AGROHEMIJA – prvi testII grupa

1. a) Šta je sorptivna sposobnost zemljišta?Sorptivna sposobnost zemljišta-apsorbna moć je sposobnost zemljišta da zadržava jone na površini ili unutrašnjosti čvrstih čestica i da ih tako štiti od gubitaka (ispiranja, volatizacije).

b) Aktivni činioci fizičko-hemijske adsorpcije su koloidne čestice a čine ih?1. mineralni2. organski3. organo-mineralni koloidi u obliku: Acidoida Bazoida Amfotera-amfolita koji skupa čine adsorptivni kompleks zemljišta

2. pH vrednost zemljišta je promenljiva i zavisi od?a) godišnjih doba, agrotehničkih mera, biljne vrste, unetih đubriva i korenskih izlučevina.b) korenskih izlučevina, unetih đubriva, agrotehničkih mera i C/N odnosa.

3. a) Definišite zemljišni rastvor?Zemljišni rastvor zemljišta ili tečna faza nalazi se u neprestanom uzajamnom odnosu sa čvrstom fazom. Značaj ove faze je taj što je to sredina iz koje se biljka snabdeva hranom i vodom.Sastav tečne faze-zemljišnog rastvora je promenljiv i različite je koncentracije u razno godišnje doba u toku dana i časa. Na te promene najviše utiče tº i vlažnost. Sastav mu se menja pri spuštanju i podizanju podzemnih voda i pri sušenju zemljišta.

b) Najčešće koncentracije anjona u zemljišnom rastvoru su? b1) NO3

-(<10 mg*1-1); NO2-(5-10 mg*1-1); SO2

-(20-70 mg*1-1) b2) NO3

-(0-200 mg*1-1); SO22-(20-70 mg*1-1); H2PO4

- i HPO42-(0,2-0,3 mg*1-1); NO2

-(u tragovima)

4. Navedite koliko od ukupnih količina N, P, K, Ca, Mg i Fe u zemljištu je organski a koliko mineralni oblik?95% organski, a 5% mineralni.

5. Za bilans azota, koja azotofiksacija je posebno važna i zašto?Slobodna azotofiksacija ima njaveći značaj jer se odvija na svim suvim delovima zemljie, i može se povećati mikrobiološkim đubrivima (azotobakterin).

6. Denitrifikacijom u anaerobnim uslovima glukoza se razlaže?a) C6H12O6 + 4NO3 → 6CO2↑ + 6H2O + N2↑b) C6H12O6 + 6O2 → CO2↑ + 6H2O

7. Kretanje nitrata u zemljištu može biti?a) difuzijomb) ascedentno, descedentnoc) na bazi mas-flowd) simultano, difuzijom i mas-flow.

8. Dovršite hemijski proces vezivanja P u zemljištu kisele reakcije:a) Ca(H2PO4) + Fe(OH)3 → CaHPO4 + FePO4 + 3H2O

b) 3CaHPO4 + Fe(OH)3 → Ca3(PO4)2+FePO4+3H2O

9. Šta čini lakopristupačan fosfor u zemljištu?To je onaj deo ukupnih rezervi fosfora koji mogu da usvoje biljke svojim korenovim sistemom a to je:- fosfor u zemljišnom rastvoru- adsorbovani fosfor u adsortpivnom kompleksu zemljišta- fosfor vezan u razna P-jedinjenja kao deo MCP, DCP, deo sveže istaloženih koloidnih fosfata Al i Fe i neutralni fosfati.

10. Navesti oblike kalijuma u zemljištu i njihov procentualni udeo. Sav K je u mineralnom obliku 1. Rastvorljivi K – K zemljišnog rastvora 6-20 mg·kg-1 (ppm)2. Zamenjivi ili adsorbovani K 1-2%3. Fiksirani ili neizmenljivi K 1-10%4. K kristalne rešetke 90-98%

11. Napišite sve izvore dospevanja sumpora u pedosferu.1. Biljnim i životinjskim ostacima u različitim S-jedinjenjima (Proteini, amino-kiseline, Glukozidi, Alkaloidi,

Tiamini, Merkaptani, taurini)2. Sagorevanjem fosilnih goriva u industriji3. Emanacijom (vulkana, gejzera)4. Iz atmosfere putem padavina5. Difuzijom gasova (SO2; SO3; H2S) kojima je atmosfera zasićena usled sagorevanja fosilnih goriva u

energetici, industriji, saobraćaju.6. Iz đubriva: (NH4)2SO4; superfosfat; K2SO4; stajnjak7. Primenom sredstava za zaštitu biljaka na bazi sumpora.

12. Kalcijum je amandman zemljišta jer utiče na:a) peptizaciju i mikrobiološka svojstva, pH zemljištab) fizičko-mehijska, toplotna i biološka svojstva zemljištac) strukturu zemljišta, fizičko-hemijska i biološka svojstva i pH zemljišta.

13. Napisati najčešća poli-amino i poli-acetatna jedinjenja gvožđa (Fe helate) koja se koriste pri otklanjanju Fe-hloroze.- Fe-seqvestren 138- Ferifert

14. Nabrojati sve faktore koji utiču na dinamiku mikroelemenata u zemljištu.- pH- organska materija- Oksido-redukcioni potencijal- Sadržaj CaCO3 %- Mehanički sastav zemljišta- Vlažnost zemljišta- Prisustvo hidratisanih oksida Fe i Al- Odnos između mikroelemenata i drugih elemenata- Primena alkalnih ili kiselih đubriva.

15. Navedite granične vrednosti za lakopristupačan Zn ekstrahovan u 1% EDTA i 0,05M DTPA ekstraktu.

Allan (1961) Mađarska Lindsay (1965)

Nivo obezbeđenosti 1 % EDTA 0,01 M Na2EDTA 0,05 M DTPA

Vrlo visok (toksičan)VisokSrednjiNizakVrlo nizak

> 2,8> 2,8> 2,0-2,8> 1,5-2,0> 1,5

> 2,22,21,4-2,21,0-1,41,0

> 1,21,20,8-1,20,4-0,80,4