Ajnštajnov kosmos · 2016. 3. 20. · Ajnštajn je pogotovo voleo da ćaska sa jednim petogodišnjakom koji se pridruživao misliocu u pešačenju do Instituta za napredne studije

Ajnštajnov kosmos

takođe od mičija kakua:

HiperprostorParalelni svetoviPosle Ajnštajna

VizijeFizika nemogućegFizika budućnosti

Budućnost uma

Ajnštajnov kosmos

Kako je vizija Alberta Ajnštajna promenila naše poimanje prostora i vremena

MIČIO KAKU

Prevele Ana Ješić i Katarina Ješić

Naslov originalaMichio Kaku:

EINSTEIN’S COSMOS

Copyright © 2005 by Michio KakuCopyright © 2005, 2014. za srpsko izdanje, Heliks

IzdavačHeliks

Za izdavačaBrankica Stojanović

LekturaVesna Đukić

RedakturaAleksandra Dragosavljević

ŠtampaNewpress, Smederevo

Treće izdanje

Knjiga je složena tipografskim pismom

Adobe Text Pro

ISBN: 978-86-86059-56-7

Smederevo, 2014.

www.heliks.rs

Za Mišel i Alison

Novo sagledavanje zaostavštine Alberta Ajnštajna 9Za hval ni ca 13

Deo I – Slika prva Trka sa zrakom svetlosti

poglavlje 1 Fi zi ka pre Aj nštaj na 17poglavlje 2 Ra ne go di ne 26poglavlje 3 Spe ci jal na te o ri ja re la tiv no sti

i „go di na ču da“ 45

Deo II – Slika druga Zakrivljeno prostorvreme

poglavlje 4 Opšta te o ri ja re la tiv no sti i „naj sre ćni ja mi sao mog ži vo ta“ 69

poglavlje 5 No vi Ko per nik 85poglavlje 6 Ve li ki pra sak i cr ne ru pe 99

Sadržaj

Deo III – Nedovršena slika Objedinjena teorija polja

poglavlje 7 Ob je di nje nje i kvant ni iza zov 113poglavlje 8 Rat, mir i E = mc2 136poglavlje 9 Aj nštaj no va pro ro čan ska za o stavš ti na 155 Napomene 181 Bibliografija 193 Indeks 197

9

P r e d g o v o r

Novo sagledavanje zaostavštine Alberta Ajnštajna

Genije. Rasejani profesor. Otac relativ no sti. Mit ska fi gu ra Al ber ta Aj nštaj na – ko sa raz ba ru še na ve trom, no ge bez ča ra pa, pre ve li ka ko šu lja, lu la u usti ma, za ne se nost – sli ka

uti snu ta u se ća nje svih nas. „Pop-iko na rav no prav na El vi su Pri sli ju i Me ri lin Mon ro, za go net no nas po sma tra s raz gled ni ca, na slov nih stra na ča so pi sa, sa ma ji ca i džinovskih po ste ra. Mar ke tin ški agen ti s Be ver li Hil sa pro da ju nje go vo li ce za te le vi zij ske re kla me. Da je živ, pre zi rao bi sav taj cir kus“, pi še bi o graf De nis Bra jan.1

Aj nštajn je je dan od naj ve ćih na uč ni ka svih vre me na, ute me lji vač ko ji se po svom do pri no su fi zi ci mo že po re di ti sa Isa kom Njut nom. Ne iz ne na đu je što ga je ča so pis Tajms svr stao u pe de set naj u ti caj ni-jih lju di u pro te klih sto go di na.

S ob zi rom na nje go vo me sto u isto ri ji, ne ko li ko je do brih raz lo ga za no ve na po re da se po no vo sa gle da Ajn štaj nov ži vot.

Pr vo, nje go ve te o ri je su ta ko du bo ke i da le ko vi de da i po sle vi še de ce ni ja če sto zauzimaju na slov ne stra ne no vi na – za to je neo p hod no da po ku ša mo da utvr di mo nji ho ve ko re ne. Dok no ve ge ne ra ci je dostignuća ne pojm lji vih u dva de se tim go di na ma proš-log ve ka (sa te li ti, la se ri, na no teh no lo gi je, de tek to ri gra vi ta ci onih

10 Predgovor

ta la sa), is tra žu ju da le ke gra ni ce sve mi ra i unu traš njost ato ma, Aj nštaj no va pred vi đa nja po ma žu mo der nim na uč ni ci ma da do bi ju No be lo vu na gra du. Čak i mr vi ce sa Aj nštaj no vog sto la otva ra ju no ve per spek ti ve u na u ci. Na pri mer, No be lo va na gra da je 1993. go di na otiš la u ru ke dvo ji ce na uč ni ka što su po sred no po tvr di li po sto ja nje gra vi ta ci o nih ta la sa ko je je Aj nštajn pred vi deo 1916. go di ne, tako što su ana li zi ra li kre ta nje binarnih ne u tron skih zve-zda na ne bu. Ta ko đe, 2001. go di ne No be lo vu na gra du do bi la su tri fi zi ča ra ko ja su po tvr di la po sto ja nje Bo ze-Aj nštaj no vih kon den-za ta, no vog sta nja ma te ri je na tem pe ra tu ra ma bli skim ap so lut noj nu li – Aj nštajn je pret po sta vio da ta kvo sta nje ma te ri je postoji još od 1924. go di ne.

I dru ge njegove pretpostavke da nas do bi ja ju po tvr du. Cr ne ru pe, ne ka da sma tra ne bi zar nim po gla vljem Aj nštaj no ve te o ri je, iden-ti fi ko va ne su po mo ću or bi tal nog te le sko pa Habl (Hub ble Spa ce Te le sco pe) i te le sko pa za ra dio-ta la se (Very Lar ge Ar ray Ra dio Te le-sco pe). Ne sa mo da je po tvr đe no kako Aj nštaj no vi pr ste no vi i so či va po sto je, već oni da nas pred sta vlja ju ključ ne astro nom ske alat ke za me re nje ne vi dlji vih obje ka ta u da le kom sve mi ru.

Čak se i Aj nštaj no ve „greš ke“ pri hva ta ju kao ve li ki do pri nos na šem zna nju o ko smo su. Go di ne 2001, astro no mi su doš li do ube-dlji vog do ka za da „ko smo loš ka kon stan ta“, ne ka daš nja Aj nštaj no va naj o zbilj ni ja za blu da, za i sta pred sta vlja naj ve ću kon cen tra ci ju ener-gi je u sve mi ru i da će od re di ti ko nač nu sud bi nu sa mog ko smo sa. Ka ko se po tvr de nje go vih pred vi đa nja mno že, savremena eks pe ri-men tal na fi zi ka biva „re ne san sa“ Aj nštaj no ve za o stavš ti ne.

Dru go, fi zi ča ri po no vo pro ce nju ju nje gov rad, po seb no na čin raz-miš lja nja. Dok su ne ka daš nji bi o gra fi de talj no pro u ča va li Aj nštaj nov ži vot tražeći na zna ke po re kla nje go vih te o ri ja, fi zi ča ri da nas sve vi še pri hva ta ju ide ju da se one ne za sni va ju to li ko na ma te ma ti ci (da ne po mi nje mo nje gov lju bav ni ži vot!), već na jed no stav nim i ele gant-nim sli ka ma. Aj nštajn je če sto po mi njao sledeće: ako no va te o ri ja ne pro is ti če iz fi zič ke sli ke do volj no jed no stav ne da je i de te raz u me, ve ro vat no je bez vred na.

Predgovor 11

Za to smo u ovoj knji zi te sli ke, plo do ve Aj nštaj no ve na uč nič ke maš te, is ko ri sti li kao for mal ni metod za opi si va nje nje go vih zamisli i naj ve ćih do stig nu ća.

U de lu I osla nja mo se na sli ku ko ju je Aj nštajn pr vi put sa gle dao sa še sna est go di na: ka ko bi mu izgledali sve tlo sni zra ci ka da bi mo gao da le ti upo re do s nji ma. In spi ra ci ja za tu sli ku ve ro vat no je bi la de či ja knji ga ko ju je pro či tao. Za mi š lja ju ći šta bi se de si lo ka da bi smo se utr kiva li sa sve tlo snim zra kom, Aj nštajn je pre po znao ključ nu kon-tra dik ci ju iz me đu dve naj ve će te o ri je tog vre me na – Njut no ve te o-ri je si la i Maks ve lo ve te o ri je po lja i sve tlo sti. Dok se tru dio da raz re ši taj pa ra doks, znao je da se jed na od te dve te o ri je – Njut no va, ka ko se is po sta vi lo – mo ra po ka za ti ne tač nom. U iz ve snom smi slu, ta sli ka kri je či ta vu te o ri ju re la tiv no sti (ko ja će jed nog da na ot kri ti taj nu zve zda i nu kle ar ne ener gi je).

U de lu II pomalja se nova sli ka: Aj nštajn je za miš ljao pla ne te kao kli ke re ko ji se ko tr lja ju po kri voj po vr ši ni u či jem sre diš tu je Sun ce – to je ilu stra ci ja ide je da gra vi ta ci ja iz vi re iz za kri vlje no sti pro sto ra i vre me na. Za me niv ši Njut no ve si le kri vi nom glat ke po vr-ši ne, Aj nštajn je na sli kao sve žu, re vo lu ci o nar nu sli ku gra vi ta ci je. U ta kvom no vom kon cep tu, Njut no ve „si le“ bi le su ilu zi ja ko ju je stvo rio za kri vlje ni pro stor. Po sle di ce te jed no stav ne sli ke od veš će nas do cr nih ru pa, Ve li kog pra ska i kra ja sa mog kosmosa.

Deo III ne ma sli ku – po sve ćen je Aj nštaj no vim ne uspe šnim po ku-ša ji ma da osmi sli sli ku-vo di lju u ot kri va nju „ob je di nje ne te o ri je po lja“ ko ja bi mu po mo gla da for mu li še naj ve će do stig nu će dvo-mi le ni jum skog is tra ži va nja za ko na ma te ri ja i ener gi je. Aj nštaj na je in tu i ci ja po če la da iz da je, jer nje go vo vre me ni je zna lo niš ta o si la ma ko je su upra vlja le atom skim je zgrom i su ba tom skim če sti ca ma.

Ne do vr še na ob je di nje na te o ri ja po lja i nje go va tri de se to go diš nja po tra ga za „te o ri jom svega“ ni ka ko ni je bi la pro ma šaj – prem da je to tek sko ro shva će no. Aj nštaj no vi sa vre me ni ci sma tra li su je don ki ho-tov skom. Abra ham Pais, fi zi čar i Aj nštaj nov bi o graf, re kao je da je „to kom po sled njih 30 go di na ži vo ta ak tiv no is tra ži vao, ali sla va mu ne bi bi la po mu će na – mo žda bi bi la i ve ća – da se ba vio pe ca njem“.2

12 Predgovor

Dru gim re či ma, nje go va za o stavš ti na bi ve ro vat no bi la i bo ga ti ja da je osta vio fi zi ku iz me đu 1925. i 1955. go di ne.

Po sled njih de se tak go di na, u osvit no vih te o ri ja zva nih „te o ri ja su per stru na“ ili „M-te o ri ja“, po tra ga za ob je di nje nom te o ri jom po lja sve vi še za u zi ma cen tral no me sto u sve tu fi zi ke, pa fi zi ča ri na dru ga-či ji na čin gle da ju na Aj nštaj nov ka sni ji rad i za o stavš ti nu. Po sta vlja-nje te o ri je o sve mu po sta lo je ko na čan cilj či ta ve ge ne ra ci je mla dih, am bi ci o znih na uč ni ka. Ob je di nje nje, ne ka da sma tra no gro bljem ka ri je ra vre meš nih fi zi ča ra, sa da je do mi nant na te ma u te o rij skoj fi zi ci.

Hteo sam da Aj nštaj no vom ra du u ovoj knji zi pri stu pim na nov, osve žen na čin, da nje go vu ne u niš ti vu za o stavš ti nu pri ka žem mo žda pre ci zni je, kroz jed no stav ne fi zič ke sli ke. Aj nštaj no ve ide je pod sta-kle su da naš nje re vo lu ci o nar ne no ve eks pe ri men te u kosmosu i u na pred nim fi zič kim la bo ra to ri ja ma i osve tli le put ne u mor nim tra ga či ma za is pu nje njem nje go vog naj dra go ce ni jeg sna – te o ri je svega. Či ni mi se da bi se Ajnštajnu ta kav pri stup nje go vom ži vo tu i ra du naj vi še svi deo.

Zahvalnica

Že leo bih da se za hva lim na go sto prim stvu oso blju Uni ver zi tet ske bi bli o te ke u Prin sto nu u ko joj sam spro veo ne ka is tra ži va nja za ovu knji gu. Bi bli o te ka ču va ko pi je svih Aj nštaj no vih pi sa nih ra do va i deo ori gi nal nog ma te ri ja la. Ta ko đe, za hva lju jem se pro fe so ru V. P. Na i ru i Da ni je lu Grin ber ge ru iz Si ti ko le dža u Nju jor ku na tru du ulo že nom u či ta nje mog tek sta i na kri tič kim i ko ri snim ko men ta-ri ma. Ve o ma su mi ko ri sti li i raz go vo ri sa Fre dom Dže ro mom ko ji je sa sta vio obi man do si je FBI o Aj nštaj nu. Za hva lan sam Edvi nu Bar be ru na po drš ci i pod stre ku i Dže su Ko e nu na ne pro ce nji vim ured nič kim sa ve ti ma i iz me na ma ko je su znat no una pre di le tekst i usme ri le ga. Mno go du gu jem i Stju ar tu Kri čev skom ko ji je svih ovih go di na promovisao mno ge mo je na uč ne knji ge.

d e o I

SLIKA PRVATrka sa zrakom svetlosti

17

P o g l a v l j e 1

Fi zi ka pre Aj nštaj na

No vi nar je jed nom pri li kom za mo lio Al ber ta Aj nštaj na, naj ve ćeg na uč nog ge ni ja po sle Isa ka Njut na, da ob ja sni svo ju for mu lu uspe ha. Ve li ki mi sli lac je za stao za tre nu tak

i po tom od go vo rio: „Ako je A uspeh, re kao bih da je for mu la A = X + Y + Z, gde X ozna ča va rad, a Y igru“.1

„Šta ozna ča va Z?“, upi tao je no vi nar.„Da tre ba dr ža ti je zik za zu bi ma“, gla sio je od go vor.Fi zi ča ri ma, kra lje vi ma, kra lji ca ma i obič nim lju di ma, Aj nštajn je

bio drag zbog svo je čo več no sti, ve li ko duš no sti i smi sla za hu mor, ko je je is po lja vao i ka da se bo rio za mir u sve tu i kad je is tra ži vao taj ne ko smo sa.

Dok je ve li kan fi zi ke še tao uli ca ma Prin sto na, čak bi se i de ca sja ti la da ga vi de, a on ih je za uz vrat za sme ja vao ta ko što je mr dao uši ma. Aj nštajn je po go to vo vo leo da ća ska sa jed nim pe to go diš nja kom ko ji se pri dru ži vao mi sli o cu u pešačenju do In sti tu ta za na pred ne stu di je. Dok su se jed nog da na še ta li, Aj nštajn je iz ne na da pra snuo u smeh. Ka da je maj ka upi ta la de ča ka o če mu su to raz go va ra li, on je od go vo-rio: „Pi tao sam Aj nštaj na da li se da nas oku pao.“ Maj ka se uža snu la, ali je Aj nštajn uz vra tio: „Dra go mi je da mi ne ko po sta vi pi ta nje na ko je umem da od go vo rim.“

18 A jnštajnov kosmos

Fi zi čar Dže re mi Ber nstajn je jed nom re kao da „ko god je lič no upo znao Aj nštaj na, ni je mo gao da se ot me uti sku o ple me ni to sti ovog čo ve ka. Ka da se go vo ri lo o nje mu, uvek se po na vljao epi tet ‘čo ve čan’, ...jed no stav na pri ro da ko ju je bi lo la ko za vo le ti.“2

Aj nštajn, pod jed na ko lju ba zan pre ma pro sja ci ma, de ci i ari sto-kra ti ji, ta ko đe je bio ve li ko du šan pre ma svo jim pre thod ni ci ma u slav nom hra mu na u ke. Prem da na uč ni ci, kao i svi dru gi kre a tiv ci, ume ju da bu du stra ho vi to lju bo mor ni na svo je su par ni ke i da upa-da ju u sit ne za đe vi ce, Aj nštajn je po re klo ide ja ko je je za stu pao tra-žio u ra do vi ma di vo va fi zi ke, kao što su Isak Njutn i Džejms Klark Mak svel. Nji ho vi su por tre ti bi li vid no is tak nu ti na nje go vom sto lu i po zi do vi ma. Njut no va te o ri ja me ha ni ke i gra vi ta ci je i Mak sve lo va te o ri ja o sve tlo sti, či ni le su dva stu ba na u ke u osvit dva de se tog sto-le ća. Go to vo ce lo kup no zna nje fi zi ke tog do ba, bi lo je sa dr ža no u do stig nu ći ma ova dva fi zi ča ra.

La ko je pre vi de ti da pre Njut na ni je bi lo va lja nog ob jaš nje nja za kre ta nje te la na ze mlji i na ne bu. Mno gi su ve ro va li da sud bi ne lju di od re đu ju zlo na mer ni du ho vi i de mo ni. O veštičarenju, ma gi ji i pra-zno ver ju, va tre no se ras pra vlja lo čak i u naj čuve ni jim pre sto ni ca ma zna nja u Evro pi. Na u ka ka kvu da nas po zna je mo, ni je po sto ja la.

Grč ki fi lo zo fi i po gla vi to hriš ćan ski te o lo zi, pi sa li su da se te la kre ću za to što su vo đe na že lja ma i emo ci ja ma na lik na ljud ske. Pre ma Ari sto te lo vim sled be ni ci ma, te la u po kre tu će na po kon uspo ri ti, jer će se „umo ri ti“. Te la pa da ju na tlo za to što „če znu“ da se sje di ne sa Ze mljom, pi sa li su.

Čo vek ko ji će uve sti red u ovaj ha o tič ni svet du ho va, po tem pe ra-men tu i na ra vi bio je Aj nštaj no va su prot nost. Dok je Aj nštajn ve li ko-duš no po kla njao svo je vre me i da vao je zgro vi te iz ja ve za štam pu, Njutn je bio po znat po svo joj za tvo re no sti i sklo no sti ka pa ra no ji. Du bo ko sum nji čav pre ma dru gi ma, že sto ko se su ko blja vao sa osta lim na uč ni-ci ma oko pre vla sti i te su za va de du go tra ja le. Nje go va ću tlji vost bi la je le gen dar na. Dok je bio član bri tan skog par la men ta, to kom za se da nja 1689–90. go di ne, za be le že no je da se sa mo jed nom obra tio do sto-jan stve nom sku pu: ose tio je pro ma ju i za tra žio od vra ta ra da za tvo ri

1. Fi zi ka pre Aj nštaj na 19

pro zor. Pre ma bi o gra fu Ri čar du S. Vest fa lu, Njutn je bio „iz mu čen čo vek, kraj nje ne u ro tič ne pri ro de, ko ji je uvek, a po go to vo u sred-njem do bu, bio na ivi ci ner vnog slo ma.“3

Ka da je reč o na u ci, Njutn i Aj nštajn bi li su istin ski maj sto ri, po mno gu če mu na lik je dan na dru gog. Obo ji ca su mo gli op se siv no da pro ve du ne de lje i me se ce u vr hun skoj kon cen tra ci ji do gra ni ce fi zič ke is cr plje no sti i slo ma. Obo ji ca su taj ne ko smo sa vi de li kao jed no stav ne sli ke.

Go di ne 1666, ka da je imao dva de set tri go di ne, Njutn je ras te rao du ho ve ko ji su pro go ni li ari sto te lov ski svet, uvo de ći no vu me ha ni ku za sno va nu na si la ma. Njutn je po sta vio tri za ko na kre ta nja, po ko ji ma se te la kre ću za to što ih od bi ja ju ili pri vla če si le ko je se mo gu pre ci zno iz me ri ti i iz ra zi ti jed no stav nim jed na či na ma. Ume sto da tra ći vre me na raz miš lja nje o že lja ma te la ko ja se kre ću, Njutn je bio u sta nju da zbro ji si le ko je na te la de lu ju i ta ko iz ra ču na nji ho ve pu ta nje, po čev od liš ća ko je pa da i puhora od maslačka, do to pov ske đu la di i obla ka. To ni su bi la pu ka aka dem ska raz ma tra nja, jer su omo gu ći la ute me lje nje in du strij ske re vo lu ci je, za ko je je sna ga par nih ma ši na što po kre ću ogrom ne lo ko mo ti ve i bro do ve, stvo ri la no va car stva. Mo sto vi, bra ne i ne bo de ri, mo gli su se gra diti po u zda ni je jer su ljudi bili u stanju da izračunaju op te re će nje sva ke ci gle i gre de. Po be da Njut no ve te o ri je be še ta ko ve li ka, da je on s pra vom bio obo ža van za ži vo ta. Alek san dar Poup je us klik nuo:

Pri ro da i za ko ni nje ni, u ta mi be hu skri ve ni.Bog re če: „Ne ka bu de Njutn“, i sve tlo sti bi.

Njutn je pri me nio svo ju te o ri ju si la na či tav ko smos, po sta vlja ju ći no vu te o ri ju gra vi ta ci je. Vo leo je da pri po ve da o to me ka ko se vra-tio na po ro dič no ima nje u Vul sdor pu u Lin kol nši ru poš to je zbog iz bi ja nja epi de mi je ku ge za tvo ren uni ver zi tet u Kem bri džu. Jed nog da na, vi dev ši ka ko ja bu ka pa da s gra ne, po sta vio je sud bo no sno pi ta nje: ako ja bu ka pa da, da li i Me sec pa da? Mo že li si la gra vi ta ci je ko ja de lu je na ja bu ku na Ze mlji, bi ti ista si la ko ja upra vlja kretanjem


ne be skih te la? Bi la je to je res, jer se on da pret po sta vlja lo da pla ne te le že na ne po mič nim sfe ra ma ko je se po ko ra va ju ne be skim za ko-ni ma. A ti su za ko ni bi li sa vr še ni, nasuprot za ko nima gre ha i is ku-plje nja ko ji upra vlja ju po roč nom pri ro dom čo ve čan stva.

U tre nut ku spo zna je, Njutn je shva tio da mo že ob je di ni ti ze malj sku i ne be sku fi zi ku u jed nu sli ku. Si la ko ja pri vla či ja bu ku ka Ze mlji, mo ra da bu de ista si la ko ja do se že do Me se ca i vo di ga po nje go voj pu ta nji. Njutn je ta ko na ba sao na no vu vi zi ju gra vi ta ci je. Za miš ljao je ka ko se di na vr hu pla ni ne i ba ca ka men. Uvideo je da što snažnije hitne kamen, dalje će ga dobaciti. On da je postavio sudbonosno pitanje: šta će se do go di ti ako ba ci ka men ta kvom br zi nom da se on ni ka da ne vra ti? Shva tio je da ka men ko ji ne pre kid no pa da pod uti ca jem gra vi-ta ci je ne bi pao na Ze mlju, već bi kru žio oko nje, vra tio se u jed nom tre nut ku do ba ca ča i uda rio ga u po ti ljak. Njutn je po tom za me nio ka men Me se com ko ji ne pre sta no pa da, ni ka da ne do seg nuv ši tlo, za to što se po put ka me na kre će oko Ze mlje po kru žnoj or bi ti. Me sec ne mi ru je na ne be skoj sfe ri, kao što je Cr kva mi sli la, već je u stal nom slo bod nom pa du, baš kao ka men ili ja bu ka, vo đen si lom gra vi ta ci je. Bi lo je to pr vo ob jaš nje nje kre ta nja u Sun če vom si ste mu.

Dve de ce ni je ka sni je, 1682. go di ne, či tav Lon don je bio uža snut i odu še vljen bli sta vom ko me tom ko ja je sve tle la na no ćnom ne bu. Njutn je pa žlji vo pra tio kre ta nje ko me te po mo ću re flek tu ju ćeg te le-sko pa (je dan od nje go vih izu ma), i usta no vio da se ono sa vr še no sla že sa jed na či na ma, ako se pret po sta vi da je ko me ta u slo bod nom pa du i da na nju de lu je gra vi ta ci ja. Uz po moć astro no ma ama te ra Ed mun da Ha le ja, mo gao je tač no pred vi de ti po vra tak ko me te (doc ni je na zva na Ha le je va), što je bi lo pr vo pred vi đa nje o kre ta nju ko me ta. Za ko ni gra-vi ta ci je ko je je Njutn upo tre bio da bi pro ra ču nao kre ta nje Ha le je ve ko me te i Me se ca, i da nas va že – po mo ću njih NA SA sa za pa nju ju ćom tačnošću do vo di svo je ko smič ke son de do Ura na i Nep tu na.

Su de ći po Njut nu, si le de lu ju tre nut no. Uko li ko bi Sun ce iz ne-na da ne sta lo, Njutn je ve ro vao da bi Ze mlja tre nut no bi la iz ba če na iz svo je or bi te i da bi se za le di la u du bi na ma pro sto ra. Sva ko bi u ko smo su tač no znao u kom je tre nut ku Sun ce iščezlo. To zna či da je


mo gu će sin hro ni zo va ti sve ča sov ni ke ta ko da jed no li ko ot ku ca va ju svu da u ko smo su. Se kund na Ze mlji tra je isto kao se kund na Mar su i Ju pi te ru. Po put vre me na, i pro stor je ap so lu tan. Me tar na Ze mlji du ga čak je isto ko li ko me tar na Mar su i Ju pi te ru. Ne me nja svo ju du ži nu ni na jed nom me stu u ko smo su. Se kun di i me tri su, pre ma to me, isti ma gde se na đe mo u pro sto ru.

Njutn je svo je za mi sli ute me ljio na zdra vo ra zum skom sta no viš tu o ap so lut nom pro sto ru i vre me nu. Po Njut nu, pro stor i vre me či ni li su ap so lut ni re fe rent ni si stem pre ma ko me pro ce nju je mo kre ta nje svih te la. Ka da pu tu je mo vo zom, či ni nam se da se voz kre će a da je Ze mlja ne po mič na. Me đu tim, poš to se za gle da mo u dr ve će ko je pro-mi če po red pro zo ra, mo že mo pro miš lja ti da li voz mi ru je, a dr ve će se kre će. Pošto iz gle da da se u vo zu niš ta ne po me ra, mo že mo se za pi ta ti šta se do i sta kre će, voz ili dr ve će? Njutn je tvr dio da ap so-lut ni re fe rent ni si stem od go va ra na ovo pi ta nje.

Njut no vi za ko ni op sta li su kao te me lji fi zi ke či ta va dva sto le ća. Ka da su kra jem de vet na e stog ve ka no vi pro na la sci, po put te le gra fa i si ja li ce, iz me ni li ve li ke evrop ske gra do ve, pro u ča va nje elek tri ci te ta iz ne dri lo je nov kon cept u na u ci. Da bi ob ja snio za go net ne si le elek-tri ci te ta i mag ne ti zma, škot ski fi zi čar Džejms Klark Mak svel raz vio je to kom še zde se tih go di na de vet na e stog ve ka, na Kem brič kom uni ver-zi te tu, te o ri ju sve tlo sti ko ja ni je ima la upo riš te u Njut no vim si la ma, već u no vom kon cep tu na zva nom po lja. Aj nštajn je pi sao da je kon-cept po lja „naj du blji i naj plod ni ji ko ji je fi zi ka vi de la po sle Njut na“.4

Po lja mo že mo uoči ti ako na ne se mo opilj ke gvo žđa na list pa pi ra. Uko li ko po sta vi mo mag net is pod pa pi ra opilj ci će se, kao ča ro li jom, ras po re di ti po mre ži na lik na pa u ko vu, s li ni ja ma ko je vo de od se ver-nog do ju žnog mag net nog po la. Sva ki mag net je, da kle, okru žen mag net nim po ljem – ne vi dlji vim nizom li ni ja si la ko je pro ži ma ju či tav pro stor.

Elek tri ci tet ta ko đe stva ra po lja. Na saj mo vi ma na u ke, de ca se sme ju ka da do dir nu iz vor sta tič kog elek tri ci te ta a ko sa im se na ko-stre ši. Vla si ko se pra te ne vi dlji ve li ni je elek trič nog po lja ko je pro-is ho de iz iz vo ra elek tri ci te ta.


Opi sa na po lja su sa svim dru ga či ja od si la ko je je uveo Njutn. Si le, go vo rio je Njutn, de lu ju tre nut no u či ta vom pro sto ru, pa bi se po re me ćaj u ne kom de lu ko smo sa tre nut no ose tio u či ta vom ko smo su. Po Mak sve lo vom iz van red nom opa ža nju, mag net no i elek trič no de lo va nje ne pu tu ju tre nut no, kao Njut no ve si le, već se kre ću ko nač nom br zi nom. Nje gov bi o graf, Mar tin Gold man, pi sao je ka ko je „ide ja o vre me nu ko je tre ba da pro đe da bi se ose ti lo dej-stvo mag ne ta... Mak sve la po go di la kao grom iz ve dra ne ba.“5 Mak-svel je sli ko vi to po ka zao da će, pro tre se mo li mag net, pro te ći vre me dok se opilj ci gvo žđa ne po me re.

Za mi sli te pa u ko vu mre žu ko ja tre pe ri na ve tru. Ka da ve tar po re-me ti deo mre že, ta las se ši ri či ta vom mre žom. Za raz li ku od si la, vi bra ci je po pa u ko vim mre ža ma i po lji ma pu tu ju ko nač nom br zi-nom. Mak svel je od lu čio da iz ra ču na br zi ne mag net nog i elek trič nog de lo va nja. U jed nom od naj ve ćih pro do ra u na u ci iz de vet na e stog ve ka, upo tre bio je ovu za mi sao da ot kri je taj nu sve tlo sti.

Iz pređašnjeg ra da Maj kla Fa ra de ja i dru gih na uč ni ka, Mak svel je znao da mag net no po lje ko je se kre će mo že da pro iz ve de elek trič no po lje, i obr nu to. Ge ne ra to ri i mo to ri, za slu žni za elek tri fi ka ci ju sve ta u ko me ži vi mo, di rekt na su po sle di ca ove dvoj no sti. (Ovo na če lo se ko ri sti i za rad elek trič nih ure đa ja u na šim do mo vi ma. Vo da ko ja pa da s vr ha bra ne okre će lo pa ti cu tur bi ne, a ona okre će mag net. Po kret no mag net no po lje go ni elek tro ne u ži ca ma i oni na pon skim vo do vi ma pu tu ju sve do utič ni ca u na šim so ba ma. Na sli čan na čin elek tri ci tet iz utič ni ca stva ra mag net no po lje u elek trič nom usi si-va ču ko je pri si lja va mo tor da se vr ti.)

Za hva lju ju ći Mak sve lo voj ge ni jal no sti, dva efek ta su ob je di nje na. Ako pro men lji vo mag net no po lje mo že da stvo ri elek trič no po lje i obr nu to, mo žda bi oba po lja mo gla da sa či ne ci klič no kre ta nje u ko me se elek trič no i mag net no po lje ne pre sta no pre tva ra ju jed no u dru go. Mak svel je br zo uvi deo da bi ova na iz me nič nost mo gla da na pra vi po kret nu kom po zi ci ju elek trič nih i mag net nih po lja ko ja tre pe re u skla du, pre tva ra ju ći se jed no u dru go u bes ko nač nom ta la su. Po tom je iz ra ču nao br zi nu ovog ta la sa.


Na svo je za pre paš će nje, iz na šao je da je br zi na ta la sa rav na br zi ni sve tlo sti. Za tim je iz re kao mo žda naj sme li ju tvrd nju u de vet na e stom ve ku: to je ste sve tlost. Mak svel je pro roč ki ob zna-nio svo jim ko le ga ma: „Ne mo že mo iz be ći za klju čak da se sve tlost sa sto ji od transverzalnih ta la sa u is toj sre di ni ko ja uzro ku je električ ne i mag net ne po ja ve.“6 Na kon is traj nog raz miš lja nja o pri-ro di sve tlo sti ko je je tra ja lo mi le ni ju mi ma, na uč ni ci su naj zad raz u me li nje ne naj du blje taj ne. Na su prot Njut no vim si la ma či je je dej stvo bi lo tre nut no, po lja su pu to va la ko nač nom br zi nom – br zi nom sve tlo sti.

Mak sve lov rad sa žet je u osam kom pli ko va nih par ci jal nih di fe-ren ci jal nih jed na či na (po zna tih kao „Mak sve lo ve jed na či ne“), ko je već sto pe de set go di na sva ki elek tro in že njer i fi zi čar ne iz o stav no uči na pa met. Od ne dav no se mo že ku pi ti maj ica ko ja u pu nom sja ju pred sta vlja svih osam jed na či na. Pret ho di im na pis „U po čet ku, Bog re če…“, a na kon jed na či na do la zi „… i bi sve tlost.“

Do kra ja de vet na e stog ve ka, eks pe ri men tal ne po tvr de Njut no ve i Mak sve lo ve te o ri je bi le su ta ko us peš ne, da su ne ki fi zi ča ri sa si gur-noš ću pred vi đa li ka ko su Njutn i Mak svel od go vo ri li na sva pi ta nja o ko smo su ko je je vre de lo po sta vi ti. Ka da je Maks Plank (za čet nik kvant ne te o ri je) upi tao svog tutora da li da po sta ne fi zi čar, do bio je od go vor da se oku ša na ne kom dru gom po lju, jer je fi zi ka u osno vi do vr še na na u ka. Ne ma ni čeg no vog što se mo že ot kri ti, do dao je. Ove re či po no vio je i lord Kel vin, ve li ki fi zi čar de vet na e stog ve ka, pro gla siv ši da je fi zi ka u bi ti ce lo vi ta, osim ne ko li ko obla ča ka na ho ri zon tu ko ji ni su mo gli bi ti ob jaš nje ni.

Ne do sta ci Njut no vog sve ta sva ke su go di ne bi va li sve oči ti ji. Ot kri će ra di o ak tiv no sti i rad Ma ri je Ki ri na iz dva ja nju ra di ju ma, uz dr ma li su na uč ni svet i pri vu kli pa žnju jav no sti. Čak i sto ti nak gra ma ove ret ke, sve tlu ca ve sup stan ce, mo glo je da osve tli za mra-če nu pro sto ri ju. Ma ri ja Ki ri je po ka za la da na iz gled neo gra ni če ne ko li či ne ener gi je mo gu pro is teći iz ne po zna tih iz vo ra du bo ko unu-tar ato ma, upr kos za ko nu o odr ža nju ener gi je po ko me ener gi ja ne mo že bi ti stvo re na ni ti uniš te na. Ovi „oblačići“ usko ro će po krenu ti


dve naj ve će re vo lu ci je dva de se tog ve ka, te o ri ju re la tiv no sti i kvant nu te o ri ju.

Zbu nji va lo je to što je pro pao sva ki po ku šaj da se ob je di ne Njut-no va me ha ni ka i Mak sve lo va te o ri ja. Ova po to nja je po tvr di la da je sve tlost ta las, ali je osta vi la otvo re no pi ta nje šta je pro sti ra nje ta la sa. Na uč ni ci su zna li da se sve tlost mo že pro sti ra ti u va ku u mu (to jest pu to va ti sto ti na ma mi li o na sve tlo snih go di na kroz va ku um ko smo sa), ali poš to je va ku um de fi ni san kao „niš ta“, iz to ga pro is ho di pa ra doks da su i ta la si niš ta!

Njut no va fi zi ka je po ku ša la da od go vo ri na ovo pi ta nje; uve-den je po stu lat po ko me se sve tlost sa sto ji od ta la sa ko ji osci lu ju u ne vi dlji vom „eteru“, ne po mič nom ga su što is pu nja va ko smos. Sma tra lo se da je eter ap so lut ni re fe rent ni si stem pre ma ko me se me re sve br zi ne. Poš to se Ze mlja okre će oko Sun ca, a Sun ce oko centra ga lak si je, skep tik bi mo gao da ka že ka ko je ne mo gu će usta-no vi ti šta se za i sta kre će. Njut no vi sled be ni ci su na ovu pri med bu tvr di li da se Sun čev si stem kre će u od no su na sta tič ni eter, ta ko da se mo že ra za bra ti ko je se te lo odi sta kre će.

Me đu tim, eter je po čeo da po pri ma sve čud no va ti ja svoj stva. Fi zi ča ri su, na pri mer, zna li da se ta la si kre ću br že u guš ćoj sre di ni. Zvuk pu tu je br že u vo di ne go u va zdu hu. Poš to sve tlost pu tu je ne za mi sli vom br zi nom (300.000 ki lo me ta ra u se kun di), to zna či da eter mo ra bi ti iz van red no gust ka ko bi pro vo dio sve tlost. Ali, ka ko je to mo glo da bu de tač no, ka da se pret po sta vlja lo da je eter re đi od va zdu ha? S vre me nom je eter po stao go to vo mi stič na sup stan ca: bio je u ap so lut nom mi ro va nju, bez te ži ne, ne vi dljiv, s vi sko znoš ću rav noj nu li, pa ipak ja či od če li ka i ne pri me tan za bi lo ko ji in stru ment.

Po čev od 1900. go di ne, ne do stat ke Njut no ve me ha ni ke bi lo je sve te že ob ja sni ti. Svet je bio spre man za re vo lu ci ju, ali ko će je po ve sti? Prem da su mno gi fi zi ča ri bi li sve sni pu ko ti na u te o ri ji etera, sti dlji vo su po ku ša va li da ih po pu ne po Njut no vom uzor ku obra sca. Poš to ni je imao šta da iz gu bi, Aj nštajn je na pao sa mu srž pro ble ma i pri me-tio da su Njut no ve si le i Mak sve lo va po lja me đu sob no ne kompatibil ni.


Je dan od dva stu ba na u ke mo ra da pad ne. Ka da je dan stub ko nač no bu de pao, preinačiće se vi še od dve sto ti na go di na fi zi ke i to će do ve sti do re vo lu ci je u spo zna ji ko smo sa i sve sti o sa moj stvar no-sti. Njut no vu fi zi ku sru ši će Aj nštajn po moću sli ke ko ju i de te mo že da raz u me.

26

P o g l a v l j e 2

Ra ne go di ne

Čo vek ko ji će za svag da iz me ni ti na še po i ma nje ko smo sa, ro đen je 14. mar ta 1879. go di ne u gra di ću Ulm u Ne mač koj. Her mana i Pa u li nu Koh Aj nštajn uz ne mi rilo je sa zna nje da

gla va nji ho vog si na ima ne pra vi lan ob lik i stre pe li su da ni je men-tal no bolestan.

Aj nštaj no vi ro di te lji pri pa da li su sred njem slo ju se ku lar nih Je vre ja. Bo ri li su se da obez be de op sta nak sve broj ni joj po ro di ci. Pa u li na je bi la kćer pri lič no bo ga tog čo ve ka. Njen otac, Ju li jus Der zba her (ka sni je je pro me nio pre zi me u Koh), ste kao je ime-tak ta ko što je na pu stio po sao pe ka ra i po stao tr go vac ži ta ri ca ma. U po ro di ci Aj nštajn, Pa u li na se iz dva ja la po to me što je ce ni la umet nost i kul tu ru. Na sto ja la je da nje na de ca po ha đa ju ča so ve mu zi ke i u mla dom Al ber tu pro bu di la je is traj nu lju bav pre ma vi o li ni. Za raz li ku od svog ta sta, Her man Aj nštajn ni je imao bli-sta vu ka ri je ru i naj pre se oku šao u pro da ji ma dra ca. Nje gov brat Ja kov uve rio ga je da se okre ne no voj elek tro he mij skoj in du stri ji. Fa ra de jevi, Mak sve lovi i Edi so novi izumi ko ri sti li su sna gu elek-tri ci te ta i osve tlja va li gra do ve ši rom sve ta, pa je Her man vi deo šan su u iz grad nji ge ne ra to ra i elek trič nih sve tilj ki. Is po sta vi će se da je ovaj po sao ne po u zdan, poš to je po ro di ca po vre me no za pa-da la u nov ča ne kri ze i ban kro te. Zbog toga su se se lili ne ko li ko

2. Ra ne go di ne 27

pu ta to kom Al ber to vog de tinj stva, najpre u Min hen, go di nu da na na kon nje go vog ro đe nja.

Ma li Aj nštajn je pro go vo rio to li ko ka sno da su nje go vi ro di te-lji stra ho va li da ni je re tar di ran. Ka da je ko nač no po čeo da pri ča, iz go va rao je či ta ve re če ni ce. Me đu tim, čak i s devet godina ni je sa svim do bro go vo rio. Al bert je imao dve go di ne mla đu se stru Ma ju (Al berta je iz ne na dila pri no va u ku ći. Jed na od nje go vih pr vih re če-ni ca bi la je: „Ali, gde su točkići?“). Ma ji ni je bi lo lako zbog Alber-tove ru žne na vi ke da je gađa u glavu onim što dohvati. Ka sni je se pri se ća la: „Se stra na uč ni ka tre ba da ima tvr du gla vu.“1

Na su prot ra ši re nom ve ro va nju, Aj nštajn je bio do bar uče nik u ško li, ali sa mo u onim obla sti ma ko je su ga in te re so va le, kao što su ma te ma ti ka i pri rod ne na u ke. Ne mač ki škol ski si stem tra žio je od uče ni ka da da ju krat ke od go vo re i da uče na pa met. U pro tiv-nom, ka zna je bi la uda ra nje pac ki. Mla di Al bert je go vo rio spo ro, okle va ju ći i pa žlji vo bi ra ju ći re či. Da le ko od to ga da je bio sa vr šen uče nik – nije mu pri jao auto ri tar ni si stem ko ji je gu šio kre a tiv-nost i maš tu, svo de ći ško lo va nje na do sad na pre da va nja. Ka da je nje gov otac upi tao upra vi te lja ško le ko je bi za ni ma nje Al bert tre ba lo da oda be re, dobio je od go vo r: „Sve jed no je. Ne će us pe ti ni u jed nom po slu.“2

Aj nštaj no ve oso be no sti is po lji le su se još u ra nom de tinj stvu. Bio je sa njar, če sto bi se za ne o či ta njem. Školski drugovi u šali su ga zvali Bi eder me i er, što bi u slo bod nom pre vo du zna či lo „za lu đe nik“. Je dan pri-ja telj se pri se ćao tog vre me na: „De ca u ško li su mi sli la da je Aj nštajn ču dak jer ni ma lo ni je ma rio za sport. Na stav ni ci su sma tra li da ni je na ro či to bi star pošto ni je uspe vao da na u či lek ci je na pa met i za to što se po na šao čud no.“3 U desetoj godini, Aj nštaj na su upi sa li u gim-na zi ju Luit pold u Min he nu. Ta mo mu je naj straš ni je mu ke za da va lo uče nje kla sič nog grč kog. Se deo bi na sto li ci sa is pra znim osme hom iza ko jeg je pri kri vao do sa du. Na stav nik grč kog u sed mom raz re du, Jo zef De gen hart, re kao mu je jed nom pri li kom da bi naj bo lje bi lo kad uopšte ne bi pri su stvo vao ča su. Kad se Aj nštajn po bu nio re kav ši da ni je uči nio niš ta lo še, na stav nik je otvo re no od go vo rio: „Tač no. Vi


sa mo se dite u zad njoj klu pi i smeš kate se, a ti me ne ukazujete poš to-va nje ko je na stav nik oče ku je od učenika.“4

Čak i de ce ni ja ma ka sni je, Aj nštajn se s gor či nom osvrtao na ožilj ke ko je su mu na ne le te auto ri tar ne me to de: „Go to vo da je rav no ču du što sa vre me ne me to de pod u ča va nja ni su sasvim ugušile dečju ra do-zna lost; osim pod stre ka, toj ta na noj bilj či ci naj vi še tre ba slo bo de.“5

Aj nštajn je ra no pokazao za ni manje za na u ku. To je po če lo kad se upo zna o s mag ne ti zmom, ko ji je na zvao svo jim „pr vim ču dom“. Na kon što je do bio kom pas od oca, ne pre sta no ga je odu še vlja va la či nje ni ca da ne vi dlji ve si le mo gu iza zva ti kre ta nje objek ta. S to pli-nom se se ćao: „Di vlje nje ko je sam ja ose tio s če ti ri ili pet go di na kad mi je otac po klo nio kom pas... i dan-da nas pam tim... to je is ku stvo osta vi lo du bok i tra jan uti sak na me ne. Iza tih stva ri mo ra lo je bi ti neš to du bo ko za to mlje no.“6

Kad mu je bi lo ot pri li ke je da na est go di na, nje gov ži vot je kre nuo neo če ki va nim to kom; po stao je vr lo po bo žan. Nje gov da le ki ro đak do la zio je da ga po u ča va jevrejskoj ve ri ko ju je Aj nštajn pri gr lio sa začuđujućim ža rom, go to vo fa na ti čno. Od bi jao je da je de svi nje ti nu, i čak je na pi sao ne ko li ko pe sa ma u sla vu Bo ga ko je je pe vao na pu tu do ško le. Ovaj pe riod sna žne pre da no sti ve ri ni je po tra jao. Što je du blje za la zio u ver sku dok tri nu, to je vi še uvi đao da se svet na u ke i svet re li gi je su ko blja va ju, te da mno ga ču da opi sa na u ver skim spi si ma na ru ša va ju na uč ne za ko ni to sti. „Čitajući po pu lar ne knji ge, ubr zo sam se uve rio da ve ći na ono ga što pi še u Bi bli ji ne mo že bi ti isti na“,7 za klju čio je.

Re li gi ju je na pu stio isto ta ko na glo kao što ju je pri gr lio. Ipak, taj pe riod ver skog za no sa sna žno će uti ca ti na nje go ve ka sni je po gle de. Od ričući se re li gi je, pr vi put je od ba cio ne kri tič ki auto ri tet, a ta kav stav je bi lo jed no od obe lež ja nje go ve lič no sti ko je ni je me njao do kra ja ži vo ta. Aj nštajn ni ka da vi še ni je bespogovorno pri hva tio ni je-dan auto ri tet kao ko na čan. Za klju čio je da se ver ska na če la iz Bi bli je ne mo gu po mi ri ti s na u kom, sma trao je da u ko smo su po sto je či ta vi sve to vi ko je na u ka ne mo že do seg nu ti, i da tre ba ima ti du bo ko razu-me va nje za ogra ni če nost na u ke i ljud skog sa zna nja.


Za ni ma nje mla dog Aj nštaj na za kom pa se, na u ku i re li gi ju uga si lo bi se da ni je imao bri žnog men to ra ko ji je iz bru sio nje go ve ide je. Go di ne 1889, si ro maš ni Po ljak Maks Tal mud stu di rao je me di ci nu u Min he nu i jed nom ne delj no ve če rao je u Aj nštaj no voj ku ći. Tal-mud je pre do čio Aj nštaj nu ču de san svet na u ke, ta ko raz li čit od su vo par nog, pro stog me mo ri sa nja ko jim su bi li is pu nje ni nje go vi ča so vi. Go di na ma ka sni je, Tal mud je iskre no pi sao: „To kom svih tih go di na, ni kad ga ni sam vi deo da či ta be le tri sti ku. Ni ti sam ga ikad za te kao u druš tvu dru go va iz ško le ili nje go vih vrš nja ka. Je di no ga je još za ni ma la mu zi ka, već tad je umeo da svi ra Mo car to ve i Be to ve no ve so na te dok bi ga maj ka pra ti la na kla vi ru.“8 Tal mud je Aj nštaj nu da vao knji ge iz ge o me tri je, ko je je ovaj da no no ćno gu tao. Aj nštajn je to na zvao svo jim „dru gim ču dom“. Za pi sao je: „U dva-naestoj godini su sreo sam po sve dru ga či je ču do: u knji ži ci sa eukli-dov skom ra van skom ge o me tri jom.“9 Na zvao ju je svo jom „sve tom knji gom iz ge o me tri je“, i ona je po sta la nje go va no va Bi bli ja.

Tu se Aj nštajn naj zad su sreo s car stvom či ste mi sli. Bez sku pih la bo ra to ri ja ili opre me, bio je u sta nju da is tra ži uni ver zal nu isti nu, ome đe nu je di no sna gom ljud skog uma. Po re či ma nje go ve se stre Ma je, ma te ma ti ka je Al ber tu po sta la ne pre suš ni iz vor za do volj stva, na ro či to kad bi na i šao na pri ma mlji ve za go net ke i probleme. Hva lio se se stri da je ot krio ne za vi san do kaz Pi ta go ri ne te o re me o pra vo u-glim tro u glo vi ma.

Aj nštajn je či tao i dru gu ma te ma tič ku li te ra tu ru; na kra ju je sam se be pod u ča vao iz al ge bre, či me je za di vio svog tu to ra. Tal mud je pri znao: „Usko ro se nje gov ma te ma tič ki ge ni je vi nuo ta ko vi so ko da ga vi še ni sam mo gao pra ti ti... Sto ga smo najčešće raz go va ra li o fi lo zo fi ji. Pre po ru čio sam mu da či ta Kan ta.“10 Iz Tal mu do vog pre-do ča va nja sve ta Ima nu e la Kan ta i nje go ve Kri ti ke či sto ga uma, iz ne-dri lo se Aj nštaj no vo do ži vot no za ni ma nje za fi lo zo fi ju. Po čeo je da po sta vlja ve či ta pi ta nja s ko ji ma su se su o či li svi fi lo zo fi – o po re klu eti ke, po sto ja nju Bo ga i pri ro di ra to va. Naročito je Kant imao ne sva-ki daš nje na zo re, čak je do veo u sum nju i po sto ja nje Bo ga. Isme-vao je pom pe zni svet kla sič ne fi lo zo fi je „u ko me uglav nom mno go


du va“. (Ili, pre ma re či ma rim skog go vor ni ka Ci ce ro na, „ne po sto ji niš ta to li ko ap surd no što ne ki fi lo zof već ni je re kao“.) Kant je ta ko đe pi sao ka ko je for mi ra nje svet ske vla de na čin da se okon ča ju ra to vi, a taj stav je Aj nštajn za u zi mao do kra ja ži vo ta. Aj nštajna su to li ko dir-nule Kan to ve ide je, da je u jed nom tre nut ku po miš ljao da po sta ne fi lo zof. Nje gov otac, ko ji je že leo da mu sin iza be re prak tič ni je za ni-ma nje, od ba cio je tu ide ju kao „fi lo zof sku glu post“.11

Po sao nje go vog oca u elek tro he mij skoj in du stri ji za Aj nštaj na je bi la sre ćna okol nost jer je oko fa bri ke uvek bi la go mi la elek trič nih ge ne ra to ra, mo to ra i dru gih ure đa ja ko ji su hra ni li nje go vu ra do zna-lost i pod gre va li za ni ma nje za na u ku. (Her man Aj nštajn je sa svo jim bra tom Ja ko vom ra dio na skla pa nju ugo vo ra za je dan am bi ci o zan pro je kat – elek tri fi ka ci ju cen tra Min he na. Her man je sa njao o to me da bu de na če lu tog isto rij skog po du hva ta. Ako bi ostva rio pro je-kat, to bi nje go voj po ro di ci do ne lo fi nan sij sku sta bil nost, a nje go va elek tra na bi se raz vi la.)

To što je bio okru žen ogrom nim elek tro mag net skim na pra va ma, Aj nštaj nu je bez sum nje po mo glo da pro bu di in tu itiv no raz u me-va nje elek tri ci te ta i mag ne ti zma. To je pre sve ga iz bru si lo nje gov iz van re dan dar da osmi sli fi zič ke sli ke ko je bi s ne pri ko sno ve nom tačnošću opi sa le pri rod ne za ko ni to sti. Dok su se osta li na uč ni ci za ko pa va li u ne ra zu mlji vu ma te ma ti ku, Aj nštajn je za ko ne fi zi ke vi deo ja sno, kao da su jed no stav ne sli ke. Mo žda mu je u to me upra vo po mo glo to sre ćno vre me kad je mo gao da gle da ure đa je oko oče ve fa bri ke i da sa zna je za ko ne elek tri ci te ta i mag ne ti zma. Ova nje go va spo sob nost da sve vi di kao jed no stav ne sli ke, po sta će jed no od naj-ve ćih Aj nštaj no vih obe lež ja.

S petnaest go di na, Aj nštaj no vo obra zo va nje pre ki nuo je je dan od po vre me nih po ro dič nih pro ble ma s fi nan si ja ma. Da re žlji vi Her man uvek je po ma gao oni ma ko ji su ima li nov ča nih ne pri li ka; za raz li ku od ve ći ne po slov nih lju di, ni je bio tvrdica. (Ta kva da re žlji vost bi la je svoj stve na i Ajn štaj nu.) Pošto ni je us peo da za klju či po sao sa osve tlja-va njem Min he na, njegova kom pa ni ja je otiš la pod ste čaj. Pa u li ni na bo ga ta po ro di ca ko ja je u to vre me ži ve la u Đe no vi, po nudi la je da


po mog ne Her ma nu ta ko što bi pod u pr la osni va nje no ve kom pa ni je. Ipak, po sto ja la je začkoljica. In si sti ra li su da se po ro di ca Aj nštajn pre se li u Ita li ju (de li mič no i da bi za u zda va li nje go vu pre te ra nu da re-žlji vost). Po ro di ca se pre se li la u Mi lano, i ta ko bi la bli zu no ve fa bri ke u Pa vi ji. Ne želeći da po no vo pre ki da si no vlje vo ško lo va nje, Her man je osta vio Al ber ta u Min he nu, kod da ljih ro đa ka.

Al bert je bio ne sre ćan ta ko sam, za ro bljen u in ter na tu ko ji je pre zi-rao i su o čen s pred sto je ćim slu že njem voj nog ro ka u straš noj pru skoj voj sci. Na stav ni ci ga ni su vo le li, a ni on njih. Bi lo je oči gled no da mu pre ti iz ba ci va nje iz ško le. Aj nštajn je iz ne na da od lu čio da se pri dru ži svo joj po ro di ci. Do go vo rio se s po ro dič nim le ka rom da mu na pi še oprav da nje za ško lu, tvr de ći da će ve ro vat no do ži ve ti ner vni slom ako ne bu de sa svo jom po ro di com. Po tom se sam upu tio u Ita li ju, i pri re-dio svo ji ma iz ne na đe nje kad se pot pu no neo če ki va no pojavio.

Her man i Pa u li na ni su zna li šta da ura de sa svo jim si nom, ko ji je iz be ga vao voj nu oba ve zu, na pu stio sred nju ško lu i ostao bez pro fe-si je i bu du ćno sti. Du go bi se pre pi rao sa ocem ko ji je že leo da njegov sin stek ne prak tič no za ni ma nje, po put in že nje ra elek tro teh ni ke. Albert je vi še vo leo da bu de fi lo zof. Na kra ju su pro naš li so lo mon-sko re še nje i Aj nštajn je iz ja vio da će po ha đa ti ču ve nu Po li teh nič ku ško lu u Ci ri hu, prem da je bio dve go di ne mla đi od ve ći ne uče ni ka ko ji su po la ga li pri jem ni is pit. Pred nost te usta no ve bi la je u to me što ni je zah te va la di plo mu sred nje ško le, već sa mo pre la znu oce nu na teš kom pri jem nom is pi tu.

Na ža lost, Aj nštajn je pao na pri jem nom. Ni je po lo žio de lo ve iz fran-cu skog, he mi je i bi o lo gi je, ali je iz vr sno ura dio za dat ke iz ma te ma ti ke i fi zi ke, što je za di vi lo upra vi te lja Al bi na Her co ga, pa mu je obe ćao da će bi ti pri mljen u ško lu sle de će go di ne i da ne će mo ra ti po no vo da po la že taj težak is pit. Šef ka te dre za fi zi ku, Hajn rih Ve ber, po nu dio je da Aj nštajn po ha đa nje go va pre da va nja kad je u Ci ri hu. Her cog je pred lo žio da Aj nštajn pro ve de pr vu go di nu u sred njoj ško li u gra di ću Arau, uda lje nom po la sa ta od Ci ri ha. Ta mo je Aj nštajn po stao pod-sta nar u do mu upravitelja gim na zi je Jo sta Vin te le ra, či me je po če lo ve li ko pri ja telj stvo iz me đu ove dve po ro di ce. (Ma ja će se ka sni je uda ti


za Vin te le ro vog si na Pa u la, a Aj nštaj nov pri ja telj Mi ke le Be so oženiće se Anom, Vin te le ro vom naj sta ri jom kćer kom.)

Aj nštajn je uži vao u opuš te noj, ne spu ta noj at mos fe ri u ško li. Ov de je učio ko li ko-to li ko bez ste ga opre siv nih, auto ri tar nih pra-vi la ne mač kog škol stva. Uži vao je u lju ba zno sti Švaj ca ra ca ko ji su ne go va li to le ran ci ju i ne za vi san duh. Aj nštajn se s lju ba vlju pri se ćao: „Vo leo sam Švaj car ce pre svega za to što su bi li mno go hu ma ni ji od dru gih lju di me đu ko ji ma sam ži veo.“12 Sećajući se svih lo ših uspo-me na to kom go di na provedenih u ne mač kim ško la ma, od lu čio je da se od rek ne ne mač kog dr ža vljan stva, što je bio ne sva ki daš nji ko rak za jed nog momčića. U na red nih pet go di na bio je apa trid (sve dok ni je do bio švaj car sko dr ža vljan stvo).

Al bert je cve tao u ovoj slo bod ni joj at mos fe ri. Prestao je da bude sti dlji v, ner vo zan i po vu če n sa mot nja k, i sve vi še se dru žio i iz la zio, la ko je za po de vao raz go vor i skla pao pri ja telj stva. Na ro či to je Ma ja po če la da opa ža pro me ne na svom sta ri jem bra tu dok je sa zre vao. Aj nštaj no va lič nost je proš la kroz ne ko li ko raz li či tih pe ri o da to kom nje go vog ži vo ta, a u pr vom je bio po vu če ni dečačić za du blje n u knji ge. U Ita li ji, a na ro či to u Švaj car skoj, ušao je u dru gi pe riod: sa mo u ve-ren bo em, uvek pun mu drih do set ki. Uve se lja vao je lju de vic ka stim igra ma re čima. Niš ta mu ni je ta ko pri ja lo kao pri ča nje be smi sle nog vi ca od ko jeg bi se nje go vi pri ja te lji pre vr ta li od sme ha.

Ne ki su ga pro zva li „ve se li Šva ba“. Ko le ga sa stu di ja, Hans Bi land, pri čao je o Aj nštaj nu: „Nje go va su per i or na pri ro da po ko ri la bi sva-ko ga ko bi mu se na šao u bli zi ni. Po dru gljiv osmeh ko ji mu je ti trao oko pu nih usa na, ni je ohra bri vao sit ni ča ve da se ka če s njim. Ne spu tan kon ven ci o nal nim za bra na ma, su prot sta vljao se sve tu kao na sme ja ni fi lo zof, a nje gov du ho vit sar ka zam bez mi lo sti se ob ru ša vao na taš ti nu i izveštačenost.“13

„Na sme ja ni fi lo zof “ je po čeo da sti če po pu lar nost i kod de vo ja ka. Uglav nom je bio du ho vi to dvo smi slen, ali de voj ke su sma tra le i da je ne žan, sa o se ća jan i da mu se mo gu po ve ri ti. Jed na pri ja te lji ca za mo li la ga je da je po sa ve tu je o ve zi s nje nim mla di ćem. Dru ga ga je za mo li la da se upiše u nje n spo me na r, a on je naš kra bao be smi sle ne


sti ho ve. Mno gi ma se do pao i za to što je svi rao vi o li nu, pa je bio ra do vi đen gost na ve čer njim za ba va ma. Pi sma iz tog vre me na uka zu ju na nje go vu po pu lar nost kod mla dih da ma ko ji ma je za svi ra nje na kla vi ru bio po tre ban pra ti lac na vi o li ni. „Mno ge mla de, ali i ne ta ko mla de da me, oča ra lo je nje go vo svi ra nje i nje gov iz gled ko ji je vi še pri sta jao stra stve nom la tin skom vir tu o zu ne go hlad nom stu den tu pri rod nih na u ka“,14 za be le žio je nje gov bi o graf Al breht Fol sing.

Jed na de voj ka je oso bi to pri vu kla nje go vu pa žnju. Sa sa mo še sna est go di na, Aj nštajn se stra sno za lju bio u dve go di ne sta ri ju Ma ri, jed nu od kće ri Jo sta Vin te le ra. (Sve va žne že ne u Aj nštaj no vom ži vo tu bi će sta ri je od nje ga, a ta kvu sklo nost ima će i oba nje go va si na.) Lju ba-zna, ose ćaj na i ta len to va na, Ma ri je že le la da pre da je, bu du ći da je i njen otac bio na stav nik. Al bert i Ma ri su od la zi li u du ge šet nje, če sto po sma tra ju ći pti ce, što je bio omi lje ni ho bi po ro di ce Vin te ler. On ju je pra tio na vi o li ni dok je svi ra la kla vir.

Al bert joj je iz ja vio istin sku lju bav: „Vo lje na dra ga... Mo ram, an đe le moj, da na u čim pra vo zna če nje re či no stal gi ja i če žnja. Ali lju bav pru ža mno go vi še sre će ne go što če žnja na no si bol. Tek sa da shva tam ko li ko je mo je ma lo sun ce va žno za mo ju sre ću.“15 Ma ri je Al ber tu uz vra ti la lju bav i čak je na pi sa la pi smo nje go voj maj ci ko ja je odobrila nji hovu vezu. Vin te le ro vi i Aj nštaj no vi su od za lju blje-nog pa ra oče ki va li na ja vu ven ča nja. Ma ri je, me đu tim, ose ća la da ni je do ra sla svom vo lje nom u raz go vo ri ma o na u ci i mi sli la je da bi to mo gao da bu de pro blem u ve zi sa ta ko pa met nim mom kom. Uvi-de la je da bi za Aj nštaj no vu na klo nost mo ra la da se bo ri s nje go vom pr vom pra vom lju ba vi – fi zi kom.

Aj nštaj no vu pa žnju ni je ob u zi ma la sa mo sve ja ča lju bav pre ma Ma ri, već i odu še vlje nje mi ste ri ja ma sve tlo sti i elek tri ci te ta. U le to 1895. go di ne, na pi sao je esej o sve tlo sti i eteru pod na zi vom „Is tra ži va nje pri ro de etera u mag net nom po lju“, i po slao ga svom omi lje nom uja ku, Ce za ru Ko hu, u Bel gi ju. U svom pr vom na uč nom ra du, na sa mo pet stra na, Aj nštajn se za pi tao da li bi mag ne ti zam, tajanstvena si la ko ja ga je op či nja va la dok je bio de te, mo gao da bu de ne ka vr sta po re me-ća ja u eteru. Mnogo go di na ra ni je, Tal mud je Aj nštaj nu po ka zao de lo


Aro na Ber nštaj na, Po pu lar ne knji ge o pri rod nim na u ka ma. Aj nštajn će ka sni je napi sa ti da je ta knji ga „delo koje pro či tah u da hu“.16 Ovo šti vo će ima ti pre su dan uti caj na nje ga, za to što je autor ob u hva tio i di sku-si ju o taj na ma elek tri ci te ta. Ber nštajn je po zvao či ta o ca na za miš lje nu vo žnju unu tar te le graf ske ži ce, u ko joj bi se ne za mi sli vim br zi na ma utrkivao sa elek trič nim sig na lom.

Ka da je imao še sna est go di na, Aj nštajn je maš tao o ne če mu što će ga do ve sti na prag ot kri ća ko je će iz me ni ti tok isto ri je. Pri se ća ju ći se tr ke iz Ber nštaj no ve knji ge, Aj nštajn je za mi slio ka ko tr či upo re do sa zra kom sve tlo sti i po sta vio ključ no pi ta nje: ka ko bi ta da iz gle-dao sve tlo sni zrak? Kao što je i Njutn za miš ljao da ba ca ka men sve dok on ne poč ne po put Me se ca da obi la zi oko Ze mlje, Aj nštaj nov po ku šaj da za mi sli ta kav zrak sve tlo sti do veš će do da le ko se žnih i iznenađujućih ot kri ća.

U njut nov skom sve tu, sve mo že te da su stig ne te ako se kre će te do volj no br zo. Auto mo bil, na pri mer, mo že da se kre će upo re do sa vo zom. Ako po gle da te kroz pro zo re va go na, vi de će te put ni ke ka ko či ta ju no vi ne i is pi ja ju ka fu, kao da se de u svo jim dnev nim so ba ma. Iako ju re ve li kom br zi nom, iz gle da ju kao da su u sta nju pot pu nog mi ro va nja, dok se vo zi mo pa ra lel no s nji ma u auto mo bi lu, istom tom br zi nom.

Za mi sli te po li cij ska ko la ko ja po ku ša va ju da su stig nu dru gi auto-mo bil. Dok po li cij ski auto ubr za va i pri bli ža va se pre kr ši o cu, po li ca-jac mo že da po gle da kroz pro zor svog auto mo bi la i mah ne vo za ču, naređujući mu da sta ne. Dok se kre ću na po re do, po li caj cu se či ni da je vo zač u dru gom auto mo bi lu u sta nju mi ro va nja, iako se obo ji ca mo žda kre ću br že od 150 km/h.

Fi zi ča ri su zna li da se sve tlost sa sto ji od ta la sa, pa je Aj nštajn za klju čio da bi zrak sve tlo sti mo rao da iz gle da kao da je u pot pu nom mi ro va nju, uko li ko istom br zi nom tr či te po red nje ga. To zna či da bi zrak sve tlo sti, ona ko ka ko ga vi di tr kač, iz gle dao kao za mr znu ti ta las ili kao fo to gra fi ja ta la sa na ko joj sve mi ru je. Ta kav ta las ne bi osci lo vao to kom vre me na. Mla dom Aj nštaj nu se ta kvo sa zna nje uči ni lo be smi sle nim. Ni ko nig de ni je vi deo za mr znu ti ta las; ni je


bi lo ta kvog opi sa u na uč noj li te ra tu ri. Sve tlost je za Aj nštaj na bi la neš to po seb no. Ne mo že te da su stig ne te zrak sve tlo sti. Za mr znu ta sve tlost ne po sto ji.

Ma da to on da ni je shva tao, slu čaj no je na ba sao na jed no od naj-ve ćih na uč nih opa ža nja ve ka, ko je je vo di lo do prin ci pa re la tiv no sti. Ka sni je je na pi sao da je „ta kav prin cip pro i za šao iz pa ra dok sa ko ji sam uočio još kad mi je bi lo še sna est go di na: ako ju rim uporedo sa zra kom sve tlo sti br zi nom c (ozna ka br zi ne sve tlo sti u va ku u mu), on da bi tre ba lo da ta kav zrak vi dim... u mi ro va nju. Me đu tim, iz gle da da ta ko neš to ni je mo gu će, su de ći po zdra vom ra zu mu ili na osno vu Mak sve lo vih jed na či na.“17

Upra vo ga je ta nje go va spo sob nost da iz dvo ji ključ na na če la u osno vi sva kog fe no me na i usred sre di se na suš tin sku sli ku pred o-dre di la za vođu na uč ne re vo lu ci je. Za raz li ku od ma nje da ro vi tih na uč ni ka ko ji su se če sto gu bi li u ma te ma ti ci, Aj nštajn je raz miš ljao u vi du jed no stav nih sli ka iz fi zič kog sve ta – vo zo vi ko ji ubr za va ju, lif o vi ko ji pa da ju, ra ke te, sa to vi u po kre tu... Ove sli ke će ga ne po-gre ši vo vo di ti ka naj ve ćim za mi sli ma dva de se tog ve ka. Pi sao je da „sve fi zič ke te o ri je, bez ob zi ra na svoje ma te ma tič ke for mu le, tre ba da te že jed no stav nom opi su.“18

U je sen 1895. go di ne, Aj nštajn se na po kon upi sao na Po li teh nič ku ško lu, či me je za po čeo nov pe riod u nje go vom ži vo tu. Mi slio je ka ko će se po pr vi put sre sti s no vim do sti g nu ći ma u fi zi ci, o ko ji ma se već ras pra vlja lo ši rom Evro pe. Znao je da su u sve tu fi zi ke du va li ve tro vi pro me na. Iz vo đe no je mnoš tvo no vih eks pe ri me na ta ko ji se ni su sla ga li s Njutnovim zakonima i zakonima kla sič ne fi zi ke.

Na Po li teh nič koj ško li, Aj nštajn je že leo da na u či no ve te o ri je o sve tlo sti, po go to vo Mak sve lo ve jed na či ne, za ko je je ka sni je pi sao da su bi le „naj u zbu dlji vi ja te ma“19 to kom stu di ra nja. Ka da je ko nač no na u čio Mak sve lo ve jed na či ne, mo gao je da od go vo ri na pi ta nje ko je mu je stal no bi lo na umu. Kao što je i pret po sta vljao, usta no vio je da ne po sto ji re še nje Mak sve lo vih jed na či na za sve tlost ko ja je za u-sta vlje na u vre me nu. Onda je sa znao još vi še od to ga. Na sop stve no iz ne na đe nje, ot krio je da po Mak sve lo voj te o ri ji sve tlo sni zra ci uvek


pu tu ju istom br zi nom, bez ob zi ra na to ko li ko br zo se po sma trač kre će. Ovo je naj zad bio ko na čan od go vor na za go net ku: ni ka da ne mo že te da su stig ne te sve tlo sni zrak, za to što se on uvek uda lja va od vas istom br zi nom. Ovo sa zna nje je, me đu tim, bi lo pro tiv no sve mu što je Aj nštaj nu zdrav ra zum go vo rio o sve tu ko ji ga okru žu je. Tre ba će mu još ne ko li ko go di na da raz re ši pa ra dok se ko ji su pro is ho di li iz ključ nog opa ža nja – da sve tlost uvek pu tu je istom br zi nom.

Ta re vo lu ci o nar na vre me na tra ži la su re vo lu ci o nar ne te o ri je i od va žne vo đe. Na ža lost, Aj nštajn ni je ta kve vo đe na šao na Po li teh-nič koj ško li. Nje go vi pro fe so ri su se čvr sto dr ža li kla sič ne fi zi ke, što je pri mo ra lo Aj nštaj na da pro re di od la ske na pre da va nja i ve ći nu vre me na pro vo di u la bo ra to ri ji ili u osa mi, proučavajući no ve te o-ri je. Pro fe so ri su njegova če sta od su stvo va nja s pre da va nja tu ma či li kao ne po pra vlji vu le njost i ta ko ga još jed nom pot ce ni li.

Hajnriha Vebera, pro fe so ra fizike na Po li teh nič koj ško li, im pre si o-ni rao je Aj nštaj n. Na kon Aj nštaj no vog ne u spe ha na pri jem nom is pi tu, po nu dio mu je da po ha đa nje go va pre da va nja. Čak mu je i obe ćao po sao asi sten ta, na kon di plo mi ra nja. S vre me nom je Ve be ru po če la da sme ta Aj nštaj no va ne str plji vost i ne poš to va nje auto ri te ta. Na po-kon je pre stao da po dr ža va Al ber ta, go vo re ći: „Vi ste pa me tan mla dić, Aj nštaj ne, ve o ma pa me tan. Ali, ima te jed nu ve li ku ma nu – ne do pu-šta te da vam se bi lo šta pri go vo ri.“20 Pro fe sor fi zi ke Žan Per ne ta ko đe ni je vo leo Aj nštaj na. Straš no se uvre dio ka da je jed nom pri li kom Aj nštajn ba cio Per ne ov pri ruč nik za la bo ra to rij ske ve žbe u sme će, a da ga ni je ni pre li stao. Per ne ov asi stent je bra nio Aj nštaj na, tvr de ći da su nje go va re še nja, prem da ne u o bi ča je na, uvek bi la tač na. Per ne se ipak su prot sta vio Aj nštaj nu: „Vi ste en tu zi ja sta, ali za vas ne ma na de u fi zi ci. Za sop stve no do bro, pre đi te da stu di ra te neš to dru go, na pri mer me di ci nu, knji žev nost ili mo žda pra va.“21 Poš to je Aj nštajn po ce pao pri ruč nik za la bo ra to rij ske ve žbe, jed nom pri li kom je ne ho tič no iza-zvao eks plo zi ju u ko joj mu je de sna ru ka ozbilj no po vre đe na i na ra nu su mo ra le da se sta ve kop če. Nje go vi od no si sa Per ne om su se do te me re po gor ša li, da mu je ovaj dao naj ni žu oce nu. Pro fe sor ma te ma-ti ke Her man Min kov ski je čak Aj nštaj na na zvao „le njiv cem“.


Za raz li ku od pre zi ra ko ji su pre ma nje mu ose ća li pro fe so ri, Aj nštaj no vi pri ja te lji ko je je ste kao u Ci ri hu bi li su mu oda ni či ta-vog ži vo ta. Te go di ne je sa njim fi zi ku slu ša lo sa mo pet stu de na ta i Aj nštajn ih je sve do bro upo znao. Je dan je bio Mar sel Gro sman, stu-dent ma te ma ti ke, ko ji je vo dio du ge i pre ci zne be leš ke sa svih pre-da va nja. Nje go ve su be leš ke bi le ta ko do bre, da ih je Aj nštajn ra di je po zajm lji vao ne go što je od la zio na pre da va nja, pa je čak na is pi ti ma do bi jao bo lje oce ne od Gro sma na. (Gro sma no ve be leš ke se i da nas ču va ju na uni ver zi te tu.) Gro sman je Aj nštaj no voj maj ci u po ve re nju re kao da će njen sin jed nog da na ura di ti „neš to ve li ko“.22

Aj nštaj no vu pa žnju pri vu kla je stu dent ki nja s nje go ve gru pe, Mi le va Ma rić, Srpkinja. Stu den ti s Bal ka na bi li su ret ki u to vre me, a još re đe bi le su že ne. Mi le va je bi la od luč na oso ba; rešila je da ode u Švaj car sku poš to je to bi la je di na ze mlja na ne mač kom go vor nom pod ruč ju ko ja je do zvo lja va že na ma da se uni ver zi tet ski obra zu ju. Bi la je tek pe ta že na pri mlje na na stu di je fi zi ke na Po li teh nič koj ško li. Aj nštajn je na šao srod nu du šu, svo ju pr vu pra vu lju bav. Sma-trao je da je Mi le va neo do lji va i ubr zo okon čao ve zu s Ma ri Vin te ler. Sa njao je da će Mi le va i on po sta ti pro fe so ri fi zi ke i za jed no do ći do ve li kih ot kri ća. Bi li su sre ćni i za lju blje ni. Ka da ni su bi li za jed no, za vre me pra zni ka, raz me nji va li bi du ga, stra sna lju bav na pi sma, te pa-ju ći je dno dru gom. Aj nštajn je iz ra ža vao svo ju lju bav pi šu ći pe sme: „Mo gu da idem kud god po že lim – ne pri pa dam nig de, ne do sta ju mi tvo je ma le ru ke i sjaj ne usne pre pu ne ne žnih po lju ba ca.“23 Aj nštajn i Mi le va raz me ni li su pre ko 430 pi sa ma; sa ču vao ih je je dan od nji-ho vih si no va. (Iro nič no, u to vre me su ži ve li na ivi ci si ro maš tva i bi li sa mo ko rak od to ga da im imo vi na, usled ve li kih du go va, bu de za ple nje na, a ne dav no su ne ka od ovih pi sa ma do sti gla vred nost od 400.000 do la ra na auk cij skoj pro da ji.)

Aj nštaj no vi pri ja te lji ni su raz u me li šta ga je pri vu klo Mi le vi. Dok je Aj nštajn bio ve o ma druš tven, brit kog smi sla za hu mor, Mi le va, če ti ri go di ne sta ri ja, bi la je mno go za tvo re ni ja oso ba. Bi la je pro-men lji vog ras po lo že nja, po vu če na i iz u zet no ne po ver lji va pre ma lju-di ma. Pri met no je hra ma la usled uro đe ne ma ne (jed na no ga bi la joj


je kra ća od dru ge), što je još vi še uti ca lo na to da se otu đi od dru gih lju di. Lju di su go vor ka li iza nje nih le đa o čud nom po na ša nju nje ne se stre Zor ke ko ja je ka sni je ho spi ta li zo va na zbog ši zo fre ni je. Naj va-žni ja pre pre ka bio je, ipak, spor ni druš tve ni sta tus. Ona ko ka ko su Švaj car ci po ne kad s pre zi rom gle da li na Je vre je, ta ko su se i Je vre ji od no si li pre ma Evro plja ni ma s ju ga, po seb no Bal kan ci ma.

Mi le va, me đu tim, ni je ima la ni ka kvih ilu zi ja u ve zi sa Aj nštaj-nom. Svi su zna li da ima bri ljan tan um, a i nje gov neo ba ve zu ju ći stav pre ma auto ri te ti ma bio je opštepo znat. Mi le va je zna la je da se Aj nštajn od re kao ne mač kog dr ža vljan stva i da su nje go vi sta vo vi o ra tu i mi ru bi li ne u o bi ča je ni. Pi sa la je: „Mo ja lju bav ima ve o ma bri tak je zik, a po vrh to ga je i Je vre jin.“24

Ka ko je ja ča la ve za s Mi le vom, jaz iz me đu Aj nštaj na i nje go vih ro di te lja po stao je ne pre mo stiv. Nje go va maj ka, ko ja je odo bra va la Aj nštaj no vu ve zu s Ma ri, ni ma lo ni je vo le la Mi le vu, sma tra ju ći da je u sva kom po gle du nedostojna Al ber ta i da će za to upro pa sti ti i nje ga i nje go vu re pu ta ci ju. Mi le va je za nju bi la su vi še sta ra, bo le-sna, ne žen stve na, su mor na i su vi še Srp ki nja. „Go spo đi ca Ma rić mi je za gor ča la ži vot“,25 po ve ri la se jed noj pri ja te lji ci. „Da se ja neš to pi tam, ulo ži la bih sve mo gu će na po re da je uklo nim s vi di ka. Za i sta je ne vo lim. Me đu tim, iz gu bi la sam sva ki uti caj na Al ber ta.“ Upo zo-ra va la ga je: „Ka da ti bu deš imao tri de set go di na, ona će bi ti matora veš ti ca.“26

Aj nštajn je bio čvr sto re šen da se vi đa s Mi le vom, čak i po ce nu pre ki da sva kog kon tak ta s naj bli žom po ro di com. Jed nom ga je maj ka po se ti la i upi ta la: „Šta ćeš da ra diš s njom?“27 Ka da je Aj nštajn od go-vo rio: „Oženiću se“, ba ci la se na kre vet, je ca ju ći ne utešno. Pre ba-ci la mu je da je uniš tio svo ju bu du ćnost zbog že ne „ko ja ne mo že da stek ne po lo žaj u do broj po ro di ci“.28 Uvi dev ši ko li ko je že stok ot por nje go vih ro di te lja, Aj nštajn je od lo žio sva ku po mi sao na brak sa Mi le vom dok ne za vr ši stu di je i na đe do bro pla ćen po sao.

Go di ne 1900, ka da je Aj nštajn ko nač no di plo mi rao fi zi ku i ma te-ma ti ku na Po li teh nič koj ško li, na nje gov uspeh pa la je sen ka. Pret-po sta vlja lo se da će mu bi ti do de lje no me sto asi sten ta. To je bi lo


oče ki va no, na ro či to za to što je sve is pi te us peš no po lo žio. Me đu-tim, pro fe sor Ve ber je po vu kao po slov nu po nu du i Aj nštajn je bio je di ni u svo joj ge ne ra ci ji ko me ni je do de lje no me sto asi sten ta – bi la je to ru ka vi ca ba če na u li ce. Do ta da ve o ma sa mo u ve ren, na šao se u ne si gur nim okol no sti ma, tim pre što je fi nan sij ska po drš ka nje go ve do bro sto je će tet ke iz Đe no ve iz o sta la na kon što je di plo mi rao.

Ne sve stan Ve be ro ve du bo ke od boj no sti, Aj nštajn je na iv no na veo Ve be ro vo ime u pre po ru ka ma, ne shva ta ju ći da bi to mo glo da mu upro pa sti ka ri je ru. Ne ra do, uvi đa kako mu je taj pre vid mo gao uniš-ti ti ka ri je ru pre ne go što je i po če la. Se ćao se s gor či nom: „Dav no bih na šao po sao da se Ve ber ni je na ne poš ten na čin po i grao sa mnom. Sve jed no, ne od u sta jem i ne gu bim smi sao za hu mor... Bog je stvo-rio ma gar ca i po da rio mu je tvr do gla vost.“29

U me đu vre me nu, Aj nštajn je pod neo mol bu za švaj car sko dr ža-vljan stvo, ali uslov je bio da bu de stal no za po slen. Nje gov svet se po la ko ru šio. Po mi slio je da će, ako ne na đe dru gi iz laz, za vr ši ti na uli ci kao pro sjak ko ji svi ra vi o li nu za po ko ji novčić.

Shva tiv ši da mu se sin na la zi u bez iz la znoj si tu a ci ji, Aj nštaj nov otac na pi sao je pi smo pro fe so ru Vi li je mu Osval du u Lajp ci g, mo le ći ga da Al ber tu po nu di me sto asi sten ta. (Osvald čak ni je ni od go-vo rio na ovo pi smo. Iro nič no, ali de ce ni ju ka sni je Osvald će pr vi po dr ža ti Aj nštaj no vu no mi na ci ju za No be lo vu na gra du iz fi zi ke.) Aj nštajn je pi sao o to me ko li ko je svet od jed nom po stao ne pra ve-dan: „Kao da su svi osu đe ni na to da me pro ga nja ju.“30 Tu žno je do dao: „Ja sam sa mo na te re tu mo jim ro đa ci ma... Naj bo lje bi bi lo da me uopšte ne ma.“31

Da bi sve bi lo još go re, upra vo u to vre me po sao nje go vog oca po no vo je pro pao. Aj nštaj nov otac je po tro šio ce lo kup no na sled-stvo svo je su pru ge i du go vao či ta vo bo gat stvo nje noj po ro di ci. U ne do stat ku bi lo ka kve fi nan sij ske po drš ke, Aj nštajn ni je imao dru gog iz bo ra već da po tra ži ma kar i naj ni že me sto pre da va ča. Oča jan, po čeo je da pra ti ogla se za po sao u no vi na ma. U jed nom tre nut ku, sko ro se od re kao na de da bi mo gao da ra di kao fi zi čar i po čeo je ozbilj no da raz miš lja o tome da se za po sli u osi gu ra va ju ćoj agen ci ji.


Go di ne 1901. za po slio se kao pro fe sor ma te ma ti ke na Teh nič koj ško li u Vin ter tu ru. Ne ka ko je, i po red oba ve za pre da va ča u ško li, us peo da ob ja vi svoj pr vi rad, „Za ključ ci o fe no me nu ka pi lar no sti“ ko ji ni sâm ni je sma trao po seb no in te re sant nim. Sle de će go di ne pri-hva tio je pri vre me no me sto pre da va ča u in ter na tu u Ša uf a u ze nu. Poš to ni je mo gao da se po vi nu je stro gim pra vi li ma po na ša nja i ni je se sla gao sa Ja ko vom Nu e šom, auto ri ta tiv nim upraviteljem ško le, vr lo br zo je do bio ot kaz. (Upravitelj je bio to li ko ljut da je čak op tu-žio Aj nštaj na za pod stre ki va nje bu ne.)

Aj nštajn je mi slio da će osta tak ži vo ta pro ve sti u pod u ča va nju ne za in te re so va nih stu de na ta i tra že nju ogla sa po no vi na ma. Nje gov pri ja telj, Fri drih Adler, se ćao se da je Aj nštajn sko ro gla do vao u to vre me. Sma trao je se be pot pu no pro ma šenim. Ipak, od bio je da za mo li ro đa ke za po moć. On da se su o čio s još dva pro ble ma. Pr vo, Mi le va je po dru gi put pa la na za vrš nom is pi tu na Po li teh nič koj ško li. To je zna či lo da je nje na ka ri je ra fi zi ča ra za vr še na. Ta ko đe, s ta ko lo šim re zul ta ti ma ni je mo gla da se na da ma gi ste ri ju i dok to ra tu. Pot pu no obes hra bre na, iz gu bi la je in te res za fi zi ku. Nji hov ro man-tič ni san o za jed nič kom is tra ži va nju kosmosa bio je za vr šen. On da je no vem bra 1901. go di ne, ka da se Mi le va vra ti la ku ći, Aj nštajn do bio pi smo u ko me ga oba veš ta va da je trud na!

Upr kos ne si gur noj bu du ćno sti, Aj nštajn se radovao što će po sta ti otac. Raz dvo je nost od Mi le ve teš ko mu je pa da la, pa su sko ro sva ko-dnev no raz me nji va li pi sma. Mi le va je 4. fe bru a ra 1902. go di ne ro di la de voj či cu u do mu svo jih ro di te lja u No vom Sa du – be ba je krš te na kao Li zerl. Ve o ma uz bu đen, Aj nštajn je že leo da bu de oba veš ten o sva koj sit ni ci. Mo lio je Mi le vu da mu od mah po ša lje fo to gra fi ju ili cr tež ćer ke. Čud no, ali ni ko ni je si gu ran šta se za i sta do go di lo s de te tom. Po sled nji put se po mi nje u pi smu sep tem bra 1903. go di ne i u nje mu se na vo di da bo lu je od šar la ha. Isto ri ča ri sma tra ju da je naj ve ro vat ni je umr la ili da je na kra ju da ta na usvo je nje.

Baš ka da se či ni lo da ži vot ne mo že da mu bu de go ri, Aj nštajn je do bio neo če ki va nu po ru ku. Mar sel Gro sman, nje gov do bar pri ja-telj, obez be dio mu je me sto ni žeg dr žav nog slu žbe ni ka u Za vo du za


pa ten te u Ber nu. S te ne u gled ne po zi ci je, Aj nštajn će pro me ni ti svet. (Da bi oži veo već iz ble de le na de da jed nog da na po sta ne pro fe sor, ube dio je pro fe so ra Al fre da Klaj ne ra sa Uni ver zi te ta u Ci ri hu da mu bu de men tor za dok to rat.)

Aj nštajn je po čeo da ra di u Za vo du za pa ten te 23. ju na 1902. go di ne kao stručni saradnik tre će kla se, za bed nu pla tu. Rad no me sto je ima lo tri na iz gled ne vi dlji ve pred no sti. Pr vo, po sao ga je pri mo rao da tra ži osnov ne fi zič ke prin ci pe u sva kom pro na la-sku. Tokom rad nog vre me na imao je pri li ku da izoš tri svo je sna žne in stink te za fiziku, od ba cu ju ći ne po treb ne de ta lje i iz dva ja ju ći suš-ti nu sva kog pro na la ska u svo jim iz veš ta ji ma. Iz veš ta ji o de ta lji ma i ana li ze bi le su to li ko obim ne da je Aj nštajn na pi sao jed nom pri ja-te lju ka ko za ra đu je „pi ša ju ći ma sti lo“.32 Dru go, mno gi pro na la sci od no si li su se na elek tro me ha nič ke ure đa je, pa je odlično po zna-va nje unu traš njeg ra da ge ne ra to ra i elek trič nih mo to ra stečeno u oče voj fa bri ci bi lo od ve li ke po mo ći. Na kra ju, po sao ga je spa sio si gur ne pro pa sti i omo gu ćio mu do volj no vre me na da raz mo tri du blje pro ble me u ve zi sa sve tloš ću i kre ta njem. Če sto je mo gao vr lo br zo da ura di po sao, ta ko da su mu osta ja li sa ti za sa nja re nje o pro ble mi ma ko ji su ga op se da li još u mla do sti. I baš tu, na po slu i to kom du gih no ći, vra tio se fi zi ci. Mir na at mos fe ra Za vo da za pa ten te sa vr še no mu je od go va ra la. Na zi vao ga je svo jim „sve tov-nim ma na sti rom“.33

Tek što je stu pio na po sao, sa znao je da mu otac umi re od sr ca. U ok to bru je hit no mo rao da kre ne za Mi la no. Her man je ko nač no, na sa mr ti, dao Al ber tu bla go slov da se ože ni Mi le vom. Uti sak da je raz-o ča rao oca i po ro di cu bio je to li ko jak da mu se či ni lo da ni ka da ne će ne sta ti. Ajnštajnova se kre ta ri ca, He len Du kas, na pi sa la je: „Mno go go di na ka sni je, i da lje se ži vo se ćao ko li ko je bio slo mljen zbog tog gu bit ka.34 Jed nom pri li kom na pi sao je da je oče va smrt bi la naj ve ći šok ko ji je u ži vo tu is ku sio“.35 Ma ja je s gor či nom za pi sa la da „tu žna sud bi na ni je do zvo li la [nje nom ocu] ni da pret po sta vi kako će sa mo dve go di ne ka sni je nje gov sin po sta vi ti osno ve svo je bu du će ve li-či ne i sla ve“.


U ja nu a ru 1903. go di ne Aj nštajn se, ko nač no, ose tio do volj no si gur nim da se ože ni Mi le vom. Go di nu da na ka sni je do bi li su si na, Han sa. Aj nštajn je po čeo da vodi skroman porodični ži vo t kao dr žav ni či nov ni k u Ber nu. Nje gov pri ja telj, Da vid Raj hen štajn, ja sno se se ćao po se te Aj nštaj nu u ovom pe ri o du: „Vra ta sta na bi la su otvo re na da bi se br že osu šio te pih ko ji je upra vo bio iz ri ban, opran i obe šen u hod-ni ku. Ušao sam u Aj nštaj no vu so bu. Jed nom ru kom sto ič ki je lju ljao ko lev ku u ko joj je le ža la be ba. U usti ma mu je bi la lo ša, ve o ma lo ša ci ga ra, a u dru goj ru ci otvo re na knji ga. Peć je uža sno di mi la.“36

Da bi na ba vio još nov ca, ogla sio je u lo kal nim no vi na ma da da je pri vat ne ča so ve ma te ma ti ke i fi zi ke.37 To je ujed no i pr vo pojavljiva-nje Aj nštaj no vog ime na u no vi na ma. Mo ris So lo vin, ru mun ski stu-dent fi lo zo fi je, Je vre jin, pr vi je od go vo rio na oglas. Na Aj nštaj no vo odu še vlje nje, is po sta vi lo se da je So lo vin in spi ra tiv ni sa go vor nik u ve zi s mno gim ide ja ma o kosmosu, vre me nu i sve tlo sti. Da bi ostao u to ku s naj no vi jim stru ja ma u fi zi ci, do šao je na ide ju da ofor mi ne for mal nu stu dij sku gru pu ko ju je u ša li zvao „Olim pi j ska aka de-mi ja“, u ko joj bi ras pra vlja li o naj za ni mlji vi jim te ma ma da na.

Da ni pro ve de ni sa ovom gru pom bi li su, mo žda, tre nu ci naj ve-ćeg uži va nja u Aj nštaj no vom ži vo tu. De ce ni ju ka sni je, sa su za ma u oči ma pri se ćao se ži vih, brit kih ras pra va o na uč nim ra do vi ma ko je su vodili na sastancima. Nji ho ve du hov ne ras pra ve i ra ci o nal ne de ba te is pu nja va le su ka fee i piv ni ce Ci ri ha – či ni lo im se da je sve mo gu će. Iskre no su is ti ca li: „Za nas va že ove Epi ku ro ve re či: ‘Div no li je si ro maš tvo pro že to uži va njem!’“.38

Po seb no su raz ma tra li kon tro verz ni rad Er nsta Ma ha, beč kog fi zi ča ra i fi lo zo fa. On je znao da kritikuje i izaziva sva kog fi zi ča ra ko ji bi go vo rio o stva ri ma iz van re al nog po i ma nja. Mah je svo je te o ri je ob ja snio u ve o ma uti caj noj knji zi tog vre me na, Me ha ni ka. Su prot-sta vio se ide ji po sto ja nja ato ma, za ko je je sma trao da su nemerljivi. Aj nštaj no vu pa žnju najviše je privukla Ma ho va kri ti ka te o ri je o eteru i teorije ap so lut nog kre ta nja. Mah je sma trao da im po zant no zda-nje Njut no ve me ha ni ke le ži na sta kle nim no ga ma, za to što kon cept ap so lut nog vre me na i pro sto ra ni je pod lo žan me re nju. Ve ro vao je da


se ap so lut no kre ta nje ne mo že me ri ti, za raz li ku od re la tiv nog ko je je mer lji vo. Ni ko ni ka da ni je postavio ta jan stve ni ap so lut ni re fe-rent ni si stem ko ji bi mo gao od re di ti kre ta nje pla ne ta i zve zda, kao što nije dan eks pe ri ment ni je pot kre pio te o ri ju etera.

Al bert Maj kel son i Edvard Mor li iz ve li su 1887. go di ne niz eks pe ri-me na ta ko ji su uka za li na kob nu sla bost Njut no vog koncepta. Od lu či li su da iz vr še naj de talj ni ja mo gu ća me re nja svoj sta va tog ne vi dlji vog etera. Poš to se Ze mlja kre će u eter skom mo ru, stva ra ju ći pri to me „eter ski ve tar“, zaključili su da bi br zi na sve tlo sti tre ba lo da se me nja zavisno od prav ca ve tra.

Za mi sli te na tre nu tak da se utr ku je te s ve trom. Ako tr či te u sme ru ve tra, ose ti će te da vas sâm ve tar gu ra na pred. S ve trom u le đa, pu to-va će te ve ćom br zi nom: br zi na će vam se po ve ća ti za br zi nu ve tra. Ukoliko tr či te u su prot nom sme ru od ve tra, br zi na će vam se sma-nji ti; va ša br zi na sa da opa da s br zi nom ve tra. U slučaju da se kre-će te po stran ce, 90 ste pe ni u od no su na pra vac ve tra, bi će te odu va ni ustra nu. Suš ti na je da se va ša br zi na me nja u za vi sno sti od to ga u kom se prav cu i sme ru kre će te u od no su na ve tar.

Maj kel son i Mor li iz vr ši li su do vi tljiv eks pe ri ment. Podelili su sve-tlosni zrak na dva po seb na zra ka ko ji su se kre ta li pod pra vim uglom je dan u od no su na dru gi. Po mo ću ogle da la, usme ri li su ih na zad ka iz vo ru gde su se zra ci po no vo spojili. Apa ra tu ru za eks pe ri ment po sta vi li su pa žlji vo u ka di cu na pu nje nu teč nom ži vom, ta ko da je mo gla da se slo bod no okre će, a bi la je to li ko ose tlji va da je re gi stro-va la i kre ta nje ko či ja na uli ci. Pre ma te o ri ji etera, dva sve tlo sna zra ka tre ba lo bi da pu tu ju raz li či tim br zi na ma. Je dan zrak bi tre ba lo da se kre će u sme ru kre ta nja Ze mlje u eteru, dok bi pu ta nja dru gog tre-ba lo da bu de nor mal na na eter ski ve tar. Pre ma to me, ka da se vra te do iz vo ra, nji ho ve fa ze bi tre ba lo da bu du raz li či te.

Na sopstveno iz ne na đe nje, Maj kel son i Mor li usta no vi li su da je br zi na sve tlo sti bi la ista za sve sve tlo sne zra ke, kako god apa ra tu ra bi la usme re na. Ova kav re zul tat bio je uz ne mi ra va ju ći jer je po ka zi-vao da eter ski ve tro vi ne po sto je i da je br zi na sve tlo sti ne pro men-lji va, bez ob zi ra na to što su apa ra tu ru okre ta li u ra znim prav ci ma.


Po sto ja la su dve, pod jed na ko ne pri jat ne mo gu ćno sti. Pr va je bi la da se Ze mlja uopšte ne kre će. To se ko si lo s kom ple t nom na u kom o astro no mi ji, po čev od Ko per ni ko vog ra da, ko ji je tvr dio da Ze mlja ni je cen tar sve mi ra. Dru ga mo gu ćnost bi la je od ba ci ti te o ri ju etera i Njut no vu me ha ni ku i po tra ži ti no vo re še nje.

Ulo že ni su nad ljud ski na po ri da bi se te o ri ja etera oču va la. Naj bli ži re še nju tog pro ble ma bi li su fi zi ča ri Hen drik Lo renc iz Ho lan di je i Irac Džordž Fic dže rald. Sma tra li su da eter ski ve tar sa bi ja Ze mlju dok se ona kre će u eteru ta ko da su svi metarski šta po vi u Maj kel son-Mor li-je vom eks pe ri men tu bi li sku plje ni. Eteru je sa da, po red ni za čud nih svoj sta va po put ne vi dlji vo sti, ne mo gu ćno sti kom pre si je, iz u zet ne gu sti ne i dru gih, do de lje no još jed no: mo gao je da me ha nič ki sabije ato me dok prolazi kroz njih. To bi mo glo da ob ja sni ne u speh eks pe-ri men ta. Ako pret po sta vi mo da je to tač no, br zi na sve tlo sti se me nja, ali je tu pro me nu ne mo gu će iz me ri ti. Sva ki put ka da po ku ša te da upo tre bi te me tarski štap, a br zi na sve tlo sti se pro me ni, me tarski štap će se u od re đe noj me ri sku pi ti u prav cu eter skog ve tra.

Lo renc i Fic dže rald su ne za vi sno je dan od dru gog iz ra ču na li ste-pen sku plja nja, od re div ši ta ko zva ne „Lo renc-Fic dže ral do ve kon-trak ci je“. Ni je dan od njih dvoj ice ni je bio po seb no za do vo ljan ovim re zul ta tom; bio je to sa mo brz na čin da se za kr pi Njut no va me ha ni ka – niš ta pre ko to ga ni su mo gli ura di ti. Ni dru gi fi zi ča ri ni su bi li sklo ni „Lo renc-Fic dže ral do vim kon trak ci ja ma“ jer su pred sta vlja le sa mo ad hoc me to du – „veštačko di sa nje“ za eter sku te o ri ju. Aj nštaj nu se ide ja etera, s nje govim ta jan stve nim oso bi nama, či ni la za sta re lom i ne pri rod nom. Ko per nik je mno go ra ni je opo vr gao Pto le me je vu ide ju da je Ze mlja cen tar Sun če vog si ste ma i utvr dio da se pla ne te kre ću po iz u zet no slo že nim kru žnim pu ta nja ma – epi ci kla ma. Sle-de ći prin cip „Oka mo ve oš tri ce“, Ko per nik je od ba cio či ta vu „šu mu“ epi ci kala – za kr pe za ne do stat ke Pto le me je vog si ste ma – i po sta vio Sun ce u cen tar so lar nog si ste ma.

Po put Ko per ni ka, Aj nštajn je is ko ri stio prin cip „Oka mo ve oš tri ce“ da bi od ba cio mno ge iz go vo re za te o ri ju o eteru. To je ura-dio po mo ću jed ne de či je sli ke.

Documents

Ajnštajnov kosmos · 2016. 3. 20. · Ajnštajn je pogotovo voleo da ćaska sa jednim petogodišnjakom koji se pridruživao misliocu u pešačenju do Instituta za napredne studije