celodnevni program

Umetnički prostor U10 (Kosovke devojke 3)

23. februar 2015.

više informacija na www.tackakomunikacije.org

Mape se kroz istoriju koriste u najrazličitije svrhe i sa raznorodnim

namenama. One su sredstvo za komunikaciju sadržaja, orijentaciju,

istovremeno i istorijski dokument ali i polje za izražavanje određene političke

ideologije. Danas, u svetu digitalnog, kako se čini, ovaj mediji pronalazi svoju

najširu primenu jer je njegovo korišćenje postalo lako dostupno, a informacije

koje pruža lako čitljive. Potrebu za mapama tako imaju svi – mediji, istraživači,

aktivisti, kreativne industrije, umetnici, istoričari, dizajneri...

Seminar „Mapa kao mediji“ ima za cilj da kroz nekoliko stručnih

predavanja, multimedijalne prezentacije, primere dobre prakse i otvorene

razgovore objasni istoriju korišćenja mapa i njihovu savremenu primenu.

Organizacija “Tačka komunikacije” će na ovaj način obeležiti tri godine

rada na projektu “Zvučna mapa Beograda” .

Mesto i vreme održavanja: 23. februar 2015. Umetnički prostor U10, Kosovke

devojke 3, Beograd

Agenda:

11:45 Registracija i uvodna reč organizatora*

12:15 Dragana Petrović, Rudarsko-geološki fakultet : Mala karta, velika istorija

13:00 Uroš Krčadinac, Fakultet organizacionih nauka, Klub putnika: Kreativna kartografija

13:45 Pauza za kafu

14:00 Isidora Nikolić, Fakultet za medije i komunikacije: Dizajn i mape

14:45 Uroš Đurić, Građevinski fakultet: Kartiranje u kriznim situacijama

15:30 Pauza za ručak

16:30 Vladimir Dulović, istoričar : Beograd na mapama

17:15 Paul Currion : Tekst i grad

18:00 Okrugli sto: Praktična primena i savremena potreba za mapama (Slobodna Evropa, Telenor, Mladi za turizam, Poplave.rs )

19:00 Koktel i promocija „Zvučna mapa Beograda 2014/15“

*Za prvi deo seminara potrebno je poslati prethodnu prijavu

Dragana Petrović: Mala karta, velika istorija

Kroz predavanje, slušaoci će se upoznati sa nastankom prvih karata i njihovom namenom. Kako je karta sastavni deo naše istorije više od 8000 godina, predavanje je koncipirano tako da kroz dugu istoriju razvoja karata, slušaoca povede na putovanje kroz vreme i prostor, a u cilju upoznavanja sa prvim kartama koje su pronađene, a koje nisu rađene na papiru, već na zidovima pećina, dalje, sa prvim kartama koje liče na današnje karte, a predstavljaju plan neolitskog naselja (Turska), pa sve do najsavremenijih karata koje se, ponovo, rade na zidovima ali ovog puta na "cloud" zidovima. Osim vrste karata i njihove namene, različite podloge su kroz istoriju koršćene za nanošenje različitih prostornih podataka.Predavanje je osmišljeno, pre svega, da učesnicima na slikovit i sažet način, ispriča priču i da se na kraju pokrene debata: Koliki su doprinos karte dale društvu? Da li se brže razvijala karta ili društvo u celini? Da li je kartografija pomoćna disciplina i koji je njen značaj?Dragana Petrović, dipl. inž. geol. - Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultetBavi se istraživanjem geotektonskih događaja primenom geofizičkih metoda. Zaposlena je na Rudarsko-geološkom fakultetu kao istraživač-saradnik, gde je i na doktorskim studijama. Od 2009. učestvuje u izvođenju nastave na nekoliko predmeta. Autor (koautor) je 15 naučnih radova i saopštenja. Do sada je učestvovala na dva domaća naučna projekta (Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja) i jednom međunarodnom naučnom projektu (NATO - Science for Peace and Security). Više puta je bila nagrađivana, a danas je stipendista organizacije SEG (Society of Exploration Geophysicists)

Uroš Krčadinac: Kreativna kartografija

Savremene vizuelizacije podataka i složene infografike koriste alate i jezike računarstva, statistike, vizuelnih komunikacija, animacije, filma, pa i književnosti. Veliki deo svoje privlačnosti one crpe iz poverenja koje moderan čovek gaji prema objektivnosti empirijskog pristupa i naučne metode.

Međutim, jesu li vizuelizacije podataka zaista toliko savremene i jesu li zbilja objektivne? Počev od sumerskih i staroegipatskih zvezdanih karti, preko Merkatorove mape sveta, sve do savremenih interaktivnih grafikona, čovek svoje mitove i vrednosti nužno ugrađuje u prikaz podataka. Nijedna mapa nije nevina. Vizuelizacije su stare koliko i jezik sam, a sve karte u izvesnoj meri lažu.

Uroš Krčadinac, istraživač i proizvođač novih medija, pričaće nam upravo o tome: o subjektivnom, izražajnom, pripovedačkom i manipulativnom aspektu kartografije i vizuelizacije podataka, od prvih jezika do interneta danas.

Isidora Nikolić: Dizajn i mape

Šta je infografika? Koje su elementarne strukture neophodne za pravljenje različitih grafikona, dijagrama, mentalnih mapa i kompleksnih setova informacija? Koji su principi po kojima nastaju čitljive vizuelne slike koje mogu da informišu i objasne svet i društvo u kome živimo? Kroz nekoliko primera iz savremene prakse biće predstavljena logika i elementi vizuelnih elaboracija koje korišćenjem različitih metodologija pronalaze inovativni način da se informacije putem dizajna učine čitljivijim, razumljivim i inspirativnijim.Isidora Nikolić predaje na Fakultetu za medije i komunikacije. Diplomirala je na Katedri grafike knjige Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu. Magistrirala na istoj katedri sa bibliofilskim izdanjem knjige Nevidljivi gradovi Itala Kalvina. U polju dizajna i vizuelnih komunikacija autor mnogih vizuelnih identiteta, oblikovanja publikacija, prostornih grafika, izložbi i grupnih radionica (Oktobarski salon, Belef, Memorijal Nadežda Petrović, OFF Guide, Grifon i drugi). U saradnji sa Dis-patch kolektivom autor projekta OFF Guide koji se bavi DIY izdavaštvom.Izlagala na brojnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je nekoliko nagrada: Grifon, Golden Bra Magdalena, Velika nagrada Majske izložbe. Jedan je od osnivača i autora Međunarodne konferencije Dizajner: Autor ili univerzalni vojnik u okviru koje se organizuju predavanja, izložbe i radionice za studente iz regiona.

Uroš Đurić : Kartiranje u kriznim situacijama

Stanovnici Srbije i Bosne i Hercegovine su tokom maja 2014-te godine bili svedoci nezapamćenih poplava koje su usmrtile preko 50 ljudi, a koje su dovele do raseljavanja čitavih gradova i razaranja infrastrukturnih objekata. Šteta se mere milijardama evra i donele su nesagledive i dalekosežne posledice na krhke ekonomije dve države. Ne mnogo ranije, svedoci smo razornog zemljotresa u okolini Kraljeva, 2010. godine. Tada je nastradalo dvoje ljudi, a povređeno je više od 180. Materijalna šteta na stambenim objektima je procenjena na 2,5 milijarde dinara. Mediji se nauke i struke sete samo tokom katastrofalnih događaja i kratko nakon toga ... Šta kaže nauka po tom pitanju? Da li je moguće predvideti katastrofalne događaje? Kako se kartiraju takvi događaji? Uroš Đurić se bavi istraživanjem geoloških hazarda i rizika, njihovim kartiranjem i naprednim softverskim analizama primenom geoinformacionih sistema. Zaposlen je kao asistent na Građevinskom fakultetu i drži vežbe iz predmeta Inženjerska geologija 1 i 2 dok je u zvanju istraživača-saradnika na Rudarsko-geološkom fakultetu gde je trenutno na doktorskim studijama. Kao autor ili koautor je objavio brojne radove na međunarodnim i domaćim skupovima i časopisima.

Vladimir Dulović: Beograd na mapama Strateški značajan brojnim vojskama koje su prolazile kroz njega, Beograd je prikazan na

mnogim starim mapama. Posebno ih je veliki broj sa kraja XVIII i iz XVIII veka kada je bilo potrebno grad naglo uključiti u evropske tokove. Sagledavanje urbanog razvoja prestonice Srbije tokom XIX stoleća nezamislivo je bez mapa. One su isprva služile uglavnom administraciji, dočim krajem veka počinju da se prave i one za potrebe Beograđana i njihovih posetilaca. Kroz pregled starih mapa Beograda upoznaćemo se ne samo sa istorijom grada već i sa izražajnim mogućnostima ovog vizuelnog medija. Razmotrićemo i kako raznolikost likovnih prikaza može biti inspirativna za današnje crtače mapa i istraživanje urbanih prostora. Vladimir Dulović je diplomirao na Odseku za istoriju Filozofskog fakulteta sa temom „Nazivi beograskih ulica i trgova kao ogledalo ideologija vladajućih sistema". U međuvremenu bio polaznik glavnog programa Beogradske otvorene škole gde je dobio nagradu za najbolji završni rad. Master studije srednjoevropske istorije završio 2010. godine na Central European University u Budimpešti. Paralelno učestovao na međunarodnom projektu o novonastalim nacionalnim identitetima jugoistočne Evrope. Pisac je i urednik više turističkih vodiča o Srbiji i regionu iz edicije In Your Hands.

Paul Currion: Tekst I grad

Ovo predavanje će se baviti alternativnim pristupima u mapiranju gradova, sa fokusom na psihogeografiju i druga polu-fikcijske strategije. Kako nam mape mogu pomoću da se krećemo kroz grad koji je sazdan od priča pre nego od zgrada?

Paul Currion je pisac i konsultant. Njegova fikcija i ne fikcija je objavljivana u časopisima Granta, The White Review, Aeon, Nature i drugim. Godine 2014. njegova priča Chiral je nominovana za The White Review Short Story nagradu, njegova umetnička instalacija Kuver je bila deo programa Soundout festivala u Berlinu a kratka drama No Place to Run No Place je izvedena u Beogradu. Učestvuje u raznim gradskim inicijativama kao što su Kritična masa i Ko gradi grad.

Okrugli sto: Praktična primena mapa u savremenim medijima i digitalnim komunikacijama

Na koji način mape funkcionišu danas, gde nalaze svoju primenu i kolika je realna potreba za njima u Srbiji. Učesnici okruglog stola, predstavnci stručne javnosti, korporativnog sektora i medija pokušaće da iz svoje vizure odgovore na ovo pitanje i predvide budućnost upotrebe digitalnih i štampanih mapa.