ~ai razmeri kipa; (tv:) nagy ~okat lt zeti/uzimati velike razmerearanyalap [~ja, ~ot] zlatna osnova, zlatni standard

aranys [~ja ~t, ~k] kopa zlataaranybnya [~ja, ~t, -ck] 1. majdan/rudnik zlata, zlatonosan rudnik,zlatan rudnik/majdan; 2. tv rudnikzlataaranyborj [~ja, ~t, -jak] vall zlatnotelearanybulla [-ija, ^t] trt zlatna bula;~ zradka klauzula zlatne bulearanycsinl [~ja, ~t, ~k] trt alhe-miar, alkemiararanydarab [~ja, ~ot, ~ok] 1. (termszetes) zrno zlata; 2. (kidolgozott) komad zlata aranyr1 [-ere, -eret, -erek] bny zlatnailaaranyr* f-ere, -eret] orv uljevi, hemoroidi tb, krvavnica, zlatna ila; -ere van patiti od uljeva aranyrc [~e, ~et] dsv zlatna ruda aranyrem [-rme, -rmet, -rmek] zlatnamedalja aranyeres1 bny (kzet) sa zlatonos-nim ilamaaranyeres2 orv uljevni, uljaiv aranyrme [ ~t ~ok] ll zlato-repi fazan aranyfedezet [~e, ~et] pokrie u zlatu,zlatna podloga aranyfny zlatnog sjaja aranyfrd [~je. ~t ~k] fnyk tono-vanje, rastvor za tonovanje aranyfst [~Je ~t] telej, varak [-rka], klobodan, ik; ~tel bevon varaklei-sati [-iem], telejisati [-iem] aranygyr [~je, ~t, ~k] zlatanprstenaranyhaj zlatokosaranyhal [~a, ~at, ~ak] zlatna riba aranyhegy [~e, ~et, ~ek] tv zlatnobrdo aranyhorda [~ja, ~t] trt zlatnaordijaaranyifj [~ja, ~t, -ifjak] gny ki-co, jedan iz zlatne omladine, giz-davac, gizdelin, lav [-vovi] aranykszlet [~e, ~et, ~ek] zlatna zaliha

aranykez tv zlatorukaranykor [~a, ~t] (tv is) zlatno do-ba/vreme, zlatan vekarnylag (s)razmernoarnylagos (s)razmeran [-rna]aranylakodalom [-Ima, -Imat, -lmak] zlatna svadba, zlatan piraranylnc [~a, ~ot, ~ok] zlatan lanac [-nca]aranylelhely [~e, ~et, ~ek] rudite/ nalazite zlataaranylemez [~e, ~t, ~ek] ploa od zlata, zlatna ploaaranyl|ik [~ott, ~ani] zlatiti se, zlat-nitisearnyi;ik [~ott, ~ani] mat biti u srazmeri; 2 gy ~ik a 4-hez, mint a 6 a 12-hz 2 je u istoj srazmeri prema 4 kao 6 prema 12aranymetszs [~e, ~t]nyomdzlatni rezaranymez [~Je ~t> ~k] bny zlato-nosno polje, zlatno polje, nalazite zlataaranymos [~ja, ~t, ~k] ispira zlata, pera zlataaranymves [~e, ~t, ~ek] zlatar, kujundija, kulundija haranyra [*ija, it, rCk] zlatan sat/ asovnikaranyos [~at; ~an; ~abb] (tv is) zlatan [-tna]; ~ ember zlatan o-vek; ~ klyk zlatan'mladi; ~ napsugarak zlatni sunani zraci; ll ~ virgbogr zlatak [-tka]arnyos [~at; ~an; ~abb] razmeran [-rna], proporcionalan [-Ina], srazmeran [-rna]; (mat:) egyenesen ~ upravno razmeranarnyosan (s)razmerno, proporcionalno, u razmeruarnyost [~ott, ~son] uiniti sraz-mernim, staviti/stavljati u (s)raz-meru arnyossg [~a, ~ot, ~ok] (s)razmer-nost, proporcionalnost arnyossgi: ~ tnyez inilac/initeljrazmernostiaranyoz [~ott, ~zon] zlatifi aranyozs [~a, ~t] 1. (mvelet) zla-enje, pozlaivanje; 2. (eredmny) pozlataaranyoz

42

arc

arcpols

43

argentinaranyoz [~ja, ~t, ~k] pozlatar aranyozott pozlaen, zlaenarnypr [~ja, ~t, ~ok] mat proporcija, omeraranypnz [~e, ~t, ~ekj zlatan novac, zlatnikaranypor [~a, ~t] zlatan prah, prah od zlata, zlatan praak [-ka)aranyprba [^ja, -it] ogled zlata v na zlato, overa zlataaranyrg [~e, -t, ~k] sv grudva zlataaranyrd [~ja, -rudat, -rudak] zlatna poluga/ipka, zlato u ipkamaaranysrga [*it; *in; ibb] zlatoutaranyszjt zlatoustarnyszm [~a, ~ot, ~ok] koefici-jen(a)t [-nta]; szletsi ~ natalitet, broj porodaaranyszrnyi zlatokrilAranyszarv [~at]/Wr Zlatni rogaranyszarv zlatorogaranyszn zlatast, zlatne bojearanyszke [M; ^in; ~bb] zlatokosarnytalan [~t; ~ul; ~abb] nesraz-meran [-ma]; ~ul nesrazmernoarnytalansg [~a, ~ot, ~ok] ne-srazmemost, neproporcionalnostaranytartalk [~a, ~ot, ~ok] zlatna rezerva/priuvaaranytartalom [-Ima, -Imat] sadrina zlata, zlatna sadrinaaranytermff zlatonosan [-sna]aranytollas, aranytoll ll zlatoperaranyvaluta [~ja, ~t] zlatno vaenje, zlatna valuta/vrednostaranyvasrnap [~t, ~ok] Oevi, Oevi tbaranyvirg 1. np krizantema; 2. biz (megszltsban) ~/ zlato moje!raply [~a, ~t] csill, fldr plima i osekarapaszt: ~ csatorna oduni kanalarasz [~a, ~t, ~ok] pedalj [-dlja], pedarasznyi od pedljaraszt [~ott, rasszon, ~ani] 1. (viz-zel> plaviti; 2. (fnyt, illatot stb.} rasuti [-spem]/rasipati, iriti; bzt ~ ispustiti/isputati smrad: fnyt ~ iriti svetlost; maga krl fnyt v

illatot ~ rasipati svetlost v miris oko sebe; a nap meleget ~ sunce zrai toplinu; 3. (tv:) vminek a levegjt ~y'a odisati [-em] ime raszts [~a, ~t, ~ok] mgazdplavljenjerasztvz [-vize, -vizet] plavna voda arat [~ott, arasson] 1. mgazd eti [anjem]; 2. (tv:) diadalt ~ tri-jumfovati [-fujem], trijumfirati, likovati [-kujem] (nad kim); gyzelmet ~ pobediti (koga), odneti pobedu, biti jai/nadmoniji; nagy tetszst ~ naii [-idem] na veliko dopadanje, ponjeti veliki uspeh; 3. (kb'zm:) ki mint vet, gy ~ kako posije onako e i ponjeti, ta seje to i anjearats [~a, ~t, ~ok] 1. (tv is) etva; b ~ izdana etva; 2. (.aratsi id(szak)} vreme etvearatsi etveni; ~ id vreme etve; ~ kampny etvena kampanjaarat I. mn etveni, etelaki; II. fn [~Ja> ~t, ~k] etelac [-teoca]; etelica: rszes ~ risararat-cscpl: ~ gp etelica-vralica, kombajnaratgp [~e, ~et, ~ek] etelica; kvekt ~ etelica samovezaicaaratrsz [~e, ~t] udeo etelaca, etelaki udeoaratszerzds [~e, ~t, ~ek] ugovor etelaca za etvu, etelaki ugovorrboc [~a, ~ot, ~ok] haj katarka, jarbolrbocdaru [~Jai ~t> ~kl haJ dizalica u vidu jarbola, pokretna dizalicarbocktlzet [~e, ~et] haj pripone tbrbocozat [~a, ~ot]Aa/ takelaa, snastare [~a, ~ot, ~ok] 1. lice, obraz; bjos ~ draesno/umiljato lice; beesett ~ upali obrazi; kerek ~ oblo lice; pirospozsgs ~ rumeni obrazi tb; pufk jtelt~ bucmasto/puno lice; spadt ~ bledo lice; (tv:) vkinek az ~ba vg vmit rei [-em] komu to u brk; ~ra bukik pasti niice; festi az ~t minkati, udeavati lice bojom/minkom; ~ul t uiti, a-mariti, udariti kome amar; 2. (tv:)

haragos ~ namrteno lice; ~ba kergeti a vrt naterati kome rumen u lice; ~ba szktt a vr udarila mu krv u lice; ~t elfutja a pr pocrve-neti [-nim]; ~t fintorgatja bekeljiti se; bartsgos ~ot vg nainiti prijazno lice; savany ~ot vgott napravio je kiselo lice; ~okat vg praviti grimase, grimasirati, kreveljiti se; 3. tv ld arculat; 4. (tv:) ~cal vmi fel licem prema emuarcpols [~a, ~t] nega/negovanje licaarctlan [~t;~ul] bezobrazan [-zna]; frfi bezobraznik; ~ n bezobraz-nicaarctlansg [~a, ~ot, ~ok] bezobraz-nost, bezobrazlukarcbr [~e, ~t] koa licaarccsont orv 1. ~ok kosti lica; 2. ck] 1. (lgkr) atmosfera; 2. (jelzknt) egy ~ nyoms pritisak [-ska] od jedne atmosfere; 3. (tv:) barti ~ prijateljska/drugarska atmosfera atmoszfrikus atmosferski; ~ csapadk atmosferska oborina/padavina; ~ nyoms atmosferski pritisak [-ska]tmulat [~ott, tmulasson] (idt) prolumpovati, probekrijati, provesti u bekrijanju/lumpovanju; ~ja az jszakt probekrijati v prolumpovati elu notnedvesedik [~ett, ~jk/~jen] ovla-iti se, postati [-anem]/postajati [-jem] vlaan; (estl) prokis-nuti [-nem]/prokisivati [-sujem]tnedvest [~ett, ~sen] iskvasiti, promoiti, skroz ovlaiti, uiniti skroz vlanimtnevel [~t, ~Jer|] preodgojiti/preod-gajati, prevaspitati/prevaspitavatitnevels [~e, ~t] preodgajanje, pre-vaspitavanjetnz [~ett, ~zen] 1. vmin gledati kroz to; 2. vkin (tv is) gledati preko koga; 3. (tolvas, tvizsgl) pregledati, uzeti [-zmem]/uzimati na pregledtnzs [~e, ~t] 1. vmin gledanje preko ega, gledanje kroz to; 2. (rsm, szmads) pregledanje; (eredmny) pregledtnyergel f~t, ~jen]Y/vis) presedlati; tv presaldumiti/presaldumljivat [-:jujem]tnyjt [~ott, ~son] predati/predavati [-dajem], pruiti/pruatitnyl i ik [~t, ~jk/~jon] prelaziti, pruati se, protezati [-ee] se; atok

58

tprtol

tprtols

59

tszmtkzsg a msik partra is ~ik optina se protee i na drugu obalu; a krtefk gai ~nak a szomszd kertjbe grane kruke prelaze u susedovu batutok [tka, tkot, tkok] 1. kletva, prokletstvo, prokletinja; haram tj; ~ van rajta prokletstvo je na njemu; tkokat szr vkire prokleti [-kunem]/ proklinjati [-njem] koga, obasuti [-spem]/obasipati [-pam v -pijem] koga kletvama; (egyhzi) ~kal sjt anatemisati [-iem]; ~ all felold rasklinjat[-njem] v osloboditi od prokletstva v kletve v anateme; 2. tv (csaps) prokletstvo, bi, napast; a mlt tka prokletstvo prolosti; valsgos ~! prava je napast!tolvas [~ott, ~son] proitatiatom [~ja, ~ot, ~ok] fiz, vegy atomatom- atomskiatomanyag [~a, ~ot, ~ok] atomska materijaatombomba [~ja, ~t, ~k] atomska bomba, A-bombaatomellen'rzs [~e, ~t, ~ek] pol atomska kontrolaatomelmlet [~e, ~et, ~ek] atomska teorija, teorija o atomuatomenergia [^ja, -t, *ik] atomska energijaatomero' [~t, ~k] 1. atomska sila; 2. ld atomenergiaatomerm [~ve, ~vet, ~vek] atomska energetska/pogonska stanica v centralaatomfegyver [~e, ~t, ~ek] atomsko orujeatomfizika [~ja, ~t] atomska fizikaatomhbort [~Ja ~t> ~k] atomski ratatomhatalom [-Ima, -Imat, -lmak] pol atomska silaatomkorszak [~a, ~ot] atomsko dobaatomkutats [~a, ~t, ~ok] atomsko/ nuklearno istraivanjeatomkutat: ~ intzet institut za nuklearna istraivanjaatommag [~ja, ~ot] atomsko jezgro, atomska jezgraatommaghasads [~a, ~t] fisija, ce-panje/razbijanje atomskog jezgra

atommglya [~ja, ~t, ~k] ld atomreaktoratommagrobbants [~a, ~t, ~ok] nuklearna eksplozijaatompolitikus [~a, ~t, ~ok] gny, pejor atomski politiar, propagator atomskog rataatomreaktor [~ja, ~t, ~ok] atomski/ nuklearni reaktor, atomska lomaaatomsly [~a, ~t] atomska teinatorsz [~ott, ~zon] premotati/premo-tavatitlel [~t, ~\en] obgrliti, obuhvatiti/ obuhvatati s obuhvaati, obujmiti/ obujmljivati [-ljujem]tlels [~e, ~t, ~ek] prigrljaj, zagr-ljajtltz|ik [~tt, ~zk/~zn] preobui [-em]/preoblaiti se, presvui/presvlaiti se, preodenuti [-nem]/pre-odevati setltzkd|ik [~tt, ~jk/~jn] ld tltziktltztet [~ett, -essen] preobui [-u-em ]/preoblaiti, presvui/presvlaiti, preodenuti [-nem]/preodevatitmleszt [~ett, -esszn] 1. preliti [-li jem]/prelivati; (szemcss anyagot pl gabont) presuti [-spem]/ presipati; 2. (orv:) vrt mleszt t vriti transfuziju krvi; 3. misz (fmet) pretopiti/pretapatitmleszts [~e, ~t] 1. prelivanje; 2. orv transfuzija; 3. msz .(fm) pretapanje; 4. (ker:) pnzeszkzk ~e prelivanje novanih sredstavatmljik [~tt, tmljk/tmljn, ~eni] preliti [-lijem]/prelivati setnt [~tt, ~sn] 1. (folyadkot) preliti/prelivati, pretoiti/pretakati [-taem], 2. (lisztet stb.) presipati f-pljem /s]/presipavati; 3. msz preliti/prelivatitrkls [~e, ~t] nasleivanjetrkl'd|ik [~tt, ~jk/~jn] na-sleivati [-ujem] setprtol [~t, ~jon~\vkihezprei [-edem]/ prelaziti k drugoj stranci, odmetnuti [-nem] se, (izdajom) pridruiti se drugoj stranci

tprtols [~a, ~t, ~ok] vkihez od-metanje, odmetnitvo, prelaenje komu; prelaz (izdajom) k drugoj stranci; ~ az ellensghez prelaenje neprijateljutplyz [~ott, ~zon] prepoviti/prepo-vijati, menjati povojetrg [~ott, ~jn] ! progristi [-izem]/ progrizati, pregristi [-izem]/pre-grizati; 2. tv ~ja magt savladati, svladati to; ~ja magt egy knyvn teko svladati knjigu

tragad [~t, ~jon] (betegsg, han-

gulat) prei [-edem ]/prelaziti, prile-piti/priiepljivati [-ljujem] setragaszt [~ott, tragasszon] 1. {pl plaktot) nalepiti neto novo na ve postojee; 2. (ms helyre ragaszt) prelepititrak [~ott, ~jon] i. (thelyez) pre-mestiti/premetati; 2. (rut) pre-tovariti/pretovarivati [-rujem]; ~ja a ldkat pretovariti sanduke; 3. (klyht) pregraditi/pregreivati [-ujem]traks [~a, ~t, ~ok] 1. (thelyezs) premetaj; 2. (ru) pretovar; 3. (klyh) pregraivanjetraklloms [~a, ~t, ~ok] vast pretovarna stanicatrz [~ott, ~zon] protresti [-sem]/ pretresati, prodrmatitrendez [~ett, ~zen] preudesiti/preu-deavati, preurediti/preureivati [-ujem]trendezs [~e, ~t, ~ek] preudea-vanje, preureenjetrepl [~t, ~jn] preleteti [-tim]/' preletati [-eem], nadleteti/nadleta-ti; ~ az cent preleteti okeantrepls [~e, ~t, ~ek] preletanje; az cen ~e let preko okeana/oceana, preletanje okeanatrobog [~ott, ~jon] vmin projur;ti kroz to; a vonat ~ az llomson voz projuri kroz stanicutrostl^ [~t, ~jcm] (pl gabont) proreetati, provejati f-jem], proto-iti/protakati [-taem]; jbl ~ prevejati [-jem]/prevejavatitruhz [~ott,~zon] preneti [-nesem]/

prenositi na koga, ustupiti/ustupati kome; jogot ~ ustupiti pravo; vagyont ~ preneti [-nesem]/prenositi v otuiti/otuivati [-ujem] imovinutruhzs [~a, ~t] prenostruhzhatatlan neprenosivtruhzhat prenosan [-sna], prenosiv, prenoljiv, ustupljiv; (jog:) msra t nem ruhzhat bez prava predaje/ prenosa, ne moe se predati vustupiti drugome, neprenosivtsegt [~ett, ~sen]: ~ vkit a nehzsgeken pomoi [-mognem]/poma-gati [-maem] kom(e) u svladavanju tekoatsikliik [~ott] vmin prei [preem]/ prelaziti preko ega; ne obazirati [-rem] se na to, olako prei [-edem] preko egatsr [~t, ~jon] proplakati [-aem]; ~ta az jszakt proplakao je elu no; ~t napok s jjelek proplakani dani i noitszab [~ott, ~jon] prekrojiti/prekrajatitszguld [~ott, ~jon] vmin proleteti [-tim]atszakt [~ott, ~son] probiti [-bijem]/ probijati, proderati [-rem]tszll [~(ot)t, ~jon] 1. (trepl) preleteti [-letim]/preletati; 2. (ms vonatra) prei [-eemj/prelaziti, presesti [-sednem]/presedati; hol kell ~nom? gde treba da prelazim v pre-sedam? 3. jog (rksg) prei/prelazititszlls [~a, ~t] (jrmre) prelaz, presedanjetszllt [~ott, ~son] 1. (gyalog tvisz) preneti [-nesemj/p'renositi; 2. (szllt eszkzzel) prevesti [-vezem]/ prevoziti; folyn ~ prevesti preko reketszll I. mn ~ lloms prelazna/ras-krstia stanica; II. fn ld tszlljegytszllhely [~e, ~et, ~ek] prelazna stanica, prelazno mestotszlljegy [~e, ~et, ~ek] prelazna kartatszmt [~ott, ~son] preraunati/preraunavati; a mai rfolyam szerint61tszmtsszmtja t preraunati po dananjem kursu/teajutszmts [~a, ~t,~ok] preraunavanjetszel [~t, ~jen] presei [-em]/pre-secatitszelleml[-t,~jn]oduhoviti/oduhov-ljivati [-ljujem] se, produhoviti/ produhovljivati setszenved [~(et)t, ~jen] prepatiti, pretrpeti [-pim]tszervez [~ett, ~zen] reorganizovati [-zujem], reorganizirati, preurediti/preureivati [-ujem], preust-rojiti/preustrojavati; kat ~i a hadsereget prestrojiti/prestrojavati armijutszervezs [~e, ~t, ~ek] reorganizacija, reorganizovanje, reorganiziranje; preureenje, preureivanje, preustrojenje, preustrojavanjetszitl [~t, ~jon] prosejati [-jem]/pro-sevati, prosijati [-jem]tszivrog [-rgott, ~jon] prekapati [-pljemj/prokapljivati [-ljujem]; a vz ~ a gton voda prokapljuje (v lagono protie) kroz gat/dolmu/na-sip, gat proputa v proceuje vodutsz [~tt, ~jn] (tv is) protkati; humorral ~tt duhovitou/humorom/alom protkantszk'|ik [~tt, ~jk/~jn] prebei [-begnem]; ~ik az ellensghez prebei neprijatelju; ~ik a hatron prebei preko granicetszr [~t, ~jon] probosti [-bodem]/ probadatitszr [~t, ~jn] procediti/proceivati [-ujem]tszr'd|ik [~tt, ~jk/~jn] 1. pro-cediti|proceivati se; 2. (fny, hang) probiti [-ija] settanulmnyoz [~ott, ~zon] prouiti/ prouavati, prostudiratiattas [~ja ~t, ~k] dipl atae; kvet-sgi, nagykvetsgi ~ atae poslanstva, ambasade; katonai ~ vojni atae; kereskedelmi ~ trgovinski atae; lggyi ~ vazduhoplovni atae; tengerszeti ~ pomorski atae

60

attlttekercsel [~t, ~Jen] premotati/pre-motavatittekint [~ett, ~sen] pregledati; ~i a helyzetet razmotriti/razmatrati v prouiti/prouavati situaciju v stanjettekints.[~e, ~t] pregled; a modern irodalom ~e pregled moderne knjievnostittekinthetetlen nepregledan [-dna]ttekinthet pregledan [-dna]ttekinthetsg [~e, ~et] preglednostttelel [~t, ~jen] prezimitittelept [~ett, ~sen] 1. (lakosokat) preseliti/preseljavati; 2. (nvnyt) presaditi/presaivati [-ujem]ttelepts [~e, ~t, ~ek] 1. (lakosok) preseljavanje; 2. (nvny) presaivanjettelepl [~t, ~jn] preseliti/preseljavati settelepl [~je, ~t, ~k] preseljenikttr [~t, ~jen] 1. (ms trgyra) prei [-eem]/prelaziti; ~ a napirendre prei/prelaziti na dnevni red; 2. (ms vallsra) prei/prelaziti na drugu veru, menjati veruttrs [~e, ~t] prelaz, prelaenjetterjed [~t, ~jen] (tv is) vmire prei/prelaziti na to, proiriti/proirivati [-irujem] se u to v na to, prostreti/prostirati [-rem] se na to; zahvatiti/zahvatati to; ez a betegsg ~ az emberekre ova se bolest prenosi na ljude; (tv:) a mozgalom ~ a falvakra is pokret se proirio i na selattesz [-tett,-tegyen,-tenni] premestiti/ premetati, preneti [-nesem]/pre-nosititttel [~e, ~t, ~ek] msz prenos, transmisijattetsz proziran [-rna], prozraan [-na]attl 1. nvm od tog(a)/te; ~ a ftl od toga drveta; ez ~fgg to zavisi od toga; II. hat 1. od toga; ~ flek, hogy . . . bojim se v plaim se da . . .; ~ nem flek toga se ne bojim; ez ~ van ovo dolazi od toga; 2. ~ ... zbog toga; ~ nyugodtan alhat zbog toga moe mirno d;i spava

ttoltttolt [~tt, ~jn] 1. (folyadkot) preliti [-lijemj/prelivati; ~i a bort preliti/prelivati vino; j hordkba tlti t a bort preruiti/preruivati f-ujem] v pretoiti vino u nove bave; 2. (lisztet stb.) presipati/pre-sipavatittr [~t, ~jn] vmit, vmin probiti [-bijemj/probijati to, prodreti/prodi-rati [-rem] kroz to v preko ega, provaliti /provaljivati [-ljujem] to; a vz ~ a gtat voda prodire kroz nasip, voda probija nasip ttrs [~e, ~t, ~ek] proboj; (hely) probojite; az ellensg vonalainak ~e proboj neprijateljskih linija; a gt ~f prodor nasipattr esi: kat ~ ksrlet pokuaj probojattrhetetlen neprobojan [-jna] attrakci [~ja ~t, ~k] atrakcija, privlana/zanimljiva priredba v stvar ttzesed|ik [~ett, ~jk/~jen] usijatisetugr|ik f~ott, -ugorjk/-ugorjon, ~ani] preskoiti/preskakati f-ska-em]; ~ik az egyik tmrl a msikra prei [-eem]/prelaziti s jedne teme na drugu v s jednog predmeta na drugi; ~ottam nhny sort preskoio sam nekoliko redaka; -ugorva pre-skoke napreskok itiisz|ik [~ott, -sszk/-sszonj pre-plivati/preplivavatitutal [~t, ~jon] (ker is) (pnzt) doznaiti/doznaivati [-ujem]/doz-naavati; ~postn doznaiti potom; tviratilag ~ doznaiti brzojavno/ telegrafskitutals [~a, ~t, ~ok] (ker is) doz-naenje, doznaavanje, doznaka; postai ~ potanska doznaka tutal [~ja, ~t, ~k] ker doznailac[-ioca]tutazs [~a, ~t] proputovanje itutaz|ik [~ott, ~zk/~zon] proputovati [-tujem]tutaz [~ja. ~t ~ok] 1. prolazni putnik; 2. ~ban na/u proputovanju tutazvzum [~a, ~ot, ~ok] tranzitna viza

tvteltl [~t, jn] presesti [-ednem]/pre-sedatitltet [~ett, tltessen] 1. nv, orv presaditi/presaivati [-ujem]; 2. (idegen nyelvre) prevesti [-vedem] /prevoditi s prevaati tltets [~e, ~t]| 1. nv presaivanje; 2. orv presaivanje, prenoenje; 3. (fordts) prevod,prevo-enje, prevaaniett[~tt, tssn](tv isj probiti [-bi-jem]/probijati; a tinta ~ (a papron) mastilo probija tter [~t] probojna/prodornasnagatvg [~ott, ~jon] 1. presei [-em]/presecati, prosei/prosecati; 2. vminudariti kraim putem, ii preicomtvllal [~t, ~jon] preuzeti [-zmem]/preuzimatitvlt [~ott, ~son] 1. (pnzt) prome-niti/promenjivati [-njujem], menjati; 2. (vast:) vlti ~ pomai skretnicutvlthatatlan (rtk) nekonvertibilan [-Ina], nepromenljiv tvltozik [~ott, ~zk/~zon] vmiv pretvoriti/pretvarati se, preobraziti/ preobraavati se u to, prometnuti [-nem]/prometati [-eem] se u to tvltoztat [~ott, -tasson] preobraziti/ preobraavati, pretvoriti/pretvarati tvarr [~t, ~jon] preiti [-ijem]/pre-ivati tvasal [~t, ~jn] preutijati, utijomizgladiti, prepeglati tverg'd|ik [~tt, ~jk/~jn] s mukom se probiti [-bijem]/probijati tvesz [-vett, -vegyen, -venni] 1. preuzeti [-zmem]/preuzimati; ~i'a szt preuzeti re; 2. (megkap) primiti/ primati; ksznettel tvettem primio sam sa zahvalnou/blagodarnou; 3. (tananyagot, knyvet) prei [-eem]/prelaziti, grau tvszel [~t, ~JenJ (betegsget) preboleti [-lim] bolest, prekuiti/pre-kuavati; 2. (megprbltatst) prebroditi iskuenje/tekou tvtel [~e, ~t, ~ek] 1. preuzimanje; a hatalom ~e preuzimanje vlasti;tvteli

62

autgarzs

autgnhegeszts

63

avat2. primanje, prijem; ~ elismerse potvrda prijematvteli prijemni; ~ bizottsg prijemna komisija; ~ elismervny potvrda o prijemu; ~ jegyzknyv zapisnik o prijemu/preuzimanjutvev fri [~je, ~t, ~k] preuzima, primalac [-maoca]tvezet [~ett, tvezessen] prevesti [-vdem ]/prevoditi kogatvihet prenosan [-sna], preno-ljivtvilgt [~qtt, ~son] prosvetliti/pro-svetljavati s prosvetljivati [-ljujem], svetleti [-lim] (s)kroztvillan [~t, ~jon] sevnuti [-nem]; ~/ agyamon egy gondolat sevnu mi misao kroz glavutvirraszt [~ott, tvirasszon, ~ani] prebdeti [-dim], probdeti [-dim]; ~ja az jszakt prebdeti notvirrasztott: ~ jszakk prebdevene/ neprespavane/bele noitvisz [-vitt, -vigyen, -vinni] preneti [-nesem]/prenositi; az elmletet ~i a gyakorlatba izvoditi teoriju u praksi, primeniti/primenjivati [-njujem ] teoriju u praksitvitel [~e, ~t, ~ek] 1. prenos; 2. msz transmisijatvitt nyelv: ~ rtelem preneseni/prenos-ni smisao, prenosno znaenje; ~ rtelemben u prenesenom/prenosnom smislu v znaenjutvizsgl [~t, ~jon] 1. nanovo pregledati; 2. < ttanulmnyoz) prouiti/prouavati, ispitati/ispitivati [-tujem] to, jedno za drugim, revidirati, preispitatitvonul [~t, ~jon] prei [-em]/prela~ ziti, proi [-oem]/prolazititvonuls [~a, ~t, ~ok] prolazak [-laska], prelazak [-laska]atya [atyja, rit, Ak] otac [oca]atyafi [~ja, ~t, ~ak] roakatyafisg [~a, ~ot] 1. srodstvo; 2. (rokonok) rodbinaatyai [~t; ~Iag] oinski; ~ rksg oevina, babovinaaudiencia f4.ja, M, &k] audijencija, slubeni prijem

auditrium [~a, ~ot, ~ok] 1. (helyisg) auditorij, auditorijum, auditorija, sluaonica, predavaonica; 2. (hallgatsg) sluaoci tb, sluateljstvoaugusztus [~a, ~t, ~ok] avgust, august, kolovozaugusztusi augustovski, avgustovski, kolovoskiaula [~ja, 4 ~ot, ~ok] auto-klub autlmpa [~ja, ~t, ^k] automobilskalampa, farovi tbautomata I. fn [-ija, ~t; ^ik] automat, samopokretna naprava; rem^/pnz-bedobs ~ automat na tantuz; II. mn automatski; ~ bf bife-automat; ~ telefon automatski telefon; ~ telefonkzpont automatska telefonska centrala automatikus [~at; ~an] automatian[-na], automatski automatizl [~t, ~jon]automatizovati[-zujem], automatizirati automatizls [~a, ~t] automatizacija; teljes ~ potpuna automatizacija autment' [~t] (szolglat) autoteh-nika pomo/sluba autmszaki auto-tehniki autonm autonoman [-mna], samoupravan [-vna]; ~ tartomny autonomna pokrajina, AP autonmia [~ja, At] autonomija,samoupravaautplya [~ja, At, Ak] auto-strada autpark [~ja, ~ot] automobilskivozni park autparkol [~ja, ~t, ~k] (hely)

mesto za parkiranje, parkiralite, parkingauts I. fn [~a, ~t, ~ok] automobilist; II. mn automobilski; s automobilom, na automobilu autstop [~ot] auto-stop; ~pal utazik putovati auto-stopom; ~pal utaz (szemly) auto-stopist(a) h autszerel [~je, ~t, ~k] auto-me-haniar, auto-monter autszerencstlensg [~e, ~et, ~ek]automobilska nesrea autszerviz [~e, ~t, ~ek] auto-servis auttaxi [~ja, ~t, ~k] auto-taks(i) auttrkp [~e, ~et, ~ek] auto-karta autt [~Ja. -utat, -utak] automobilski put/drum, auto-put, auto-strada, auto-cesta; (ftvonal) auto-ma-gistrala autithlzat [~a, ~ot] mrea auto-puteva autverseny [~e, ~t, ~ek] sp auto-trka, automobilska trka autversenyz" [~Je ~t, ~k] sp auto-trka, uesnik auto-utrke autvezet [~je> ~t> ~k] voza/upravlja automobila, ofer autzjik [~ott, ~zk/~zon] voziti/vozati se autom avagy ir, rg, iliti, ili Avala [At] fldr Avala avar1 [~ja< ~t] suvo/suho lie, suanj[-nja]avar2 trt I. mn avarski; ~ n Avarka;II. fn [~ja, ~t, ~ok] Avarin,rg Obrin; az ~ok Avari, rg Obriavas [~at; ~an; ~abb] ueen, pre-lav avasod;ik [-ott, ~jk/~jon] uei [-e-em]/uizati [-iem] se avat [~ott, avasson] 1. (felavat) posvetiti/posveivati [-ujem]; emlkmvet ~ otkriti [-krijem]/otkrivati spomenik; 2. doktorr ~ promovirati, promovisati [-iem] za doktora, uvesti [-edem]/uvoditi koga u ast doktora, podeiiti doktorsku ast; 3. (beavat) vkit vmilyen gybe ~ posvetiti v uputiti nekoga u neki posao; 4. msz (szvetet) ipregno-vati f-nujem], impregnirati

6465avatsavats [~a, ~t, ~ok] 1. (p)osveivanje, (p)osveenje; emlkm ~a otkrie spomenika; 2. doktorr ~ promocija/ promoviranje/promovisanje za doktoraavatatlan [~t; ~ul] neposveen, neupuen, laiki, nestrunjakiavatkoz|ik [~ott, ~zk/~zon] vmibe meati se, paati se u toavatott [~at; ~an; ~abb] upuen, kompetentan [-tna], strunjakiavgett, avgre radi toga, u tu svrhuaverzi [~ja, ~t, ~k] averzija, ne-naklonost, odvratnost, nesklonost, zaziranjeaviatika [~ja, *it] avijatika, vazdu-hoplovsto, zrakoplovstvoavlatikus [~a, ~t, ~ok] avijatiar, leta, zrakoplovac [-vca]aviz [~ja, ~t, ~k] ker avizaavult zastareo [-ela]avval U azzalaxima [-ija, ~t, rik]fil aksiomaz I. nvel