akcionara/09-06-2017... · 1 Ma€p,!i, pEeFc! lenoe, 3rfl , 5 Cia4i Qeade NaMe*Ha ip@t norPM[BAb^ no ocH.3y fPoaFrE! OXIABCIICG CPET-BA KOIA BPIAHYJY NO OEP sPETHOCfu KrcI'E

llonyruaea npaBHo nr44e - npeAy3erHhK

EII/IAHC CTAI-bAHa [aH 31.12.2016. roAuHe

y xurbaaaMa auHapa

6. crMHArdoBrHA (ooo3 + oolo +

000s+006+0007+0@3+000t

Hapre, o4Eep I o6:nd npsa

ootr + 001? +00a+00r4+

7. yihGba s ryifM He@d{s€,

L

rv.ayroPocH o[HAhsrcK,

mdM: r4a tr sl*{,0u nolFJna

4a | lpyre Ep je oa spearofl

4 Ayrcpoer I nru.MaH | 3 re{rM I

s ayropoqHf turtha$ FanrM

6 AyrcpN# M{Ma# r 3eHAr

7 Ardpdcr I M-MaH I y , Hofratrry

v. aroFoefa forPMfmM (b035 +

B. OArOXEHA NOPECE CFF4dB^

., o6EHArhoBnHA (004r + oo51 +

r NrxE {@15 + 0046 I 0047 + 00{3 +

1 Ma€p,!i, pEeFc! lenoe, 3rfl ,

5 Cia4i Qeade NaMe*Ha ip@t

norPM[BAb^ no ocH.3y fPoaFrE

! OXIABCIICG CPET-BA KOIA 'EBPIAHYJY NO OEP sPETHOCfu KrcI

nmcMM (00c + 00e ' 006 + 0066

(@ikop0gN|xqmtr|'lMGir

r llranq q:nopoeNr orHk{jc&

vnr noPts hq ao!,ar BPEAHoo

A. qnrr{ (0402 + 0411 0412+

0420 . 0421) > o : (oo71 0424

HEKPF|uI,noqPolulon{|E

vr fEPwf3osAHh Ao64ttr foocH.Ey hhfrA oU BPEIHo-I IcBEo6ylhrrcr PaymAra (ioFyE

6q6Aror pEvnrArA hrroa €

G4a tscrEr @!ie ioeH '0)

1 rep4noFrretu a06mK paB{jq qr€

, HeF.noFDe* no6fr:{ Eqhe rclne

I ayroPoeHAPaePEqqe (oa6 +e,7 + 04]3 i 0129 + o4ro + MI]

r avorcqHEo saE (o4rr + ey I

r trop&tr! (FA|B I jiHoE' y rel

ayro@e u {h@ ! rr!o& y

7 o6dere no oG6f {t4+tun{or

B. OA'IOXEHE NOPECKE 06^BF]F

r, kPARoPoqk o6aBE3E (o43 +

(0444 + s5 + G€ + 047 + e4' +

r KFiepoeHrs{( {ijMoe !

!r o6A3EE E no-oBAsA(04r r

r a6:ru$ mi6qm {}&.ar nF3H

MnrroA(0412+0416+e21

0411 o4n2) > 0 =(041+0424+

ypnha nAchsA (0424 + @42 +

s, { 4.P f c6F*ua OBdorMt 4pyre, nBFeftrc fbyx6e r

r :,r

llonyruaea npaBHo nhqe - npeAy3erHhK

5I/JIAHC YCNEXA3a nepr.loA oA 01.01.2016. Ao 31.12.2016. roAxHe

- y xu/'laaarla ausapa -

(t0o2 + 1009 + 1016+ 1017)

8Ptrxoa, oa nrclNE ro6E

40r . roe '

r00r r 106 I 1007r !.31

I rpi!4tr or Drnaj! F5r $ p 's | !sro, ,r

r npi,oA{ q nrdîj€ F6e riik rF.raRP

! nF/rcnq o! nPoaAr! ntufrclA h v.jrrA1010+r0r1-141r i rx_ ror4+ r0r5l

a. iriroa{ u ipcri," nFffn. I yriri Ftrn,r

nr nR.xolh ot nPe rr^ cyiaEiuoA.

a rrq noo.Fn, nMrDAr

r.

PAcxoa, I pEao$of .oqoe6A

(1ole 1020 ro21+1022+ ror+1o2r +1d2s + 1025 + 1o2l + 1023 + !02e) z o

Pd+HT FPFIhO- NPOAATI I'FE

UI'noBE}6Edp|r1HocT|3MIXAdEAodtu:Hri, roroB r nrciroaa n

N. .Ms:Es 3P.!!0!tu 3MrsBEAootuEfn x roroBH nrc83oa4 ,

d tfou{odf *rlr\ trHAqA rAPA!A t

,r lPou oM qPor3soaMr vdvra

B. nooo6H4ao6rraN (1001 1or3) : o

r. nooosHn ry5xrAk(1013. r0or) z o

a, onHAHcnrk, nPnxoau (1033 + 1033 +

r oxHAHco.u ntrrcai o! tuBEAH^ry LA

I o.:M4o8Alc[rtu nPfkotx it0:]r, 1o:5

, oftasojar 3r,Yo!r o, Firfr rllRJNf!

rr nturo! .r 0!4rA (o/r r.Entr)r rfurl

E. orsMchrcM PAcxoa, (1041 + 1046 +

r ohHAnc[ro fA.ioar 6 oaH@ cn#c re PAaoa, (10{2 r !0D | 1H -

L

r P4.roff esra (iPstsA I Patt;rL'r6

loEkr[ BMfHE MAy]ynE (nPEMAlp-ihf

!. aosrrak {3 onMacrPA6a (rB2

4 Prcxoan oa ycMAEnB! Er sPErHoqr

tEP.lEAHoo xPos sHn^kvc.Err

r. ao64ak ,3 PEAosHor 4ocroM;;;otropE3HBAe (1oro_ r0r1+ 1o4s - 1o4e +10so-1051+ 1052 1os3)

6. ry6FAN '3

PEAosHor noooBAAn n'.onoPE3n34M11031

r, afoaoEuraKnooosÊA Kore cEo6ydA3a4 Eo.@ nrcqrHE

o6yq m^/ PAcxoar nPoMEHEP^lyHoBoAqBE f nonlr,kE, lcnPAse

o' ry6kA( i* onoPBxdAM oo55. m5;

!r o4noxaHn noPe(f nPnb,rf f!?roaA

{1o5r - 1o5r - roso - 1051 + 1062.1053)

(1os ^ 1csa + $@ + 106!-1062+ 10531

, vDbsa (e-@beM) i@: rc a{u4l

F* 13 !!. "D lL.**"z-g "e,i.

s"r I x ,Eip& o6Fr@ ors*djdrr

Sor.')

llonyruaea npaBHo rilUe - npeAy3erHuK

I43BEIIITAJ O OCTAIIOM PE3YNTAry3a neproA oA 01.01_2016. Ao 31.12.2016. ro4 He

y xlfbaaaMa ahHapa

a) c'aike Koje 34.6nr, p€Kn.44,rcaaFey

L nF@e fs,qGu,j€ {dde,i!4€

r aotoru !i{ ry6*(s no 6 ory ,ij.d r

:],a; u \r, mr u no rc @,,rrtu, lciror

6 ) cr:.". kol€ BrkaaBo Morv [email protected] v 6,n.'cyyctrqa y

dnadlqKxnui! {Ftsr u '6Fi

Aod,qtr 4'k rr6qr oA tr8- lsxr rdFe

r ad6{u ffr a5i0 iE €,o4 r!.r0r*irtxlEEp{}rG Ge!M:} rolaau roc

,qo€xw ri 1 fr{iqr io eBo4 iaFla o

r ocrMH 6Mo caEo6yxurrf ao6rrA( 1ro0j

u. o-M, 6Pfo cBEo6yx3afr[ .y6FA( (20

zor) a@r r ,os r 20o?_ r@+ ro! +

H*o oclMl cBio6qsATfh Ao6fra( (2019

L yMAs f-o .3Eo6yrur ao6trrAK {2001 .

!'ydnAn!ftoc3Eo6yr*Bi96,rA{.700'2001 '?0,r ,0,2) L !

r. v/haH sf,ocBEoEvrsâ4aoEha*Mr ry5rrAk (2017 +:023r =

ôn2or4: n

tsB 1| -!5!r !i-r@*e

py{rr Ro.prf ispa}E o! i:olieqnH.jN|,e1.4t6.Ni

\i..^_lr17

Bonyruaea npaeHo nilqe - npe4y3erHilK

- y xr4Jbaaai4a auHapa -

J.pM!8'r.asr*utucbe &itr'ftu(rnol)

t! onftB roheHe B hoosBA :{4Hodk (r ei t

1ll n.rd nBr€ ro@&'s. L€ iooosrrr dr€grf 0 n)

!v Be'o dnii rdoffe B rudor n rr,trda iri r)

L np!^r& qour r ax,{tsr! !4rs,iej { L !c 5t

r nqai ,!4nco,k, tnD.Hr illFoiptraLj,

r. osrej rober B urNerF f rEffiFu{r trorl

KI3BETIITAJ O TOKOBI/MA TOTOBI4HE3a nepxoA oA 01.01.2016. Ao 31.12.2016. roaxHe

nFs@ rcroM r B a{n&si! +0D otsr. ( 1 !o t

q tupoNfhrqiMGeinP $,,)

r (Faorei{ xels | (,@ iplrs'n

r orBM roi.$hr 6 r&erF! otrrcr.{pih' ( I e o

2 llwoFr,, {Frrr(crfe)

i KF(@ar rN6{ (oi$i)

LorH{,F€1r rt

o$aL 3Fd 0r rl

r.cBEra nPrnrs rorosh|E (r!0r r r01r + rDt

n, csEra oarrB rorcerHE (loF +r0r ,0i )

6. Hno nPrrrB rcroB,HE arqo reL)

rErooanssrorosnHE(rmi rrlync{o. nEPHoaA

r, roroBrs Hr kFoy o5pacyscKo.nEpnoaA

oe, r&r:rnr '

30re r016j

il\v ;'a!$

e* ril.,!i r l!1 or,*,/ia.il'n "' .:,t l -',

1J', +p "'i.t*l_ri\*,

qnc i r rsre Mxe ( cB6ear I

t-.

llony*aea npaBHo nilqe - n peAy3erH Lt K

I43BELUTAJ O NPOMEHAMA HA KANilTAfiY3a nepaoA oA 01.01.2016. Ao 31.12.2016. roArjHe

y x,1,r,aaaMa auHapa

ii:eruflT'@'*reqrcMeh

ncnp'ee *arep,n'rc 3idsijxrx .Fra{i I

ôp4 uEa{o not!.rfo aibE qF/q{erqtric

np",",.,.F-"a,o -rts-r*") i&dq lL os ror aFr lijr l

6) rF{- Di rdr!:xror crFlq R<tr6

G"€sa'par np.re!rc -a",e 31.1,.1A!-i

Narcp"jatuo *a{:!n rFu.x. r

6) {afo tu ncpirr! ..eo Fqqi (5d 6.,

.i-.

t*

,opa5s mpijdHo 3kaeajHHt 4uae ,

r.nra8x. xftp,j.nno rxsqaJin rpe aE{

"hF*e,! no@krci @&, FnF

HophrGaHo n+qro die retsyn€q'ser.

!-.

o4G*ednqgqeae4e

nps$e y reMoj ;lQlLIo @,rr

a) npNs s aro Nl @i lierR

6) npMe ra oorr].Roj .Dai, paeF:

;t:ff fiffi' nryi' rcrurc

.L^

ao6,qr N,, ry5nc| no kosy y,ara* y

(sea.B xaEenjdso 3|'erj{xr

nFs.xe y nrdxonioi :t!r.f @nk

6) @k4 E iolpix,or .rs, FBi

crak lla 3pJry npmo!{. roAfic

tr.f, Fsb uar€pNjanro 3Naqalsq

4 6Feresa!rc*q FFi! F,Fa

o ffipd{ rJ n@F{{ddP! p4rFa

rar|. ia..k 0101 1]-lu

) qmsB, !yrc*, ctrlo palyE (i r 6

6) roFrceBi iorpal4.r&o Flyfu (s6 &r

ao6,q" n' ry5qx m ffiody yErau y

trFxeHe r @6oj -!Q1! rqri,

t n@der 6 MoB,ol @trtr D rr

5) ir.&r D @ ior @'! @s.

iak ka Be{y reryhe qe*

ao6nlg "'e ry6,qr no od..v

a.6iq, kn rytuqx m c3o3y

n.nFlu xrreF lario :h.QjH,r

) rcprrca$lsdbNBc4o p& Fl

,cnF3€ LroPrj.nso :"alajHB

ao6,qy uN ry6,q, .o €Hohya64i Mr ry6hqx m m{.4

1Fo"ex.Yr4hd !Ol6r@,xr

) tr@F i: @seoj otsu F.qN.

5) iDor € Grpirtroj ftFu oaelr

G,E N. yraly rehare .d're

yi:yf,an c.,Er I:(B 16 (d 3ao Kd 15) . :(4 1a ko 3 ao sn

rv5hr BEA kann'r (:(p41a kon 3 !o m' 15) :(B 16

A064r MN ry6,ci no d dBy xoBpacnudxlesxranp@jy

xdease Mareprju{o 3kaqajiu

) iFtrq H atraot oFNr pd+.

,qtseka ur€!'jarsd rsae.jNh'

rcrheD eH dr.o!. LIG

Jl idpnsy, ar@4i r4o F,ryH

vkyEr sntjfu D(pq 16 e 3noBU r5l-:(@ 1a u 3aotr

ryftN BX.a €inda tr{@1a &n 3 ao ro' 15) - r(pq 16

aodc, ur ry6'!x oo 6xory roB

nFi4e y Erynoj !!19 qxx|

i@nia uprmj.r*ipaeir

@,, 41. ?!-,0/t ,",*.'/-:t:r' ".::,'::.- ,..+ u --t;

$o. =C

*4u I ostu 6F!6 {trr3K4lrrr

LUKA SENTA A.D. SENTA Napomene uz finansijske izveštaje za poslovnu 2016. godinu

LUKA SENTA A.D. SENTA NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 31. decembar 2016. godine

1

1. OPŠTE INFORMACIJE

Luka Senta a.d. Senta (u daljem tekstu „Društvo“) je osnovano 23. januara 1974. godine. Društvo je organizovano kao akcionarsko društvo i upisano je u Registar privrednih društava Agencije za privredne registre. Akcijama Društva se od dana 16. oktobra 2006. godine trguje na Beogradskoj berzi. Osnovna delatnost Društva je manipulacija teretom. Sedište Društva je u Senti, ulica Pristanišna 1. Matični broj Društva je 08052590, a poreski identifikacioni broj 101099680. Finansijski izveštaji za poslovnu 2016. godinu odobreni su od strane rukovodstva Društva dana 13. aprila 2017. godine.

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA Osnove za sastavljanje finansijskih izveštaja Finansijski izveštaji Društva su sastavljeni u skladu sa Zakonom o računovodstvu (Službeni glasnik RS, br. 62/2013) i drugim računovodstvenim propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji.

Na osnovu važećih računovodstvenih propisa, pravna lica i preduzetnici u Republici Srbiji su u obavezi da vođenje poslovnih knjiga, priznavanje i procenjivanje imovine i obaveza, prihoda i rashoda, sastavljanje, prikazivanje, dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja vrše u skladu sa zakonskom i profesionalnom regulativom, koja podrazumeva Okvir za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja („Okvir“), Međunarodne računovodstvene standarde („MRS“), odnosno Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja („MSFI“), kao i tumačenja koja su sastavni deo standarda. Prevod Okvira, MRS, MSFI i tumačenja, izdatih od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde i Komiteta za tumačenja međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja, utvrđuje se rešenjem Ministra finansija i objavljuje u Službenom glasniku RS. Međutim, do datuma sastavljanja finansijskih izveštaja za 2016. godinu nisu prevedene niti objavljene sve važeće promene u standardima i tumačenjima. Shodno tome, prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja Društvo nije u potpunosti primenilo MRS, MSFI i tumačenja koja su na snazi za godinu koja se završava 31. decembra 2016. godine. Imajući u vidu materijalno značajne efekte koje odstupanja računovodstvenih propisa Republike Srbije od MSFI i MRS mogu da imaju na realnost i objektivnost finansijskih izveštaja Društva, priloženi finansijski izveštaji se ne mogu smatrati finansijskim izveštajima sastavljenim u saglasnosti sa MSFI i MRS.


2

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA (NASTAVAK) Prezentacija finansijskih izveštaja Finansijski izveštaji su prikazani u formatu propisanom Pravilnikom o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike (Službeni glasnik RS, br. 114/2006, 119/2008, 2/2010, 101/2012, 118/2012, 3/2014, 95/2014 i 144/2014). Finansijski izveštaji su iskazani u hiljadama dinara (RSD), osim ukoliko nije drugačije navedeno. Dinar predstavlja zvaničnu izveštajnu valutu u Republici Srbiji. Računovodstveni metod Finansijski izveštaji su sastavljeni po metodu prvobitne nabavne vrednosti, osim ukoliko MSFI ne zahtevaju drugačiji osnov vrednovanja na način opisan u značajnim računovodstvenim politikama. Načelo stalnosti poslovanja

Finansijski izveštaji Društva sastavljeni su na osnovu načela stalnosti poslovanja.

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA

Nekretnine i oprema

Nekretnine i oprema se inicijalno priznaju po nabavnoj vrednosti, odnosno po ceni koštanja za sredstva izrađena u sopstvenoj režiji. Nabavnu vrednost čini fakturna vrednost uvećana za sve troškove koji se mogu direktno pripisati dovođenju ovih sredstava u stanje funkcionalne pripravnosti.

Nakon početnog priznavanja, nekretnine i oprema vrednuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za kumuliranu ispravku vrednosti po osnovu amortizacije i za eventualne kumulirane gubitke po osnovu umanjenja vrednosti. Amortizacija nekretnina i opreme se izračunava primenom proporcionalne metode u toku procenjenog korisnog veka upotrebe sredstava, uz primenu sledećih stopa:

Građevinski objekti 1,00% Pogonski i poslovni inventar 5,00% Nameštaj 10,00% Ostala oprema 10,00%

Obračun amortizacije počinje od narednog meseca u odnosu na mesec u kojem je sredstvo stavljeno u upotrebu. Amortizacione stope se revidiraju svake godine radi obračuna amortizacije koja odražava stvarni utrošak ovih sredstava u toku poslovanja i preostali nameravani vek njihovog korišćenja.


3

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (NASTAVAK)

Nekretnine i oprema (nastavak) Sredstvo se isknjižava iz evidencije u momentu otuđenja ili ukoliko se ne očekuju buduće ekonomske koristi od upotrebe tog sredstva. Dobici ili gubici po osnovu prodaje ili otpisa sredstva (kao razlika između neto prodajne vrednosti i knjigovodstvene vrednosti) priznaju se u bilansu uspeha odgovarajućeg perioda. Investicione nekretnine

Investicione nekretnine obuhvataju nekretnine koje Društvo izdaje u zakup ili drži radi uvećanja vrednosti kapitala. Inicijalno priznavanje investicionih nekretnina vrši se po njihovoj nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja. Nabavnu vrednost čini fakturna vrednost uvećana za sve troškove koje se mogu direktno pripisati dovođenju ovih sredstava u stanje funkcionalne pripravnosti. Nakon početnog priznavanja investicione nekretnine se vrednuju po nabavnoj vrednosti umanjenoj za kumuliranu ispravku vrednosti po osnovu amortizacije i za eventualne kumulirane gubitke po osnovu umanjenja vrednosti. Zalihe

Zalihe se vrednuju po nabavnoj vrednosti, odnosno ceni koštanja, ili neto prodajnoj vrednosti, u zavisnosti koja je niža. Nabavna vrednost uključuje vrednost po fakturi dobavljača, uvozne dažbine, transportne troškove i druge zavisne troškove nabavke. Cena koštanja obuhvata troškove direktnog materijala, direktnog rada i indirektne troškove proizvodnje. Troškovi su uključeni u cenu koštanja na bazi normalnog stepena iskorišćenosti kapaciteta, ne uključujući troškove kamata. Neto prodajna vrednost predstavlja vrednost po kojoj zalihe mogu biti prodate u normalnim uslovima poslovanja, nakon umanjenja za troškove prodaje. Obračun izlaza zaliha utvrđuje se metodom prosečne ponderisane cene.

Umanjenje vrednosti imovine

Na dan svakog bilansa stanja, Društvo preispituje knjigovodstvenu vrednost svoje materijalne i nematerijalne imovine da bi utvrdilo da li postoje indikacije da je došlo do gubitka po osnovu umanjenja vrednosti imovine. Ukoliko takve indikacije postoje, procenjuje se nadoknadivi iznos sredstva da bi se mogao utvrditi eventualni gubitak. Ako nije moguće proceniti nadoknadivi iznos pojedinog sredstva, Društvo procenjuje nadoknadivi iznos jedinice koja generiše novac, a kojoj to sredstvo pripada.


4


Umanjenje vrednosti imovine (nastavak)

Nadoknadiva vrednost je neto prodajna cena ili vrednost u upotrebi, zavisno od toga koja je viša. Za potrebe procene vrednosti u upotrebi, procenjeni budući novčani tokovi diskontuju se do sadašnje vrednosti primenom diskontne stope pre oporezivanja koja odražava sadašnju tržišnu procenu vremenske vrednosti novca za rizike specifične za to sredstvo.

Ako je procenjen nadoknadivi iznos sredstva (ili jedinice koja generiše novac) manji od knjigovodstvene vrednosti, onda se knjigovodstvena vrednost tog sredstva umanjuje do nadoknadivog iznosa. Gubici od umanjenja vrednosti priznaju se odmah kao rashod, osim ako sredstvo prethodno nije bilo predmet revalorizacije. U tom slučaju deo gubitka, do iznosa revalorizacije, priznaje se u okviru ostalog sveobuhvatnog rezultata. Finansijski instrumenti

Klasifikacija finansijskih instrumenata Finansijska sredstva uključuju dugoročne finansijske plasmane, potraživanja, kratkoročne finansijske plasmane i gotovinu i gotovinske ekvivalente. Društvo klasifikuje finansijska sredstva u neku od sledećih kategorija: sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha, investicije koje se drže do dospeća, krediti (zajmovi) i potraživanja i sredstva raspoloživa za prodaju. Klasifikacija zavisi od svrhe za koju su sredstva stečena. Rukovodstvo Društva utvrđuje klasifikaciju finansijskih sredstava prilikom inicijalnog priznavanja. Finansijske obaveze uključuju dugoročne finansijske obaveze, kratkoročne finansijske obaveze, obaveze iz poslovanja i ostale kratkoročne obaveze. Društvo klasifikuje finansijske obaveze u dve kategorije: obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha i ostale finansijske obaveze. Metod efektivne kamate Metod efektivne kamate je metod izračunavanja amortizovane vrednosti finansijskog sredstva ili finansijske obaveze i raspodele prihoda od kamate i rashoda od kamate tokom određenog perioda. Efektivna kamatna stopa je kamatna stopa koja tačno diskontuje buduće gotovinske isplate ili primanja tokom očekivanog roka trajanja finansijskog instrumenta ili gde je prikladno, tokom kraćeg perioda na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskog sredstva ili finansijske obaveze. Gotovina i gotovinski ekvivalenti Pod gotovinom i gotovinskim ekvivalentima podrazumevaju se novac u blagajni, sredstva na tekućim i deviznim računima kao i kratkoročni depoziti do tri meseca koje je moguće lako konvertovati u gotovinu i koji su predmet beznačajnog rizika od promene vrednosti.


5

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (NASTAVAK) Finansijski instrumenti (nastavak) Krediti (zajmovi) i potraživanja

Potraživanja od kupaca, krediti (zajmovi) i ostala potraživanja sa fiksnim ili odredivim plaćanjima koja se ne kotiraju na aktivnom tržištu klasifikuju se kao krediti (zajmovi) i potraživanja. Krediti i potraživanja vrednuju se po amortizovanoj vrednosti, primenom metode efektivne kamate, umanjenoj za umanjenje vrednosti po osnovu obezvređenja. Prihod od kamate se priznaje primenom metoda efektivne kamate, osim u slučaju kratkoročnih potraživanja, gde priznavanje prihoda od kamate ne bi bilo materijalno značajno.

Umanjenja vrednosti finansijskih sredstava

Na dan svakog bilansa stanja, Društvo procenjuje da li postoje objektivni dokazi da je došlo do umanjenja vrednosti finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava (osim sredstava iskazanih po fer vrednosti kroz bilans uspeha). Obezvređenje finansijskih sredstava se vrši kada postoje objektivni dokazi da su, kao rezultat jednog ili više događaja koji su se desili nakon početnog priznavanja finansijskog sredstva, procenjeni budući novčani tokovi sredstava izmenjeni.

Obezvređenje (ispravka vrednosti) potraživanja vrši se indirektno za iznos dospelih potraživanja koja nisu naplaćena u određenom periodu od datuma dospeća za plaćanje, a direktno ako je nemogućnost naplate izvesna i dokumentovana. Promene na računu ispravke vrednosti potraživanja evidentiraju se u korist ili na teret bilansa uspeha. Naplata otpisanih potraživanja knjiži se u bilansu uspeha kao ostali prihod. Obezvređenje akcija, klasifikovanih kao finansijska sredstva raspoloživa za prodaju, koje se ne kotiraju na Beogradskoj berzi vrši se u slučaju značajnog ili dugotrajnog pada fer vrednosti posmatrane akcije ispod njene knjigovodstvene vrednosti. Prethodno priznati rashodi obezvređenja po ovom osnovu se ne ukidaju kroz bilans uspeha. Svako naknadno povećanje fer vrednosti se priznaje direktno u okviru ukupnog ostalog rezultata. Ostale finansijske obaveze Ostale finansijske obaveze, uključujući obaveze po kreditima, inicijalno se priznaju po fer vrednosti primljenih sredstava, umanjene za troškove transakcije.

Nakon početnog priznavanja, ostale finansijske obaveze se vrednuju po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamate. Trošak po osnovu kamata se priznaje u bilansu uspeha obračunskog perioda.


6

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (NASTAVAK) Porez na dobitak

Tekući porez Porez na dobitak predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa propisima o oporezivanju Republike Srbije. Konačni iznos obaveze poreza na dobitak utvrđuje se primenom poreske stope od 15% na poresku osnovicu utvrđenu u poreskom bilansu Društva. Poreska osnovica prikazana u poreskom bilansu uključuje dobitak prikazan u zvaničnom bilansu uspeha koji se koriguje za stalne razlike koje su definisane propisima o oporezivanju Republike Srbije.

Republički propisi ne predviđaju da se poreski gubici iz tekućeg perioda mogu koristiti kao osnova za povraćaj poreza plaćenog u prethodnim periodima. Međutim, gubici iz tekućeg perioda mogu se koristiti za umanjenje poreske osnovice budućih obračunskih perioda, ali ne duže od 5 godina.

Odloženi porez Odloženi porez na dobitak se obračunava korišćenjem metode utvrđivanja obaveza prema bilansu stanja, za privremene razlike proizašle između knjigovodstvene vrednosti sredstava i obaveza u finansijskim izveštajima i njihove odgovarajuće poreske osnovice korišćene u izračunavanju oporezivog dobitka. Odložene poreske obaveze se priznaju za sve oporezive privremene razlike, dok se odložena poreska sredstva priznaju u meri u kojoj je verovatno da će oporezivi dobici biti raspoloživi za korišćenje odbitnih privremenih razlika. Odloženi porez se obračunava po poreskim stopama za koje se očekuje da će se primenjivati u periodu kada se sredstvo realizuje ili obaveza izmiruje. Odloženi porez se knjiži na teret ili u korist bilansa uspeha, osim kada se odnosi na pozicije koje se knjiže direktno u korist ili na teret ostalog sveobuhvatnog rezultata, i u tom slučaju se odloženi porez takođe raspoređuje u okviru ostalog sveobuhvatnog rezultata. Primanja zaposlenih

Porezi i doprinosi na zarade i naknade zarada

U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, Društvo je u obavezi da plaća doprinose državnim fondovima kojima se obezbeđuje socijalna sigurnost zaposlenih. Ove obaveze uključuju doprinose za zaposlene na teret poslodavca u iznosima obračunatim po stopama propisanim relevantnim zakonskim propisima. Društvo je, takođe, obavezno da od bruto plata zaposlenih obustavi doprinose i da ih, u ime zaposlenih, uplati tim fondovima. Doprinosi na teret poslodavca i doprinosi na teret zaposlenog se knjiže na teret rashoda perioda na koji se odnose. Društvo nije uključeno u druge oblike penzijskih planova i nema nikakvih obaveza po ovim osnovama.


7


Primanja zaposlenih (nastavak)

Otpremnine

U skladu sa Zakonom o radu i Kolektivnim ugovorom, Društvo ima obavezu da zaposlenom isplati otpremninu prilikom odlaska u penziju u iznosu dve prosečne zarade ostvarene u Republici Srbiji u mesecu koji prethodi mesecu odlaska u penziju. Društvo je izvršilo aktuarsku procenu sadašnje vrednosti ove obaveze i formiralo odgovarajuće rezervisanje po tom osnovu.

Prihodi i rashodi Prihodi od prodaje robe, proizvoda i izvršenih usluga priznaju se u bilansu uspeha pod uslovom da su svi rizici i koristi prešli na kupca. Prihodi od prodaje se evidentiraju u momentu isporuke robe i proizvoda ili izvršenja usluge. Prihodi se iskazuju po fakturnoj vrednosti, umanjenoj za odobrene popuste i porez na dodatu vrednost.

Rashodi se obračunavaju po načelu uzročnosti prihoda i rashoda. Preračunavanje strane valute

Poslovne promene nastale u stranoj valuti su preračunate u dinare po srednjem kursu utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza, koji je važio na dan poslovne promene. Sredstva i obaveze iskazane u stranoj valuti na dan bilansa stanja, preračunati su u dinare po srednjem kursu utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza za taj dan. Neto pozitivne ili negativne kursne razlike, nastale prilikom poslovnih transakcija u stranoj valuti i prilikom preračuna pozicija bilansa stanja iskazanih u stranoj valuti, knjižene su u korist ili na teret bilansa uspeha. Nemonetarne stavke koje se vrednuju po principu istorijskog troška izraženog u stranoj valuti preračunate su po istorijskom kursu važećem na dan inicijalne transakcije.

4. ZNAČAJNE RAČUNOVODSTVENE PROCENE

Sastavljanje finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva Društva da vrši procene i donosi pretpostavke koje mogu da imaju efekta na prezentovane vrednosti sredstava i obaveza i obelodanjivanje potencijalnih potraživanja i obaveza na dan sastavljanja finansijskih izveštaja, kao i prihoda i rashoda u toku izveštajnog perioda. Ove procene i pretpostavke su zasnovane na prethodnom iskustvu, tekućim i očekivanim uslovima poslovanja i ostalim raspoloživim informacijama na dan sastavljanja finansijskih izveštaja. Stvarni rezultati mogu da se razlikuju od procenjenih iznosa.


8

4. ZNAČAJNE RAČUNOVODSTVENE PROCENE (NASTAVAK)

Najznačajnija područja koja od rukovodstva zahtevaju vršenje procene i donošenje pretpostavki predstavljena su u daljem tekstu:

Korisni vek nekretnina i opreme Društvo procenjuje preostali korisni vek nekretnina, postrojenja i opreme na kraju svake poslovne godine. Procena korisnog veka nekretnina i opreme je zasnovana na istorijskom iskustvu sa sličnim sredstvima, kao i predviđenim tehnološkim napretkom i promenama ekonomskih i industrijskih faktora. Ukoliko se sadašnja procena razlikuje od prethodnih procena, promene u poslovnim knjigama Društva se evidentiraju u skladu sa MRS 8 „Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške“. Ove procene mogu da imaju materijalno značajan efekat na knjigovodstvenu vrednost nekretnina i opreme kao i na iznos amortizacije tekućeg obračunskog perioda. Umanjenje vrednosti imovine Na dan bilansa stanja, Društvo vrši pregled knjigovodstvene vrednosti materijalne i nematerijalne imovine i procenjuje da li postoje indikacije za umanjenje vrednosti nekog sredstva. Prilikom procenjivanja umanjenja vrednosti, sredstva koja gotovinske tokove ne generišu nezavisno dodeljuju se odgovarajućoj jedinici koja generiše novac. Naknadne promene u dodeljivanju jedinici koja generiše novac ili u vremenu novčanih tokova mogu da utiču na knjigovodstvenu vrednost odnosne imovine. Ispravka vrednosti potraživanja Ispravka vrednosti sumnjivih i spornih potraživanja je izvršena na osnovu procenjenih gubitaka usled nemogućnosti kupaca da ispune svoje obaveze. Procena rukovodstva je zasnovana na starosnoj analizi potraživanja od kupaca, istorijskim otpisima, kreditnoj sposobnosti kupaca i promenama u postojećim uslovima prodaje. Ovo uključuje i pretpostavke o budućem ponašanju kupaca i očekivanoj budućoj naplati. Promene u uslovima poslovanja, delatnosti ili okolnostima vezanim za određene kupce mogu da imaju za posledicu korekciju ispravke vrednosti sumnjivih i spornih potraživanja obelodanjene u priloženim finansijskim izveštajima.


9

5. NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA

u hiljadama RSD Zemljište i

građevinski objekti

Oprema

Avansi i sredstva u

pripremi

Ukupno

Nabavna vrednost 1. januar 2015. godine 511.386 86.207 21.991 619.584 Nabavke u toku godine - - 15.003 15.003 Ostala povećanja 2.599 - - 2.599 Prenosi 22.736 8.328 (31.064) - Otuđenja i rashodovanja - (18.104) (2.937) (21.041)

31. decembar 2015. godine 536.721 76.431 2.993 616.145

1. januar 2016. godine 536.721 76.431 2.993 616.145 Nabavke u toku godine - - 29.498 29.498 Prenosi 7.685 20.962 (28.647) - Otuđenja i rashodovanja - (88) - (88)

31. decembar 2016. godine 544.406 97.305 3.844 645.555

Ispravka vrednosti 1. januar 2015. godine 387.954 75.628 - 463.582 Amortizacija 4.144 1.010 - 5.154 Otuđenja i rashodovanja - (18.097) - (18.097)

31. decembar 2015. godine 392.098 58.541 - 450.639

1. januar 2016. godine 392.098 58.541 - 450.639 Amortizacija 4.293 1.411 - 5.704 Otuđenja i rashodovanja - (54) - (54)

31. decembar 2016. godine 396.391 59.898 - 456.289

Sadašnja vrednost 31. decembar 2016. godine 148.015 37.407 3.844 189.266

31. decembar 2015. godine 144.623 17.890 2.993 165.506

6. ZALIHE

u hiljadama RSD 2016. 2015.

Materijal 137 212 Rezervni delovi 305 342 Alat i inventar 4.782 3.930 Roba 11.557 10.494 Plaćeni avansi za zalihe 73 34

16.854 15.012 Minus: ispravka vrednosti (4.517) (3.865)

12.337 11.147


10

7. POTRAŽIVANJA PO OSNOVU PRODAJE


Kupci u zemlji: - povezana pravna lica 285 - - ostala pravna lica 36.634 13.974

36.919 13.974 Minus: ispravka vrednosti - (60)

36.919 13.914

U skladu sa poslovnom politikom, svoju robu i usluge Društvo prodaje na odloženi rok koji u proseku iznosi 60 dana. Starosna struktura potraživanja na dan 31. decembra 2016. i 2015. godine predstavljena je na sledeći način:


0-30 dana 30.071 13.388 30-60 dana 5.224 452 60-90 dana 923 11 90-180 dana 499 8 180-360 dana 0 57 preko 360 dana 202 58

36.919 13.974

Na dospela potraživanja Društvo ne vrši obračun zatezne kamate. Naplata potraživanja nije obezbeđena teretom na imovini dužnika ili jemstvom trećeg lica. Promene na ispravci vrednosti potraživanja za 2016. i 2015. godinu su bile sledeće:


Stanje na početku godine 60 - Nove ispravke u toku godine - 60 Otpis (29) - Naplaćena ranije otpisana potraživanja (31) -

Stanje na kraju godine - 60


11

8. OSNOVNI KAPITAL

Osnovni kapital Društva iskazan na dan 31. decembra 2016. godine u iznosu od 196.087 hiljada RSD (2015. godine – 196.087 hiljada RSD) čini 392.173 običnih akcija (2015. godine – 392.173 običnih akcija), pojedinačne nominalne vrednosti od 500 dinara.

Stanje kapitala i broj akcija su registrovani kod Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti i kod Agencije za privredne registre. Struktura osnovnog kapitala Društva data je u narednom pregledu:

2016. 2015.

Broj akcija % učešća Broj akcija % učešća

Euro Gas d.o.o. Subotica 138.939 35,43% 138.939 35,43% Tomislav Vojnić Purčar 122.465 31,23% 122.465 31,23% Euro Petrol d.o.o. Subotica 98.000 24,99% 98.000 24,99% Imre Aroksalaši 27.215 6,94% 27.215 6,94%

Ostali akcionari 5.554 1,41% 5.554 1,41%

392.173 100,00% 392.173 100,00%

9. ODLOŽENE PORESKE OBAVEZE

Odložena poreska sredstva i obaveze na dan 31. decembra 2016. i 2015. godine odnose se na privremene razlike po sledećim pozicijama:

u hiljadama RSD

2016. 2015.

Odložene poreske obaveze Nekretnine, postrojenja i oprema 10.352 -

10.352 -

Odložena poreska sredstva Dugoročna rezervisanja 303 - Neiskorišćeni poreski krediti 1.184 - Preneti poreski gubici 2.029 2.029

3.516 2.029

6.836 (2.029)


12

10. OBAVEZE IZ POSLOVANJA


Dobavljači u zemlji: - povezana pravna lica 4.761 579 - ostala pravna lica 30.315 11.750 Ostale obaveze iz poslovanja 115 304

35.191 12.633

11. PRIHODI OD PRODAJE ROBE


Prihodi od prodaje robe u zemlji: - povezana pravna lica 5.820 4.610 - ostala pravna lica 210.960 157.194

216.780 161.804

12. PRIHODI OD PRODAJE PROIZVODA I USLUGA


Prihodi od prodaje proizvoda i usluga u zemlji: - povezana pravna lica 1.435 1.890 - ostala pravna lica 59.641 59.733

61.076 61.623

13. TROŠKOVI MATERIJALA


Troškovi režijskog materijala 3.408 3.088 Troškovi rezervnih delova 2.665 1.864 Troškovi jednokratnog otpisa alata i inventara 1.316 818

7.389 5.770


13

14. TROŠKOVI ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI


Troškovi bruto zarada 27.759 26.369 Troškovi poreza i doprinosa na zarade na teret poslodavca 4.800 4.629 Troškovi naknada po ugovoru o delu 379 375 Ostali lični rashodi 1.634 950

34.572 32.323

15. TROŠKOVI PROIZVODNIH USLUGA


Troškovi transportnih usluga 21.768 12.918 Troškovi usluga održavanja 4.038 4.068 Troškovi zakupnina 649 8.453 Troškovi reklame i propagande 506 373 Troškovi ostalih usluga 2.389 2.299

29.350 28.111

16. NEMATERIJALNI TROŠKOVI


Troškovi neproizvodnih usluga 4.883 10.376 Troškovi poreza i doprinosa 2.335 2.209 Troškovi premije osiguranja 2.235 1.780 Troškovi reprezentacije 604 653 Troškovi članarina 322 257 Troškovi platnog prometa 279 248 Ostali nematerijalni troškovi 46 121

10.704 15.644


14

17. ISPRAVKA GREŠAKA IZ RANIJEG PERIODA

u hiljadama RSD

2016. 2015.

Naknadno utvrćeni odloženi poreski rashod (6.756) - Troškovi rezervisanja za otpremnine (1.563) - Naknadno utvrđeni viškovi na osnovnim sredstvima - 2.599 Ostalo - (600)

(8.319) 1.999

18. POREZ NA DOBITAK

Komponente poreza na dobitak Porez na dobitak iskazan za poslovnu 2016. godinu u iznosu od 2.184 hiljade RSD se u celosti odnosi na odloženi poreski rashod. Usaglašavanje dobitka pre oporezivanja i poreske osnovice

u hiljadama RSD

2016. 2015.

Dobitak pre oporezivanja 17.359 7.882 Korekcije za stalne razlike 1.178 2.012 Korekcija za privremene razlike: - računovodstvena i poreska amortizacija (7.256) (5.570) - porezi i doprinosi 16 35 - rezervisanja za otpremnine 157 -

Poreska osnovica 11.454 4.359 Umanjenja po osnovu poreskih gubitaka (11.454) (4.359)

Tekući porez na dobitak - -

Preneti poreski gubici

Pregled poreskih gubitaka prenetih iz ranijih poslovnih godina i rokovi do kada mogu da budu iskorišćeni dati su u sledećoj tabeli:

u hiljadama RSD

2016. 2015.

do jedne godine 16.335 16.668 od jedne do pet godina 13.688 30.023

30.023 46.691


15

18. POREZ NA DOBITAK (NASTAVAK) Neiskorišćeni poreski krediti

Pregled neiskorišćenih poreskih kredita i rokovi do kada mogu da budu iskorišćeni prikazani su kao što sledi:


do jedne godine 49 - od jedne do pet godina 335 384 od pet do deset godina 800 800

1.184 1.184

19. ZARADA PO AKCIJI

Društvo izračunava osnovnu zaradu po akciji kao odnos neto dobitka iz kontinuiranog poslovanja koji pripada akcionarima koji poseduju obične akcije i ponderisanog prosečnog broja običnih akcija u opticaju za period, ne uzimajući u obzir sopstvene akcije stečene u toku godine od strane Društva. Proračun zarade po akciji izvršen je na osnovu sledećih podataka:


Neto dobitak tekuće godine 15.175 7.882 Ponderisani broj običnih akcija 392.173 392.173

20. TRANSAKCIJE SA POVEZANIM LICIMA

U okviru svojih redovnih poslovnih aktivnosti Društvo obavlja transakcije sa povezanim licima. U toku 2016. i 2015. godine obavljene su sledeće transakcije sa povezanim pravnim licima:

u hiljadama RSD

2016. 2015.

PRIHODI OD PRODAJE ROBE - ostala povezana pravna lica 5.820 4.610

5.820 4.610


16

20. TRANSAKCIJE SA POVEZANIM LICIMA (NASTAVAK)


PRIHODI OD PRODAJE USLUGA - ostala povezana pravna lica 1.435 1.890

1.435 1.890

NABAVKE - ostala povezana pravna lica 25.030 25.125

25.030 25.125

POTRAŽIVANJA I PLASMANI Potraživanja od kupaca: - ostala povezana pravna lica 285 -

285 -

OBAVEZE Obaveze prema dobavljačima: - ostala povezana pravna lica 4.761 579

4.761 579

Ključno rukovodstvo Društva čine izvršni direktor, pomoćnik izvršnog direktora i rukovodilac sektora opštih poslova. Naknade plaćene ili plative ključnom rukovodstvu po osnovu njihovog rada prikazane su u tabeli koja sledi:

u hiljadama RSD

2016. 2015.

Zarade i bonusi 4.508 4.176

4.508 4.176

21. INFORMACIJE O SEGMENTIMA

Društvo obavlja svoju poslovnu aktivnost kao jedinstven poslovni segment, manipulacija teretom na domaćem tržištu. Shodno tome, sledeće informacije predstavljaju obelodanjivanja na nivou Društva kao celine.


17

21. INFORMACIJE O SEGMENTIMA (NASTAVAK) Informacije o prihodima od prodaje


Veleprodaja 194.147 150.503 Skladištenje i zakup magacina 28.008 30.078

Tranzit 19.196 7.695 Usluge pretovara 13.129 13.615 Lučka saobraćajnica 10.454 11.905 Usluge prevoza 5.883 2.028 Maloprodaja 3.437 3.607 Zakup kancelarija 2.304 2.222 Ostalo 1.298 1.774

277.856 223.427

22. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA Ciljevi upravljanja finansijskim rizicima Poslovanje Društva je izloženo različitim finansijskim rizicima: tržišnom riziku, kreditnom riziku i riziku likvidnosti. Program upravljanja finansijskim rizicima Društva je usmeren na nemogućnost predviđanja događaja na finansijskim tržištima i teži minimiziranju mogućih negativnih efekata na finansijske performanse Društva. Društvo ne koristi nikakve finansijske instrumente zaštite od efekata finansijskih rizika na poslovanje iz razloga što takvi instrumenti nisu u širokoj upotrebi, niti postoji organizovano tržište takvih instrumenata u Republici Srbiji.

Tržišni rizik Tržišni rizik se odnosi na rizik da određene promene tržišnih cena, kao što su promene kurseva stranih valuta i promena kamatnih stopa, mogu da utiču na visinu prihoda Društva ili vrednost njegovih finansijskih instrumenata. Zadatak upravljanja tržišnim rizicima jeste da se upravlja i kontroliše izloženost tržišnim rizicima u okviru prihvatljivih pokazatelja, uz optimizaciju prinosa Društva. Devizni rizik Izloženost Društva deviznom riziku prvenstveno se odnosi na ostale dugoročne finansijske plasmane, kratkoročne finansijske plasmane, potraživanja, gotovinu i gotovinske ekvivalente, dugoročne kredite, ostale dugoročne obaveze, kratkoročne finansijske obaveze i obaveze iz poslovanja denominirane u stranoj valuti.


18

22. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (NASTAVAK) Tržišni rizik (nastavak) Devizni rizik (nastavak)

Knjigovodstvena vrednost monetarnih sredstava i obaveza Društva u stranim valutama na dan izveštavanja je sledeća:

u hiljadama RSD

Imovina Obaveze

2016. 2015. 2016. 2015.

EUR 2 2 - -

2 2 - -

Na osnovu obelodanjene strukture monetarne imovine i obaveza u stranim valutama evidentno je da je Društvo nije osetljivo na promene deviznog kursa.

Kamatni rizik Društvo je izloženo riziku promene kamatnih stopa na sredstvima i obavezama kod kojih je kamatna stopa varijabilna. Ovaj rizik zavisi od finansijskog tržišta i Društvo nema na raspolaganju instrumente kojima bi ublažilo njegov uticaj. Struktura monetarnih sredstava i obaveza na dan 31. decembra 2016. i 2015. godine sa stanovišta izloženosti kamatnom riziku data je u sledećem pregledu:


Finansijska sredstva Nekamatonosna 38.523 16.175

38.523 16.175

Finansijske obaveze Nekamatonosne 37.904 15.207

37.904 15.207

Kreditni rizik

Društvo je izloženo kreditnom riziku koji predstavlja rizik da dužnici neće biti u mogućnosti da dugovanja prema Društvu izmire u potpunosti i na vreme, što bi imalo za rezultat finansijski gubitak Društva. Kreditni rizik obuhvata dugoročne i kratkoročne finansijske plasmane, potraživanja i date garancije i jemstva trećim licima.


19

22. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (NASTAVAK)

Kreditni rizik (nastavak) U Republici Srbiji ne postoje specijalizovane rejting agencije koje vrše nezavisnu klasifikaciju i rangiranje privrednih društava. Usled toga, Društvo je prinuđeno da koristi ostale javno dostupne finansijske informacije (npr. podatke o bonitetu koje pruža Agencija za privredne registre) i interne istorijske podatke o saradnji sa određenim poslovnim partnerom u cilju određivanja njegovog boniteta. Na osnovu boniteta kupca, utvrđuje se iznos njegove maksimalne kreditne izloženosti, u skladu sa poslovnom politikom usvojenom od strane rukovodstva Društva. Iznos maksimalne kreditne izloženosti revidira se najmanje jednom godišnje.

U slučaju povećanja iznosa dospelih potraživanja i shodno tome povećane izloženosti kreditnom riziku, Društvo primenjuje mehanizme predviđene poslovnom politikom.

Društvo nema značajniju koncentraciju kreditnog rizika, jer se njegova potraživanja i plasmani odnose na veliki broj međusobno nepovezanih kupaca sa pojedinačno malim iznosima dugovanja. Rizik likvidnosti

Rukovodstvo Društva upravlja rizikom likvidnosti na način koji mu obezbeđuje da Društvo u svakom trenutku ispunjava sve svoje obaveze. Društvo upravlja rizikom likvidnosti održavajući odgovarajuće novčane rezerve, praćenjem planiranih i stvarnih novčanih tokova i održavanjem adekvatnog odnosa dospeća finansijskih sredstava i obaveza.

Ročnost dospeća finansijskih obaveza Društva data je u sledećoj tabeli:

u hiljadama RSD

2016. godina 2015. godina

do 1 godine Ukupno

do 1 godine Ukupno

Obaveze iz poslovanja 35.191 35.191 12.633 12.633 Ostale kratkoročne obaveze 2.713 2.713 2.574 2.574

37.904 37.904 15.207 15.207

Prikazani iznosi zasnovani su na nediskontovanim novčanim tokovima na osnovu najranijeg datuma na koji će Društvo biti obavezno da takve obaveze namiri.

23. UPRAVLJANJE RIZIKOM KAPITALA

U postupku upravljanja kapitalnim rizikom, rukovodstvo Društva ima za cilj očuvanje mogućnosti da posluje po principu stalnosti poslovanja, istovremeno maksimizirajući prinose vlasnicima i drugim interesnim stranama putem optimizacije odnosa duga i kapitala. Rukovodstvo Društva pregleda strukturu kapitala na godišnjoj osnovi.

LUKA SENTA A.D. SENTA

NAPOMENE UZ FINANSUSKE IZVESTAJE31. decembar 2016. sodine

25,

FER VREDNOST FINANSUSKIH INSTRUMENATA

Na dan 31. decembra 2016. i201s. godine Druitvo nije tmato finansijskih sredsrava iobavezdkoja se nakon poternog prizn.vanja vrednuju po fervrednosti.

Knligovodstvene vr€dnostt nnanstlskth irjstrumenata obetodanjene 1r bitansu stanja Druitva poamortizovanoj vrednos| prib iino su jednake njihovim fer vrednosttma.

POTENCIJAlNE OBAVEZE

Potencljalne obave:e Druitva na dan 31. decembra 2016. godtne po osnovu jemstava datihpovezafim pravnim icimaiznose2.040hijadaRsD(2015.sodtne 2.063hijadeRsD)_

PORESKT RtZtCt

Poreski propisi Republike Srbije se 6esto raztiiito turnaae I predmet su iestih izmena. Tumaienjeporeskih propisa od strane poreskth v asti u odnosu na transakcie i aktjvnosti Druitva mogu serazlikovati od tumaaenja rukovodsiva_ Usted togd, kafsakcije mogu bitj osporene od siraneporeskih vlasti iDrr.rgtvu mo:e biti odreden dodarnt tznos poreza, kazni ikamata. periodzastarelosii poreske obaveze je pet godina, odnosno poreske vtasti irnaju pravo da odredepla6anje neizmirenih obaveza u roku od pet godjna od kada je obaveza nastaia.

Pored navedenog, DrLritvo ima znadajne transakcije sa povezantm pravnim icima. takorukovodstvo Druitva srnatra da Drultvo poseduje dovojnu iadekvatn! prateau dokumentactju uvezi sa transfernim cenama, postoji netzvesnost da se zahtevi itumaaenja poreskih idr;Cihorgana raz ikuju od tuma6enja rukovodstva. Rukovodstvo Druitva smatra da eventuatna raztiaitatumaaenja neie ima| materija no znaaajnth postedica po finansijske tzveltaje Drultva.

USAGLASAVANJE POTRAZNANIA I OBAVEZA

Druitvo je ivriilo usaglaiavanje svojih potra:tvanja i obaveza sa stanjem na dan 31. decembra2A!6. i 2O\5. godine. U postupku usagtaaavanja sa postovnim paftnertma, nisu urvrdendmaterijalno znaiajna neusagtaSef a potraijvanja I obaveze.

DEVIZNI KURSEVI

Srednjl kursevi za devize, utvrateni na meatubankarskom rr;iltr.r deviza, primenjeni za preraaundeviznih pozicija bilansa stanja u dtnare, za pojedine g avne vatute su b istede6t:

2016. 2015.

EUR 1,23,4123 721,626t

Senta.11. apria 2017. god ne

20

Documents

akcionara/09-06-2017... · 1 Ma€p,!i, pEeFc! lenoe, 3rfl , 5 Cia4i Qeade NaMe*Ha ip@t norPM[BAb^ no ocH.3y fPoaFrE! OXIABCIICG CPET-BA KOIA BPIAHYJY NO OEP sPETHOCfu KrcI'E