^AKAVSKI STIHOVIistrianet.org/istria/illustri/gervais/caksti.pdf · TRE[ETE Svaku su ve~er tre{ete igrali i svaku se ve~e rad kart pokarali moj noni} i nona. Noni} bi pipu fumal i

$Page 1: ÂKAVSKI STIHOVIistrianet.org/istria/illustri/gervais/caksti.pdf · TRE[ETE Svaku su ve~er tre{ete igrali i svaku se ve~e rad kart pokarali moj noni} i nona. Noni} bi pipu fumal i$
Drago Gervais

ÂKAVSKISTIHOVI

Na ~etrdesetu obljetnicu pjesnikove smrti

Na Su{aku, 2. srpnja 1997

Drago Gervais

ÂKAVSKI STIHOVI

Na ~etrdesetu obljetnicu pjesnikove smrti

NakladnikDW

Uz pomo}:Sveu~ili{ne knji’nice na Rieci

ISBN

KAZALOMAGLICA...........................................................................................9

SUNCE...............................................................................................10

POLNE...............................................................................................11

SUNCE ZAPADA............................................................................12

NO]....................................................................................................13

BO]I...................................................................................................14

TRE[ETE..........................................................................................15

BRI[KULA .......................................................................................16

TANAC ..............................................................................................17

[KERAC............................................................................................18

IGRA^KI...........................................................................................20

N O N I ] ...........................................................................................21

TAMO DOLE ... ...............................................................................22

VE[]A...............................................................................................23

NA ZIDI]E.......................................................................................24

POD PONE[TRUM.........................................................................25

VA PARKE .......................................................................................26

PROLE]E .........................................................................................27

LJUBAVI...........................................................................................28

MOJA ZEMJA..................................................................................29

ZAPU[]ENA ...................................................................................33

UDOVICA.........................................................................................34

SINON................................................................................................35

MOJA ZEMJA..................................................................................36

TRI KRAJI ........................................................................................37

NONI]I STARI ................................................................................38

NA RIBAH ........................................................................................40

]I]......................................................................................................41

PIPA ...................................................................................................42

BARKE FAREN...............................................................................43

FAKIN OD PORTA.........................................................................44

LEPA JELE .......................................................................................45

TRI NONICE ....................................................................................47

MORÎ]............................................................................................48

POKOJNA @VANKA ......................................................................49

NA KAFE ..........................................................................................50

MARIJA LAVANDERKA..............................................................51

ZA SINON.........................................................................................52

BOG DOMOVINA ..........................................................................53

STARI MLADI] ..............................................................................54

OBLAÎ] ..........................................................................................55

PIJANAC ...........................................................................................56

BATUDA...........................................................................................58

KMETI ...............................................................................................59

STARI ZAKON ................................................................................60

PUL OGNJI[]A...............................................................................61

KMET SE JE STAL..........................................................................62

SNI KMETA......................................................................................64

NONA MARJANKA........................................................................65

TRI BRATI........................................................................................66

ISTARSKI PARTIZAN...................................................................67

ISTARSKI ÔVEK GOVORI .......................................................69

ISTARSKI KANAT..........................................................................71

ONE SU HODILE............................................................................81

MI SMO USTALI ... .........................................................................83

VA SREMSKOJ RAVNICE ...........................................................85

POD U^KUN....................................................................................86

BURIN ...............................................................................................87

JUGO .................................................................................................88

NO]....................................................................................................89

SUNCE NA KVARNERE...............................................................90

BARUFA ...........................................................................................91

SAMANJ VA BAKRE .....................................................................93

PRETNJA ..........................................................................................95

KASTAVSKA BALADA.................................................................96

ONA BAKARSKA ...........................................................................98

ONA BODULSKA ...........................................................................99

ONA KOSTRENSKA ....................................................................100

ISTRO MOJA! ................................................................................101

NONI], OTAC I SIN .....................................................................102

PESMICE OD LJUBAVI ..............................................................104

PUL TONI]A .................................................................................107

LOKVA............................................................................................108

VA TUJINE.....................................................................................111

VLADIMIR GORTAN..................................................................113

VODA I MORE..............................................................................114

PISMO PRIJATELJU....................................................................115

PUL JURAGI..................................................................................117

CIJA MARIJETA...........................................................................118

VA TUJINE.....................................................................................119

ÔVEK I TI] .................................................................................120

PO] DOMA... .................................................................................122

VA BEOGRADE LETA TISU]UDEVETSTOÊTRDESETIÊTRTEGA123

DODATAK .....................................................................................124

KOLIKO JE PJESAMA NAPISAODRAGO GERVAIS?.........................................................124

TRI BRATI .........................................................................125

BARUFA.............................................................................126

SAMANJ (VA BAKRE)....................................................129

PUL TONI]A.....................................................................129

PJESMA BES NASLOVA I ZAVR[ETKA ...................129

PJESME OBJAVLJENE U KNJI@ICI“[EST PJESAMA I PISMO”............................................131


MAGLICA

Jutro j’ rano. Jo{ va dolceh~rna no} leì.Po ravnice, kraj vodice,maglica beì.

Po ravnice, kraj vodice,hodi mlad pastir -mrzlo mu je, v ruki pu{e -svuda j’ tihi mir.

Za njin bele ovci hode,zvon~i}i zvone -i pomalo, kako seniva magiu rone.

9

SUNCE

Pete{i} je vajer sko~ilzakukurikal:Sunce, Sunce, dan prihaja,ja san se ve} stal.

Teàki su se zbudili,do vodi su {li,i na vode su se prali,do pasa goli.

Stari @vane po dvori{}esve j’ ne{ pohajal,kako vavek i danaska,na ne{ brontulal.

Va kuhinje, nona Tonkakuhala j’ kafe,a nevesta, Jele lepa,zibala j’ dete.

Na cestice, z jedne jami,pijanac se j’ stal,za~ujeno gledal Suncei klobuk iskal.

10

POLNE

Polne j’ zvonilo. -Mate je legalva hlad.S pipi potezal,le{icu gledali lepo po~ival.Po cestice belojènska j’ hodila,to mu je Tonkaobed nosila.H njemu se j’ poselaobed ponutila:repica bela j’s faòlon bila.Pomalo je jils ènun govoril.

Polne j’ zvonilo,sve j’ po~ivaloi mirovalo.

11

SUNCE ZAPADA

Sunce za bregi zahaja,~rna nan no} prihaja.Z mora pomalo gre ......Na rive barki spe.

Mala se na me naslanja,mu~i i na ìven sanja.Ne{ lepega tel san noj re},ma pozabil san ve}.

Sunce za bregi zahaja,bavica pu{e s kraja.Finil je lepi dan,zemja je pala va san.

12

NO]*

Zadnji od sunca zlatni trakvrh U~ki je okrunil,dol~i}i mi}i gusti mrak{kurinun je napunil.

Pala je no} na ku}ice,ke pod U~kun mirno spe,kroz klanj~i}i i {umiceproti U~ke sada gre.

13

* Pod istim naslovom je i pjesma iz izdanja 1955. godine.

BO]I

Na brege, v’ o{tarije,na bo}arije,smo bo}i igrali:zbijali,kri~ali,z rukama mahalii kuntre{tali.Milka j’ vino nosilai va `muji ga to~ila.Mi smo svaki ~as pili,pr{uta doma}ega jili,a onput sopet,bo}i na o~ido no}i.V no}i smo kantaju} {li z’ o{tarijeput Opatije ......Kvarner se j’ leskalva svetle kupal,za~ je po nebemesec {e}al.Svetal i ùtje pokazalnan put.

14

TRE[ETE

Svaku su ve~er tre{ete igralii svaku se ve~e rad kart pokaralimoj noni} i nona.

Noni} bi pipu fumal i mu~al,kad ne bi dobival.A kad bi partidu dobil,bi se none rugal,uìval,i asa li{al.

Igraju} bi nona ve~eru kuhalai vavek se vekon stajalave~eru zme{at,oganj naloìti sol doloìt.

Sme{ni su bili noni} i nona onako za stolom:nonica z o}ali,a noni} s pipun v’ usteh:nona dobivaju},nono brontulaju},al’ kako je ve} bilo.

A kad bi se pak posvadili,onput se j’ sve treslo. -Ma to ni ni{ zna~ilo,za~ drugi dan na ve~er,kad je zamra~ilo,bi nono nonu zval:“Marjanko, remo igrat”.

15

BRI[KULA

Stari Vice, paron Frane,kumpar Toni}, coto @vaneod zapolne pul kvartini,v’ o{tarije, pul Pepinibri{kulaju,brontualjui rad kart se barufaju.

Kope, {pade i ba{tone,to je glavno za parone.Ni ih briga, ni ne ~uju,kako crvi spod njih ruju,kako veje,ùto veje,vetar sobun z dreva peje .....

A na ve~er, kad se stanu,koma} diù glavu p’janu,od kvartini {emerajui domaka bordiàju:Vice, Frane,Toni}, @vane,jutra sopet, kako lane.

16

TANAC

Armunika cvili, bas ronpota.Tanac se {iri,zibje i gibje,semo, pa tamotancamo.V naru~aj moj se j’ stisnula mala,tiho noj {ap}en,pa se smeje srda~no i sre}no ...Nanke ne znamo,da zaprteh o~i tancamo.Armunika cvili, bas ronpota.Srce mi j’ puno ljubavi,umret bin tancaju} s malun tel,mala tancaju} s manun.Kad tanac fini s malun }u po}vanka, va lepu no},pred ku}un }emo njijun sedet,pa se strpet,dokle se mesec, stari mladi}ne skrije za obla~i}.

17

[KERAC

Cvr~ki cr~eva travice,veje ska~epo ravnice,ti}i fi~uba bori}u,pasi} lajeva vrti}u,muha ska~ena kon~i}utanke pau~ini,

Joè hodipo puti}e,s roìcun naklobu~i}e,Hodi levo,hodi desno,na svete jejako tesno,Joè pijanza{emeral,va {enicu j’ pal,

Teta Tonkaga j’ iskala,pred {enicunse j’ fermala.

18

Va {enice j’Joè spal,ma se j’ brzo,brzo stal.S Tonkun domaon je {ali prediku nasli{al.

19

IGRA^KI

Cimbuju j’ noni} storil,na njoj san se zibal,zibal se cel dan bo`ji,dokle nis’ na tla pal.

Svi su mi se rugali:“~a, bi se jo{ zibal?”,a noni} vas va jade,cimbuju je de{fal.

Pa ku}icu mi je storil,va vrte je bila,od javorik zeleneh,ba{ lepa je bila.

Kad je jednega danane{ vetar popuhnul,va ku}ice san kuhali slamu nataknul.

I najedanput plamikje ku}icu }apal,pa tako san ti briànprez ku}ice ustal ....

I drugeh san igra~kikako dete imel,a i danaska bin seigrat ki put jo{ tel.

20

N O N I ]

Kad san jo{ mi}i bils noni}en san na ribi hodil.Okol’ ~etrte bismo se stalii sve do pi{moj veslali,barku surgali,povrazi v’ more kalali,sedeli,mu~ali,al’ }akulali,

Kad bin kakovu ribu }apali noni} bi s manun uìval,rekal, da pasja ta noga,}apa, na moj’ga boga,ve} i pi{moja .......

Mirno bi bilo okole nas,more bi se leskalo,na tihen vetre zibaloi ne{ {api}alo.Pod jutro bi s kraja kosi}i fikali,se dozivali ....Sunce bi z brega sjahalo,pomalo, kot da ga j’ strahna jedan mah .............

Ma jedno jutro, kad bilo se j’ statni bilo noni}a vnuka zvat:po ku}e su judi na prsteh hodili,nonu mirili,Boga molilii ùti lumini palili.

21

TAMO DOLE ...

Tamo dole, puli moraku}ica je mi}a,od javorik silneh j’ videtsamo kus krovi}a.

Va toj ku}e, jo{ pred malo,veselo je bilo:noni}, nona, }a}a, mamapuno nas je bilo.

Onput gvera i nevojasvet su zamutile,pa su ku}i, pa su gruntigrdo opustile.

Sve pomalo j’ ponestalo~a j’ jedanput bilo,zru{ilo se i zgubilo,da j’ ~oveku milo.

Umrli su noni}, nona,mi smo odjahali,za~ su ku}i, za~ su gruntidrugemu pripali .......

Tamo dole, puli morastara j’ domovina, -Boh zna, ako }e kad videtsvoj’ga bri`neg sina. -

22

VE[]A*

Bil sam kako ve{}a,na sunce ka leti,i roìcu svakumalo obleti.

I roìce svakojne{ lepo re~e,i roìcu svakumalo ope~e.

Bil san kako ve{}a,pa san se }apal,i va mreè, du{o,tvojoj se fermal.

23

* U izdanju âkavskih stihova iz 1964. godine ova je pjesma dio pjesmePesmice

NA ZIDI]E

Na zidi}e jednu ve~ermi smo }akulaki,to je bilo par dan poklesmo se upoznali.

Govoril san vele stvari,od libri i sveta,kraj mene si ti di{ela,jo{ lep{a od cveta.

Nekako mi j’ ~udno bilo,ruà je di{ela,i pred manum jedna malaslatko se je smela.

Pustil }a san vele stvari:h sebe san te stisnul,na obrazi} i na ustabu{i} san pritisnul.

24

POD PONE[TRUM

Pul nje gori, a ve} je kasno,~a to mala misli?Aj znan to mala, tako kasno,samo na me misli.

Danas san mojoj male rekal,da ju jako volin,a drugo, nemo, ~a san rekal,nanke ne govorin.

Sada sedi i misli na me,mi}a moja mala,i sanje ve}, da po} }e za me,gospa, da je postala.

Ej mala, spi, ne misli na to,za~ ja san bri`ni}ina,ènit se more, moje zlato,on, ki soldi ima.

25

VA PARKE

Ej, ljubavi moja, danas }emo po} {e}at ...Va parke }e seni bit,lanterni }e slabo svetit,na banke }emo se skrit,ni videt nas ne}e bit.

Pa }u ti {api}at,da te imam rad,da su tvoje o~i,ko dve ~rne no}i,a tvoji zubi}i,ko beli riì}i.

Ti }e{ poslu{at,sre}na uìvat,h mene se nagnut,te`ko uzdahnut,pa mi najzad re}:dragi, dosta j’ ve}.Homo }a, za~ matmogla bi me iskat.

26

PROLE]E

Ne pla~i, draga, ne danas,kad tako j’ lepo okol nas,kad vaskoliki, veli svet,srda~no se je stavil smet.

Oj gledaj, draga’ kako kraj,okrunjen slavi mjesec maj:kako se j’ bodar s sna zbudil,stoglasnu pjesmu zagudil.

I gledaj, draga, kako hrast,snagun je novun po~el rast;i kako mi}i, ùti cvet,za~ujen gleda beli svet.

Ne vidi{, draga, kako valz ljubavi gladi morski àl;kako sun~ani zlatni trak,va sto kolori kupa zrak.

Ne ~uje{, draga, kako glasmi drh}e, ko na vetru klas;ne }uti{, draga, muku ust.....ne pla~i, draga, suzi pust.

Ne pla~i, draga, prit }e dan,razbit, kad }e nan lepi san,A onput spomen na ta ~as}e bit vredan usre}it nas.

27

LJUBAVI

I ti si {la .......Pomalo, pod senami stabli,gaze} zelenu travu,i i{}u} puti} po {ume,po ken si za vavek {la.

Za tobun san gledal i mislel,na mladost, ka }e pasat,i kako }e samo spomenna seni, travu i putpo ken si hodila ustat.Nisan kri~al za tobun,nisan z rukami mahal.Ter mi smo i sami znali,da nas ~eka ta dan,kad }e igra~ku nan zet,i kad }e grdi ìvotrazbit na{ lepi san.

Ma ja san plakal, o Lepa,(suza je z nekud pri{la)za~ na{a lepa igra~ka,ku su judi nan zelije vela ljubav bila.

28

MOJA ZEMJA*

I.O, ve~na suzo na oke mojen,Istro moja!Suzo, nikad ziplakana,muko nikad domu~ena,Istro moja!Tu`na majko moja,bri`na zemjo moja,Istro moja!

II.

ûjen glas kako z zemji,glas Tvojeh robi.I vidim stablo veliko,najdraè stablo.Veje pada s njega,ùto, povenulo veje -listi} za listi}en,suza za suzicun,i brzo }e bit golo.

III.

Tu`na zemlja!Kako su bri`ni Tvoji breì}i,Kako nerodna su Tvoja polja,

29

* Samo je u prvom izdanju }{\plain \i\f1\fs20 âkavskih stihova}{\plain\f1\fs20 tiskana cijela pjesma. U kasnijim izdanjima se pojavio kao}{\plain \i\f1\fs20 Moja zemja}{\plain \f1\fs20 ili }{\plain\i\f1\fs20 Pod U~kun}{\plain \f1\fs20 samo jedan dio ove pjesme.

kako retke su Tvoje {umice.Kako da j’ neki z ruku preko pasali sve odnesal.

IV.I U~ka tamo stoji,seda od kamika belga,tako sama - sama,i tako lepa.I ~a je to U~ka danas,da j’ tako ~rna?Nad oblaki plava,~rna, nevidna,kako, da j’ i ona pobegla od nas.

V.

Pod U~kun ku}icebele,mi}e, kot suzicevele.

Beli zidi}i, ~rjeni krovi}i,na keh vrap~i}ikantaju.Mi}i dol~i}i, jo{ manje le{icena keh ènicekopaju.Cestice bele, tanki puti}i,po keh se vozi}ipejaju,i jedna mi}a, uska re~ica,pul ke se de~icaigraju.

Na sunce se ku}ice

30

griju,na turne uricebiju.

VI.

Takovu san te va sanje gledalZemjo moja:

va sunce su se ku}i kupale,na sunce su se cesti leskale,va seni su se dol~i}i skrili,va retkoj maglice {koji su bili, -a tamo dole, na mi}oj ravnicepasle su ov~ice.

To je sanja bila.

VII.

A kad san se s sanji zbudil~ul san ovako vapit:Pokle su me zakovalija ne znan ~a j’ smeh i radost,ja ne znan ~a j’ krv i mladost.Pokle su me zakovaliza mene je sve pasalo,za mene je sve nestalo.Pokle su me zakovalisamo suzi ja jo{ poznan,samo àlost ja jo{ poznan,tuìce moja.â ne ~uje{ te verigi,kako {kripju,â ne vidi{ kako trdo

31

ruki sti{}u?Prokjeta sre}o moja.

VIII.

Moja zemja umira,mrtvac na njoj leì,i sve ~a j’ zdravo, ìvos nje }a, va svet, beì.Kod da ju j’ neki prokjelpusta je, kamena,prez bo`jeg blagoslova,kot neplodna èna.Na njoj robuju robi,prez voji, ki mu~e,kad se paron razjadi,i kad po njih tu~e.Moja zemja umira,ve} zadnji j’ dihi ~ut,jo{ samo malo rabi,pa }e mi uzdahnut.

A onput - zaludu }epo kartah nas iskat,od robi ropski siniza vavek }e nestat.

32

ZAPU[]ENA

Spi, srce spi.Oca ti ni,on }a je {al od materi.Va kraj je {als kega j’ pri{al,za vaveki.

Spi, srce, spi,A mat tvojamlada j’ bila, zaljubljena,znemil ju je,pustil ju je,za vaveki.

Spi, srce, spi.Ne boj se ti.Nad tobun bdije mat tvoja,ka j’ prezrena,zapu{}ena,od svakega.

33

UDOVICA

Muà su mi zakopali pod kanuni i pod snegon,sina su mi izagnali, sad se klati ~rnen sveton,ranice moja.

Deca su mi jo{ pustili, moju bri`nu, mi}u decu,ka ne znaju kako te{ko gorak kruh za njih dobivamati njihova.

Dani su mi ~rni bili, pokle san na oven svete,nikad nisan sre}na bila, nikad radost poznavalatuìce moja.

Kamo san te ja zgubila, kamo si mi ti nestala,da te nisan uìvala, da te nisan sre}na bilamladosti moja.

Jo{ bin decu ja rajala, jo{ bin decu ja dojila,ma su mi te zakopali, dugo tamo pod kanunimuù dragi moj,muù dragi moj.

34

SINON

â mi povedate od domovini,oj moji sini,kad san pred tujemi vrati prosila,kad san va tujoj se ku}e potila,dokle ste judi postali.

â mi povedate od domovini,oj moji sini,kad san va suzah vas zigojila,kad san s krvun vas svojun dojila,dokle ste judi postali.

â mi povedate od domovini,oj moji sini?Ropske ste materi robi ustali,i ropsku krv va sebe zadràlis kun vas je mat van dojila.

35

MOJA ZEMJA*



Na sunce se ku}icegriju,na turne uricebiju.

36

* U izdanju }{\plain \i\f1\fs20 âkavskih stihova}{\plain \f1\fs20 iz1935. godine prvi se put pojavio samo dio ve\}e pjesme iz prvog izdanja.Pod istim je naslovom tiskan i 1940. godine. U izdanju }{\plain \i\f1\fs20âkavskih stihova}{\plain \f1\fs20 iz 1955. godine ova se pjesma zove}{\plain \i\f1\fs20 Pod U~kun}{\plain \f1\fs20 . Tako je ostala i dodanas.

TRI KRAJI

Tri su kraji po sele hodili,kantali,zvonili,i soldi prosili.Jako su {e{no obu~eni bili:od harti kruni,bradi jod vuni,brhani beli,{}apini veli,pla{}i zeleni,a pasi ~rjeni.Za njimi deca su kri~ala,njin se rugala,al se bojala,i }a beàla.Va svakoj su ku}e bili,svaku s tamjanom kadili,i svagder ne{ ziprosili.Pokle pul Pepi su pili,{oldi delili,i puno `muji spraznili.Su pozabili, da sveti kraji su bili,pa su se potuklii po pode vukli.

Kri~ali i razbijali~agod njin je v ruki pri{lo ...

Na nebe svetil je mesec pun,kad su tri kraji pejali va prùn.

37

NONI]I STARI

Svaku nedeju pred crekvun su stalinoni}i stari.Pipi fumali,{erjo bradi ~e{alii povedali{torje od mora i sveta:

“Tega i tega letava Biskaje,moj dragi,sto je tancalo vragi.Prvi je jarbol razbiloi odneslo timun,prokjeto grdo je bilo,a brod vodi ve} pun ...Tamo je Tonkin Vice nestal,a ni ja ne znankako san ìv ustal”.

“Pokojni kapitan Frane,to je bilo va Havane ...

Svaku nedeju pred crekvun su stalinoni}i stari,i povedali

38

Ma ku tu nedeju ki noni} bi falilpred crekvun,za~ su ga ~era fakini nosilii judi za njin hodili.

Molili,mililii pozabili.

I ni ve} noni}i stareh.

39

NA RIBAH

Nono Francik, barba Viceoba preko {esdesete,su danaska {li na ribi,prvo pete.S Porti}a su ziveslali,Vice malo, noni} manje,su se potni kon{olali,da jedno je veslo tanje.Zvan Porti}a se fermalii povrazi naje{kali,jo{ su malo brontulali,dokle su se name{}ali.Crna no} je {api}alaokol barki, a od valibar~ica se je zibala.Noni}i su spali ...Kad je sunce zasvetlilo,noni se zbudili,i sran ih je malo bilo,pa su se smutili.Su povrazi zamotalii domaka {li,i su doma povedali,da riba ne ji.

40

]I]

“Karbuna, karbuna”,je jedan briàn ]i} po Opatije kri~al,i karbun prodaval,kega mu j’ tovari} va vozi}e pejal.Oba{li su sve ku}i, palaci i vili,ma ki da se jo{ i ]i}u smili,crnemu ]i}u,divemu ti}u,ki je z gori pri{al.

A ]i} je neboh ve} storil ra~unjo{ kad je va {ume palil karbun:Va ku}u malo,pod interes,~a bude ustaloène za traversi brhanza svak’ dan.Ma slabo je ]i} to zra~unal:pun mu vozi} karbuna j’ ustal.

Su doma hodili tovari} i ]i},i pomogli si rivat vozi}.

41

PIPA

Danas je noni} po ku}e kri~ali be{timal,za~ da mu j’ neki pipu ukral.

Celu je ku}u smutil,ma~ka udril,susedi zbudil,pijat razbil,i nonu razjadil.Joh i kataloh je bil puli nasdanas.

Najzad nesre}na se j’ pipa na{la,je pod baretun nonu bila.

42

BARKE FAREN

Va barke je noni} stari stal,na Slatine, vanka s Porti}a,per{ona nevojna i mi}a,i fure{ton na kraje kri~al:pite {en barke faren.

Pite {en barke faren.A barka je svoj’ni nav bila,ponosit je po moreh sveh plaval,druga~ja mu je mladost bila,i noni} bi najraje plakal.

Pite {en barke faren.Selo je bilo va stareh dni,kade su sad veli palaci,ni ve} sela, ni judi ve} ni,na kraje se {e}u pajaci.

Bi najraje noni} be{timal,tel sve z rukun mornarskun zdrobit,pa bi ga i jad i sran pasal,ma mora i ki fjorin dobit:pite {en barke faren ...

43

FAKIN OD PORTA

Ni ga bilo ni ne}e ga bitki bi jo{ mogal toliko popitkoliko Berto od porta fakinz baretun na bandu kot mu{kardin.

Z rukami v èpe va porte bi stalva more pjuval i fijakal,i ~ekal da pride kakov fure{tkemu }e za man}u bagalju ponest.

A kad bi od man}i sloìl fijorinbi vaje surgal se va gamazin,spra`njevaju} litru, drugu bi zval,ni dragi ga Bog ne bi ve} fermal.

Pijan bi pak plakal, ìvot bi kjel,za~ da je jedanput boje ìvel,a kad bi {tufal se ve} i tega,barufu bi storil - stukli bi njega.

Pokle bi jo~u} pal va portuni jo{ od èni }apal matafun ...A jutra bi sopet, nesre}ni sin,gledal va nebo i ~ekal fijorin ...

I umrl je grdo. Va kanalesu jutros ga dve mlekarice na{le.

44

TRI NONICE

Tri nonice starepred ku}un su stalei kritikale.I Katu, i Pepu, i Jelu,i Toncu debelu.Jedna da j’ takova,jedna onakova,jedna bi se rad ènit,druga se zna lenit,tre}a sve zafraja,~etrta da ne vaja.A svet da se j’ pokvaril,i prvo da j’ boji bil.Tri nonice staresu kritikaleod osme do polna.A kad je polne zvonilojednoj je doma po} bilo.

Su dve ustalei nju kritikale.

45

LEPA JELE

Ni bilo takoveroìce bele,kakova bila jeTonkina Jele.Sloìli se svi,da lep{e ve} ni.

Su na{i fantiniza njun ponemeli,i svi bi ju biliènit oteli,a mala na ~ude~igova da bude.

Pa z o~i prevra}ekako svetica,{egava je malakako lisica:poga~u bi teli,a mrvice deli.

I su se fantiniskonfuìjonalii puno se putirad nje zbarufali,po staroj uànce,pul Gu}a na tance.

46

Ma onput pri{al jez Meriki Frani},tr semo pa tamoi zel ju je vrani}:se j’ zajubilai oènila.

47

MORÎ]

Ma~ak je z vetrini meso ukral.Po vrte je nona za njin teklai puno mu lepeh besed rekla:

“Mor~i}, nazad mi meso daj,te lepo prosin me ne {ekaj;kako }u bri`na obed storiti ~a }e mi vnuk za jist dobit?”

Ma mor~i} {egavi meso je jil,i vavek korak pred nonun bil,a kad je meso do sleda pojil,je pulot presko~il,se j’ polizal,po~e{jal,i sitna fraj susedinoj ma~ke {al.

48

POKOJNA @VANKA

Svaki je dan v Opatiju hodila,i bremena te{ka na hrpte nosila,pokojna @vanka.Po grden, al po lepen,pod bremenom te{ken,trejset se let je potila.

êtiri je sini s ten zigojila,i ljudi na meste od njih je storila,ma nju nevojnu,svako leto minulo.je vi{e svinulo;sve bliè zemje je bila.

Jednega dana pod ko{en je pala.Od onput v Opatiju j’ hodit prestala.Siva i starapul ognji{}a j’ sedela,i tako prez dela,sinon na brigu je pala.

A sini magar dobri su njoj bili,i jo{ ~etiri, koma} su ju hranili,za~ te{ko j’ davat.I za~ cel ìvot svoj datje znala samo mat,koj na sprovode smo bili.

49

NA KAFE

“Joh mane” se j’ Tonka stresla,kad je va Pepinu ku}u pri{la,“ka bura vane. Jezero vrazi,po ceste pra{i, po kroveh gazi”.

- “Malo kafica, draga suseda,ne {parajte cukar, ki na to gleda”.Sede pul ognji{}a, susedi i cija,dokle bura po meste zavija.

- “Ste ~uli suseda?” - ”ûla san ~ula,na grdo se mala je obrnula”.- “I ~era su videli nekeg mladi}akako je sko~il preko zidi}a”.

“A ona Vicka?” - ”Ma ki bi bil rekal,da ju je vavek pod voltun ~ekal”.- “A ja”. - ”A na”. - “Jo{ malo kafi}a”.- “Ma~ka mi ~era pojila je ti}a”.

I {ap}u, i kimju, i ~ude se jako,mogle do susveta sedet bi tako,puli ognji{}a i puli kafi}a ...Za mi}i judi i radost mi}a.

50

MARIJA LAVANDERKA

Marija Kantabelka,opatijska lavanderkaje sedan dece imela,zadnje ve} posivela.I muà ki ju je vavek tukali grdo ju kjel,i pul svoje ùrnadii njiju noj zel,za~ je ~ovek bil èjani vaveki vekon pijan.

A deca kot sedan vraì}isu hodila svojmi puti}i.

Tuju je robu Marija prala,lu{ijala i reèntala,i vavek tekla od ku}i do ku}ikot ve} ~ovek ki za drugeh se mu~i.I dokle je mu` spra`njeval `muji,rasla njoj je goba i veli ùji.

Ma ova ista Marija je vavek kantala,za ni{ se svijala i za trbuh dràla,smela i kri~ala kod ponemela ...

A kako bi bri`na druga~je ìvela?

51

ZA SINON

Moj sin,moj mili sin,je va tamnicu {al,za~ je puli vas pravicu iskal.

Kade ga ubijate z gladon,kade ga mu~ite s hladon,paroni nesre}ni.

Dajte mi sina,ranu moju,velu tuìcu moju,pa }u van muki svoje oprostit,pa }u Boga za vas molit,paroni nesre}ni.

Ah, znan da ste nesmiljeni,i kameni,i da nikad mi sin ve} ne }e prit,da }e èja ga i glad ubit,va ruki kad va{e je pal,za~ je puli vas pravicu iskal.

Moj sin,moj mili sin.

52

BOG DOMOVINA

Bog domovina.Gren kruha po belem svete iskat,za~ su ovde mi ga zeli,i gren pravicu po svete iskat,za~ su ovde mi ju zeli.

Bog domovina.V no}i kako tat te moran pustit,po {umicah moran beàt,i te za vaveki moran pustit,va tujoj zemje }u leàt.

Bog domovina.Ja poznan tvoj dih, du{u tvoju,i {umi, gori i re~ice,te moran pustit, zemju moju,selo moje va dol~ice.

Bog domovina.Kot udovica sama ~e{ ustat,}e drugim moju, te uìvat;a sin }e nboh ti po svete lutati vavek za tobun jokat.

Bog domovina.Ja gren, za~ sunce }e brzo prit,ja gren po svete petjat ...I nikad me ne }e ve} nazad bit,za~ te{ko j’ pravicu iskat.

53

STARI MLADI]

Kaneta,jaketa,garoful,{}api},i kora~i} kot vrap~i} ...gotov je stari mladi}.

54

OBLAÎ]

Na U~ke klobu~i}crni obla~i}.Bogzna odkuda j’ dotekal,kade se j’ fantina sve tepa,i kot da ga j’ sran,da j’ tako mi}i i sam,se j’ razjadil,ra{iril,i nebo pokril.Zvrnul je kabli}i pal je da`ji}.Pokle mui pasal morbin,nestal je kot dim...

A mat se je jako jadila,za~ njoj se roba zmo~ilaka se va vrte su{ila.

55

PIJANAC

Vino san pil,teran ~rjen,san napil se,pa se smejen.

^rne mislije zel teran,kad se vrnu}u bit pijan.

Po ceste gren,kantaju} sam,i ni{ me nipred judi sran.

A cesta je,lepa danas,na mese~ine, bela vlas.

A mesec jekot ùt lampjun,srda~ni mu j’obrazi} pun.Bin vaje s njinse promenil,i svaken pjancuposvetil.

56

Jo{ raje bindivojku tel,posensegabin ponemel.

57

BATUDA

Pepi} i Frani} dva stara kumpanja na ceste batudu tu~u,sunce pali kot nemo, leno se seni vu~u.Pod bregon more dremje, nigder ~oveka ni ti}a,ni glasa se ne ~uje, leh ona dva bati}a.

Pote se Pepi} i Frani}, i stare ih kosti bole,sunce prez milosija pe~e {kini njin gole.Mu~e i prez besedi delaju svoj posal,da bi od kamika ve}eg manji kamik postal.

A kad bude polne zvonilo, storit }e va hlade “piknik”,kus palenti od ~era i svakemu po jedan }ik.

58

KMETI

Sve cesti peju va grad,a tamo su veli palacii placipo keh se gospoda {e}u.

Sve cesti su kmeti zgradili,sve ku}i su kmeti platili,svu gospodu nahranili,i vavek su vekon nosilipo cestah ke peju va grad.

Sve cesti peju va grada tamo su veli palaci ...

59

STARI ZAKON

A ~a nam koristi plakat,ter znamo stari zakon,da je nad kmeton paron.To su nas vadili }a}a,to nas je vadila mat,a va nedejni dani gospodin plovan:- Trpi, mu~i i breme nosi,za drugega delaj, svoje prosi.Blaèni strpjeni, magar njin je te{ko,za~ njin pripada krajestvo nebesko.

Ke lepe besedi,i sve su na meste,a mi smo na ceste.

60

PUL OGNJI[]A

@@vanka s ~rjenemi vlasi vino je s konobi nosilai va bukaletu to~ila.Z ruki v ruku je bukaleta hodila.

Na ognji{}e i oganj gorel,na {kanjice j noni} sedel,i svi mi redon:Tone, Rude, Franei veseli @vane.I svaki je ne{ imel povedat,i svaki je ku tu imel {pijegat.Samo je noni} klimali pomalo umiral.

A vane j tramuntana kantalai sve odna{ala.

Samo onput doma, pul ognji{}a sedeli.Ma j tramuntana ja~a bila,po celen je svete nas raznesla,i sad smo nesre}ni i sami,vaveki vekon sami.

Ustala je doma samo @vanka s ~rjenemi vlasika pazi da se oganj posensega ne pogasi.

61

KMET SE JE STAL

Pri{al je glas,velik i svet:- Stani se kmet,sada je ~as. -Pri{al je glasi kako strelzemju preletel.I pokle stotine letsopet se digal je kmet:za zemju i pravicu,za svoju starinu,za svoju de~icui za domovinu.I kade mu j’ noga hodilase je zdrobila,i kade je pesnica udrilani{ ni pustila,A zajedno s njin su seni hodile,miljuni seni njigoveh stareh,ki su ovde ìveli,se mu~ili i trpeli,zemju kopali,s krvun natapalii robovali.Su je zemju pasal,a onput velik i jakpjonosit je na U~ke stal.

62

I glas je njigov zagrmel:- Ja, istrijanski kmet,svoju zemju san zel,i joh onemu,ki sopet bi zet mi ju tel.

63

SNI KMETA

]e jutra mi ku}u i grunat prodat,su muku moju,krv moju,ùji moji,i dani moji.

]e de~ica mi bri`na prez krova ustat,i s manun po svete hoditkruha prosit.]e na inkante mi ku}u prodat.

A san njin nosil, nosil san njin dosta,ter se san svoje njin odnesal,ma gospode nikad ni dosta,magar da san boga prnesal.]e jutra na inkante mi ku}u prodat.

64

NONA MARJANKA

Je imela sedandesetitri leta,kad je ve} sita ìvota i svetamorala po} od doma.I morala ku}u pustit, ku cel je ìvot gradila,va ku je mladost svoju, muku i trud zgradiladecu rodila,i vnuki dobila.Va koj je ìvela, trpelai samo kadgod se nasmela.

Je morala ku}u pustit.

Je {la od ku}i za vavek, ma suzi jedne ni pustila,kurajno je nona s manum od ku}i svoje hodila,bri`na nonica mi}a.Se nanke jedanput ni obrnulani jo~u} ku}e vrnulaleh tiha, zgrbjena,va ne{ zami{ljena,je s ku}i svoje hodila ...

Va tujoj zemje po~iva nona Marjanka,ka j’ sen bila dobra i puno trpela,i ka j’ imela nesre}u, da j’ tako dugo ìvela,da su ju stirali vanka.

65

ISTARSKI PARTIZAN*

Bog, mat moja, ja moran po}}e skoro mrak, }e skoro no},i ~eka me vane Ivan,za~ on je stari partizan.

Ti ~uvaj ku}u, potrpi,a za mene se ne skrbi,}u sopet ja ti doma prit,kad }u zemju oslobodit. -

- Hod, sine, hod, va no}, va mrak,i ~uvaj zdravje, budi jak,i se nevoji podnesi,i kod ~ovek se ponesi.

I }a}u na{eg osveti,ubili su ga prokjeti,i brata, ki te je ljubil,i mlad za njih ìvot zgubil.

]u ~uvat ku}u, se strpet,i ~ekat }u te, potrpet,za~ mora prit on veli dan,kad }e{ vrnut se partizan.

]e slobodna zemja nan bit,i ti }e{ ju pomo} spasit.

66

* U rukopisima je ova pjesma pod naslovom }{\plain \i\f1\fs20Partizan}{\plain \f1\fs20 .

Jo{ samo to da j’ doìvet,}u onput lagje ja umret.Hod’, sine, hod’, va mrak, va no}i ja bin tela s tobun po},ma stara san. - Zove Ivan -- Bog, sine moj, bog, partizan.

67

ISTARSKI ÔVEK GOVORI*

1Du{a mi je jo{ bolna,utrujena,predugo j’ bila nesre}na.Ne more se lako zabittuga stole}na.Tisu}e let bit kmeti tuji sluga.Tisu}e let se j’ ovdeod su`nja suànj rajal.od kmeta kmet prihajal.I sa je ova zemja ~rjenaz mojun krvun i poton natopjena

2Ma zalud in bil je trud,korba~, tamnica i sud.Drevo se na{e ni osu{ilo,ognji{}e se na{e ni ugasiloNismo zabili svoj kanat,ni svoj zajik, ni tanac.Kot kamik samac,kroz tisu}e let,na svojoj zemjetrdo stal je kmet ...Ustali smo ki smo i bili,ma smo to drago platili.

68

* U rukopisu ova pjesma ima naslov }{\plain \i\f1\fs20 Istrijanski ~ovekgovori.}{\plain \f1\fs20

3I zato, magar su paroni propali,z magli pri{li i va magle nestali.du{a mi je jo{ bolna,utrujena,predugo j’ bila nesre}na.Reci njoj, druè, besedu dobru,ona ju i{}e ...Pridi h mene na doma}e ognji{}e.Da ti poveden kako san grdo ìveli ~a san se pretrpel.Kako su po mene pjuvali,grdo mi se rugali,tukli me i zapirali,decu mi ubijali ...Druè, tisu}e let!Ti }e{ me razumet.I tvoja tepla besedabit }e slaja od meda,bit }e kako lek.

Tako govori istrijanski ~ovek.

69

TRI BRATI*

Pepi}, najstareji, je bil austrijski mornar,je na karocade sluìli skoro glavu zgubil,kad je “Senta” apiko {la.

Je “Gott erhalte” kantali “Hoch der Kaiser” kri~al.

Tone, on srednji, kad smo pod Taliju palije preko kunfina pobegal,se j’ po Jugoslavije tepali bil je kapitan.

Je “Boè pravde” kantali “@ivio kralj” kri~al.

@@vane, najmlaji, je doma ustali pul bersajeri sluìl,je va Abesinije pu{ku zgubili z medajun doma pri{al.

Je “Giovinezzu” kantali “Viva il Re” kri~al.

A sveh je rodila @vankaku}e broj trejsetipet,Opatija, Vasanska ...

70

* Postoje tri verzije ove pjesme. Podrobniji podaci i ostale dvije verzije su uDODATKU knjizi.

ISTARSKI KANAT

Istarskemu kmetu i narodnemu herojuJoakimu Rakovcu i sen onen ki supoginuli za slobodu na{e zemji.

Joakime! Tebe kanat pi{eni mrtven sen. Za sre}u ~a di{enzrak domovine. Istra je na{a!To j’ va{e delo, to krv je va{a.

Ja kanat pi{en za radost velu,ku ste nan dali ti i si mrtvi.Zahvalnost pi{e tu kartu beluza va{e delo, za va{e `rtvi.

Mi znamo {tor’ju. Krv ju j’ pisala.A {tor’ja ka se ~rjeno pi{e,ta se ne zabi, ta se ne bri{e.Na ìvoj koè se je pisala.

[tor’ja je na{a: ptanja i delo.ùji na dlane, zmu~eno telo,kramp, motika, sekira i osti,malo smeha, a àlosti dosti.

Ona j’ rasla va kavah, pul pluga,na dne Biskaji ... Kade se mu~i.Nju su pisali buri i juga,glad i mizer’ja, su{i i tu~i ...

Stotine let se j’ tako ìvelo.Nad kmetom vladal je stari zakon,

71

kega za sebe je storil paron.Miljuni j’ kmeti pod njin trpelo.

[tor’ja je na{a; {injori tuji,lakomi, trdi, huji od guji,nobili, konti, grofi, baroni,vremena nova, novi paroni.

I belo selo z zemjun zravnjeno.I mrtvo dete. @ena zgubjena.Srce ~ove~je do dna ranjeno,oganj i plamik i krv ~rjena.

Tako je bilo. Va prahe j’ leàlteàk kako pas. Raskinjen i gol.Prezren i popjuvan. Va srce bol.I samo pod glas na {jora reàl.

Ti grade na brege zazidani,z debelemi zidi obzidani,mu~i{? a nekada krv si nan pili kot polip ìvo meso nan jil.

I kako sada da vidin volii puni vozi. Na breg se vu~e.O, kako srce teàki boli.Pul vozi hode, trpe i mu~e.

Tisu}e let se j’ tako vozilo.Celo je polje {jora hranilo,{joru nosilo, brad mu branilo.Tisu}e let se j’ tako vozilo.Va grade crekvi, beli palaci,parki, fontani, pjaci, taraci,

72

bog i duh sveti i sakramenti,razgovor fini i konplimenti.

Muzika, kanat i serenadi,u~eni libri, pusti romanci,lu{o, teatri i promenadi,fe{ti, banketi, jiti i tanci.

Va polje dole? [kina spe~ena,h zemje prignjena. I sili mra~ne.I vukodlaki. I usta la~ne.Koliba prazna, du{a zgnje~ena.

Ma smo zdràli kod kamik trdijuga i buri - ìvot na{ grdi.I kad paron nas najvi{e tla~i,mi smo jo{ trji, mi smo jo{ ja~i.

Na{a j’ snaga z zemji prihajala,dubok smo koren va njoj imeli.Ta je snaga z groba dohajala,stari su na{i ovde trpeli!

I mi smo znali: Se je to na{e.Paron se menja, pride, nestane.No} ga j’ pojila. Teàk ustane.Kmetu zemja. To je pravo na{e!

I stari zajik smo o~uvalii lepe navodi pri~uvali.I mi smo znali za radost i smeh,kanat i tanac, sopeli i meh.No}i pod U~kun! Ka radost vela!Mesec. Seno di{i. Selo mu~i.

73

Ble{}i se more. Devojko bela,stisni se bliè. Sap}i mi, gu~i!

Vrti se balun, smeje se mladost.Krilo se {iri, zibje se tanac,`muji razbija Ive pijanac ...I mi smo znali za smeh i radost ...

I tako j’ pasalo tisu}e let.Tisu}e let san bil suànj i kmet,{injori sluìl i breme nosili zalud pul njih pravicu prosil.

Paron se j’ smel. Pravica i kmeti?Va{a pravica sud i tamnica,korba~, verigi! Ki mi se preti?Ja san va{ bog i va{a pravica!

Smo stisnuli pest i zubi trdi.Dobro, {injore, mi smo strpljivi,moremo ~ekat, kmeti smrdljivi,ma prit }e dan, dan crni, dan grdi ...

Zemjo rojena, sestro ljubjena,zemjo ~rjena, sestro zmu~ena.Sre}o moja i sa moja radost,tugo moja i sa moja àlost.

Si sa mi draga i sa si lepa.I kamiki sivi i sten trda.I bregi goli. Ljubav je slepa.Ti si mi lepa i kad si grda.Zemjo ~rjena, sestro zmu~ena,s krvun si teà~kun natopjena

74

i s telon teà~ken nagnojena.Zemjo rojena, sestro ljubjena.

Tisu}e let su sanjali kmeti,da }e prit dan, dan veli, dan sveti.Tisu}e let su ~ekali znakii va toj vere bili su jaki.

Nisu ve} {jora milost prosili,pravdu molili. Leh ju iskali.Oholo ime svoje nosili,“Domi” gradili, {koli zidali.

Si su za veli dan se spravjali,i si su vele nadi imeli,i si va lepeh sanjah ìveli.Kot da }e na pir su se spravjali!

Pri{al je najzad - dan od Rapalla!Cela j’ zemja kot kamik ustala.Krv se sledila. Je to ta sre}a?Mesto slobodi, propast jo{ ve}a?

A tako vi to, gospodo draga!Dobar posal ste s nami storili.Prodali ste nas kot da smo blaga,veru ubili, nadu zlomili.

Jo{ crnja je no}. Jo{ teì je krst.Se su nam zeli. Zajik i balun,{kolu i kanat. Za nas je prùn!Smo sami bili. Goli kako prst.Koliko j’ njih zemju napustilo?Koliko j’ njih svoj dom zapustilo?

75

(I ja san bil s njimi, i ja san {al,i s sedemi vlasi doma pri{al.)

Ma kmet je trd. Smo sami ustaliz na{un tugun i na{emi jadi.Nismo se dali, nismo mu~ali!Gortane sine, Gortane mladi!

Nismo se dali. Ma zalud nan trud.Prevareni, sami, zapu{}eni,tu~eni, mu~eni, progonjeni,mi nismo znali ni kamo ni kud ...

Tako zemja pomalo umire.Nad njun se crne seni ve} {ire,se ve}e i ve}e. No} }e nastati kmeta morda za vavek nestat.

Ne mora biti! Tu san! Tu }u ustat!Zemja je moja! Ja sam ju delal!I moji stari! Ne }u ju pu{}at!Moja je krv, moj pot je tu tekal!

Kade j’ ta snaga, kade je ta glas?êkan ga, briàn, ve} tisu}e let.Pogledaj me, ~uj me, zove te kmet.javi se, pridi, za~ zadnji je ~as!...

I glas je pri{al. Preko breg i drag,od ku}i do ku}i pustil je trag.Od mesta do mesta glas je hodili novu besedu juden nosil.I ti, Joakime, ta glas si ~ul.H tebe je {al. Se bliè i bliè.

76

Poslu{aju} ga si uho nagnul.[ap}e. Ti dr{}e{. Glava se diè.

Stoji{, poslu{a{, istarski kmete.O~i gore, pesnice se steù.Se do du{i ti zmu~ene seùbesedi nove, besedi svete.

Govori glas: - Kmete, prihaja ~as,ki bit }e ti smrt, al bit }e ti spas.Budi pripravjen, za~ crni mrakina te se diù, stra{ni i jaki.

Ma se ne boj, za~ ti si jo{ ja~i.Istina j’ s tobun i tvoje pravo.Propast }e on ki drugega tla~i,ustat korenje mlado i zdravo.

Digni se! Stani! Tvoje je vreme!Razbij verigi! Potiraj {jora!Ra~un jedanput storit se mora!Dosta te j’ bilo, prokleto breme! ...

Poslu{a{. Raste{. I se si ve}i.To j’ stara nada! To j’ san od sre}i!I vera ka je vavek ìvelai kako tihi plamik gorela.

Poslu{a{. Raste{. Sumnja j’ nestala.Ne }e{ se zalud za pravdu borit.Beseda j’ nova put pokazala,sad zna{ ~a je delat, zna{ ~a j’ storit.Poslu{a{. Raste{. I se si ja~i.Tisu}e let snaga se j’ skupjala,

77

nada i mr`nja ju je slagala.Mr`nji si pun. Pred okon se mra~i...

Na brege stoji{. A va dol~i}e,belo selo i ku}ice mi}e.@@ena, deca i sa tvoja mladost,cel tvoj ìvot i sa tvoja radost.

- ]u l’ jo{ kad vas videt? ]u l’ jo{ kad prit?Z’ oka ti suza pala je mu{ka.- Ne znan za sebe. Ma znan ~a }e bit!Mesto matiki v’ ruke ti pu{ka.

- De~ice, bog! Du{a mi je puna.Ja to za vas, za na{u starinu,za va{u sre}u, za domovinu!Ja gren va {umu! Ustanak! Buna! ...

Od sna se budi zemja zmu~ena,zemja rojena, sestra ljubjena.I budi se vera zneverena,i budi se nada prevarena.

I bregi goli i kamik sivi,dol~i} i polje, {uma i more,kako da {ap}u, kot da su ìvi:- Se jo{ bit more, se jo{ bit more!

I seni stareh kot da su stale.Krvave rani osvetu i{}u.Pesnice diù, kpesnice sti{}u:- Osveta j’ na{a! Mi smo ju zvale!Gori zemja. Se j’ plamik ~rjeni,gore sela - zajiki ognjeni.

78

Ku}a starinska. Ognjij{}e drago.Se je propalo. [tala i blago.

O, kampi crni! O, smrti la~ne!I muki stra{ne! I patnji na{e!Tamnice sive i jami mra~ne!Kade su, deco, materi va{e?

Kade mi j’sin? I mu` moj ljubjeni?...O, mitro crna! O, no` ki se~e!Imel san o~i, sad rana pe~e ...Gori zemja. Se j’ plamik ~rjeni ...

Ti hodi{ po njoj. Tvoj korak je trd.Osvetu nosi. I propast. I smrt.Tvoja je pu{ka kako i kosa.a krv ~rjena kako i rosa.

Kot sena hodi{: Selo i judi.Ognji{}e, mrak. Miran, tih ti je glas.Ma vera j’ v njemu ka mrtvi budi.Ljubav i mr`nja, I nada, I spas.

S tebe govori sa {tor’ja na{a.Polja i {umi. I kamik sivi.I kmeti mrtvi. I kmeti ìvi.S tebe govori zemja sa na{a.

Za~ ti si od vavek. V vavek si bil.Z zemjun si povezan s stotinu ìl.Z zemji si zrasal, kot bor, kako hrast,i vaveki z nova na njoj }e{ rast.Ubili su te. Ma vavek si ìv.Za~ ìvi su kmeti i narod vas.

79

Je ìv Veli Joè, ìv je jo{ div,po celoj zemje grmi njihov glas!

I stiral je {jora! Zemju je zel!Zemja je na{a! ... Ka radost vela!Nova se ku}a gradi i dela!

ûj novi kanat! ûj glasi sopel’!

Niti tani tana nina nena.Sa si lepa, zemjo ma ~rjena.I sa draga kot èna ljubjena,I sa dobra kako mat rojena.

Niti tani tana nina nena,Zemja je moja, zemja j’ spa{ena.Moje je more, polja zelena,Dolac i {uma, gora kamena.

Niti tani tana nina nena.Sope sopela, stara, drvena,slobodna si, zemjo ma ~rjena.Niti tani. Trajna nina nena.

80

ONE SU HODILE

One su hodile,one su nosile,gore, va {umu, na breg,i ni zima, ni sneg,ni ku}a spaljena,ni krv prolivena,nisu mogli zatrtkorak teàk i trd.

One su hodile,one su nosile,materi i sestrice,èni i udovice,Tonci, Ani, Marije,Jelice i Lucije,pod bremenom zgrbjene,nesre}ne, zimu~ene,ma trde, odlu~ene,

Za~ breme te{ko je bilo,ma ga je srce nosilo,za~ {uma dugo je stala,ma ju j’ ljubav iskala ...

One su hodile,one su nosilehranu va {umu, na breg,i ni zima, ni sneg,ni ku}a spaljena,ni krv prolivena,

81

nisu mogli zatrtkorak teàk i trd,s ken su va {umu hodile,s ken su hranu nosile,mat, sestra i ènapreljubjena.

82

VA SREMSKOJ RAVNICE

Istranon, ki su poginuli va Sremeza slobodu svoje domovine

Sneg pada i sa je ravnica bela,vela ravnica prez kraja,ku nikad ne }u pasat ...Smrt ve} pomalo prihaja.A ja san sanjal, o mat,kako }e{ ~ut od sinada j’ slobodna domovina.Deset san let tako sanjali deset let za tobun plakaldelal i ~ekal,mu~al i trpel,i va sanjah ìvel.A kad je pri{al ta ~as,kad san ve} ~ul ti glasi videl more, ku}u, tebe,pu{ku san zel i {al ...Ma dug je bil put, o mat,i ja san pal.Me nikad ve} ne }e{ videt,mat moja,mi nikad ve} ne }e{ re}:“Sine, rano moja”.Ovde }u za vavek ustat ...

83

MI SMO USTALI ...

1

Kako j’ lepa istrijanska zemjai nebo nad njun!I kako j’ sre}an ~ovek va nesre}ei àlostan va sre}e.I kao je celi ìvotjedna vela àlosti jedna vela radost.

2

Su me stirali z domi,su misleli }e me zdrobit.Kot da svoju zemjuse more pozabit.Ma kad san jo{ doma bil,san po svojen hodil,a kad su me stirali z domi,zemju san va srce nosil.

3

A kad san doma pri{al~a san na{al?Stari su se v’ grobe smirili,ma su se mladi rodili.Za staremi san àlostan bil,na grob njin cvetak poloìl,a z mlademi v’ o{tariju {ali zakantal:

84

Lepa mladost moja,saki dan na manje,kako ona travaka se leti ànje.

4

Su misleli }e nas ubit,du{u nan pogubit,ma mi smo ustali.Za~ kad smo trpelimi smo se smeli,a kad su nas ubijalimi smo i mrtvi zidali.

85

POD U^KUN*



Na sunce seku}ice

griju,na turne uricebiju.

86

* Pjesma se s tim naslovom prvi put javlja u izdanju }{\plain \i\f1\fs20âkavskih stihova}{\plain \f1\fs20 iz 1955. godine.

BURIN

A danas po more junak mladi ja{i,to burin ledeni po Kvarnere pra{i,i konji} se peni, od veselja rè,pa leti po more i od streli brè.

Sabjun junak ma{e, oblak crni tira,po vali}eh mi}eh mu konji} prebira;onput sopet ska~e i leti kot strela,vas Kvarner danas je jedna pena bela.

Jedna pena bela i veselje velo,kad je nebo ~isto kako ènsko teloi kot sanja lepo, more polje modro

po ken vetri} ska~e veselo i bodro.Jo{ galebi jato nad vali}eh kruì,padaju na more kako bele ruì.

87

JUGO

Jugo po Kvarnere breg za bregon vaja,hita ga na groti, nazada prihaja,kako div se peni; sve va jade velenvajaju se bregi po Kvarnere celen.

Kako mraki crni ki v sebe smrt nose,su`nji va verigah ki za milost prose,i kjanu, i mole, i kri~e, i pla~u ...v juge po Kvarnere crne seni ska~u.

Su`nji va verigah ~a j ih more zelo,galeoti to su, more grobje velo,va ken koi njihe riban morsken svete.

To su galeoti ~a danas se prete,i kjanu, i mole, i kri~e, i pla~u.

88

NO]*

No} je na Kvarnewre jedna sanja belajedna sanja bela, jedna svetlost vela.Obuklo se more va srebrne svitina keh mese~ina prebrojeva niti.

Niki to ne vidi za~ je svetlost vela,sa se prijubilo telo je do tela,i da svetlost vela skup je morskeh viliken na mese~ine poigrat se mili.

A va barke beloj noni} mi}i sanjai glava mu stara h moru se priklanjakako da poslu{a neki ~udni glasi.Sunce ve} prihaja, noni} ve} ne di{e,more barku zibje sve ~a more ti{e.

89

* Istog je naslova, ali razli~ita sadràja i pjesma iz prvog izdanja }{\plain\i\f1\fs20 âkavskih stihova}{\plain \f1\fs20 1929. godine

SUNCE NA KVARNERE

Sunce na Kvarnere zlatne iskri pali,i modri se more i modre se vali,i bele se mi}a kot galebi mestao kot nit kakova pod breì}eh cesta.

Va bonace tihoj san na more pada,ina barki bele kako ov~ja stada,i na mesta mi}a, ~rjeni krovi}i;na breì}i modri, zeleni dol~i}i.

Samo kiput more malo se zazibjei kupertu modru semo tamo gibje:to va sne mu j’ morda ne{ se prikazalo,

al’ va dvoreh znatneh ne{ se j’ dogajalo,morda vila morska se je zajubila,pa j’ dragega svojga ~vrsto pojubila.

90

PRETNJA*

Tri dan san te ~ekala,nisi pri{al,tri dni proplakala,nisi pisal.Jo{ tri }u ~ekat,ne}u jokat,ma onput }u ti o~i skopat.

91

* U izdanju }{\plain \i\f1\fs20 âkavskih stihova}{\plain \f1\fs20 iz1964. godine ova je pjesma dio ve\}e pjesme Pesmice od ljubavi.

BARUFA*

Cel dan su pili pul [antaona dva barufanta:on nemi Frani}i munjeni @vani}.Najprvo su mu~alii kako prez voji pili,pa }akulali,se spovedali,kri~ali,kantali,tulili,i po stole mlatili.A briàn je [antolitru za litrun nosili svi sveci prosilida bi se ove nevoji re{ili.

Ma da nevoja bude jo{ ve}a,pri{la je nesre}a tre}a:Berto od porta fakin,z baretun na bandu kot mu{kardin.Debel i jak kako vol,je sel za drugi stol,spod oka ih gledal,i ~ekal,kad }e kumedija po~et.Ma ni dugo ~ekal,za~ je on vrani},Frani},

92

* Postoje dvije varijante ove pjesme. Drugi oblik je u DODATKU knjizi.

najzada rekal:- Ni v o{tarije ne more ~ovek sedet,kad mora judi {kifozi kraj sebe trpet- Gre to mene? - je rekal Berto i stal,- Mene ne - je rekal Frani} i stal,- Tebe ja, orangutan - je rekal @vani}i kantridu }apal.- Mu~! - Mu~ ti, za~ zet }e te vrani}!- Provaj, gorila!I se j barufa storila.

Su boci i `muji poleteli,i judi kleli,se kantridi i stoli razbijali,a judi po pode vajali,mlatili i kacotali ...

A kad je pulicija pri{la,sveh je ìveh i zdraveh na{la.Samo j briàn [anto,ki se ni me{al,bocu va glavu dobili {al je va {pital.

93

SAMANJ VA BAKRE*

Margaretina je pri{la.Va crekve je vela ma{a bila,pet je popi azistaloi ministralo,i jo{ je na kore Tomaon “solo” od lane kantal,samo mu j njok va grlejo{ vi{e tremolal.

Pred crekvun su trgovci kri~alii prodavali:lonci i padeli,paj~i}i i zdeli,kotli i pinjati,kalceti, {pigeti, facoli, re}inii bro{i fini.

A de~ina su trunbetala,va pi{}alki pi{}ala,malinci navijala,va pra{}i}i puhala,skakala,kri~ala,i munjesala.

94

* U rukopisima postoji drugi oblik ove pjesme. Nalazi se u DODATKU knjizi.

Pul Toni}a se j tancalo,je muzika ronpotala,su bri`ni muzikanti tulili,kot da su njin koù gulili,a Jon ki tu~e tanbur,je tako mlatil,da ga j najzad razbil.

Tri dni je trajna durala,pa j i pasala.

95

KASTAVSKA BALADA

Sveti patri jeùviti,vavek la~ni, nikad siti,od Kstava su vlast imelii delali ~a su teli.

La~ni kmeti post postili,ùj ùjili, pot potili,jeùviti jili, pilii dobre su voji bili.

Kmeti su zemju kopali,krepevali, gladovali,jeùviti spovedalii va nebo otpravjali.

- Slava bogu na visini,gre dobro nan va nizini,}emo crekvu sagraditii za milost zahvaliti.

To su patri odlu~ili,Kastav{tine razglasili:Kmeti }e pod tlaku delat,dragi bog }e s neba gledat.

Su se kmeti razjadili,dosta su njin krvi pili:- Si ih videl, pasja noga,zame{ali su i boga.

96

Ni mu dosta, jeùvitu,da se hrani na koritu,da nas cedi, da nas pre{a,leh i boga va to me{a.

Crekav teli bi zgraditi,z na{un mukun se hvaliti,i da bog }e to jo{ gledat,ma }u rogi ja njin delat. -

Ska~u patri i zaklinju,vape, prete i proklinju,sakramenti uskra}uju,va verigi judi kuju.

Ma su kmeti trdoglavi,jedna voja, tisu} glavi,slabo crekav napreduje,i ~a daje sve to huje.

Sad, je proto, al su kmeti,ale {trigi, al duh sveti,jedne no}i, kratko malo,k vrani}u se j sve tonbalo ...

Jeùviti su nestali,{jori va zemju propali,ustal narod korenitiki je bil i ki }e biti.

97

ONA BAKARSKA

Romi}u, du{o, je Luce rekla,kad va konobu je pritekla,kade je Romi} drva pilil:- Si pozabil,da je danaska trejstipet let,da si se smanun oènil?- Pa ~a, - je rekal Romi},- ki ti je boni}?- Da pete{i}a zakoljen,kad te ne moren po~astit z bojen?- A ~a j bri`no blago krivo? -je Romi} odgovorili napred drva pilil.

98

ONA BODULSKA

Bakalara je Bodul kupil,ga lepo zmo~il,a onput pred ku}un mlatil.Pasal je fure{t i gledal~a Bodul dela,pa rekal:- Recite, drago,za~ tu~ete bri`no blago?Se j Bodul najprvo inkantal,a onput ovako stvar {pjegal:- Kad ne }e be{tija,strela ju bo`ja ubila,da poveje,kade je glavu zgubila.

99

ONA KOSTRENSKA

Tri dni se j Ivi} kosit spravjal,premi{jali glavu razbijal:bi {al,al ne bi,a ako bi,da kako bi.

Tri dni na ~ude je bil,~etrti se odlu~il:- Pripravi mi jido, Franka,kosit danas gren vanka.- ]e{ jaje? - A }u. - Celo, al pol?- Franka, bog te ubil,san rekal, gren kosit,a kad se kosi, nek se gosti,ni besedi ve} ne re~i,leh celo jaje mi spe~i!

100

ISTRO MOJA!

O, ve~na suzo na oke mojen,Istro moja!Suzo nikad ziplakana,muko nikad domu~ena,Istro moja!Tu`na majko moja,bri`na zemjo moja,Istro moja.

101

NONI], OTAC I SIN*

Noni} je navigal,na pet zajik be{timal.Ni pisat umel,ma ve} razumel,da j’ principalna njihov ra~un se dejal.Va svete je bil “Austrijak”,a doma “Istrijan”,on je bil “porko {}avo”,a {jori Nemac i Talijan.Pod starost je koma} doznal,da je Hrvati da su mu Srb i Kranjackakoti bratu brat.Na to j’ bil ponositi uàl govorit,da bi s tega se jo{ mogalneki vrani} rodit.Otac je osamnajstu do~ekali gledalkako se ru{i i pali sve ~a je srcu milo,~a se je s velun vojuni s te{kun mukun gradilo.Otac je ricinus pil,otac je tu~en bilva tamnicu {alma trdo veroval,

102

* U rukopisu je naslov ovj pjesmi: }{\plain \i\f1\fs20 Nono, otac isin}{\plain \f1\fs20 .

da }e temu bit kraj:na belen konju dojahat }e kralj,na U~ke bandijeru zabiti svi }e presre}ni bit.Ma kad je zagustilo,njihovo veli~anstvoje peti podbrusilo,a beli se j’ konj na tujeh jaslah hranil,za~ seno ustane seno, magar se paron promenil.Ma najzad je kraj pri{al,sin ga je ~ekal,sin ga j’ do~ekali pravi put na{al.Va ognje i va krve, va nesre}e i smrte,~rjeno je sunce shajalonovo se j’ vreme rajalo.Stotine j’ veki napla}eno,milijuni su`nji osve}eno,pod U~kun ku}ice belesu sopet oìvelepul mi}e i uske re~icese veseli vnuki igraju.

103

PESMICE OD LJUBAVI*

1.Za tobun nem san,imam te rad,i od ljubaviGorim ti mlad.

Goret, goret }u,pa i prestat,}e od ognja lehpopel ustat.

2.Tri dan san te ~ekala,nisi pri{al,tri dni proplakala,nisi pisal.Jo{ tri }u ~ekat,ne}u jokat,ma onput }u ti o~i skopat.

3.A sad ti za zadnji put pi{en:Nemoj z onun drugun tancat,nemoj njoj o}adi hitat,nemoj ju pul tanca stiskat.A ako to bude{ delal

104

* Ova se pjesma prvi puit pojavila u izdanju }{\plain \i\f1\fs20 âkavskihstihova }{\plain \f1\fs20 iz 1964. godine. 2. je tiskana pod naslovom}{\plain \i\f1\fs20 Pretnja}{\plain \f1\fs20 , a 6. kao }{\plain\i\f1\fs20 Ve\{\}a}{\plain \f1\fs20 u ranijim izdanjima.

na o~i mi ne pridi,hod tamo kade ti j’ boje,a za me se ne skrbi.

Mene }e leh nauk ustat,da mu{ken ni ~a verovat.

4.Fijolic maloj san nabral,dve ure po {ume hodil,lep maci} od njih san storili jo{ ga z vodun po{kropil.

A kad san ju sopet videl,na banke j’ z drugen sedela,me nanke kpogledala ni,srda~no mu se je smela.

Fijolice }e san hitili zgazil ih sve do jedne,za~ sve su ènske takove,nisu nan ljubavi vredne.

5.Po ceste mladi} je hodil,mesec ga kumpanjal,kantal je mladi} na vas glas,mesec ga poslu{al.

Kantaju} je pasi zbudil,kad je kroz vas pasal,samo pul nje pod pone{trunpas je najprvo spal.

6.Bil san kako ve{}a

105

ka okole letii roìcu sakuigraju} obleti.

I roìce svakojne{ lepega re~ei roìcu svakuleh malo ope~e.

Bil san kako ve{}a,ma san ti se }apali pul nje va mreèza vaveki ustal.

106

PUL TONI]A

Kade su oni lepi dani,kad smo jo{ mladi bilii kad su mornari i kapitanikvintini pul Toni}a pili,na karti igrali,{kercalii be{timali,kad su se jo{ smeli,i jo{ ìveli?

I kade je sad Toni}?Je ìv jo{ kinoni}?Morda!Morda va oneh starih ku}ah,va kamarineh skureh,obrazi ùteh,ki noni} jo{ malo di{e,jo{ malo ~uje,jo{ malo vidi,ma i njega }e pod ~impresi odnest.Za~ staro odhaja,a novo prihaja.

I ni ve} ni Toni}i,i ni ve} ni noni}i.

107

LOKVA

Jako z davni to je bilo,va Kastve se j’ dogodilo.Kapitan je bil {jor veliodzival se j’ na Moreli.

Ni bil prvi, ni najhuji,va njemu je tristo guji.Lakom kako jeùviti,vavek la~ni, nikad siti.

Mala j’ tlaka, desetina,{tibri vele, baril vina,daj koko{u, ovcu, kozuza tu be{tiju golozu.

I jo{ masti, putra, siraI svakega bo`jeg pira,I divojku jednu beluza devicu {jor Morelu.

Kmet se buni: - To j’ previ{e,kako nas ovisti si{e,ni zakon on nevajati,ne}e za zakon priznati.

A kad i{}e svet pravicu,on ga stavlja va tamnicu:- Porki {}av e vilani,pravda je pul pantigani.

108

Jadi se sudac Kinkela,nepravica da je vela,a na place teta Maresen Kastavcerm glavu tare:

- Bri`ni}ini, janjci pravi,~a ga neki ne zadavi?Da san mu{ki ja bin tela,no} pojila bi Morela.

Pul Ju{i} i pul Jurdani,pul Sar{oni, Rukav~ani,ne{ se kuha, ne{ se muti,od jada su judi ùti.

Kad jedanput {jor Moreliva crekav su po} oteli,narod ga j’ vane do~ekaldve besedi mu je rekal:

- Dosta j’ bilo, kapitane,ne}e{ tla~it ve} vilane,telo ti se je zredilo,na du{u bi mislet bilo.

- Taì {}avo e vilane,zakri~aj je kapitano,ma su kmeti ga ~apalii put Lokvi remanali.

Prestra{ila se j’ {ajeta:- Pomoz bog i majko sveta,ma su rekli mu vilani:- ]emo prez njih, }emo sami.

109

Se do Lokvi ga nosilionput ruki opustili:- Ki }e, judi, da ga rine,da ga vela èja mine.

Zabu~elo j’ kako more,tisu} ruk se j’ diglo gore,a pul vodi smutnja vela,v’ njoj nestalo je Morela.

Jo{ ga j’ z iglun teta Mare,badnula po sredi stare,kad se j’ malo pokazala.prvo lego je nestala.

A kad su njin sud storili,Kastavci su slo`ni bili:- Istina je, {jori, cela,Si smo rinuli Morela.

Z davni to se j’ dogodilo.kad Morela j’ utopilo.ma je {torija ustala,ku j’ mi nona povedala.

110

VLADIMIR GORTAN

Stole}ne boli j’ v’ srce nosil,Stole}ne patnji stareh svojeh,Na toj zemje se je kmet potilI dal njoj krv i telo svoje.

I bunu je v’ srce svojem nosilZa~ vavek ovde je ìvela,Kroz crni veki j’ kmet snjun hodilKot plamik v’ zemje je gorela.

I pu{ku j’ digal, i znak je dal:Jo{ tu smo i ~uvamo na{e!@@iv je jo{ kmet i jo{ ni propal!

I prit }e dan, dan veli, dan svet,Kad pu{ki }e praskat po Krase ...Slobodan bit }e istarski kmet.

111

VA TUJINE*

Hodil san po tujeh krajeh,po tujeh gradehpo cestah.Bil la~an,blatan,i siroma{an.I sit,obu~en va novi ve{tit,kako da san vavek va palace ìvel,i cele brage{i imel.

@@ivel san va grade velen,va grade mi}en,va grade na dve reki,va grade prez vodi.Va ravnice koj se kraji ne vide,i pul {umi va ku sunce ne pride.

I hodil san po tujeh krajeh,po gradeh,po cestah,kako tujac va tujine,~ovek prez domovine.I vavek nesre}an bil,i vavek va strahe bil,kako ~ovek ki j’ tlo pod nogami zgubil.

112

* Isti naslov, iako je sasvim razli~ita, ima pjesma objavljena u }{\plain\i\f1\fs20 "[est pjesama i pismo".}{\plain \f1\fs20

I mislel:Koliko je gradi do mora,koliko dol~i}i i bregi,koliko ravnice i rek,i kako duga je cesta,ka peje do mesta,kade me je mat rodila?

O, domovina!Kako je grdo bit prez tebe,i kako ~oveka srce zebe,kada je dugo od tebe.

113

VODA I MORE

Kad pridu da`ji,a U~ka zapla~e,potoki vodi,pod zemjun,pod stenun,h moru te~u.Te~e voda ledena,pod zemjun,pod stenun,skrivena.

A kad je do mora pri{las pod zemji je zi{la,va more ska~e, va more pada,spod mora prihajai vruji dela ...I radost je vela,za~ voda i more,kot brat i sestra,su se sopet na{liod pasane zimi.

114

PUL JURAGI*

Pul Juragi smo pili,Ive, ja i Tone,celo zapolne.

Najzad je rekal Tone:“Tako sedet se ne more,za~ }e se doznat,pa }e nas kritikat.A }a}i i mami,ciji i barbi,noni i none,}e re} da nisu znali,da smo tako propali,pa }e nas di`reditat."

“Je pravo”, rekal je Ive,“besedi ti nisu krive.Gremo vanka z mesta,{iroka je cesta."

Pustili smo Opatiju,na breh {li v’ o{tariju,i celu no} trinketali . . .Ma su nas kritikali!

115

* Prvi je put tiskana u knjiìci "[est pjesama i pismo 1996. godine.".

PISMO PRIJATELJU*

Se spame}uje{, Ive, kako smo v’ Opatije ìveli,Najprej kako de~ina, pokle fantini veli,Sve baredi bile su na{e i svi njihi uski puti}i,Smo znali ~a misli senica i kako fi~u kosi}i.Na Vrutkeh smo ve{}i lovili i ùto veje palili,A va Leprince gore tuji marun klatili,(plovanov, on fini velikako kumpir debeli.)I sve smo ravnice znali,I svaki kuti} poznali...A more, Ive, a more?I on na{ Kvarner, vas modar, vas svetal?Kot sanja da je bi{ rekal.Dim od vapori i jidra bela,[koji, Reka i U~ka vela,I sva ona mi}a mesta,I svagder ka bela cesta,A sve va sunce, sve radost vela,Ka je tamo snami ìvela...A onput mladi}i,Veseli ti}i,Kad su se sve mami po OpatijeTuìle da sini piju v’ o{tarije,Da hode na Bregi i na Forticu,Po tanceh da ska~u, na bo}i igrajuI saken barhanon da kortejaju...Se spame}uje{, Ive?...................

116

* Ova je pjesma objavljena u knjizi pripovjedaka "Bez domovine" i u knjiìci"[est pjesama i pismo".

Pasala je mladost, Ive, puno je dani pasaloVa tujen ìvemo kraju i druge nas brige taru,Ma ne{ je va srce ustalo:â ne, da je bol, o Ive, tuga za zgubljeno blago,Na ko te sad spame}uje tvoj stari prijatelj

Drago.

117

CIJA MARIJETA*

Danas mi je rekal Ive, da je pri{lo pismo,da j’ umrla cija Marijeta,Marijeta Toma{i} Varljan,moja stara teta,cija Marijeta.

Kad san jo{ doma bil,san svako zapolne k njoj hodil,povedal,}akulal,i kadgod ju jadil:da }e {teuri bit jo{ ve}e,da nikad boje bit ne}e,da }e fermenta jo{ vi{e gu{tati da }e Talijani za vavek ustat.“Si nem, si munjen, si glavu zgubil,te Bog ne ubil",bi se cija toboè jadilai kafe cedila . . .

Danas ve} cije ni -na cimitere spi.

I ako kad buden doma pri{al,kega }u na}?Po cimitere }u {e}ati grobi iskat.

118


VA TUJINE*

Tolike ve} leta po svete se klatini hodin od mesta do mesta;me pozna svaki put,me pozna svaka cesta,i svaka o{tarijazna kade j’ Opatija.

Kad san od domi {almladi}ac san bil bledi ni{ nisan jo{ znal.Danas san star i sed,i sve san pretrpel,i sve san doìvel:Vino, jubav i sre}u,nevoju, bol i àlost,i rug i poniènje.Ma najve}a je àlosttujac bit va tujine~ovek prez domovine.

119

* Razli~ita pjesma istog naslova objavljena je u âkavskim stihovima 1964.godine. Prvi je put tiskana u knjiìci "[est pjesama i pismo 1996. godine.".

ÔVEK I TI]*

ôvek je kot zver po {ume hodil,i smrt va pu{ke nosil:za ku}u spaljenu,ènu ubijenu,de~icu zgubljenu.

A jedan ti},crni kosi},je po trave skakal,i pred ~ovekon se na{al.Za~udil ~ovek se j’ ti}u,crnemu kosi}u,i ne{ dobro, dobro,va srce o}util:

â si to ti,mi}i ti},crni kosi}?A ja san te pozabil.Leti{,se veseli{?

120


A vi{,i ja san sre}an bil,i kako ti kantal,z de~icun se igral . . .

ôvek je z rukun mahnul,se obrnul,i va {ume nestal.

Kot zver je po {ume hodili smrt va pu{ke nosil.

121

PO] DOMA...*

Po} doma...ke vele besedi,ki lepi san.Tolike ga leta ve} sanjan,ma jo{ ni pri{alta dan.

êkaju} su de~ina mladi}i postali,mladi}i muì,a stari su ovde nestali.

I svi su sanjali,i svi su se nadali,kako }e doma po}:Va one drage ku}i,na svoju starinu,

va zemju doma}ui va domovinu...

Po} doma...Ke vele besedi,ki lepi san...ma }emo li kad do~ekatta dan?

122


VA BEOGRADE LETA

TISU]UDEVETSTOÊTRDESETIÊTRTEGA*

Takov je dana{nji vek,da j’ te{ko bit ~ovek.â nisan ti}kosi},konj, vol, bik,al’ magar tovar...Ne bin znal za smrt.Bin leh fikal,po granah skakaltravu pasal,preìval,al’ njakal...

I ne bin znal za tenki i kanuni,za eroplani i baluni,za pu{ki ke pucajui bombi ke s neba padaju.Ne bin znal za smrt.

Bin leh fikal,preìval,al’ njakal.I bil ubijen al’ krepala da ne bin ni znal.

Takov je dana{nji vek,da j’ te{ko bit ~ovek.

123

* Pjesma do sada nije bila tiskana.

DODATAK

Nekoliko je Gervaisovih pjesama poznato u dvije ili tri varijante.Javnost je naj~e{}e upoznata s jednim oblikom koji je tiskan uizdanjima âkavskih stihova. Izuzetak su Tri brati. Ta je pjesmaobjavljna u dva oblika. U izdanju âkavskih stihova 1949. prvi je puttiskana s naslovom Tri brati. U izdanju Istarski kanat nalazi se podnaslovom Tri brati i s dopisanom, novom zadnjom kiticom. Istarkikanat je “politi~ko izdanje” Gervaisovih pjesama. Dosta je povr{noure|eno. U njemu se nalazi i pjesma Pul ognji{}a koju su povr{nipoznavaoci stavljali me|u Gervaisove “politi~ke” pjesme, iako se radi oposebno zanimljivoj pjesmi koja svojom sna`nom simbolikomomogu}uje upoznavanje pjesnikove podsvijesti. Pul ognji{}a se prvi puttiskala u izdanju âkavskih stihova 1940. godine, dakle nastala je prijeDrugog svjetskog rata. To je vrlo vrijedna pjesma, usudio bih se re}i daje to najvrednija Gervaisova pjesma. Ona predstavlja klju~ za analizunekih psihopatolo{kih fenomena u Gervaisovim pjesmama.

U rukopisnoj ostav{titi prona{ao sam varijante nekih Geravisovihpjesama. Donosim one koje su mi poznate.

KOLIKO JE PJESAMA NAPISAO DRAGOGERVAIS?

Te{ko jedati to~an odgovor. Moèmo samo re}i koliko jeGervaisovih pjesama tiskano u raznim izdanjima. U rukopisnojostav{tini bilo je sedam cijelih i jedna nedovr{ena pjesma. U ovoj suknjiìci ukupno 82 pjesma. êtiri od njih su djelovi neke ve}e pjesme:Ve{}a, Moja zemja, Pod U~kun i Pretnja. Pod U~kun i MojaZemja suiste pjesme razli~itih naslova. To je dio ve}e pjesme Moja zemja koja jetiskan u prvom izdanju âkavskih stihova. Ve{}a i Pretnja su djelovive}e pjesme Pesmice od ljubavi koja je prvi put takva objavljena uizdanju âkavskih stihova 1964. godine. Po tome je u knjizi 78 razli~itihpjesama a ~etiri su djelovi dvije ve}e pjesme. U dodatku je i jednanedovr{ena pjesma bez naslova. Zna~i 78 + 4 + 1.

TRI BRATI

Ova pjesma ima tri poznata oblika. Do sada je objavljivan i tiskanoblik koji se nalazi me|u ostalim pjesmama u ovoj knjizi. Pjesma je prvi

124

put objavljena u izdanju ~akavskih stihova 1949. godine. Za kasnijeizdanje je Gervais dodao jo{ zadnju kiticu, da bi stvorio ugo|aj happyend-a. U rukopisnoj ostav{tini je vjerojatno prva a ~ini se i najboljaverzija ove pjesme. Naslov je Tri soldati a glasi ovako:

Pepi}, najstareji, je bil austrijski mornar,je na karocade sluìli skoro glavu zgubil,kad je “Senta” apiko {la.

Je “Gott erhalte” kantali “Hoch der Kaiser” kri~al.

Tone, on srednji, kad smo pod Taliju palije preko kunfina pobegal,se j’ po Jugoslavije tepali bil je kapitan.

Je “Boè pravde” kantali “@ivio kralj” kri~al.

@@vane, najmlaji, je doma ustali pul bersajeri sluìl,je va Abesinije par crneh ubili z medajun doma pri{al.

Je “Giovinezzu” kantali “Viva il Re” kri~al.

A sveh je rodila @vankaku}e broj trejsetipet,Opatija, Vasanska ...

Kosim pismom su tiskani stihovi koji se razlikuju od oblikapjesme tiskane me|u ostalim pjesmama u ovoj knjizi.

125

U izdanju Istarski kanat dopisao je Gervais zadnjukiticu:

Ma najzada su se na{li,va Lisine, puli Klani,si tri kot partizani.Su fa{isti mlatilii narodu sluìli.

Kot judi su doma pri{li.

U kasnijem izdanju âkavskih stihova 1964. urednik,prof Vinko Anti} izbacio je tu kiticu.

BARUFA

U rukopisima, koje sam dobio od g. Dinka Slany, nalazi se ovajoblik pjesme Barufa. U izdanjima âkavskih stihova nalazi se ina~icakoja se razlikuje od ove. Kosim pismom su ozna~eni djelovi pjesmekojih nema u obliku tiskanom me|u ostalim pjesmama u ovoj knjizi.

Cel dan su pili pul [antaona dva barufanta:on vrani} Frani}i munjeni @vani}.

Najprvo su mu~alii{api}alii kako prez voji pili,pa }akulali,se spovedalii kuntre{taliI najzad kri~ali,na vas glas kantali,tulili,

126

i po stole mlatili.Gotovi su bili.

A briàn je [antolitru za litrun nosili svi sveci prosilida bi se ove nevoji re{ili.

Ma da nesre}a bude jo{ ve}a,pri{la je nevoja tre}a:Berto od porta fakin,z baretun na bandu kot mu{kardin.Debel i jak kako vol,je sel za drugi stol,spod oka ih gledal,i ~ekal,kad }e kumedija po~et.(A da bi kuraja }apal,je vaje litru surgal).

Ma ni dugo ~ekal,za~ je on vrani},Frani},na vas glas rekal:- Ni v’ o{tarije ne more ~ovek sedet,kad mora judi {kifozi kraj sebe trpet.

- Gre to mene? - je rekal Berto i stal,- Mene ne - je rekal Frani} i stal,- Tebe, ja, orangutan - je rekal @vani}i kantridu }apal.- Mu~! - Mu~ ti, za~ zet }e te vrani}!- Provaj, gorila!I se j barufa storila.

127

Su boci i `muji poleteli,i judi kleli,se kantridi i stoli razbijali,a barufanti po pode vajali,mlatilii kacotali ...

A kad je pulicija pri{la,sveh je ìveh i zdraveh na{la.Samo j briàn [anto,ki se ni me{al,bocu va glavu dobili {al je va {pital.

SAMANJ (VA BAKRE)

Me|u rukopisima koje mi je dao g. Dinko Slany nalazi se iovakav oblik pjesme Samanj. U naslovu ne pi{e ...va Bakre. Kosimpismom su otisnuti djelovi pjesme koji se ne nalaze u od danasobjavljivanom obliku. Oblik pjesme kojega donodim ovdje dosta serazlikuje od oblika koji je tiskan prije, u ovoj knjizi. Ina~ica iz rukopisanije nikada tiskana u izdanjima âkavskih stihova.

Margaretina je pri{la.Va crekve je vela ma{a bila,pet je popi azistaloi ministralo,i jo{ je na kore Tomaon “solo” od lane kantal,samo mu j njok va grlejo{ vi{e tremolal.

A pred crekvun su trgovci kri~ali

128

i robu prodavali:lonci i padeli,paj~i}i i zdeli,kotli i pinjati,`muji i pijati,kalceti, {pigeti, facoli, re}inii bro{i fini.

A de~ina su trumbetala,va pi{}alki pi{}ala,malinci navijala,va pra{~i}i puhala,al’ leh kri~ala.

I rige{pil se j’ vrteli orkestrijon grmel,a deca su na konji}eh sedela,pa se bojala al’ smela.

i mi smo tamo sedeli*,pili,janjetinu jili,se smeli,kantali,z divojkami kortejalii kako nemi tancali...

129

* U gostionici Pul Toni\}a u Bakru.

PJESMA BES NASLOVA I ZAVR[ETKAUre|uju}i za tiskanje Gervaisove pripovjetke “Bez domovine”,

pregledao sam dio knjièvnikove ostav{tine (ono {to je od nje ostalo).Najvi{e su me zanimale obiteljski svjetlopisi, domovnice, izvodi izmati~nih knjiga i ostali dokumenti pojedinih ~lanova obitelji. Svjetlopisisu bili posebno zanimljivi, pa su mnogi na{li mjesto u Pripovjetkama.Pregledavaju}i i popisuju}i ostav{tinu, na{ao sam rukopise pet ~akavskihpjesama. êtiri su cijele, dovr{ene, dok je jedna, pisana rukom, s drugestrane dopisa kojeg je Gervaisu, kao intendantu kazali{ta “Ivan Zajc”,uputio dr. Marko Fotez. Pjesma ima tri kitice i te{ko je ~itljiva. Tozapravo nisu tri samostalne kitice, Gervais je, o~ito, stvarao pjesmu.Vjerojatno nikada ne}emo znati da li je ta pjesma bez naslova zavr{ena.To je mo`da jedini autenti~ni dokument, iz kojega je vidljivo kako jeGervais pisao jednu pjesmu. Napisao je jednu kiticu, pa je opet po~eo izpo~etka, drugi put, nije zavr{io, ve} je zapo~eo po tre}i put. Svaki putunosi promjene.

Moè se pro~itati:1. varijanta

Po cesti se j’ Pepi} vajal,kantali od zida do zida vajala cesta je kot brod bilakega j’ va Biskaje...

2. varijanta

Po cesti se Pepi} vajakantai od zida do zida klatiKantaju} se ...

3. varijanta

Po cesti se Pepi} vajaod zida do zida klatiKot brod je cesta .....Kod onaj ..... iNeveru je on Biskaja

130

Nevera, vetar BiskajaI on prokleti {ijunodnesal mu j’ timun

I to je sve.Nigdje me|u papirima nisam uspio prona}i ni{ta vi{e {to bi

moglo biti u vezi s tim stihovima. [teta!

PJESME OBJAVLJENE U KNJI@ICI“[EST PJESAMA I PISMO”

Pjesma ôvek i ti} pisana je rukom, a s druge strane istog papiraje ispisana strojem.

Ostale su pisane strojem a popravljane rukom. Koliko mi jepoznato, tih {est pjesama nije do sad na{lo mjesta u dosada{njih nekolikoizdanja knjiga Gervaisovih ~akavskih stihova. Ne znam, da li su

131

pojedine pjesme ve} bile objavljeneu nekim ~asopisima. Pjesme sulijepe. Posebno su zanimljive, jer obra|uju teme koje su nam danas,opet, naàlost, bliske.

êtiri su pjesme o~ito vezane uz izbjegli{tvo obitelji Gervais. Tosu Pismo prijatelju, Cija Marijeta, Va tujine i Po} doma. Pjesme Va tujinei po} doma nalazile su se kod g. Dinka Slany koji mi je donesao strojemtipkanu knjiìcu sa deset Gervaisovih pjesama. Nije bilo te{koustanoviti da se radi o originalu, jer je tekst pjesama popravljan rukom.U toj su knjiìci i varijante nekih, ve} objavljenih Gevaisovih pjesama(Barufa, Samanj va Bakru).

Pjesma Pul Juragi je vjerojatno u vezi s kasnijim ìvljenjemGervaisovim u Opatiji, po povratku, iza Drugog svjetskog rata.

Osobito je zanimljiva tema pjesme ôvek i ti}. Opisan je likpotencijalnog osvetnika, kojem je stradala obitelj (vjerojatno u ratnimzbivanjima), a koji razgovara s pti~icom. Danas osobito aktualno!

Iako je svih {est pjesama napisano pred skoro pola stolje}a, onesu svojim sadràjem i danas suvremene. Kao da su napisaneproro~anski! I to dostatno govori o njihovoj vrijednosti. Od {estpjesama ~etiri govore o ìvotu i patnjama pprognanika i i izbjeglica.

Pa napisao ih je - Drago Gervais! A njega nema ve} tridest idevet godina.

Osim Gervaisove pjesme Pismo prijatelju, u ovoj knjiìci je jo{jedno pismo prijatelju, ali od drugog autora. To je pravo pismo, ukojem Viktor Car Emin ~estita svom biv{em u~eniku, Dragu Gervaisu,pedeseti ro|endan. Pismo je samo po sebi jasno. Posebno je zanimljivo,jer u njemu Viktor Car Emin spominje doma}u zada}u, kojom jeGervais prvo put iskazao svoju nadarenost. Osim toga, opisuje sekrajnje te{ko i mra~no stanje u Istri (i Opatiji), neposredno pozavr{etku Drugog svjetskog rata, jer Talijani, i nakon svih uàsnihzlo~ina koje su po~inila u na{im krajevima, ne odustaju od svojih apetitaza djelovima Hrvatske. I tu bi ~injenicu, neki, danas, trebali imati stalnona umu!

U Gervaisovoj je ostav{tini jo{ dosta zanimljivih tekstova, kojisvakako zasluùju publiciranje. Neki su od njih osobito zanimljivi. To sudnevnici koje je Drago Gervais pisao kao intendant kazali{ta “IvanZajc”.

Su{ak, srpnja 1997.Dr. Du{ko Wölfl

132

Documents

^AKAVSKI STIHOVIistrianet.org/istria/illustri/gervais/caksti.pdf · TRE[ETE Svaku su ve~er tre{ete igrali i svaku se ve~e rad kart pokarali moj noni} i nona. Noni} bi pipu fumal i