Agrovizija#8

MAGAZIN ZA SAVREMENU POLJOPRIVREDU I AGROBIZNISUDK: 63 Godina II – Novembar 2013. – Broj 8 – Besplatan primerak ISSN 2334–6094

www.agrovizija.rs

BRANISLAV RAKIĆ BRANISLAV DUKIĆALEKSANDAR JOVANOVIĆ

BERIĆETNA JESEN 2013.

Nakon obavljene žetve soje, suncokreta, kukuruza i vađenja šećerne repe, otkrivamo dragocena iskustva iz proizvodnje savremenih ratara

12. SAVETOVANJE O ZAŠTITI BILJA - ZLATIBOR, OD 25. DO 29. NOVEMBRA 2013. GODINE

Kako smo ostvarili veće i kvalitetnije prinose?

2

3

1

MAGAZIN ZA SAVREMENU POLJOPRIVREDU I AGROBIZNISUDK: 63 Godina II – Septembar 2013. – Broj 6 – Besplatan primerak ISSN 2334–6094

www.agrovizija.rs

Pavle NeNadović STevaN KRSToNoŠić BRaNiSlav duKić aleKSaNdaR JovaNović

KAKO SEJEMO, TAKO ŽANJEMO!

Uoči priprema za predstojeću setvu ozimih strnih žita otkrivamo iskustva savremenih ratara na koja treba obratiti pažnju

Kako smo sa pravilnom primenom agrotehnike ostvarili bolje prinose?

Poštovani čitaoci,

Pred Vama je osmi broj magazina “AGROVIZIJA”.Novembarsko izdanje magazina “AGROVIZIJA” posvećujemo rezultatima prinosa soje,

suncokreta, kukuruza i šećerne repe jednog broja kompanija i savremenih ratara u 2013. go-dini, kako bi Vas uputili u našu osnovnu zamisao: da Vas stručno i na vreme informišemo o tome kako da se na savremen način pripremite za novi ciklus u poljoprivrednoj proizvodnji.

U ovom izdanju, pored tabelarnih prikaza rezultata prinosa iz proizvodnje novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, kao i kompanija KWS i Limagrain, možete pročitati i poučne izjave tri savremena ratara: Branislava Rakića iz Velikih Radinaca, Aleksandra Jo-vanovića iz Martinaca i Branislava Dukića iz Sremske Mitrovice.

U okviru poglavlja predviđenog za zaštitu bilja skrećemo Vam pažnju na tekst “Efikasno i ekonomično suzbijanje korova u kukuruzu” od kompanije Galenika-Fitofarmacija, kao i na informaciju o 12. Savetovanju o zaštiti bilja, koje se održava od 25-29. novembra 2013. godine na Zlatiboru, u organizaciji Društva za zaštitu bilja Srbije.

U delu namenjenom za savremenu poljoprivrednu mehanizaciju donosimo tekst “Ne-ophodni za savremene voćnjake i vinograde - Namenski traktori Kubota i SAE atomizeri”, kompanije Milurović Komerc.

U prostoru predviđenom za afirmaciju novih saznanja i savremene edukacije iz obla-sti savremenog voćarstva ekskluzivno objavljujemo tekst iz novog udžbenika “Integralna proizvodnja jabuke”. Autori ovog najsveobuhvatnijeg i najsadržajnijeg udžbenika o novim tehnologijama i saznanjima o savremenoj i održivoj proizvodnji jabuka kod nas su: Zoran Keserović, Nenad Magazin, Marko Injac, Fabricio Totis, Biserka Milić, Marko Dorić i Jo-vanka Petrović.

U delu rezervisanom za savremenu proizvodnju povrća preporučujemo Vam da pročitate tekst dr Anđelka Miškovića: “Prozvodnja salate u plastenicima”.

U poglavlju predviđenom za nove tehnologije koji se odnose na razne vrste primene u prihrani biljaka donosimo tekst “Novo magično oružje - mikoriza”, koji govori o prednosti-ma korišćenja mikoriznih gljiva na jačanje korenovog sistema biljaka, intenzivnijeg porasta, otpornosti prema suši, bolestima, i dr.

MI PROMOVIŠEMO SAVREMENUPOLJOPRIVREDU, NAPREDNE FARMERE,

TOP AGRO BRENDOVE I LIDERSKEKOMPANIJE U AGROBIZNISU, JER SLEDIMO

VIZIJU POLJOPRIVREDNE BUDUĆNOSTI!Dragan Ćosić,

Glavni i odgovorni urednik

S A D R Ž A JReč savremenog ratara / U žetvi sa Branislavom Rakićem iz Velikih Radinaca: Sa NS sortom Sava više od dve tone soje po jutru ..................................................................................4

Rezultati prinosa iz proizvodnje NS SEME sorti soje i hibrida suncokreta i kukuruza 2013 .................5

Reč savremenog ratara / Aleksandar Jovanović iz Martinaca postigao zavidne rezultate u proizvodnji šećerne repe: Sa sortom Alfonsa 7,6 vagona ......................................................9

Kompanija KWS / Rezultati iz proizvodnje hibrida kukuruza, sirka i suncokreta u regionu Srema ....10

Kompanija Limagrain / TOP prinosi demo ogleda LG hibrida kukuruza i suncokreta 2013 ................12

Reč savremenog ratara / Branislav Dukić iz Sremske Mitrovice veran LG brendu:Poncho dao 7,5 tona po jutru .................................................................................................................13

Galenika-Fitofarmacija / Efikasno i ekonomično suzbijanje korova u kukuruzu ..................................14

Društvo za zaštitu bilja Srbije / 12. Savetovanje o zaštiti bilja ..............................................................16

Savremena poljoprivredna mehanizacija / Neophodni za savremene voćnjake i vinograde: Namenski traktori Kubota i SAE atomizeri (Milurović komerc) .....................................17

Savremeno voćarstvo - Nove knjige / Integralna proizvodnja jabuke / Autori: Zoran Keserović, Nenad Magazin, Marko Injac, Fabricio Totis, Biserka Milić, Marko Dorić, Jovanka Petrović ....................................................................................18

Savremeno povrtarstvo / Tehnologija proizvodnje salate u plastenicima / Autor: dr Anđelko Mišković ................................................................................................................24

Nove tehnologije - Ishrana biljaka / “Gljivični koren” - Novo i magično oružje: Mikoriza (A&S Union) ..........................................................................................................................30

3

MAGAZIN ZA SAVREMENU POLJOPRIVREDU I AGROBIZNISUDK: 63 Godina II – Novembar 2013. – Broj 8 – Besplatan primerak ISSN 2334–6094

www.agrovizija.rs

BRANISLAV RAKIĆ BRANISLAV DUKIĆALEKSANDAR JOVANOVIĆ

BERIĆETNA JESEN 2013.

Nakon obavljene žetve soje, suncokreta, kukuruza i vađenja šećerne repe, otkrivamo dragocena iskustva iz proizvodnje savremenih ratara

12. SAVETOVANJE O ZAŠTITI BILJA - ZLATIBOR, OD 25. DO 29. NOVEMBRA 2013. GODINE

Kako smo ostvarili veće i kvalitetnije prinose?

4

REČ SAVREMENOG RATARA

VELIKI RADINCI: U ŽETVI SA BRANISLAVOM RAKIĆEM

Na četiri katastarska jutra sa NS sortom Sava, Branislav Rakić iz Velikih Radinaca ostvario je prinos od preko osam tona izuzetno kvalitetne soje zahvaljujući, sorti, stajskom đubrivu i pravilnoj primeni agrotehnike

VIŠE OD DVE TONE SOJE PO JUTRU

Jesenja žetva bila je u punom jeku. Žanje se soja, suncokret, skida se kukuruz... U tom orkestriranom brektanju kombajna i traktora koje se prolamalo sunčanim sremskim poljima prvom polovinom septembra, u žetvi soje posetili smo Branislava Rakića, poljoprivrednika iz Velikih Radinaca.

Koliko žanjete soje i kakvi su prosečni prinosi?- Od jutros sam počeo sa žetvom soje i u toku dana ću uraditi oko

10 hektara. Prvi rezultati su govorili da je prosek prinosa jedna tona po katastarskom jutru. Na moju sreću, kako prinosi zavise od sorte, đubriva, hemije, godine i kvaliteta zemljišta, pravi prinosi su tek izašli na videlo. To govori i ova parcela.

Koliki su prinosi na ovoj njivi?- Imam više od osam tona prinosa izuzetno kvalitetne soje na

četiri katastarska jutra sa NS sortom Sava. Ali tu je bacano i stajsko đubrivo tako da je, u odnosu na one na kojima to nije učinjeno, razlika očigledna.

Kakvu ste primenili agrotehniku?- Kao prvo, uvek radim analizu zemljišta. Ovo zemljište je prva

klasa, a bacio sam 150 kilograma AN-a po jutru predsetveno. Posle sam išao jednu prihranu preko lista folijarno, uradio jedno kultiviranje, a i prskao sam dva puta protiv korova. Zaštita u soji se uvek radi dva, a nekada i tri puta, što zavisi od njive. Setva je izvršena 1. aprila.

Da li ste zadovoljni NS sortama soje i da li ćete ih sejati i ubuduće?

- Izuzetno sam zadovoljan sa sortama koje proizvodi Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada. Do sada sam sejao najviše sortu Balkan, ali Sava polako preuzima primat u mojoj proizvodnji.

Da li prodajete soju ili je koristite za svoje potrebe?- Soju pržim sam i hranim svinje jer mi se to više isplati nego

da je predam otkupljivačima, zato što od njih u zamenu dobijem 70 kilograma sačme, a to mi ne odgovara. Čistu soju proteram kroz svinje, a jedno 30 odsto prodam da malo pokrijem troškove i amortizaciju.

Da li koristite sojinu slamu za grejanje?- Sojinu slamu posle vršidbe presujem i kući je koristim za peć

na bale. Na sajmu sam video peć. Kada sam izračunao koliko trošim na mojih 200 kvadrata koje grejem na drva i ugalj, a ložio sam na tri mesta, dok sada ložim na jednom, shvatio sam da je ušteda fantastična. Potrošim od šest do deset bala dnevno koje koštaju od 20 do 25 dinara po bali, tako da mene grejanje za 200 kvadrata dnevno izađe najviše do 250 dinara. Ranije sam koristio po 15 metara drva, plus čokovi, plus dve tone uglja, i opet se nisam ugrejao kao sad - rekao je Branislav Rakić.

D. ĆosićIzvor: Sremska poljoprivreda

Branislav Rakić na berićetnoj prikolici kvalitetne soje

Detalj sa žetve

5

REZULTATI ŽETVE NS SEME SORTI SOJE I HIBRIDA SUNCOKRETA I

KUKURUZA 2013. SOJA

Ime i prezime/Naziv firme Mesto NS SEME sorta Prinos (t/ha) Površina parcele (ha)

Carnex Vrbas GALINA 3,85 50,00

Pionir AD Srbobran NS MAXIMUS 4,19 20,00

Milko Vrba Hajdučica NS MAXIMUS 3,90 1,90

Milorad Letić Čenej NS MAXIMUS 3,64 1,50

Pionir AD Srbobran RUBIN 4,08 23,18

Mladost Botoš Botoš RUBIN 3,75 62,00

Milorad Letić Čenej RUBIN 3,69 1,50

Pionir AD Srbobran SAVA 4,00 22,54

Miloš Medić Aleksandrovo SAVA 4,00 2,00

Milorad Letić Čenej SAVA 3,87 1,50

Pionir AD Srbobran SAVA 3,74 72,00

Nebojša Radić Bački Brestovac SAVA 3,65 0,50

AD Jaša Tomić – Matijević agrar Jaša Tomić TRIJUMF 3,72 35,00

Milko Vrba Hajdučica TRIJUMF 3,70 0,60

PIK Bečej Bečej VALJEVKA 4,30 32,00

Milorad Letić Čenej VALJEVKA 3,93 1,50

Nebojša Živić Kikinda VENERA 3,62 2,20

Pionir AD Srbobran VICTORIA 3,87 39,55

SUNCOKRET

Ime i prezime Mesto NS SEME hibrid Prinos (t/ha) Površina parcele (ha)

PSS Vrbas Bačko Dobro Polje DUŠKO 4,33 0,07

Jan Garafijan Padina DUŠKO 4,29 1,14

Martin DomonjiLakatoš Stara Pazova DUŠKO 4,25 0,16

Nebojša Krudulj Botoš DUŠKO 4,21 0,25

Lazar Mirković Brestač DUŠKO 4,16 0,20

Adankod.o.o. Ada DUŠKO 4,14 0,15

REZULTATI PRINOSA IZ PROIZVODNJE

6



Svetozar Todić Stajićevo DUŠKO 4,05 0,57

ZZ “Vrebalov Agrar” Novi Bečej DUŠKO 4,03 0,33

Duško Lepedat Dobrica GIGANT 6,38 0,14

Adankod.o.o. Ada GIGANT 5,17 0,15

Nebojša Krudulj Botoš GIGANT 4,88 0,25

Đorđe Milić Tomaševac GIGANT 4,86 3,62

Martin DomonjiLakatoš Stara Pazova GIGANT 4,65 0,16

PSS Vrbas Bačko Dobro Polje GIGANT 4,65 0,07

Lazar Mirković Brestač GIGANT 4,45 0,20

ZZ “Vrebalov Agrar” Novi Bečej GIGANT 4,15 0,33

Živa Stajkić Perlez GIGANT 4,15 0,25

PSSS Jagodina Medveđa GIGANT 4,14 0,15

Nebojša Krudulj Botoš NOVOSAĐANIN 4,60 0,25

ZZ “Vrebalov Agrar” Novi Bečej NOVOSAĐANIN 4,21 0,33

Martin DomonjiLakatoš Stara Pazova NOVOSAĐANIN 4,16 0,16

Ostoja Jakšić Banatsko Novo Selo NS FANTAZIJA 5,37 2,00

Adankod.o.o. Ada NS FANTAZIJA 5,28 0,15

Sava Živanović Golubinci NS FANTAZIJA 5,06 0,85

Sava Živanović Golubinci NS FANTAZIJA 4,95 0,87

Goran Pavićević Lovćenac NS FANTAZIJA 4,80 2,00

Martin DomonjiLakatoš Stara Pazova NS FANTAZIJA 4,70 0,16

PSS Vrbas Bačko Dobro Polje NS FANTAZIJA 4,56 0,07

Lazar Mirković Brestač NS FANTAZIJA 4,54 0,20

Livijus Magda Ečka NS FANTAZIJA 4,37 1,00

Nebojša Krudulj Botoš NS FANTAZIJA 4,31 0,25

PSSS Jagodina Medveđa NS FANTAZIJA 4,19 0,15

Siniša Jovanović Belegiš NS FANTAZIJA 4,19 0,21

Živa Dujin Novi Bečej NS FANTAZIJA 4,13 1,00

Duško Belić Idvor NS FANTAZIJA 4,11 1,00

Adankod.o.o. Ada NS NOVAK 5,04 0,15

Nebojša Krudulj Botoš NS NOVAK 4,41 0,25

Duško Lepedat Dobrica NS NOVAK 4,10 0,14

Martin DomonjiLakatoš Stara Pazova NS NOVAK 4,07 0,16

PSSS Jagodina Medveđa NS NOVAK 4,06 0,15

Srđan Kovačević Golubinci NS OSKAR 6,41 1,15

7


Adankod.o.o. Ada NS OSKAR 5,35 0,15

Ostoja Jakšić Banatsko Novo Selo NS OSKAR 5,16 2,00

Mile Buđanovčanin Golubinci NS OSKAR 4,88 1,00

Dragan Doraškov Klek NS OSKAR 4,55 0,62

Lazar Mirković Brestač NS OSKAR 4,38 0,20

PSSS Jagodina Medveđa NS OSKAR 4,38 0,15

Nebojša Krudulj Botoš NS OSKAR 4,35 0,25

Martin DomonjiLakatoš Stara Pazova NS OSKAR 4,29 0,26

Livijus Magda Ečka NS OSKAR 4,20 1,00

Stevica Gajić Bačka Palanka NS OSKAR 4,18 3,50

ZZ “Vrebalov Agrar” Novi Bečej NS OSKAR 4,18 2,00

Živa Stajkić Perlez NS OSKAR 4,12 0,25

Siniša Jovanović Belegiš NS OSKAR 4,04 0,21

PSS Vrbas Bačko Dobro Polje NS OSKAR 4,01 0,07

Ljubodrag Popsavin Srbobran NS SLATKI 4,21 0,57

Duško Jankov Elemir NS TAURUS 4,56 0,60

Nebojša Krudulj Botoš ORFEJ 4,39 0,25

Martin DomonjiLakatoš Stara Pazova ORFEJ 4,14 0,16

Stevica Gajić Bačka Palanka ORFEJ 4,06 6,00

Duško Jankov Elemir PEGAZ 4,05 1,00

Igor Paunović Dubrava (opština Knić) RIMI PR 5,25 1,00

Novica Mijatov Elemir RIMI PR 4,31 0,60

Ištvan Vereš Neuzina SUMO 1 PR 4,12 0,50

KUKURUZ

Ime i prezime Mesto NS SEME hibrid

Sklop (000/ha)

Prinos (t/ha)

Vlaga u berbi (%)

Srednja poljoprivredna škola Zrenjanin Lukićevo NS 4015 57 6,25 13,00

Nikola Dujin Novi Bečej NS 4023 60 9,31 14,20

Zlatko Periša Begejci NS 4023 56 7,10 14,70

AntalHusta Mihajlovo NS 4023 60 6,72 12,30

Božo Maljković Banatsko Karađorđevo NS 4023 62 6,48 13,60






8

Ime i prezime Mesto NS SEME hibrid

Sklop (000/ha)

Prinos (t/ha)

Vlaga u berbi (%)


































Srednja poljoprivredna škola Zrenjanin Lukićevo TISA 51 8,21 14,60

Božo Maljković Banatsko Karađorđevo TISA 51 6,62 17,1


9

MARTINCI: ALEKSANDAR JOVANOVIĆ POSTIGAO ZAVIDNE PRINOSE NA ŠEĆERNOJ REPI

I ove godine, Aleksandar Jovanović iz Martinaca izvadio je šećernu repu sa 70 katastarskih jutara - Vadio je slatki koren tri KWS-ove sorte: Begonia, Alfonsa i Serenada - Alfonsa je bila najprinosnija i sa dobrom digestijom

Uspešni mladi poljoprivrednik iz Martinaca, Aleksandar Jovanović, i ove godine izvadio je šećernu repu sa 70 katastarskih jutara. Vadio je slatki koren tri KWS-ove sorte. Že-leli smo da saznamo kakve je pri-nose ostvario, kakvu je agrotehniku primenio, koliko je zadovoljan bren-dom koji koristi, ali i o isplativosti

ove proizvodnje.Koliko ste šećerne repe ukupno izvadili, kojih so-

rata, i kakve ste prinose ostvarili?- Ukupno sam, u više parcela, imao oko 40 hekta-

ra šećerne repe. Sejao sam samo KWS sorte: Begonia, Alfonsa i Serenada. Prinos kod Begonie je bio oko 6,5 vagona, na Serenadi 7 i na Alfonsi 7,6. To je prinos sveden na JUS, jer je, inače, bilo mnogo više. Alfonsa je imala manju digestiju od 14,80.

Kakva je agrotehnika primenjena?- Sejano je na strnište i na kukuruz. Primenio sam du-

boko oranje i osnovno đubrenje mešanim đubrivom, a zatim zatvaranje brazde u jesen. Pred setvu sam prošao germinatorom. Đubrenje je obavljeno u dva puta pod setvospremač i kasnije pred kultiviranje. Setva je obav-ljena ranije. Više od pola površina je posejano 8. i 9. marta, a ostalo oko 20. marta zbog vremenskih uslova.

Do vađenja imali smo dosta prskanja protiv korova. Zaštita biljaka od korova je rađena tri puta, pa kultivira-njem, odnosno špartanjem. Za odbranu od sipe prskao sam od dva do četiri puta na svakoj parceli. Takođe,

SA SORTOM ALFONSA 7,6 VAGONA

Aleksandar Jovanović

prskao sam i tri puta protiv cerskospore. Većina hemije je bila od kompanije Syngenta. Koristili smo i folijar-no đubrivo BOR dva puta radi boljeg šećera, odnosno digestije.

Da li ste imali problema sa truleži korena?- Na jednoj parceli pojavila se i trulež korena. Zato

smo tu imali dosta manji prinos, gotovo prepolovljen, od samo 3,5 vagona po hektaru.

Kome ste predali repu i da li ste zadovoljni otku-pljivačem?

- Repu sam predao Sunoku u Pećincima. U suštini i nisam nešto zadovoljan, jer nešto baš ne verujem u te njihove digestije i veliki odbitak.

Da li ćete i ubuduće sejati KWS sorte?- Zadovoljan sam KWS sortama šećerne repe i, na-

ravno, sejaću ih i na proleće. U cilju što ranijeg vađenja korena, možda ću još samo malo proširiti asortiman sa drugim semenskim kućama, ali uglavnom većinom će biti zastupljene KWS sorte.

I sledeće godine planiram da posejem šećernu repu isto na 70 jutara, odnosno 40 hektara.

Kako gledate na trenutnu cenu šećerne repe?- Ove godine je cena dobra, a već za sledeću godinu

imamo ugovor u kojem je cena 20% niža, što je već na granici isplativosti. A jedino dobar rod može da nam pokrije troškove i da ostvarimo profit.

Cena šećerne repe ove godine je 420 evra, plus PDV, plus 100 evra koje smo dobili po hektaru bespovratno od šećerane.

U svom gazdinstvu imate svu neophodnu meha-nizaciju. Koliko je to važno u proizvodnji slatkog korena?

- Dobri prinosi koje sam imao na dve-tri parcele se ne mogu ostvariti bez dobre mehanizacije. Imam svu mehanizaciju, a jedino plaćam vađenje repe, a vađenje se plaća 180 evra po hektaru - rekao je Aleksandar Jo-vanović.

D. Ćosić


10

Kada je proizvodnja kukuruza u Sremu u pitanju pred proizvođače se čak i u redovnim godinama postavljaju pravi izazovi. Sa druge strane kukuruz i suncokret se u ovom regionu proizvode na zaista značajnim površinama.

U Sremu su uobičajena teška zemljišta sa izrazito visokim sadržajem frakcije gline, pa je zbog zadržavanja površinskih voda čest slučaj da se kasni sa setvom. A obično posle toga slede leta koja su često sušna, bez ili sa jako malo padavina. Ne kaže se bez razloga da je ovo područje jedno od najizazovnijih za ratarsku proizvodnju a posebno za proizvodnju kukuruza. Upravo zato samo setva hibrida tolerantnih na sušu i na razičite uslove proizvodnje mogu doneti ono što se traži, a to je prinos. Sa porastom značaja kombajniranja i skladištenja kukuruza u zrnu poraslo je i interesovanje proizvođača za setvu ranih grupa zrenja kukuruza. Ipak mora se konstatovati da nisu svi odmah spremni da pređu na izrazito rane hibride, na primer treće grupe zrenja, već kao jednu vrstu solomonskog rešenja traže hibride četvrte i pete grupe zrenja, koji su raniji, brže otpuštaju vlagu a daju visoke prinose. Region Srema u svim svojim specifičnostima izazov je za svakog proizvođača. U pojedinim godinama uslovi za proizvodnju kukuruza su zaista teški i upravo kao u godini koja je na izmaku predstavljau pravi izazov, kome mogu da odgovore samo vrhunske selekcije kukruza, koje su dobro adaptirane na uslove prozivodnje u našoj zemlji. Kraća vegetacija ali i habitus koji je prilagođen žarkim letima sa manjim količinama padavina neki su od uslova koje savremene selekcije kukurza moraju da ispune.

Proizvođač / Imanje

Mesto HibridPovršina

(ha) Prinos(kg/ha)

Medić Dragan Šid KWS 3381 5 9.700Mitrosrem Sremska Mitrovica Kitty 25 8.700

Nova Budućnost Žarkovci KWS 3381 130 8.500Blagojević Mile Sremska Mitrovica Kitty 13 10.000

Poznanović Dragan Laćarak KWS 3381 1,6 10.600

Poljoagrar Vojka

KWS 3381 30 10.500Kerbanis 10 12.000Kermess 100 12.500Konsens 50 11.200Kalimnos 10 11.000

Grujičić Dragan RumaKrebs 7 8.750

Karmas 8,5 8.225

Radić Dejan RumaKarmas 17 8.000Krabas 17 8.000

Antić Milenko Kraljevci Karmas 6 8.200Selaković Gojko Martinci Korimbos 18 14.000

Danilović Draško KuzminKermess 27 12.250

KWS 3381 25 8.400Novoselac Pera Divoš Kermess 20 9.275Vasić Slobodan Ašanja KWS 3831 15 7.875Širadović Dušan Erdevik KWS 3381 4,5 10.000

Rezultati proizvodnje u Sremu

Hibrid suncokreta BAROLO se vrlo visoko pozicionirao kao hibrid koji daje siguran i stabilan prinos. Pre svega to je hibrid izuzetno prilagođen za gajenje u našem području. Brz i snažan razvoj korenovog sistema omogućava visoku tolerantnost na sušne i stresne uslove. Stabljika ovog hibirda je srednje visoka, čvrsta i otporna na poleganje. Ima velike i izrazito razvijene listove. Glava je srednje veličine postavljena pod uglom od 45˚ u odnosu na ravan zemljišta, što sprečava zadražavanje vlage na samoj glavi i razvoj bolesti.

Proizvođač / Imanje

Mesto HibridPovršina

(ha) Prinos(kg/ha)

Branislav Živanović Golubinci Barolo RM 36,00 4.560Dejan Jovanović Vojka Barolo RM 2,00 5.263

Goran Mužik Hrtkovci Barolo RM 49,00 4.077Slobodan Vasić Ašanja Barolo RM 50,00 2.500Milenko Kostić Šašinci Barolo RO 40,00 3.500

Bradaric Buđanovci Barolo RM 2,30 5.600ZZ Gibarac

Boško MilankovićGibarac Barolo RM 25,50 4.103

Hric Paja S. Pazova Barolo RM 10,28 4.725Fitoš Jan S. Pazova Barolo RM 8,00 4.725

Sirak je pogodan kao dopuna, posebno za lokalitete gde je ograničena setva kukuruza. U regionima u kojima nema dovoljno vode, gde zemljišta nisu dobrog kvaliteta za uspešnu proizvodnju kukuruza, perspektivu nudi kultura sirka. KWS hibridi sirka za proizvodnju biomase pokazali su dobre rezultate u prinose zelene i suve mase i u regionu Srema u protekle dve godine.

Naziv hibridaProsečna visina

biljaka (cm)Prinos zelene mase (t/ha)

KWS Sole 280 65KWS Freya 240 62KWS Merlin 290 77

KWS Hannibal 260 68KWS Tarzan 290 72

KWS Zerberus 240 73KWS Bulldozer 297 96

Rezultati ogleda sirka na lokalitetu Zabran-Laćarak u saradnji sa P.S.S. Sremska Mitrovica u 2013. godini

11

www.kws.rs | FEBRUAR 2012 | 1

12

REZULTATI PRINOSA IZ DEMO OGLEDA

LG 37.10 – TOP PRINOSI 2013Region Vlaga % Prinos JUSSrem 16 11,973Banat 16.3 12,232Bačka 21.6 12,067Cent. Srbija 19.3 12,850


Antiss – TOP PRINOSI 2013Region Vlaga % Prinos JUSSrem 18 12,784Banat 16.3 11,683Bačka 24 14,037Cent. Srbija 22.8 12,200

LG 36.07 – TOP PRINOSI 2013Region Vlaga % Prinos JUSSrem 17.4 10,903Banat 15.7 12,071Bačka 25.5 13,342Cent. Srbija 14.2 9,860

Poncho – TOP PRINOSI 2013Region Vlaga % Prinos JUSSrem 15.4 12,738Banat 15.4 12,114Bačka 16.4 13,598Cent. Srbija 17.3 12,057


Agrister –TOP PRINOSI 2013Region Vlaga % Prinos JUSSrem 15.3 12,875Banat 15.2 12,802Bačka 15.2 13,777Cent. Srbija 16.4 12,163


LG 30.491 – TOP PRINOSI 2013Region Vlaga % Prinos JUSSrem 14.1 11,774Banat 14 11,421Bačka 14.7 12,478Cent. Srbija 13.6 10,625


LG 56.65 M – TOP PRINOSI 2013Region Vlaga % Prinos JUSSrem 8 4,882Banat 10.3 5,099Bačka 7.8 5,363Cent. Srbija 7.2 4,160

LG 56.35 – TOP PRINOSI 2013Region Vlaga % Prinos JUSSrem 7.9 4,732Banat 8.6 4,726Bačka 7.6 4,986Cent. Srbija 6 3,830

LG 56.63 CL – TOP PRINOSI 2013Region Vlaga % Prinos JUSSrem 7.9 4,565Banat 9.5 5,100Bačka 6.4 5,020Cent. Srbija 9 3,662

LG 56.58 CL – TOP PRINOSI 2013Region Vlaga % Prinos JUSSrem 9 4,275Banat 10.3 4,761Bačka 8.9 4,588Cent. Srbija

LG 56.33 CL – TOP PRINOSI 2013Region Vlaga % Prinos JUSSrem 6.6 4,526Banat 7.9 4,645Bačka 7.8 4,634Cent. Srbija 9 4,266

TOP PRINOSI DEMO OGLEDA LG HIBRIDA KUKURUZA 2013

TOP PRINOSI DEMO OGLEDA LG HIBRIDA SUNCOKRETA 2013

Limagrain d.o.o.Radnička 30a

21000 Novi SadTel: 021/4750-788

Fax: 021/4750-789www.limagrain.rs

13


SREMSKA MITROVICA: BRANISLAV DUKIĆ VERAN LG BRENDU

Limagrain-ove hibride kukuruza LG 35.40, Agrister i Poncho, Branislav Dukić iz Sremske Mitrovice skinuo je ove jeseni sa površine od 50 hektara - Najbolji prinos od 7,5 tona po jednom katastarskom jutru JUS kvaliteta ostvario je sa hibridom Poncho - Prosečan prinos sva tri LG hibrida kukuruza sa ukupne površine iznosio je sedam tona po jutru JUS kvaliteta

Poljoprivredni proizvođač iz Sremske Mitrovice, Branislav Dukić, već šestu godinu za redom, i ove jese-ni, skidao je LG hibride kukuruza, za koje, vidno zadovoljan postignutim prinosima u žetvi, kaže da će ih sejati i na proleće.

Sa koliko hektara ste skinuli ku-kuruz, koje hibride, i kakve ste pri-

nose ostvarili ove godine?- Kukuruz sam sejao na 50 hektara. Što se tiče sor-

timenta imao sam hibride LG 35.40, Agrister i Poncho. Najbolji prinos od 7,5 tona po jednom katastarskom jutru JUS kvaliteta imao je Poncho, potom Agrister sa oko 7,2 tone i LG 35.40 sa 6,8 tona po jutru JUS kvaliteta. Tako da mi je na tih 50 hektara ukupan prosečan prinos bio sedam tona po jutru. Inače, sve to sam posejao na desetak parcela.

Kakva je bila agrotehnika?- Predusev je bila pšenica, koja je prošle godine tanjira-

na, zatim prskana totalom, a u jesen je nađubreno sa 150 kilograma Yara formulacije 7-12-25 po jutru. Takođe, urađeno je zimsko duboko oranje. U proleće, krajem marta, bačeno je još 200 kilograma uree po jutru, dva puta je setvospremi-rano, jednom odmah posle đubriva i drugi put dan-dva pred setvu. Sejao sam 4. i 5. aprila, tako da sam ja ugrabio dobro vreme jer nisam imao repu pa sam se posvetio kukuruzu i soji.

Uzeo sam semenski LG kukuruz tretiran insekti-cidom Poncho 0,5 protiv nadzemnih i podzemnih štetočina. Ove godine sam probao neku novu kombina-ciju, malo jeftiniju, pošto su bile čiste strnjike, a i uglav-nom su moje njive. Primenio sam GAT MOTION, to je nikosulfuron protiv sirka, i išao sam sa Galenikinim Plamenom koji je za širokolisnate korove. U prvoj kom-

binaciji išao sam sa 0,6 Plamena i 0,5 GAT MOTION-a. Posle sam išao još jednu zaštitu, čisto preventive radi, za širokolisnate i uskolisnate korove: GAT MOTION sa 0,7 po hektaru. Nisam radio nikakvu zaštitu protiv insekata jer nisam imao potrebe.

Radio sam i folijarnu prihranu dva puta sa Yarom 30-30-30 u količini dva kilograma po hektaru zbog boljeg usvajanja hemije. To je urađeno pred svako prskanje.

Da li ste generalno zadovoljni LG hibridima?- Zadovoljan sam LG hibridima i njih ću sejati i ubu-

duće. Imao sam ove godine i kvalitetno žito, kao i bogat rod sa LG sortama pšenice. Kako je isto i sa LG hibridi-ma kukuruza ostaću veran LG brendu.

Kome ste predali kukuruz?- Jedan deo sam predao na “Corn Product”, a drugi deo

sam predao u zadrugu. Sa zadrugom imam dobru višego-dišnju saradnju. Međutim, sa ovima na “Cornu” saradnja i nije baš na zavidnom nivou. Jer, kada sam doneo po-slednju turu na “Corn”, od 11.100 kilograma sve primese su bile u JUS-u, samo je vlaga bila 15, što je 1% više od dozvoljene, a oni su mi za to uzeli jednu tonu - tako da sam imao za naplatu samo 10 tona!

Kakvi su Vam planovi za narednu setvu kuku-ruza?

- Još nisam napravio strategiju. Uzorao sam njive, sve sam spremio, a na proleće ću videti da li ću jednim delom ući i u proizvodnju šećerne repe. Uglavnom, spremljeno je sve i za kukuruz, i za repu, a kakav će odnos biti, da li će to biti pola-pola, ili ću na više površina sejati kukuruz još nisam rešio. Ako budem sejao na istim

površinama opet ću sejati LG hibride, jer njih sejem već šest godina i imam odlično iskustvo - druge neću ni da probam, da sam sebe ne bacam u nedoumicu i bezrazlož-no eksperimentišem - kaže Branislav Dukić.

D. Ćosić

PONCHO DAO 7,5 TONA PO JUTRU

Branislav Dukić

14

EFIKASNO I EKONOMIČNO SUZBIJANJE KOROVA U KUKURUZU

PRIMENA PRE NICANJA

PRIMENA POSLE NICANJA

Korovska flora koja se pojavljuje u kukuruzu u manjoj ili većoj meri je slična sa korovskom florom ostalih okopavina. Najzastupljeniji su jednogodišnji uskolisni i širokolisni korovi. Višegodišnji uskolisni i širokolisni korovi su manje zastupljeni, ali oni svojom agresivnošću i štetnošću mogu predstavljati i najveću konkurenciju gajenom usevu. Samo pravilnom i pravovremenom primenom agrotehničkih i hemijskih mera moguće je obezbediti sigurnu proizvodnju uz postizanje planiranih prinosa.

Kompanija Galenika-Fitofarmacija iz svog proizvodnog programa za suzbijanje korova u usevu kukuruza, preporučuje sledeće herbi-cide koji suzbijaju najzastupljenije korove na našim oranicama.

Herbicidi koji se primenjuju posle setve, a pre nicanja kukuruza omogućavaju usevu nesmetan rast i razvoj, dug period zaštite i uništavaju širok spektar jednogodišnjih uskolisnih i širokolisnih korova (divlji sirak iz semena, proso korovsko, muhari, ambrozija pelenasta, pepelju-ga obična, štir, pomoćnica obična, lipica teofrastova (abutilon), divlja konoplja i dr.

Galenika-Fitofarmacija, u ovom periodu predlaže upotrebu preparata Acetogal Plus® u količini primene od 2 l/ha. Ovaj preparat obez-beđuje čist usev od korova u početnim fazama razvoja. Zbog proširenja spektra delovanja na širokolisne korove dodaje se herbicid Rezon u dozi od 2 l/ha, posle setve do trećeg lista kukuruza.

U fazi do šest listova kukuruza, neophodno je izvršiti dopunsko suzbijanje korova. Najefikasnije i najekonomičnije je izvesti kombinovano suzbijanje širokolisnih i uskolisnih korova. U ovom periodu dolazi do naknadnog nicanja semenskih i početnog nicanja rizomskih korova, posebno problematičnog sirka iz rizoma. Važno je napomenuti da herbicidi primenjeni u ovom periodu svoje herbicidno delovanje na-jbolje ispoljavaju kada su korovske biljke u početnoj fazi porasta, od dva do šest listova, a sirak iz rizoma visine 15-20 cm.

Za uspešno suzbijanje korova u ovoj feno-fazi kukuruza, Galenika-Fitofarmacija, predlaže sledeće preparate i njihove kombinacije: Talisman®, Plamen®, Monosan herbi 500®, Esteron®, Moto ekstra 850®, Avalon®, Tangenta® i Talisman extra.

Moto ekstra 850 Esteron

15

16

ZLATIBOR: OD 25. DO 29. NOVEMBRA ODRŽAVA SE

Od ukupno 100 recenziranih priloga, usmeno će biti prezentovana 33 rada, a 67 u poster sekciji - Progra-mom je predviđen i okrugli sto posvećen aktuelnim temama iz oblasti evropske i nacionalne regulative u oblasti zaštite bilja

NAUČNO-STRUČNI SKUPOVI

12. SAVETOVANJE O ZAŠTITI BILJA

Društvo za zaštitu bilja Srbije organizuje 12. Savetovanje o zaštiti bilja, koje će se održati od 25. do 29. novembra na Zlatiboru.

Kao što se navodi u pozivu, osnovni cilj Sa-vetovanja je predstavljanje i razmatranje naj-novijih stručnih i naučnoistraživačkih rezultata rada domaćih i inostranih autora širokom audito-rijumu istraživača, stručnjacima za zaštitu bilja, studenatima i široj javnosti. Veoma važan cilj je uspostavljanje bolje saradnje između istraživača, naučnih institucija, stručnjaka iz oblasti primarne poljoprivredne proizvodnje, industrije i regulati-ve sredstava za zaštitu bilja, kao i drugih oblasti koje dele zajednička interesovanja u nauci i do-broj proizvođačkoj praksi. Na taj način Skup će doprineti unapređenju prenosa najnovijih naučnih saznanja iz svih oblasti zaštite bilja u praksu.

Od ukupno 100 recenziranih priloga, 33 rada će biti prezentovana usmeno, a 67 radova u poster sekciji. Radovi su grupisani u odgovarajuće te-matske celine u kojima su zastupljeni usmeni re-ferati po pozivu u trajanju od 30 minuta i odabrani usmeni referati u trajanju od 10 minuta. Većina učesnika izložiće rezultate svojih naučnih istraži-vanja u vidu poster prezentacija. Programom su predviđena i dva okrugla stola, od kojih će jedan biti posvećen aktuelnim temama iz oblasti evrop-ske i nacionalne regulative u oblasti zaštite bilja, koje će prezentovati predstavnici Uprave za za-štitu bilja Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, a drugi iz oblasti bezbednog korišćenja sredstava za zaštitu bilja. Takođe, na Savetovanju će biti prostora za dis-kusije i predstavljanje sponzora koji su pomogli održavanje skupa. Program skupa i rezimei svih prihvaćenih radova biće odštampani u Zborniku rezimea.

Prema programu koji nam je dostavljen, sigurni smo da će Savetovanje svojim sadržajem ispuniti očekivanja učesnika skupa, te da će svi zajednič-ki imati mogućnost da razmotre najnovija naučna dostignuća u oblasti zaštite bilja.

Dakle, ovo je jedinstvena prilika da se podsta-kne interes svih učesnika i razmene iskustva sa kolegama iz Srbije, ali i inostranstva.

D. Ć.

PREPORUČUJEMO SLEDEĆA PREDAVANJA

SREDA 27.11.2013. godine900-930 - Stanković Slavica, Lević Jelena: UTICAJ AGROE-

KOLOŠKIH USLOVA NA KONTAMINACIJU ZRNA KUKURUZA AFLATOKSINIMA I MERE ZA SMANJENJE RIZIKA

930-1000 - Inđić Dušanka, Šovljanski Radmila, Vuković Slavica, Gvozdenac Sonja: STATUS NEONIKOTINOIDA U SVETU I KOD NAS, MOGUĆE POSLEDICE PRI-MENE S OSVRTOM NA PČELE

ČETVRTAK 28.11.2013. godine1230-1300 - Jevremović Darko, Paunović Svetlana: SOJEVI

VIRUSA ŠARKE ŠLJIVE U SRBIJI I NJIHOVE EPIDEMIOLOŠKE KARAKTERISTIKE

17

NEOPHODNI ZA SAVREMENE VOĆNJAKE I VINOGRADE

Kubotin program uzanih namenskih traktora (serija M40N) polako osvaja voćnjake i vinograde u Srbiji. Individualni pro-izvođači od Horgoša, Bačkih Vinograda, preko Fruške Gore, Sremskih Karlovaca, Slankamena, Surduka, i drugih mesta i krajeva, su prepoznali kvalitet i funkcionalnost ovih traktora. Giganti i lideri u proizvodnji voća i grožđa poput Rubina, Atos Fructum-a, Rudnapa, Donerr-e, Apple World-a, koji u svojim zasadima imaju veliki broj ovih traktora, dovoljna su referenca i garant da se radi o pouzdanim, okretnim, i energetski efika-snim mašinama.

Traktori za najsavremenije zasade

Kubota traktori ove serije su dostupni u snagama od 63 KS (bez kabine), 71 KS, i 85 KS (sa kabinom). Ovi traktori su izuzetno okretni, sa sistemom “bi-speed turn” za dodatno smanjenje radijusa okreta, i svojim gabaritima zadovoljavaju potrebe najsavremenijih zasada. Kabine su klimatizovane, sa zaobljenim toniranim staklima, vazdušnim sedištima, i kar-bonskim filterima. Reverzeri za promenu smera kretanja bez kvačila dodatno olakšavaju rad. Kubotini Euro III dizel motori

garantuju dug radni vek, i izuzetno malu potrošnju goriva. Na kraju, kako bi stao iza japanskog kvaliteta i tehnologije, pro-izvođač daje garanciju na kompletan traktor od tri godine, ili 3.000 radnih sati.

SAE atomizeri

Dobar i pouzdan atomizer je jedna od najvažnijih mašina u savremenom voćarstvu i vinogradarstvu. Kvalitet aplikacije, širok izbor tipa atomizera prema vrsti zasada i uzgojnog obli-ka, čvrsta i robusna šasija, dovoljno jaka pumpa i ventilator, veliki izbor različitih tipova dizni, različiti tipovi elektro kon-trola se podrazumevaju kada su u pitanju SAE atomizeri.

SAE je proizvođač iz Ferare u Italiji, osnovan 1946. godi-ne, koji od tada konstantno razvija nove modele i tehnologi-je, shodno zahtevima savremenih zasada. Prisutni su na svim kontinentima, a svaku mašinu je moguće personalizovati, sa najrazličitijom dodatnom opremom, prema potrebama kupca. U kvalitet i pozdanost ovih atomizera su se uverili kako brojni indvidulalni proizvođači, tako i kompanije koje imaju zasade na velikim površinama, čak i do 240 hektara.

Kompletnu prodajnu i postprodajnu podršku SAE atomize-ra kao i Kubota namenskih traktora obezbeđuje i zastupa firma “Milurović Komerc”.

(S.M. - D.Ć.)

SAVREMENA POLJOPRIVREDNA MEHANIZACIJA

NAMENSKI TRAKTORI KUBOTA I SAE ATOMIZERI

KUBOTA NAMENSKI TRAKTORI OSVOJILI TRŽIŠTE SRBIJE

Da je Kubotin program uzanih, namenskih traktora (serija M40N) osvojio voćnjake i vinograde širom Srbije kazuje i činjenica da giganti i lideri u proizvodnji voća i grožđa poput Rubina, Atos Fructum-a, Rudnapa, Do-nerr-e, Apple World-a, u svojim zasadima imaju veliki broj ovih traktora. To je, svakako, dovoljna referenca i garant da se radi o pouzdanim, okretnim, i energetski efikasnim mašinama.

SAE ATOMIZERI KVALITETNI I POUZDANI

U kvalitet i pouzdanost SAE atomizera, koji su pri-sutni na svim kontinentima, uverili su se kako brojni individualni proizvođači, tako i kompanije koje imaju zasade na velikim površinama, čak i do 240 hektara.

Primer rada SAE atomizera u voćnjaku

Kubota traktori osvajaju voćnjake i vinograde Srbije

18

SAVREMENO VOĆARSTVO – NOVE KNJIGE

U odnosu na ostale voćne vrste, najveće promene uvode se u tehnologiju gajenja jabuke. Standard u proizvodnji jabuke jeste podizanje visokointenzivnih zasada u gustom sklopu sa protivgradnim mrežama i sistemima za navodnjavanje, uz uvo-đenje standarda kvaliteta (Global GAP i Integralna proizvod-nja). Ovakve zasade prati i savremeni sortiment diktiran od tržišta. Prinosi po hektaru u ovakvim zasadima se kreću od 50 do 70 tona u proseku, uz visoka ulaganja po jedinici površine.

U Srbiji su još uvek najzastupljeniji tradicionalni zasadi sa zastarelim sortimentom.Vodeća sorta još uvek je ajdared, s izraženom tendencijom smanjenja zastupljenosti. U poslednjih nekoliko godina kod nas se podižu intenzivni zasadi jabuka gustog sklopa, s inoviranim sortimentom, a tehnologija gajenja se zasniva na Integralnom konceptu i standardu proizvodnje hrane Global GAP. Nove, intenzivne zasade treba podizati is-ključivo sa protivgradnom mrežom i sistemom za navodnja-vanje. Od uzgojnih oblika preporučuje se severnoholandsko vitko vreteno. Ovakvi zasadi daju velike prinose i visok udeo plodova prve klase, koji su pogodni za izvoz, pre svega, na istočno tržište.

U najrazvijenijim voćarskim zemljama koncept Integralne proizvodnje voća primenjen je u praksi na 90% i više površina. Jedan od najrazvijenijih u praksi u Evropi je program „AGRIOS“ iz Južnog Tirola u Italiji. Danas se u Južnom Tirolu 91% zasada jabuke nalazi u sistemu Integralne proizvodnje. Oslanjajući se na „AGRIOS“ model, na plantaži „ATOS FRUCTUM“ u Maloj Remeti započet je razvoj modela Integralne proizvodnje u Srbiji.

U skladu sa osnovnim konceptom IPV propisane su sve ag-rotehničke mere: zaštita, đubrenje, navodnjavanje, proređivan-je, održavanje zemljišta, berba, čuvanje itd. Posebna pažnja se prema datom programu posvećuje izboru sredstava za zaštitu od bolesti i štetočina, karencama i načinu primene u skladu sa mogućim propratnim dejstvom i biološkim i biotehničkim me-rama. Ovaj koncept podrazumeva prijavu za uključivanje u in-tegralni način proizvodnje, prihvatanje obaveze, pridržavanja propisane tehnologije i njene kontrole od nadležne službe i na kraju marketing koji obezbeđuje povoljniji položaj na tržištu.

Uvođenje integralnog koncepta proizvodnje jabuke u Vojvo-dini veoma je važan faktor, ukoliko se želi da se izvozi jabuka.

Prema Direktivi Evropske unije 2009/128/EC, države članice treba da podrže stvaranje neophodnih preduslova za primenu integralne zaštite. Takođe, treba da obezbede da korisnici na raspolaganju imaju informacije i sredstva za monitoring šteto-čina i donošenje odluka, kao i savetodavni servis za integral-nu zaštitu. Do 30. juna 2013. godine, države članice treba da dostave izveštaje o ispunjenju navedenih obaveza, konkretno da li su uslovi za sprovođenje IPV-a ispunjeni. Države člani-ce moraće u svojim Nacionalnim akcionim planovima da do 1. januara 2014. godine predstave načine na koje obezbeđuju sprovođenje osnovnih principa Integralne zaštite.

Nijedna druga voćna vrsta ne može da donese toliku zaradu, kao jabuka, pogotovo ako se raspolaže savremenim skladiš-nim kapacitetima. To je jedna od najrentabilnijih voćnih vrsta, koja višestruko nadmašuje rentabilnost drugih poljoprivrednih grana. Jabuka ostvaruje 15-20 puta veću vrednost proizvodnje po hektaru u odnosu na proizvodnju pšenice i kukuruza. Proi-zvodnja jabuke zahteva dosta živog rada, te se u krajevima gde ima dosta radne snage, može doprineti njenom racionalnom is-korišćavanju, a istovremeno i smanjenju nezaposlenosti i zadr-žavanju poljoprivrednog stanovništva u tim krajevima. Veliko je angažovanje radne snage i u nizu pratećih delatnosti, koje su u vezi sa proizvodnjom jabuke. Osim toga, voće je značajno i za razvoj industrije ambalaže, transporta, rashladne tehnike, poljoprivredne mehanizacije i dr.

U poslednjih 10 godina, izvoz jabuke jedina je od svetli-jih tačaka u spoljno-trgovinskoj razmeni sa svetom. Jabuka je izvozna šansa, a država odgovarajućim merama agrarne politike treba da stimuliše nove koncepte proizvodnje voća. Međunarodno tržište će u najskorije vreme postaviti takve ba-rijere pred naše proizvođače voća da će samo oni koji se pri-državaju principa Integralne proizvodnje moći da se pojave na

INTEGRALNA PROIZVODNJA JABUKE

Tabela 1. Proizvodnja jabuke u Republici Srbiji (Republički zavod za statistiku)

Godina

Broj stabala rodnih stabala (000) Proizvodnja

Sposobno za rod Ukupno u tonama (000)

Po stablu (kg)

1981-1985 12.124 240,8 19,91986-1990 12.903 228,5 17,71991-1995 12.985 175,2 13,51996-2000 14.004 205,2 14,72001 14.176 135,4 9,62002 14.445 95,6 6,62003 14.668 246,1 16,82004 14.889 183,6 12,32005 14.805 198,0 13,42006 14.658 240,3 16,42007 15.037 245,2 16,32008 15.224 235,6 15,52009 15.600 281,9 18,12010 15.880 239,9 15,12011 16.042 265,7 16,6

Integralna proizvodnja jabuka u Maloj Remeti

Zoran Keserović, Nenad Magazin, Marko Injac, Fabricio Totis, Biserka Milić, Marko Dorić, Jovanka Petrović

19


tom tržištu. Zato se proizvodnja jabuke brzo i efikasno mora preusmeriti ka proizvodnji zdravstveno bezbednih plodova vi-sokog kvaliteta.

Jabuka je po obimu proizvodnje najznačajnija kontinental-na voćna vrsta. Poslednjih godina svetska proizvodnja jabuke je u blagom porastu. Prema podacima FAOSTAT-a, rekord je dostignut 2009. godine, kada je proizvodnja premašila 70 mili-ona tona. Petogodišnji prosek za period 2006-2010. iznosi 67,7 miliona tona, obezbeđujući tako oko 10 kg jabuka po glavi sta-novnika godišnje. Kina zauzima prvo mesto po proizvedenim količinama jabuke (33,3 miliona tona), što čini skoro polovinu ukupne svetske proizvodnje, zatim SAD (4,3 miliona tona), itd. Najveći evropski proizvođači su Poljska (2,6 miliona tona) i Italija (2,2 miliona tona). U Srbiji je u 2010. godini proizve-deno 239.945 tona, dok je prinos 2011. godine bio malo viši, 265.676 tona (tabela 1).

Tabela 2. Proizvodnja jabuke u AP Vojvodini (Republički zavod za statistiku)

Godina

Broj stabala rodnih stabala (000) Proizvodnja

Sposobnoza rod Ukupno u tonama (000)

Po stablu (kg)

1981-1985 3.578 98,0 27,41986-1990 3.987 92,0 23,11991-1995 4.092 70,0 17,11996-2000 4.551 75,9 16,72001 4.538 54,9 12,12002 4.563 22,8 5,02003 4.707 82,7 17,62004 4.766 73,5 15,42005 4.781 89,0 18,62006 4.678 93,1 19,92007 4.726 83,6 17,72008 5.020 82,7 16,52009 5.387 104,5 19,42010 5.518 104,7 19,02011 5.524 108,0 19,6

Povećanje broja voćnih stabala u odnosu na prosek 1981-1985. rezultat je većeg korišćenja srednjih i slabobujnih pod-loga. Bez obzira na povećanje broja stabala u periodu do 2005. godine, došlo je do smanjenja proizvodnje, a takođe i prinosa po stablu (tabela 2). Takođe, može se videti da od 2009. godi-ne, proizvodnja jabuke u Vojvodini nadmašuje proseke 1981-1985 i 1986-90. U posledne tri godine visina prinosa jabuke raste i približava se vrednostima ovih proseka, što je rezultat podizanja savremenih zasada jabuke u Vojvodini.

Brendiranje, zaštita imena sorte i robne marke i poslovanje u okviru klubova aktuelan je svetski trend u voćarstvu. Mar-keting sve više dobija na značaju u prometu jabuke, a zahtevi tržišta za plodovima visokokvalitetnih sorti i klonova kao što su klonovi zlatnog i crvenog delišesa, gale, fudžija, breburna, krips pinka i dr. sve su veći. Međunarodni promet voća u Evro-pi, i na drugim razvijenim tržištima na obe hemisfere, vezan je za izuzetno visok kvalitet plodova,uglavnom ekstra, u manjoj meri plodova I klase i visoke standarde pakovanja. Kvalitet plodova pojedinih voćnih vrsta je definisan direktivama Evro-pske komisije (EC), pa je tako za jabuku propisana Direkti-va No. 1619/2001. Kvalitet plodova je preduslov za uspešan marketing. Atraktivnim pakovanjem i čuvanjem do konačnog plasmana rešava se 80-90 % problema marketinga. U organi-

zovanim sistemima proizvodnje i plasmana preko raznih aso-cijacija, velikih kooperativa i veletržnica to je svakako lakše, zbog koncentracije kapitala. Mnoge države daju svakovrsnu potporu pojedinim granama poljoprivredne proizvodnje i orga-nizovano finansiraju promociju svojih proizvoda na državnom ili regionalnom nivou. Vrlo lep primer je marketing jabuke iz integralne proizvodnje Južnog Tirola, čija privreda i vlada ula-žu velika sredstva u marketing. Imajući u vidu ovakvo stanje i sve veće interesovanje ruskog tržišta za našu jabuku, opravda-nost investiranja u proizvodnju jabuke je nesumnjiva. Iako se za sada plodovi jabuke izvoze na rusko tržište sa sve strožijim standardom kvaliteta, od samog početka treba težiti ka viso-kom kvalitetu plodova i primeni standarda u proizvodnji sa cil-jem postizanja što veće konkurentnosti i izvoznih mogućnosti na tržište EU, a takođe i Afrike.

INTEGRALNA PROIZVODNJA VOĆA

Prof. dr Zoran KeserovićPoljoprivredni fakultet - Novi Sad

Stewart (2004) navodi da je korišćenje voća odlična pre-ventiva protiv mnogih bolesti, naročito od kardiovaskularnih oboljenja i epitelijalnih malignih oboljenja (izuzev onih pove-zanih sa hormonima). Jedna od osnovnih komponenati za koji se smatra da pruža pomenutu zaštitu su antioksidansi. To su jedinjenja koja uklanjaju slobodne radikale stvorene tokom ok-sidacije i time umanjuju oštećenja. Poznato je da je sitno voće poput crne ribizle, maline, jagode, bogato antioksidansima.

U poslednjih 10 godina izvoz voća, je jedina svetla tačka u spoljnotrgovinskoj razmeni sa svetom. Najveći suficit u pol-joprivredi u razmeni sa svetom se ostvaruje od izvoza voća i povrća. Svi ovi podaci idu u prilog, da je voće naša najveća izvozna šansa i da država treba odgovarajućim merama ag-rarne politike da stimuliše nove koncepte proizvodnje voća. Međunarodno tržište će u najskorije vreme postaviti takve barijere pred naše proizvođače voća da će samo oni koji se pridržavaju principa integralne i biološke proizvodnje moći da se pojave na tom tržištu. Zato brzo moramo preusmeriti voćar-sku proizvodnju u pravcu proizvodnje kvalitetnog i bezbednog voća. Pogotovu naša zemlja ima velike šanse u biološkoj pro-izvodnji voća, čiji su proizvodi na zapadu izuzetno cenjeni.

Protivgradne mreže štite i od grada, i od ožegotina

20

Intenziviranjem voćarske proizvodnje značajno su povećani prinosi, ali su stvoreni imnogobrojni problemi. Došlo je do sve veće upotrebe hemijskih sintetičkih proizvoda. Njihova velika upoteba, osim što poskupljuje proizvodnju, utiče i na izmenu kvaliteta životne sredine i povećava količinu ostatatka pestici-da u plodovima.

„Hrana treba da bude lek a lek hrana“, rekao je pre više od 2.000 godina čuveni grčki lekar Hipokrat. U današnje vreme to se kao nikad potvrđuje. Čovek se polako ali sigurno vraća pri-rodi-prirodnoj hrani, jer je uvideo da se udaljavanjem od pri-rode njegovo zdravlje pogoršava. Iz godine u godinu sve smo sigurniji da do mnogih bolesti ne bi došlo, da je ishrana bila pravilnija, prirodnija i da bi se mnogi izlečili brže i uspešnije uz pomoć hrane i lekova iz zelene riznice prirode. I savremena medicina pored propisivanja odgovarajućih sintetičkih lekova, preporučuje korišćenje voća u cilju održavanja zdravlja (kao preventiva.), ali i kao dodatnu terapiju pri lečenju.

Todorović (2005) navodi da je pronalazak i primena pes-ticida donela mnoge koristi čovečanstvu i zato predstavljaju veliko dostignuće naše civilizacije. Međutim, u isto vreme se nametnuo jedan značajan problem: njihov štetni efekat na zdravlje ljudi, bilo u toku akutnih i hroničnih trovanja, ekspo-zicije u radnoj sredini ili unošenjem peko hrane i vode.

Prema istom autoru, akutna trovanja pesticidima pretstavl-jaju urgentno stanje u medicini i imaju veliki socijalno-medi-cinski značaj zbog visokog morbititeta i mortaliteta. U svetu se godišnje registruje oko tri miliona teških trovanja pesticidima, od toga se oko 220.000 završi letalno. Oko 95% fatalnih tro-vanja se desi u zemljama u razvoju. Najčešći uzrok smrti su trovanja organofosfornim insekticidima i parakvatom.

Hronična ekspozicija pesticidima kroz svakodnevno prak-

tično doživotno unošenja ostataka pesticida hranom ili vodom, predstavlja moguću opasnost za oštećenje genoma čoveka, odnosno aktivaciju onkogena i indukciju malignih oboljenja. Posebno su osetljiva deca, trudnice, osobe u reproduktivnom dobu i sa imunodeficijentnim stanjima (Todorović, 2005.)

Sa intenzifikacijom poljoprivrede, u prvom redu zbog he-mizacije dolazi i do kontaminacije životne sredine, do pogor-šanja kvaliteta hrane i do ugrožavanja zdravlja životinja i ljudi. Zbog toga je čovečanstvo suočeno sa traženjem novih puteva u cilju proizvodnje dovoljne količine, kvalitetne hrane bez nega-tivnih efekata na okolinu i životnu sredinu.

Veliki broj naučnih organizacija, naročito u zapadnoj Evro-pi i severnoj Americi ulažu velike napore u cilju identifikacije strategije razvoja poljoprivrede. Sličan razvoj u budućnosti treba očekivati i u našoj poljoprivredi.

Intenzitet razvoja poljoprivrednih sistema budućnosti zavi-siće od priticanja novih znanja, od intenziteta primene naučnih rezultata, i od promene svesti da pored proizvodnje dovoljne hrane ona mora ispunjavati i određene norme i u pogledu kva-liteta, a proizvodni proces ne sme stvoriti štetne efekte na ži-votnu sredinu. Razvoj nauke i tehnologije omogućiće postepe-ni prelaz ka kontrolisanoj konvencionalnoj proizvodnji, zatim dalji razvoj integralne proizvodnje i alternativnih sistema, kao i održive poljoprivrede.

U proteklom periodu, naročito posle Drugog svetskog rata, voćarstvo je imala dinamičan tempo razvoja, s ciljem da se proizvede dovoljno jeftine hrane za za ishranu stanovništva. Dosta se radilo na stvaranju visokorodnih sorti voćaka i na usavršavanju tehničko-tehnoloških rešenja u voćarskoj pro-izvodnji. Primena pesticida kao mera zaštite bilja je uvek predstavljala važan faktor u voćarskoj proizvodnji. Savreme-ni razvoj voćarstva, koji je imao za cilj postizanje sve većih prinosa, doneo je znatne izmene u kvalitetu životne sredine, zemljišta, vode, vazduha kao i samih plodova. Danas se vi-soka proizvodnja voća ne može ostvariti bez primene pesticida i mineralnih đubriva. Upravo zbog toga među zagađivačima životne sredine najznačajnije mesto zauzimaju pesticidi, teški metali, mineralna đubriva, ali i ispusni gasovi, nafta, aeroza-gađivači i nukleotidi.

Iako su pesticidi po količini najmanje zastupljeni, kao za-gađivači životne sredine zauzimaju posebno mesto. Pesticidi predstavljaju potencijalnu opasnost za ljudsko zdravlje i ko-risne organizme. S obzirom da u svetu postoje sve veći zahte-vi za proizvodnjom voća sa što manjom upotrebom pesticida, a imajući u vidu da Srbija raspolaže povoljnim rejonima za proizvodnju ovakve hrane, trebalo bi iskoristiti ovu šansu na svetskom tržištu. Zato je glavni cilj pomologa i selekcionera saznanje o genetskoj otpornosti gajenih voćnih vrsta i sorti prema prouzrokovačima važnijih bolesti i štetočina, kao i stva-ranje novih otpornih sorti da bi se upotreba pesticida svela na dozvoljenu granicu i time zaštitila životna sredina i potrošači.

Imajući u vidu najnovije trendove u vezi zaštite životne sredine i sve češće zahteve za proizvodnjom hrane sa što manjom upotrebom sintetičkih hemijskih proizvoda, sve više se govori o integralnom i biološkom konceptu proizvodnje voća. Integralni koncept zasnovan je na primeni kombinaci-je genetskih, agronomskih, biotehničkih i hemijskih metoda u ekonomsko prihvatljivom sistemu proizvodnje, koji obez-beđuje kvalitet ploda, očuvanje okoline i ljudskog zdravlja (Gvozdenović, 1993). Integralna zaštita bilja zapravo uzima u obzir 2 faktora (ekološki prioritet i prioritet sprečavanja pojave


21

rezistentnosti), i klasifikaciju pesticida u takozvne zeleno-žutu i crvenu grupu. Upotreba pesticida koji pripadaju zelenoj i žutoj grupi je dozvoljena u integralnoj zaštiti bilja (IPV)-sistemu koji je bez-bedan za životnu sredinu. Organska poljoprivreda je sistem proizvodnje, koji izbegava, ili znatno is-ključuje primenu sintetičko sjedinjenih proizvoda: veštačkih đubriva, pesticida, regulatora rasta itd. Cilj i jedne i druge proizvodnje u voćarstvu je pro-izvodnja zdravstveno bezbednog voća i očuvanje životne sredine.

Integralna proizvodnja se zasniva na sledećim principima: poštovanje plodoreda, đubrenje na osnovu kontrole plodnosti zemljišta, redovna upo-treba organskih đubriva, minimalizacija u obradi zemljišta, izbor voćnih vrsta i sorti koje su tole-rantne ili otporne na važnije prouzrokovače bolesti i štetočina, izbor kvalitetnog-sertifikovanog sadnog materijala, u zaštiti od bolesti i štetočina pre svega biološke i mehaničke mere borbe i upotreba pesticida sa zelene i žute liste, poštovanje principa berbe, uskladištenja i čuvanja plodova.

Prekomerna proizvodnja hrane u razvijenim zemljama i hemizacija poljoprivrede praćeni su degradarcijom životne sredine iz čega je proizašao koncept integralnog načina pro-izvodnje čije je usvajanje u saglasnosti sa onim u integralnoj zaštiti, međutim to je jedan od svih elemenata integralnog na-čina proizvodnje. Koncepcija integracije je dobro rešenje koje nameće uputstva, ne samo za zaštitu bilja, već sada za metod tehnologije poljoprivredne proizvodnje. Integracija kao nauč-ni pravac u zaštiti bilja osnovan je zvanično 1976. godine na Kongresu u Tokiju. Ona je najviše zastupljena u povrtarstvu, voćarstvu i vinogradarstvu. Veoma je značajna za proizvodnju voća koje se koristi u svežem stanju, ali sve se veća pažnja poklanja i voću za preradu.

Razvoj zaštite bilja u poslednje vreme odlikuje se pozitiv-nim promenama od velikog značaja:

- uvođenje sistema kontrole (registracija proizvoda za zaštitu bilja i određivanje njihovog kvaliteta i rezi-dua),

- promene u izboru proizvoda za zaštitu bilja (izbaci-vanje najštetnijih materija za prirodnu sredinu iza-mena sa bezbednijim primena koji se koriste u nižim dozama)

- napredak u tehnici za zaštitu bilja i češći periodični pregled mašina za primenu pesticida,

- razvoj metoda dijagnostike,- razvoj savetodavnog sistema.

Prihvaćena fundamentalna pravila integralne zaštite voća mogu se sumirati u sledeća:

- tretirati samo u vreme kada postoji potreba za tretma-nom (pravi momenat, prognoza)

- upotrebiti količinu koja je potrebna (optimalna doza, tehnika tretiranja).

- primeniti pesticide bezbedne za životnu sredinu,- da u odnosu na berbu produži karencu preparata duže

od zakonski propisanog,- da u voćnjaku omogući analizu ostataka pesticida,- da se primena đubriva vrši na osnovu kontrole plod-

nosti zemljišta i folijarne analize.Princzinger (2005) navodi da razvijene Evropske zemlje

imaju velike potrebe za visokokvalitetnom hranom i sirovina-ma. Primena đubriva i proizvoda za zaštitu bilja, između os-talog, zahteva posebnu pažnju. Sa realnog aspekta, to bi ipak trebalo biti istaknuto da su oba i đubriva i sredstva za zaštitu bilja esencijalni za proizvodnju, ako su pravilno izabrana i pri-menjena, a berba urađena posle isteka karence.

Bez obzira, filozofija njihove primene treba da bude pro-menjena. Sistem industrijske proizvodnjese zamenjuje kontro-lisanom proizvodnjom (ISO 14.000) zatim integralnom proi-zvodnjom. To znači da poljoprivredna proizvodnja u profita-bilnom smislu bi trebalo da bude korišćenje optimalne doze đubriva i pesticida sa maksimalnom zaštitom životne sredine i proizvođača.

Proboj filozofije životne sredine, uključuujući i integral-nu proizvodnju, nije samo rezultat politike podrške od EU. Strategija velikih međunarodnih hemijskih kompanija bila je da razviju i iznesu na tržište jedinjenja povoljna za životnu sredinu zato se one na ovaj način priklanjaju zahtevima EU za autorizaciju. Mađarska je kompletno preuzela uniformni sistem EU u svoje nacionalno zakonodavstvo i kompletirala klasifikaciju peparata na osnovu njihove primene u integralnoj zaštiti. U sektoru proizvodnje voća i vinove loze grupisanje u zelenu-žutu-crvenu kategoriju, u saglasnosti sa principima u drugim zemljama u svetu

Prema Andrasu (2005) mnogi radovi koji su napisani o in-tegralnoj zaštiti ukazju da je integralna zaštita voća mnogo skuplja od tradicionalne. Međutim da bi se moglo suditi o eko-nomskom aspektu integralne zaštite na pravi način potrebno je analizirati različite faktore zaštite bilja ponaosob u toku neko-liko godina.

Isti autor navodi kalkulaciju rentabilnosti integralne proi-zvodnje:

- u slučaju fungicida nema razlike u troškovima između integralne i tradicionalne zaštite bilja,

- suzbijanje grinja je mnogo ekonomičnije u integralnoj nego u tradicionalnoj zaštiti bilja,

- suzbijanje Lepidoptera je u početku malo skuplje u sistemu integralne zaštite, ali to brzo postaje kom-penzovano smanjnjem broja tretmana tokom sledećih godina.

Tekst preuzet iz novog udžbenika: INTEGRALNA PROIZVODNJA JABUKE

Foto: D. Ćosić


Zalivni sistem u intenzivnoj proizvodnji

22

23

24

Dr Anđelko Mišković

Salata spada u grupu povrtarskih vrsta sa relativno kratkom vegetacijom. Zbog velikog broja varijeteta, sa-lata je veoma mnogo zastupljena u ponudi svih većih marketa. Može se proizvoditi na različite načine i u svim periodima godine. Poslednjih desetak godina, salata je doživela najveću ekspanziju u potrošnji. Posebno zbog razvoja specifičnog načina prerade (convinience vege-table) tzv. seckane i mešane salate, koja se pakuje u PVC vreće i drži na niskoj temperaturi. Na tako spremljene salate samo se dodaje preliv (dressing) i u potpunosti su pripremljene za ishranu.

Vrsta Lactuca sativa je vrsta salate koja se koristi za ishranu ljudi uz veoma veliku različitost u obliku, kon-zistenciji lista, boji i ukusu. U poslednje vreme se jasno izdvaja nekoliko rokova i načina proizvodnje:

-rana proizvodnja salate (obično se planira za pro-izvodnju u plastenicima sa ciljem da se izađe što ranije na tržište);

-letnja proizvodnja salate (količinski znatno je ma-nji udeo ove proizvodnje u ukupnoj proizvodnji, jer u uslovima Srbije salata nije dominantno povrće u ishrani tokom letnjeg perioda);

-jesenje-zimska proizvodnja salate (proizvodnja u zaštićenom prostoru, koja može biti namenjena za ka-sno zimski period, ili čak da bude namenjena i za rano prolećni period, tako da se upotpuni period do pristiza-nja prve salate iz rane proizvodnje).

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE SALATE U PLASTENICIMA

BIOLOŠKE OSOBINE SALATE

Zahtev za temperaturom. Salate spadaju u grupu povrtarskih vrsta sa malim zahtevima za temperatu-rom. Nekim vrstama salate veliku štetu nanose i ekstre-mno visoke kao i niske temperature.

U fazi klijanja i nicanja biljke optimalna temperatura iznosi 18 °C, pri čemu se ovaj proces značajno skraćuje. U tim uslovima klijanje traje 48 časova, nakon čega se salata iznosi van klijališta. Odmah zatim, temperatura mora da se snizi na 12 – 15 °C. Nakon toga, salata pod-nosi i više i niže temperature, s tim što se uticaj tempe-rature direktno odražava na dužinu vegetacije salate. Pri nižim temperaturama (5 – 12 °C) vegetacija može biti i do 90 dana nakon rasađivanja, a pri višim (25 – 30

°C) vegetacija se skraćuje na 20 dana od rasađivanja. Zahtev za svetlošću. Salata je po poreklu biljka du-

gog dana, pa za formiranje guste rozete, odnosno čvr-ste glavice zahteva dosta svetlosti. Slabo podnosi sen-ku, pa se gaji isključivo pri direktnom osvetljenju. Noviji sortiment je namenski selekcionisan za uslove slabijeg osvetljenja i kratkog dana, kakvi su tokom zimskog perioda. Iz tog razloga je neophodno proveriti karak-teristike svake sorte salate koja se želi proizvoditi, jer u slučaju da se radi o sorti dugog dana, može se desiti da pre vremena dođe do procvetavanja, pa da izostane mogućnost prodaje salate.

Zahtev za vodom. Salata je biljna vrsta koja nema velike zahteve za vodom, ali je veoma bitno to da salata zahteva stalnu vlažnost. Zbog toga se sistemi za navod-njavanje moraju podesiti tako da daju manju količinu vode u više navrata. Povećane zahteve za vodom ima nakon rasađivanja, radi sprečavanja zasušivanja sup-strata. U momentu kada se formira lisna rozeta, i kore-nov sistem se bolje i brže razvije, količina vode može da se smanji, ali ne i učestalost dodavanja vode.

Salata ne voli suviše visoku relativnu vlažnost vaz-duha, ali je to teško sprečiti, posebno prilikom navod-njavanja u zimskom periodu. Visoka relativna vlažnost vazduha, preko 80% može izazvati pojavu raznih obo-ljenja, pa je provetravanje od izuzetnog značaja.

Zahtev za zemljištem. Salata nema velike zahteve za kvalitetom zemljišta. Zbog kratke vegetacije, salata koristi jako malo hraniva iz samog zemljišta. Najbolja su laka peskovita i ocedna zemljišta. Za salatu je od izuzet-nog značaja obezbeđenje hraniva u površinskom sloju zemljišta.

KARAKTERISTIKE RASTA I RAZVIĆA SALATE

Salata ima relativno kratku vegetaciju koja se deli na rasadnički period (18-38 dana) i proizvodni period (21 – 90 dana). To znači da od semena do gotove salate u idealnim uslovima može proći od 39 – 128 dana.

Kroz vegetacioni period salata prolazi kroz nekoliko faza:

Klijanje i nicanje. Ova faza traje jako kratko (2 – 3 dana), ukoliko se obezbede potrebni uslovi (18 °C). Seme se seje na dubinu od maksimalno 10 mm i to samo kada se radi o semenu u peleti. Ovakvo seme osi-gurava ujednačeno klijanje i nicanje. Već nakon 2 – 3

SAVREMENO POVRTARSTVO

PROIZVODNJA SALATE U PLASTENICIMA

25


dana od tog perioda počinju biti vidljivi i kotiledoni, a istovremeno raste i prvi pravi list.

Faza rasada. Ova faza počinje već nakon iznošenja rasada iz klijališta. U fazi rasada počinje formiranje li-stova lisne rozete. U ovoj fazi od izuzetnog značaja je da ona protekne u idealnim uslovima, tj. da salata ne doživljava stresove, jer se to kasnije može odraziti na prevremeni prelaz u generativnu fazu (cvetanje).

Faza formiranja lisne rozete ili glavice. Ovo je faza koja dolazi nakon rasađivanja. Tokom ove faze kod sa-late dolazi do intenzivnog formiranja listova rozete, a kod glavičastih formi i do formiranja glavice. Ovde tre-ba spomenuti da glavičaste forme, zbog potrebnog vremena za formiranje glavice, imaju dužu vegetaciju u odnosu na lisnate forme salata, što je značajno po-sebno ukoliko se planira jednovremeno pristizanje. Fi-ziološki zrela salata može da provede u ovoj fazi od 1 – 4 nedelje. To zavisi od temperature, jer se svi procesi ubrzavaju pri višim temperaturama, ali zavisi i od tipa sorte i njene otpornosti na dužinu dana.

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE SALATE U PLASTENICIMA

U našim uslovima salata se veoma retko gaji kao glavna kultura. Uglavnom se radi o predkulturi i na-knadnoj kulturi. Kao takva, po pravilu joj se obraća znatno manje pažnje nego glavnoj kulturi.

Osnovna obrada. Ova obrada je od izuzetnog znača-ja u proizvodnji salate. Često proizvođači, uz vrlo malo obrade, nakon glavne kulture, sade salatu. Ovo je ogro-mna greška. Salata zahteva duboko osnovno oranje, koje ima za funkciju i potpuno uklanjanje biljnih osta-taka. Pošto u ovom slučaju nema dovoljno vremena za prirodno izmrzavanje, zemljište se mora mehanički usitniti. Ukoliko se ove operacije obavljaju mašinama, postoje delovi plastenika koji su nepristupačni i koji se moraju obraditi ručno.

Značaj osnovne obrade se ogleda i kroz mešanje površinskog sloja zemljišta, ali i kroz razbijanje sabi-jenog sloja koji se formirao na stazama u plasteniku. Hranjenjem biljaka sistemom kap po kap zaostaje veća količina hraniva u zoni gde se biljke gaje, u odnosu na delove gde su staze. Mešanjem zemljišta i njegovim okretanjem ovi efekti se značajno smanjuju.

Predsetvena priprema zemljišta. Ona podrazumeva usitnjavanje setvenog sloja, ali se u praksi često dešava da posle prolaska rotirajućeg organa mašine površina zemljišta ostaje valovita i ne ravna. Kod kultura kao što je salata zbog manje veličine rasada, jako je bitno pre postavljanja folije zemljište izravnati. Na ovom mestu, nije loše istaći da je dobro i poželjno zemljište i delimič-no sabiti, jer se frezovanjem u zemljište ubacuje dosta vazduha i ono se izdiže. Tek na ovako pripremljeno ze-mljište se postavlja folija.

Đubrenje salate. Specifičnost đubrenja salate se ogleda u tome što salata ima veoma kratku vegetaciju. Za to kratko vreme je neophodno da salata usvoji sve potrebne elemente, kako bi mogla za kratko vreme sve njih ugraditi u organsku materiju.

Iz literaturnih podataka se može videti da zelena sa-lata sa prinosom od 10 t/ha iznosi 30 kgN : 15 kgP : 75 kg/K. Salata spada u izrazito kaliofilne vrste, odnosno zahteva dosta kalijuma u zemljištu. Novija istraživanja pokazuju da je jako bitan i sadržaj kalcijuma, jer utiče na smanjenje pojave propadanja oboda lista. Pri uskla-đenom K/Ca odnosu postiže se i veća otpornost na bo-lesti i štetočine i usklađen porast. Đubrenju salate treba posvetiti posebnu pažnju jer se javljaju greške čiji su uzroci sledeći:

-proizvođači skoro nikad ne vrše analizu zemljišta za prethodnu i naknadnu kulturu, jer su svesni da zao-staje određena količina hraniva iza glavne kulture, pa samim tim salatu đubre manjom količinom hrane;

-korišćenje ne kvalitetnih đubriva stvara sliku o kvalitetno odrađenom poslu, s tim što se primenjena đubriva počinju raspadati tek pošto vegetacioni period salate već prođe.

U proizvodnji salate se ne preporučuje direktno đu-brenje sa organskim đubrivima iz razloga što će zbog kratke vegetacije efekat tog đubrenja biti mali ili nika-kav. Bolji efekat će biti ukoliko je pod glavnu kulturu korišćen stajnjak od direktnog đubrenja stajnjakom.

Od organskih đubriva se preporučuju granilisana đubriva u peletama u količinama od 50 – 150 g/m2 za-štićenog prostora. Razbacivanje granila treba obaviti ručno, a vreme primene je nakon osnovne obrade, a pre predsetvene pripreme.

Đubrenje mineralnim đubrivima zahteva obaveznu analizu zemljišta, na osnovu koje se može dati prepo-ruka o potrebnoj količini hraniva.

VREME PRIMENE VRSTA ĐUBRIVA

KOLIČINA (g/m2)

Osnovno đubrenje 6:12:24 30-50

I prihranjivanje – nakon rasađivanja 11:11:21 20

II prihranjivanje – faza formiranja rozete 11:11:21 20

Pošto se u najvećem broju slučajeva salata prihra-njuje preko sistema kap po kap, ali i preko rasprskivača, onda se izostavlja prihrana čvrstim hranivima, ali se u tom slučaju primenjuje hraniva prikazana u sledećoj tabeli. Navedene količine hraniva po fazama treba ras-podeliti u 2-3 navodnjavanja.

26


FAZA PRIMENE VRSTA ĐUBRIVA

DOZA (g/biljci/nedeljno)

Nakon rasađivanja 15:30:15 0,25

Početak porasta listova 14:11:25 0,50

Intenzivan rast listova 24:8:16Ca nitrat

0,500,20

Pun razvoj rozete ili glavice 10:5:26 0,50

Folijarna prihrana salate se ređe izvodi, a preporuč-ljivo je izvoditi zajedno sa zaštitom salate. Folijarna prihrana se izvodi svakih 7 – 10 dana vodotopivim đu-brivima sa pojedinačnim učešćem kalijuma (10:5:26) u koncentraciji 0,5 – 0,7%. Sa folijarnom prihranom treba prekinuti minimalno 10 – 15 dana pred sečenje salate, radi smanjenja sadržaja nitrata u listovima.

Navodnjavanje salate. Dva najčešća načina navod-njavanja salate su sistemom kap po kap i preko raspr-skivača. Oba sistema imaju i prednosti i nedostatke.

Navodnjavanje sistemom kap po kap zahteva veći broj laterala, odnosno veći broj kapajućih traka. Ka-pajuće trake se postavljaju na razmak koji odgovara

budućem međurednom razmaku biljaka u plasteniku. Ovaj sistem je dobar u uslovima niske temperature, pa čak i onda kada je spoljašnja temperatura ispod 0 °C. Nedostatak ovog načina navodnjavanja može da se ispolji u slučajevima kada se naglo poveća spoljašnja temperatura, pa u plastenicima dolazi do brzog pove-ćanja temperature. Tada proizvođač mora odreagovati bržim provetravanjem objekta i smanjenjem tempera-ture vazduha.

Pošto salata pripada lisnatom povrću, po prirodi svog porekla dobro podnosi orošavanje, pa su rezultati sa primenom rasprskivača jako dobri. Problem pred-stavljaju niske temperature, kada se na mestima gde su niski protoci voda zamrzne. Tada, bukvalno, imamo navodnjavanje, a kao da ga nemamo. Neke vrste salata (iceberg tip) zahtevaju veću količinu vode, pa je navod-njavanje rasprskivačima neophodno.

Da bi se dobio zadovoljavajući kvalitet navodnjava-nja najbolje je kombinovati oba sistema za navodnja-vanje. Veoma je komplikovano tačno utvrditi koliku količinu vode je potrebno dodati salati iz razloga što to zavisi od mnogo faktora. Suština je da se ne sme do-zvoliti zasušivanje korena kod salate, jer se zaustavljena biljka salate veoma teško ponovo vrati u normalan rast.

Proizvodnja rasada salate. Kod proizvodnje rasada salate postoje dve potpuno različite tehnologije, koje rezultiraju i različitim načinom sadnje biljaka. Salata se može proizvoditi iz običnog (tzv. naturalnog) ili dorađe-nog (piliranog) semena. Piliranje predstavlja poseban oblik dorade semena gde se na seme nanose slojevi omotača koji sadrži određenu količinu hraniva za ishra-nu klice, pesticid, kao i inertan nosač, uz pomoć koga se stvara kuglica oko samog semena. Takvo seme brže usvaja vodu i bubri. Bubrenjem omotač puca, a klica slobodno izlazi napolje. Korišćenjem piliranog semena nicanje je ujednačeno, a rasad je jednakog kvaliteta.

Najveći problem za proizvođače predstavlja cena, jer je ovo seme nekoliko puta skuplje od naturalnog. Kod običnog semena nemoguće je dobiti ujednačen rasad, klijavost je mala, a energija klijanja je loša. Zbog toga, bitne razlike su vidljive već u samom startu pro-izvodnje.

Sistem kap po kap u salati

Sistem rasprskivača u salati

Izgled ponika salate

27

Proizvodnja rasada je moguća u kontejnerima i u hranljivim kockama. Sama tehnika usejavanja i pro-izvodnje se bitno razlikuje. U pripremljen treset se ubacuje po jedno seme salate na dubinu od 4 – 8 mm. Seme se prekriva kvarcnim peskom, a zatim mu se do-daje voda, kako bi treset postao vlažan. Usejane kocke ili kontejneri se odnose u sobu za naklijavanje ili kli-ma komoru gde se temperatura drži na 18 °C. Na ovoj temperaturi se salata zadržava na 2 – 3 dana, a nakon toga počinje klijanje. Nakon klijanja rasad se iznosi u proizvodni deo objekta, gde se nastavlja proces rasta. Idealna temperatura je između 12 – 16 °C, ali često to nije slučaj, pa u zavisnosti od temperature menja se i vremenski period proizvodnje rasada.

Kod kontejnerskog rasada, slično kao i kod kupusa, porast korena se ograničava svetlošću, tj. izdizanjem kontejnera iznad zemlje. Kod rasada u kockama, veli-ki značaj treba pridati međusobnom odvajanju kocki, kako korenov sistem ne bi rastao bočno, nego u dubi-nu. Samim tim će i nakon rasađivanja porast korena biti usmeren na dole.

Mere nege u proizvodnji salate. Jedna od najzna-čajnijih mera nege je malčovanje zemljišta, odnosno pokrivanje folijom. Kod nas su se do sada koristile dve boje filija i to bela i crna folija. U primeni ovih folija po-stoje izvesne razlike. Bela folija je skuplja u startu i tre-ba da se koristi u plastenicima sa dodatnim grejanjem. Ova folija reflektuje svetlost, pa se biljka nalazi u uslo-vima jačeg osvetljenja, ali niske temperature. Zato, uz dodatno zagrevanje daje odlične rezultate. Crna folija se koristi u objektima bez grejanja i zastupljena je u više od 95 % plastenika u Srbiji. Već je ranije spomenut veliki značaj poravnatosti podloge pre postavljanja fo-lije. Folija se obično ručno postavlja, jer se tako najbolje iskoristi prostor.

Bušenje folije se može izvoditi premeravanjem, spe-cifičnim markerima ili je moguće da već postoje rupe za sadnju na samoj foliji. Premeravanje predstavlja

bukvalno razmeravanje objekta, izvlačenje redova uz pomoć kanapa i bušenje na određeni razmak u redu. Markeri su specifični valjci određenog prečnika, na ko-jima su napravljeni šiljci na tačno određenom razmaku. Okretanjem ovog valjka po foliji dolazi do pravljenja tačno određenog razmaka između redova, ali i između biljaka. Za hobi proizvođače postoje folije koje imaju unapred izbušene rupe, ali je u takvim slučajevima bit-no obratiti pažnju na željeni broj biljaka.

Sadnja salate. Kao što je već i spomenuto, sadnja se može izvoditi na dva načina. Kontejnerski rasad se mora saditi dublje, odnosno ceo koren koji je rastao unutar ćelije kontejnera sada mora biti u zemlji.

Za razliku od ovog načina gajenja, kod proizvodnje u hranljivoj kocki rasad se ne ukopava. Ovaj način sad-nje je bolji, jer je rozeta više izdignuta od zemlje, pa je smanjena mogućnost pojave truleži. Sadnja se obavlja blagim utiskivanjem kocke, do 1/3 njene visine, čime se povećava i učinak pri sadnji.

Vreme proizvodnje u zaštićenom prostoru počinje od 15.09. pa traje sve do 15.04. sledeće godine. U ovom periodu najviše salate se planira za novogodišnje pra-znike, ali se već početkom marta planira oslobađanje objekta za potrebe glavne kulture.

Razmaci na kojima se obavlja sadnja su različiti, tako da se broj biljaka kreće od 6 – 9 kom/m2 (iceberg tip) do 16 – 25 kom/m2 (glavičaste i lisnate salate). Prilikom određivanja broja biljaka treba obratiti pažnju na vari-jetet i njegove zahteve za vegetacionim prostorom.

Zaštita od korova, bolesti i štetočina. Zaštita kod salate je veoma specifična iz više razloga. Jedan od najvažnijih je kratka vegetacija salate. Upravo iz tog razloga javlja se smanjen broj preparata koji mogu da ispoštuju traženu karencu i efikasnost.

Rasad salate u hranljivoj kocki - GrowRasad


28

Od zaštitnih sredstava koja su namenjena zaštiti salate od bolesti u Republici Srbiji je registrovano:

AKTIVNA MATERIJA NAZIV PREPARATA KONCENTRACIJA KARENCA REGISTROVAN

VINKLOZOLIN Ronilan – FL 0,2 % 35 dana SRB

PROSIMIDON Sumilex 50 – FL 0,15 % 35 dana SRB

SUMPOR

KolosulKvašljivi sumporThiovit jet – WGWebesan

SRB

FOSETIL – ALUMINIJUMAlliete 80 – WPFolietBevijet 80 - WP

0,25-0,37 % 14 dana SRB

HLOROTALONIL Bravo 2 lit/ha 14 dana EU

METALAKSIL-M+HLOROTALONIL Folio gold 2,5-3 lit/ha 14 dana EU

AZOKSISTROBIN+HLOROTALONIL Ortiva opti 2,5 lit/ha 14 dana EU

MANDIPROPAMID+CU HIDROKSID Pergado C 5kg/ha 14 dana EU

DIFENOKONAZOL Score 0,5 lit/ha 21 dan EU

BOSKALID+PIRAKLOSTROBIN Signum 0,5 kg/ha 7 dana EU

PROPAMOKARB HIDROHLORID Previcur 0,15%, 14 dana EU

METALAKSIL M+MANKOZEB Ridomil gold 2,5 kg/ha 14 dana EU

PROPAMOKARB HIDROHLORID+FENAMIDON Consento 2lit/ha 14 dana EU

PROPAMOKARB HIDROHLORID+FLUOPIKOLID Infinito 1,5lit/ha 7 dana EU

FOSETIL ALUMINIJUM Alliete flash 0,3% 4 dana EU

FAMOKSADON+CIMOKSANIL Equation pro 400gr/ha 3dana EU

Od registrovanih preparata za zaštitu od štetočina na raspolaganju su nam sledeći:

AKTIVNA MATERIJA NAZIV PREPARATA KONCENTRACIJA KARENCA REGISTROVAN

DIMETOAT

Bevetox 40 – EDimetoat – ECDimetogalFosfamid 40 – ECPerfekthionSistemin 40 - EC

SRB

TEFLUTRIN Force 0,5 G 15 kg/ha OVP SRB

PIMETROZIN Chess 0,2-0,4 kg/ha 3-7 dana EU

TIAMETOKSAM Actara 0,4-0,6 kg/ha 7 dana EU

LUFENURON Match 1-2 lit/ha 14 dana EU

ABAMEKTIN Vertimec 0,75-1 lit/ha 7 dana EU

EMAMEKTIN Affirm 1,5 kg/ha 3 dana EU

LAMBDA-CIHALOTRIN Karate zeon 0,2 lit/ha 21 dan EU

INDOKSAKARB Avaunt 0,25l/ha 3 dana EU

HLORANTRANILIPROL Coragen 0,2 lit/ha 7 dana EU

METOMIL Lannate 0,2kg/ha 14 dana EU

BIFENTRIN Talstar 0,3lit/ha 7 dana EU


29

Savremeni povrtarBroj 44 • 2012 15

MARKETING

organski porizvođači ulažu u proizvodnju uz isticanje činjenice da je organski krompir proizveden bez upotrebe mineralnih đubriva i pesticida. Takođe, organski proizvođači nisu prepoznati niti imaju podršku ni jednog činioca u kupoprodajnom lancu. Za većinu trgovaca, koji reklamiraju svoje proizvode, organski proizvodi nisu prioritetni, ne daju im prednost niti ih favorizuju, jer ne vide velik fi nansijski interes. Prisutni su zaključili da je potrebno osnivanje marketing organizacije koja bi radila na promociji organskih proizvoda u supermarketima. Naravno, javlja se i problem kontinuiteta. Kao posledica plamenjače, prinos organskog krompira varira više nego prinos u konvencionalnoj proizvodnji. Ovo nekada dovodi do nestašice u radnjama, što ni trgovci, a ni potrošači ne vole.

Na skupu „OD PROBLEMA DO REŠENJA“ mogla su se čuti i pitanja vezana za preradu krompira kao i proizvode od organskog krompira.

Proizvodnja organskog krompira mora da o(p)stane

Jasno je da, ako se želi poboljšati tržišna pozicija organskog krompira, potrebno je uložiti dosta napora i truda u svim pravcima. U protivnom može se očekivati smanjenje proizvodnje organskog krompira u plodoredu proizvođača, pa čak i potpuni izostanak ove kulture, što svakako nije cilj nikome. Jedna od opcija, pored stvaranja sorti otpornih na plamenjaču i povećnja aktivnosti na marketingu jeste formiranje organizacionog lanca koji će raditi na marketingu i koji će dati podsticaj prodaji. Svakako ćemo u budućnosti videti da li ovaj sektor ima dovoljno energije i fi nansija da se ova inicijativa i ostvari.

Preuzeto iz: Potato World, broj 4, 2011.

Priredio: Vuk Vujasinović

Iz štampe je krajem 2012. godine izašao priručnik pod nazivom: PRIRUČNIK ZA PROIZVODNJU POVRĆA U ZAŠTIĆENOM PROSTORU (kupus, salata, paprika, paradajz, krastavac, tikvice i plavi patlidžan), na više od 170 strana. Priručnik se sastoji iz uvodnog dela, u kojem su opisani tipovi objekata, kao i njihove konstrukcione karakteristike koje su u kombinaciji sa potrebama pojedinih vrsta, zatim detaljno su opisani uslovi za rast biljaka, kao i oprema koja te uslove proizvodi i kontroliše, kao i uslovi kojima su biljke izložene tokom procesa proizvodnje. Drugi deo kljige je konkretan i odnosi se na specifi čnosti tehnologije proizvodnje pojedinih kultura, s obzirom na to da u Srbiji ne postoji adekvatna knjiga koja obrađuje ovu tematiku. Tu se, pre svega, misli na osnovnu obradu, predsetvenu pripremu, navodnjavanje, zaštitu biljaka, specifi čne mere nege, berbu, pakovanje i čuvanje, s tim što su osim tradicionalnih mera i načina proizvodnje, u priručniku objašnjene i svaremene metode gajenja, koje se koriste u zemljama koje su ekonomski naprednije od nas. Knjiga treba da bude uz svakog agronoma, povrtara, stručnjaka, entuzijastu ili ljubitelja povrća, jer ukazuje na značajne promene i napretke u tehnologiji proizvodnje zdravstveno bezbednog povrća. Autor, dr Anđelko Mišković se i ovom prilikom zahvaljuje svim ljudima dobre volje koji su pomogli da ovaj Priručnik izađe iz štampe, jer smatra da će biti velika pomoć agronomskoj praksi u našoj zemlji. Knjiga će biti distribuirana posred-stvom kompanije SAVACOOP, odnosno poljoprivrednih apoteka, koje ova kom-panija snabdeva. Knjiga može da se poruči i pouzećem na broj 062/471-488.

dr Anđelko Mišković

PRIRUČNIK ZA PROIZVODNJU POVRĆA U ZAŠTIĆENOM PROSTORU

Zaštita od korova se uglavom ne radi, posebno zato što se radi o relativno malim površinama koje se mogu ručno odraditi, ali i zbog toga što ne postoji adekvatan herbicid koji je primenljiv u proizvodnji salate.

Od oboljenja salate najjčešća su: Plamenjača sala-te (Bremia lactucae), Bela trulež (Sclerotinia sclero-tiorum), Siva trulež (Botrytis cinerea), Rizoktonija (Rhizoctonia solani).

Od najznačajnijih štetočina na salati u uslovima proizvodnje u Srbiji se javljaju: Lisne vaši (Aphidi-dae), Trips (Thrips), Crvena kupusna stenica (Eu-rydema ventrale), Pamukova sovica (Helicovrpa armigera), Kukuruzni plamenac (Ostrinia nubila-lis).

Kod zaštite salate, a posebno kod glavičastih formi, veoma je značajna zaštita od insekata, koji griženjem nanose mehaničke šrete i povrede na salati. Ove vrste

salata je najbolje štiti uz pomoć leđnih atomizera, koji dodatno, uz pomoć vazduha, ubacuju preparat u zonu između listova.

Berba, pakovanje i čuvanje salate. Berba salate se obavlja odsecanjem cele glavice ili rozete u osnovi sta-bla. Zatim se salata uzima u ruku i odsecaju se donji listovi koji su oštećeni ili prestareli. Takva salata je spre-mna za pakovanje.

U najvećem broju slučajeva salate se pakuje u kar-tonske kutije. U svaku kutiju se stavlja PVC vreća koja čuva svežinu salati. Samo mali deo salate se pakuje u drvene gajbe, ali se tako salata veoma brzo isuši. Pri pa-kovanju se salata slaže obrnuto, tako da su u kutiji vid-ljiva mesta preseka stabla salate.Ovakva salata svežinu može zadržati samo ukoliko joj se brzo snizi temperatu-ra i ne dozvoli odavanje vlage. U takvim uslovima čuva-nja salata ne gubi svežinu od 7 do 10 dana.


30

NOVE TEHNOLOGIJE – ISHRANA BILJAKA

(Komercijalni naziv: RHIZO-VAM BASIC)

Mikro-granulisani inokulum od mikorizne gljive

RHIZO-VAM BASIC SPADA U TIP ENDOMIKO-RIZE. U sebi sadrži spore gljive Glomus Intraradices. Karakteriše ga slabo vidljiv omotač oko korena za koje je potreban mikroskop. Ovaj tip mikorize je mnogo če-šći od ektomikorize, pa ga nalazimo u preko 90% biljnih vrsta. Ovo je dakle najraširenija simbioza između biljaka i gljiva na planeti. Zbog tog svojstva, neki je nazivaju “gljivičnim korenom”.

Za koje biljne vrste je namenjen ?Pogodan je za korišćenje na svim biljnim vrstama, bilo da su poljoprivredne kulture, cveće, plastenici, tereni za golf i lepe bašte, rekultivacija terena, livade i pašnjaci, voćarsko vinogradarske ili šumsko rastinje izuzev: Za-branjuje se korišćenje na: rhododendronu, azalea,

laurel, orhideje, jele, kestena, robinia i pinus. (te bilj-ke formiraju drugu vrstu Mikorize)

RHIZO-VAM BASIC koristan je za godišnje i višego-dišnje useve. To je bitno za gotovo sva drveća, grmlje, ukrasno bilje, trave i leguminoze.

Način primene;Granule su pogodne za aplikaciju u zemljište na bilo koji način, putem sejalica ili rasipača, pa su inkorporisane u zemljište.

Doza-količina po hektaruZa suncokret, kukuruz, sirak 10 kg/ha, za povrtarske kul-ture, papriku, paradajz, salatu i dr. 12 kg /ha, za voćne vrste u fazi sadnje; jabuka, kruška, šljiva, goji, aronija, sadnice vinove loze, lešnika i dr. 10 g/biljka. Kod već zasnovanih plantaža voća ili vinograda, moguće je injek-tiranjem uneti granule u zonu korena 10-15 g/biljka u zavisnosti od starosti biljke.Za supstrate na 1m3 3-4kg.

Prednosti korišćenja mikoriznih gljiva

1. Jačanje korenovog sistema i ujednačenost habitusa biljaka

2. Intenzivniji porast i bolje usvajanje mikro i makro elemenata

3. Otpornost prema suši, visokoj temperaturi, netipič-nim solima u zemljištu,

4. Povećanje otpornost prema biljnim bolestima; Phytophtora spp., Phytium spp., Veticilium spp., Phyrochaeta spp., itd. Primećeno je dejstvo i na smanjenje nematoda kod povrtarskih biljaka

5. Poboljšano cvetanje i oplodnja kod biljaka, a time i veći prinos

6. Smanjuje stres kod biljaka na ekst remne uslove

NOVO MAGIČNO ORUŽJE MIKORIZA

31

NOVE TEHNOLOGIJE – ISHRANA BILJAKA

S kojim preparatima se ne sme mešati mikorizna glji-va istovremenoZabranjeno je koristiti fungicide koji se kod primene ko-riste istovremeno. Benomyl, Iprodion, Copper i Zineeb. Đubriva sa visokim sadržajem vodorastvorljivog fosfora. Sva ova sredstva treba koristiti 7-8 dana posle primene mikorize.

Način čuvanja preparataČuvati na prohladnom, tamnom i suvom mestu, bez izla-ganja sunčevom zračenju.Rok upotrebe je 3 godine.

Držati dalje od dohvata dece i domaćih životinja !!!

Da li postoje neželjeni efekti kod upotrebe i dali se koristi za organsku proizvodnju ?Ovaj inokulant nema nikakvih neželjenih efekata. Miko-rizni inokulumi su oslobođeni bilo kakvih štetnih efeka-ta, ni za biljke ni okolinu. Efikasno se koristi u organskoj proizvodnji i nije genetski modifikovan. U Evropskoj uniji je registrovan uredbom / EU Eko-Uredba 889/2008, član 3 i 4 RHIZO-VAM OSNOVA VAM, NEMAČKA, FibL /Forcxyngsinstityt fur boilogichen Landbaj/

Šta je važno znati prilikom primene RHIZO-VAM BASICA ?Mychorizne gljivice su živi organizmi i stoga kod pri-mene zahtevaju uslove kako bi se uspostavila simbioza sa biljkama. Ovaj preparat treba da bude što bliže živom korenu ili klijancu /semenu/ kako bi se koren, seme ili klijanac našao u direktnom dodiru sa inokulom. Zbog toga kod sadnje golim korenom /drveće, lozni kalemovi, jagode i sl. treba da budu umočeni u rastvor sredstva pre sadnje, a istovremeno da se ispod korena stavi dodatna količina sredstva. Kod semena bi bilo dobro da se nađe u neposrednoj blizini istog, pod uslovom da seme nije zaprašeno fungicidnim sredstvima. Kod travnjaka, livada ili golf terena, treba ga rasturiti po površini i posle dobro zaliti kako bi gljiva bila što bliže korenu.

Mehanizam delovanjaOFFERED BY RHIZO-MIC UG, GERMANY

- Mikro-granulisani inokulum od mikorizne gljive Glomus Intraradices

- Slika A pokazuje biljke koje su inokulisane sa mikoriznom gljivom

Slika B kontrola

32

Bayer d.o.o.Omladinskih brigada 88b, 11070 Novi Beograd 011 20 70 252, Zelena linija: 011 20 70 [email protected], www.bayercropscience.rs

LAKO, A JAKO

Documents

Agrovizija#8