AFLATOKSINI

PSS  ZRENJANIN  d.o.o.  ZRENJANIN

2015  

Tatjana  Mironović,  dipl.ing.  

AFLATOKSINIAflatoksini  su  prirodni  mikotoksini  koje  proizvode  mnoge  vrste  Aspergillus  gljiva,  od  kojih  su  najznačajnije  :

Aspergillus  flavus Aspergillus  parasiticus.

Aflatoksini  se  stvaraju  na  polju  i  tokom  skladištenja,  a  najčešće  se  mogu  naći  u  kukuruzu,  susamu,  kikirikiju,  pamuku,  pirinču,  pistaćima,  semenkama  bundeve,  bademu,  lešniku,  suncokretu,  soji,  sušenom  voću,  začinima,  mleku  i  mlečnim  proizvodima  i  mesu

Najznačajniji  aflatoksini  su  aflatoksin  B1,  B2,  G1,  G2,  M1  i  M2.  “AFB1  >  AFG1  >  AFB2  >  AFG2    “

 NAJZNAČAJNIJI  AFLATOKSINI

Aflatoksin  B1  je  najtoksičniji,  ubraja  se  u  grupu  kancerogenih  supstanci,  tj.  spada  u  

grupu  1  prema  IARC  klasifikaciji  (International  Agency  for  Research  on  Cancer)  što  znači  da  je  agens  karcinogen  i  da  je  to  dokazano  kod  ljudi.  Gotovo  je  uvek  prisutan  gde  i  B2,  G1  i  G2  .  Samo  aflatoksin  B1,  koji  može  da  se  nađe  npr.  u  namirnicama  koje  

sadrže  neprerađene  žitarice,  ne  može  da  se  nađe  u  mleku.Aflatoksin  M1  spada  u  grupu  2A  što  znači  da  je  verovatno  karcinogen  kod  ljudi  

(karcinogenost  je  dokazana  kod  životinja).  Ako  gljiva  uspe  da  produkuje  toksin  B1  a  

to  nije  uvek  lako,  i  taj  toksin  uđe  u  telo  životinje,  njen  odbrambeni  sistem  počinje  da  luči  enzime.  Na  taj  način  se  životinja  brani.  Ti  enzimi  od  opasnih  aflatoksina  stvore  aflatoksin  M1,  koji  je  mnogo  manje  opasan  od  B1.  

A  (Aspergillus)  +  FLA  (flavus)  +  TOKSIN

Oznake  B  i  G  označavaju  pojavu  plave  (Blue)  ili  zelene  (Green)  boje  fluorescencije  pod  UV  zracima,  dok  oznaka  M  označava  prisustvo  u  mleku  (Milk).

KADA  NASTAJE  AFLATOKSIN  ?

Buđi  iz  roda  Aspergillus  NE  STVARAJU  AFLATOKSINE  UVEK  već  samo  pod  određenim  okolnostima,  na  primer  ukoliko  su  izložene  nepovoljnim  uticajima  sredine  kao  što  je  konkurencija  u  ishrani  od  strane  drugih  vrsta  gljiva  i  sl.  Količina  proizvedenih  toksina  veoma  zavisi  od  uslova  pod  kojima  gljive  rastu.

Za  razliku  od  brojnih  drugih  vrsta  gljiva  i  buđi,  one  iz  roda  Aspergillus  su  aerobni  organizmi  koji  najbolje  uspevaju  u  uslovima  relativno  visoke  temperature  (25  °C  do  42  °C)  i  niske  vlažnosti  vazduha.  Zbog  toga  su  duga  i  sušna  leta  posebno  povoljna  za  njihovo  širenje.  Visoke  temperature  i  niska  vlažnost  vazduha  doprinose  njihovom  širenju  i  posredno,  tako  što  dovode  do  pucanja  semenja  zitarica,  koje  zatim  postaje  lak  plen  ovih  buđi.

Osim  semenja  biljaka,  ove  buđi  mogu  da  uspevaju  i  na  velikom  broju  drugih  organskih  supstrata  poput  lišća  i  sena  za  stočnu  prehranu,  a  u  stanju  su  da  kolonizuju  i  žive  organizme.

KAKO  SPREČITI  POJAVU  AFLATOKSINA  ?

Dobrom  poljoprivrednom  praksom!

Pretpostavlja  primenu  svih  mera  koje  umanjuju  pojavu  mikotoksina  ne  samo  u  polju  već  u  čitavom  lancu  od  setve  do  trpeze.  

Dobra  poljoprivredna  praksaODABIR  ZDRAVOG  DEKLARISANOG  SEMENA

IZBEGAVANJE  SETVE  KUKURUZA  NA  POLJIMA  GDE  JE  PRETHODNE  GODINE  BIO  KUKURUZ  (  MONOKULTURA  )  ILI  USEV    ZARAŽEN  GLJIVAMA  IZ  OVOG  RODA.

DUBOKA  OBRADA  -­‐DUBOKO  ZAORAVANJE  BILJNIH  OSTATAKA  NA  KOJIMA  GLJIVA  MOŽE  DA  PREŽIVI  

ODABIR    POGODNIH  HIBRIDA  SREDNJE  GRUPE  ZRENJA  I  KOJI  NEMAJU  SLABIJU  ILI  TANJU  KOMUŠINU  I  KOJI  POKRIVAJU  POTPUNO  VRH  KLIPA  GDE  SE  GLJIVA  NAJČEŠĆE  NALAZI

IZBALANSIRANO  ĐUBRENJE  I  NAVODNJAVANJE  KAKO  NE  BI  DOLAZILO  DO  PUCANJA  ZRNA  NA  KLIPU

SUZBIJANJE  KOROVA

PRAVOVREMENO  SUZBIJANJE  ŠTETOČINA  –  VAŠI,  KUKURUZNOG  PLAMENCA  I  SOVICA  U  USEVU

Kako  prepoznati  gljive  koje  staraju  mikotoksine  na  klipu  kukuruza

2012.  –te  godine,  Agencija  za  hranu  i  poljoprivredu  (FAO)  proglasila  je  25%  svih  useva  u  svetu  zaraženim  aflatoksinima.

Različite  gljive  staraju  različite  mikotoksine  na  kukuruzuPlesni  iz  roda  Aspregilus,  Penicilijum  i  Fuzarijum

Aflatoksin,    Deoksinivalenol,    Zearalenon,  toksin  T2,  Ohratoksin  i  toksin  PR

Aspergillus

aflatoxin  (AF),  fumitremorgens,  sterigmatocystin

Fusarium Penicillium

deoxynivalenol  (DON)  zearalenone  (ZEN)    

trichothecenes  [primarily  T-­‐2  toxin  (T-­‐2),  

diacetoxyscirpenol  (DAS)  Fumonisin  (FB)

Ochratoxin  (OT)    PR  toxin    

roquefortine

NAJZNAČAJNIJI  MIKOTOKSINI

Simptomi  pojave  gljive  iz  roda  Aspergillus  na  kukuruzu

Pojava  truleži  na  vrhu  klipa  kukuruza

Pravilna  identifikacija  vršne  truleži  klipa  je  najvažnija  za  tačnu  procenu  rizika  za  aflatoksin  ili  druge  mikotoksine,  jer  

ne  proizvodi  svaka  vršna  trulež    mikotoksine  a  samo  Aspergilus  proizvodi  aflatoksin.

Pojava  “buđi”  na  zrnu  kukuruza    

Sivo  zelene  ili  maslinaste  boje  najpre  na  vrhu  klipa  a  zatim  se  širi  duž  oštećenja  nastalih  od  kukuruzne  zlatice,  plamenca  i  dr.  insekata

Gljivice  inficira  preko  svile  ili  zrna  oštećenih  od  insekata,  gradom  ili  od  ptica.  Infekcija  može  da  se  javi  od  vremena  svilanja  do  žetve.  Uobičajena  u  sušnim  godinama  ,  gljivica  

može  da  raste  na  i  pri  vlažnosti  do  15%  .

Simptomi  pojave  gljive  iz  roda  Aspergillus  na  kukuruzu

Pojava  simptoma  “  Plavog  oko  “  na  zrnu  kukuruza

Najčešće  se  javlja  krajem  jula  i  početkoma  avgusta  meseca.  Nisu  vidljive  velike  štete  u  polju.  Najčešće  naseljava  zrna  

oštećena  insektima  i  pticama.  Bez  prisustva  mikotoksina  ne  narušava  naročito  kvalitet  zrna.  Može  se  naći  u  zrnu  i  kada  je  

vlaga  14%.  

Pojava  “buđi”  na  zrnu  kukuruza    

Ne  treba  je  mešati  sa  nečistoćama  na  zrnu    

Oštećenja  od  insekata  na  zrnu  kukuruza  

Stvaraju  preduslove  za  naseljavanje  i  razvoj  gljive  

Simptomi  pojave  gljive  iz  roda  Aspergillus  na  zrnu  kukuruza

Figure  3.  Mature  B73  kernels  naturally  infected  with  Aspergillus  flavus.  A  sagittal  (1)  and  frontal  (2)  and  transversal  (3)  section  of  healthy  B73  kernels  (left)  were  compared  to  disease  kernels  (right)  to  discern  any  physical  changes  that  occurred  as  a  result  of  A.  flavus.  Bolded  letters  denote  kernel  parts  and  tissues:  a—crown;  b—pericarp;  c—aleurone;  d—starchy  endosperm;  e—hard  endosperm;  f—scutellar  tissue;  g—leaf  primordia  (plumule);  h—primary  root;  i—transfer  cells;  j—pedicel;  k—embryo;  and  l—germ.

Kako  prepoznati  gljive  koje  staraju  mikotoksine  u  skladištu

Aflatoxin  UV  Screener  

Ručni  rad  ,  pogodan  za  manje  količine  skladištenog  kukuruza

prenosivi    aparat,  baziran  na  tehnologiji  spektra  fluorescencije,  namenjen  za  značajnu    ne-­‐ivnvazivnu  detekciju  aflatoksina  u  zrnu  kukuruza

POTVRĐUJE  PRISUSTVO    GLJIVE  ALI  NE  I  MIKOTOKSIN

Crno  svetlo,  često  detektuje    sekundarni  nuzproizvod  a  ne  sam  aflatoksin  i  zato  nije  potpuno  pouzdan  test  za  aflatoksin.

MANE  :  

NEOPHODNI  KOLOR-­‐STANDARDI  za  poređenje.  LAKŠE  RADITI  SA  OKRUNJENIM  ZRNOM  NEGO  SA  KLIPOM.

Aflatoxin  UV  Screener  

Fotografija    kikirikija:    

Videćete  isti  sliku  dva  puta.  Donja  je  netaknuta  fotografija.    

Iznad  je  ista  fotografija  sa  poboljšanim  osvetljenjem,  pa  je  kikiriki  mnogo  lakše  vidljiv.    

Oblasti  u  kojima  je  Aspergillus  flavus  zagadio  kikiriki    fluoresciraju  kao  svetlo  plava  boja  pod  UV  svetlom.

NIJE  DOVOLJAN  ZA  DETEKCIJU  AFLATOKSINA.  NEOPHODNA  HEMIJSKA  TESTIRANJA

Priča  o  UV  Scanner-­‐u  “Džok  Brendis    je  imao  razgovor  sa  starim  farmerom  kikirikija  iz  Severne  Karoline,   i   raspravljao   je  s  njim  po  pitanju  aflatoksina,  kada   ga     je   farmer   podsetio   da   je   aflatoksin   bio   problem   za  lokalne  poljoprivrednike  još    1950  godine.    

Poljoprivrednici   su   tada   naučili   da   zaražen   kikiriki   može   biti  identifikovan   pod   crnim   svetlom.   Kada   se   gleda   pod   ultra  ljubičasto   svetlom,   aflatoksinom   kontaminirani   kikiriki   izgleda  svetlije  nego  nezagađeni  kikiriki.    

Naoružan   ovim   informacijama   Džok   je   dizajnirao   zamračenu  kutiju   za   gledanja   gde   bi   se   plitke   kasete   kikirikija   mogu  pogledati  u  nizovima  pod  ultra  ljubičastim  svetlom.  Dva  radnika  rade  na  svakoj  strani  kutije  i  mogu  ručno  izdvojiti  kontaminirani  kikiriki  i  bacite  ga  u  isečen  prorez  u  sredini  fioke.    

Testiranja  primene  ovog  aparata  na   terenu  na  Haitiju   smanjilo  je   kontaminaciju   aflatoksina  naniže  do  11  delova  na  milijardu,  što   je   u   nekim   slučajevima   bolje   nego   prihvatljivi   USDA  standardi.”

TESTOVI  ZA  BRZO  OTKRIVANJE  Najprecizniji  i  pouzdan  metod  analize  nivoa  mikotoksina  je  da  pošaljete  kontrolne  uzorke  za  analizu  u  profesionalnu  LABORATORIJU  za  analizu.  

Pre  nego  što  kupite  mikotoksin  test  kit,  važno  je  da  znate  koje  vrste  informacija  su  vam  važne.  Iako  se  tehnologija  u  analizi  mikotoksina  stalno  poboljšava,  informacije  izvedene  iz  test  kit-­‐ova  čine  u  osnovi  dve  vrste:

Odreživanje  tačnog  nivoa  -­‐  Kvantifikacija Određivanje  nivoa  -­‐praga  prisutnosti.

Ovo  međutim,  često  nije  praktično  zbog  troškova  ili  vremenu  potrebnog  za  analizu.  

Zbog  potrebe  za  brzim  određivanjem  nivoa  mikotoksina,  razni  testovi  za  brzo  otkrivanje  mikotoksina  su  od  pomoći  jer  su  laki  za  korišćenje  i  relativno  jeftini.

Test  koji  određuje  tačan  sadržaj  mikotoksina  je  nophodan  industriji  koja  koristi  žitarice  kao  sirovinu,  gde  moraju  da  

dokumentuju  kvalitet  svojih  početnih  materijala  ili  gotovog  proizvoda.  Ova    oprema  mora  da  meri  tačan  nivo  mikotoksina  

Oni  kolji  koriste  žitarice  kao  stočnu  sirovinu  često  moraju  da   znaju   samo   da   je   nivo   mikotoksina   u   njihovoj   hrani  ispod  nivoa  praga  dozvoljenih  za  ishranu  njihovih  životinja.  Ove   informacije   mogu   se   dobiti   korišćenjem   kit-­‐ova   koji  pružaju   brz   “da   ili   ne”   odgovor   na   određenom   “nivou  praga  mikotoksina”  bez  upotrebe  specijalne  opreme.

TESTOVI  ZA  BRZO  OTKRIVANJE  MicotokSin  -­‐  test  kompleti  (kit-­‐ovi  )  rade  na  jedanom  od  sledeća  dva  načina:  hromatografija  na  

tankom  sloju  (TLC)  ili  Imunohemija.

Sa  imunohemijskim  kompletom,  poseban  komplet  mora  se  kupiti  za  svaku  vrstu  mikotoksina.

PREDNOSTI  I  MANE  TLC/Imunohemija

Iako  je  metoda  pomoću  TLC-­‐a  postoji  već  duže  vreme,  ima  i  prednosti  i  mane  u  odnosu  na  imunohemijsku  metodu.  Jedna  od  prednosti  metode  TLC  je  što  se  više  od  jednog  mikotoksina  može  testirani  sa  jednim  kompletom.  

Druga  prednost  metode  TLC  je  da  je  mikotoksin  zapravo  vidljiv.  

U   imunohemijskim   kompletima   detektuju   se     mikotoksini  indirektno  i  na  taj  način  su  više  skloni  greškama.  Greška  može  da  se  smanji  kupovinom  testovima  iz  renomiranih  kompanija  i  pažljivim  praćenjem  uputstva.

Prednost  imunohemijskih  metoda  je  njihova  jednostavnost  upotrebe  i  kratko  vreme  potrebno  za  analizu.  Za  one  koji  samo  žele  da  znaju  da  li  je  koncentracija  toksina  u  uzorku  “  iznad  ili  ispod  “toksičnih  nivoa  preporučenih  u  hrani  za  životinje,  imunohemijski  test  kompleti  su  verovatno    dobar  izbor.

ŠTA  RADITI  AKO  SE  UTVRDI  PRISUSTVO  MIKOTOKSINA?

Kada  su  mikotoksini  prisutni  u  zrnu,  postoje  praktične  metode  za  dekontaminaciju.  Zrno  treba  skladištiti  odvojena  od  nezaraženih  zrna.  Dobijanje  precizno  izmerene  koncentracije  mikotoksina  će  pomoći  u  određivanju  koliko  može  zrna  da  se  koristi.  Ako  su  nivoi  toksina  previsoki,  na  farmi    postoji  opcija  mešanje  kontaminiranog  zrna  sa  nezaraženim  –  to  se  zove  razblaživanje  .  Kontaminiranim  zrnima  takođe  

mogu  se    hraniti  životinje  koje  su  manje  osetljive  na  sadržaj  mikotoksina.

TESTOVI  ZA  BRZO  OTKRIVANJE  DANAS  SE  TEHNOLOGIJA  IZRADE  TEST  KIT-­‐OVA  RAZVIJA  SVE  VIŠE,  I  SVAKODNEVNO  SE  POJAVLJUJU  UNAPREĐENI  TEST  KIT-­‐OVI  KOJI  :  

DAJU  PRECIZNE  REZULTATE  O  SADRŽAJU  AFLATOXINA  OD  2-­‐150  (ppb)    ZA  SVEGA  NEKOLIKO  MINUTA  (  4-­‐10  )  

JEDNOSTAVNI  SU  ZA  UPOTREBU,  NE  ZAHTEVAJU  DODATAK  METANOLA  ILI  ETANOLA  

NE  ZAHTEVAJU  POSEBNU  OBUKU  ZA  RAD  

REZULATI  SE  BRZO  OČITAJU  

“Smartphone”  APLIKACIJA  ZA  FARMERE                                              otkriva  aflatoksin  u  zrnu

“The  Lab-­‐o-­‐Mobile-­‐Device  (LMD)”  ili  pametni  telefon    -­‐  Aplikacija  može  da  detektuje  aflatoksin  tačno  kao  laboratorijski  

test,  ali  se  može  vršiti  bilo  gde  uz  delić  troškova  koristeći  “Smartphone”  kameru.

Nedavno,  ICT  je  značajno  doprineo  razvoju  svetske  

poljoprivrede.  “Smartphone”  aplikacija  sada  nudi  

poljoprivrednicima  u  zemljama  u  razvoju  priliku  da  otkriju  i  upravljaju  Aflatoksinima  .

lokalne  regulatorne  agencije  široko  koriste  jeftinije  Imunologičke  testove,  koji  rade  na  sličan  način  kao  brzi  testovi  na  trudnoću,  za  “skrining  na  lokaciji  “.  Ali  oni  mogu    samo  da  ukažu  na  pozitivan  ili  negativan  rezultat  preko  promene  boja  na  test  trakama  ili  u  tečnim  podlogama  i  tako  nisu  u  stanju  da  ukaže  na  nivo  zdravstvene  opasnosti.

"  Imunologistički  testovi  su  polu-­‐kvalitativne  tehnike  i  oni  nisu  veoma  pogodni  za  donošenje  odluka  o  tome  da  li  serija  hrane  bezbedna  za  potrošnju.

Nakon  što  korisnici  fotografišu  test  traku  sa  “smartphonom”,  aplikacija  zatim  izračunava  gustinu  piksela  boje  na  slici.  Rezultat  pokazuje  koliko  je  

Aflatokin  prisutan,  unutar  određenog  praga,  a  ne  samo  davanjem  jednostavog  pozitivnog  ili  negativnog  rezultata.  “LMD”  je  osetljivija  od  ljudskog  oka,  i  vrši  jačanje  tačnost  tradicionalnih  imunoanaliza  testova  za  faktor  100.  Podaci  iz  testova  će  takođe  biti  automatski  “uploadovani  online”  da  stvore  prikaz  u  realnom  vremenu,  otvorenu  mapu  prikaza  

epidemije  aflatoksina  koji  služe  za  dalje  istraživanje.

Štaviše,  Mobilni  test  takođe  razvija  prototip  niske  energije,  jedinicu  lagane  ozon  dekontaminacije    -­‐    za  “lečenje  zaraženih  useva.”  Kuper  kaže  da  se  ova  tehnologija,  često  koriste  u  organskoj  poljoprivredi  u  Sjedinjenim  Američkim  Državama,  i  može  neutralisati  do  90  posto  aflatoksina  u  proizvodnji.

Donald  Cooper  Univerzitetu  Kolorado,  Sjedinjene  Države

UZORKOVANJEPrvi  korak  u  utvrđivanju  prisustva  aflatoksina  je  UZORKOVANJE

Razlikuju  se  uzorkovanje  u  polju  i  uzorkovanje  u  skladištu.

Ne  sadrži  svaka  biljka  sa  pojavom  siptoma  ili  prisutnom  gljivom,  mikotoksin,  ali  to  treba  proveriti.

Najčešće  zaražavanje  nastaje  2-­‐3  nedelje  nakon  svilanja.

Neravnomerna   distibucija   aflatoksina   u   polju   vodi   do  neravnomerne  distribucije  aflatoksina  u  skladištu.

Hemijski  tretmani  ne  smanjuju  sadržaj  mikotoksina  !

Ulazni  putevi  zaraze  su  oštećenja  od  insekata  i  ptica,  mehanička  oštećenja,  grad.

Nekada  mali  broj  biljaka  predstavlja  izvor  zaraze  u  polju.  Zato  je  procena  koje  biljke  uzorkovati,  subjektivna  i  bazirana  na  proceni  rizika.

UZORKOVANJE  U  SKLADIŠTUPrvi  korak  u  utvrđivanju  prisustva  aflatoksina  je  UZORKOVANJE

Male   greške   prilikom   UZORKOVANJA   daju   VELIKE   GREŠKE  prilikom  rasuđivanja  o  rezulatatima

Zato   je   najbolje   koristiti   automatske   uzorkovače   ili   pak   uzeti  veliki  broj  malih  uzoraka  (ručno)  koji  će  zajedno  reprezentovati  uzorkovanu  masu.  

Za  većinu  analitičkih  metoda  potrebna  je  mala  masa  uzorka    (  25  g  )  zato  je  važno  pažljivo  propratiti  celu  proceduru  prilikom  uzorkovanja

Laboratorijske  analizeNAJSIGURNIJE

SKUPE

Saveti  za  čuvanje  žitarica  kontaminiranih  aflatoksinom

Sadržaj  mikotoksina    prisutnih  u  zrnu  ne  smanjuju  se  procesom  sušenja.  Poljoprivrednici  imaju  nekoliko  opcija  da  se  smanji  rizik  za  povećanje  

koncentracije  aflatoksinom  u  skladištima  kukuruza.  

Dobra  poljoprivredna  praksa

ŽETVA  KUKURUZA  TEK  KADA  VLAGA  ZRNA  BUDE  MANJA  OD  20%  A  KOD  ČUVANJA  KUKURUZA  U  KLIPU  I  MANJE.  SMANJITI  %  VLAGE  NAKON  ŽETVE  NA  15%  ŠTO  BRŽE,  NAJBOLJE  UNUTAR  24  ČASA

ODVOJENO  OBAVITI    ŽETVU  SA  VISOKOPRINOSNIH  PARCELA  OD  ŽETVE  SA  PARCELA  GDE  SU  VIDLJIVA  OŠTEĆENJA  KUKURUZA  NAROČITO  AKO  JE  U  KASNOM  DELU  VEGETACIJE  PRISUTNA  SUŠA

PRAVILNO  PODEŠAVANJE  KOMBAJNA  PRE  ŽETVE  KAKO  BI  SE  LOM  ZRNA  SVEO  NA  NAJMANJU  MOGUĆU  MERU

NAKON  ŽETVE  SVAKE  PARCELE  PAŽLJIVO  OČISTITI  TRANSPORTERE  I  BUNKERE

ZAPAMTI  :  Razvoj  mikotoksina  moguć  je  i  u  skladištu  zato  zrna  u  u  kojima  je  prisutan  mikotoksin  ne  treba  

dugo  čuvati  !!!  

Dobra  poljoprivredna  praksa

UPOTREBA  ROTCIONIH  ČISTAČA  ZRNA  AKO  JE  MOGUĆE  

Čistač  zrna  brže  osuši  zrno.  To  znači  da  štedite  vreme,  gorivo  i  novac.

Čak  4%  u  skladištu  kapaciteta  od  272.000  kg  čine  nečistoće  što  čini    izgubljenog  prostora  za  10.880  kg  zrna.    

Prostor  bi  mogli  da  koristite  za  skladištenje  profitabilnog,  čistog    i  zdravog  zrna.

KUKURUZ    TREBA  OSUŠITI  DO  14-­‐15%  VLAGE  ROKU  OD  24  SATA,  OSIM  AKO  SE  IDE  NA  DUGOTRAJNO  ČUVANJE  (  duže  od  6  meseci  )  -­‐    ONDA  TREBA  DA  BITI  OSUŠEN  NA  13%.  VLAGA  JE  KRITIČNA  ZA  RAST  MIKROORGANIZAMA  U  KUKURUZU.

PRIPREMA  I  SKLADIŠTENJE

SILOSE,  PODNA  SKLADIŠTA,  AMBARE  I  OPREMU  TREBA  TEMELJNO  OPRATI  I  OČISTITI  PRE  UNOŠENJA  KUKURUZA  U  SKLADIŠTE.

IZ  MASE  ZRNA/KLIPOVA  PRE  SKLADIŠTENJA  IZDVOJITI  LAKA,  OŠTEĆENA  ZRNA/  OBOLELE  KLIPOVE  .

OBEZBEDITI  POVETRAVANJE  VAZDUHA  U  SKLADIŠTU  KAKO  BI  SE  KUKURUZ  BEZBEDNO  ČUVAO  I  IZJEDNAČILA  TEMPERATURA  U  MASI  ZRNA.

SLADIŠTENA    ZRNA  TREBA  PROVERAVATI  REDOVNO  I  PRAVILNO  ODRŽAVATI  TEMPERATURU  (  sprečiti  zagrevanje  mase  )  I  VLAŽNOSTI  U  SKLADIŠTU  ,  mikotoksini  se  razvijaju  pri  sadržaju  vlade  iznad  21%

KONTROLISATI  INSEKTE  U  SKLADIŠTU.

VAŽNO  JE  ZNATI  

AFLATOKSIN  ĆE  NASTAVITI  DA  SE  RAZVIJA  I  U  SKLADIŠTU,  PONEKAD  ČAK  I  LAKŠE  NEGO  NA  NJIVI.  ZATO  JE  VAŽNO  :

PRIMENITI  SVE  PROCEDURE  PROVERE  SADRŽAJA  AFLATOKSINA  U  SKLADIŠTU  ŠTO  UKLJUČUJE  :

PROVERU  PRISUSTVA  I  KOLIČINU  AFLATOKSINA  U  ZRNU  PRILIKOM  PRIJEMA  ZRNA  U  SILOS/SKLADIŠTE.

ROBU  ZARAŽENU  AFLATOKSINOM  OBAVEZNO  ČUVATI  ODVOJENO  OD  ROBE  KOJA  JE  NEZARAŽENA  

OBAVEZNU  PROVERU  PRE  ISPORUKE  ROBE  IZ  SKLADIŠTA.

PONAVLJANJE  PROVERA  SVAKA  3  MESECA  TOKOM  SKLADIŠTENJA.

Dekontaminacija

Fizičko  odvajanje  kontaminiranog  materijala  može  da  bude  efikasno  u  smanjivanju  nivoa  aflatoksina.  

Hemijska  dekontaminacija  još  uvek  se    istražuje.  

Biološka  dekontaminacija  danas  je  veoma  inetersanta;  Istraživanja  su  pokazala  da  bakterija  Flavobacterium  aurantiacum  uklanja  aflatoksin  B1  iz  kikirikija  i  

kukuruza.

Iako  se  razmatraju  i  metodi  dekontaminacije  aflatoksina  M1  iz  mleka  i  mlečnih  proizvoda,  nijedan  se  nije  pokazao  kao  praktičan.  Jedini  zaista  efikasan  način  kontrole  je  smanjenje  kontaminiranosti  samog  materijala  koji  se  koristi  (  hrane  

za  stoku).

ZNAČAJNO  JE  ZNATIAFLATOKSIN  NIJE  JEDINI  MIKOTOKSIN  KOJI  ZARAŽAVA  KUKURUZ.

Takođe, ocenjeni su i nivoi rizika ovih mikotoksina, prema procentu uzoraka u različitom opsegu kontaminacije. Utvrđeno je prisustvo tip B-trihotecenskom DON u 42% svih ispitanih uzoraka na na nivou kontaminacije iznad 300 g / kg. Ukupno, 12.5% svih uzoraka hraneimale su vrednosti iznad EU smernice za Don (900 mg / kg) u pogledu prisustva u komplementarnoj i kompletnoj hrani za svinje (EC, 2006).

Sprovedena  globalna  istraživanja  u  svetu,  tokom  2014.  godine  dala  su  sledeće  rezultate:  

Kada  je  u  pitanju  pojava  mikotoksina  u  polju,  Don,  FUM  i  ZEN  su  se  najčešće  javljali,    širom  sveta.  Utvrđeno   je  prisustvo  Don   i   FUM  u     više  od  polovine   svih   testiranih  uzoraka  u   svetu.  Preko   jedne   trećine   svih  testiranih   uzoraka   kontaminirani   su   sa   ZEN   a   u   odnosu   na   prethodnu   godinu,   broj   uzoraka   pozitivno   na   AFLA  povećan  je  sa  5%  na  ukupno  30%.

U   kukuruzu je utvrđeno da sadrži pojedinačno   ,najviše   koncentracije AFLA i Zen a   pored FUM u kukuruz   je  utvrđen  i DDGS.

U 2013.   godini, 81% svih uzoraka sadržao   je   najmanje jedan mikotoksin a   u 45% je pronađeno je   više mikotoksina. Pojava   više mikotoksina predstavlja izazov zbog svojih potencijalnih sinergističkih efekata kod životinja.

Karin  Nährer  and  Paula  Kovalsky,  Global  state  of  mycotoxins  (Part  1),  13  Aug  2014,  Article  featured  in  All  About  Feed  22  issue  2  2014.  

RASPROSTRANJENOST  MIKOTOKSINA  PO  REGIONIMA  U  SVETU

Azija  ostaje  regija  sa  najvećim  maksimalnim  vrednostima  za  većinu  testiranih  mikotoksina  (AFLA,  Zen,  Don  i  Fum).  Ukupno,  65%  svih  uzoraka  sadržalo  je  više  od  jednog  mikotoksina  i  najviši  stepen  ZEN  zabeležen  je  u  ovom  regionu.  Najveća  maksimalna  koncentracija  svih  mikotoksina  je  29,267  ppb,  DON  u  kineskom  uzorku    ječma  .

Najveća  prosečna  koncentracija  AFLA  zabeležen  je  u  evropskim  uzorcima.  Učestalost  OTA  u  Evropi  bio  je  manji  u  odnosu  na  2012.  godinu;  Međutim,  prosečne  vrednosti    bile  su  oko  tri  puta  više  (16  ppb).  Najveća  koncentracija  OTA  je  pronađen  u  španskom  uzorku  gotove  hrane  na  595  ppb  OTA,  što  značajno  prevazilazi  vrednost  EU  preporuka  za  kompletnu  stočne  hrane  za  svinje  (50  ppb).  Druga  najveća  koncentracija  Maksimalna  Don  (18,971  ppb)  je  primećena  u  uzorku  ovsa  koji  potiče  iz  Finske.  Na  ovom  nivou,  Don  predstavlja  veliki  rizik  za  sve  životinjskie  vrste.

U  Severnoj  Americi,  FUM  ostaje  najčešći  mikotoksin,  iako  je  učestalost  jza  23%  niža  u  odnosu  na  prethodnu  godinu.  Najveća    (širom  sveta)  prosečna  koncentracija  DON  zabeležena  je  u  Severnoj  Americi  (1.303  ppb).  Ovi  uzorci    premašuju  vrednost  preporuke  EU  za  kompletnu  stočnu  hranu  za  svinje  u  EU  (900  ppb).

Južnoameričkih  uzorci  imaju  najveći  globalni  prosek  ZEN  na  221  ppb,  a  koncentracija  koja  znatno  prevazilazi  vrednosti  preporučenih  u  EU  za  komplementarnu  i  kompletniu  stočnu  hranu  za  ishranu  prasadi  i  nazimica  zbog  velike  osetljivosti  na  ovo  estrogensko  jedinjenje.  Takođe,  prosečna  koncentracija  FUM  (2.422  ppb)  je  najveća  bila  na  uzorcima  u  Južnoj  Americi.

Na  Bliskom  istoku,  preko  50%  svih  uzoraka  pokazalo  je  združenu  kontaminaciju  sa  više  od  jednog  mikotoksina.  Skoro  80%  od  ukupnog  broja  uzoraka  Bliskog  Istoka  je  bilo  pozitivno  na  FUM  a  prosečni  nivoi  su    bili  1310  ppb.

Rezultati  za  afričke  uzorke  pokazuju  opšti  pad  pojave  mikotoksina  u  odnosu  na  prethodnu  godinu.  Uprkos  visokoj  prevalenci  Fum-­‐a  u  Africi  (86%),  prosečna  koncentracija  je  bila  najniža  u  svetu  (778  ppb).  Međutim,  pojedinačni  uzorci  mogu  još  uvek  sadrže  da  relativno  visoke  koncentracije  od  preko  4.500  ppb.

Karin  Nährer  and  Paula  Kovalsky,  Global  state  of  mycotoxins  (Part  1),  13  Aug  2014,  Article  featured  in  All  About  Feed  22  issue  2  2014.  

ZAKLJUČAK

MIKOTOKSINI  su  hemijski  veoma  široka  grupa  metabolita  gljiva.    Njihova  združena  pojava  predstavlja  veliki  izazov.  Utoliko  je  razvoj  praktičnih  procedura  kontrole  i  upravljanja  mikotoksinima  od  neprocenjive  važnosti  u  osiguranju  zdravstvene  

bezbednosti  konzumenata  poljoprivrednih  proizvoda.  Uvođenjem  dobre  poljoprivredne  prakse  i  odgovarajućim  uslovima  skladištenja  rizici  za  pojavu  mikotoksina  znatno  su  

redukovani.  

Integrisano  upravljanje  mikotoksinima  mora  uzeti  u  obzir  sve  kritične  tačke  njihove  pojave  od  njive  do  trpeze  i  ono  uključuje  zajednički  rad  i  saradnju  svih  stručnjaka  kao  što  su  stručnjaci  u  poljoprivredi  koji  rukovode  proizvodnjom  u  polju,  stručnjaka  koji  

učestvuju  u  žetvi  i  stručnjaka  u  skladištima.  

Procedure Mycotoxins USEV SVRHA

PRE ŽETVESMANJENJE NAPADA

INSEKATAAflatoxins, KUKURUZ Sprečiti napad insekata koji mogu

biti vektori prenosioci. Koristiti integralne mere u zaštiti bilja

PLODOSMENA Aspergillus KUKURUZ Sprečava setvu na zaraženim njivama na kojima je gljiva bila

prisutna prethodne godine

NAVODNJAVANJE Aspergillus KUKURUZ Umanjuje stres izazvan sušom

GAJENJE OTPORNIH VARIJETETA

Aflatoxins KUKURUZ Daje jak potencijal biljci u borbi sa gljivama tokom vegetacionog

perioda

ŽETVAREDOVNO ČIŠĆENJE

KOMBAJNA I PRAVILNO PODEŠAVANJE TOKOM

ŽETVE

Aflatoxins KUKURUZ Smanjuje zaražavanje i širenje plesni

KRITIČNE  TAČKE

KRITIČNE  TAČKE

NAKON ŽETVE

FIZIČKO ODVAJANJE OŠTEĆENIH; ZARAŽENIH;

POLOMLJENIH ZRNA I KOROVA

Aflatoxins KUKURUZ Smanjuje nivo i difuzno širenje mikotoksina u krajnjem proizvodu

TERMIČKA OBRADA Aspergillus KUKURUZ NEMA EFEKTA – mikotoksini su veoma termički stabilni

HEMIJSKA INAKTIVACIJA, amonijacija

Aflatoxins KUKURUZ KORISTI SE KOD STOČNE HRANE

HEMIJSKA INAKTIVACIJA, ozonizacija

Aflatoxins KUKURUZ VELIKI POTENCIJAL, traži dalja istraživanja

NIXTAMALIZACIJA SA DODATKOM hidrogen peroksida i

sode bikarbone

Aflatoxins KUKURUZ Zahteva minornu izmena industrijskog procesa ; DOBAR POTENCIJAL ZA

PRAKTIČNU PRIMENU

Hvala  na  pažnji  !