Agroekološki uslovi gajenja dunje

Za uspešnu komercijalnu proizvodnju dunje vrlo je značajno da se izvrši dobar izbor lokacije. Gajenje dunje u plantažnim zasadima još više ističe problem lokacije, ekspozicije terena, pojava prolećnih i jesenjih mrazeva, zimskih temperatura, količina padavina, vetra, osvetljenosti, kvaliteta zemljišta, učestalosti grada i sl.  Dunja ima visoke zahteve u pogledu svetlosti. Ona uslovljava visoku, redovnu rodnost i kvalitet plodova. Ukoliko su stabla dunje zasenjena ona slabo rađaju, u pregustom sklopu rađaju samo po periferiji krune. Plodovi u senci ne dobijaju sortno karakterističnu aromu i znatno su zeleniji i maljaviji od normalno osunčanih plodova.  Srednja dnevna temperatura u vreme razvoja i rasta dunje je 16-22°C. Drvo dunje izmrzava na oko -27°C. Krajem februara i početkom marta temperatura padne na -10°C do-20°C kada često izmrzava vrlo visok  procenat rodnih pupoljaka. Koren dunje je relativno osetljiv na niske zimske temperature, posebno na golomrazicu. Izmrzavanje korena dunje javlja se na -12°C a ponekad i na višim temperaturama.Oštećenja cveta dunje nastaju na -1°C u fazi otvorenih kruničnih listića.Pri ovoj temperaturi stradaju samo plodnici, tako da cvet normalno cveta, ali se plodovi ne zameću. Plodovi dunje sazrevaju relativno kasno, pa se dešava da ponekad budu izloženi dejstvu ranih jesenjih mrazeva. Oni počinju da izmrzavaju na -2,2°C.  Dunja relativno dobro podnosi sušne periode.U ekstremnim slučajevima savija listove u trubicu radi smanjenja transpiracije. U takvim slučajevima opada i fotosinteza što sve utiče na krupnoću,kvalitet i prinos plodova. Takvi plodovi su sa mnogo kamenih ćelija i rebrasti a stabla lagano zakržljavaju i kao krajnji rezultat se javlja opadanje prinosa.  Dunja može podneti vlažnija zemljišta i zemljišta sa relativno visokim nivoom podzemne vode. Poznati su slučajevi kada je dunja podnela i do 2 meseca u zemljištu sa podzemnim vodama koje su izbile skoro do same površine zemlje. Kao posledica toga, dobijeni su znatno sitniji plodovi. U narednoj godini, nestankom podzemne vode, situacija se popravila.  Iako dunja podnosi sušu ona daje znatno bolje rezultate u uslovima navodnjavanja,pa je po mogućnosti treba redovno navodnjavati manjim ali češćim normama.  Poseban problem zimi je snabdevanje stabla dunje vodom, kada se zemljište zamrzne,a dunja ima većinom plitak korenov sistem. U takvim uslovima postoji opasnost od isušivanja nadzemnog dela.  Vetar u intenzivnim zasadima dunje može da nanese velike štete. Kada duva neposredno posle jačih kiša može da izazove naginjanje stabla. Vetar utiče na isparavanje vode iz zemljišta, intenzitet transpiracije, na oprašivanje voćaka i dr. Pred berbu vetar može da izazove značajno opadanje plodova dunje.  Najpogodnija zemljišta za dunju su ona koja su umereno vlažna, propusna i bogata hranljivim materijama. Stabla dunje povoljno reaguju na đubrenje stajnjakom, pa je potrebno obezbediti što viši sadržaj humusa u zemljištu.

Slavica Stojanović, dipl. inž.voćarstva i vinogradarstva