Kada okrenes proem

eudouu ti lakse

D/

ZA

SRECOLOGIJUDRUGO IZDANJE

Bice Ti lakse,

kad okrenes r naopacke

DR SVETLANA GOGA KOSTIC

Z,agrijea srcu, alazi se d prava /

/ ZA SRECOLOG/JU

Vlasik akademije si i.Jedii uciteij akademiji si i.Jedii uceik akademiji si i.

Predmeti koji se zovu se Sreca i Ljubav.

Kada i, uciteiju, prigrlis z sebe, uceika,Sreca i Ljubav se rasplamsaju.

PREDGOVOR

Neka pozanstva jedostavo su t da se dese.Nacin koji sam upozao Gogu vrlo interesatan imeni poseban. esto vise od godiu dana Radio BGD202 imao juilarnu emisiju "Svemir u kapi vode" koja blla eki naci i proslava i emisija. Sve se to odvijalo u1odnom beogradskom jazz klubu u Takovskoj gde uJednom mometu trebalo da se desi izvlaceje nagrada. Svisu darivali esto svoje, Goga darivala svoju knjigu, koju,pogadate, ko izvukao kao agradu? malekost,11aravno. Doio sam Goginu knjigu "U Pravu si, al'bas meIJriga" sa posvetom. Putovanje i prijateljstvo pocelo.

Ovom prilikom imam neopisivu cast da napisem koju r,oginoj drugoj knjizi, koja vam na veoma jednostavan ik razuma i smislen nacin pojasniti neke zivotne istine,koje svi imamo u malom mozgu, ali ih nismo posmatrali na1:-tj nacin. Geeralno znamo dosta stvari zivotu, culi smoovde, culi smo onde. Sustisko pitaje da li smo ih svesnii koliko ih primejujemo? Kako posmatramo zivot? Kakogledamo desavanja u zivotu izazove kojih ima svakom koraku? Da li zmurimo pred svetlom na krajutunela, smo se navikli mrak koji nas okruzuje?Biti pozitivan uglavnom teznja svih i onih kojesmatramo negativcima. Niko nece za sebe reci da egativac, iako to de fakto jeste, svi sebe vide drugacije.Sustia da sebe vidimo jedim drugacijim, realijim ocimakroz postupke i reci, koje kroz komuikaciju prenosimo nadruge i da da menjamo sebe i svoj zivot. Kako Dusko Radovic jedom fenomenalno rekao: "Sve se mozekad se mnogo ne misli tome".

Najveca vednost ove knjige upavo u mu take pogleda ka malo realnijim nama. Zasto to itno? jedii in da budemo stvaro bolji MI i da m zivot bude kvalitetiji i ealno, samo imaginarno pozitivniji. g stvari polaze iz duie naseg i, nije za dzabe ona filozofija zivljeja: "Kakve su ti misli, takav ti zivot." Ova knjiga upavo to uspela da penese citaoca. Sve polazi od nas i enegija svuda oko nas, samo t da nauimo da kotolisemo. Sve m i u nama!

k Burazor (autor kjiga "Nauite jezik kojim svet govoi" i "Razlike medu kulturama").

Najveca vednost ove knjige upavo u mu tackepogleda ka malo ealijim nama. Zasto to it? jedii i da budemo stvao bolji MI i da m zivot budekvalitetiji i l, samo imagiarno pozitiviji. gstvai polaze iz duble aseg i, i za dzabe filozofija zivljeja: "Kakve su ti misli, takav ti zivot." Ova kjiga upavo to uspela da s citaoca. Svepolazi od s i gi svuda oko s, samo t daaucimo da kontolisemo. Sve nama i u m!

k uz (auto kjiga "Naucite jezik kojim svet govoi" i "Razlike medu kultuama").

VAKA KNJIGA ZIVI SVOJ ZIVOT

Svnka knjiga iivi svoj iivot, tako i prva knjiga"U pravu si, /' bas briga" krenula svojim putem.

1 )ok sam pisala isam se bavila time sta iti posleol*)Vlj ivaja kjige.

K11jigu "U pavu si, al' bas me biga" pisala sa, to .vi i koji su pocitali , kao potebu da p1sem vol1eo1'!i.

1 '1ala sam potpuo iskeo. Svaka prosla koz moja11.1jduja s. Kada sam osetila da svaka receica u11 dusi izaziva spokoj, zala sam da i ljudi koji 1 Jdu citali , osetiti z, mojih, vec svojih sopstveihs.

Voljena osoba ila ispiracija da se otvoim i d shvatim1la umem da apisem sto osecam, da to sv1ma budepotpuo s i da svako ko procitao moju prvu kjiguclozivi svoje sopstveno tv.

Nisam se bavila time sta se desavati od treutka kada seobjavi kjiga. Bila sam veoma zatecea kada su sa svih">t poceli da me zovu i pitaju gde mogu da kupe.

Ubzo se kjiga asla u ajboljim kjizarama. Tada sam ila1os uverenija, da ljudima potrebo zanje kako da seizvuku iz zivotih situacija, koje im se i bezizlazim.

lako veciu citalaca pozajem lico, zam da razlog

7

sto su mi posle citanja pisali pisma poruke, taj sto su prepoznali nadu i veru da moze da im bude bolje.

U ovoj knjizi cu opisati vise primera iz sopstvenog zivota i vrlo jasno cu rasclanjivati razne situacije, da i citaocima postalo jasno sta sami sei i.

Od najvece vaznosti da se razume kako funkcionise ljudsko telo u skladu sa sopstvenim mislima. Posto ponavljanja nikad nisu suvisna, kada god bude potrebno to cu iznova objasnjavati.

Mi ljudi, verujemo da smo Bogom dani, da smo najinteligentniji, najsposobniji i nekako nas to verovanje udarilo u glavu, od sopstvenog samoljuja ne vidimo gde nas to vodi.

Zato dobro da znamo malo vise ljudskom umu.

LJUDSKI UM

Ljudski um se sastoji iz svesnog dela i onog kojeg nazivamo nesvesnim, odnosno podsvesnim.

Ako nesto svesno opazamo, uvek nam se nekako umesa nas intelekt, deo uma koji trazi objasnjenja, opravdanja, dokaze i razne defiicije.

lntelektu nije dovoljno reci da postoji energija, koja nevidljiva, da on to prihvati bez daljeg zapitkivanja.

8

1

Evo, koristim priliku i obracam se vama citaocima i odgovorno vam kazem: sve energija i svuda oko nas!

lskreno, interesuje me koliko vas ovu moju tvrdnju prihvatilo sa razumevanjem i istog trenutka sa velikim zadovoljstvom se potrudilo da razije sve energetske okade koje do tada sam stvorio?

Pre ih rekla da se vecina zabrinula zato sto zna kako da zamisli energiju i njene okade. Eto, to nam radi nas intelekt. Trazi objasnjenja, kada bude zadovoljen nacinom na koji objasnjeno, onda s lakocom pristaje da primenjuje principe kojima energetski tokovi olaksavaju zivot.

1 sam kao ljudsko i ila zbunjena i zatecena, kada sam pocela da izucavam literaturu na ovu temu. Dok mi sve u potpunosti nije ilo jasno, nisam ila u stanju da sama sei pomognem u resavanju proema.

Kada budemo u stanju da sto cesce iskljucimo stalno razmisljanje i zapitkivanje, zasto nesto tako kako jeste, oslobodicemo se onog sto nas sprecava da u potpunosti budemo zdravi, srecni zadovoljni.

Dosta sam se pozabavila izucavanjem mogu da vam prenesem ono sto sam aucila.

9

MI SMO ENERGETSKA BICA

Najlaksi acin da razumete proces kreiranja jeste da vam korak korak objasnim sta se tu desava.

Zamislite nas ljude kako se sastojimo od molekula. Nece vam to iti tesko. lgrajte se i nacrtajte molekul. Naravno, simbolicno. Dajte molekulu oik koji vi zelite. Nacrtajte zatim atome od kojih molekul sastavljen.

Mozda se sada pitate kakve veze imaju molekuli i atomi sa kreiranjem sopstvenog zivota. Samo budite pazljivi i do kraja pratite sto hocu da vas naucim.

Sa sadasnjim saznanjima nam lako da se pravimo vazni znamo da postoji nesto sto ljudsko oko vidi. Nije uvek ilo tako. Dok mikroskop nije pronaden, ljudi su zaista ili oslonjeni culna opazanja. Nesto se ili vidi, ili ne vidi golim okom.

Medutim, danas znamo da su atomi sastavljeni od subatomskih struktura, protona, neutrona i elektrona. Sve nam to poznato iz skolskih dana.

Kada sam isla u skolu, ucili su me da postoje tri agregatna stanja: cvrsto, tecno i gasovito. Danas decu uce da postoji cetvrto agregatno stanje koje se zove plazma stanje.

Pitala sam se kako moguce da su ranije ila tri, sada ima cetiri agregatna stanja? Objasnjenje jednostavno: plazma stanje oduvek postojalo, ali nije ilo uredaja koji

10

mogao to da dokaze. Naravno, nauka napreduje i posto naucnici uvek nesto traze, zakonu privlacenja uvek nesto i da nadu. tom principu naucnici su utvrdili da postoje druga agregatna stanja, sve lepo dokazano, samo sto jos nije uslo u udzbenike.

Agregatno stanje koje se zove ioplazmicno polje veoma vazno da mozemo da razumemo kako funkcionise nas odnos prema nama samima, i prema drugim ljudima.

Volela ih da razumete da nisam naucnik. Samo sam ila vrlo zainteresovana da sebl sve ovo objasnim i zato se trudim da vam kao neku lepu pricu prenesem sta se u ioplazmicnom polju desava. Pritom necu koristiti teske naune termine. Ovde itna sustina.

Mali elektroni, koji se inace uvek krecu u atomu, u jednom trenutku imaju potrebu da istre iz atoma, u polje oko tog atoma. polje se zove ioplazmicno polje. lstog trenutka, neki drugi elektron iz tog polja, prepozna slobodno mesto u atomu i tezi da ga popuni. Ovo se desava kod svih atoma. Ljudsko oko ne moze da vidi ovu zivu igru sopstvenih elektrona, ali probajte sami da zamislite. Dok ilo sta radite, cak i dok spavate, vasi elektroni ne miruju i uvek prave ioplazmino polje oko vas. U ovom polju postoji ravnoteza. Koliko elektrona u jednom trenutku istrci iz atoma, toliko u istom trenutku utrci u atom.

lznenada, jedan elektron ima potrebu da u potpunosti napusti atom i ioplazmicno polje i zauvek ode u siroko energetsko polje oko nas. Tada neki drugi elektron, koji

l 1

nikad nije i u nasem atomu, priskoci da popuni to mesto. 1 ovde postoji ravnoteza, koliko elektrona ode, isto toliko dode.

Mozda neko ne zna sta su elektroni. su nosioci jedinice elektricne energije. Ovim smo dosli do pojma energija. U toku dana, dok vrsimo odredene aktivnosti, elektroni nas napustaju. Drugim recima, gublmo energiju. potpuno prirodno. Od neprocenjive vaznosti da umemo da povratimo.

:)

ELEKTRONI NOSE INFORMACIJU NAMA

Kad jedan elektron napusti nase ioplazmicno polje, nosi informaciju tome, kako se mi osecamo.

Ako smo zadovoljni, srecni i zdravi, elektroni upravo takvu informaciju sire nama. Drugi elektroni, koji se nalaze u sirokom energetskom polju, doblju tu informaciju pozele da dodu mesto gde sve u skladu. Na taj nacin, ljudi koji se \ osecaju, lako obnove energiju koju gube u toku dana.

12

Ako se radi osobl koja pretezno nezadovoljna, ili ima neku drugu losu emociju, elektroni, koji napustaju to telo upozoravaju druge elektrone i preporuuju im da ga zaobldu.

Niko od nas ne ide preporuci tamo gde nam kazu da lose. Tako postupaju i elektroni. Zbog toga, telo osobe koja se lose oseca, ostaje bez nadoknade eergije, elektroni odbljaju da idu na mesto gde im nece iti dobro.

Odavno smo shvatili da ni subatomske strukture nisu najsitnije cestice koje postoje. Necu da insistiram na naucnim imeima. Mozemo tim apsolutno najsitnijim cesticama dati ime koje hocemo. Vazno da razumemo da su te cestice uvek u pokretu, nikad ne miruju i predstavljaju mesto gde ono sto nazivamo materijom prelazi u energiju. Upravo zato sto nikad miruju, proizvode pokrete odredenih frekvencija, koje se emituju u beskonacne prostore.

Ovim s, da su ljudi eergetska i, da materijali oik proizvod nasih ogranienih cula, koja nisu u stanju da opaze sva ova desavanja. Apsolutno sve sto postoji energija. Ljudska misao takode energija.

Citaoci moje prve knjige su ve6 nesto ovome proitali. Ali, koliko god knjiga budem pisala, u svakoj cu ponovo objasnjavati kako materija prelazi u energiju, kako ljudska misao energija i da nasa osecanja nastaju kao posledica sopstveih misli.

Znacaj ljudskih misli neprocenjiv. Ljudsko telo

13

sopstvene misli reaguje tako sto stvara osecanje. U prvoj knjizi sam takode pisala zakonu privlaenja ili zakonu magnetizmu. Nasa osecanja su kao magnet i u nas zivot privlae situacije koje su sline nasim osecanjima. Misao stvara emocije, emocijama sve privlacimo .

Vec sam pomenula da me veoma zanima kako nauka proces objasnjava. Bice zanimljivo da to podelim sa vama.

Uvek sam se divila istrazivakom duhu naunika.

Nekim naunicima palo pamet da uzmu staklenu cev i da izvlacenjem vazduha naprave vakuum u njoj. Daljim ispitivanjem su hteli da vide sta ostalo u toj cevi. Zakljucili su da su tu ostali fotoni. su najsitnije svetlosne energetske tvorevine, koje nemaju masu, tako da spadaju u materiju. Od fotona nastaje sva materija tako sto se polako zgusnjavaju i poinju da formiraju cestice od kojih kasnije da nastanu subatomske strukture, atomi, molekuli" . i eto materije.

Fotoni u staklenoj cevi su ili nepravilno razbacani. Naucnici su tada hteli da vide sta da se desi ako u tu cev ubace ljudsku DNK. Posebnim postupkom su izolovali DNK i cim su ubacili u cev, fotoni su se momentalno prilepili uz njenu spiralnu strukturu. Ovo znaci da DNK ima svoj magnetizam kojim sposobna da privlai fotone.

Dalji postupak u eksperimentu i da ponovo izvuku prethodno ubacenu DNK i nisu ili mnogo zacudeni kada su uocili da su fotoni ostali spiralno rasporedeni.

14

Ovim definitivno dokazano da ljudska DNK svojim magnetnim poljem privlaci fotone. Fotoni su najsitnije svetlasne energetske tvorevine od kojih kasnije sve drugo moze da se stvori. znaci da DNK stvara ili kreira sve sto postoji. Drugim recima, covek kreira sve sto postoji.

Sada smo veoma izu tome da nam sve bude jasno. Utvrdeno da kada se covek dobro oseca, DNK ima takvu elasticnost, da s lakocom vibrira i celijama, svojim vibracijama, prenosi informaciju kako da rade.

Ako se covek lose oseca, DNK tada sabljena i dosta usporeno vibrira. Na taj nacin celije dobljaju pravilnu informaciju kako da rade i lako mogu da predu u disfunkciju i da se razbole.

Zato nas najveci posao da naucimo da imamo pozitivne misli, ako su preovladujuce, dobro se osecamo, onda nasa DNK pravilno vibrira i sve u redu.

Ostaje nam jos da rasclanimo zasto i kada se covek oseca dobro. Postoji jedan jedini razlog kada se mozete dobro osecati isklj1ucivo kada imate negativne misli.

lmamo utisak da nam misao samo dode. Jednostavno tu. Ako nam se ta misao dopada, onda u redu, dobro se osecamo.

Ako se pojavila negativna misao i ako niste dugo dr:Zali, vec ste se brzo oslobodili, brzo cete se opet dobro osecati. Medutim, vecina ljudi se zakaci za negativnu misao ne razmisljajuci sta ona moze da izazove. znaci da

l5

pocinju da veruju u tu negativnu misao, posledica toga veoma lose osecanje kao sto su strah, patnja, ljutnja, depresija, ljubomora itd.

Zam da su ova s svima poznata. zasto su nastala ta s? Samo zato sto ste poceli da verujete u negative misli koje su se pojavile. li ste se ikada zapitali zasto verujete u misli koje imate?

Hajde, upravo sada to uradite. Prepozajte s koje imate. Ako nije lepo osecanje, otkrijte koja misao dovela do toga da se tako osecate. 1 sada pitajte sebe: "Zasto bas u tu misao verujem? Mozda postoji k druga misao koja prihvatljivija?"

Ako primer verujete da emate samopouzdanja, to samo misao u koju verujete. Nadite drugu misao. Budite hrabri i radikali. Odmah predite potpuno suprotnu misao, koja i trebalo da glasi: " uvek imam samopouzdaje."

Negativne misli se pojavljuju samo zato da vam stave do zanja da ne morate da verujete u jih. Vi irate u sta cete verovati, ali negativna misao nestati g trenutka kada se obratite i kazete : "Ne verujem u tebe, verujem u suproto od tebe!"

Kada dugo verujete u jednu misao, tesko vam pada da se setite neke druge misli koja ima potpuo drugacije znacenje. Zato od eprocejive vrednosti da uzmete jednu svesku i da pisete.

16

Bilo i dobro da sada napravite pauzu sa citanjem i da odmah prekontrolisete vasa osecanja. Ako su lepa, nastavite da citate i uzivajte. Ako primecujete nelagodno osecanje, odmah obratite paznju na svoje misli i zapisite ih bez odlaganja.

Vecia ljudi nije svesna da postoje lepe misli i samo poavljaju lose misli. Zato apisite misao koja u vama izaziva elagodno osecanje. d pisite misao koja ima potpuno drugi smisao, suproto znaeenje.

Na taj acin otkrivate vrlo cesto potpuo nove misli, koje vam se v cine stranim, ali ako ih cesto zapisujete, postaju vam poznate. sto vam poznato, postaje vremenom prihvatljivo i polako pocinjete da verujete u to.

Sve ideje i akcije sluze tome da ostvarimo nesto sto doprinelo da se dobro osecamo i da budemo ispunjeni . Niko radi nesto amerno da mu l lose. Upravo tu astaje velika zbunjenost. Tolike ideje i zelje za lepim zivotom, onda sve ide k.

Verujem da svi ljudi planeti zele da budu srecni i zdravi, vecia ljudi to nije .

Dosta sam svemu ovome izucavala i dosla sam do jedog zakljucka. Dok vladao emotivni haos u mom zivotu, cesto sam s postavljala pitanje zasto nesto mogu da postignem.

1 dokle god pitanje pocinjalo negacijom, nikako isam uspevala da se iscupam iz svega. U jednom trenutku

17

sam primetila da sam puta postavila pozitivno pitanje:

"kako da uradim to i to?" i tada ih pocela dobro da se osecam.

ranija pitanja su uglavnom pocinjala sa: "zasto mogu", sada postavljam pitanja: "ZASTO MOGU?"

Ovo me navelo na to da se jos vise pozabavim fenomenom, koji se zove "POZITIVNA PIANJA".

li pravite razliku izmedu pitanja koja se postavljaju sa negacijom pitanja koja su cista, jasna bez ikakve negacije? Sada odmah postavite sebl pitanje sa negacijom, zatim ga pretvorite u pozitivno. Oslusnite osecanje koje se budi kada postavite pozitivno pitanje.

U tome kljuc! - Nas um voli izazov, da resava zadatke. Dugo se mislilo da nasem umu samo treba dati naredbu i zato su ljudi ponavljali afirmacije. Medutim, ako umu date razlog da vam odgovori pitanje, onda se trudi da taj zadatak brzo i efikasno resi.

Ako ste do sada pisali afirmacije, to dobro. Sami mozete da procenite kojom brzinom ste resavali nepovoljne zivotne situacije.

Pokusajte sada da vase afirmacije postavite kao pitanje.

Afirmacija: " sam uvek zdrava" postaje pitanje:

18

"AZASTO SAM UVEKZDRAVA?"

Kada postavite sebl ovo pitanje nekako vam se spontano namece odgovor:

" ZATO STO ZASLUZUJEM !"

Ovaj odgovor uvek prija i nas um nam odgovara na novonastalo osecanje da mi to zasluzujemo. Kada imamo osecanje da nam nesto pripada i da zasluzujemo, osecamo se !. Tim lepim osecanjem pocinjemo da privlacimo harmoniju u nas zivot.

razmrdamo vas um, tu mali zadatak - uzmite svesku u koju ste do sada pisali afirmativne recenice i preokrenite ih u pitanja koja pocinju sa " ZASTO" i onda samo dodajte afirmaciju.

POSTA POSLATA ELEKTRONSKIM PUTEM

Naslov ovog poglavlja u poslednjih par godina zvuci kao fraza koja se vrlo cesto koristi. Naravno, odmah pomislimo kompjutere i na mobllne telefone. Nekada zadivljeno pomislimo kolika se moc krije u tim malim spravama. Sta sve mogu da odrade, da mi ljudi za tako nesto nismo sposobni. Sta i mi u ovo danasnje vreme bez tih sprava? Vecina ljudi ne razmislja da i kompjuter i mobllni telefon stvorio covek. covek svoje mocno osecanje koristio dok pravio te uredaje.

)9

Nije kompjuter stvorio oveka, vec obrnuto! znaci, da svo znanje lezi u ljudskom icu.

Kada se mi, oblcni ljudi, koji se razumemo u pravljenje kompjutera i mobllnih telefona, sluzimo tim tehnoloskim izumima, u stvari radimo nesto vrlo jednostavno.

Vec sam pisala da nasi elektroni nose informaciju nama. Ako zelim nekoj osobl da prenesem neku informaciju, da obavestim neemu, moji se elektroni pokrecu sa tom informacijom i putem mojih misli ih usmeravam u kom pravcu da idu. Telefon i kompjuter su samo pomocna sredstva koja koristim, da i nekom stigla informacija koju nose moji elektroni.

Sledecim primerima pokazacu vam kako mozete da primenite sve ovo sto ste do sada naucili.

PREDIVNO POPODNE NA BAZENU

Tog divnog letnjeg popodneva sam odlucila da odem bazen. Temperatura ila idealna, nisam imala obaveza, sto da odem malo da plivam i da se sunam.

Nije blla velika guzva i ila sam svesna lepote oko mene. Uzivala sam u sunevim zracima, voda blla osvezavajuca, zaista idilino.

Bila sam potpuno prisutna u sadasnjem trenutku. Razmisljala sam samo onome sto se desavalo. Upravo

20

zato sam i obratila paznju komentare nekih ljudi oko mene, kako su se crni i navukli.

Pogledala sam u nebo i shvatila sam na sta misle. Kod ljudi vlada uverenje, da kada se stvaraju tamni i, da se sprema oluja, tako nesto vec vekovima poznato. Razmisljali su da li da se pakujL1 i da na vreme pobegnu kuci.

Sve mi to ilo simpaticno. Ljudi su programirani da misle na odredeni nacin. Odlucila sam da im priustim jos malo uzivanja na bazenu.

Mogla sam i da konstatujem kako i prekrivaju sunce, ali sam uradila nesto drugo.

Gledala sam u nebo i pocela od sveg srca da se zahvaljujem sto sunce sija i sto vedro. Upotreila sam moc i pravo da kao ljudsko i mislim cemu hocu, kako to neko drugi zeli.

Nekoliko puta sam postavila pitanje : " zasto sada divno i vedro vreme ?"

Naravno, neko i rekao da se cudo desilo. Medutim, znam da to nije cudo. i su nestali i nebo opet ilo vedro.

Ponovo sam cula komentar istih ljudi, kako ne mogu da veruju da su i nestali.

Ovo sto sam uradila mogu svi ljudi. Nije to samo moja

21

mo6 koju drugi nemaju. Kod ve6ie ljudi su misli rastrkae. Oni isu fokusirai i zato veruju da postoje pavila koja su takva kakva jesu i da i jih nemaju uticaja.

Pimejivala sam cemu sam pisala i u prvoj kjizi. i se zako privlaceja pimenjivao, potebno znanje. Zato pisem i ponavljam sve ekoliko puta.

Ponovicu k injenice koje sam u prvoj knjizi iznela, su od pesudnog z za dalji razvoj ljudske svesti.

Ljudi upadaju u teskoce zato sto zaju da svojim osecanjima kreiaju sopstvei zivot!

Zamislite kako malom detetu dajete uputstva kako treba da se s, kojim putem da ide, sta t da voli. Kasije mu sugerisete kakav poziv da d i sa kakvim partnerom treba da zivi.

Kada ste kn silne godine utrosili da se bavite svojim detetom, sto vam sigurno nije lako palo, konacno ga pustate i kazete da od sada mora sam dalje. Od njega trazite da pokaze sta do sada aucio.

Sta mislite, ko iti vise zaprepascen, vi ili vase dete, koje u meduvremenu postalo odrasla osoba i kada shvatite da samo ume skoo ista. Zasto? zato do sada radilo kao robot vasim uputstvima.

Ovakvim naciom vaspitanja doprineli ste da vase dete pepoznaje svoje emocije. samo ako slusamo svoje emocije, mozemo da doosimo pravilne odluke.

22

Donosenje odluka pripada nama ljudima! Zato vazno da ucimo decu kako se to radi. Odluke se donose emocijom. lli osecamo da nesto hocemo ili necemo.

Kada zm svoje emocije, onda smo u stanju da prepoznamo u kom pravcu hocemo da idemo.

Nikad t pogresiti ako vasu odluku utice pozitiva emocija.

Ako ste prepozali da se ne osecate d, ipak donosite odluku da radite nesto samo zato sto se od vas to ocekuje, ili to u drustvu uoblcajeo, necete iti pravom putu.

Ovo vrlo s zakon i uvek tako funkcionise. Samo od vas zavisi da li cete iti hrabri da radite svom.

Na ovom mestu potrebno da iznesem neke naucne cinjenice. Nas intelekt vrlo s hoce da ucestvuje u asem svakodnevnom zivotu. Kada intelektu nesto objasimo, lako prihvatamo da mogu da se desavaju stvari za koje i ranije svi rekli da su nemoguce.

Ranije svi rekli da nemoguce ukloniti k.

sada naucne cinjenice dokazuju da ljudi upravljaju svim mogucim pojavama u zavisnosti od sopstvenih emocija. m tome, cak i to da li suncano, ili n vreme, odreduje ljudska svest. Ovde se radi delovanju kolektive svesti.

Ako odreden ljudi slicno misli ecemu i imaju slicna

23

' - '

osecanja, njihove emocije udruzeno deluju. Takvim udruzenim osecanjima, ljudi takode utiu i na vremeske prilike. Ve6ina ljudi i svesa svojih misli i osecanja i zato su i vremeske prilike promeljive. Kada se pojedinci fokusiraju to kakvo vreme zele, zakonu magnetizmu mogu da ostvare odgovaraju6e vreme.

Objasila sam kako materija prelazi u energiju. Zato sto to od sustiske vazosti za razumevaje kako mozemo sve sto m se ne dopada u nasem zivotu da preokrenemo, sve cu vise puta objasniti.

Ve6 sam pisala da se fotoni (svetlosne energetske tvorevine) pripijaju uz ljudsku DNK i poprimaju njen spiralni olik. Dokazano da DNK daje iformaciju asim celijama kako da rade, ali i utice to kakav olik fotoni da preuzmu, znamo da se sve stvari sastoje od svetlosnih talasa. Prema tome, ako s osecanja uticu elasticnost DNK, DNK formira i spolje stvari, lako zakljuciti da mi ljudi na taj nain formiramo svet oko s.

24

Upravo to znanje sam primenila kada sam ila na bazenu. Videla sam tamne k, ali im nisam pridavala znacaj, vec sam kroz njih videla divno plavo nebo i u tu sliku sam cvrsto verovala. Posto sam se u tom trenutku tako dobro osecala, moja DNK fotone rasporedila tako da odgovaraju mom osecanju i i su nestali.

Mnogi ljudi su u svom zivotu fokusirani na k. Zamislite potpuno vedro, plavo nebo. Uzivajte dok gledate. Kakva i ila vasa reakcija ako blste ugledali jedan i. li iste rekli: dobro, neka ga, cu se praviti da ga ne primecujem, ili 6u odmah da ga obrisem, posto znam da to mogu.

mozda i vasa reakcija ila: "Au, k! Jeste on mali, ali ubrzo da se uveca i postace sve tamniji i tamniji!" 1 polako poinje da vas hvata strah od jedne neverovatne oluje. U ovom trenutku, vasim mislima i vasim strahom, vi vec kreirate oluju koja verovatno da se desi. mogli ste da irate da mali k ne primetite i da gledate u nebo gde potpuno vedro, bez ikakvog straha.

Sada zamislite potpuno tamnu i samo jednu jedinu zvezdu na nebu. zvezda svetlo koje vam pokazuje gde ste i u kom pravcu treba da idete. Nije vazno koliko mala ta zvezda u odnosu na celo prostranstvo neba, ako u nju gledate nikad ne mozete da izgublte pravac. Tu vazi jos jedno pravilo: na sta ste fokusirani, to jacate.

Tako ljudi postupaju i sa onim sto nazivaju prolemom. Malo njih zna da postoji samo sadasnji trenutak, i to samo ono sto se upravo sada desava. Ako ismo nasim mislima

25

vecinu vremea ili fokusirani sto u ovom treutku radimo, ne ismo ni mogli da pogled skrenemo na neki mali k ili sto mislimo da prolem. Ne postoji nista izvan onoga sto upravo radimo i zasto ismo se u tom trenutku usredsredili na esto sto mislimo da lose, zapravo se desava. ako se u trenutku setite g za sta ste ubedeni da m, postupate kao da ste se fokusirali na i, i umesto da ga odmah obrisete, vi ga nesveso uvecavate.

Sunce vecno i suce UVEK sija. Ni jedan k moze da umanji moc sunca. Nista moze da umanji vasu moc da iza k ugladate sunce!

GORDOST V

Neverovatno da covek pored moci koja mu data, da emocijom kreira sopstvei zivot, cesce pokazuje ezadovoljstvo nego zadovoljstvo.

26

Obracam se svim ljudima na planeti:

MI SMO KREATORI !!!

Prema tome, suvisno da budemo ljuti zato sto nemamo neceg vise nego sto imamo trenutno. Dovoljno da pocnemo da kreiramo.

Nema potrebe da se plasimo za buducnost, iti svejedno onakva kakvom mi olikujemo. Besmisleno kritikovati druge osobe, ih mi takve privlacimo u svoj zivot.

Medutim, i pored moci da kreiramo, nas ego se trudi da nas zavara i zivot nam predstavi kao promasaj. U stvari, u pitanju gordost, ne slabost coveka. U narednim poglavljima cu vam dati primere kako podlezete sopstvenoj gordosti.

27

DETE NIJE DOVOLJNO DOBRO

Ljudi se cesto zale da imaju proem sa detetom, koje im nije volji. Eto, i to se desava! Oicno su svi ushiceni kada se docekuje novorodence. Sama pomisao na bebu, mami osmeh i ! osecanje. Onda se rodi i kako stasava, odrasli sve cesce imaju uzdah koji vise govori da nisu mislili da im iti tako naporno da gaje bebu.

place, ne spava onda kada ismo mi hteli, nece da jede ...

kada dete vec malo poraste? tek onda se reda uzdah za uzdahom. Od razbacanih igracaka ne moze da se hoda kuci. Vrlo rano zagliblte u gomili vesa i posuda.

Nakratko vam lakse kada pomislite da znate ko krivac, vase sopstveno dete, naravno! Eh, da moje dete samo malo bolje i da ume makar malo da se ponasa kao komsijsko dete, sve i vec ilo drugacije.

Verujte mi da i vas komsija tako razmislja i rado i svoje dete zamenio sa vasim. Ovo zvuci ironicno, ali vas komsija i i srecan kada i imao vase dete.

Sta sve . nisam cula od roditelja. Deca nikako da budu najbolji daci, sportisti, muzicari, umetnici. Ako pitam roditelje zasto decu toliko opterecuju, odgovor skoro uvek isti. Oni smatraju da njihovo dete iti uspesno u svom zivotu, ako zadovolji roditelje i bude svugde najbolje.

Zamislite ovu situaciju: vi ste roditelj deteta koje zeli ali u trci

28

DETE NIJE DOVOLJNO DOBRO

di se csto zle da imaju m sa detetom, koje imn1Je volJI. Eto, 1 to se desava! in su svi ushiceni kadase doekuje novorodene. Sama pomisao na bebu, mamiosmeh i lepo osecanje. Onda se rodi i kako stasava odrasli sve cesce imaju uzdah koji vise govori da nisu mislilida im iti tako naporno da gaje bebu.

place, ne spava onda kada ismo mi hteli nece dajede". '

kada dete vec malo poraste? tek onda se reda uzdahza uzdahom. Od razbacanih igraaka moze da se hoda kuci. Vrlo n zagliite u gomili vesa i posuda.

Nakratko vam lakse kada pomislite da znate ko krivac, vase sopstveno dete, naravno! Eh, da dete samomalo bolje i da ume makar malo da se ponasa kaokomsijsko dete, sve i vec ilo drugacije.

Verujte mi da i vas komsija tako razmislja i rado i svojedt zamenio sa vasim. Ovo zvui ironino, ali vas komsijabt srecan kada i imao vase dete.

Sta sve . nisam cula od roditelja. nikako da budunajbolji daci, sportisti, muziari, umetnici. Ako pitam roditeljezasto decu toliko opterecuju, odgovor skoro uvek isti. Onismatraju da njihovo dete iti uspesno u svom zivotu, akozadovolji roditelje i bude svugde najbolje.

Zamislite ovu situaciju: vi ste roditelj deteta koje zeli ali u trci

28

mnoge dece uspeva da bude l. Dete se loseoseca i zbog toga sto nije l i zato sto vama nijetJdovoljilo. Ovde itna samo jedna cinjenica. Vase dete se oseca dobro. Njegovim losim osecanjem moze samosebl da naese stetu. li vi kao roditelj tako nesto zelite? Gde resenje?

Jedino ispravno sto mozete da uinite da prestanete daod vaseg deteta zahtevate odreden uspeh. Pustite ga nekauci svojom voljom i svojom brzinom. Ocena zaista nijemerilo znanja. Nauite ga da se ni zbog jedne ocene sekira.

Kada ovo kazem roditeljima, sledi njihova reakcija koja proistekla iz straha.

"Ali, ako ga pustim, uopste ici u skolu, uenjutada nema i govora. Posledice su tada nezamislive!"

Opet vas strah1

ada pitam roditelje:

" li istina da vase dete vise da ide u skolu i danece vise da ui?"

Posle ovog mog pitanja postaju vrlo zbunjeni i nesigurnoizgovaraju: ", to za oekivati . . . mislim, ko jos voli da ideu skolu i da uci, ako vec ne m?"

Eto. Vidite sta vasu decu primorava da idu u skolu - vasstrah.

29

Napravite probu. Promeite se i vise pitajte dete i da li ilo u skoli, ni da li dobllo neku ocenu, i da li ima domaci zadatak. lma toliko lepih tema kojima mozete da razgovarate, samo ih gusite vise sa skolom.

U prve dve, tri edelje, detetu vase novo ponasaje iti veoma upadljivo i pomislice da stvarno vise mora i u skolu, ni da uci. Mozda cak poceti da izostaje iz skole. Vi samo budite miri i imajte veru u to da vas mir biti agrade everovatnom transformacijom vaseg deteta, u njemu poceti da se budi id radozalost za novim zm.

U jedom trenutku u potpunosti nestaje otpor koji se godiama stvarao u detetu, onda sve ide glatko.

Opet napomijem, iz skole nisu itne. Kada kazem da sve ide glatko, mislim to da vase dete alazi smisao u onom sto radi i shvata da u jegovom uzrastu najprirodije da se ide u skolu da se tamo dobro oseca, bez obzira na ocene.

deca su vec stasala, sada samo jos najmlada kci ide u gimnaziju. Cudno zvuci, ali ni jednu u svoje dece znam. Kod s vazilo pravilo da se u kuci prica m i m sta se u skoli desavalo, osim ako su to ili eki simpaticni dogadaji.

Rano su moja deca naucila da brzo zaboravljaju eprijatne dogadaje i da u svoj zivot privlace ono na sta su fokusirani, zato dobro da misle lepim stvarima, ne prolemima.

30

Napravite probu. Promenite se i vise pitajte dete i da li bllo u skoli, i da li doilo eku ocenu, ni da li ima domaci zadatak. lma toliko lepih tema kojima mozete da razgovarate, samo ih ne gusite vise sa skolom.

U prve dve, tri edelje, detetu vase v ponasaje iti veoma upadljivo i pomislice da stvaro vise mora i u skolu, i da ui. Mozda k poeti da izostaje iz skole. Vi samo budite miri i imajte veru u to da vas mir iti gd everovatom trasformacijom vaseg deteta, u jemu poceti da se budi priroda radozalost za ovim zm.

U jedom treutku u potpuosti estaje otpor koji se godiama stvarao u detetu, d sve ide glatko.

Opet apomijem, iz skole isu it. Kada kazem da sve ide glatko, mislim to da vase dete alazi smisao u onom sto radi i shvata da u jegovom uzrastu ajprirodije da se ide u skolu i da se tamo dobro oseca, bez obzira .

deca su vec stasala, sada samo jos najmlada kci ide u gimaziju. Cudno zvui, ali ni jednu u svoje dece zam. Kod s vazilo pravilo da se u kuci i ocenama i onome sta se u skoli desavalo, osim ako su to ili neki simpaticni dogadaji.

R su moja deca nauci/a da brzo zaboravljaju neprijatne dogadaje da u svoj zivot privlace ono sta su fokusirani, zato dobro da misle lepim stvarima, ne prolemima.

30

Nisu lose ocene jedina stvar koja se roditeljima dopadakod sopstvene dece! Roditelji idu do takvih krajnosti, u kojernozda iste ni poverovali.lz straha da t umeti detetu da kazete sta ispravno sta , za svaki slucaj ga primoravate da ima sto visenktivnosti. mora da ide na asove iz nekog straogjezika Uos bolje vise stranih jezika), casove klavira, gitare,violine". Naravno, svako dete mora i sportom da se bavi.

Ako svim ovim mestima vase dete nije najbolje, vi imatejos veci razlog da budete ezadovoljni, i vi ulazetedodato vase vreme i novac, ikako da bude najbolje.

deco, zaista nema smisla! Ne zam kako ste sebldozvolili da zamerate roditeljima sto vam nimalo slobodnogvremena ne priuste?

Ovaj prethodni pasus treba drugaije da zvui:

RODITELJI, STE SEBI DOZVOLILI DA DECI NIMALO SLOBODNOG VREMENA NE PRIUSTITE?

Vecia dece svoje vreme provodi kako zele roditelji. Pritomsu veoma neraspolozei dok se bave svim ovimaktivostima. eraspolozenje NJIHOVO osecanje ioni, dok slusaju vas postaju autodestruktivi!

Mnogi roditelji kazu kako njihovo dete ilo sjajno,poslusno i da u svim aktivostima ilo najbolje, stvaro zaprimer. onda se tuzna sudblna umesala i dete serazbolelo. Od koje bolesti? - Roditelji navode itavu skalubolesti!

31

Tada pocinje borba za zdravlje, cesto i za zivot. Verovatno mozete da zamislite kako roditelji mogu da budu zabrinuti i uplaseni?

gde blla zabrinutost dok su dete primoravali da samo njih slusa, da donosi najbolje ocene, da ide na sve aktivnosti i nigde ne sme da ih obruka nekom decijom samovoljom?

Ovo zaista ozblljna tema i potrudicu se da vam razjasnim cemu se radi.

Kako funkcionise ljudsko energetsko i, vec sam vam objasnila.

Kada se roditelj trudi da dete usmeri svome, tada on misli sebl vec nekom drugom. U ovom slucaju detetu.

Kada god mislite drugim ljudima, ne sebl, vi ostajete prazni u dusi. Tu prazninu vi osecate, ali ne znate njenuzrok i pokusavate da zatrpate nekom dodatnom brigom. Osecate se vaznim kada brinete necemu izvan vas, u stvari se udaljavate od sebe. Ulazite u vrzino kolo i samo se vrtite od jedne brige do druge.

Elektroni koji napustaju vase atome, nose informaciju tome kako se vi osecate. Ako se ne osecate dobro, bez obzira na razlog (mozete iti prestraseni, umorni, tuzni, besni, zajedljivi ... ), elektroni koji su od vas otisli u to ogromno, bezgranicno energetsko polje, kazu da ste upravo takvi, kako se osecate. Elektroni, koji se vec nalaze u ukupnom energetskom polju i

32

Tada pocinje borba za zdravlje, cesto i za zivot. Verovatnomozete da zamislite kako roditelji mogu da budu zabrinuti iuplaseni?

gde ila zabriutost dok su dete primoravali da samonjih slusa, da donosi l , da ide na sveaktivosti i nigde sme da ih obruka ekom decijomsamovoljom?

Ovo zaista ozbllja tema i potrudicu se da vam razjasnim cemu se radi.

Kako funkcionise ljudsko eergetsko i, vec sam vamobjasnila.

Kada se roditelj trudi da dete usmeri svome, tada nemisli sebl vec nekom drugom. U ovom slucaju detetu.

Kada god mislite drugim ljudima, sebl, vi ostajeteprazni u dusi. Tu prazinu vi osecate, ali ne zate nuzrok i pokusavate da zatrpate ekom dodatom brigom.Osecate se vazim kada brinete necemu izvan vas, ustvari se udaljavate od sebe. Ulazite u vrzio kolo i samo sevrtite od d brige do druge.

Elektroni koji napustaju vase atome, nose informaciju tome kako se vi osecate. Ako se osecate dobro, bezobzira razlog (mozete iti prestraseni, umori, tuzni, besi, zajedljivi ... ), elektroi koji su od vas otisli u to ogromo, bezgraico eergetsko polje, kazu da ste upravotakvi, kako se osecate. Elektroni, koji se vec alaze u ukupnom energetskom polju i

32

koji su mozda razmisljali da ekom vasem atomu vrateonergiju, predomislice se i reci:

"Dobro sto smo doblli informaciju da se ova osoba loseoseca i zato m da idemo tamo!"

d vas izbegavaju elektroni koji i trebalo da popuneprazo mesto u atomu. Posledica toga da ostajete bezuergije i vi se sve losije osecate. Vasim losim osecajem, zakonu magnetizmu, opet privlacite slicne neprijatesituacije. v niste zadovoljni vasim detetom, i opet1mate brige oko njega.

Deca do svoje seste ili sedme godine jos nisu sposobna daracionalno razmisljaju. Ona tada preuzimaju acinrazmisljaja prvestveno od svojih roditelja. acinrazmisljaja ulazi u njihovu podsvest i pocinje da upravljanjihovim odlukama.

Ako, primer, roditelj kaze detetu: "Nisi dobar zato sto sirazbacao igracke!" - dete bezuslovno veruje roditelju iprihvata tu misao, koja sada postaje njegova i glasi:

" nisam dobar, zato sto sam razbacao igrake!"

Na taj nacin usvojilo misaoni oik od roditelja, u skladusa tim mislima se formira detetovo osecanje, koje sada nijedobro (zato sto razbacalo igracke) tim osecanjem kaomagnetom sebl privlaci naredne situacije.lgracke su vec postale nebltne, vi ste svom detetu pokazaliput u dalje eprijatnosti.

33

Molim vas da ovog trenutka napravite pauzu u citanju knjige i pokusate da se prisetite sta vam sve kod vase dece smeta. Uzmite svesku i zapisite sve sto vam padne na pamet. Kada posle ponovo budete citali sta ste pisali, postacete svesni da se radi iskljucivo vasim mislima i da dete nema veze sa tim.

Vec zapisivanjem vasih misli, pocinjete bolje da se osecate, se sada bavite sobom. Vi sada obracate paznju na sto vi mislite. vracanje sebi. Kada mislite sebl, razbljate energetske okade. Sto vise mislite sebl, to bolje za vas.

Misli koje ste zapisali sada jednostavno ispisite u potpuno suprotnom znacenju i dobicete novu pricu, koja zvuci mnogo bolje tako cete se i osecati.

Ako ovako budete pisali svaki dan, pocecete da verujete u novu pricu koja postati istina.

STA PODSVEST

nije lako objasniti. Podsvest mozete da zamislite kao sopstveno energetsko polje gde sacuvana svaka misao koju ste ikada pomislili. Mozda lakse da podsvest zamislite kao jedan energetski balon, vi se nalazite u sred tog balona.

Svaka misao koju ste ikada zamislili ostaje u tom balonu. Tu se nalaze sve dobre i sve lose misli.

34

Molim vas da ovog treutka apravite pauzu u citaju kjigei pokusate da se prisetite sta vam sve kod vase dece smeta.Uzmite svesku i zapisite sve ono sto vam d pamet.Kada posle v budete citali sta ste pisali, postacetesvesi da se radi iskljucivo vasim mislima i da dete mveze sa tim.

Vec zapisivajem vasih misli, pocinjete bolje da se osecate, se sada bavite sobom. Vi sada obracate pazju sto vi mislite. vracanje sebl. Kada mislite sebl,razijate eergetske okade. Sto vise mislite sebl, tobolje za vas.

Misli koje ste zapisali sada jednostavo ispisite u potpuosuprotnom zu i doblcete ovu pricu, koja zvucimogo bolje tako cete se i osecati.

Ako ovako budete pisali svaki d, t da verujete uovu pricu koja postati istina.

STA PODSVEST

nije lako objasniti. Podsvest mozete da zamislite kao sopstveno eergetsko polje gde sacuvana svaka misao koju ste ikada pomislili. Mozda lakse da podsvest zamislite kao d energetski balon, vi se alazite u sred tog l.

Svaka misao koju ste ikada zamislili ostaje u tom balonu. Tu se nalaze sve dobre i sve lose misli.

34

1 'oto ste kao dete preuzeli oik razmisljaja od svojihroditelja, vi u svojoj podsvesti imate samo vase misli, vec1 rnisli vasih roditelja. ( Misao nisi dobar - postaje misao : lsam dobar. )

posto su i vasi roditelji u doba kada su oni ili malipreuzeli oik razmisljanja od jihovih roditelja, postajes, da se u vasoj podsvesti alze i n:1isli sih baka ideka, zatim prabaka i pradeka ..... 1 od sv1h vas1h predaka.

Ako imate sliku u glavi kako stojite u sred tog eergetskogl u kojem su apsoluto sve misli sacuvae, polakomentalo smanjujte velicinu tog balona sve dok dostigeveliciu vaseg fizickog tela. 1 dalje su sve misli tu, samosada u euporedivo manjem prostoru. Prostor toliko mali,da taj l sad trpi pritiske iznutra koji su veoma eprijati.

Posto ste velicinu l sveli veliciu vaseg tela, sadapoistovetite balon sa telom. Ako ste podsvest zamislili kaobalon u kojem vi stojite, sada zamislite kao vasesopstveno tefo u kojem stojite. Vi ste sada svest koja stoji usvom telu.

sada niste znali da su sve moguce informacije i mislisauvae u vasem telu. Tu su milijarde iformacija kojimaiste svesni ( zato se i zove podsvest). elo z sta daradi sa tim informacijama u sebl i oseca ih kao teret. misli i informacije su haotino razbacae i pritiskaju vasetelo, hoce napolje da se oslobode, zaju kako. Pritisakizutra vi mozete da osecate kao g promeeraspolozenja, sve do saznih strahova, besa, depresijeitd.

35

1 dalje zate da su te emotivne m posledicanasumicog pritiska tih informacija u vasem telu i znatekako da se oslobodite neprijatnih osecanja, to stvaradodatu ervozu i strah . . . . vas zivot tako postaje haotican.

Vec sam pomeula da ako s intelekt doije zanje kojetrazi, vise mu nije tesko da prihvati neke cinjeice. Sadaznate da podsvest, energetsko polje sa svim mogucimmislima i informacijama, isto sto vase fizicko telo sa svimtim informacijama. su informacije i misli koje su tu veceonima. Telo pati zbog tolikih misli, ne z sta da radi sanjima i nekad taj pritisak nepodnosljiv.

Telo ili podsvest zna kako sa vama da napravikomuikaciju i da vas zamoli za pomoc, da osloboditetolikih iformacija i zato vam asumice u svest izbacujemisli. Vi imate utisak da misao samo dosla i cesto seuplasite, strah stvara jos vece zavrzlame.

Kako da se izvucemo iz svega?

Objasnicu vam!!! ldemo redom. Sada zamo da se um sastoji iz svesnog ipodsvesnog dela. edavno ilo zs sta podsvest i to covecanstvu pravilo m.

Mi sada znamo: podsvest nase telo koje sadrzi sveinformacije koje su ikada nastale, posto zna sta da radisa njima, i da pati i da s bombarduje egativnimmislima. Zbog negativih misli se lose osecamo i zakou magnetizmu privlacimo nepovoljne situacije u zivot.

36

Oosli smo do g sto kljuc svega sto postoji : MI SMOSVEST 1 PODSVEST. Jedino tako smo celina. Covecanstvo patilo zato sto svest i znala gde i sta drugi deoceline. lz edostatka z taj drugi deo celine ljudi supokusavali da adu u drugim ljudima i situacijama . uvek velike emire doosilo.

Doslo vreme osvescivanja. glasno izjavimo da smoshvatili da podsvest neodvojiv deo s i da od sada viseriecemo zaemarivati drugi deo nase celie.

ismo pristupili nasoj podsvesti nije dovoljno da samosvesno nesto hocemo. i ilo najlakse. Vecina ljudi naplaneti ima zelju potrebu da zivi kvalitetno i u harmoniji sasobom. Potrebno da napravimo red u nama i da vidimokako da otpustimo silne informacije od kojih nam nije dobro.

i se ti podaci koristili, potrebno da neko da uputstvokojim redosledom da se primenjuju. neko ste vi!

Postoji jedna tanana veza izmedu g sto zaista zelimosveso da postigemo i nase podsvesti. veza su nasas. Osecanjima komuniciramo sa svim tim podacimai programima iz podsvesti.

Ako nesto pozelimo da postignemo, dobro se osecamo,d zahvaljujuci nasim lepim osecanjima doijamo dobrepodatke iz podsvseti koji m omogucavaju da svesprovedemo u najboljem redu. Pisala sam vec da nasaosecanja imaju magnetizam.

Ako se lose osecamo, takvim osecanjima dobljamo

37

1 dalje zate da su te emotivne m posledicanasumicog pritiska tih informacija u vasem telu i znatekako da se oslobodite neprijatnih osecanja, to stvaradodatu ervozu i strah . . . . vas zivot tako postaje haotican.

Vec sam pomeula da ako s intelekt doije zanje kojetrazi, vise mu nije tesko da prihvati neke cinjeice. Sadaznate da podsvest, energetsko polje sa svim mogucimmislima i informacijama, isto sto vase fizicko telo sa svimtim informacijama. su informacije i misli koje su tu veceonima. Telo pati zbog tolikih misli, ne z sta da radi sanjima i nekad taj pritisak nepodnosljiv.

Telo ili podsvest zna kako sa vama da napravikomuikaciju i da vas zamoli za pomoc, da osloboditetolikih iformacija i zato vam asumice u svest izbacujemisli. Vi imate utisak da misao samo dosla i cesto seuplasite, strah stvara jos vece zavrzlame.

Kako da se izvucemo iz svega?

Objasnicu vam!!! ldemo redom. Sada zamo da se um sastoji iz svesnog ipodsvesnog dela. edavno ilo zs sta podsvest i to covecanstvu pravilo m.

Mi sada znamo: podsvest nase telo koje sadrzi sveinformacije koje su ikada nastale, posto zna sta da radisa njima, i da pati i da s bombarduje egativnimmislima. Zbog negativih misli se lose osecamo i zakou magnetizmu privlacimo nepovoljne situacije u zivot.

36

Oosli smo do g sto kljuc svega sto postoji : MI SMOSVEST 1 PODSVEST. Jedino tako smo celina. Covecanstvo patilo zato sto svest i znala gde i sta drugi deoceline. lz edostatka z taj drugi deo celine ljudi supokusavali da adu u drugim ljudima i situacijama . uvek velike emire doosilo.

Doslo vreme osvescivanja. glasno izjavimo da smoshvatili da podsvest neodvojiv deo s i da od sada viseriecemo zaemarivati drugi deo nase celie.

ismo pristupili nasoj podsvesti nije dovoljno da samosvesno nesto hocemo. i ilo najlakse. Vecina ljudi naplaneti ima zelju potrebu da zivi kvalitetno i u harmoniji sasobom. Potrebno da napravimo red u nama i da vidimokako da otpustimo silne informacije od kojih nam nije dobro.

i se ti podaci koristili, potrebno da neko da uputstvokojim redosledom da se primenjuju. neko ste vi!

Postoji jedna tanana veza izmedu g sto zaista zelimosveso da postigemo i nase podsvesti. veza su nasas. Osecanjima komuniciramo sa svim tim podacimai programima iz podsvesti.

Ako nesto pozelimo da postignemo, dobro se osecamo,d zahvaljujuci nasim lepim osecanjima doijamo dobrepodatke iz podsvseti koji m omogucavaju da svesprovedemo u najboljem redu. Pisala sam vec da nasaosecanja imaju magnetizam.

Ako se lose osecamo, takvim osecanjima dobljamo

37

negativne podatke iz nase podsvesti i necemo iti uspesi u onome sto hocemo da postignemo.

posledica lose obavljenog posla javlja se nezadovoljstvo, tako jacamo nase lose s i onda jos snaznije privlacimo egative podatke i programe. Ovakav sled dogadaja treba pod hitno prekinuti.

li ste ovo shvatili: dobrim osecajima doijamo dobre iformacije! Evo oslobadajuce ideje: sada treba da m da volimo i iformacije koje nismo smatrali dobrim.

Pitate se zasto da volimo esto sto i dobro? Odgovor jednostava: zato sto i to deo nas. Vol imo sve sto nase. bezuslovna ljubav. Nismo uvek u stanju da prepoznamo eprijatne misli, al i neprijatna osecanja uvek prepoznamo. 1 zato, cim primetimo lose osecanje treba odmah da reagujemo i kazemo:

" Volim ovo moje ose6anje i sve misli od kojih doslo. "

Kada smo osvestili negativnu emociju i uputili bezgranicnu ljubav, zato sto to nase sopstveno s, pocinje da edi, misli koje su stvorile to osecanje sve se rede javljaju, sve dok u potpunosti nestanu. Ljubav prema nasem celovitom icu cisti sve informacije koje su vekovima ile zn. Tu i sva lepota zivota. Ako vi kao roditelj zahtevate od deteta da uradi esto vama volji, unapred ste spremi na to da dete u potpunosti da vas poslusa, se vec lose osecate. Vasim losim osecajem od vase podsvesti necete doblti pravu

38

instrukciju kako sa detetom da postupite, vec ste ljuti, besni,11plaseni, mozda cak vredate vase dete.

rakvim osecajima zakou privlaceja jedino mozete daprivucete da nikako mozete iti zadovolji ucinkom svogdeteta. lz vaseg nz vi krivite dete da i dovoljoposluso, znajuci pritom, da sami sebl sve to kreirate, da dete sa tim m nikakve veze.

to se deteta tice, cak i kad hoce da vas poslusa, da idobllo pohvalu od vas, ipak radi esto protiv svoje voljei zato se oseca dobro. Svojim osecajem dete iz svojepodsvesti doblja instrukciju da pogreso uradi to sto traziteod g, se radi njegovoj izvoroj zelji, vec vasoj.

Sve u svemu, niko nije zadovolja. li to zaista zelitevasoj deci?

Nisu samo ocene sto i roditelje ...

Nekada roditelji zaju da jihovo dete rodeno takvo da moze imati dobre ili rezultate, kao i da isu potrebnedobre ocene da ga vise voleli - zato sto to i moze, se radi deci koja su rodena sa "maom".lma slucajeva da dete moze da priea, da cuje, da vidi, nekada nema ruke ili g.

U svakom slucaju, roditelj preuzeo sebe ulogu zrtve i svoj zivot se bori da te "m" ispravi.

Cim roditelji primete da dete ecemu nije slico ostalojdeci, pocinju da ga vode kod lekara svih specijalosti,

39

negativne podatke iz nase podsvesti i necemo iti uspesi u onome sto hocemo da postignemo.

posledica lose obavljenog posla javlja se nezadovoljstvo, tako jacamo nase lose s i onda jos snaznije privlacimo egative podatke i programe. Ovakav sled dogadaja treba pod hitno prekinuti.

li ste ovo shvatili: dobrim osecajima doijamo dobre iformacije! Evo oslobadajuce ideje: sada treba da m da volimo i iformacije koje nismo smatrali dobrim.

Pitate se zasto da volimo esto sto i dobro? Odgovor jednostava: zato sto i to deo nas. Vol imo sve sto nase. bezuslovna ljubav. Nismo uvek u stanju da prepoznamo eprijatne misli, al i neprijatna osecanja uvek prepoznamo. 1 zato, cim primetimo lose osecanje treba odmah da reagujemo i kazemo:

" Volim ovo moje ose6anje i sve misli od kojih doslo. "

Kada smo osvestili negativnu emociju i uputili bezgranicnu ljubav, zato sto to nase sopstveno s, pocinje da edi, misli koje su stvorile to osecanje sve se rede javljaju, sve dok u potpunosti nestanu. Ljubav prema nasem celovitom icu cisti sve informacije koje su vekovima ile zn. Tu i sva lepota zivota. Ako vi kao roditelj zahtevate od deteta da uradi esto vama volji, unapred ste spremi na to da dete u potpunosti da vas poslusa, se vec lose osecate. Vasim losim osecajem od vase podsvesti necete doblti pravu

38

instrukciju kako sa detetom da postupite, vec ste ljuti, besni,11plaseni, mozda cak vredate vase dete.

rakvim osecajima zakou privlaceja jedino mozete daprivucete da nikako mozete iti zadovolji ucinkom svogdeteta. lz vaseg nz vi krivite dete da i dovoljoposluso, znajuci pritom, da sami sebl sve to kreirate, da dete sa tim m nikakve veze.

to se deteta tice, cak i kad hoce da vas poslusa, da idobllo pohvalu od vas, ipak radi esto protiv svoje voljei zato se oseca dobro. Svojim osecajem dete iz svojepodsvesti doblja instrukciju da pogreso uradi to sto traziteod g, se radi njegovoj izvoroj zelji, vec vasoj.

Sve u svemu, niko nije zadovolja. li to zaista zelitevasoj deci?

Nisu samo ocene sto i roditelje ...

Nekada roditelji zaju da jihovo dete rodeno takvo da moze imati dobre ili rezultate, kao i da isu potrebnedobre ocene da ga vise voleli - zato sto to i moze, se radi deci koja su rodena sa "maom".lma slucajeva da dete moze da priea, da cuje, da vidi, nekada nema ruke ili g.

U svakom slucaju, roditelj preuzeo sebe ulogu zrtve i svoj zivot se bori da te "m" ispravi.

Cim roditelji primete da dete ecemu nije slico ostalojdeci, pocinju da ga vode kod lekara svih specijalosti,

39

gatara, vracara, vidara, sa zeljom da neko ima caroban stapic njihovo dete pretvori u nesto sto nije.

se ta deca pitaju, verovatno ne i pozelela da se menjaju. Ali, sta njima smeta? Smeta im to sto takvi kakvi su, nisu dovoljno dobri svojim roditeljima.

Jedini nacin da takvo dete moze da zivi u harmoniji sa sobom, jeste da bude prihvaceno bas takvo kakvo jeste.

Uloga takve dece da pokazu svima nama, da zivot moze iti lep i ako nismo svi isti. Zivot lep ako jedni druge prihvatamo takve kakvi smo, bez zelje da nekoga menjamo, samo da i zadovoljili sopstvenu sujetu.

Svako dete divno dete. Ako ne ume da govori , mozda lepo pisati, crtati ili praviti muziku.

Roditelji Nika Vujicica cak nisu imali ni priliku da pokusaju nesto kod njihovog sina da menjaju. Morali su da ga prihvate takvog, bez ruku i bez nogu i takvog su ga vo\eli. Upravo zbog te cinjenice Nik i pored ociglednih nedostataka, postao mnogo sposobniji za zivot nego mnogi drugi. Kada radim sa roditeljima, koji i rado da nesto promene kod svog deteta, cesto ih pitam, da li Nik Vujicic savrsen covek?

Bez greske, svi odgovaraju da jeste, zato sto jeste!

sto nista nije sluajno, nije sluajno sto sam upravo ovih dana kada sam se spremala da tekst ove knjige dam

40

111 stampanje, srela divnu zenu, majku, koja svojim pr1merom pokazuje da su sva deca savrsena.

11ita flurdekanovic majka cetvoro dece. Jedno njeno clote ima cerebralnu paralizu. Kada smo se upoznale, rekla ii da ono samo malo drugacije, ali potpuno u redu. 1 \1la sam odusevljena da konacno cujem da roditelj prihvatio svoje dete bez zelje da ga menja. Anita nije majka koja sebe uvila u ulogu zrtve. Cak suprotno! Njena 1lvotna prica njena inspiracija za kreativnost.

Napisala knjigu "Drugaciji sam, sta?". Od srca preporucujem da procitate.

Kada takvu decu bezuslovno prihvatimo bas takve ih volimo, onda su cuda moguca.

,Judino dobro dolazi od vas.

Vi kreirate sve sto dobro. Drzite se lepih misli. Ako primetite da ste odlutali u nesto sto vam se ne dopada, samo se vratite. Jednostavno . Vas zadatak da budete budni. Biti budan znaci da u svakom trenutku znate sta rnislite, to cete otkriti ako pratite sopstvena osecanja. Lose misli su kao korov u vasoj sopstvenoj basti. Samo vi odrzavate tu bastu. Cim uocite korov, pridite mu i nezno ga 11klonite.

Onog trenutka kada razmisljate svojim proemima, drugim ljudima, njihovim proemima i kako oni da ih rese, pocinjete lose da se osecate. Tada zanemarujete sopstveno i, sopstvenu celinu. Takode, kada razmisljate

41

gatara, vracara, vidara, sa zeljom da neko ima caroban stapic njihovo dete pretvori u nesto sto nije.

se ta deca pitaju, verovatno ne i pozelela da se menjaju. Ali, sta njima smeta? Smeta im to sto takvi kakvi su, nisu dovoljno dobri svojim roditeljima.

Jedini nacin da takvo dete moze da zivi u harmoniji sa sobom, jeste da bude prihvaceno bas takvo kakvo jeste.

Uloga takve dece da pokazu svima nama, da zivot moze iti lep i ako nismo svi isti. Zivot lep ako jedni druge prihvatamo takve kakvi smo, bez zelje da nekoga menjamo, samo da i zadovoljili sopstvenu sujetu.

Svako dete divno dete. Ako ne ume da govori , mozda lepo pisati, crtati ili praviti muziku.

Roditelji Nika Vujicica cak nisu imali ni priliku da pokusaju nesto kod njihovog sina da menjaju. Morali su da ga prihvate takvog, bez ruku i bez nogu i takvog su ga vo\eli. Upravo zbog te cinjenice Nik i pored ociglednih nedostataka, postao mnogo sposobniji za zivot nego mnogi drugi. Kada radim sa roditeljima, koji i rado da nesto promene kod svog deteta, cesto ih pitam, da li Nik Vujicic savrsen covek?

Bez greske, svi odgovaraju da jeste, zato sto jeste!

sto nista nije sluajno, nije sluajno sto sam upravo ovih dana kada sam se spremala da tekst ove knjige dam

40

111 stampanje, srela divnu zenu, majku, koja svojim pr1merom pokazuje da su sva deca savrsena.

11ita flurdekanovic majka cetvoro dece. Jedno njeno clote ima cerebralnu paralizu. Kada smo se upoznale, rekla ii da ono samo malo drugacije, ali potpuno u redu. 1 \1la sam odusevljena da konacno cujem da roditelj prihvatio svoje dete bez zelje da ga menja. Anita nije majka koja sebe uvila u ulogu zrtve. Cak suprotno! Njena 1lvotna prica njena inspiracija za kreativnost.

Napisala knjigu "Drugaciji sam, sta?". Od srca preporucujem da procitate.

Kada takvu decu bezuslovno prihvatimo bas takve ih volimo, onda su cuda moguca.

,Judino dobro dolazi od vas.

Vi kreirate sve sto dobro. Drzite se lepih misli. Ako primetite da ste odlutali u nesto sto vam se ne dopada, samo se vratite. Jednostavno . Vas zadatak da budete budni. Biti budan znaci da u svakom trenutku znate sta rnislite, to cete otkriti ako pratite sopstvena osecanja. Lose misli su kao korov u vasoj sopstvenoj basti. Samo vi odrzavate tu bastu. Cim uocite korov, pridite mu i nezno ga 11klonite.

Onog trenutka kada razmisljate svojim proemima, drugim ljudima, njihovim proemima i kako oni da ih rese, pocinjete lose da se osecate. Tada zanemarujete sopstveno i, sopstvenu celinu. Takode, kada razmisljate

41

nekim nemilim situacijama, takode to cinite. Posledica prestanak obnove energije. Elektroni odijaju da se vrate u telo koje se ne bavi sobom.

Nekada tesko definisati svoje misli. Misli samo dolaze. Kljuc u osecanjima. Biti budan znaci da u toku dana svakih minuta sebe preispitate i odgovorite na pitanje kako se osecate. Cim primetite da se osecate dobro, znajte da ste mislima odlutali izvan onoga sto se upravo desava, izvan sadasnjeg trenutka. iste se vratili sebl pocnite da postavljate pitanja:

" zasto sam bas sada srecan/na?" " zasto sada radim to sto volim da radim?"

Sami smislite jos neka pitanja koja vam prijaju. Posle postavljenih pitanja, brzo se vracate u sadasnji trenutak i mi iscezavaju. Pozitivna pitanja podsticu vasu podsvest da vam izbaci pozitivne misli od kojih se bolje osecate. Podsvest, ili vase telo tada osete veliko olaksanje.

42

nekim nemilim situacijama, takode to cinite. Posledica prestanak obnove energije. Elektroni odbljaju da se vrate u telo koje se bavi sobom.

Nekada tesko definisati svoje misli. Misli samo dolaze. Kljuc u osecanjima. Biti budan znaci da u toku dana svakih par minuta sebe preispitate i odgovorite na pitanje kako se osecate. Cim primetite da se ne osecate dobro, zajte da ste mislima odlutali izvan onoga sto se prav desava, izvan sadasjeg trenutka. iste se vrat1l1 seb1 pocnite da postavljate pitanja:

" zasto sam bas sada srecan/na?" " zasto sada radim to sto volim da radim?"

Sami smislite jos neka pitaja koja vam prijaju. Posle par postavljeih pitanja, brzo se vracate u sadasnji trenutak i proemi iscezavaju. Pozitivna pitanja podsticu vasu podsvest da vam izbaci pozitive misli od kojih se bolje osecate. Podsvest, ili vase telo tada osete veliko olaksanje.

42

MAMA I CERKA

Brizna majka me zvala, sva usplahirana i pitala kada mogu sto pre da dodu, njena cerka koja ima dvadeset godia viked eprestano place. Majka ila ubedea, da taj viked i m. Nije slutila da proem gajen prethodih dvadeset godia.

Oosle su zajedo. Odmah sam sagledala situaciju. Majka zelela da ostavi utisak brizne majke, koja u svakom treutku samo briula, briula i brinula za svoje dete. Verujte da siguro neprestano brinula, brinula, brinula.

Mlada devojka ulazi sa ironicnim izrazom na licu i samo sto izgovara: "Samo jos fali kod vas da me dovede."

Uvodu rec imala majka. Pokusala da mi objasni, kako se pre par d u kuci desio eki prolem i da cerka od tada moze da se smiri i samo place.

Pazljivo sam saslusala zatim se okrenula devojcici .

iz topa rekla: " li mama mora da prisustvuje nasem razgovoru?"

"Naravno da ." odgovorila sam i zamolila mamu da ode u drugu prostoriju. lzasla , ali nevoljno. nisam ila tu, verovato i cerki rekla: "Kako se usudujes da me teras, sve sam za tebe ucinila."

Tome isam pridala nikakav znacaj.

43

-..""" __________

Devojka l da prica: "Nije ovaj vikend proem. zivot m. Od kada znam za sebe, moji roditelji se samo svadaju. U kuci nema ljubavi, postovanja. Za njihova nezadovoljstva sam vrlo cesto kriva. Ne dopadaju im se ocene. Kazu da sam nevaspitana, oni su me vaspitali. vise zelim da ih slusam. Najvise ih volela da me nema."

Oevojka sve objasnila, u samo recenica.

Rekla sam da u potpunosti razumem. Objasnila sam da necu ni nju ni mamu ispitivati njihovom odnosu, da ne procenjujem krivca i ne donosim presude. samo objasnjavam kako funkcionise ljudsko telo i odnosi sa drugim ljudima u zavisnosti od sopstvenih misli.

Pitala sam da li mozemo mamu da uvedemo da i cuje sta cu da pricam, tako moze da nauci da svako moze sam sebl da pomogne. Pristala .

Odriala sam celo predavanje elektronima i kako ljudi jedni drugima kradu energiju, zato sto ne umeju prirodno da se regenerisu.

Za to vreme devojci nestao izraz arogancije, majka pocela da uzdise, doila nadu da pakao u kuci moze da se uazi.

Medutim, sve ovo ilo potpuno novo za njih. Stare navike su jos uvek ile dominantne. Strah kod mame i dalje i snazan i zato upitala:

44

Devojka pocela da i: "Nije ovaj viked . zivot . Od kada z za sebe, i oditelji se samo svadaju. U kuci ljubavi, postovaja. Za jihova ezadovoljstva sam vrlo cesto kriva. Ne dopadaju im se . Kazu da sam evaspitaa, i su vaspitali. vise zeli da ih slusam. Najvise ih volela da m."

Devojka sve objasila, u s i.

Rekla sam da u potpuosti razume. Objasila sam da u i u i mamu ispitivati njihovo odosu, da procenjuje krivca i doosim presude. s objasjavam kako fukcionise ljudsko telo i odnosi sa drugim ljudima u zavisnosti od sopstvenih misli .

Pitala sam da li mozemo amu da uvedeo da i cuje sta cu da pricam, tako z da nauci da svako z sam sebl da pomoge. Pristala .

Odzala sam celo predavanje elektroima i kako ljudi jedi dugima kradu eergiju, zato sto ne umeju prirodno da se regenerisu.

Za to vreme devojci estao izraz arogancije, majka / da uzdise, doila adu da pakao u kuci z da se uazi.

Medutim, sve ovo ilo potpuo v za jih. Stare avike su jos uvek ile doinate. Stah kod mame i dalje i sazan i zato upitala:

44

" sta islite, doktorka, da ipak prepisete neki lek za sirenje?"

odgovor u potpuosti sokirao! Rekla s:

" sta mislite da v pepisem lek za sirenje?"

Majka ostala bez teksta, cerka azuela i samo 1 polako kliala glavo.

Nastavila sam:

"Vi iste da cerku uspavate tt, da vise ne z da reaguje na sto vi radite. ih adije vas uspavala taj acin, kada budete ini, vase dete nece imati na sta da reaguje. V gospodo trebaju ikakvi lekovi, samo treba da shvatite potrebu da menjate acin kako mislite i m estaje, za to potebno da radite iskljucivo na sei."

UVEK SVE U REDU

Cesto ljudi pitaju, da li sam uvek imala poseban acin azisljaja kada odos deci u pitaju.

Misli da s. Jos kao dete s u neki trenucia osecala da cu, kada bude odrasla, decu drugacije razueti nego sto to ilo uoblcajeno.

Bila s veoma zivahno dete, sve inteesovalo i sve

45

sam htela da vidim. Moji roditelji su cesto govorili da sam nevaljala zato sto ne sedim mirno.

Mozda sam imala samo pet godina, ali i tada sam znala da moji roditelji imaju m sa sobom, ali to nisam umela recima da definisem. Medutim, to osecanje u meni ilo veoma jasno. nisam nevaljala, ako to neko ne moze da shvati, to njegov licni m. Onda i mi se uvek javila misao:

"Kada budem ila mama, cu sasvim drugacije da postupim sa sopstvenom decom."

lma jedna posebna situacija u mom zivotu, kojoj retko pricam, kada sam nekako shvatila da uvek sve u redu i da m postoji, samo zato sto se ne razume situacija.

Tada sam imala osam godina i sa mamom, tatom i starijim tm sam zivela u svajcarskoj.

Za vreme letnjeg raspusta sam se sa bratom provodila na bazenu. Pravi za decu. i ve6ina dece, ili sam ila u vodi, ili sam trcala oko bazena sa ciljem da nadem sto pogodnije mesto da skocim u vodu.

U jednom trenutku sam se okliznula i izgublla ravnotezu. Noge su poletele u vis, glava v na beton. Nastao potpuni mrak i tisina. Ovako nesto nije lako objasniti. Nista vise nije postojalo, ali negde ilo osecanje, da sve u redu i da uvek sve u redu.

Od pada na glavu izgublla sam svest. Postojalo osecanje

46

sam htela da vidim. Moji oditelji su esto govoili da sam nevaljala zato sto sedim mino.

Mozda sam imala samo pet godina, ali i tada sam zala da moji oditelji imaju m sa sobom, ali to isam umela im da defiisem. Medutim, to s u mei ilo veoma jasno. nisam evaljala, ako to k ne moze da shvati, to njegov lii m. d i mi se uvek javila misao:

"Kada budem ila mama, cu sasvim dugacije da postupim sa sopstveom decom."

lma jedna posebna situacija u mom .Zivotu, kojoj etko picam, kada sam ekako shvatila da uvek sve u redu i da m postoji, samo zato sto se ne razume situacija.

Tada sam imala osam godina i sa mamom, tatom i staijim tm sam zivela u svajcarskoj.

Za veme letnjeg aspusta sam se sa batom provodila bazenu. Pavi za decu. i vecina dece, il i sam ila u vodi, ili sam tl oko bazena sa ciljem da nadem sto pogodije mesto da skocim u vodu.

U jednom trenutku sam se okliznula i izgublla avnotezu. Noge su poletele u vis, glava v na beton. Nastao potpuni mak i tisina. Ovako nesto i lako objasniti. Nista vise nije postojalo, ali egde ilo osecanje, da sve u redu i da uvek sve u redu.

Od pada na glavu izgublla sam svest. Postojalo s

46

da sve u edu, iako tome nije postojala jasna svest.

Stvaro ovo tesko objasiti. li sam ila nesto ili neko, ali to esto il i neko ZNALO da SVE U REDU.

brat koji i pored kada sam pala, brzo zvao adlezne bazenu, koji su potom obavestili moje roditelje.

1 ako i mrak i tisina, ila sam spokoja sam zala da su roditelji pored mene. U jednom trenutku sam se povratila iz kome i videla mamu kako l. Osetila sam ljubav prema njoj. Nisam ila u staju da priam, ali sam zelela da kazem da nema potrebe da l, , kao sto sam znala, sve ilo u edu. Opet sam utoula u mrak. Bila sam vise od jednog dana u komi, mozete da mislite kakav to uzas i za roditelje. Rendgen snimci su pokazali da od udarca rraprsla kost lobanji i da sam imala kotuziju mozga.

Moji roditelji su uli ovu dijagozu od lekara i zato su il i u velikoj panici. sreca ila da nisam mogla da ujem sta lekai iu, sam ila u komi, zato nisam ni mogla da verujem u dijagnozu, i prosto sam znala da sve u redu.

letnji aspust sam provela lezeci u bolnici. Neko i tnozda k da to tuzan raspust. . boavak u llnici i lep. Toga se dobro secam.

Sada mi jasno da sam jednostavno uzivala u svakom :.adasnjem tenutku. Sve mi ilo zaimljivo. Svaki dan ;am se adovala poseti roditelja, moram priznati da sam primetila, da sada nije it da li sam d dete il i

47

nevaljalo. Tu sam i/ , onakva kakva jesam i niko mi nista nije zamerao.

Dugo, dugo posle tog dogadaja me drzalo osecanje da sve u redu. Sve do povratka u Beograd, kada sam imala petnaest godina. Valjda to i prevelik sok za mene, veci nego gubltak svesti kada sam imala osam godina. Posle povratka, u jednom trenutku nestao spokoj u meni. Tesko sam hvatala konce. Nista mi vise nije ilo jasno. Zivot mi vise nije i lep.

Pocela su potpuno nova, do tada nepoznata osecanja da me muce: tuga, nezadovoljstvo, depresija, histerija.

Jedno osecanje medutim sve vreme trajalo: kada budem ila mama, sa svojom decom cu sasvim drugacije da postupam nego sto uoicajeno. Negde, u duini duse, u duini onog sto sam zvala neko ili nesto, ostalo osecanje da sve uvek u redu.

Zbog tog osecanja sam jos kao devojcurak imala zelju da imam puno dece. Rano sam pocela da pricam da cu roditi petoro dece. Naravno, to niko nije ozblljno shvatao, osim mene.

sam to ZNALA ! Znala sam da cu mojoj deci uvek pricati da sve u redu.

"ta, si i udario koleno? - Ne sekiraj se, u redu . Mama te voli."

"ta, pokvarila se igracka? - sekiraj se, sve u redu.

48

nevaljalo. Tu sam ila , onakva kakva jesam i niko mi nista nije zamerao.

Dugo, dugo posle tog dogadaja me drzalo osecanje da sve u redu. Sve do povratka u Beograd, kada sam imala petnaest godina. Valjda to i prevelik sok za mene, veci nego guitak svesti kada sam imala osam godina. Posle povratka, u jednom treutku nestao spokoj u meni. Tesko sam hvatala konce. Nista mi vise nije ilo jasno. Zivot mi vise nije i lep.

Pocela su potpuno nova, do tada nepoznata osecanja da muce: tuga, nezadovoljstvo, depresija, histerija.

Jedno osecanje medutim sve vreme trajalo: kada budem ila mama, sa svojom decom cu sasvim drugacije da postupam nego sto uoblcajeno. Negde, u duini duse, u dublni onog sto sam zvala neko ili nesto, ostalo osecanje da sve uvek u redu.

Zbog tog osecanja sam jos kao devojcurak imala zelju da imam puno dece. Rano sam pocela da pricam da cu roditi petoro dece. Naravno, to niko nije oziljno shvatao, osim mene.

sam to ZNALA ! Znala sam da cu mojoj deci uvek pricati da sve u redu.

"Sta, si i udario koleno? - Ne sekiraj se, u redu . Mama te voli."

"ta, pokvarila se igracka? - sekiraj se, sve u redu.

48

11111 te voli."

"tJto, imas temperaturu? - Ne sekiraj se, sve u redu. .11n te voli."

"ta, drugarica te naljutila? - Ne sekiraj se, sve u redu. M,1rna te voli."

"ta, doio si losu ocenu? - Ne sekiraj se, sve u redu. .1m te voli." Stvarno ovako lako. Hvala mojoj deci sto su mi dali priliku fla esto izgovaram " SVE U REDU " i sto su zbog toga 1 lt1vatili jedno od najvaznijih pravila U zivotu, to , da tJVEK SVE U REDUI

49

DO IDEALNE TELESNE TEZINE

starija cerka od g najraijeg detinjstva imala prekomernu telesu teziu. Radi se tome da nije samo malo ila buca, vec zaista moze da se kaze da ila debela.

Verovatno visak kilograma njoj najvise smetao, mada nije izostao ni koji uzdah svih nas koji smo puno voleli.

majka cesto znala da pita: "Na koga li ovo dete?" ih odgovorila: "lsta !" sam mogla da zamislim, kako i izgledala kada i se taj visak elimiisao. Odgovor moje majke moj komentar i: " to samo pristrasna majka moze da kaze!"

Kada ila u pubertetu, Tijana sve cesce sama pokazivala nezadovoljstvo njeim fizickim izgledom. Pocela da mi se zali i da tvrdi kako nikada moze da bude vitka.

sam odgovorila da svaka osoba svetu moze da ima idealnu telesnu tezinu, samo ako hoce.

Postoje ljudi koji su dokazali da moze da se smrsa, samo sto motivi mogu iti razliciti. Neko to postigne svojom voljom, neko zato sto se razboli ili se sekira itd.

lspricala sam cerki za jednu moju poznanicu, koja tvrdila da ne moze da oslabl i da se cak oblcna voda lepi za nju. kada se njeno dete razbolelo, u kratkom vremenskom periodu se prepolovila. Verovatno zato sto voda prestala

50

DO IDEALNE TELESNE TEZINE

starija cerka od g ajranijeg detijstva imala prekomeru telesnu teziu. Radi se tome da nije samo malo l buca, vec zaista moze da se kaze da ila debela.

Verovatno visak kilograma ajvise smetao, mada nije izostao ni koji uzdah svih s koji smo u voleli.

majka cesto znala da pita: "Na koga li ovo dete?" ih odgovori la: "lsta !" sam mogla da zamislim, kako izgledala kada se taj visak eliminisao. Odgovor moje majke moj komentar i: " to samo pristrasa majka moze da kaze!"

Kada ila u pubertetu, i sve cesce sama pokazivala ezadovoljstvo jenim fizickim izgledom. Pocela da mi se zali i da tvrdi kako nikada moze da bude vitka.

sam odgovorila da svaka osoba svetu moze da ima idealu telesu tezinu, samo ako hoce.

Postoje ljudi koji su dokazali da moze da se smrsa, samo sto motivi mogu iti razliciti. Neko to postige svojom voljom, neko zato sto se razboli ili se sekira itd.

lspricala sam cerki za jedu moju pozaicu, koja tvrdila da moze da oslabl i da se cak i voda lepi za u. kada se n dete razbolelo, u kratkom vremenskom periodu se prepolovila . Verovatno zato sto voda prestala

50

Kada dovoljo dugo telo ostae bez gi, pocinje da vam skrece paznju da iste mogli opet da pocnete da mislite pozitivno i da na taj nacin povratite eergiju.

Vi azumete jezik vasih celija i zato postajete zbujei kada vam daju signale. sto sam rekla, reakciju vasih celija mozete da dozivite kao fizicki ili emotivi bol. u ekim situacijama, astaje ikakav bol, vec dolazi do m u fukciji celija.

Gojaznost spada u poremecaj fukcije celija. Zbog vasih egativih misli, vase celije gube sposobost da pravilo obrade hrau i umesto da se visak eliminise iz tela, i da se talozi. Sve to se desava zato sto vase celije zele da vam skreu pazju vase misli.

razlog sto celijama, u ovom slucaju agomilaom salu, t i hvala, ne odustaju od toga da vas navedu pravi put. Zato budite hrabri i pocite da se divite sebl. Bicete agradei za novu emociju prema sebl. Primeticete da vas hraa vise privlaci kao raije, to pravi put ka lepoj, vitkoj liiji.

Samo ljubav m svemu za sta mislimo da nas sprecava da budemo sreci, put ka sreci. Prihvatite situaciju u kojoj se alazite bez ikakve osude i polako pocinje da edi.

1 sada napravite pauzu i odlozite knjigu. Stanite d ogledalo i pocnite da se divite sebl. Zapazite kako svaki deo vaseg tela savrsen i jedistven. Uporno pricajte sei kako ste lepi i kako sebe volite najvise svetu.

52

Kada dovoljno dugo telo ostane bez energije, ono pocinje da vam skrece paznju da iste mogli opet da pocnete da mislite pozitivno i da taj naci povratite eergiju.

Vi razumete jezik vasih celija i zato postajete zbujeni kada vam daju sigale. sto sam rekla, reakciju vasih celija mozete da dozivite kao fizicki ili emotivni bol. u nekim situacijama, ne nastaje ikakav bol, vec dolazi do poremecaja u funkciji celija.

Gojaznost spada u poremecaj funkcije celija. Zbog vasih negativih misli, vase celije gube sposobnost da pravilo obrade hranu i umesto da se visak eliminise iz tela, on i da se talozi. Sve to se desava zato sto vase celije zele da vam skreu paznju na vase misli.

razlog sto celijama, u ovom slucaju agomilanom salu, treba reci hvala, ne odustaju od toga da vas navedu pravi put. Zato budite hrabri i pocnite da se divite sei. Bicete nagradei za novu emociju prema sei. Primeticete da vas h vise ne privlaci kao i, to pravi put ka lepoj, vitkoj liij i .

Samo ljubav prema svemu za sta mislimo da s sprecava da budemo srecni, put ka sreci. Prihvatite situaciju u kojoj se alazite bez ikakve osude i polako i da edi.

1 sada apravite pauzu i odlozite knjigu. Stanite pred ogledalo i pocnite da se divite sebl. Zapazite kako svaki deo vaseg tela savrsen i jedinstven. U pricajte sebl kako ste lepi i kako sebe volite najvise na svetu.

52

1 >rimeticete da vec posle minuta postajete mirniji 1adovoljniji. Ako ovo radite iz dana u dan, stvarno postajete 11.:ijlepsi. Vise vam iti tesko da sebe volite najvise.

NASTAJE BOLEST?

B1lo i zaimljivo napraviti anketu i ljude pitati koliko cesto u se u svom zivotu zahvalili svojim celijama sto rade >1vot za jih.

Mnogi i mozda sada rekli da bi ilo zabrijavajuce kada i lako nesto pitali svoje celije. jos razgovara sa celijama? k nesto se jednostavno ne radi.

Medutim, svaka celija ima svoju svest i svoja osecanja i voli, 1sto kao i mi ljudi da bude voljena i pohvaljena.

sto ljudi vole da ih neko primecuje, voli i postuje, tako to vole i 6elije.

Pisala sam vec da DNK kod ljudi koji se dobro osecaju, olastica da salje celijama jasnu informaciju kako da rade. Kod ljudi koji se lose osecaju, DNK ne prenosi jasu poruku celijama i tu sm dotok energije. Neko vreme celije tJspevaju secanju da obavljaju svoje zadatke, ali vremenom posustaju.

Kada celiji nije dobro zato sto nema eergije, ona pokusava da nam uputi signale, koji i trebalo da nas opomenu da im rni uskracujemo energiju.

53

Na koji nacin mi uskracujemo energiju? odgovor vec znamo. Energija nedostaje kada se lose osecamo, lose se osecamo kada imamo negativne misli.

Potrebno da vam objasnim kako celije salju signale. Celija ne ume da govori kao mi, ili da pise ili crta. Celija sa nama moze jedino da komunicira putem osecaja bola. , celija nas zaboli kada hoce da nam kaze da nema dovoljno energije za rad. Bol moze iti fizicki ili emotivni.

Najmanji fizicki ili emotivni bol samo signal da neke celije nemaju dovoljno energije za rad.

Ljudi ne znaju da bol iskljucivo reakcija celije na manjak energije i umesto da povrate energiju, znaju sta da rade.

Cesto bol ili neraspolozenje ljudi pripisuju umoru i veruju da im odmor pomoci. Medutim, brzo posle odmora se vracaju neprijatna bolna stanja. Tada zabrinutost jos veca. Sada se vec javlja ideja uzimanju nekog leka ili necega za smirenje.

Kada i posle terapije koju su sami sei prepisali bolovi ne jenjavaju, poseta doktoru ostaje krajnja oziljna opcija. Nijedan odlazak kod lekara nije prijatan, tada poraste zabrinutost, vrlo neizvesno sta doktor da kaze.

Zamislite pod kakvim ste psihickim opterecenjem, kada se uzimaju analize od kojih zavisi dijagnoza. Ako ste do ovog trenutka uskratili energiju vasim celijama zato sto ste imali naviku da negativno razmisljate, sada za kratko vreme pojacavate energetske okade strahom od doktora!

54

Na koji nacin mi uskracujemo energiju? odgovor vec znamo. Energija edostaje kada se lose osecamo, lose se osecamo kada imamo egativne misli.

Potrebno da vam objasnim kako celije salju signale. Celija ume da govori kao mi, i li da pise ili crta. Celija sa m moze jedio da komunicira putem osecaja bola. , celija s zaboli kada hoce da nam k.aze da m dovoljno energije za rad. Bol moze iti fizicki i l i emotivni.

Najmanji fizicki ili emotivi bol samo signal da k celije nemaju dovoljno energije za rad.

Ljudi zaju da bol iskljucivo reakcija celije manjak eergije i umesto da povrate energiju, znaju sta da rade.

Cesto bol ili eraspolozenje ljudi pripisuju umoru i veruju da im odmor pomoci. Medutim, brzo posle odmora se vracaju eprijatna l stanja. Tada zabrinutost jos veca. Sada se vec javlja ideja uzimaju nekog leka ili necega za smireje.

Kada i posle terapije koju su sami sebl prepisali bolovi ne jenjavaju, poseta doktoru ostaje krajnja ozbllja opcija. Nijedan odlazak kod lekara nije prijatan, tada poraste zabriutost, vrlo neizveso sta doktor da kaze.

Zamislite pod kakvim ste psihickim opterecenjem, kada se uzimaju aalize od kojih zavisi dijagnoza. Ako ste do ovog trenutka uskratil i energiju vasim celijama zato sto ste imali naviku da egativno razmisljate, sada za kratko vreme pojacavate eergetske okade strahom od doktora!

54

Sve do ovog mometa i ilo dovoljo da razumete da rgativne misli sprecavaju dotok energije u vase celije i da ,Jmo napravite vezica za pozitivno razmisljaje i (nergija i ponovo potekla. Medutim, upravo vase nezanje tome sta bol, tera vas kod doktora.

1 sada budite spremni da cujete istinu: svaka bolest nastaje tok onog treutka kada pacijent poveruje u sto lekar kno dijagnozu napisao. Ovo zvuci potpuno naopako i neverovatno. Ali sada znamo

" zasto ?" - upitah.

" zato sto se ta bolest nasleduje majcinoj liniji!" i njegov zabriut odgovor.

odgovor ga mnogo iznenadio: "Ooktore, da li vama fale musterije?"

Potpuo zbujeno me gledao netremice. kakav sada ovo odgovor?

Pokusala sam da mu objasnim, da se ljudi bave raznim profesijama da su mnogima potrebne musterije koji iti korisnici usluga.

Pacijenti su musterije lekara. Razim upozorenjima medicina plasi ljude da treba da se plase bolesti i da dobro da idu kontrolne preglede. Tom prilikom, iko z da odlazak kod doktora izaziva strah kod ljudi. Vec sam pisala da m nase celije daju sigale kada imamo negativne misli i osecanja. Prema tome, eki simptom nije ikakva bolest, nego samo reakcija nasih celija nedostatak eergije, to ne znaju i lekari i pacijenti.

Svako upozorenje lekara da treba iti obazriv, za posledicu ima negativno osecanje osobe koja kraju ide pregled. Posle ovakvog scearija, vrlo cesto doktor im da posle pregleda pacijenta, napise dijagnozu u koju pacijet veruje i time prihvata bolest.

Rekla sam doktoru sa kojim sam razgovarala da zdravstveno stanje odraz sopstvenih misli i s i da

56

" zasto ?" - upitah.

" zato sto se ta bolest nasleduje majcioj liiji!" i jegov zabriut odgovor.

odgovor ga g izeadio: "Doktore, da li vama fale usterije?"

Potpuno zu gledao etremice. kakav sada ovo odgovor?

Pokusala sam da u si, da se ljudi bave razim profesijaa da su gi t usterije koji iti korisici usluga.

Pacijenti su usterije lekara. Razim upozorejima medicina plasi ljude da treba da se plase bolesti i da dobro da idu kotrole preglede. Tom prilikom, iko z da odlazak kod doktora izaziva strah kod ljudi. Vec sam pisala da nam s celije daju sigale kada imamo egative isli i s. Prema tome, eki siptom i ikakva bolest, g s reakcija asih celija na edostatak eergije, to zaju i lekari i pacijeti.

Svako upozoreje lekara da treba iti obazriv, za posledicu ima egativo s osobe koja kraju ide pregled. Posle ovakvog scearija, vrlo cesto doktor i da posle pregleda pacijeta, apise dijagozu u koju pacijet veruje i time prihvata bolest.

Rekla sam doktoru sa koji sam razgovarala da zdravstveo staje odraz sopstveih misli i s i da

56

sam u svojim mislima potpuo zdrava i da se bas tako i s. Prema tome, s ZDRAVA.

Neko v cutao i gledao u , onda rekao:

" znate da ste u pravu. Postoji d podatak, da za vreme velikih i teskih ratova obolelih od kancera, s zato sto ljudi tada nemaju vremea da razmisljaju raznim ebltim stvarima koje ih nerviraju." Na svu srecu i savreena medicia sve vise ima sluha za ova nova saznaja. Raduje me sto sve vise lekara primejuje i neki vid alternative medicine. Mnogi doktori su spremi da pored toga sto apisu dijagnozu, pacijentu pokazu put ka samoisceljeju.

ZANIMLJIVE PRlE IZ SVAKODNEVNOG ZIVOTA

Spadam u one ljude koji se gradu voze gradskim :tobusima. Tu i t neko pita da li moguce da mogu sei da priustim barem neki mali auto, da taj nacin zaoidem neprikladan prevoz gradu.

Nasmesim se takve dobronamerne sugestije. Mogu sei mogo toga da priustim, al i ujedno postoji i prepozavaje da mi kretaje autobusima mnogo komotnije nego svojim automoilom.

Meduti, sto zelim da vam kazem to da cak i u takvom prevozu mogu mnogo ! situacije da se dese.

57

Tako se jednom prilikom desila sledeca prica. Stojim u autobusu, dve devojke sede jedna pored druge, iza njih sede dve starije gospode. Cim kazem 'starije gospode', znaci da su starije od mene.

Na stajalistu ulazi jedna baka sa unukom. Jedna od te dve devojke ila spremna da dete uzme u krilo, ali to malo dete sa negodovanjem odbllo. Devojka na to samo slegla ramenima i napravila izraz lica da svemu tome ne pridaje nikakav znacaj.

Pored toga sto sam ila ocevidac ove situacije ni ovim starijim damama koje su sedele iza tih devojaka nije nista promaklo.

Povredeno su komentarisale: " zar ova omladina moze da ustane?"

Medutim, devojka na ovaj komentar nije reagovala, ostala mirno da sedi.

Na to starija dama: "Evo, cu da ustanem! Ali, zaista nema smisla, da mladi ostaju da sede! "

Ogorceno i gordo ustala i ustupila mesto baki i unuci.

Posto radnja vec obavljena, nasa dama se jos nije smirila i nastavila da napada omladinu, koja mnogo nevaspitana. Ljudi koji su se zatekli u autobusu i koji su sve to mogli da posmatraju, vrlo brzo su poceli da podrzavaju nasu gospodu i sve pocelo da lici neki miting.

58

Tako se jedom prilikom desila sledeca prica. Stojim u autobusu, dve devojke sede d pored druge, iza jih sede dve starije gospode. Cim kazem 'starije gospode', zaci da su starije od .

Na stajalistu ulazi d baka sa uukom. d od te dve devojke ila sprema da dete uzme u krilo, ali to malo dete sa egodovajem odilo. Devojka to samo slegla rameima i apravila izraz lica da svemu tome pridaje ikakav z.

Pored toga sto sam ila oevidac ove situacije i ovim starijim damama koje su sedele iza tih devojaka i ista promaklo.

Povredeo su kometarisale: " zar ova omladia moze da ustae?"

Medutim, devojka ovaj kometar i reagovala , ostala miro da sedi .

Na to starija dama: "Evo, cu da ustaem! Ali, zaista m smisla, da mladi ostaju da sede! "

g i gordo ustala i ustupila mesto baki i uuci.

Posto d vec obavljea, nasa dama se jos i smirila i nastavila da napada omladiu, koja mnogo evaspitaa. Ljudi koji su se zatekli u autobusu i koji su sve to mogli da posmatraju, vrlo brzo su poceli da podrzavaju nasu gospodu i sve l da lici eki mitig.

58

Smo sto i zavrsila sa egodovajem, doila i dodato podsticaj da se izjasi protiv mladih.

Vozja autobusom sluzi da i s prevezla zeljeo mesto, da kvarimo dive sadasje treutke prepricavajem necega sto se vec desilo sto ikakvim 11egodovajem mozemo da promeimo.

Osetila sam potrebu da se obratim gospodi, koja ila ljubaza da svoje mesto ustupi.

"Gospodo, ako esto dajete, dajte od srca. Lepo sto ste ustali i ustupili svoje mesto. Budite sreci i si zbog toga. Uzivajte zbog vaseg dobrog dela. Ako sada negodujete, vama se vratiti kao da iste nista dali. Niko od s moze da z zasto ova devojka moze da ustae, m tome i mozemo da osudujemo."

Ovo sada licilo repliku u skupstini. sam dala izjavu i odjedom su svi prisuti ili mojoj strai. Ali ajvazije sto i starija dama razumela, d siroki osmeh prekrio n lice i samo mi rekla: "Hvala vam u", pre g sto izasla iz autobusa.

Zatim sam dva dana za redom imala prelepe dogadaje u autobusu.

Bilo v kada sam ulazila u autobus. Odmah sam spazila mladu devojku kako sedi pored prozora i place, . Suza suzu stize. Stariji gospodi koji sedeo pored nje, samo povremeno bacio zacudujuci pogled, ali bez ikakve reakcije.

59

Osetila sam ljubav prema toj devojci, znala sam da place, zato sto samo misli da nesto mnogo veliki m. Nagla sam se k gospodina, nezno dotakla devojku ruci i pitala : "Jel toliko strasno?"

z rekla: "Molim?" Opet sam ponovila: " li toliko strasno to sto mislis? li znas da ne postoji nista na ovom svetu sto vise vredi od tebe? Kada i samo videla koliko si lepa, ne i se sekirala."

v mi uputila nesiguran osmeh, zatim pocela da brise suze i rekla drhtavim glasom: "Sada mi vec bolje."

Zatim pocela da trazi nesto torici. lz zamotuljka izvadila sitne kolacice. Bilo ih samo nekoliko, ali sada vec sa sirokim osmehom mene poslu:Zila. Radosno sam se posluzila. Kolacic i ukusan.

Verujte mi da mi vise prijalo sto sam ovakvom mestu, u autobusu, imala priliku da pojedem kolacic g u ilo kojoj luksuznoj poslasticarnici. Osmeh koji sam doila kao zahvalost od te devojke, pamticu zivot.

Sledeceg dana opet ulazim u autobus. Vec na sledecoj stanici prisutim puticima se pridruzila mlada mama sa dve preslatke cerkice. Pomislila sam da su iznakinje, medutim, kasije u razgovoru sa majkom sam saznala da .jedna devojcica ima pet druga sest godia. Bile su obucene kao balerine, su imale nastup jednoj baletskoj predstavi.

1 da hocu, mogu vam docarati koliko su te devojcice ile lepe. Lepe kao iz bajke. g trenutka kada su usle, spa