Ne može meni bit dobro,ako je mom susjedu lošeNe može meni bit dobro,ako je mom susjedu loše

As unë nuk mund të ndihem mirënëse fqinji im ndihet keq

As unë nuk mund të ndihem mirënëse fqinji im ndihet keq

Íå ìîæå ìåíå äà ìè áèäå äîáðî,àêî íà ìî¼îò ñîñåä ìó å ëîøî

Íå ìîæå ìåíå äà ìè áèäå äîáðî,àêî íà ìî¼îò ñîñåä ìó å ëîøî

Ne može meni bit dobro,ako je mom susjedu loše

As unë nuk mund të ndihem mirënëse fqinji im ndihet keq

Íå ìîæå ìåíå äà ìè áèäå äîáðî,àêî íà ìî¼îò ñîñåä ìó å ëîøî

Uredile / Redaktuan / ÓðåäèëåHelena Rill

Ivana Franoviæ

BEOGRAD, 2005

www.nenasilje.org

CENTAR ZA NENASILNU AKCIJU

QENDRA PËR AKSION TË PADHUNSHËM

ÖÅÍÒÀÐ ÇÀ ÍÅÍÀÑÈËÍÀ ÀÊÖÈ£À

URED U SARAJEVU

ZYRA NË SARAJEVË

ÊÀÍÖÅËÀÐÈ£ÀÒÀ ÂÎ ÑÀÐÀÅÂÎ

Radnièka 104, 71000 Sarajevo, BiHTel: +387 33 212-919, 267-880Fax: + 387 33 212-919Email: cna.sarajevo@nenasilje.org

URED U BEOGRADU

ZYRA NË BEOGRAD

ÊÀÍÖÅËÀÐÈ£ÀÒÀ ÂÎ ÁÅËÃÐÀÄ

Studentski trg 8, 11000 Beograd, SCGTel: +381 11 637-603, 637-661

Fax: + 381 11 637-603Email: cna.beograd@nenasilje.org

Ne može meni bit dobroako je mom susjedu loše

As unë nuk mund të ndihem mirënëse fqinji im ndihet keq

Íå ìîæå ìåíå äà ìè áèäå äîáðîàêî íà ìî¼îò ñîñåä ìó å ëîøî

UredileRedaktuan

Óðåäèëå

Helena RillIvana Franoviæ

IzdavaèBotuesi

Èçäàâà÷

Centar za nenasilnu akciju

Prevod s albanskog na b/h/sPërkthyen nga gjuha shqipe në gjuhën

boshnjake, kroate, serbeÏðåâîä îä àëáàíñêè íà á/ñ/õ

Edina Hasanaga–ÇobajBernard Çobaj

Prevod s makedonskog na b/h/sPërktheu nga gjuha maqedone në gjuhën

boshnjake, kroate, serbeÏðåâîä îä ìàêåäîíñêè íà á/ñ/õ

Àíà Áèòîšàíó

Prevod s b/h/s na albanskiPërkthyen nga gjuha serbe, kroate, boshnjake në

gjuhën shqipeÏðåâîä îä á/ñ/õ íà àëáàíñêè

Bernard ÇobajIsmet KallabaGjekë Gjonaj

Prevod s b/h/s na makedonskiPërkthyen nga gjuha serbe, kroate, boshnjake në

gjuhën maqedoneÏðåâîä îä á/ñ/õ íà ìàêåäîíñêè

Àíà ÁèòîšàíóÄå¼àí Âàñèëåâñêè

Lektura za albanskiLektor për gjuhën shqipeËåêòóðà çà àëáàíñêè

Ismet Kallaba

Lektura i korektura za b/h/sLektor dhe korrektor (për gjuhën serbe, kroate, boshnjake)Ëåêòóðà è êîðåêòóðà çà á/ñ/õ

Zorica Galonja

Lektura za makedonskiLektor për gjuhën maqedoneËåêòóðà çà ìàêåäîíñêè

Ìàðèíà Ãå÷åñêà–Âàñèëåâñêà

Dizajn i prelomPërpunimi grafik dhe thyerjaÄèçà¼í è ðàçäåëóâàœå íà ñëîã

Ivana Franoviæ

FotografijeFotografitëÔîòîãðàôèè

Nenad VukosavljeviæNedžad Horozoviæ

ŠtampaShtypiÏå÷àòè

Standard 2

ISBN: 86-902539-4-7

Ne može meni bit dobro, ako je mom susjedu lošeAs unë nuk mund të ndihem mirë nëse fqinji im ndihet keq

Íå ìîæå ìåíå äà ìè áèäå äîáðî, àêî íà ìî¼îò ñîñåä ìó å ëîøî

Objavljivanje ove knjige pomoglo je Ministarstvo inostranih poslova Švajcarske.Botimin e këtij libri e ndihmoi Ministria e Punëve të Jashtme të Zvicrës

Îá¼àâóâàœåòî íà îâàà êíèãà ãî ïîìîãíà Ìèíèñòåðñòâîòî çà íàäâîðåøíè ðàáîòè íà Øâà¼öàðè¼à.

Ñîäðæèíà

Predgovor15

Intervjuisti17

Blagodarnost18

Kolektivna e krivicata. Ne mo`e induividualec sam da zeme pu{ka i da puka.

Metodija (Skopje)417

Sekoja nacija ima svoj nacionalizamGaqip (Skopje)

421

Sega sme re~isi na nulaSead (Goren Vakuf – Uskopqe)

426

Lu|eto popoleka se "treznat", iako nekoi politi~ari s# u{te "yve~kaat so oru`je"

\uro (Goren Vakuf – Uskopqe)429

Ej, se slu{a{ li ti {to zboruva{?!Tamara (Sombor)

432

Ise~i se, }e se ise~am i jas – krvta ni e istaEsma (Saraevo)

437

E, toga{ brate, }e trgneme od sebeVojo (Nevesiwe)

441

Planetaren fenomenEdin (Ulciw/Saraevo)

446

U`asno e te{ko da se ka`e: "Jas zgre{iv"Predrag (Trebiwe)

448

Narodot treba da sfati deka ne treba da odgleduva omraza

Vedat (Gwilane)451

Nemaat poim {to se slu~uvalo, a mrazatJadranka (Loznica)

454

Jas sum pogolem Hrvat, zatoa {to rabotam za svojata dr`ava

A. (Knin)460

Da se prekine krugot na nasilstvoMevqudin (Gwilane)464

Da & pogledneme na vistinata vo o~iPeda (Babu{nica)468

Polo{i sme otkolku {to ni ka`uvaaMustafa (Ulciw)474

Vo vakvi vremiwa, heroi koi ne se heroi, stanuvaat toaG. (Bjelina)476

Da ne dozvolime postojano drugi da zboruvaat za nasFata (Bjelina)480

Doverba, a ne vojskata da n# ~uvaNexat (Gwilane)486

Da gi is~istime rabotite vo svojot dvorBoris (Knin)490

Da zapo~neme razgovor za vreme na nedelniot ru~ekIva (Zagreb)495

Kako e mo`no da se bide sre}en koga si opkru`en so nesre}ni?Junuz (Goren Vakuf – Uskopqe)501

Site zaedno ~ekame vo isti redoviOlivera (Kosovska Kamenica)503

Kako dojde do ova, sega da barame pomiruvawe?Kosta (Skopje)506

Di{am slobodno, odam slobodno, zboruvame slobodno

S. (Pri{tina)509

Kako {to me zabole mene, taka gi zabole i Albancite, Romite...Albert (Podgorica)

512

Treto nivo na vina: Tie {to ne izlegoa na izbori

Darko (Horgo{)517

On golema ku}a – ti mala ku}aPetrit (Skopje)

521

Imame zo{to da se sramimeM. (Karlovac)

526

Se pla{am od nedostig na tolerancija i razgovor, a toa e ona {to ni e potrebno

Qubica (Popova~a)531

Sekoj misli deka toj e `rtva, deka ostanatite se vinovni

M. (Subotica)533

Mnogu se va`ni nekoi mali pomiruvawaJosipa (Jajce)

538

Od glava do petaMuhamed (Skopje)

541

N# najdoa na ulica i n# primija domaMilica (Bjelina)

543

So samoto toa {to mol~ea i ni{to ne pravea, u~estvuvaa

Aj{a (Podgorica)547

Ne padnal toj od nebo, nie sme go izbraleIvica ([ibenik)

552

I da go pomine{ seto toa, poradi {to!Razija (Saraevo)557

Podobro se ~uvstvuvam koga znam deka ne sedam i ~ekamNina (Belgrad)559

Da ne go napa|am mojot sosed tuku da go povikam na kafeSa{a (Saraevo)566

ElhamdulilahDika (Saraevo)568

Ako ti mol~i{, toj }e vrevi, a ovie }e slu{aatAleksandar (Split)573

^ove~kiot neprijatel e vo nego samiotSestra Makrina (Berovo)578

Omrazata samo omraza privlekuvaZumreta (Skopje)581

^ovekot kako politi~ko su{testvoSr|an (Osiek)586

Na devedesettite se se}avam so bes i gor~ina i ~uvstvo na sramDejan (Zemun)590

Vreme i voljaLana (Kotor)597

'Sosedite' i ponatamu gi pozdravuvam so "Bok!", a 'kom{iite' so "Zdravo!"M. (Vukovar)599

Nacionalizmot e edna lepliva rabotaVera (Zemun)605

Namesto pogovor: Za nasilstvoto sekade e re~eno mnogu, no tuka }e ka`eme ne{to i za nenasilstvoto609

Pred vas e zbirka intervjua napravena so lu|e {irum porane{nata Jugoslavija, lu|e od mnogu razli~ni profili: razli~ni godini, profesii, polovi, etni~ki pripadnosti... Zaed-ni~ko im e {to se podgotveni da zboruvaat za minatoto, da ja sogledaat sega{nosta i da imaat nade`, treperewe i elbi za ubava i sigurna idnina. Nekoj }e re~e deka toa se samo "obi~ni lu|e". Mo`ebi navistina se "obi~ni" vo onaa smisla deka ne se vo pozicijata na mo}ta, nitu se od miljeto na poznatite li~nosti, koi ~esto mo`eme da gi slu{neme i vidi-me preku sredstvata za javno informirawe. No definitivno go pravat, }e se osmelam da ka`am, najgolemiot del od op{testvoto vo koe{to iveeme. Obi~ni ili neobi~ni, so sebe nosat golem broj elbi, stravovi, revoltiranost od situacijata vo op{testvoto, razmislu-vawa, ma~nini, streme`i i nade`i, isto kako i pove}eto od nas. Voedno, toa se glasovi koi tolku retko imame mo`nost da gi slu{neme. Apsurdno, zarem ne? Kolku ~esto ste imale mo`nost, ako voop{to ste imale, da slu{nete kako & bilo na `enata koja celata vojna ja pominala vo Saraevo ili vo Pri{tina, kako razmisluva nekoj vo Belgrad, [ibenik, Skop-je, Jajce; za {to se nadeva i od {to stravuva nekoj vo Knin, Gwilane, nekoj {to iveel kako begalec, nekoj {to u~estvuval vo vojnata, nekoj {to ja gledal vojnata na televizija?

Na{ata elba be{e da se obideme da najdeme prostor da se ~ujat tie glasovi. Dolgogodi{-noto iskustvo vo rabotata za izgradba na mirot ni poka`a kolku e va`na razmenata na tie razmisluvawa za bolnite to~ki na na{eto op{testvo, za o~ekuvawata {to gi imame, za toa koi sme i {to n# ma~i, a {to bi sakale da bide, pridonesuva me|usebnoto razbirawe i gra-dewe na doverbata, kako {to re~e edna ena vo intervjuata: "Ise~i se, }e se ise~am i jas – krvta ni e ista". Toa podobro me|usebno razbirawe i doverba se od su{tinska va`nost za izgradbata na mirot, onoj mir od ~ij{to nedostatok premnogu boleduva na{eto op{testvo.Razmisluvawata {to sleduvaat sigurno ne odat vo pravecot: "mir, mir, nikoj ne e kriv". Vozmo`no e deka nekoi stavovi silno }e ve stegaat, mo`ebi }e mislite deka tie nikako ne treba da bidat del od edna publikacija koja pretendira da go dade svojot pridones kon gradewe na mirot. Jas bi rekla: O, da, rabotata na gradewe na mirot i toa kako stega, so ogled na toa deka ne veruvame oti na nego mo`e da se raboti, ako go zanemarime tragi~noto minato {to go `iveevme i koe mnogu od nas s# u{te go `iveat. A ako otvorime pra{awe za minatoto i ja zememe predvid negovata kompleksnost, se razbira deka nema da se slo`ime okolu pove}eto pra{awa. Tokmu toa e na{ata golemina, na "obi~nite" lu|e: da se obiduvame da gi razbereme tokmu onie stavovi koi tolku mnogu se razlikuvaat od na{ite (isklu~uvaj-}i gi fa{isti~kite stavovi, za niv tuka nema mesto, dovolno go okupiraa prostorot me|u nas). Koga }e uspeeme da dojdeme do edno takvo razbirawe zo{to nekoj tolku poinaku razmi-sluva od nas (a mo`ebi toa voop{to ne e tolku poinaku), deka toa ne e od slepata i neobja-sniva omraza, tuku od nekoja bolka, strav, iskustvo, toga{ sme napravile golem ~ekor.A eden golem "obi~en" ~ovek, na{iot prijatel Xevad Budimli}, re~e: "Ne mo`e mene da mi bide dobro, ako na mojot sosed mu e lo{o"...

Gi pra{avme lu|eto i tie zboruvaa za site onie golemi poimi koi stanale frazi i koi, koga }e gi izgovorime, ve}e se podrazbira {to mislime, a vsu{nost, na{eto razbirawe mnogu se razlikuva: pomiruvawe, minato, soo~uvawe, zaboravawe, vina, odgovornost, mir, idnina, so`ivot, vojna... obiduvaj}i se nivnite objasnuvawa da bidat niz li~nite iskustva, a ne niz drugi pogolemi poimi za da sozdademe prostor podobro da se razbereme.

Predgovor

15

Ne pretendiravme ova da bide istra`uvawe sprovedeno na reprezentativen primerok {to bi poka`al kade e na{eto javno mnenie (ili vo mno`ina – na{ite javni mnenija). Vo prapo-~etokot na ovaa ideja ni be{e jasno deka sakame kvalitet {to li~nite iskustva go nosat so sebe, za vozvrat na kvalitetot {to bi bil reprezentativen primerok. Isto taka, kako {to ve}e rekov, za nekoi glasovi tuka nema mesto, onie najglasnite i najagresivnite.

Nezanemarlivo bogatstvo na ovaa kniga e brojot na jazicite vo nea. Nekoj mo`ebi bi rekol deka najekonomi~no i/ili najprakti~no bi bilo makedonskiot i albanskiot da se vo poseb-ni publikacii. No nam ni se dopadna idejata s# da bide na edno mesto, cvrsto povrzano, kako {to se povrzani i na{ite sudbini.Intervjuata se praveni vo periodot od mart do noemvri 2005 godina. Osumnaeset intervjui-sti/ki (isto taka, od prostorite na porane{na Jugoslavija) imaa odgovornost da odberat sogovornici/~ki i imaa sloboda vo vodewe na intervjuata, no na takov na~in {to }e bidat zastapeni relevantni pra{awa. Intervjuata se vodeni na albanski, bosanski, hrvatski, makedonski, srpski i mo`ebi na u{te nekoj drug jazik (srpskohrvatski, crnogorski itn). Na osnova na snimkite od diktafon napravena e transkripcija, koja{to dosledno e prenese-na. Navistina, nekoi intervjua minimalno se skrateni, za da se izbegne nepotrebnoto pov-toruvawe, a postojat i intervencii na "peglawe" na odredeni "{umovi" {to nastanuvale vo govorot – prvenstveno napraveni poradi polesno ~itawe i podobro razbirawe na ona {to sakal/a da ni go ka`e sogovornikot, odnosno sogovorni~kata. Bi ve zamolila da imate pre-dvid deka eden broj sogovornici ne go zboruva{e svojot maj~in jazik vo tekot na intervjuto.

Da se odredi sogovornikot/~kata ne be{e ednostavna zada~a. Pokraj koordinacijata so ostanatite intervjuisti/ki so cel da se pokrie {areniloto na op{testvoto i da opfatat lu|e od razli~ni profili i razmisluvawa, te{kotija pretstavuva{e da se najdat sogovor-nici/~ki koi }e bidat podgotveni javno da zboruvaat za bolnite temi – kaj golem broj od niv ima{e strav i neprijatnost. I pokraj toa {to odlu~uvavme sogovornicite/~kite da se pret-stavuvaat samo so ime, nekoi lu|e podobro se ~uvstvuvaa so opcijata da im bidat pretstave-ni samo inicijalite, poradi sopstvenata bezbednost. Potpolno go razbirame toj strav. Tokmu toj ni dade slika kolku na{eto op{testvo zagazilo i zabolelo, no i kolku itno treba site nie da rabotime za da stigneme do o~ekuvanata op{testvena promena (koja ne se svedu-va samo na toa {to }e re~e edna sogovorni~ka – deka }e imame pogolemi plati). Ne mo`am da odoleam, a da ne go citiram Me{a Selimovi}: "Pla{i se od ovno', pla{i se od gomno – kako }e `ivee{?" I potpolno se slo`uvam so `enata koja re~e deka ne `iveeme, tuku se obiduvame da iveeme.

Ni ostanuva otvoreno pra{aweto kogo s# }e go interesira ovaa kniga. Imame spisok na `elbi i preporaki kogo bi trebalo seto toa da go interesira. Edniot del & odgovara na realnosta, a za drugiot ne sme sigurni. Kako i da e, dobro bi ni do{la povratna informaci-ja od ~itatelkite i ~itatelite, taka {to bi ve zamolile da ni pi{ete za va{ite kritiki i vpe~atoci. Mirovnata rabota bara akcija i reakcija za da mo`eme da se menuvame sebesi, a so toa i op{testvoto vo koe iveeme.

Intervjuata mo`ete (no i ne morate) da gi ~itate po redot kako {to se podredeni vo ovaa publikacija, a se obiduvavme da gi podredime taka {to }e bidat vo me|usebna interakcija. Namerno go odbegnuvavme klasificiraweto vo nacionalni, etni~ki ili regionalni trla za da dademe pridones kon dekonstrukcijata na naru{enite vrednosti vo na{ite op{testva.Se razbira, postojat u{te n redosledi po koi mo`at da se ~itaat intervjuata, a i ponatamu da bidat vo me|usebna interakcija, pomalku ili pove}e o~igledna. Vie izberete.

Ivana Franovi�

16

Àíà Áèòîšàíó iz Skoplja

nga Shkupiîä Ñêîï¼å

Anita Grabneriz Gornjeg Vakufa – Uskopljanga Vakufi i Epërm – Uskople

îä Ãîðíè Âàêóô – Óñêîïëå

Bojana Jovanoviæiz Zenice, živi u Bijeljini

nga Zenica, jeton në Bijelinëîä Çåíèöà, æèâåå âî Á¼åëèíà

Boris Avramiz Nevesinja

nga Nevesinjaîä Íåâåñèœå

Edina Hasanaga–Çobajiz Ulcinja

nga Ulqiniîä Óëöèœ

Emina Popoviæiz Garešnice, živi u Zagrebu

nga Gareshnica, jeton në Zagrebîä Ãàðåøíèöà, æèâåå âî Çàãðåá

Ãîðäàíà Ïèðêîâñêà Çìè¼àíàö iz Skoplja

nga Shkupiîä Ñêîï¼å

Helena Rill iz Sombora, živi u Beogradu

nga Sombori, jeton në Beogradîä Ñîìáîð, æèâåå âî Áåëãðàä

Ivana Franoviæ iz Beograda

nga Beogradiîä Áåëãðàä

Intervjueri/ke

Intervistuesit/intervistueset

Èíòåðâ¼óèñòè

Ëèäè¼à �îêè� iz Skopljanga Shkupiîä Ñêîï¼å

Lidija Zekoviæ iz Podgoricenga Podgoricaîä Ïîäãîðèöà

Lovorka Baèiæ iz Zagrebanga Zagrebiîä Çàãðåá

Milan Coliæ Humljan iz Babušnice, živi u Beogradunga Babushnica, jeton në Beogradîä Áàáóøíèöà, æèâåå âî Áåëãðàä

Nexhat Ismaili iz Medveðe, živi u Gnjilanunga Medvegja, jeton në Gjilanîä Ìåäâåƒå, æèâåå âî Ãœèëàíå

Sanja Deankoviæ iz Splita, živi u Sarajevunga Spliti, jeton në Sarajevëîä Ñïëèò, æèâåå âî Ñàðàåâî

Tamara Šmidling iz Beograda, živi u Sarajevunga Beogradi, jeton në Sarajevëîä Áåëãðàä, æèâåå âî Ñàðàåâî

Tijana Gnjidiæ iz Sombora, živi u Suboticinga Sombori, jeton në Suboticëîä Ñîìáîð, æèâåå âî Ñóáîòèöà

Vildan Efendiæ iz Sarajevanga Sarajevaîä Ñàðàåâî

17

Zahvale

Zahvaljujemo se svim sagovornicama i sagovornicima na iskrenosti, hrabrosti i volji da glasno kažu ono što misle i oseæaju.Zahvaljujemo se intervjuerkama i intervjuerima za veliki posao koji su napravile/i.Zahvaljujemo se prevodiocima: Bernardu Èobaju i Dejanu Vasilevskom, i prevoditeljkama Edini Hasanaga–Èobaj i Ani Bitoljanu (Ani hvala na milionima pitanja i brizi da se sluèajno ne potkrade neka greška), i lektorkama i lektoru: Marini Geèeskoj–Vasilevskoj, Zorici Galonja i Ismetu Kalabi. (Zorici posebno hvala na komentarima koji su nas tako radovali i govorili nam koliko aktivno uèestvuje u tome da ova knjiga bude to što jeste.)Hvala Švajcarskom Ministarstvu inostranih poslova na finansijskoj podršci i na poverenju u nas da æemo napraviti nešto dobro i korisno, èak i onda kada ni sami nismo bili sigurni kako æe izgledati to što hoæemo da napravimo.Hvala Dejanu Iliæu iz "Fabrike knjiga" koji nam je dao korisne savete i smernice i brinuo da sve bude u redu.

Falënderimet

Falënderojmë të gjithë bashkëbiseduesit/et për sinqeritetin, kurajon dhe

vullnetin që të thonë haptas atë që mendojnë dhe ndiejnë.Falënderojmë intervistuesit/et për punën e madhe që kanë

bërë.Falënderojmë përkthyesit:

Bernard Çobaj, Dejan Vasilevski, Edina Hasanaga–

Çobaj dhe Ana Bitolani (falënderojmë Anën për

miliona pyetjet dhe kujdesin që rastësisht të mos

përvidhet ndonjë gabim), lektorët: Marina Geceska, Zorica Galonja dhe Ismet

Kallaba (posaçërisht e falënderojmë Zoricën për

komentet që na kanë gëzuar dhe treguar sesa ajo merr

pjesë aktivsht që ky libër të jetë ai që është).

Falënderojmë Ministrinë e Punëve të Jashtme të Zvicrës për mbështetjen financiare

dhe për besimin tek ne se do të bëjmë diçka të mirë dhe të vlefshme, bile edhe atëherë kur edhe ne vetë nuk kemi qenë të sigurt sesi do të

duket ajo që dëshirojmë të bëjmë.

Falënderojmë Dejan Iliqin nga "Fabrika knjiga" (Fabrika e librave), i cili na ka dhënë këshilla dhe udhëzime të

dobishme dhe është kujdesur që gjithçka të jetë në rregull.

Áëàãîäàðíîñò

Èì ñå çàáëàãîäàðóâàìå íà ñèòå ñîãîâîðíè÷êè è

ñîãîâîðíèöè çà èñêðåíîñòà, õðàáðîñòà è âîë¼àòà äà ãî ãëàñíî êàæàò îíà øòî ãî

ìèñëàò è ÷óâñòâóâààò.Èì ñå çàáëàãîäàðóâàìå íà

èíòåðâ¼óèñòèòå çà ãîëåìàòà ðàáîòà øòî ¼à èçðàáîòè¼à.Èì ñå çàáëàãîäàðóâàìå íà

ïðåâåäóâà÷èòå: Áåðíàðä ×îá༠è Äå¼àí Âàñèëåâñêè è íà ïðåâåäóâà÷êèòå: Åäèíè

Õàñàíàãà ×îá༠è Àíà Áèòîšàíó (Àíà, òè

áëàãîäàðèìå çà ìèëèîíèòå ïðàøàœà è ãðèæèòå

ñëó÷à¼íî äà íå ñå ïðîâëå÷å íåêî¼à ãðåøêà) è íà

ëåêòîðêèòå è ëåêòîðîò: Ìàðèíà Ãå÷åñêà–

Âàñèëåâñêà, Çîðèöà Ãàëîœà è Èñìåò Êàëàáà. (Îñîáåíî íà Çîðèöà çà êîìåíòàðèòå

êîè òîëêó ìíîãó í ðàäóâàà è íè çáîðóâàà êîëêó

àêòèâíî ó÷åñòâóâà çà îâàà êíèãà äà áèäå òîà øòî å).

Èì áëàãîäàðèìå íà Ìèíèñòåðñòâîòî çà

íàäâîðåøíè ðàáîòè íà Øâà¼öàðè¼à çà ôèíàíñèñêàòà ïîääðøêà è çà äîâåðáàòà âî

íàñ äåêà �å íàïðàâèìå íåøòî äîáðî è êîðèñíî,

äóðè è òîãàø êîãà íè ñàìè íå áåâìå ñèãóðíè êàêî �å

èçãëåäà îíà øòî ñàêàìå äà ãî íàïðàâèìå.

Ìó áëàãîäàðèìå íà Äå¼àí Èëè� îä "Ôàáðèêà íà

êíèãàòà ", êî¼ íè äàäå êîðèñíè ñîâåòè è íàñîêè è ñå ãðèæåøå ñ äà áèäå âî

ðåä.

è

è

è

18

Íå ìîæå ìåíå äà ìè áèäå äîáðî,àêî íà ìî¼îò ñîñåä ìó å ëîøî

Za vreme na vojnata vo biv{a Jugoslavija ti be{e mnogu aktiven kako radioamater. Potoa se slu~i konfliktot vo Makedonija. Kako seto toa se odrazi vo tvojot ivot?Vo Makedonija se nazira{e, da re~am, epten nedobar ~ove~ki odnos eden prema drug. Nekako omrazata, barem spored mene, ja vnesoa politi~kite partii. Mnogu politi~ki partii i omraza, a tie, voditelite na tie partii ba{, go donesoa konfliktot me|u lu|eto. So osamostojuvaweto na Makedo-nija koga po~na pluralizmot, jas smetav deka treba da postojat 2-3 gra|anski partii, pa da mo`at da bidat vo taa partija i Makedonci, i Srbi i od site nacionalnosti. Tuka mnogu se pogre{i {to toga{nite na vlast dozvolija da se napravat nacionalni partii, nacionalisti~ki partii i toa doprinese kaj nas omrazata da se zgolemi. Jas sum `iveel vo Gostivar me|u Albanci, Turci i razni nacii. Bev sportista, go delevme {to se vika zalakot. Zaedno igravme, dru`ewe imavme. Ova be{e negde 1948/1949 god. I nikoga{ ne sum se nadeval deka do toa }e dojde, do konflikt. Mi be{e te{ko, posebno poradi nesigurnosta kade i da odi{ i izgubenata me|usebna doverba, duri i so Albanci radioamateri koi pred konfliktot mi veruvaa, a potoa ne.

Spored mene mo`e{e bez Ramkovniot dogovor. Ako sednea na masa kako gra|ani na Makedonija, na primer i VMRO, i SDSM, PDP, i DPA itn., nema{e potreba od posredstvo. Me|utoa, toa e toa. Golemiot nacionalisti~ki par-tiski sistem ne ~ini. Oti da ne mo`e Albanec da bide vo nekoja partija kaj {to ima pove}e Makedonci?

Ami treba da nadvladee razumot kaj lu|eto. Nevrabotenosta doprinesuva da se pravat konflikti, razni kra`bi, oti lu|eto nemaat. Potoa drogata doprinesuva, isto taka, nesigurno da `ivee{. Samo razumot kaj lu|eto mo-`e da pomogne, ni{to drugo. Jas ne gledam alternacija druga, osven doma{-niot `ivot da se svedi na toa decata da se vospituvaaat pravilno. Jas bi rekol moralnata etika treba da bide zastapena vo u~ili{tata. Politi~a-rite gi zloupotrebuvaat decata za nivni celi ili na pr. go koristat sportot za da vnesuvaat nemir, razdor, kavgi, tepa~ki. Toa ponapred ne bilo. Se znae, naviva~ite navivaat za svojot tim, ama kavgi nemalo. A sega, naprotiv, nacionalisti~ki kavgi se javuvaat. Eve zarem vo Ara~inovo ne vidovme ~ista politika?

zapre. No treba da sfatat postarite deka mora tuka da se `ivee.

Kako ja do`ivea vesta deka e potpi{an Ramkovniot dogovor?

Kako da se ubla`at posledicite?

Kako toa da se smeni?E, za da se smeni, pak mora da imame vospituvawe, da po~neme so decata, so dru`ewe na decata. Eve imame, da re~eme, razni dru{tva, dru`ewa, daj go deteto da se dru`i. No ne smeat postarite da pravat kako ova vo [em{evo, na primer. Tamu direktno Makedoncite ne gi pu{taat nivnite deca da u~at vo {koloto, a od druga strana, ete, aj da re~am Albancite, gi teraat decata uaa da vikaat po decata Makedon~iwa. Ona s'skawe, naostruvawe na deca-ta, treba da se

as sum `iveel vo Gostivar me|u Albanci, Turci i J

razni nacii. Bev sportista, go delevme {to se vika zalakot. Zaedno igravme, dru`ewe imavme. Ova be{e negde 1948/1949 god. I nikoga{ ne sum se nadeval deka do toa }e dojde, do konflikt. Mi be{e te{ko, posebno poradi nesigurnosta kade i da odi{ i izgubenata me|usebna doverba, duri i so Albanci radioamateri koi pred konfliktot mi veruvaa, a potoa ne.

Kolektivna e krivicata. Ne mo`e induividualec sam da zeme pu{ka i da puka.

Metodija(78 god.)

Skopjepenzioner,

radioamater

417

Ajde da se vratime na posledicite od vojnata i kako tie da se izmenat da odime kon pomiruvawe. [to pretstavuva za tebe pomiruvaweto?

Spored tebe, koj bi trebalo da raboti na pomiruvaweto?

Koi se tvoite stravovi vrzani so pomiruvaweto?

[to bi mo`elo da go spre~i procesot na pomiruvawe, spored tebe?

Spored tebe, dali narodot saka pomiruvawe? Dali lu|eto vo Makedo-nija sakaat pomiruvawe i dali se podgotveni za toa?

Koj bi gi nosel procesite na pomiruvawe?

Kako ti bi go pomognal procesot na pomiruvawe, a kako drugite?

Pomiruvaweto }e dojde, jas se nadevam deka }e dojde. Ne mo`e vaka da ostane. Sega namerno se pravat konflikti samo za da ne se vleze vo Evropa, bilo od makedonskite partii, nacionalisti~ki, bilo od albanskite. Toa e, mora da dojde do pomiruvawe me|u Makedoncite i Albancite i toa }e dojde taka {to bi se zabranile nacionalisti~kite partii. Neka postojat gra|an-ski partii, da se re{avaat pra{awata me|u gra|anite Makedonci, i Srbi, i Romi i Albanci.

Spored mene siot narod od site nacionalnosti. Ne ni trebaat vakvi u~eni lu|e vo sobranieto. Obi~niot narod poubavo }e gi re{ava site pra{awa.

Pa jas bi sakal da bide mirno, da se sredi situacijata da mo`e{ slobodno da se dvi`i{, da pojde{ bilo kade. Eve jas kako elezni~ar penzioner pra-{uvam: Zo{to u{te nema voz za Ki~evo? Pa neli tamu ima i makedonski i albanski narod, a vozovite ne odat. Ko~anska pruga ne odat vozovite pora-di ekonomski pri~ini, na primer, no do Ki~evo polni bea vozovite, a sega gi nema, za{to ne znae{ {to te ~eka tamu, mo`e{ da izgine{. Tuka e seta rabo-ta, site stravovi.

Samo nacional{ovinizmot mo`e da go spre~i procesot na pomiruvawe. Mislam nacionalizmot deka e najgolema zaraza, epidemija {to na ~ovekot ne mu dozvoluva da bide sloboden. Gi gledaat samo politi~kite interesi.

Jas mislam deka preku 50% se za so`ivot. Ne veruvam deka vo zapadniot del od Makedonija, ete Albancite, site sakaat da se karaat so Makedonci-te. Vo toa apsolutno ne veruvam. Tie, onoj napaten narod {to raboti cel den, toj nema interes da se kara; toj ima interes da raboti, a toj {to ima rabota, a ne raboti, e toj nema interes za so`ivot. Tuka se zakosuvaat inte-resite na {vercerite, onie {to se zanimavaat so droga i sl., taka da toj so`ivot tie }e go spre~uvaat. esniot narod, rabotniot narod od bilo koja nacionalnost ne {iri nacionalna omraza. I posle, druga edna rabota; nacionalizmot e dojden prete`no kaj Makedoncite, Srbite i Albancite. No ne celiot narod misli na lo{o. Toa e edna grupa koja gi zaveduva positnite. Pogotovo sega koristat {ansa, nevrabotenost golema i sega so edna mala minimalna pomo{ pottiknuvaat konflikti, paroli... Jas ne znam, na pri-mer albanskoto zname, toa e eden predmet za zakosuvawe. Preku takvi politi~ki projavi se zakosuva narodot i ete nemir. Ili bombata vo Kumano-vo, toa e vandalizam.

Prete`no mladite, no vozrasnite da ne im pre~at na mladite, da gi ostavat na raat. Vie ste videle deca koi do|aat na razli~ni smotri, sredbi, na pr. vo radioamaterstvoto, na na{ite sredbi nema nacionalizam. Nie ne se raspravame. Imame drugi razgovori.

Pa jas go pomagam vo sekoj slu~aj. Eve za vreme na konfliktot vo Bosna, preku mene idea od Tetovo Albanci na koi mnogu im pomognav. Eden me pra{a {to sum po nacionalnost. Jas mu velam: – Makedonec. Toj mi veli: – Bravo, – bidej}i mu ja pronajdov familijata vo Saraevo; a naprotiv vo Gostivar

418

oa e, mora da dojde do pomi-

ruvawe me|u TMakedoncite i

Albancite i toa }e dojde taka {to bi se

zabranile nacionalisti~kite

partii. Neka postojat gra|anski

partii, da se re{avaat pra{awata

me|u gra|anite Makedonci, i Srbi, i

Romi i Albanci.

ima{e radiostanica koja im naplatuva{e na samite Albanci za da im napravi radiovrska, a kaj mene bespari. Mnogu Albanci doa|aa kaj mene za da gi povrzam. I sega pomagam. Ima razli~ni na~ini na sozdavawe doverba. Trgovijata mo`e da pridonese kon toa, {kolstvoto... Albanskata strana treba da ja frli politikata nastrana, narodot da si `ivee me|usebe. Nie-den politi~ar da ne slu{aat, ni Makedonec ni Albanec, oti tie nosat kav-ga. Malku, po malku treba da se predvidi edna trasa na pomiruvawe me|u Makedoncite i Albancite. Nekade se pomalku Makedonci i mo`e da se pla-{at ili mnozinstvoto mo`e da gi zapla{uva. Politi~arite vnesuvaat strav, kavga. A od druga strana, gledame i na televizija `iveat kom{ii, lu|eto razgovaraat, nikakva politika.

Ako e mirno, s# sredeno, da nema omraza, sekoj }e & veruva na Makedonija. Vaka nikoj ne & veruva, sekoj si igra majtap so nas. Ako se pomireni, }e `iveat ubavo site, }e se dru`at, kako {to porano iveeja vo Bosna.

Toa nema lesno da se izbri{e kaj postarite, a decata nema da znaat za takva omraza. ]e se vratime nazad. Starosrbite i Starobugarite, sekoj saka{e da ja zaka-~i Makedonija, da ja zemi. Sega taa generacija is~eznala. Tie vodea politi-ka za golema Srbija, golema Albanija, golema Bugarija. Jas sum imal slu~aj koga vo Srbija sedime na masa i Srbite mi velat: – Ma kakvi Makedonci, vi ste Srbi. Tie vodea takva politika, ama sega nema ve}e, tie generacii si zaminaa. I za Albanija ve}e nema. I samite Albanci }e vidat deka gi zavele nekoi politi~ari za da vnesat omraza. A sega koga Albanija treba da vleze vo Evropa, treba mnogu ne{ta da stori. Samata Albanija treba da im re~e: – ^ekajte, vie ste si vo Makedonija i tamu }e si iveete. A kako nacionalnost bidete albanska, ama tamu }e iveete. I na toa se odi. Sega ne znam so nova-ta vlada {to }e bide, inaku dosega, gore dolu, na toa se odi.

Te{ko na onie familii koi izgubija najbliski, i albanski i makedonski. Tamu kade nastradaa nevini deca... Sigurno, na primer, familijata na dete-to {to zagina igraj}i ko{arka, nema da zaboravi. Nema da zaboravat polno i od samite Albanci. Koj Egeec }e se pofali od Grcija? Izbrkani, ogni{te-to im go spalile, im go zele seloto, s# i gi izbrkale. Tie nema da zaboravat. Toj {to toa ne go pre`iveal brzo }e zaboravi, zatoa {to mo`ebi i ne go inte-resiralo tolku.

Treba da se prosti. Prostuvaweto e neminovno. Bidnalo. Nekoj e vnesen vo vojnata. Nema drugo re{enie. Neka mi ka`e nekoj ako postoi.

Kolektivna e krivicata. Ne mo`e induividualec sam da zeme pu{ka i da puka. Za vreme na vojnata vo Bosna, radioamateri od Srbija mi smetaa. Gi molev. Jas im velev: – Kolegi, nemojte da smetate na porakive, lu|evo imaat maka. Ne daj bo`e vas da ve fati, togaj }e vidime kako }e se odnesuvate. De-vedeset i devettata gi fati i imam audio snimki – da te fati strav, kara-we, pcovki me|u Srbite i Albancite. Sakam da ka`am deka nie vnesovme nemir, samiot narod. Toa e gre{ka. Kamo pobrzo da se smiri situacijava, narodot da si ivee slobodno, decata... Ima golem broj lu|e koi ni{to ne gi

Koga }e se slu~i pomiruvaweto vo Makedonija, {to }e se promeni za tebe?

A {to so minatoto?

Treba li da se zaboravi i zo{to?

Dali treba da se prosti?

Spored tebe, kade e vinata za seto ova? Dali e individualna ili kole-ktivna?

419

interesira. Ama koga }e go zafati takva nesre}a... Nekoi mo`ebi se potsme-vaa koga jas rabotev, s# dodeka nekoi od niv ne gi zafati vojnata. Srbite mene mi smetaa, ama koga niv gi fati, poinaku se odnesuvaa. Eden od niv, da ne mu go ka`uvam imeto, re~e: – Ja }u da do|em kod Naj~eta da mu ubacim bombu u ku}u. Ama go fati i nego, pa sega se nadevam deka ne misli isto, sega koga go izbrkaa od ogni{teto. Od Kosovo se preseli, ostana bez stan, bez poku}nina, decata na ulica. Indolentniot ~ovek dodeka ne go zafati, nema da veruva {to se slu~uva okolu.

Ne e sekoj vinoven. Najgolemite vinovnici treba da snosat odgovornost, no pokraj suvoto i surovoto gori. Jas, na primer, ne se smetam odgovoren za vojnata, bidej}i ne pridonesov taa da nastane, a rabotev. Sum dal eden del od ivotot za da napravam dobro.

G. P. Z.

^ija e odgovornosta i dali se ~uvstvuva{ odgovoren za toa {to se slu-~i vo Makedonija? Ima li ne{to {to sekoj mo`e{e da go napravi?

420

Dali s# u{te gi ~uvstvuva{ posledicite ~etiri godini po 2001g.? Sekako deka se ~uvstvuvaat posledici. S# u{te ima strav i kaj decata i kaj narodot, voop{to. Konfliktot kako konflikt, onaa stara izreka {to se vika: Do konflikt da se dojde, mora dve strani da se karaat, a karanici deneska se slu~uvaat sekojdnevno, na sekoj ~ekor. Toa e najgolemata pri~ina {to donesuva do konflikti. Isto taka, nevrabotenosta, potoa lo{ata materijalna sostojba. Tie {to nemaat, sekako ne mo`at da bidat zadovolni. Konfliktot e op{irna pojava, me|utoa ona {to e naj, najbolno e {to posle-dicite od vojnata gi sre}avame i sega. Mislam deka za ova treba malku poozbilno da se promisli zatoa {to toa mo`e da se prenesuva od koleno na koleno. Mladite mnogu se zatrueni so nacionalizam i sekoja nacija ima svoj nacionalizam.

Prvoto i najosnovnoto se odnesuva na roditelite. Tie, na primer, treba pove}e da vnimavaat {to razgovaraat doma. Nie i porano imavme vojni, no od roditelite nikoga{ lo{o za nekogo ne sme slu{nale, vo smisla deka edna nacija e takva ili onakva – ne{to lo{o. No sega slikata e obratna i roditelite treba da vnimavaat, osobeno ako razgovaraat vo vrska so vojnata {to ni se slu~i 2000g./2001g. Ne treba da zboruvaat, kako {to se slu~uva, deka do vojna dojdovme poradi Albancite ili poradi razni komandanti albanski. Sekoj den i vo novina i vo vesnicive se pi{uva, ili pak raznite slu~uvawa {to ni se slu~uvaat – te Kondovo, te Radu{a ili ne znam kade. Tie slu~uvawa treba da se re{avaat poozbilno, da se sfa}aat rabotite, da se viknat tie {to gi pravat ovie raboti, da sednat na masa, na stol i vo ~etiri o~i da porazgovaraat koj komu {to treba i komu {to mu fali; i mislam deka na mnogu ubav na~in, preku dijalog, preku diskusija mo`at da se re{avaat ovie problemi.

Po~etokot na vojnata mene mi li~e{e kako detskata igra kamaj, zna~i ona {to se vika detska igra. No potoa nekoj pretera za da nekoj drug den deneska ~uvstvuva bolki, bidej}i nekomu da mu dade{ sin na gladno srce, ne e lesno. Zatoa treba malku i politi~arite {to se gore da razmislat za ova pra{a-we.

Za takvi pra{awa, ne znam {to da ti ka`am. Vo dene{no vreme na sekoj ~ekor mo`e nekoj da te navredi, no treba da se pravi razlika od navreda do navreda. Dali taa bila namerna, mo`ebi ne bila, treba da se pravi razlika

A kako bi mo`elo toa da se izmeni? [to treba da se slu~i za da se smeni ne{to?

Kako na tebe li~no vlijae{e po~etokot na vojnata?

Dali poslednive godini ima{e nekoja situacija koja {to te povredi? Kako gleda{ denes na toa? Dali nekoj ti se izvinil?

vo toa. Sepak so dijalog mo`e da se ras~istat nedorazbirawata. Onamu ka-de jas rabotam, li~no ne sum imal pogolemo nedorazbirawe, osim koga be{e ukinuvaweto na paralelkite na albanski jazik. Toa se slu~i koga za vreme na VMRO-DPMNE ni dojde nova direktorka i jas ja molev nejze kako sestra: – Nemoj zatoa {to kontinuitetot na paralelkite treba da se dr`i, i nemoj

onfliktot e op{irna pojava, me|utoa K

ona {to e naj, najbolno e {to posledicite od vojnata gi sre}avame i sega. Mislam deka za ova treba malku poozbilno da se promisli zatoa {to toa mo`e da se prenesuva od koleno na koleno. Mladite mnogu se zatrueni so nacionalizam i sekoja nacija ima svoj nacionalizam.

Sekoja nacija ima svoj nacionalizam

Ãàšèï(78 god.)

Skopjeprofesor vo

srednoto u~ili{te

421

{to se vika na tu| teren da nametne{ ne{to {to e mnogu bolno za dene{no vreme. No taa ne me poslu{a i den deneska vo {kolo imame, ako ne sekoj den, na 3-4 dena nedelno mora ne{to da se slu~uva, ili nedorazbirawe me|u decata ili pak me|u tehni~kiot personal, profesori. Takvite problemi treba da se re{avaat, no toa ide bavno. Sega situacijata e takva.

Se vrati stariot direktor (m.z. Makedonec). Jas bev odgovoren za albanski-te paralelki 12-13 godini i nikoga{ ne sme imale nedorazbirawe, no posledicite od vojnata se ~uvstvuvaat u{te i ne mo`e odedna{ toa da se sredi. Ima deca na koi im nastradal nekoj blizok za vreme na vojnata i u{te se ~uvstvuvaat bolkite.Sekoga{ koga jas }e vidam deka ima nedorazbirawe me|u u~enicite od dvete strani, ete Makedonci i Albanci, za{to e me{ano u~ili{te, odma gi vikam vo mojot kabinet i gi smiruvam strastite. Zo{to da se karaat i obavez-no da se podava raka na toj {to zgre{il, i odma na lice mesto. Ne gi pu{tam da izlezat dodeka ne se pomirat i pove}e ne smee da se povtori taa gre{ka .Rekov, za re{avawe na ovie problemi potrebno e da se organiziraat razni koncerti, sportski igri, razni logoruvawa, ekskurzii. Pa i ovoj leten kamp e eden od na~inite. Za mene toj e ne{to izvonredno {to ne mo`e ~ovek da pomisli, zatoa {to tuka sme dojdeni od razli~iti gradovi, trgnuvaj}i od Kumanovo, Skopje, Tetovo; pa tuka se vklu~eni site u~enici od site nacio-nalnosti {to `iveeme vo ovaa dr`ava, vo na{a dr`ava, tie se dru`at, mo`at da razmenuvaat razli~ni mislewa. Ova e za mene mnogu va`no, na vakov na~in da se re{avaat ovie problemi – doma{ni, {to se vika. Samo preku vakov priod mislam deka mnogu, mnogu kon podobro }e odi re{avaweto na site problemi {to gi imame vo u~ili{-teto.

Pa pomiruvaweto se znae i vo ona {to se vika sama Biblija: "Ne la`i, ne kradi, ne ubivaj". I sekoj ~ovek {to do{ol vo ovoj svet, do{ol da opstane, da se razviva i na kraj, se znae, sekoj }e umre. Zatoa mislam deka treba da se smirat strastite i da iveeme normalno, sekoj normalno da ivee.

Treba da se sfatat site podednakvo. Da nema podelba na nacionalna baza. Mislam deka sekoj e za sebe ne{to. Nema potreba da se dvoime, sega jas sum Albanec, vie Makedonec ,Tur~in, Rom, ili Srbin ili bilo {to. Site {to sme tuka vo ovaa zaednica treba zaedni~ki da imame sloga. Treba sekade da se napravi ne{to. Mislam, ako sega jas rabotam vo {kolo kaj {to sme vklu~eni site nacionalnosti, po moe mislewe decata treba da bidat vklu~eni vo razni proekti, vo razni ekskurzii, vo razni sportski igri, da se dru`at. Toa }e ovozmo`i da se zaboravat lo{ite raboti, da ne se zboruva toj e takov, onoj e takov. Mo`e mnogu lesno i mnogu, mnogu iks raboti mo`at da se napravat za da dojdeme do pomiruvawe.

Pa se znae, toa mo`e da se napravi od ministerstvo do tehni~kiot personal, od ministerot za obrazovanie do tehni~kiot personal vo {kolo-to kade rabotam, da bidat site vklu~eni.

No dali profesorite, odnosno ti li~no prezema({)at ne{to vo toj pogled da se promeni takvata situacija?

[to pretstavuva za tebe pomiruvaweto?

Na koj na~in toa bi se ostvarilo? [to e preduslov za pomiruvawe? [to treba da se napravi za da se dojde do pomiruvawe?

Koj bi trebalo toa da go napravi?

[to misli{, {to bi mo`elo da go spre~i procesot na pomiruvawe? Dali ima{ nekoi stravovi povrzani so toj proces ?

422

Prvo, jas bi go stavil samiot roditel, bidej}i toj e glaven vo vospituvawe-to na deteto, a deteto ako e vospitano, onda mo`e blagovremeno i mnogu lesno da gi sfati rabotite i da se pona{a kako da go znae barem kodeksot na odnesuvawe i da se odnesuva kako u~enik.

Sega po noviot zakon i so implementacijata na Ohridskiot dogovor mislam deka s# odi normalno, mada ima u{te mnogu da se raboti. Da se otklonat tie posledici od vojnata. No mislam deka mnogu, mnogu se izmeni na pozitivno, ogromni promeni ima i se ose}am ramnopravno so site narodi {to `iveat vo Makedonija. Na primer, se o~igledni promenite vo {kolstvoto i vo vra-botuvawata. Vo sekoja sfera skoro ima promeni.

Pa mislam deka e ostvareno ona {to e dogovoreno vo Ohridskiot dogovor. Mislam deka se ostvaruva normalno i deka nema problemi vo toj pogled.

Narodot veli: Sonceto ne mo`e site da gi gree, pa i Ohridskiot ramkoven dogovor. Po ova pra{awe se zboruva deka sega Albancite dobile previ{e i imaat privilegija previ{e, vo smisla na vrabotuvawe. A drugata strana, sekako deka }e bide neraspolo`ena vo toj pogled i }e ima dosta prigovori po ova pra{awe, no treba da se po~ituva brojkata i ona {to se vika 20% vrabotuvawe od strana na Albancite, zatoa {to da bilo na vreme re{eno kako {to treba, ne bi ni do{lo do vojna.

Pa po moe mislewe od dvete strani ima dosta lu|e so koi{to sum razgova-ral i smetaat deka bi trebalo i treba da ima pomiruvawe.

Pa ona, sekoga{ za da se pomiri nekoj so nekogo mora da bara izvinuvawe i nie sekoga{ vo sekojdnevieto mo`e da zgre{ime; i nema ~ovek, nema li~-nost koja e idealna, i sekoj mo`e da zgre{i i za sekoja gre{ka se bara izvi-nuvawe.

Prv toj {to zgre{il, toj {to go navredil nekogo: "Izvini, molim te, nemav namera da te navredam".

Pa sega, ako ima tvrdoglavi za pomiruvawe, treba da se najde treto lice {to mo`e da razgovara so dvete strani i }e mora da ima pomiruvawe. Mora edna strana da popu{ti i da se pomirat.

Narodot nema da ivee pod strav zatoa {to deneska ne e samo vo Skopje. Vo sekoj grad ima razni slu~uvawa, razni ubivawa, razni maltretirawa, razni kidnapirawa, taka da ~ovekot }e bide osloboden od vakvi tenzii.

Mislam deka znameto e simbol na sekoj narod {to e na ovaa zemjina kugla.

Dali sega Makedonija ja do`ivuva{ kako prostor kade {to ti mo`e{ da gi ostvari{ svoite prava?

Kakov e tvojot stav okolu klu~ot 20% vrabotuvawe vo dr`avnite institucii?

No se javuva revolt od nealbanskata strana. Dali misli{ deka edna takva regulativa pridonesuva kon pomiruvaweto vo Makedonija?

Dali lu|eto vo Makedonija sakaat pomiruvawe?

Dali treba da ima izvinuvawe?

Koj na kogo bi trebalo da se izvini?

[to mo`at na toa pole da napravat "obi~nite lu|e"? Kako ti, na pri-mer, bi go pomognal procesot na pomiruvawe?

Koi i kakvi promeni toga{ }e natstanat za Makedonija, spored tebe?

Pred izvesno vreme be{e donesen Zakonot za znamiwata okolu koj se kr{ea mnogu kopja. Spored tebe, kolku eden vakov zakon mo`e da pri-donese za pomiruvaweto vo Makedonija ?

423

Ne bi pravdal, nitu pak bi napa|al nekogo za da go brani svojot identitet. Nema potreba za bilo koe zname, na edno zname da se nametnat site nacio-nalnosti i da se stavat na sekoj }o{ tu|i znamiwa. Toga{ ona {to }e stane se vika starinski sva{tarski barjak.

Jas sum Albanec i bi razgovaral so Makedoncite, so site narodnosti {to `iveat vo Makedonija da sednat na edna masa, da napravat eden zaedni~ki dogovor, da re~am – da se pomirat, da ispru`i sekoj sekomu raka. So takvo ne{to mo`e da se odi vo Evropa.

Mnogu individui }e pi{uvaat za minatoto, sekoj za sekoja nacija }e pi{uva istorija. No }e ima cenzura za objavuvawe na takvo ne{to. Po moe mislewe, ova po ovie pi{uvawa ne bi trebalo, barem za edno 20-30 god. da se objavu-vaat. Vo sprotivno }e se obnovat ovie strasti i pak }e se navratime na razni nedorazbirawa i razni vojni.

Pa obavezno. Nie treba da mislime za na{ite deca. Preeska rekov deka toa e mnogu, mnogu bolno za odredeni slu~ai. Toga{ mnogu te{ko se zaborava, no prilikite se tie. Koga }e se pomirat dvete strani, morale, {to }e pravi, od sudbina nema begawe. Mora da se zaboravat ovie raboti.

Pa prostuvawe kaj nas Albancite, imalo mnogu. Taa tradicija koga }e ubijat nekogo, pa taj }e isko~i, }e ubie od drugata strana, toa e po kanonot na Leka

[to e toa {to narodot na koj{to ti mu pripa|a{ bi mo`el da napravi za pomiruvaweto vo Makedonija?

Kako treba da se odnesuvame kon seto ona {to se slu~uva{e? Dali treba da se zaboravi?

Treba li da se zaboravi toa {to se slu~i?

A da se prostat?

424

Dugaxini. Bilo, ama pominalo i se zaboravilo. I taa pojava i den deneska retko se sre}ava. Tie zatoa }e si prostuvaat.

Pa bogami, spored mene, Me|unarodnata zaednica dosta pomogna so sreduva-we koga se karaa dve strani. Moraa da pomagaat i vo slu~ajot na vojna kaj nas {to se slu~i. Dosta ni pomognaa od Evropskata zaednica, gi sednaa dvete strani na masa, na razgovor. I mislam deka se odi kon podobro. I }e se smirat, i strastite, i }e se pomirat, ne e problem.

Ne mo`e poedinec da skara edna cela dr`ava. Ako mnozinstvoto zboruva deka nekoj se sprema za ne{to i nekoj e nezadovolen, treba da se spre~i odma, kako {to se vika vo medicina: Prvo spre~iti, pa nemoj le~iti. Zatoa treba na vreme da se reagira, da se vidi {to mu treba nekomu za da napravi vojna; i mnogu lesno mo`e da se dogovara za toa, a ne so vojna i so gubewe na lu|e.

Pa ono, da me pra{ale mene dali mo`e da napravime ova za da dojdeme do celta, pred s# jas bi baral regularno da se razgovara so odgovornite na dr`avata.

Po ova pra{awe jas ne gledam zo{to da nema prostor za toj {to e sposoben da go razviva svojot identitet, bez da mu nametne ne{to nekomu na primer, mojot identitet e pojak, boqi ili porazvien. Nema, nema {ansa nekoj neko-mu da nametne ne{to, a ima prostor za site da se razvivaat, da iveat kako edna familija, iako po moe mislewe sega ima sekakvi lu|e. I verskiot identitet mo`e da se razviva, samo celta da ne se me{a i da ne mu nametne nekomu ne{to da se pravi vo smisla jas sum naj, naj. Jas rekov deka vo sekoja Biblija stoi: "^uvaj svoeto, a ne napa|aj drugoto". Zna~i razvivaj go svojot identitet, ama ne da navreduva{ drug identitet. Nema potreba za toa.

Pa na kraj jas bi rekol koga bi bile vklu~eni site u~ili{ta od dr`avata, od multietni~ki u~ili{ta, pa i od site gradovi na dr`avava vo aktivnosti za zbli`uvawe, zapoznavawe, razmeni na mislewa, obrabotuvawe na razli~-ni pra{awa, mnogu, mnogu, mnogu }e se popravi polo`bata na site vraboteni vo u~ili{tata. A i situacijata i na decata i na u~enicite, voop{to, }e se popravi i nema da ima mr`wa me|u u~enicite deka toj e takov, onoj e takov.

G. P. Z.

Kolku kon pomiruvaweto i stabilizacijata na situacijata vo Makedo-nija pridonesuva Me|unarodnata zaednica, spored tebe?

[to misli{ ti, dali poedinecot nosi krivica za toa {to se slu~i ili krivicata e kolektivna?

Dali nekade gleda{ tvoja odgovornost za seto toa i kade e tvojata odgo-vornost kako profesor vo u~ili{te?

Spored tvoe mislewe, dali vo Makedonija ima mesto da se razvivaat razli~nite identiteti, a pri toa da ne gi zagrozuvaat drugite?

Dali sega na krajot ostana ne{to {to jas ne te pra{av, a ti bi sakal da go ka`e{ ili ne{to saka{ da pora~a{?

425

Kako se se}ava{ na vremeto pred vojnata i na samata vojna?Se se}avam na nekoi raboti od pred vojnata, znam deka mo`ev slobodno da se dvi`am kaj sakam, nema{e nikakva opasnost. Zavr{iv prvo i vtoro oddelenie osnovno u~ili{te i se se}avam na drugarite od oddelenieto, a na nekoi konkretni situacii i ne se se}avam ba{... Se se}avam na situacija-ta za vreme na vojnata, pogolemiot del od vremeto bev tuka za vreme na sudirite, posle bev vo raseleni{tvo.

Vo na{iot grad silno se ~uvstvuvaat posledicite od vojnata, gradot e pode-len na dva dela, hrvatski i bosanski del. Na primer, osnovnite u~ili{ta se totalno razdvoeni, Zdravstveniot dom raboti odvoeno, srednite u~ili-{ta rabotat spored principot – dve u~ili{ta pod eden krov, postoi nevi-dliva linija koja go deli gradot na dva dela i toa se ~uvstvuva; koga se {eta po gradot to~no se znae do kade se odi.

Be{e te{ko mo`ebi duri posle vojnata; ne znaevme dali smeeme da odime vo drugiot del od gradot, nemavme komunikacija so lu|eto od drugiot del na gradot. Duri otkako po~naa so rabota nekoi organizacii, na pr. Mladin-skiot centar "Goren Vakuf – Uskopqe", imavme mo`nost da dojdeme vo kontakt so lu|eto od drugiot del na gradot. Podocna se spoija i srednite u~ili{ta, pa ima{e mo`nost za pogolem kontakt pome|u nas.

Jas mislam deka toa ne e do obi~nite lu|e, mislam deka toa e pove}e politi~ki faktor. Situacijata vo gradot kakva {to e sega - nema na~alnik, postojano vladeat nacionalni partii, netrpelivosta pome|u partite e s# pogolema i toa, verojatno, vlijae i na oddale~uvaweto na lu|eto edni od drugi.

Dali ~uvstvuva{ nekoi posledici od vojnata i na koj na~in?

Kako se ~uvstvuva{ ti li~no poradi toa? Kako `ivee{ so toa? Dali nekoga{ toa ti e osobeno te{ko? Zo{to?

Koi promeni bi trebalo da se slu~at za da se ubla`at tie posledici od vojnata?

Kako treba da se odnesuvame kon minatoto?

[to misli{ za pomiruvaweto? [to e za tebe pomiruvawe?

Fakt e deka se slu~ilo toa {to se slu~ilo i sigurno lu|eto koi ja pre`ive-ale vojnata nekoi raboti nikoga{ nema da gi zaboravat. No mislam deka ne treba mnogu da se "kopa" po minatoto, ivotot odi ponatamu. Na toa treba da se raboti so mladite generacii.

Mojata prva asocijacija za zborot "pomiruvawe" e lu|eto od dvata dela na gradot da bidat zaedno, da rabotat zaedno, da se dru`at. No povtorno toa ne zavisi samo od obi~nite lu|e, politikata ima zna~ajna uloga vo toa. Kolku i da se raboti na toa – lu|eto da se zbli`at, vo na{iot grad fali samo male~ka iskra da se vratime na po~etok. Toa i se slu~i, momentalnata sostojbata e takva {to nemame na~alnik, op{tinskata administracija ne funkcionira, buxetot e zaleden.

426

Sega sme re~isi na nula

o na{iot grad silno se ~uv-stvuvaat po-V

sledicite od vojna-ta, gradot e podelen

na dva dela, hrvatski i bosanski

del. Na primer, osnovnite u~ili{ta

se totalno razdvoeni,

Zdravstveniot dom raboti odvoeno,

srednite u~ili{ta rabotat spored

principot – dve u~ili{ta pod eden

krov, postoi nevidliva linija

koja go deli gradot na dva dela i toa se

~uvstvuva; koga se {eta po gradot to~no

se znae do kade se odi.

Sead

G. Vakuf – Uskopqe

(21 god.)

ñòóäåíò

Sepak, misli{ li deka i samite lu|e ne rabotat dovolno, deka mo`ebi imaat nekakov strav od pomiruvawe?

Kako da se dojde do pomiruvawe?

[to misli{ okolu pra{aweto za odgovornost? Postoi li odgovornost na "malite, obi~ni lu|e" za s# ona {to se slu~uva{e?

Koj treba da raboti na pomiruvaweto?

Dali nekoi institucii imaat pogolema mo} i mo`nost da vlijaat vrz lu|eto koga se raboti za pomiruvawe?

Kakov e tvojot vpe~atok, dali lu|eto sakaat da rabotat na pomiruvawe-to i dali se spremni za toa?

Mislam deka toa zavisi od li~nost do li~nost – nekoi lu|e zagubile draga osoba vo vojnata, nekoi do`iveale ne{to grdo vo vojnata i imaat trauma poradi toa. Na niv sigurno im e te{ko da trgnat ponatamu i da napravat

dobivale pogre{ni informacii i so samoto toa sozdavale pogre{na slika za drugite lu|e. Mislam deka ne e vo red vi-nata da ja prezeme celiot narod, mislam deka vinata e individualna. Koga po~na vojnata, jas bev mo{ne mlad za da ja razberam toga{nata situacija. No od ona {to go znam po ka`uvawa, od knigi, mislam deka politikata e kriva za s# {to se slu~ilo, no politika na oddelni lu|e koi imale korist od takvata situacija za vreme na vojnata i posle nea.

Edinstvena opcija koja sega postoi e da se raboti so mladite generacii na toa pra{awe. Zna~i da se raboti so decata od zabavi{te, preku osnovnite u~ili{ta... Istorijata da ne se u~i individualno, t.e. da nema bosanska i hrvatska koi vo najgolem broj slu~ai se kontradiktorni – site pi{uvaat ona {to im odgovara i decata sozdavaat pogre{na slika, kako za sebe taka i za drugata nacija... Treba da se najde zaedni~ki jazik!

Mislam deka i odgovornosta e individualna, ne mo`eme site "mali, obi~-ni" lu|e da gi stavime vo eden ko{. Iako mislam deka lu|eto mo`ea da napravat mnogu pove}e. Mo`ea mnogu da napravat so samoto toa da ne go prifatat ona {to im se nametnuva.

Site bi trebale da rabotat na pomiruvaweto. Politi~arite mo`ebi bi mo`ele da bidat samo mentori i da im pomagaat na lu|eto toa da se napravi. Va`no e da se zboruva za toa, toa se mali ~ekori, no mo`at da bidat osobeno va`ni vo procesot na pomiruvawe. Lu|eto prvin treba da rabotat na samite sebe, pa taka, verojatno, da go {irat "virusot na pomiruvawe" vo zaednica-ta!

Mislam deka postojat institucii koi imaat golemo vlijanie vrz lu|eto. Na primer, mediumite i verskite institucii imaat golema mo}i mo`nost da ja promenat svesta na lu|eto, no mislam deka tie ne go sakaat toa bidej}i vakvata situacija im odgovara. Vo situacijata kakva {to e, tie ostvaruvaat nekoi svoi li~ni interesi – ne im e gajle za masata!

Toa zavisi od li~nost do li~nost, ne mo`eme toa da go generalizirame. Nekoi lu|e sakaat, nekoi ne sakaat. Me|utoa mislam deka onie lu|e koi sa-kaat ne{to da napravat za pomiruvaweto, mo`at da se obidat da vlijaat na drugite.

~ekor kon pomiruvawe. Mislam deka lu|eto imaat dosta predrasudi i stra-vovi, deka tie predrasudi i stravovi u{te dolgo vreme nema da is~eznat, bidej}i lu|eto koi do`iveale grdi iskustva vo vojnata sekoga{ }e imaat strav da ne im se slu~i toa povtorno. Predrasudite nastanaa vo vojnata. Lu|eto koi porano `iveele i rabotele zaedno i na kraj vojuvale edni pro-tiv drugi, ne mo`at pove}e da si veruvaat edni na drugi i sekoga{ }e postoi strav deka toa mo`e povtorno da im se slu~i. Predrasudite nastanuvaat od neznaewe i verojatno lu|eto

427

islam deka lu|eto imaat dosta M

predrasudi i stravovi, deka tie predrasudi i stravovi u{te dolgo vreme nema da is~eznat, bidej}i lu|eto koi do`iveale grdi iskustva vo vojnata sekoga{ }e imaat strav da ne im se slu~i toa povtorno. Predrasudite nastanaa vo vojnata. Lu|eto koi porano `iveele i rabotele zaedno i na kraj vojuvale edni protiv drugi, ne mo`at pove}e da si veruvaat edni na drugi i sekoga{ }e postoi strav deka toa mo`e povtorno da im se slu~i.

Od tvoe li~no iskustvo, kako mladite lu|e reagiraat na razgovori za pomiruvaweto? Dali nekoga{ razgovara{ za toa so svoite prijateli i kakvi stavovi postojat?

Koi se tvoite predviduvawa vrzani za idninata vo vrska so pomiruva-weto? Kako ja gleda{ idninata?

Pove}eto mladi lu|e sakaat da se pomirat, me|utoa povtorno toj politi~ki faktor e presuden, toj popre~uva. Situacijata vo gradot, pa i vo celata dr`ava, ne im dava mo`nost na mladite da se razvivaat, da go ka`at ona {to go sakaat! Vinoven e stariot sistem vo u~ili{tata, vo site institucii, koj ne im dava mo`nost na mladite lu|e da ka`at {to sakaat. Verojatno toa e strav od avtoriteti, od lu|e koi imaat zdobieno mo} vo vojnata i toa gi ko~i mladite lu|e.

Po vojnata mnogu se rabote{e na pomiruvaweto vo Goren Vakuf – Uskopqe, me|utoa se rabote{e mo`ebi na pogre{en na~in, pa seto toa ja proizvede

se po~ne so rabota na procesot na pomiruvawe, no da se isprobaat nekoi drugi podobri metodi.

A. G.

dene{nata sostojba vo gradot. Sega sme re~isi na nula i sega bi trebalo da

428

Kako denes se se}avate na vremeto pred po~etokot na vojnata i na sama-ta vojna? uvstvuvate li nekoi posledici od vojnata?Neposredno pred samata vojna jas rabotev vo Avstrija i tamu, pove}e otkol-ku tuka, se ~uvstvuva{e deka ne{to se podgotvuva. Jas nikoga{ ne veruvav deka mo`e da se slu~i takvo ne{to vo ovoj grad koj be{e mo{ne toleranten. Lu|eto velat deka i za vreme na Vtorata svetska vojna postoela golema tolerancija pome|u narodite, bidej}i tuka iveat i Hrvati i Bo{waci. Vi velam, jas ne mo`ev da zamislam deka mo`e da dojde do takva eskalacija na sudiri. Ovaa vojna be{e edno od najstra{nite slu~uvawa vo mojot `ivot, iako kako mom~e ja pre`iveav i Vtorata svetska vojna i egzodusot niz bom-bardirawata. Ona {to go pominav vo tie godina dena gi nadmina site moi temni razmisluvawa. Narodot vo toj period po~na da se razdeluva, no}e krade{kum se preminuva{e od edna na druga strana, gradot poleka po~na da se rascepuva. Jas ne ~uvstvuvav potreba da odam kade bilo, bidej}i s# u{te ne veruvav deka mo`e da dojde do taa golema nesre}a.

Ako samiot narod toa ne go napravi, mislam deka ne mo`e nitu visokiot pretstavnik, nitu Me|unarodnata zaednica. Za al, kaj nas lu|eto se bavat so rabota koja ne im e rabota, zapo~nuvaj}i so verskite slu`benici koi ja koristat verata za da zboruvaat protiv drugite narodi i da go obedinuvaat svojot, nemaj}i nikakov interes da se obidat da se najdat so drugiot narod. Samo odnadvor postoi fasada. Jas li~no mislam deka mora da dojde nekoja nova generacija za da se smeni toa. Sega toa mi se ~ini te{ko, bidej}i mladite ne znaat kako nekoga{ nie sme `iveele. Tie se rodeni vo vojnata, samo od svoite roditeli mo`at da slu{nat kako bilo nekoga{ i toa da go prifatat ili ne. Za tie raboti sum pesimist, bidej}i mi se ~ini deka sega mladite smislata ja gledaat samo vo izleguvawa, malku se onie koi sakaat aktivno da rabotat na promeni. Na primer, da se bavat so politika, denes mladite ne sakaat nitu na izbori da izlezat. Mislam deka edinstveniot spas e mladite da se aktiviraat, da se obidat da storat ne{to, bidej}i ako samite na sebe ne si pomognat, nikoj drug nema da im pomogne.

Nema nekoi golemi re{enija. Nie sme zemja vo tranzicija, dr`avata im od-zede s# na rabotnicite, gi prodade fabrikite, gi istera rabotnicite. Mora da pomine toj nekoj period za da se vospostavat povtorno nekoi raboti. Ne znam {to pove}e bi mo`el da stori maliot ~ovek, osven toa mladite da se aktiviraat, ako treba i niz politikata, da izlezat i da se obidat da napravat ne{to. Ima{e dosta obidi na nevladinite organizacii, no op{tin-skite vlasti ne gi sledat takvite raboti. Mladite treba da vlezat vo politikata, da gi pronajdat onie partii koi ne se nacionalisti~ki i koi se za toa – ovaa dr`ava da ostane multietni~ka. Mladite, me|utoa, begaat od politikata, bidej}i razni politi~ki igri koi se na vlast gi odbivaat od nea. Jas dodeka ne stanav op{tinski sovetnik, ne znaev {to e H i B strana. A sega znam deka toa e ne{to {to e va`no – H se Hrvati, B se Bo{waci i site

Kako denes go gledate procesot na pomiruvawe? Kako mo`e da dojde do pomiruvawe i koj treba da raboti na pomiruvaweto?

A {to e toa {to bi mo`ele da go napravat "obi~nite lu|e"?

a lu|eto im e prika`ano deka treba da N

se pla{at edni od drugi ednite deka treba da se pla{at od nekakva xamahirija, a drugite od nekakva usta{ka dr`ava.

\uro

G. Vakuf – Uskopqe

(72 god.)

penzioner

429

Ëu|eto popoleka se "treznat", iako nekoipoliti~ari s# u{te "yve~kaat so oru`je"

se sobiraat okolu svoite. Treba da se baraat i poddr`uvaat organizacii i partii na koi toa ne im e va`no.

E, toa e problem, toa e ona {to me zagri`uva. Jas sum SDP-ovec, vo na{ata parija ima od site nacionalnosti, a sega gledam deka e taka i vo drugite partii. No tie partii ja predizvikaa vojnata, ja vodea i sekoj koj e od druga nacionalnost, a doa|a vo nacionalna partija, toj e tuka poradi nekoja ko-rist. Mladite verojatno ne gledaat nikakov interes vo politikata. Nie nemame so {to da gi zainteresirame. S# {to zboruvam povtorno se sveduva na politika. A me zagri`uva i toa {to za mladite nema ekonomija. Jas kako ~ovek se ~uvstvuvam nespremno, nemam re{enie i toa e ona {to me zagri`u-va. Dosta raboti se pra{awe na politika. Lu|eto poka`uvaat deka se spremni – doa|aat na pazar, se dru`at kolku {to e mo`no. Rabotata gi spojuva lu|eto. Ekonomijata bi dala svoj pridones vo procesot na pomiruva-we, no toa treba da se podgotvi.

Vojnata e golemo zlo, ima mnogu rtvi, samo mislam deka i dvata narodi se

Nie vo eden proekt (rakomet) uspeavme da sobereme deca i od hrvatska i od bo{wa~ka nacionalnost. Tie se dru`ea, se raduvaa zaedno na pobedite, se gu{kaa. Toga{, naedna{ hrvatskite deca prestanaa da doa|aat i kogo i da go pra{av zo{to, nikoj ne mi odgovori dali nekoj im se zakanuval ili nekoj od niv kako voda~ gi povlekol ostanatite. Podocna, po nekoe vreme, povtorno dojdoa i ni se pridru`ija. Nema ni{to grdo pome|u tie deca. Zna~i mo`ebi ne{to takvo mo`e da dade rezultat, no toa pomasovno treba da se pravi, a za toa, za al, nemame uslovi.

Mislite li deka toa e mo`no, deka postojat lu|e koi se zainteresirani za takvo ne{to? Dali lu|eto se zainteresirani da rabotat na pomiru-vaweto?

[to mislite, postojat li nekakvi stravovi kaj lu|eto vrzani za pomi-ruvaweto?

zavedeni. A i denes e taka pomalku ili pove}e. Na lu|eto im e prika`ano deka treba da se pla{at edni od drugi – ednite deka treba da se pla{at od nekakva xamahirija, a drugite od nekakva usta{ka dr`ava.

430

Kakvo e Va{eto mislewe za toa kako da se odnesuvame kon minatoto? Kako do go preneseme na pomladite generacii?

Kako ja gledate idninata? Koi se Va{ite predviduvawa vrzani za pomiruvaweto vo idnina?

Treba da se ka`e vistinata, a decata neka ocenat {to e pravo, a {to ne e iako toa e mo{ne te{ko, osobeno so u~ili{nite programi takvi kakvi {to se. Treba da se raboti spored edinstvena programa, da se u~i edna istorija. Bosna e edna i treba da ima edna istorija. Ne mo`eme da go bri{eme ona {to bilo, jas ne sum za toa. Treba da se pameti, ne smee da se zaboravi, no treba i da se prosti. Bidej}i eden dobar del od lu|eto e zaveden, jas imam mo`nost da zboruvam so mnogu lu|e i toa go gledam. Za al, i strukturata na naselenieto e smeneta, i toa e eden problem. Ruralnoto naselenie dojde vo grad; tie vo selata i porano iveele nekako podeleno – selata bea mnozin-ski, ili bo{wa~ki ili hrvatski, taka {to sega nim im e seedno koj im e sosed i im odgovara vakvata situacija. Toa e u{te ne{to {to dopolnitelno ja komplicira rabotata. Ne gledam nekakov brz izlez, ova mora poleka da se "delka", strplivo. Nema mnogu korist nitu od me|unarodnite organiza-cii. Pratenikot na visokiot pretstavnik koj be{e tuka kaj nas, saka{e samo ni{to da ne se "branuva", da e mirno, toj da si sedi, da prima plata i nema problemi.

#leka uviduvaat deka se nasamareni, "na-

sankani". Jas sepak o~ekuvam deka ova edna{ mora da trgne na podobro. @alno e samo {to prvo moravme da po~uvstvuvame kako e dole na dnoto, pa duri toga{ koga }e po~neme da se ka~uvame }e po~uvstvuvame kolku e ubavo gore. Nie sme ve}e blisku do toa dno, osobeno vo na{iot grad. Jas ne znam kako lu|eto voop{to iveat. Jas se se}avam deka po onaa vojna site trgnav-me na o-ruk za xabe da gradime. A sega posle ovaa, mi se ~ini kako site da ~ekaat ne{to na gotovo, nema nekoi zaedni~ki akcii. Toa me ~udi, nie bevme gordi koga }e izgradevme ne{to novo. Edna moja prijatelka ka`a: "Tie tolku lesno go urivaat seto ona {to nie te{ko go izgradivme i mu se raduvavme koga }e go napravevme". Mo`ebi i sega se potrebni nekoi golemi akcii so mladite. No sega{nava politika nema interes za toa. Zna~i ni trebaat spo-sobni lu|e vo politikata, niv treba da gi birame.

À. Ã.

Mislam deka lu|eto popoleka se "treznat", iako nekoi politi~ari s u{te "yve~kaat so oru`je". Lu|eto popo

431

]e saka{ li nakratko da se pretstavi{?Jas sum Tamara, imam 23 godini. Studiram fizika vo Belgrad i od Sombor sum.

Kakvi se tvoite se}avawa na vojnata koja se vode{e vo '90-te godini?Ne se se}avam deka toa ne{to me pogodi, {to se odnesuva na sekojdnevniot `ivot, osven toa {to ne smeev da gledam "Dnevnik", bidej}i ima{e nekoi odvratni sceni i znam deka postojano me brkaa od sobata, i osven {to poznavav edno semejstvo koe be{e smesteno vo sosedstvoto, si igrav so tie deca.

A kako ti se ~ini toa na ova rastojanie od petnaesettina godini? Dali sega ima{ nekoi drugi asocijacii i sliki za taa vojna, nasproti toga{?Pa poinaku e. Mnogu pote{ko mi pa|a. Toga{ toa ne me zasega{e, a sega imam mnogu od tie sliki, sega toa se forsira. Se forsiraat site tie zlostor-stva, kako srpskoto op{testvo treba da vleze vo taa faza na priznavawe; toa sega go ima vo mediumite, i normalno deka me pogoduva. Gledam deka tamu se slu~uvalo ne{to stra{no.

Koga se veli soo~uvawe so minatoto, {to e toa za tebe, kako go gleda{ toa? Bez ogled na toa kako se pretstavuva vo mediumite, {to e toa za tebe, li~no? Kako bi go definirala toa?Pa jas bi rekla deka toa e i priznavawe i sfa}awe. Ednostavno, uvid vo ona koe{to se slu~uvalo i prifa}awe na toa deka vo vojnata nikoj ne pravel dobro, pa nitu mojot narod nitu drugite narodi.

A kako go gleda{ toa vo ovie sega{ni momenti, toa soo~uvawe? Dali kako potreba za edno op{testvo, za edna nacija ili kako obvrska koja e nametnata od nekoi pri~ini, ili kako ne{to treto?Jas mislam deka toa e potreba na op{testvoto za da bide zdravo. Za da trgneme ponatamu, potrebno e seto toa da si go priznaeme sebesi. A od druga strana, imam vpe~atok deka toa sega se forsira, deka toa ni e sega nametna-to od Me|unarodnata zaednica, od Evropa, i deka tie malku n# turkaat: "Ajde priznajte go toa, pa da mo`eme da odime ponatamu". Taka {to mi se ~ini deka toa ne odi spontano; kako vo Srbija da postojat grst lu|e na koi seto toa im e ve}e jasno, i koi se nerviraat {to pove}eto go turkaat toa pod tepih i velat deka ni{to ne se slu~ilo.

A dali e dobro ili lo{o toa {to nekoj toa go "turka"? Dali toa bi do{-lo samo od sebe, ako nikoj ne go turka?Mislam deka mnogu te{ko bi do{lo samo od sebe. Vo sekoj slu~aj, dobro e {to nekoj turka, dobro e {to nekoj toa go naglasuva, no mi se ~ini deka po-stoi otpor kaj narodot za takvo ne{to.

Zatoa {to nekoj toa go naglasuva ili...Zatoa {to nekoj toa go naglasuva, nekoj otstrana. Tomo Nikoli} ne re~e: "Ajde da priznaeme", tuku toa go velat prozapadnite, pa toa e sega problem.

432

Ej, se slu{a{ li ti {to zboruva{?!

ekako mi se ~ini deka

sega ima Nmnogu roditeli koi

gi nagovorile svoite deca protiv drugite

narodi vo stilot: "Ovoj e Hrvat, ovoj e musliman, tie ne se

dobri". Pred nekoj den decata pred moja

zgrada, imaat edinaeset godini, si

igraat dolu, a maliot, ne znam dali

e toa naviva~ka pesna, veli: "Ubij,

zakoli, Hrvatot da ne postoi". Ima

edinaeset godini, ne znae koi se

Hrvatite! Mo`ebi maliot koj sedi

pokraj nego e Hrvat!

Tamara(23 god.)

Sîìáîð

ñòóäåíòêà

A da gi nema tie "zapadni", komu bi mu ostanalo da go zapo~ne procesot na soo~uvawe? Koj treba da go zapo~ne, da go vodi i da go donese toj proces?Pa ne znam. Toa kaj nas sega go vodat i go naglasuvaat tie nevladini organizacii koi se zanimavaat so za{tita na ~ovekovite prava. Pa nekako mi e logi~no i da nema nekakvi vlijanija otstrana, toa da go turkaat tie lu|e koi se zanimavaat so ~ovekovite prava.

Ne, jas velam deka tie bi trebalo da go pravat toa i deka e vo red {to go pravat toa. E, sega normalno deka bi trebalo i dr`avata, no politi~arite ne se nekako na~isto so toa {to, vsu{nost, bi trebalo da pravat i da se zanimavaat, kako da ka`am, so drugi raboti, ne se zanimavaat so vistinski-te raboti. [to se odnesuva do toa, ne bi mo`ela da se potpram na niv.

Mislam deka poedinecot, ednostavno, treba da bide svesen za seto ona koe{to se slu~uvalo i da ima empatija, da so~uvstvuva so tie nesre}ni lu|e na koi im se slu~ila vojnata i da so~uvstvuvaat so onie na koi sega im se slu~uva vojna, ne ovde, tuku vo nekoi drugi delovi od svetot. Ednostavno da se pottiknat nekoi ~ove~ki ~uvstva vo narodot, bidej}i mislam deka toa sega se izgubi, deka lu|eto momentalno se sebi~ni.

Uf! Ne znam. Mislam deka toa odi so vospituvaweto, deka toa se „vle~e“ od doma. Mislam deka toa mo`e i vo u~ili{te malku da se nau~i, na ~asovite po istorija, malku pove}e da se zboruva za tie raboti.

Mislam deka e te{ko kaj onie postarite lu|e.

Da. Mo`ebi onie lu|e koi bile na boi{te i koi go videle toa so svoi o~i... Mo`ebi onie koi `iveele tamu, pa im se slu~ila vojnata, mislam deka tie imaat mnogu pove}e ~uvstva za toa. A ovie koi ottuka odea kako dobrovolci, da grabaat, znae{, da se zbogatat, mislam deka na takvi lu|e ne vredi da im se zboruva. A onie koi sedea ovde i gledaa televizija... Ednostavno, ne mi pa|a na pamet kako mo`at da vlijaat na niv. Ako i ponatamu sedat pred tele-vizorot, }e im ispra}aat nekakvi poraki po toj pat.

Ne znam.

Vaka kako {to sega se odviva, mislam deka lu|eto }e doznaat {to se slu~i-lo, no mislam deka tie raboti nema da gi prifatat vo stilot: "Da, navisti-

A kakva e ulogata na dr`avata vo seto toa? Dali imaat uloga samo nevladinite organizacii?

A kade e tuka poedinecot, gra|aninot, gra|ankata kako edinka vo dru{-tvoto? Dali poedinecot treba da u~estvuva vo toj proces i na koj na~in?

A kako da se osvesti poedinecot?

Dobro, toa e nekoj proces na oblikuvawe na porastot i idnoto op{te-stvo. No vo ovie momenti vo na{eto sega{no op{testvo, na koj na~in mo`e da se razvie empatija kaj lu|eto?

Misli{ tuka sme kade {to sme?

A toj proces na soo~uvawe so minatoto taka kako {to se odviva denes, misli{ li deka se odviva kako {to treba ili toa bi trebalo da izgleda nekako poinaku, bez ogled na toa koj go turka ili go forsira, i od koi pri~ini se slu~uva toa? Kako spored tebe treba da izgleda toj proces? Na koi nivoa treba da se slu~uva?

Misli{ li deka vaka kako {to sega se odviva, }e dovede do nekakov rezultat?

433

na, se slu~i, veruvam deka se slu~i"; tuku deka pove}e }e bide vo stilot: "Samo ti zboruvaj, vetrot nosi".

Da. Zatoa {to jas ve}e imav mo`nost da razgovaram so edna devojka koja stu-dira pravo. Se interesira za srpskata istorija i za ovie vojni sega i taa, da re~eme, tvrdi, a sum go slu{nala toa i vo mediumite, deka nemalo tolku lu|e kolku {to se zboruva i deka toa voop{to ne se tie `iteli, tuku deka toa bilo nekoe premestuvawe, nekakva trgovija pome|u politi~arite, sfa-}a{, deka toa ne se slu~ilo taka kako {to veli Nata{a Kandi}.

Ne mislam deka ja namaluva te`inata, mislam deka i eden ~ovek e mnogu, a ne pak tie iljada za koi se zboruva.

Prifa}awe na faktite i pro{ka. Ako li~no si bil pogoden od vojnata, normalno deka ne mo`e{ nikoga{ da prosti{.

Ne velam deka ne treba da se prosti. Treba, osobeno ako nema{ nikakvo vlijanie vrz tekot na rabotite. Ednostavno mislam deka ne treba da se tro-{i ivotot i deka ne treba da se nervira{ koga ne mo`e{ da vlijae{. Treba da prodol`i{ da `ivee{, toa sakam da go ka`am. Ne vredi da se luti{ zasekoga{.

Ne treba da se zaboravi. Treba da se pameti, no treba da se prosti vo taa smisla deka ne treba da postojat neprijatelstva pome|u narodite.

Do mene stasuvaat kontradiktorni poraki. I vo moeto opkru`uvawe posto-jat lu|e koi velat: "Juhu, ajde vo Hrvatska na more", a drugi velat: "Majkata nivna, nikoga{ nema da otidam". Isto taka, otprilika i: "[to baraat tie kaj nas? Ajde da gi pretepame". Ednostavno ne mo`am da ocenam koi gi ima pove-}e, dali onie na koi im e vo red, ajde da se pomirime ili tie koi i ponatamu se lutat.

Toa e, vsu{nost, uloga na dr`avata. Mislam deka e vo red toa {to Mesi} }e dojde kaj nas, a Ko{tunica }e otide vo Belgrad. Ajde malku da gi zakopame sekirite.

Pa znae{, ako sega toa po~ne na dr`avno nivo, pretpostavuvam deka toa }e bide... Vsu{nost, za poedincite, za lu|eto... Treba malku pove}e. Jas pozna-vam ~ovek koj i den denes ne mo`e da otide vo Hrvatska, bidej}i e na neka-kov spisok. I da mo`e, se somnevam deka bi oti{ol. I tie spisoci, }e pomi-nat dvaeset godini pred da se stori ne{to vo vrska so niv ili }e se zabora-vat.

Postojat lu|e koi povtorno gi na{le svoite prijateli i koi sega se posetu-

Misli{ li deka nema da poveruvaat deka toa se slu~ilo?

Dali toga{ toa ja namaluva te`inata na zlostorstvoto?

A koga }e se ka`e pomiruvawe, {to e za tebe pomiruvawe vo kontekst na sega{nite odnosi?

Misli{ deka ne treba da se prosti?

A odnosot da zaboravi{: da prosti{?

Zabele`uva{ li deka procesot na pomiruvawe se odviva vo na{eto op{testvo?

A koj treba da go povede, da go zapo~ne i da go naso~uva toj proces na pomiruvawe?

Toa e na dr`avno nivo...

Misli{ li deka prvo }e dojde do pomiruvawe i vospostavuvawe nekakvi odnosi na dr`avno nivo, a obi~nite lu|e seto toa pobavno }e go prifatat?

434

vaat. No ne gledam mnogu takvi vo moeto opkru`uvawe, {to ne zna~i deka gi nema, no jas, ednostavno, ne gi gledam.

Prvo, ednostavno, mi se ~ini deka ova na{e op{testvo premnogu e haoti~no, momentalno, za da se intervenira. Mislam deka kakva {to e sostojbata sega kaj nas, ne mo`e pove}e da se izmeni. Mislam deka toa treba da odi poleka, niz obrazovanieto, da se po~ne od mali noze i mislam deka treba da pomine navistina mnogu vreme za da se zaboravi toa... Ne da se zaboravi, tuku da ne se ~uvstvuva taa omraza i taa netrpelivost.

Pred nekoj den deca-ta pred moja zgrada, imaat edinaeset godini, si igraat dolu, a maliot, ne znam dali e toa naviva~ka pesna, veli: "Ubij, zakoli, Hrvatot da ne postoi". Ima edinaeset godini, ne znae koi se Hrvatite! Mo`ebi maliot koj sedi pokraj nego e Hrvat!

Da, mislam deka za ovie postarite nema nade`.

Zatoa {to nekako mi se ~ini deka taa sredna generacija koja u~estvuvala vo tie vojni, mnogu pre`iveala i mislam deka ne mo`e da prosti.

Ne znam.

Jas edinstveno mo`am, koga }e zabele`am deka lu|eto so koi se sre}avam i so koi se dru`am, imaat nekakvi netrpelivi stavovi, malku da gi zapram,

poslu{ale.

Mislam deka taa sorabotka zapo~na, bidej}i sme sosedi, eve ve}e po~naa ekskurziite vo Saraevo. Mislam deka kontakti, patuvawa i seto toa, seka-ko, deka }e ima, no mislam deka na po~etokot }e bide licemerno, vo smisla: "Ajde dojdete kaj nas, toa e ba{ ubavo". No i ponatamu }e bide taka. Koga }e bide{ na ekskurzija vo Zagreb, malku }e se {treka{ vo vrska so toa dali ne-koj }e sfati od kade si, dali nekoj }e te opcue. Mislam deka treba da pomi-ne nekoe vreme za da bide toa opu{teno. Da re~eme, jas sega bi se pla{ela da patuvam vo Hrvatska.

Pa {to znae{! Ako sum od Hrvatska, te{ko deka bi do{la vo Belgrad za vreme na derbito. Nikoga{ ne znae{ na kakva budala }e naleta{. I vo Wu-jork da otidam, verojatno, i tamu bi mo`ela da naletam na nekoja budala koja bi me pretepala bez nikakva pri~ina, a ovde lu|eto ~uvstvuvaat deka imaat pri~ina. Bi se pla{ela. Mo`ebi vo Bosna ne tolku.

[to e potrebno za da dojde do celosno pomiruvawe? Koi se tie pre~ki koi gi spre~uvaat nekoga{nite zavojuvani strani da se pomirat i da vospostavat odnosi? Koj ili {to go spre~uva toj proces?

Misli{ toga{ deka na mladite im ostanuva da go iznesat procesot na pomiruvawe?

Zo{to taka misli{?

Dali misli{ deka ti, li~no, mo`e{ ne{to da stori{?

Kako ja gleda{ svojata uloga?

Kako gi gleda{ odnosite na teritorijata na porane{nata dr`ava, vo smisla na prekugrani~nite kontakti na takanare~enite "obi~ni lu|e", a i na povisoko nivo, vo nekoja bliska i dale~na idnina? Kakva ni e idninata?

Zo{to?

Da ja zaokru`ime prikaznata. Komu mu ostanuva najgolemiot del od tovarot na toa pomiruvawe i soo~uvawe so minatoto?

Nekako mi se ~ini deka sega ima mnogu roditeli koi gi nagovorile svoite deca protiv drugite narodi vo stilot: "Ovoj e Hrvat, ovoj e musliman, tie ne se dobri".

da ka`am: "Ej, se slu{a{ li ti {to zboruva{?!", no ne sum sigurna deka bi me

435

Koj treba toa da go ponese?

Da, da go ponese i da go iznese...Mislam deka ovie nevladini organizacii, koi ja turkaat celata rabota, treba da prodol`at da go pravat toa i treba da gi nateraat politi~arite da zboruvaat za toa i tie da napravat nekakov ~ekor. Vlijatelnite lu|e koi sega se vrtat po televiziite i po vesnicite, tie da se obidat da vlijaat na taa sredna generacija koja u~estvuvala, i koja sega e nose~ka vo ova op{te-stvo. Vo sekoj slu~aj, mislam deka do celosno pomiruvawe i do celosna pro{ka }e dojde koga }e prote~e mnogu voda i koga sega{nite bebiwa }e po-rasnat.

T. G.

436

Ka`ete ni ne{to za sebe vo kratki crti.Jas sum od Prijepole, Sanxak. Vo Saraevo sum ve}e 30 godini. Imam dva si-na, ma` mi e po~inat... Vo penzija sum.

Naj~esto se se}avam taka na tie voeni godini, onie granati, {to velat. Koga ti vikaat da begame, koga se krievme vo podrumite ili vo sosedstvoto. Jas so decata. Ili dolu kaj avtomobilite ili dolu kaj pokojniot sosed Branko - tamu najmnogu bevme, no}evavme. Celoto sosedstvo, site zaedno.

Ne. Ne znam. Imav strav vo sebe, samo is~ekuvav, so decata pokraj sebe, {to }e se slu~i ponatamu. Toa mi be{e najlo{o. Ima{ lo{o ~uvstvo vo organiz-mot i seto toa, ne mo`e{ da spie{, si misli{ }e ti zatropaat li na vrata, zatoa {to bevme tuka, na prvata linija. ]e ti dojdat li na vrata. Edinstve-no toa ni be{e. A inaku, {to se odnesuva do sosedstvoto, polesno mi be{e koga gi imav. Toa mnogu zna~i. Se se}avam, odime kaj dedo mi, na dedo mi ne mu be{e strav. Se puka, a toj i dolu i gore... Koga bevme sobrani site zaedno, ne ni be{e strav. A sekakvi n# ima{e – i Muslimani, i Hrvati i Srbi. Site tri nacii.

Ne mi be{e jasno, veruvaj mi. Jas sum od Prijepole. Tamu sosedite, isto taka, mi se Srbi. Eve, fotografii mo`am da ti poka`am, minatata godina mi dojdoa na gosti. Tuka sedea. I potoa kakva e razlikata, kako da ~uvstvuvam razlika? S# e toa od ~ovek do ~ovek. Ne znam, ne mo`am da bidam dovolno pametna poradi celata sostojba...

Navistina nemam odgovor.

Da ti ka`am, nie ostanavme tuka isto kako {to si bevme. Nekoi bea celo vreme, nekoi se vratija, nekoi pobegnaa, kako sosedot M. Znae{, site moi sosedi bea Srbi.Se se}avam kako jas i pokojniot Branko, bog da go prosti, ja izedovme bakla-vata vo bajramskata 1992 godina, tokmu pred po~etokot na vojnata. Toj doa|a kaj mene, jas poim nemav {to se podgotvuva. Velat, nekoi u{te toga{ imale oru`je vo ku}ite, jas nemav ni eden ostar no`. Vistina e. Doa|a toj pred Baj-ram. Go pra{uvam: "Vistina li e ova {to se zboruva?", a toj mi veli: "Nema da bide dobro, moja Esma". Jas mu velam: "Po |avolite, kako nema da bide dob-ro". Jas mislev deka najprvo }e pukne nekade po krai{tata, a ne vo Saraevo. Poim nemavme, zaedno so ma` mi, deka }e zgrmi vo Saraevo i toa tokmu Star Grad, najprvo i najmnogu. Site tenkovi se dvi`ea gore po tranzitot, a nie ne pravevme ni{to – gledavme od terasata. Branko veli deka postojano go baraat sin mu, vo Hrvatska ve}e be{e zapo~nato. Negovata `ena mi veli: "Jas ne davam moeto dete nekoj da go tepa, nitu da go ubiva. Ne ~ini ova". I

Koga }e se vratite vo periodot od po~etokot na devedesettite i tie godini pred vojnata, {to pametite?

Dali toga{ ~uvstvuvavte nekakva omraza, bes?

Pa kako vie si objasnuvavte, pome|u kogo se vode{e taa vojna?

Ni sega nemate odgovor?

Kako vi se ~ini sega{nata situacija?

to mo`am da ti zataam jas, ako ti go [

ubile ili ti go zaklale tvojot najblizok? Ne mo`am. Ili {to bi rekla, ne mo`eme da ja zaboravime dobrinata {to ni ja napravile. Bilo vo sosedstvoto, bilo nekade, i moeto dete ne mo`e da zaboravi koga mu napravile dobro. No ne mo`e da go zaboravi ni zloto. Kako {to jas ne mo`am da gi zaboravam tie slu~ai, dobrinata na sosedot Branko, da re~eme, mo`ebi ni tie ne mo`at da go zaboravat svoeto, ubivaweto, proteruvaweto i s#...

Esma(58 god.)

Saraevopenzionerka

437

Ise~i se, }e se ise~am i jas – krvta ni e ista

otidoa vo [vajcarija, a pokojniot Branko ostana da ja ~uva ku}ata i proba da otide kaj rodnini vo Marin Dvor. Koga ode{e, mi go ostavi klu~ot od ku}ata i re~e: "Eve ti go klu~ot, iti s#, ako nekoj saka da mi vleze vo ku}a-ta, neka ne mi kr{i tuku neka otvori. Neka odnese s#, no neka ne mi ja kr{i ku}ata". Mi go dade klu~ot da mu ja pri~uvam ku}ata! Vistina e. Toj pred Gos-pod so vistinata, a nie so laga. Kako ne, toj dva dena ne mo`e{e tamu da izdr`i, tretiot den – ete ti go nazad. A sekoga{ koga im be{e slava, ~i~ko Branko postojano na decata im dava{e po ne{to, bonboni, ~okoladi. Tie n# pokanuvaa, a jas sekoga{ odev na nivni-te slavi. Nikoga{ nema da mo`am da go zaboravam toa. I tie mi doa|aa za Bajram. Da ka`eme {to e vistina! Mi doa|aa i do dene{en den mi doa|aat. Koga po~ina ma` mi, site dojdoa da mi izrazat so~uvstvo i nie bevme koga go ubija ~i~ko Branko...A taa prva voena godina sosetkata J. podgotvi zimnica, marmalade. Seto toa Branko go podeli. Pa, ni pra}a{e paketi od [vajcarija!Treba da se ka`e deka sekoj ne e ist. Kako {to velat, pet prsti na rakata i ne se ednakvi. Ne daj bo`e, da sme ednakvi...A toa koga go ubija Branko vo tekot na vojnata... Lele, se budam edno utro, gledam ne{to ne e dobro. Se simnavme dolu kade {to be{e ~i~ko Branko, a eden sosed veli: "Mol~i, go ubile..." Velam: "Koj go ubil, majka mu da go ubie?" Mi be{e te{ko, s# se prevrte vo mene. Toga{ navistina mi be{e mnogu te{ko. Znae{ {to, mislev deka }e padnam vo nesvest, taka mi be{e. Za{to ne gi gleda{ tie raboti. Slu{a{ deka pukaat granatite i seto toa, letaat granatite okolu tebe. A ova be{e drugo... i "na{ite" go ubija.U{te i ova da ti go raska`am. Jas rabotev vo fabrikata i doa|a eden S. od Vukovar. Toj be{e tehnolog vo fabrikata vo Borovo. Doa|a toj i veli: "Vo Vukovar s# e ramno. Kako {to stojat rabotite i tuka nema da bide dobro, ~uvajte se!" A siromav be{e, pa se sobravme, mu napravivme ~evli za nego i za negovoto semejstvo... Tolku ni be{e te{ko, neznaej}i deka naskoro i kaj nas }e bide taka! E, koga po~na vo Saraevo, toj si otide...

Kako? Pa ajde, te molam... Toa ti be{e bog da ~uva. Ne znam, ne bi imala zbo-rovi kakvi se tie lu|e navistina. Koga otidov vo Prijepole vo 1996 godina, prvpat po vojnata, otidov so decata. Odevme otkaj Grbavica. Znae{ li kak-va trema imav koga bevme na Grbavica? Treba{e da se simneme kon Lukavi-ca, ottamu avtobusot ode{e kon Srbija. Samo ~ekav deka }e ka`at oti se rasipal avtobusot, da mi olesni, da se vratam. Tolku be{e golem toj strav. A od druga strana, sakav da odam, da ja vidam majka mi, bratot...A ovaa sega{na situacija... Znae{ {to, se e`am koga nekoj }e ka`e jas vo Bosna, a ne navivam za Bosna! Mislam, treba da bideme realni. Mo`am da ne navivam za tebe, iako si tuka so mene, tuka iveeme... Pa pobiten e sose-dot, otkolku nekoj dale~en rodnina. Istata taa sosetka J. me nose{e na doktor koga bev bolna. Nikoj drug tuku taa. I jas treba sega ne{to da a`am? A be, ajde...

Navistina ne znam... Tie tamu treba da se pomirat, politi~arite, tie, da izvini{, gomna! [to imam jas da se pomiruvam so nekogo, jas ne sum se skara-la. Imavme tuka eden slu~aj, eden sosed, Srbin, sekoga{ be{e izbuvliv, no jas nikoga{ ne se raspravav so nego. I onoj drugiot {to si otide i ni{to ne ni re~e, pa i so nego koga }e se vidam denes, sekoga{ go pra{uvam: Kako si, {to ima? Se javuva toj i na site ni go ~estita Bajram. So kogo da se pomiru-vam? Ne sum se raspravala – nitu sosedot so mene, nitu jas so nego.

A onie {to pukaa od ridovite, kako gi do`ivuvavte niv?

Koga denes }e slu{nete deka tuka treba da se slu~i pomiruvaweto, kako go razbirate toa?

& k

438

A na ova malku povisoko nivo, na dr`avnoto?

Pa {to e ovaa BiH, ako ne e dr`ava?

A kako bi sakale da izgleda ova op{testvo, taa BiH?

Pa dali ja gledate nekade odgovornosta na toj "obi~en narod"?

Ne e toa samo politika, no politi~arite se zakaraa. Tie se zakaraa, a lu|e-to ginea, ni krivi ni dol`ni. So pravo rekle: Pove}e sakam da si ja so~uvam glavata, otkolku dr`avata. Na krajot na krai{tata, vo pravo e ~ovekot tuka. Pa nie nemame dr`ava! Nemame. Eve, gledaj {to se pravi.

Pa {to e? Raspadnata zemja, ete {to e. Ne mo`am da bidam dovolno pametna {to treba da se pravi, mi veruva{ li? Kako go za~inija ova i {to svarija, navistina ne znam... Samo al mi e za dene{nata mladina. [to }e pravat tie denes, utre? I da zavr{at u~ili{te i s#, pak kade i kako ponatamu? Tie si se obezbedija sebesi i svoite vnuci i pravnuci... A {to im obezbedivme nie na na{ite deca? Na ~esen na~in, nie s# ~esno, fino, no neka dade Gospod samo da sme `ivi i zdravi. Ako postoi Gospod...

Kako {to be{e i prethodno, bratko. Edinstvena, kako {to velat, edna dr-`ava eden pretsedatel, site zaedno, i Srbite i Hrvatite i Muslimanite... Tie {to ne sakaat, treba da se isteraat. A go nema Goli Otok. Tuku ne se ovie ni za Goli Otok. Tuka mislam na politi-~arive koi za~inuvaa, na niv mislam... ne na narodot...

[to mo`am jas sega? Od kade da znam dali ti si gi ga|ala ili ne? Pa ne znam, ne znam, ne mo`am da bidam pametna... Toa {to po~nav da ti go raska`uvam, koga odev kon Prijepole, pa preku Tre-bevi}. S# bunker do bunker gore. Zna~i nekoj mora da znael za seto toa. Tie

439

odozgora n# imale kako na dlanka... ne e toa ednostavno ~uvstvo... Najlo{o e {to Srbite ja za~inija rabotata, pa nekako i denes tie se zagri`eni za svoeto, ne sakaat, pa ne sakaat. Tie sakaat ne{to svoe i za bez pari. Gleda{ i samata. Pa {to svoe sakaat? Site nie sme od krv i od meso. Site }e odime pred eden Gospod. No {to }e pravi siroma{tijata? Pokrij se, trpi dodeka mo`e{...

Pa ne treba da se zatajuva, treba da bideme realni. Treba da se ka`e, neka se znae! Sakam i ova da ti go ka`am. Moite deca koga trgnaa vo u~ili{te, ne e toa vo red, koga jas mo`ev da u~am istorija i Prvata i Vtorata svetska vojna, zo{to sega da se zatajuva ovaa istorija? Ne im e dozvoleno da zboruvaat mnogu okolu istorijata. Zo{to? Pa ni ti ni jas ne go pravevme toa? Neka se znae, neka izleze vistinata na videlina, neka izleze {to? Koga Gospod

Mladinata da ne zatajuva! Moeto dete ne mo`e da zaboravi kako eksplodi-raa granatite i s#, a jas go vodev vo zasolni{te da u~i {kolo. Moeto dete nikako ne mo`e da go zaboravi toa. Normalno, moeto dete bez problemi kontaktira so tvoeto dete, zatoa {to tvoeto dete ne storilo ni{to tuku nekoja desetta v`e{tena glava. Toa nikoga{ nema da se zaboravi, no so vreme }e izvetvi. A seto toa brzo bi po~nalo da se slu~uva dokolku trgne proizvodstvoto, koga mladinata bi po~nala da raboti, koga bi imale kolku-tolku sloboda. Ja nema ve}e onaa sloboda, moja Tamara.

Pa rabotite bi bile zacrtani koga glavnite vinovnici bi bile zatvoreni. Toga{ s#, poleka, poleka, poleka bi trgnalo. Bi se ukinale i ovie entiteti, i mladinata bi se soedinila i seto toa. I industrijata bi mrdnala od mesto. Vpro~em, so prazen stomak, i u{te so bolka, nema kade da se odi... Pa eve go mojot sin raboti so Srbi i ako! Pa i ti si Srbinka, taka li e? Pa ise~i se, }e se ise~am i jas – krvta ni e ista!

T. [.

Mislite li deka treba da zboruvame denes za tie raboti {to se slu~u-vaa vo vojnata? [to e so site tie raboti?

[to mo`e da n# pottikne da ne zatajuvame?

Spored Va{e mislewe, mo`e li ekonomijata da se razviva bez da se zanimavame so pra{aweto koj e odgovoren za vojnata i seto toa?

znae, neka znaat i lu|eto. Toa e stara pogovorka. [to mo`am da ti zataam jas, ako ti go ubile ili ti go zaklale tvojot najblizok? Ne mo`am. Ili {to bi rekla, ne mo`eme da ja zaboravime dobrinata {to ni ja napravile. Bilo vo sosedstvoto, bilo nekade, i moeto dete ne mo`e da zaboravi koga mu napravile dobro. No ne mo`e da go zaboravi ni zloto. Kako {to jas ne mo-`am da gi zaboravam tie slu~ai, dobrinata na sosedot Branko, da re~eme, mo`ebi ni tie ne mo`at da go zaboravat svoeto, ubivaweto, proteruvaweto i s#...

440

Za po~etok, dali mo`e{ da se pretstavi{, da ka`e{ ne{to za sebe, kade si roden?Pa da ka`eme, se vikam Vojo. Roden sum 1974 godina vo Mostar, a inaku sum od Nevesiwe i cel `ivot `iveev vo Nevesiwe kade i denes `iveam. Zavr{iv sredno ma{insko u~ili{te. Potoa otidov vo vojska i bev pripad-nik na vojskata na Republika Srpska od 1992 do 1996 godina. Po vojnata ra-botev mal milion raboti, a najmnogu kelneraj. Sega, isto, rabotam nekoja privremena rabota. Inaku, `enet sum, tatko sum na edno dete. Toa bi bilo, onaka na kratko.

Dali dobile lekcija? Pa generalno gledano, mislam deka koga s# }e se zeme, sobere, odzeme i podeli, generalno, ne dobile nikakva lekcija. Mis-lam op{testvoto vo celina. Poedine~nite slu~ai se druga rabota.

Dali re{ila problemi? Pa ne znam dali vojnata zapo~na poradi nekoi problemi. Vsu{nost s# u{te, da ka`eme, jas li~no nemam odgovor zo{to zapo~na vojnata. Postojat tuka... mislam, koj i da odgovara na toa pra{awe, koj i da ima odgovor na toa pra{awe i da misli deka toa e vistinskiot odgo-vor, verojatno toa e samo eden od vistinskite odgovori. Zo{to toa zapo~na? Zo{to lu|eto naedna{ se pretvorija vo nekakva ma{inerija ili nekakva nasilni~ka postrojka? [to se svrte naedna{ vo lu|eto? Zna~i vo mnozin-stvoto lu|e, vo pogolemiot del od op{testvoto ne{to se svrte. Koi se tie motivi lu|eto da vojuvaat? Koi se motivite lu|eto me|usebno da se ubivaat, proteruvaat, da se vr{i zlostorstvo, da ubivame eni, deca, starci? Kako op{testvo, mislam deka so toa lo{o stoime, taka {to e mo{ne te{ko da se odgovori na toa pra{awe.

Pa eve, ne znam od kade da trgnam. Da ka`eme, }e trgnam od Dejton, no nekako }e se obidam da skratam kolku {to mo`am. Zna~i vo Dejton e potpi{an mir, toj nekoj Dejtonski miroven dogovor, toj ja zapre vojnata, no samo ja zapre. Zo{to taka mislam? Eve da ka`eme, od Dejtonskiot dogovor pominaa 10 godini, a vo su{tina nie s# u{te tapkame vo mesto. Zna~i ne sme svesni nitu za u`asite koi se slu~uvale za vreme na vojnata, s# u{te ne sme svesni. Eve nema da zboruvame za voenite zlostorstva, nema da zboruvame za drugata strana. Prvin, }e zboruvame za sebe, ako ve}e odime na nekakva getoizaci-ja, na odbrana na nekoi nacionalni srpski, ne znam, hrvatski, bo{wa~ki – ne e va`no interesi. Zna~i na edna nacija, na eden narod. E, toga{ brate, }e trgneme od sebe. Eve jas od sebe li~no poa|am. Sekoj treba da ja sogleda svojata golgota vo seto toa, ako ja do`iveal, a verojatno ja do`iveal, ako ni{to drugo do`iveal stres. I mojata pokojna baba sede{e tuka vo Nevesi-we, pa slu{nala deka pa|aat granati, pa znaela deka jas sum na pozicija, pa

Dali ti, kako nekoj {to u~estvuval vo vojnata, misli{ deka lu|eto dobija nekakva lekcija od taa vojna, deka sega lu|eto poinaku se odne-suvaat?

Dali, spored tebe, vojnata razre{i nekoi problemi, koi postoeja vo vremeto koga taa izbuvna?

Vrz osnova na {to misli{ deka e toa taka?

red s# morame da se soo~ime so toa {to ni P

se slu~uvalo site ovie godini, defini-tivno morame. Zna~i toa e nekoe soo~uva-we so minatoto. [to ni se slu~uvalo? Kade bev jas vo seto toa? [to pravev jas? Dali jas sum odgovo-ren? Dali jas nekako pridonesov da se slu~i toa golemo trkalo na nasil-stvo? Dali jas sum u~esnik vo seto toa? Dali sum jas nekoe malo trkalce, lager vo toa golemo trkalo?

Vojo(31 god.)

Nevesiwema{inski tehni~ar

441

E, toga{ brate, }e trgneme od sebe

treperela za mojot `ivot, treperela za ostatokot od semejstvoto, razbi-ra{. Mo`ebi i za nekoi sosedi, i nekoi drugi lu|e. Zna~i vo sekoj slu~aj, taa do`iveala stres, a {to s# ne do`iveale lu|eto na prvata linija ili vo nekoi bitki. Mislam deka nie ne sme svesni za tragedijata koja ni se slu~i. Mislam deka definitivno ne sme svesni kolku lu|e se ubieni, kolku lu|e, zna~i civili, se ubieni, mladi lu|e, stari lu|e, nemo}ni lu|e koi samo bile od druga vera ili druga nacija. Pripa|ale na nekoi..., {to vika Rambo: "A nie od me{ani brakovi, nie sme najlo{i". A da ne zboruvame za voenite zlostorstva, za etni~kite ~istewa, za paleweto na ku}ite, za uni{tuvawe-to na dobrata. Sekoe `ivotno na ovie prostori propatilo, a kamoli ~ove-kot. Nie za toa s# u{te ne sme svesni, nie ednostavno se izgubivme vo seto toa, se izgubivme zatoa {to nikoj ne ni ovozmo`i dijalog. Eve da ka`eme, konkretno so drugata strana, pred s#, po taa vojna nie nemavme dijalog pome|u nas samite. Ne mo`e{, sega e potpi{an mir i aj vedna{ dr`ava da pravime. Vedna{ ni napravija tuka nekakvi institucii, vedna{ ni napra-vija tuka nekakvi..., kolku koj }e ima vojska.

Pa ne mislam deka e isklu~ivo rabota na poedinecot. No poedinecot tuka e va`en, toj da ja sogleda vistinskata sostojba na ne{tata, toj da ras~isti, zna~i so svoeto minato. Zna~i da go sogleda toa svoe minato, kade bil toj vo seto toa. Toa e va`na rabota, toa mo`e poedinecot da go napravi. Postoi edna druga strana, vsu{nost postojat u{te dve strani. Drugata strana e vlasta. Zna~i taa vlast go pretstavuva op{testvoto. Nekoe mnozinstvo lu|e glasa za nekoja opcija koja gi pretstavuva tie lu|e, taka li e? Toa sme nie, iako mo`ebi jas ne glasav za ovaa vlast, no, bo`e moj, pove}eto lu|e mo`ebi glasale. Mislam mnozinstvoto glasalo na hartija, no koga tie brojki fino }e se stavat na hartija, se gleda deka toa e edno ogromno mal-cinstvo na lu|e koi vladeat. Mislam deka toa e golem nedostatok na poli-ti~kata volja, ne samo na ovaa vlast, na ovaa vlada, vo ova svikuvawe na nekoe sobranie i seto toa. Od Dejton, definitivno, ni{to ne se napravilo za toa pra{awe.

Pa da ka`eme... [to e za mene mir? Pa mir ne e samo otsustvo na vojna. Eve, da ka`eme, konkretno vo Nevesiwe..., jas bi sakal da se razbudam edno utro i da vidam lu|e koi normalno iveat, normalno rabotat site onie lu|e koi `iveeja vo Nevesiwe pred vojnata, i sega nivnite potomci koi se rodile vo celiot ovoj period {to se slu~i. Voop{to ne mi e gajle kakov sistem }e bide, dali voop{to }e bide nekakov sistem. Tuku site tie lu|e da se vratat i nie ednostavno... Da se odi vo crkva kako {to se ode{e, lu|eto da rabotat kako {to rabotea. Mislam deka mirot ednostavno e... mirot e sloboda. De-finitivno. Ti da se ~uvstvuva{ sloboden, da mo`e{ da ka`e{ {to saka{, da mo`e{ da gi kritikuva{ pretpostavenite, vlasta, ne e va`no koi se. Zna~i ednostavno i da si kriti~en, i da prima{ kritika, i da si samokriti-~en. Mir e koga ima{ prosperitet vo dr`avata ili najava na toj prosperi-tet. Mir mo`e da bide ne samo otsustvo na vojna, tuku nekakvo podobruvawe, ne{to za da se odi napred. Lu|eto da stanat svesni za s# i se{to, i za sebe samite, i za sebe vo op{testvoto. Op{testvoto sprema sebesi, na krajot na krai{tata, {to e osobeno va`na rabota. Ednostavno da ne se obrnuva vni-manie pove}e na egzistencijalnite problemi, na pre`ivuvaweto, na neka-kvi stereotipi od tipot od koja nacija si. Nie site sakame na sosedot da mu crkne kravata, i toa e taka.

Dali misli{ deka toa e isklu~ivo rabota na poedinecot?

Veli{ deka so Dejtonskiot dogovor ni{to ne se izmenilo. [to e za tebe mir i kako toj za tebe izgleda?

442

[to e, spored tebe, potrebno za da izgleda s# kako {to izgledalo pora-no?

[to e za tebe pomiruvawe i {to e potrebno za da se dojde do pomiruva-we?

Pa mislam deka e potreben nekoj vid na pomiruvawe. Zna~i pred s# morame da se soo~ime so toa {to ni se slu~uvalo site ovie godini, definitivno morame. Zna~i toa e nekoe soo~uvawe so minatoto. [to ni se slu~uvalo? Kade bev jas vo seto toa? [to pravev jas? Dali jas sum odgovoren? Dali jas nekako pridonesov da se slu~i toa golemo trkalo na nasilstvo? Dali jas sum u~esnik vo seto toa? Dali sum jas nekoe malo trkalce, lager vo toa gole-mo trkalo? I toga{, ednostavno, koga }e izlezeme, bidej}i eve ve}e sme raz-deleni na tie tri nacii, na tie tri strani... Sekako, polesno e da se vladee poedine~no, otkolku koga lu|eto se zaedno. I toga{ da vidime kako }e prodol`ime ponatamu da `iveeme. Bidej}i nie tuka definitivno, sekako sme povrzani so mentalitetot, so istorijata. Ne znam, imame isti naviki, imame isti problemi, `iveeme na takvo geografsko podra~je koe e zane-marlivo vrz osnova na nekoja sevkupna slika. Nie definitivno morame ovde da `iveeme. Nie sme, ona {to velat nekoi, osudeni edni na drugi. Ne sega deka sum osuden, deka mi e kazna da moram da sum so Bo{wak ili Hrvat, na rabota, vo dru{tvo, ne e va`no, na ulica, vo kafeana, vo u~ili{te..., moeto dete utre da odi vo u~ili{te so Bo{wak ili Hrvat, tuku ednostavno da promoviram nekoi vrednosti koi, sekako, se vrednosti. Ako lu|eto sakaat da imaat nekakov verski identitet, bo`e moj, neka imaat. Site treba, koi sakaat... Ne e va`no koj vid na religija, tuku va`no e na lu|eto da im go ovozmo`i{ ona {to go sakaat.

Pa pomiruvawe za mene e... zna~i, definitivno, soo~uvawe so minatoto. Priznavawe na odgovornost, bez ogled dali taa e mala ili golema. No definitivno... deka i jas, jas samiot sum odgovoren, da ka`eme. No ne mo`am sega da ka`am deka site se odgovorni. No odgovorni se site koi na bilo kakov na~in u~estvuvale vo vojnata. Da se soo~ime so voenite zlostorstva,

443

nogumina ne ja gledaat granicata M

pome|u juna{tvoto i zlostorstvoto. Toa e samo poradi toa {to prifativme voeniot talog da ni dr`i lekcii za "patriotizam".

isto taka, e mo{ne va`na rabota. Mislam, da ne dozvolime lu|e koi mo`ebi ubile i 1000 lu|e ili mali deca, ne e va`no kogo, civili, tie denes da {etaat po ulica i da se ~uvstvuvaat prijatno, i duri da se privilegirani vo op{testvoto. Da ne zboruvame za sozdavawe mitovi, legendi i herojstva za niv. Mislam deka, kone~no, za toa treba da se zazeme definitivno jasen stav. Sekoj poedinec, a potoa i op{testvoto vo celina, da rabotime na nekoja promocija na nenasilstvoto. Ednostavno, da gi isfrlime od glava, razbira{, ovie stereotipi koi gi imame. Malku pove}e da se svrtime kon sebesi i drugite lu|e.

Definitivno ne se zalagaat, tuku, naprotiv, so svojata inertnost se u{te gi ohrabruvaat onie sili koi gi zabavuvaat procesite. Neretko tie se vo ulogi na "patrioti", taka {to mnogumina ne ja gledaat granicata pome|u juna{tvo-to i zlostorstvoto. Toa e samo poradi toa {to prifativme voeniot talog da ni dr`i lekcii za "patriotizam". Poradi toa nekoi i ne gi prepoznavaat pri~inite koi n# dr`at vo golemi zabludi. S# u{te vo politi~kata sfera egzistiraat tipovi koi ograbuvale zad prvite linii. Prvo, mora da se zavr{i so site tie koi go prekr{ile zakonot i moralnite principi, pa duri toga{ da se zapo~ne so sozdavawe klima za dijalog so biv{ite zavojuvani strani. Tuka, isto taka, gledam i golema uloga na verskite pretstavnici, kako i na mediumite.

Taka {to jas, kako poedinec, }e ja analiziram svojata uloga vo vojnata, svoite postapki i svojot odnos kon vojnata denes. S# u{te tuka postojat mnogu pra{awa, no {to se odnesuva do mene li~no, nema dilema. Jas svojata odgovornost ja gledam vo toa {to zedov oru`je i bev edna alka vo lanecot na nasilstvo vo izminatiov period. I posle s# {to mi se slu~uva{e vo voeni-ot, povoeniot period, i ona {to mi se slu~uva denes, i ne samo na mene, tuku na mnozinstvoto mladi lu|e vo ovaa zemja, mislam deka morame kako poedinci da rabotime na toa – nekoi raboti da ne ni se povtorat. Tuka prvenstveno mislam na omrazata, manipulacijata, voenite zlostorstva, etni~kite ~istewa. Treba da rabotime na prevencija, da mu prijdeme na minatoto od vistinskata strana, objektivno, bez predrasudi od tipot: Zo{to nekoj da gi pravda zlostorstvata, zatoa {to "nivnite", isto taka, vr{ele zlostorstva nad nas? Zo{to od zlostornici i kriminalci da sozda-vame heroi i mitovi? Zo{to da ne se soo~ime so vistinata? Jas li~no nemam problem so tie raboti i znam {to mislev za tie raboti vo vojnata, i za tie pra{awa istoto go mislam i denes. I toa mi e va`no. Za nekoi raboti ne bev svesen, a denes sum. No koga se raboti za `eni, deca, starci, palewe ku}i, odnos sprema zarobenite..., gord sum na sebe i mo`am samo da mu zablagodaram na Gospod {to ne se pretvoriv vo yver. Bidej}i znam deka nekoi se pretvorija i denes verojatno imaat problemi so sebesi i so svojata sovest. Soo~uvawe so minatoto e, navistina, proces koj ne e lesen. Dokolku sozdademe preduslovi za toa, iako docnime 10 godini po toa pra{awe..., no sepak podobro nekoga{ otkolku nikoga{. Jas ovie na{i prostori gi sporeduvam so Palestina. Sekoga{ tuka niz istorijata bilo kako da se trgne vo nasilstvo, po bilo koja osnova. E, pa sega treba da sedneme na masa i da razgovarame okolu toa.

Koi ~ekori bi trebalo da gi prezemat politi~arite za izgradba na doverba i pomiruvawe? Dali tie dovolno se zalagaat za toa?

Na koj na~in ti, kako poedinec, mo`e{ da pridonese{ za izgradba na mirot?

[to mu e potrebno na op{testvoto za da dojde do pomiruvawe vo zaed-nicata?

444

Tokmu ova za {to zboruvavme – vistina. A kako do vistinata? So dijalog i nikako poinaku. No za da ima zdrav dijalog, potrebno e da se osudat site voeni zlostorstva i zlostornici. Da se bide nepristrasen, samokriti~en i da se soberat site relevantni u~esnici vo vojnata, niz razni vidovi dijalozi za da mo`at lu|eto da ja isfrlat od sebe seta gor~ina i omraza, i svoite li~ni golgoti. Da zboruvaat otvoreno i bez strav.

Nekoj nekade edna{ rekol: "Narod koj ne izvlekol pouka od svoeto minato, osuden e povtorno da go pro`ivuva". Ovaa konstatacija ne e primenliva samo za na{ite prostori, tuku za celiot svet. [to e vsu{nost ~ove~kata istorija? Kako taa najkratko bi mo`ela da se definira? So eden zbor, a toj e smrt! Od vojna vo vojna, od genocid vo genocid, od Holokaust vo Holokaust. Od prvite plemenski vojni do prvite gra|anski vojni, od Francuskata do Bol{evi~kata revolucija, Prvata i Vtorata svetska vojna, od Vietnam do Irak, od Somalija do ovie na{i prostori. Od e~enija, pa povtorno do Irak i kojznae do kade. Lu|eto vo svojata sloboda, sekoga{ go birale nasilstvoto i patot na smrtta.

Definitivno ne! Inaku, po kojznae koj pat }e upadneme vo stapicata na minatoto. Bi sakal u{te da dodadam deka najgolemiot problem na poedine-cot e vo toa {to nie sme premnogu daleku od samite sebe i {to malku sakame da si se pribli`ime. Nie sekoga{ begame od soo~uvaweto so sebesi. Nekoi velat deka ova be{e verska vojna. A jas se pra{uvam dali, voop{to, mo`e nekoe ubivawe lu|e da se nare~e verska vojna. Da bevme site nie vernici, mislam deka nema{e ni da dojde do vojna.

B. A.

Zo{to morame da se soo~ime so minatoto?

Dali e mo`no da se postigne traen "mir" bez soo~uvawe so minatoto?

445

Kakov e Va{iot odnos kon vojnata sega, 10 godini podocna?Vie vsu{nost pod vojna go podrazbirate samo ona {to se slu~i na teritori-jata na BiH, bidej}i od vojnata na Kosovo s# u{te ne pominale deset godini!!!No li~no smetam deka e nevozmo`no da se dade objektiven odgovor na va{e-to pra{awe, ednostavno zatoa {to mislam deka vojnata, ako ne vo smisla na sekojdnevna realnost, toga{ sekako vo latentnost e s# u{te prisutna. Ime-no, ako drobeweto na eks-SFRJ, koe nesporno se slu~i pod silna intonacija na vojnata, kako posledica ima{e pojavuvawe na nacionalni, etni~ki dr`avi (a bi mo`elo da se ka`e deka tokmu toa i be{e celta na vojnata), koj barem malku normalen mo`e da garantira deka toj proces na drobewe vplovi vo svoeto spokojno pristani{te?! So drugi zborovi, koj mo`e da garantira deka novonastanatite malcinstva, pa i onie starite, nema da im bidat u{te edna povolna mo`nost na iskusnite piromani, ili pak na nivni-te kalfi da gi demonstriraat svoite mo}i? Sekako, vo slu~aj dokolku tie nacionalni dr`avi so svojata vnatre{na politika se odnesuvaat spored obrazecot na eks-SFRJ, t.e. gi hranat nacionalizmite kako svoi grobari za da ostanat na vlast, kako {to toa odli~no go zabele`a Le{ek Kolakovski! Sakam da ka`am deka nie `iveeme vo edna postojana zagri`enost, sli~na na egzistencijalnata, koja soglasno so svojata rasko{na lepeza, ostava, se pla{am, neizbri{livi tragi po {iro~inata i dlabo~inata na na{ata psiha.

Duri i da smetam deka vojnata vo svojot aktiven i potencijalen aspekt e dojdena do svojot death-line, {to e inaku nu`en preduslov za vo "mir" da gi sogledame nejzinite posledici, koj mo`e da bide ramnodu{en, osobeno ako e musliman, sprema proglasuvaweto novi krstonosni pohodi (vojni), koi, namesto osloboduvawe na Hristoviot grob, so tek na vreme }e dobijat nov diskurs, osloboduvawe na muslimanskiot svet?!Dotolku pove}e ako kako musliman bev zagri`en deka }e bidam `rtveno jagne na krvolo~nite yverovi na ultranacionalisti~kata kultura koja do neodamna krstosuva{e po mojata okolina, ako bev zagri`en deka imperija-listi~kiot bran }e me izbri{e od istoriskata i svetoistoriskata mapa na svetot, sega moram da treperam deka nekoj od "moite istovernici" }e me digne vo vozduh! (Iako takvite, vo samoto pojmovno pole muslimani voop-{to ne nao|aat mesto spored definicijata na Pratenikot na Islamot).

Taa ve}e odamna stana planetaren fenomen, so koj nu`no, sakale nie ili ne, se soo~uvame i perma-nentno gi trpime nejzinite posledici, koi kako takvi re~isi nemaat kraj. No dokolku sum nateran eksplicitno da navedam nekoja od tie posledici, toga{ ona {to vo ovoj mig mo}no mi se nametnuva e nemir so site svoi modu-si, koi sozdavaat edna posebna mre`a vo negovoto semanti~ko pole. Mislam deka nitu eden ~ovek koj e naslednik na avtenti~na, primordijalna

Mislite li sepak deka vojnata e zavr{ena?

Koga zboruvate za vojnata, dali zboruvate za vojnata na ovie na{i pro-stori?Vojnata prestana da bide od lokalen karakter.

446

Planetaren fenomen

na~i, ona {to sakam da go Zka`am e deka

li~no veruvam deka re{enieto le`i vo sozdavawe na edno

otvoreno op{testvo, koe principielno go garantira ~uvaweto

na nacionalniot, verskiot, kulturniot

identitet na sekoe malcinstvo, a toa

konsekventno zna~i deka go osloboduva

od gr~ot na asimilacijata, t.e. nemirot, koj nu`no

pretstavuva preduslov za novi

voeni avanturi.

Edin(27 god.)

Ulciw/Saraevoteolog

~ove~ka priroda, ne e li{en od nemirot. Toj nemir prodira vo site nivoa na ~ove~kata intelektualna i duhovna dejnost, zna~i vo politi~kata, ekonom-skata, socijalnata, psiholo{kata, verskata i site drugi...

Vo kontekst na nemirot koj pred malku go spomnav kako klu~na posledica na vojnata, kako teolog moram da istaknam deka Bog, barem vo islamskata kon-cepcija, na Svoeto samospoznava~ko nivo, se oglasuva, pome|u ostanatite Negovi ubavi imiwa i atributi, i pod imeto Selam {to zna~i Mir. Toa zna~i deka muslimanite veruvaat deka Bog e Mir i kako takov Vrutok na ovosvet-skiot mir. So drugi zborovi, deka planetarniot mir ne mo`e da se zacvrsti s# dodeka nie, kako negovi su{testva, ne bideme, a priori, vo mir so Boga. Tokmu tuka doa|a klu~nata uloga na religijata voop{to, koja bi trebala da bide sudbonosna za na{eto stoletie. Toa zna~i deka na dov~era{niot tek na ~ove{tvoto, koe pod ritamot na duhovnata pusto{ nesomneno galopira kon svojot fatalen kraj, }e mu dade edna, sekako, posre}na nasoka. No so ova ne se misli samo povtorno da se aktivira ~uvstvoto na odgovornost pred Boga kako eti~ki princip na svetot vo svesta na homo modernus ili homo technicus, tuku, isto taka, da se napravi porazbirliva samata realnost na pluralnosta i razli~nosta vo ovoj svet kako neumitna Bo`ja volja, ~ie naru{uvawe, so samoto toa {to saka da se zakova vo eden monoliten i uniformen ton, vsu{nost pretstavuva naru{uvawe na Bo`jata Promisla, a toa povtorno zna~i nemir.Ova poslednovo se odnesuva i na ona {to pretstavuva ideologizacija na religijata, {to apsolutno mo`e da ima kobni posledici. Ideologizacija na religijata be{e nesporno prisuten fenomen vo poslednata vojna. Toa e, verojatno, zatoa {to ovoj region pulsira so tradicionalen, epski duh koj e naso~en kon minatoto.Zatoa mislam deka sintagmata "vra}awe kon religijata", nu`no treba da go vrati svoeto vistinsko dostoinstvo. A toa }e se slu~i toga{ koga vnatre vo koja i da e avramovska religiska tradicija, }e se afirmiraat onie avtenti-~ni idei na onie tradicii koi se, vo svojata metafizi~ka odredenost, blagorodni, dobri, a koi istovremeno se edinstven preduslov za edna spo-kojna, mirna, ~ove~ka, kulturna i civilizaciska kohabitacija.

[to e potrebno za da se dojde do mirot?

Zna~i, ona {to sakam da go ka`am e deka li~no veruvam deka re{enieto le`i vo sozdavawe na edno otvoreno op{testvo, koe principielno go ga-rantira ~uvaweto na nacionalniot, verskiot, kulturniot identitet na se-koe malcinstvo, a toa konsekventno zna~i deka go osloboduva od gr~ot na asimilacijata, t.e. nemirot, koj nu`no pretstavuva preduslov za novi voeni avanturi.

E. H. ^.

447

Kakvo e tvoeto se}avawe na vojnata i tvojot odnos kon nea posle site ovie godini?Oh, glavno opasno gi potisnuvam tie se}avawa. Takov sum, }e gi potisnam nekade daleku i edinstveno koga sakam da gi izvle~am od sebe, od nekade, toa go pravam. Se se}avam na grdite migovi, sedeweto po skrivnici, slu{a-weto granati i grdite prikazni, podbucnuvawa na narodot protiv s# i seko-go vo po~etokot, a podocna s# pota`nite i pota`nite lica na lu|eto koi se vra}aa i nezadovolstvoto koe rasne{e. Se se}avam na mojata `elba za ne{ta koi toga{ bea tolku nedostapni. Toa be{e tolku bizarno kako {to e edno ~okolado ili da otidam nekade a i... ne znam, za sre}a bev dosta mlad pa toa nekako go prebrodiv. Go kanalizirav, kako {to obi~no toa go pravat mladite vo tie godini, tinejxeri, taka {to nemam tolku traumi, mi se ~ini i se nadevam nema po nekoe vreme da izlezat od nekade.

Moite mo`at, fala mu na Gospoda.

Pa morame da rabotime na toa. Zna~i morame navistina, navistina site da rabotime, osobeno so lu|eto koi se "seriozno raneti". Zna~i da zboruvame za ranite. Ne mislam fizi~ki raneti, se podrazbira, tuku... mislam dosta grdi raboti se iznaslu~uvaa i s# u{te se slu~uvaat. Za `al, site vle~eme nekoi prikazni od porano. Zna~i rabota so lu|e, nema {to drugo. Ednostav-no morame da si pomogneme edni na drugi da se izvle~eme, bidej}i sam ~ovek te{ko mo`e, osobeno ako e te{ko povreden, da se izvle~e od ne{to, od nekoja prikazna. Edinstveno site edni na drugi mo`eme da si pomagame, toa e edinstvenata rabota koja sega mi se ~ini deka e mo`na.

Idnina. Zna~i, toa e ona {to morame da go napravime, toa e neminovno ako sakame da prodol`ime so nekoj normalen `ivot, da se izmirime. Eve vo posledno vreme toa e patot po koj i oficijalno odime. Toa e mnogu ubavo da se vidi i ~ue, me|utoa toa treba da odi mnogu podlaboko od oficijalnoto pomiruvawe, od formalnoto pomiruvawe. Treba site toa da go prifatime kako svoja yvezda koja }e n# vodi, site zna~i, sekoj poedinec, sekoj gra|anin na koja bilo zemja ili region, koja bilo konfesija, {to bilo. Toa e ona {to morame da go pravime.

Potrebno e da... da... Za al, s# u{te mo`eme da ~ueme nekoi bucka~ki i ne znam ni jas kakvi glasovi, i na mediumite, i od vrvot na dr`avata, i od politi~arite, od koj i da e blok... Mislam morame toa da go svedeme na minimum, morame toa da go zgasneme. Za `al, znaeme kolku tie mediumi i seto toa vlijae na na{ata svest, sovest, na nas kako prose~ni lu|e, prose-~no obrazovani i prose~no svesni i sovesni lu|e. Prvo, treba da trgneme od toa, a potoa treba povtorno da se raboti so lu|eto, da se otvorame kon drugite, da se obideme da im podademe raka na site, na s# i na site, da

Dali nastanatite rani mo`at da se zale~at?

Generalno, kako gi gleda{ posledicite od vojnata i nivnoto ubla`u-vawe ili is~eznuvawe?

Kako gleda{ na pomiruvaweto, odnosno {to zna~i toa za tebe?

[to e spored tebe potrebno za pomiruvawe, koi uslovi?

448

U`asno e te{ko da se ka`e: "Jas zgre{iv"

onekoga{ se zala`uvam

deka vo Pnarodot ne postoi

ve}e omraza i toga{ }e sretne{ nekoj koj

e silno zadoen so omraza, a taa omraza mora da ima nekakov

izvor. Treba da go najdeme i da go

zatneme. I toa e mo{ne lesno sredstvo za

manipulacija, emocii, omraza i

site tie rani...

Predrag(27 god.)

Trebiweu~itel

zaboravime nekoi grdi raboti, da se prejde preku ne{to. Za nekoi toa bi bil mo{ne te`ok zalak, no ne postoi drug pat.

Site, zna~i, site treba. Trgni od vrvot, sekako, no site treba da rabotime na pomiruvaweto.

Pa...mo{ne e te{ko da se prejde preku nekoi... rani. Aj da ka`am rani, bidej-}i ~ovek koj e silno, silno povreden te{ko }e zaboravi nekoi raboti, no mo`e da prosti, ako site mu pomogneme da prosti. No nema da zaboravi

Apsolutno da, osobeno vo ovoj ekonomsko socijalen stadium vo koj se nao|a re~isi celiot region. Zna~i dosta e ve}e prikazni, na site ni e dosta od prikaznite na politi~arite i prikaznite za vojnata i... Mo`eme nie da gi raska`uvame site tie prikazni dodeka imame {to da jademe i da se ~uv-stvuvame prijatno od taa ekonomska strana, no {tom taa is~ezne... Mo`ebi i mene mi e sega lesno da raska`uvam prikazni, bidej}i imam edna usta; ima lu|e koi imaat po ~etiri, pet usti i toga{ e malku pote{ko da prodava{ nekoja prazna prikazna na nekoj koj... Toa te{ko odi.

Mnogu. Da raboti vrz sebe i da se obiduva svojata najbliska okolina dokol-ku zastranila, ili ako ne e za pomiruvawe, da raboti so nea. Toa e toa. Jas mislam, toa e formulata. Dokolku site rabotime na sebe, }e go smenime celiot svet.

Za mene toa se slu~i. Za mene se slu~i pomiruvawe so samoto toa {to mo`am da odam kaj svoite prijateli vo koja bilo zemja i kade bilo; za mene pomiru-vaweto e tuka i tie lu|e koi se okolu mene se pomireni, mene toa mi se slu~i. No, bi sakal site da go po~uvstvuvaat toa; sekoj gra|anin na koja bilo dr`ava, region, da ja po~uvstvuva taa sloboda da odi kade bilo i da se ~uvstvuva prijatno kako svoj na svoe, kako {to vsu{nost i e. Toa e edna gole-ma sloboda, nema spregi, nema dopolnitelni spregi.

Treba da se gleda takvo kakvo {to e, zna~i bez nekoi dopolnitelni kitewa koi ni se svojstveni i bez nekakvi dorabotuvawa, zna~i treba samo

Koj treba da raboti na pomiruvaweto?

Koi se pote{kotiite na toj pat?

Dali misli{ deka lu|eto, "obi~nite lu|e", sakaat mir i dali se podgot-veni da rabotat na toa?

[to mo`e da napravi "obi~niot ~ovek" za da pridonese za pomiruva-weto?

Koga bi se slu~ilo pomiruvawe, {to bi zna~elo toa za tebe li~no?

Minatoto. [to misli{ deka treba da se stori so nego, kako da se soo~i-me so nego?

Kolku e te{ko da se soo~ime so minatoto na toj na~in?

niko-ga{. Toa se mo{ne te{ki raboti i, za al, ponekoga{ se zala`uvam deka vo narodot ne postoi ve}e omraza i toga{ }e sretne{ nekoj koj e silno zadoen so omraza, a taa omraza mora da ima nekakov izvor. Treba da go najdeme i da go zatneme. I toa e mo{ne lesno sredstvo za manipulacija, emocii, omraza i site tie rani s# u{te se koristat za da se manipulira za ova ili ona, ne e va`no, toa e rabota koja{to e mnogu grda.

vistina-ta da se ka`uva, da se sogleda s# realno, kolku {to mo`e. Ova mo`ebi zvu~i malku utopisti~ki, no edinstveno toa e na~inot – da ne ka`uvame nekoi herojski prikazni za minatoto za da se izmieme pred sebesi i pred drugite, tuku ednostavno da sogledame {to bilo, kako bilo. Najposle da izvle~eme gre{ki od minatoto za da ne gi povtoruvame vo krug.

Mo{ne e te{ko. U`asno e te{ko, bidej}i treba da se ka`e, a u`asno e te{ko

449

da se ka`e: "Jas zgre{iv", osobeno za neko

svojata vina, tolkava kolkava e, bidej}i taa postoi. Site potr~avme, site strani potr~aa; dobro se se}avam na toa koga naokolu javaa so oru`je, site vikaa i peeja svoi pesni. Toa e na{ata odgovornost. Ima{e osameni glasovi vo magla koi povikuvaa na razum, dijalog, no, za `al, bea zadu{eni. Tuka e na{ata vina, vinata na site nas, site poedinci. Nie toga{

i pogolemi gre{ki. Za mala gre{-ka e te{ko da se ka`e: "Jas zgre{iv", toa e vo na{iot mentalitet, ne sakame da gi priznavame gre{kite, ne sakame na toj na~in so niv da se spravuvame i da se odnesuvame, a ne pak kon minatoto... Site znaeme {to se slu~ilo i {to se slu~uvalo. Mo{ne, mo{ne e te{ko, no morame da stisneme i da se soo~i-me; edna{ da im pogledneme vo o~i i na vistinata i na minatoto, site nie; zna~i od maliot poedinec do...

Definitivno ne treba da se bara na ednata strana. Zna~i vinata e do site nas, treba da se soo~ime site. Pred s# so individualnata vina, za da ne ja otfrlame sopstvenata odgovornost za s# {to se slu~i, bidej}i site imame kolkava tolkava odgovornost. Bidej}i lesno e da ja otfrlime i da ka`eme: "Tie se vinovni, ne sum jas, {to mo`ev da napravam". Taka na eden na~in se mieme sebesi i se obiduvame da nadmineme nekoi raboti, no nema daleku da stigneme so takvoto odnesuvawe. Ednostavno, treba da ja prifatime site

bevme premladi za da mo`eme da zastaneme i da ka`eme cvrsto ne, ili da, ili bilo {to, no site koi mo`ele toga{ da ka`at da i ne, i da odlu~uvaat sami, i bile samo-svesni, imaat svoja odgovornost.

Ogromna e odgovornosta na mediumite, ogromna. Jas se se}avam na site tie sliki, site tie bucka~ki glasovi, site tie prikazni kako sme nie pravi, a tie se krivi, kako tie se nikoj, a nie sme s#. Duri bev i ponesen od toj bran na nacionalno zapoznavawe i samospoznavawe kako nie sme golemi, a tie mali, kako treba niv da gi povikame i dovikame na um koristej}i metodi koi se ve}e koristeni. Toa e u`as. Duri i deneska povremeno se stapisuvam {to s# pu{taat vo eter ili pi{uvaat lu|eto. Mo{ne grdo i ogromna e odgovor-nosta na mediumite, osobeno vo na{iot mentalitet. Bidej}i i den denes, za `al, nesporen fakt e aksiomot: pro~itav vo vesnik, pi{uva vo novini; ne-ma tuka ve}e zboruvawe nitu dilemi dali toa e vistina ili ne e vistina, taka {to lu|eto mnogu se vodat po toa {to }e go pro~itaat ili slu{nat. I toa za novinarite e ogromno breme, ogromna odgovornost, samo {to nekoi toa ne go iznesoa na ~esen na~in.

Bitno e da se dvi`am i da zapoznavam drugi lu|e, bidej}i lesno e da se rika na masata i da se zboruva ovie se vakvi, onie se onakvi. Toa e lesno da se napravi, toa mo{ne lesno pominuva. Me|utoa ako od taa masa izdvoime edno ili dve lica, ako spomneme imiwa i ako se skoncentrirame na li~nosta, toga{ te{ko e da se ka`e: "Ovie se vakvi, onie se onakvi". Zna~i treba malku da se dvi`ime, da spru`ime race i noze, da trgneme naokolu, bez strav i bez razmisluvawe dali sme slobodni. Mislam deka toa e mnogu dobar na~in i metod s# da se nadmine. Ako nekade imate prija-tel, ako imate poznati, ako ste bliski so nekogo, toga{ sigurno, povikuvaj}i se na grupata na koja & pripa|a – religiska, nacionalna, kakva bilo, prvin }e vi tekne na toa lice, barem kaj mene toa taka odi, i toga{ ne mo`e preku usni da vi premine: "Tie se takvi ili onakvi".

L. Z.

[to misli{ za vinata, dali treba da se bara na ednata strana i kako gleda{ na nea, dali e individualna ili kolektivna?

Gi spomna mediumite. [to misli{ za nivnata odgovornost?

Ima li ne{to {to bi sakal da ka`e{ nadvor od postavenite pra{awa?

450

ite potr~avme, site strani Spotr~aa; dobro

se se}avam na toa koga naokolu javaa so oru`je, site vikaa i peeja svoi pesni. Toa e na{ata odgovornost. Ima{e osameni glasovi vo magla koi povikuvaa na razum, dijalog, no, za `al, bea zadu{eni. Tuka e na{ata vina, vinata na site nas, site poedinci.

Mo`e{ li da ni ka`e{ ne{to za sebe?Volonter sum vo Mladinskiot centar vo Gwilane, se zanimavam so aktivno-sti vrzani so teatar i teatarskite premieri. Imame dobra sorabotka so Ministerstvoto za obrazovanie, ili poto~no ka`ano, so Oddelot za kultu-ra, mladi i sport na nivo na Kosovo, kade {to sum volonter vo Mladinskata mre`a na Kosovo.

S# e potpolno poinaku. Mo`am da ka`am deka se ~uvstvuvam dosta dobro, no, isto taka, mo`am da ka`am deka se ~uvstvuvam dosta lo{o. Zna~i toa se dva odgovora.

sepak prirodno e {to sostojbata e vakva.

Prirodno e imaj}i gi predvid site zlostorstva koi se izvr{eni na Kosovo i genocidot koj go napravija vrz Albancite. Za sre}a, jas toa ne go do`iveav, nema mrtvi vo moeto semejstvo. Ona {to mene mi se slu~i e {to mi ja zapali-ja ku}ata. Navistina, i sega gi mrazam onie koi toa go napravija, mrazam odredeni lica koi toa go napravija i to~no znam koi se tie lica. No sega s# e vo red, tie pove}e ne se tuka i jas i ponatamu imam omraza kon niv, no ja ~uvam vo sebe.

{an-sa eden mlad ~ovek da gi poka`e svoite sposobnosti vo nekoja institucija, na univerzitet ili kade bilo. Problemite bea prisutni od osnovno u~ili-

Mislam deka minatoto ne treba da se zaboravi, minatoto e istorija, a isto-rijata nikako ne smee da se zaboravi. Za minatoto treba da se zboruva, no na eden tivok i miren na~in.

Kako se ~uvstvuva{ sega, 6 godini po vojnata?

Zo{to e prirodno?

Kako gleda{ na minatoto?

Misli{ li deka treba da se zboruva za minatoto?

Zo{to se ~uvstvuvam dobro? Da ne padne{e diktaturata na Milo{evi}, jas, verojatno, nema{e da bidam ova {to sum denes nitu bi imal tolku mo`nosti da se zanimavam so site ovie aktivnosti, so koi deneska se zanimavam. Sega, po pa|aweto na Milo{evi}, mnogu e podobro, no s# u{te ima raboti koi me ma~at, a edna od tie raboti e i me|uetni~kiot konflikt na Kosovo. Mislam deka toa ne bi trebalo da bide taka, no

Na minatoto, osobeno na devedesettite, gledam so mnogu u`as. Nema{e

{te, pa s# do fakultetot. Za vreme na vojnata be{e mnogu lo{o i nie vo Gwilane postojano bevme prestra{eni. Ne mo`evme ni da pomislime da se dobli`ime do granicata, bidej}i sekoga{ se zboruva{e deka mladite gi zadr`uvaat, maltretiraat, ubivaat, siluvaat itn. Taka ne mo`evme da odi-me nekade tuku postojano bevme zatvoreni i izolirani. Najgolemiot strav be{e koga policijata ni gi dodeli `oltite kartoni za koi se zboruva{e deka se del od politikata na srpskiot re`im, no ne sum siguren kolku toa e vistina. Se zboruva{e deka toa se kartoni za da se ima uvid vo masovnite grobnici kade bi n# stavile. Toa be{e eden strav koj ne mo`e da se opi{e i celo vreme dodeka trae{e vojnata bevme kaj na{i rodnini, a ne vo na{ata ku}a.

a minatoto, osobeno na devedesetti-N

te, gledam so mnogu u`as. Za vreme na vojnata be{e mnogu lo{o i nie vo Gwilane postojano bevme prestra{eni. Ne mo`evme ni da pomislime da se dobli`ime do granicata, bidej}i sekoga{ se zboruva{e deka mladite gi zadr`uvaat, maltretiraat, ubivaat, siluvaat itn. Taka ne mo`evme da odime nekade tuku postojano bevme zatvoreni i izolirani.

Vedat(19 god.)

GwilaneNVO aktivist

451

Narodot treba da sfatideka ne treba da odgleduva omraza

Koj e tvojot stav vo vrska so pomiruvaweto?

[to pretstavuva pomiruvaweto za tebe?

Koi bi bile prvite ~ekori za da se dojde do pomiruvaweto?

Spored tebe, koj treba da raboti na pomiruvaweto?

Mislite li deka lu|eto koi iveat ovde sakaat da se pomirat?

[to treba da napravi Kosovo, a {to Srbija za da dojde do pomiruvawe?

Moeto mislewe e deka treba da se pomirime. Treba da izgradime dobri me-|uetni~ki odnosi, no kon toa treba da odime so mali ~ekori, zapo~nuvaj}i so narodot koj pove}e ne bi trebalo da ja ~uvstvuva taa me|uetni~ka omraza.

treba da bidat tamu kade {to im e mesto-to, vo zatvor. Mislam deka Me|unarodnata zaednica treba pove}e da se za-nimava so toa, zatoa {to mnogu voeni kriminalci s# u{te se na sloboda.

Za mene pomiruvaweto zna~i edna{ i zasekoga{ kraj na me|uetni~koto nasilstvo i edna podobra me|uetni~ka sorabotka.

Najprvo bi po~nal od dr`avata. Srbija kako dr`ava, odnosno Unijata Srbi-ja i Crna Gora, preku svoite institucii treba da gi predade trupovite koi s# u{te se nao|aat na teritorijata na Srbija. I pokraj deklaracijata od strana na Srbija deka vo Srbija nema zatvorenici, mislam deka toa ne e vistina i deka eden broj na is~eznati s# u{te se `ivi i se nao|aat vo srpskite zatvori. Zna~i treba da gi oslobodat zatvorenicite i is~eznati-te koi s# u{te se vo Srbija, `ivi ili mrtvi, koi se nao|aat vo masovnite grobnici po Srbija. Bi trebale da mu se izvinat na narodot na Kosovo, javno i institucionalno, za s# ona {to se slu~i. Ako javno se izjasnuvaat protiv politikata na Milo{evi}, bi trebalo toa i da go doka`at. Nie nemame potreba od zborovi, bidej}i za zborovi ni se dovolni i ovie na{ive politi~ari. Kosovskiot narod ima potreba za dejstvuvawe, za nekoe kon-kretno slu~uvawe, bidej}i edinstveno taka mo`e da se postigne kompromis pome|u Kosovo i Srbija.

Postojat odredeni lu|e koi mo`at da rabotat na toa. Ako trgneme od prviot

nasil-stvo nad malcinstvoto, koe i da e. Koga toa }e se postigne, toga{ }e ima pomiruvawe na Kosovo. Instituciite na Kosovo treba mnogu da se anga`i-raat. Treba da se otvorat razni centri po op{tinite, i tie centri da imaat svoi pomali centri po selata kade imalo i kade ima drugi nacionalno-sti/etniciteti, i so pomo{ na seminari, treninzi, debati da se zboruva za site problemi. Mislam deka ova bi imalo uspeh.

Imav mo`nost da razgovaram so golem broj gra|ani i na pra{aweto: "Dali saka{ da nema pove}e problemi, da ne se mrazite i da se pomirite, da sorabotuvate so drugite nacionalnosti?", mnogumina velat ne. Koga }e gi pra{am zo{to, se opravduvaat so vojnata i so seto ona {to im se slu~ilo vo tekot na vojnata. Treba pove}e da se raboti za da se ubedat lu|eto deka nema drug pat, osven pomiruvaweto.

Prvo }e po~nam so prikaznata za moeto mesto i nema da zboruvam {to bi

S# dodeka go mrazime srpskiot narod i ne sakame da iveat ovdeka so nas, na isto nivo sme so re`imot i toga{nite Srbi koi sakaa da n# proteraat za da sozdadat Golema Srbija. Toa nikoga {ne mo`e da se slu~i, nitu od strana na Srbite, nitu od strana na Albancite. Ako mislime da bideme na nivo na civiliziraniot svet, toga{ ne treba da odgleduvame omraza kon nekoe lice koe ni{to ne zgre{ilo, bez ogled od koja nacionalnost ili vera e, bidej}i i toj e ~ove~ko su{testvo koe di{i kako i nie, jade i saka da ivee kako i nie, i kako site drugi lu|e. Poradi toa ne ja poddr`uvam me|uetni-~kata omraza i kriminalcite. Tie

stepen, prviot ~ekor, toga{ mislam deka toa e narodot. Narodot treba da sfati deka ne treba da odgleduva omraza, ne treba da sproveduva

452

# dodeka go mrazime S srpskiot

narod i ne sakame da `iveat ovdeka so

nas, na isto nivo sme so re`imot i toga{

nite Srbi koi sakaa da n# proteraat za

da sozdadat Golema Srbija. Ako mislime

da bideme na nivo na civiliziraniot svet,

toga{ ne treba da odgleduvame omraza

kon nekoe lice koe ni{to ne zgre{ilo,

bez ogled od koja nacionalnost ili

vera e, bidej}i i toj e ~ove~ko su{testvo

koe di{i kako i nie, jade i saka da `ivee

kako i nie, i kako site drugi lu|e.

mo`ele da napravat na{ite sosedi. Instituciite na Kosovo zaedno so op-{tinskite institucii treba da trgnat so konkretni ~ekori da se anga`i-raat za da se dojde do me|uetni~ko pomiruvawe vo na{ata ku}a, t.e. Kosovo. Ona {to Srbija treba za nas da go napravi, e edna{ zasekoga{ da zapomni deka Kosovo ve}e ne e Srbija nitu so Unijata Srbija i Crna Gora. Kako {to pred malku rekov, treba da gi vrati voenite zarobenici, bez ogled dali tie se mrtvi ili `ivi. Preku svoite institucii da pobara prostuvawe od ko-sovskiot narod i da ja smeni strategijata koja ja ima ili odgleduva kon Kosovo, i da go prifati Kosovo kako nezavisna suverena dr`ava.

]e trgnam od sebe. Jas sum za me|uetni~ko pomiruvawe i za pomiruvawe so onie Srbi koi vo tekot na vojnata ne mu napravile ni{to lo{o na alban-skiot narod. So lu|eto ~ii race se izvalkani so kosovska krv, so niv nema pomiruvawe. Mislam deka bi bilo dobro sekoj koj ima cvrsti dokazi za nekogo deka rabotel ne~esni raboti na Kosovo, da se javi vo policijata ili na sudskite organi za da pridonese kon procesot na pomiruvawe. Ova denes ne se pravi na Kosovo, taka {to lu|eto potoa ne gi mrazat poedincite tuku celiot narod, celiot etnicitet, i tuka e celiot problem.

Mislam deka vinata ne e kolektivna tuku individualna. Za primer }e ja zemam vojnata, bidej}i toa e ne{to so najve}e kontrasti. Vinata e individu-alna, zapo~nuvaj}i so Milo{evi} koj gi povika svoite sovetnici i koi pod-gotvija strategiski plan za narodot na Kosovo. Nivna cel be{e da gi proteraat Albancite od Kosovo i sakaa da sozdadat Golema Srbija. Defi-nitivno, vinata e individualna zapo~nuvaj}i so Milo{evi}, negovite sovetnici, negovata vojska, i eden del od srpskiot narod, koj ja poddr`uva-{e vojnata protiv Albancite na Kosovo. No ima{e i takvi koi toa ne go poddr`uvaa. Toa se, obi~no, lu|e koi pripa|aat na intelektualnite krugo-vi, koi analizirale i sfatile deka ne treba da se vojuva protiv ~ove~ko su{testvo, koe ima isti prava da ivee na planetata Zemja.

Za vreme na vojnata i, isto taka, pred vojnata na Kosovo, Radio Televizija Pri{tina igra{e va`na uloga. Vestite na albanski jazik bea katastrofal-ni. Bea polni so omraza i tenzii. Dodeka site znaeja deka na Kosovo Alban-cite se mnozinstvo, voditelkata znae{e da ka`e: "Albanskoto malcinstvo na Kosovo". Informaciite od ovoj izvor bea katastrofalni i kako takvi se plasiraa vo javnosta za da se manipulira so gra|anite.

Optimist sum deka }e se smeni politi~koto vodstvo na Kosovo i optimist sum deka }e imame edna podobra idnina za site nas. S# dodeka imame isto politi~ko vodstvo koe e na vlast ve}e {est godini, koi bea vistinski kolaps, narodot poleka }e zbesne i }e dojde do neredi.

Mnogu mi e drago {to se pravat vakvi intervjua, zatoa {to e potrebno da se slu{ne misleweto i na gra|anite na Kosovo, a i eden obi~en gra|anin da ima mo`nost slobodno da zboruva za problemite koi go ma~at. Mislam deka ova e eden dobar ~ekor koj vlijae vrz me|uetni~koto pomiruvawe. Se nadevam deka }e bide podobro, iako mislam deka zasega e mo{ne lo{o.

N. I.

[to mo`e eden obi~en gra|anin da napravi za da pridonese za procesot na pomiruvawe?

Dali misli{ deka za site raboti {to se slu~ija ima kolektivna ili individualna vina?

Kakva be{e odgovornosta na mediumite? Dali ima{e manipulacii?

Kako ja gleda{ idninata?

Ima{ li nekoj komentar vo vrska so ovoj razgovor?

453

Te molam, ka`i ni ne{to za tebe... Ete, jas sum Jadranka, 29 i pol godini, u{te malku pa 30. Rabotam kako profesor po matematika vo Srednoto tehni~ko u~ili{te vo Loznica. Toa e toa, na frontot sekoj den, na svoe sovladuvawe i na drugite lu|e...

Kako pominuva vremeto, s# pomalku boli, toa e prvo, a kako {to pominuva vremeto gledam deka toa {to vredi, ostanuva. Kako {to ti ka`av pred malku (pred intervjuto), vo kontakt sum so sosedite od Hrvatska, koi vo godinite na vojnata bea lu|e i prakti~no n# ~uvaa od onie koi i ne bea taka dobri... Onie {to i ponatamu ostanaa lu|e, ne se promenija, taka {to mis-lam deka toa {to vrede{e i ponatamu vredi... A toa {to ne vrede{e, ispli-va na povr{inata, zarem ne? Toa mi e uteha, onie {to vredea voop{to ne se promenija. Toa me tera da odam ponatamu i da veruvam vo dobroto na lu|e-to... A se nadevam deka onie {to ne bea dobri }e se popravat (se smee). Mislam deka sekoj ima pravo da pogre{i, no i da se popravi.

Da, se preselivme od [ibenik vo Knin na godina i polovina i pred "Oluja" otidovme od Knin vo Kosovo, a od Kosovo... No i na Kosovo, Albancite koi{to bea tamu, bidej}i imav kontakti edinstveno so sosedi Albanci, bea mnogu fini i kulturni lu|e. Tie i posle site slu~uvawa, koga imavme pro-blemi, pak ostanaa lu|e i ne se izmenija, rekoa ako e do niv tie ne bi sakale da si odime... No ne mo`at ni{to da pomognat zatoa {to sebesi se dovedu-vaat vo opasnost, taka {to i vo tie te{ki momenti tie ostanaa lu|e. Podo-cna ponekoga{ i se sre}avavme vo prodavnica, vo na{ata izolirana srpska zgrada i diskretno pra{uvaa, pra}aa pozdravi do site, pozdravuvaa koga }e se razminevme, diskretno da ne gi vidat drugite, no voop{to ne go promeni-ja svoeto mislewe za nas, a i nie za niv. Toa e ~ove~ko, toa se ~uvstvuva, ne mora nikoj da opi{uva, da potencira. Go gleda{ toa, go ~uvstvuva{. Duri i ako ne bide ka`ano, go sogleduva{ od nivniot odnos.

Mislam deka me zajakna i mislam deka tokmu toa {to imav sre}a da zapoznaam dobri lu|e vo tie te{ki momenti, me spre~i da bidam polna so predrasudi, da mrazam nekogo, za{to tie lu|e go izbri{aa lo{oto {to se slu~uva{e. Dovolni se dvajca, i eden e dovolen da se zaseni celoto zlo. Vo po~etokot ima{e gor~ina, no nema{e omraza, bev bespomo{na, a ni{to ne napraviv. Pa zo{to mora{e da se slu~i toa? Se slu~i za da zajaknam i da gi spoznaam vistinskite vrednosti vo ivotot...

Jas so nikogo ne bev vo sudir, da se raspravam, no na po{irok plan e te{ko, mi se ~ini...

Kako na tebe vlijaeja ovie devedesetti, ovie vojni? Mo`e{ li da ni ka`e{ ne{to za toa? Znam deka mnogu raboti ti se slu~uvaa...

[to se slu~uva{e tie voeni devedesetti? Ti `ivee{e vo Hrvatska, pa po~na vojnata, se preseli...

Kolku seto toa ostavi beleg vrz tebe, site ovie godini?

So celoto tvoe iskustvo, kako gleda{ na pomiruvaweto? [to pretsta-vuva toa za tebe?

454

Nemaat poim {to se slu~uvalo, a mrazat

o kontaktot poleka go

snema, sko- Nro 14 godini. Potoa

odlu~iv da pi{uvam, da raska`am malku

za nas, a potoa se javija. Ni{to se

nema{e izmeneto. ^ovekot ostanuva

~ovek... Ima{e solzi... Sosetkata se potrese, a i nie, isto

taka. Zo{to se potresovme? Ta`no

be{e toa, od nekoj so kogo{to si porasnal

i sekojdnevno si se dru`el polovina od

svojot dotoga{en `ivot, odedna{ te

oddelile.

Jadranka(29 god.)

Loznicaprofesorka po matematika

Zo{to?

Zna~i za tebe pomiruvaweto e razbivawe na predrasudite?

Re~e deka predrasudite se prvi, {to e drugoto?

Za site tie raboti {to gi spomenuva{, koj treba da raboti na pomiruva-weto? Koj treba da go raboti toa? Koga }e se slu{ne deka bi trebalo, ne se slu{a koj bi go napravil toa?

Zna~i sekoj ~ovek mora da raboti na toa. Kako?

Pa ne znam, ~uvstvuvam deka ima mnogu od toa, osobeno pome|u lu|eto koi ne do`iveale ni{to takvo prethodno i koi ne znaat mnogu za sudirite. Ima

ja raz-bijat taa lo{a slika, za{to ne mo`e{ nekogo da mrazi{ ako ne go poznava{, osobeno ne cela nacija. Zarem go poznava{ sekoj od taa nacija za da dojde{ do zaklu~ok deka site se lo{i, a ti si najdobar? Najlo{o e, onoj {to e dobar voop{to ne potencira deka e dobar, lu|eto gledaat deka e dobar, a onie koi ne se – tie zboruvaat deka se od gospod dadeni, a vsu{nost zvu~at trulo i tie se problemot. Za `al, kolku {to mo`am da vidam, takvi elementi ima na site strani. I na srpskata, i na hrvatskata, i vo Bosna.

Pa mislam deka toa e prvo. Koga bi mo`ele, da re~eme, mladi lu|e od Srbija da zapoznavaat lu|e od Hrvatska, Bosna. Mnogu od niv se rodeni posle vojnata, pa nemale mo`nost da vidat kako bilo porano. A sega, vrz osnova na nekoi prikazni vo domot ili vo op{testvoto, tie sozdavaat slika za ne{to za koe, vsu{nost, nemaat poim. Za `al, pogre{na. Pa koga mladite lu|e bi mo`ele me|usebno da se dru`at, bidej}i tie sepak se idninata. Ona {to me zagri`uva e deka mnogu mladi lu|e si zaminuvaat, a ostanuvaat postarite, koi ne se ba{ preterano tolerantni...

Predrasudite verojatno se najgolem problem, pa potoa rabotata na sebesi. Kako pripadni~ka na srpskiot narod, ne mi se dopa|a karakteristikata {to nie sme najdobri, nikoj ne e kako nas, ne znam {to s# ne sme, a, vsu{nost, ne e taka... Mnogu lu|e se zanimavaat so ne{to vo koe ne veruvaat, i potoa bi tre-balo da najdat ne{to koe vistinski im odgovara, da porabotat na nego, a ne da se fa}aat za ne{to naokolu, voop{to da ne vleguvaat vo su{tinata na problemot. A potoa mavtaat so etiketi, paroli. Vsu{nost, toa e trulo, ne dr`i voda, bez temel e... Malku mi odi na nervi {to lu|eto ne rabotat na sebesi, tuku zboruvaat vo prazno. Toa ti e isto kako koga ~ovekot si ja ~isti svojata ku}a, pa nema vreme da gleda vo tu|iot dvor. A tuka, izgleda, sekoj go gleda drugiot, slu{a {to }e ka`e i {to }e pomisli, a sebesi ne se poglednuva; negovata gradina e zapu{tena, gradinata na negovata du{a e polna so plevel.Zna~i, lu|eto malku da se spu{tat na zemja, za{to ne e s# taka sovr{eno, osobeno kaj srpskiot narod, koj glumi nekakva rtva. Pa ~ekaj, poleka, ne si ti edinstvenata rtva...

Mislam deka toa e problem na mentalitetot voop{to. Parkot treba da e ~ist, ne bi trebalo da ima |ubre, pa zna~i nie treba da go rabotime toa. Ako go frlam vo kontejner, a ne otstrana, nema da ima |ubre. Sekoj treba da trgne od sebesi, da raboti na sebesi, da se pomiri so sebesi, za{to mnogu lu|e se vo kolizija so sebesi. Se gleda kolku ima raspravii i ubistva vo op{testvoto... Kako da gradime mir koga nemame mir vo sebesi?

Postojat nekoi ~ove~ki vrednosti koi treba da se po~ituvaat. Desette bo`ji zapovedi. Ako go po~ituvame toa, vo svetot nema da ima problemi, po~nuvaj}i od nekoi provereni, mo`ebi ne od ideologija i teorija, tuku od

mnogu nepoznavawa i predrasudi, a potoa slu{a{ izjavi koi te v~udovidu-vaat – nemaat poim {to se slu~uvalo, a mrazat nekogo {to duri i ne go poznavaat. Taka {to prvo bi trebalo da se poraboti na toa – lu|eto da

455

ne{to {to navistina vredi. No kako da trgneme od toa koga pove}eto lu|e ne sakaat ni da slu{nat? Eve, jas, konkretno, ako vidam deka dvajca se tepaat, }e se obidam ne{to ili ako slu{nam: "Nie rtvite", velam: "Go pravea toa i na{ite, osobeno na Kosovo toa go vidov... " Taka koga & rekov na kole{kata deka Srbite pqa~kaa i kradea tamu dolu i deka jas go gledav toa, taa mi re~e: "Gleda{, jas nikoga{ ne bi mo`ela da pomislam deka taka bilo". Taka {to, ako barem na eden ~ovek mu gi otvori{ o~ite, dovolno e malku da po~ne da misli so svojata glava, a ne samo za ona {to drugite postojano mu go pottu-raat, i s# edno te isto... Za pomiruvaweto, glavno, ne se ni razmisluva, lu-|eto se zadlabo~eni vo svoite sekojdnevni problemi. Ubavo bi bilo da i-veeme vo prijatelski odnosi so porane{nite dr`avi, nekoga{nite na{i republiki. No da bideme vo odnosi kakvi {to sme so, da re~eme, Bugarija, Romanija, Ungarija, taka ne{to. No na distanca, za da ne bideme premnogu bliski i da ne pukne tikvata povtorno. Za{to mi se ~ini deka porane{nata zemja e formirana protiv voljata na site nejzini gra|ani.

Toa e eden ~ekor. Ovie predrasudi postojano mi se nad glavata... Se obidu-vam kolku {to mo`am da go razbijam toa. Ne samo protiv ostanatite nacii, tuku i protiv op{testvenite grupi.

Mislam deka kaj sekoj narod postoi stravot povtorno da ne se slu~i ona {to se slu~i. Zatoa mislam deka e podobro na nekoja distanca da se po~ne so pomiruvaweto, no ne vo stilot kako koga dve prijatelki }e se skaraat, pa potoa povtorno se najverni prijatelki, pa potoa povtorno s# da pukne. Na tie me|usebni odnosi treba potemelno da se raboti, no te{ko e sega, zatoa {to lu|eto ne se me{aat dovolno. Gledam i hrvatska i srpska televizija. Sogleduvam deka ima mnogu predrasudi za drugata strana... Koga lu|eto bi mo`ele pove}e da patuvaat, pove}e da se dru`at. Me|utoa, postojat ekonom-skite problemi, pa ne mo`e{ da patuva{. Mo`ebi nekoi evtini kampovi za mladinata, da se zapoznavaat lu|eto, da vidat deka ima normalni lu|e i na dvete strani, deka nemaat site rogovi. Da ne bide ona {to nekoj im go vsadil: Site Hrvati se vakvi, site Albanci se takvi. Neodamna, edna prija-telka so nejziniot hor be{e vo Germanija, vo mladinski kamp. Tamu zapozna-la mladi Hrvati i veli deka najubavo se dru`ela so niv, iako e rodena posle osumdesettite i nemala mo`nost dosega da se dru`i. Veli: "Ete, jazi-kot n# zbli`i i se dru`evme najmnogu od site". S# u{te odr`uvaat kontak-ti, a nikoga{ vo ivotot ne videla Hrvat.

Kako matemati~ar, bidej}i s# se slu~uva periodi~no, se pla{am deka vojna-ta kako periodi~na funkcija, se slu~uva na sekoi 20, 30, 50 godini. Podobro e da se soo~ime otkolku da zaboravime, za{to ne mo`e s# da se zaboravi. A lo{o e da se zaboravi, za{to toa e kako inficirana rana, pa taa zagnojuva. Podobro e da se is~isti toa dodeka s# u{te e sve`o. A kako da se is~isti? Pa ne znam. Pred s#, onie koi{to go pravea toa, ubivaa lu|e, siluvaa, pqa~-kaa pred liceto na pravdata. Ne znam dali voop{to ima {ansi, za{to lu|e-to vo sudstvoto kako glavni, primaat mito. Komu da mu veruva{? Koga tie lu|e bi mo`ele da se isperat, da se pokajat. No kako da gi dovede{ do poka-juvaweto?

Re~e deka mo`e{ da trgne{ od sebesi. Bidej}i dava{ informacii, ima li ne{to {to ti mo`e{ da go napravi{ kako edna od "obi~nite lu|e"?

Postojat li stravovi koi se pre~ka za pomiruvaweto?

Pred malku re~e deka se pla{i{ oti seto ova mo`e povtorno da se slu-~i. [to so takvoto minato za da ne se slu~i povtorno? [to da pravime so toa? Nekoi velat da se zaboravi, nekoi velat da se soo~ime, da pro-stime. Kako ti gleda{ na toa? [to so takvoto minato?

456

A kako "obi~ni lu|e"? [to tie so svoeto minato, {to ti so svoeto mi-nato?

Dali ti ima{ potreba da misli{ za pomiruvaweto?

[to pretstavuva za tebe soo~uvaweto so minatoto? Dali toa zna~i da se soo~i{ so odgovornosta?

[to }e napravi narodot okolu pomiruvaweto, da re~eme, narodot na koj pripa|a{ ti?

Sekoj nosi kolku {to mo`e da ponese, tolku mu e i dadeno. Jas go proxvakav toa, go prerabotiv za da go izvle~am ona {to e dobro od s# {to se slu~i. I tie lu|e {to gi okrvavija svoite race, ako ni{to drugo, barem poleka da gi stigne zakonot na sovesta. Pa po~nuvaat sami da se prijavuvaat, sami po~nu-vaat da raska`uvaat {to se slu~ilo, za{to gi grize sovest; imaat ~ove~ko srce i du{a, a toa }e gi natera da isfrlat s# od sebe.Mojata sestra raboti tuka, vo Loznica, vo nekoe kafule. Eden den do{lo nekoe mom~e vo pijana sostojba i pla~elo, i zboruvalo deka ne sakal da go napravi toa, a taa go pra{ala {to. Rekol deka mu naredile, kako na obi~en vojnik, da ubie nekolku civili, i toj tuka pla~el: "Jas toa ne sakav da go storam, jas toa ne sakav da go storam". Zna~i, sepak, ima nekakva si gri`a na sovest. Ako ne mo`e direktno da se izvini na lu|eto na koi{to im ubil nekogo, sepak, toa doprelo do nego deka ne trebal... Najlo{o e koga lu|eto }e storat ne{to i iveat vo ubeduvawe deka toa e dobro, a ne e, na pr.: "Ubij go [iptarot, ubij go Srbinot, ubij go Hrvatot". Zo{to? I nego majka go rodi-la, i po nego majka }e pla~e. No mi se ~ini deka obi~nite lu|e koi ne pomina-le niz seto toa, ne se tolku optovareni so problemot. Pra{ewe e dali, voop{to, razmisluvaat za pomiruvaweto, dali imaat potreba da se pomiru-vaat so nekoj, so kogo ne se ni skarale?

Ni jas ne sum sigurna, osobeno {to ne bev vo nekoj direkten konflikt. Nemam ne{to poradi koe bi alela, da sum mu storila nekomu ne{to. Znam deka sosedite Albanci, bidej}i ne bea tamu za vreme na bombardiraweto, nekoi drugi vleguvaa vo nivnite stanovi i preturaa. A jas vleguvav da vra-tam s# na svoe mesto, mi be{e `al za lu|eto. Be{e tuka eden profesor po anatomija, mi be{e al negovite knigi da stojat rasfrlani, i jas gi vrativ na mesto po celoto preturawe. [to mo`ev drugo da storam?... Koga sosetkata Albanka se vrati od Makedonija, nejziniot stan be{e ispre-vrten. Tie ne jadat svinsko meso; ostavena & be{e svinska glava, pe~ena, muvlosana; `enata povra}a{e vo svojata ku}a, a majka mi mi dade da & odnesam nekolku }esi~ki nane i kamilica. @enata po~na da pla~e i da va-di pari: "Ne, sosetke!", ne mo`e{e da poveruva. Go perea tepihot zaedno so sestra & . Toa be{e vo periodot od 10-ti do 20-ti juni koga s# se prevrtuva{e. Sestra mi ima{e prijatel Albanec. Bea zatvoreni vo svojot stan za vreme na bombardiraweto i taa nekolkupati na svoj rizik ode{e, i poradi poli-cijata i poradi s#. Potoa, koga nemavme hrana, tie nam ni nosea bra{no i mleko vo toj period koga nema{e, i toa od drugiot del na gradot; si go rizi-kuva{ svojot `ivot za da otide{ i da se vrati{. Toa e ~ove~ko, toa edin-stveno ostanuva, toa se iskrite od sa|ite {to ostanaa zad nas. Taa ~ove~ka dobrina i ponatamu iskri. Nemam gor~ina, ne sakam da se trujam. Za sre}a, Gospod mi dade da ja vidam dobrata strana, sekade ima dobro. Koj saka da go vidi – }e go vidi, a koj ne – nema... Jas sakam da go vidam.

Toa e soo~uvawe so sebesi, {to si pravel. Pokajuvaweto, sam sebesi da se vidi{, da vidi{ deka ne e dobro.

Pred s#, da prestane da glumi `rtva, ne da glumi, mislam deka toa e tolku mnogu vkoreneto da ne glumi tuku navistina da misli deka e rtva, pa potoa

457

a re~eme, me pogodi koga Dslu{nav za

Srebrenica duri 2001-ta. Ne znaev... Nemavme pari za satelitska antena, nemav mo`nost da slu{am stranski radiostanici, nitu da ~itam stranski spisanija, ednostavno ne znaev. Toa e i ona dali ti saka{... No koga nema{ mo`nost da ja vidi{ drugata strana, a go ima{ onoj RTS 1 i lo{ signal na RTS 2, ili go gleda{ toa ili ni{to.

da po~ne da gi po~ituva tu|ite rtvi, a ne samo svoite. Ima podatoci kolku se is~eznati. Koga se spomenuva toa kolku lu|e se is~eznati na srpskata strana, da se spomene kolku se is~eznati i od drugite strani. Ne sum za matematika, statistika, kolku toa procentualno bi iznesuvalo vo odnos na narodot, bidej}i sekoja rtva isto vredi – toa e ne~ie dete ili brat, tatko ili ma`. Isto kako koga }e ka`at: "Zaginaa tolku lu|e, pet lu|e". Toa se pet potesni ili po{iroki semejstva, toa ne mo`e taka. Kaj nas ima i takvi ten-dencii: "Toa e nekoja mala brojka. Ne e toa nekoja brojka!" Za nekogo toa e cel svet. Taka {to ne znam... Malku pove}e treba da se zboruva. Pa dobro, se zbo-ruva, no s# nekako se do~ekuva na no`. Ima takvi emisii, sum gi gledala. Me ma~ele, ama sum gi gledala. Pove}e bi se ma~ela otkolku da se la`am. Se

Vedna{ se setiv na Kraguevac. Se raska`uva 50 godini za toa, navistina e stra{no ako zboruva{ za toa 50 godini, a 5 godini ni{to ne spomenuva{. Toa e isto kako da si mu go napravil na drug. Ne e rabotata vo toa koga nekoj e lo{ kon tebe, ti da bide{ u{te polo{, tuku stremi se da ostane{ toa {to si, da ostane{ podobar od nego. Toa me pla{i. Toa ne go napravil eden ~o-vek, tuku pove}e...

Kolektivna? Ne sum sigurna. Te{-ko e toa. Ne znam {to bi mo`ela da napravam okolu toa pra{awe i koga bi znaela.

Koga }e po~nat: "Tolku zaginaa", mo`am da ka`am: "I na drugata strana se okolu 40 iljadi". Glupo mi e vaka da ka`am okolu 40 iljadi, za{to sekoj ~ovek e ~ovek... Pa ivej ti so toa da ne znae{ desettina godini. [to mo`am da napravam? Mo`am da ka`am. Ponekoga{ se pra{uvam {to gi razdeluva lu|eto. Da ne e toa nekoja sostojka vo krvta koja odreduva {to si, a {to ne si?

Lele... Toa {to najmnogu me zagri`uva e trule`ot {to ostana za lu|eto {to }e prodol`at da `iveat vo dr`avava. Tie {to vredat odat nadvor. Toa me zagri`uva. Ne samo lu|e od Srbija. Odat i lu|e od Hrvatska, Bosna, a posta-rite lu|e ostanuvaat polni so gor~ina. Sega voop{tuvam, ima i lu|e koi raz-misluvaat. Lu|eto na vlast vo ovie dr`avi se proizvod na glasa~koto telo od svoite zemji, na onie {to gi izbrale. Sega mo`eme da ka`eme: lo{i lu|e – lo{a vlast. Toa me zagri`uva.

Da, ima mnogu rezignacija: "[to mo`am jas tuka?" Ima mnogu lu|e koi toa ve}e ne gi interesira, s# pomalku odat na izbori. Mo`ebi nemaat vreme poradi gri`ite, problemite, nema vreme ni da se misli. I potoa utre da

ma~i{ i koga gleda{ {to se slu~uva na drugata strana. Da re~eme, me pogodi koga slu{nav za Srebrenica duri 2001-ta. Ne znaev... Nemavme pari za sate-litska antena, nemav mo`nost da slu{am stranski radiostanici, nitu da ~itam stranski spisanija, ednostavno ne znaev. Kolega od rabota mi ka`a. Koga zabele`a deka ne sum znaela, mi ka`a deka odli~no glumam. A jas navi-stina ne znaev. Toa e i ona dali ti saka{... No koga nema{ mo`nost da ja vidi{ drugata strana, a go ima{ onoj RTS 1 i lo{ signal na RTS 2, ili go gleda{ toa ili ni{to. I poradi toa ne znaev.

Ne znam kako kolektivna koga toa ne go znaev toga{. Toa be{e stra{no. I posle toa, gledav na B92 i se v~udovidov.

Kako se ~uvstvuva{e koga go slu{na toa?

Veli{ toa ne go napravil eden ~ovek, tuku pove}e. Kade ja gleda{ odgo-vornosta, dali e taa individualna ili kolektivna? [to e so vinata?

A sega?

Kako ja gleda{ idninata so ova minato?

Mo`eme li da zboruvame za odgovornosta na toa glasa~ko telo?

458

dojde nekoj nov ludak i da zapo~ne vojna. Se pla{am... Ako ti ne saka{ da u~estvuva{, saka nekoj drug. I toj drug }e bide mnozinstvo, iako mo`ebi ne e mnozinstvo, zatoa {to drugite mol~at. Da re~eme, pogolemiot del od Bri-tancite ne se za ispra}awe vojnici vo Irak, no vojnicite se isprateni, zatoa {to onie {to izlegoa na izborite se za toa, a onie {to se protiv ne ni izlegoa na izborite, ne gi interesira{e. Toa {to si mo`el da go spre~i{, sega nekoj drug go pravi. Ne e ba{ s# vedro...

malku lu|e kako {to e toj, taka {to i taa verojatno go misli istoto. N# povikaa da dojdeme, a i nie niv. Te skokotka del od tvojata du{a, zatoa {to bea del od tebe, a i ti del od niv. Samo malku e skubnato poradi nekoi drugi... Koga si poprika`avme malku, kako da se istopi taa vrednost. A treba da se raska`uva. Ako se dr`i vo sebe, nikoj nema da znae.

Pred da zapo~neme so intervjuto mi raska`a za ne{to {to vedna{ te asociralo na pomiruvawe... Deka si im pi{ala na svoite sosedi vo Hrvatska.

Ima{ li ne{to da dodade{ za kraj?

Od '91-ta koga si otidovme, lu|eto do krajot ostanaa lu|e, izlegoa da se pozdravat so nas, nasproti dovikuvawata i zakanite od ostanatite minuva-~i, koi{to voop{to ne n# poznavaa. Se slu{avme dodeka telefonskite bro-evi bea isti. No kontaktot poleka go snema, skoro 14 godini. Potoa odlu~iv da pi{uvam, da raska`am malku za nas, a potoa se javija. Ni{to se nema{e izmeneto. ovekot ostanuva ~ovek... Ima{e solzi... Sosetkata se potrese, a i nie, isto taka. Zo{to se potresovme? Ta`no be{e toa, od nekoj so kogo{to si porasnal i sekojdnevno si se dru`el polovina od svojot dotoga{en `ivot, odedna{ te oddelile. Potoa sretnuva{ mnogu

Sekoj da trgne od sebesi. Ima koi ne sakaat i ima koi ne znaat... Kako da im pomogneme? Go rabotam toa {to go mo`am. Za `al, ne mo`am mnogu, no ako razmrdam eden koj ne glumi, ili ne se pravi heroj koj mavta so me~ot vo voz-duhot, lae, a ne kasa, da go spu{tam malku na zemja. I malku e dovolno, mal-ku po malku. Sekoj po malku, toga{ verojatno bi se sozdalo ne{to golemo. Mislam deka uspevam. Samo koga nekoj }e ti ka`e: "Ete, za toa nikoga{ ne sum mo`el da pomislam", zna~i eve sega pomisluva{. Pa mo`ebi i }e mu ka`e na nekoj drug vo negovata okolina, pa potoa toj bran }e se pro{iri.

H. R.

459

malku e dovolno, malku po I

malku. Sekoj po malku, toga{ verojatno bi se sozdalo ne{to golemo. Mislam deka uspevam. Samo koga nekoj }e ti ka`e: "Ete, za toa nikoga{ ne sum mo`el da pomislam", zna~i eve sega pomisluva{.

Koga }e frli{ pogled na toj period od devedesettite godini, na {to se se}ava{, kakvi ~uvstva te preplavuvaat?Se se}avam na nekoj nerealen strav od dov~era{nite sosedi, se se}avam deka no}e ne spievme po tri-~etiri meseci i deka se stra`are{e okolu ku}ata i taka... Od dene{na perspektiva, toa voop{to ne bilo potrebno. Ne mojot strav, tuku site tie slu~uvawa koi mo`ea da se izbegnat so nekoj mudar politi~ki dogovor, koj denes }e be{e realiziran. I ne znam zo{to '91-ta ne uspeaja da go napravat, i poradi toa premnogu lu|e zaginaa, i pre-mnogu lu|e ostanaa bez ni{to. Za denes, 10-15 godini potoa, s# da bide svedeno samo na – lu|eto moraat zaedno da iveat.

[to misli{, od {to zavisea devedesettite godini? [to mo`e{e da se napravi za da ne dojde do toa?Od politi~kata mudrost, ni{to drugo. Od politi~kata volja na Zagreb i Belgrad, a eden del i Saraevo. E, sega ima lu|e koi posle seto toa se vrati-ja, znae{, jas normalno komuniciram so site niv, so onie koi znam deka ne napravija ni{to. A za onie {to znam deka napravija, tie ne se ni pojavija, nitu mi se obratija, nitu imaat namera da mi se obratat.Dobro, smetam deka ne treba da se zaboravi koj {to napravil, no `ivotot mora da odi ponatamu. Osobeno mojot, od profesionalniot agol so koj se zanimavam. Nikomu tuka ne mu pi{uva na ~eloto koj e i {to e. Onoj {to e ure-den gostin, {to e pristoen, qubezen, dobar, sekoga{ e dobredojden.

Sepak proizleze ne{to od toa nasledstvo na devedesettite. Po tvoe mislewe, kako treba da se odnesuvame so voenoto minato, so zlostor-stvata, so etni~koto ~istewe?Treba da se raboti na toa lu|eto kone~no da po~nat da iveat. Mislam deka Knin, sepak, e najspecifi~niot od site ovie gradovi vo Hrvatska koi bea vo vojna, so toa {to mnogu lu|e dojdoa, pa rabota nema ni za lokalnite iteli. Za onie {to dojdoa, u{te pomalku, s# e vsu{nost nere{eno. Edinstvenoto ne{to od koe lu|eto tuka iveat e toa {to s# u{te se gleda koj si i {to si, toj nacionalizam s# u{te go ima. Toa najdocna }e bide re{eno vo ovaa sredi-na.

Po tvoe mislewe, zo{to s# u{te postoi gledawe na lu|eto preku nacio-nalizmot i preku toa koj si i {to si?Zatoa {to lu|eto nemaat ni{to drugo, nemaat za {to drugo da se fatat. Vo '91-ta site se fatija za toa, demek, }e dobie{ svoja dr`ava, i toa e vrvot. Toa {to vo dr`avata nema {to da jade{, {to }e ti bide dvojno polo{o, toa nikomu ne mu be{e tolku bitno.

Vo Knin mnogu lu|e si otidoa, drugi dojdoa. Se zboruva li za toa ili toa e tabu tema?Pa ne znam. Jas se dvi`am vo dru{tvo na lu|e koi{to imaat prili~no nor-malni razmisluvawa, taka {to ne mo`am so sigurnost da vi ka`am. Znam prikazni koi{to grupi lu|e odokolu gi raska`uvaat. Lu|eto koi{to bea vo vojnata, lu|eto {to boleduvaat od PTSP, normalno e toa da im e najva`no, }e go re{i nivniot status, so toa {to tie ve}e ne biraat lu|e dali }e

460

Jas sum pogolem Hrvat,zatoa {to rabotam za svojata dr`ava

red desettina dena ima{e

anketa na HTV, Ptokmu od Knin.

Zastanuvaat mom~e sredno{kolec na

ulica i go pra{uvaat dali se dru`i so

Srbi, i toj odgovori ne. Jas znam deka se dru`i, vo negovoto

dru{tvo najmalku dvajca se Srbi. Toj

ili ne znae deka se Srbi, ili poradi javnosta mora da izjavi deka ne se

dru`i so niv.

A.(42 god.)

Kninugostitelka

sorabotuvaat so onie koi se osobeno ~istokrvni; sorabotuvaat tie i so Srbite, isto taka, no sekoga{ na mala distanca. Sakal ti ili ne – `ivee{ so tie lu|e. So vremeto s# }e si dojde na mesto i site }e iveat kako porano.Pred desettina dena ima{e anketa na HTV, tokmu od Knin. Zastanuvaat mom~e sredno{kolec na ulica i go pra{uvaat dali se dru`i so Srbi, i toj odgovori ne. Jas znam deka se dru`i, vo negovoto dru{tvo najmalku dvajca se Srbi. Toj ili ne znae deka se Srbi, ili poradi javnosta mora da izjavi deka ne se dru`i so niv. Pa {to ima tuka. Sepak e na televizija i koga mama }e go vidi, ne smee da ispadne – so kogo ti toa se dru`i{. Ne znam koj e motivot, no nie slatko se smeevme...

Proizleguva li distancata od nekoj strav?Ne, tuku od omraza.

Od kade poteknuva taa omraza?Minatata godina bev vo Srbija. Prinudena bev da gledam nekoja nivna tele-vizija kade {to ima{e talk show, ne znam koj gostuva{e, a temata be{e za begalcite od Hrvatska. Lu|eto se javuvaa i tie ednostavno ne gi podnesu-vaat begalcite tamu. Tie, isto taka, mislat deka begalcite sami treba da dojdat vo Hrvatska i da si gi re{at svoite raboti, a ne da ~ekaat srpskata dr`ava da im gi re{i pra{awata za vra}awe na imotot. Sosema normalno razmisluvawe...Od iskustvoto znam lu|e koi nema da dojdat, koi se pla{at da dojdat vo Hrvatska, iako tuka mo`eme da vidime i belgradski registarski tabli~ki i tabli~ki od cela Srbija, pa ni{to ne se slu~uva. Ako nekoj si na{ol rabota vo Srbija, toj nema da se vrati tuka kade {to }e nema rabota i kade {to }e se snao|a so nekoja socijala. Zo{to da se vrati?...A zo{to omraza... Da bev begalec od svojot narod, kako nema da go mrazam onoj {to mi go napravil toa i {to me ostavil bez s#? Ednostavno toa s# u{te e taka, za al, iako mislam deka od ona {to be{e pred tri godini, mo`e da se re~e deka ima nekakov napredok.

Kade go gleda{ napredokot i kako be{e pred tri godini?Pred tri godini, ba{, i ne smee{e da ka`e{ ne{to duri ni za Bosanecot koj se doselil tuka, zazel tu|a ku}a, a svojata ja prodal vo Bosna, i dobil dobri pari za nea. Sekoj mesec odi po socijalna pomo{ vo Bosna, a i tuka zema edna. Da ka`e{ ne{to javno vo dnevnite vesnici za niv, toga{ bi bil prete-pan na ulica. Mu se slu~i toa na eden na{ prijatel. A ne, pak, da mo`e{ da promovira{ deka nie morame da iveeme zaedno, pa da napravi{ ne{to za `ivotot koj go `iveeme da bide kolku-tolku podnosliv. Denes ne e taka, sepak, mo`e{ da zboruva{ i da pi{uva{ se{to i nikomu ni{to. Nema da predizvika{ pregolema reakcija.Po ovie lokalni izbori, jas po~uvstvuvav strav, jas kako rodena Hrvatka vo Knin, a ma` mi Srbin, deka nemam sloboda.

Zo{to?Zatoa {to po ovie lokalni izbori vo gradot se prebrojuva{e i se imenuva-{e, po vesnicite; vo Gradskiot sovet se imenuvaa lu|eto koi ne izlegoa na izbori. Toj podatok treba da bide taen, ne smee da izleze vo javnost, vpro~em {to n# interesira nas toa. Toga{ {to bi zna~elo, ako ti mo`e{ da vidi{ za kogo sum glasala po brojot na glasa~kata lista. Seto toa e kata-strofalno vo ovie mali sredini. Koga }e otide{ nekade kade {to nikoj ni{to ne te pra{uva, pa }e dojde{ tuka i seto toa }e te udri v glava, edvaj ~eka{ da se izgubi{ odovde...

Kako go do`ivuva{ pomiruvaweto? [to nosi vo tebe zna~eweto na toj zbor?

461

Pomiruvaweto, hm. Taa rabota e li~na kaj sekoj ~ovek i kako toj ja do`ivuva. [to znam, jas ne mo`am da se pomiram so nekoj ako mi napravil ne{to lo{o. Mo`am da ka`am, dobro, ima Gospod, }e mu sudi toj ili nekoj drug; nemam poim, nema da mu sudam jas, no nema da imam kontakti so nego. E, sega pomiru-vawe, ba{ toa... Toa e ona {to go rekov, treba nekoi raboti da se stavat vo stilot: Be{e {to be{e, pomina i odime ponatamu. Treba da gledame kon idninata, moeto dete da ne znae ni koj e ni {to e. Nitu pak da pridava neka-kvo zna~ewe na toa. Da go interesira dali tuka mo`e da raboti, da `ivee, da ima stan, da ima svoja egzistencija. Koga }e dojdeme do toa, toga{ mo`eme da ka`eme deka ima pomiruvawe.

Mo`e li da ima pomiruvawe, ako se zboruva za ona {to se slu~ilo?Ne mo`e, mislam deka ne mo`e. Samo treba da se gleda onaa doza na iskre-nost koga razgovarame so nekoj, da ne bide – edno zboruvam so tebe zatoa {to si Srbin, a drugo zboruvam so nekoj Hrvat.

Kako da rabotime na pomiruvaweto, koj bi bil nositel na toj proces vo ovaa sredina?Mislam deka mladite treba da bidat nositeli na toj proces, tie treba da bidat neoptovareni. Normalno, ako semejstvoto izgubilo nekoj blizok, kako brat, tatko, tie lu|e ne mo`at lesno da se vklu~at vo procesot. Sepak, mislam deka 90% od lu|eto nemale takvi traumi. Osobeno tie deca, taa mlada generacija, da re~eme, prva godina sredno, mislam deka tie bi treba-le da odat so logikata – ne mi e gri`a so kogo izleguvam. Izleguvam so prijatelka zatoa {to e dobra, a ne ja biram po nacionalnost.Samo tuka mnogu se prodava imotot na Srbite. Sami go prodavaat zatoa {to tuka ne ja gledaat svojata idnina. Toa ne e od politi~ki pri~ini tuku od egzistencijalni. Osobeno sega, po ovie lokalni izbori vo Knin, kade {to Srbite dobija najgolem broj glasovi. Isto taka, jas sum protiv toa dijaspo-rata na Hrvatska da glasa od Avstralija koj }e ni bide pretsedatel na dr`avata i pretsedatel na vladata; protiv toa sum da doa|aat avtobusi od Srbija polni so lu|e, da glasaat za ovaa vlast, a nemaat namera da `iveat vo Hrvatska. Samo im pravat polo{o na Srbite {to se tuka. Tie tuka, buk-valno, se trgnati na strana, vo stilot – od kade vi vam pravo da birate kogo bilo. No za pet godini toa }e bide neminovnost, ako se vratat site tie lu|e, }e bidat mnozinstvo i }e bidat va`ni. No mislam deka vo igrite od Zagreb i od lu|eto {to go pretstavuvaat srpskoto malcinstvo vo Hrvatska, se slu~u-va kupoproda`ba.

Po tvoe mislewe, {to mo`at da napravat "obi~nite lu|e" koga zboruva-me za pomiruvaweto?Ne mo`at da napravat mnogu. Vo ovaa sredina bez politi~arite ni{to ne mo`e da se napravi. Pomiruvaweto }e se slu~i toga{ koga Srbite }e po~nat da dobivaat vrabotuvawe vo dr`avnite slu`bi, spored brojot kolku {to gi ima tuka vo Knin. Samo na toj na~in mo`e ne{to da se pomrdne i da se ka`e deka toj proces po~nal. S# dodeka tie se tabu, {to se odnesuva do vrabotu-vaweto i kakvi bilo aktivnosti, s# dotoga{ }e nema nikakvo pomiruvawe. Nie, malite obi~ni lu|e, mo`eme da zboruvame i s# toa, no toa ne vredi mno-gu dodeka propagandata vo vesnicite, televizijata, vladata, parlamentot skoro e sprotivna.Mene, kako pripadni~ka na hrvatskiot narod, koja pominala niz seto toa, ne mi treba izvinuvawe od nikogo. Ne treba tolku da gledame na tie formi {to }e priznaeme, bidej}i toga{ ne sme bile vo pravo. Taka e kako {to e, si se vratil, jas ne sum ti dala dozvola za tvojot prestoj vo Knin, ni li~na karta ni paso{, toa ti go dal nekoj {to misli deka ima{ pravo da bide{

462

ene s# u{te me gledaat kako crna M

ovca, iako vo toa vreme jas i moeto

porane{no mom~e, koj be{e hrvatski vojnik

i koj na vreme vide {to e toa, pa se otka`a i ima{e epitet na golem

Hrvat, no nie bevme srpski lokal zatoa

{to ne razmisluvavme kako

mnozinstvoto.

tuka, pa spored toa koja sum jas da ti sudam. Na planot na pomiruvaweto ne mi treba ne~ie izvinuvawe tuku – ona {to be{e pominalo i odime ponata-mu. Za toa ti treba normalen sogovornik, no ima mnogu netolerantni lu|e vo stilot – mo`e{ ti da si go ka`e{ svoeto, no ne e taka, za{to jas smetam deka si vinoven, sose tvojot narod. Treba da se razgovara... Treba da se pravat trkalezni masi. Ako denes dojdat petmina, za eden mesec }e dojdat petnaeset, pa krugot }e se pro{iri.

Nosime li nie, kako poedinci/ki, odredena odgovornost koga gledame na procesot na pomiruvawe i na soo~uvawe so minatoto?Mislam da. Jas se obiduvam da go napravam toa, barem vo svoeto kafule. Go otvorivme pred sedum godini, vo vremeto koga osobeno se gleda{e koj si i {to si. Vo ova kafule toa nikoga{ ne se gleda{e, no zatoa moeto kafule se vika srpsko kafule. Toa e sme{no i sega. Tuka be{e dozvoleno, ne dozvole-no, tuku najnormalno da dojde koj saka da se napie, da plati i ne se gri`ev koj e i {to e. Zatoa kaj nas doa|aa site rasi i nacii: crnci, belci, muslima-ni, Evrei, nema koj ne doa|a{e... Mene s# u{te me gledaat kako crna ovca, iako vo toa vreme jas i moeto porane{no mom~e, koj be{e hrvatski vojnik i koj na vreme vide {to e toa, pa se otka`a i ima{e epitet na golem Hrvat, no nie bevme srpski lokal zatoa {to ne razmisluvavme kako mnozinstvoto.Jas sum sre}na koga pet mladi lu|e razgovaraat so mene i koga se obiduvam da im objasnam nekoi raboti deka ne e s# crno-belo kako {to im zboruvaat po televiziite. Se ~uvstvuvam zadovolno koga }e vidam deka me soslu{ale i utre toa, sigurno, im padnalo na pamet, zatoa {to imam nekoj avtoritet kaj tie mladi mom~iwa. Toa e mojata odgovornost, za{to ne mo`am da slu{am ako nekoj zboruva nevistini, moram da mu prijdam i da mu ka`am deka ne e ba{ taka. Toa e del od rabotata {to ja odrabotuvam i moram da ja odrabotu-vam. Sekoj {to normalno razmisluva treba da si gi ima svoite pet lu|e za razgovor, pa pet po pet }e dojdeme do nekoja brojka...Imam konstatacija deka sekoj Hrvat vo Knin ima svoj Srbin. Go znae{ ona, Srbite se lo{i, no go gleda{ ovoj, go znam nego, i toj e dobar. Mislam deka toa e eden na~in na rabota...

Edno li~no pra{awe, na koe, normalno, ne mora{ da odgovori{. Ti si ma`ena za Srbin. [to misli{, koga bi imalo pove}e vakvi primeri, kako toa bi vlijaelo na procesot na pomiruvawe?Kaj mene toa e malku poinakov fenomen, zatoa {to toj nema nikakva vrska so Hrvatska. Toj dojde da ja poseti svojata baba vo Zadar, pa se zapoznavme. Ne be{e begalec od Knin koj se vratil, pa sme se zapoznale po vojnata.Mislam deka toa e na~in da se po~ne so procesot na pomiruvawe, iako nekoi lu|e i deneska nakrivo poglednuvaat kon mene poradi toa. Ne se gri`am premnogu okolu toa koj {to }e mi ka`e, za{to jas preku zborovi }e mu potvrdam vo svojot ivot deka sum desetpati pogolem Hrvat od nego i deka ne mi mo`at ba{ ni{to. Pogolem Hrvat, vo smisla deka rabotam dobro za svojata dr`ava i deka site lu|e mi se isti.

S. D.

463

ekoj {to normalno Srazmisluva

treba da si gi ima svoite pet lu|e za razgovor, pa pet po pet }e dojdeme do nekoja brojka... Imam konstatacija deka sekoj Hrvat vo Knin ima svoj Srbin. Go znae{ ona, Srbite se lo{i, no go gleda{ ovoj, go znam nego, i toj e dobar. Mislam deka toa e eden na~in na rabota...

Mo`ete li da ni ka`ete ne{to za sebe?Se vikam Mevqudin. Ma{inski in`ener sum, o`enet i imam tri deca.

Kako se ~uvstvuvate sega, {est godini po vojnata?Mnogu se izmeniv pod vlijanie na op{testvenite okolnosti vo poslednite godini. Eden period pominav pod razni pritisoci, sekoga{ nadvor od "sis-temot" i nadvor od op{testvenata {ema, i toa me transformira{e vo drug ~ovek. Ne razmisluvam na ist na~in i ne veruvam na ist na~in. I {to e najlo{o, ne se ~uvstvuvam dobro. Ovoj period od `ivotot poinaku go zami-sluvav. Osven profesionalnite ambicii, o~ekuvav sosema poinakva kli-ma, kako op{testvena, ekonomska, taka i politi~ka.Mislev deka mojot narod od vojnata }e izleze so zgolemena gra|anska svest, so ~uvstvo na rtvuvawe za edna podobra idnina i deka }e bideme poodre-deni vo vrska so taa idnina. Mislev deka nema da ni bide potrebna pomo{ i sega, {est godini po konfliktot, kako da nemavme sposobnost. O~ekuvav deka, gradej}i se na neprijatnite iskustva od minatoto, }e gi nadmineme sostojbite na korupcija, siroma{tija, kradewe itn. Mislev deka lu|eto koi }e gi vodat politi~kite promeni (politi~arite) }e bidat najdobrite i najsoodvetnite od mojot narod, no ne be{e taka. Li~nostite koi n# pretsta-vuvaat pred svetot, zablagodaruvaj}i se na izborite, koi{to gi organizira-{e Me|unarodnata zaednica, samo ja promenija garderobata i se posvetija na li~nite dobivki i beneficii na makata na `alniot narod. Eden narod koj pati od siroma{tija, pove}e od 70% od mladite se nevraboteni i bez nade` deka }e se vrabotat vo bliska idnina. "Politi~kata elita" nema ideja, sposobnost, nitu volja da promeni ne{to na podobro. Imam tri deca i nemam mnogu pri~ini da bidam optimist ili dobro da se ~uvstvuvam.

Kako gledate na svoeto minato?Minatoto go gledam kako lo{ son, no i kako edno iskustvo koe{to ne se "ku-puva" nitu pak "prodava", tuku se dobiva so te`ok napor, a od druga strana, so elba nikoj da ne go pro`ivee na{eto minato.

Dali treba da se zboruva za minatoto?Ne deka treba da se zboruva, tuku treba i da se pi{uva, da se pravat studii i analizi od site mo`ni agli. Od minatoto treba da izvle~eme pouka, za da ne se povtori.

Koj e Va{iot stav vo vrska so pomiruvaweto?Po~nuvaj}i od knigi za osnovno u~ili{te, filozofski i religiozni (teo-lo{ki), pa site vidovi literaturni dela, kade {to ~ovekot so vekovi go materijaliziral negoviot subjektiven stav, glavno se propoveda za pomiru-vaweto i mirot. Faktot deka op{testvoto go pravat pove}e individui, poka`uva deka op{testvoto e takov organizam koj{to opstanuva od reci-pro~nite informacii.Pomiruvaweto go do`ivuvam kako sorabotka na dve ili pove}e li~nosti, kako obid za pokomforen ivot, polesen. So eden zbor, ako saka{ dobro da `ivee{ treba da gi po~ituva{ interesite na drugiot. Pomiruvaweto treba da bide gest i iskren ~in na stranite koi zaedno `iveat, bez ogled na

464

Da se prekine krugot na nasilstvo

eruvam deka nekoi lu|e

znaat da Vprostat i da se

pomirat poradi prekinuvawe na

krugot na nasilstvo i poradi posvetla

idnina.

Mevqudin(43 god.)

Gwilanema{inski in`ener

pri~inite. Ako zboruvame za pomiruvaweto na ova na{e postkonfliktno nebo, toga{ treba da gi razgledame faktorite {to ja donesoa potrebata za pomiruvawe. Pomiruvaweto treba da se slu~i i toa treba da se slu~i od dvete strani. Sekoja individua ili narod treba da ja prezeme odgovornosta na sebe i da bara pro{ka, iskrena pro{ka.

Mo`e li da dojde do pomiruvawe vo Kosovo?Ve}e ti rekov deka do pomiruvawe ne mo`e, tuku mora da dojde. [to se odne-suva do samoosvestuvaweto, stignavme do toa nivo, t.e. sfativme deka dodeka bevme vo konflikt ednite so drugite, mu ovozmo`ivme na lo{oti-lakot da se zbogati. Sami ja pla}ame kamatata i toa mnogu skapo, zatoa {to se znae deka sme najsiroma{en narod skoro vo celiot svet, bez ogled na etni~kata pripadnost.Me ~udi eden fakt, kako mo`e nekoj da ostane i s# u{te da bide manipuli-ran i kako s# u{te da ne sme svesni za novata realnost? Na krajot mo`am da ka`am deka celosnoto pomiruvawe }e se slu~i toga{ koga }e sfatime kolku ni bila lo{a realnosta.

[to e potrebno za da se dojde do pomiruvawe?Da se prosti, kolku i da e te{ko da se stori toa, da se bara pro{ka, da se razmisluva za edna podobra idnina i so site sredstva da se odi vo toj pra-vec. Ne go velam ova zatoa {to mi be{e polesno, mojot grad pomalku be{e pogoden so slu~uvawata na vojnata vo odnos na drugite kosovski regioni. Toa go velam zatoa {to veruvam deka nekoi lu|e znaat da prostat i da se pomirat poradi prekinuvawe na krugot na nasilstvo i poradi posvetla idnina.

Koj treba da raboti na procesot na pomiruvawe?Vo procesot na pomiruvawe treba da bidat vklu~eni site segmenti na kosovskoto op{testvo. Po~nuvaj}i od vospituvaweto, verskite institucii, obi~nite lu|e, onie {to se sobrani vo razni formi na NVO-sektorot, neis-klu~uvaj}i gi i na{ite me|unarodni prijateli, koi se vklu~eni bez intere-si ili pak so strategiski interesi.

Mislite li deka lu|eto koi{to iveat vo Kosovo se podgotveni za po-miruvawe? Dali sakaat pomiruvawe?Ako zboruvam vo imeto na lu|eto {to gi znam, mislam deka odgovorot e – da. Koga zboruvam za lu|eto {to gi znam, toga{ mislam na semejstvoto, nasele-nieto, prijatelite, kolegite itn. Ako site lu|e vo Kosovo mislat otprilika vaka, toga{ pomiruvaweto sekako deka }e se ostvari. Lu|eto se svesni za sega{nite problemi, sakaat da se pozdravat so minatoto, no i so dene{ni-nata, koja ne cveta ba{ mnogu. Ako sakame problemite so koi{to se soo~uva-me da bidat na{e minato, toga{ treba da se pomirime. Od ova proizleguva deka pomiruvaweto ne e samo human akt, tuku i obvrska. Edinstven segment na op{testvoto, ako mo`eme taka da go nare~eme, komu ne mu odgovara pomi-ruvaweto se kriminalcite od site profili, bez ogled na nacionalnosta. Lu|eto koi{to prethodno stradaa, {to stradaa za vreme na konfliktot i po nego, stradaat i sega. Nikoga{ ne mi se slu~ilo da slu{nam vo mediumite deka nekoj, koj{to vo vojnata gi izgubil najbliskite, go koristi govorot na omrazata. Naj~esto se slu~uva obratnoto, pa onie koi ne bile zafateni so vojnata koristat pove}e, od onie {to gi izgubile svoite.

Mislite li deka narodot ima elba da se pomiri?Bez somnenie.

Dali ima pre~ki?Sekako deka ima. ^esto se pojavuvaat vo forma na stereotip. Ima lu|e koi

465

ikoga{ ne mi se slu~ilo da slu{nam vo N

mediumite deka nekoj, koj{to vo vojnata gi izgubil najbliskite, go koristi govorot na omrazata. Naj~esto se slu~uva obratnoto, pa onie koi ne bile zafateni so vojnata koristat pove}e, od onie {to gi izgubile svoite.

ne razmisluvaat mnogu, plitki se. Ima lu|e na koi{to toa im odgovara pora-di svoi li~ni dobra itn. I potrebata za "senzacionalni" vesti, za namerno naglasuvawe na nekoj problem ili incident e eden od faktorite {to mo`e da se zeme kako pre~ka za pomiruvaweto. Mediumite se slu`at so ova i taka ja poka`uvaat svojata neprofesionalnost. Ne smeeme da go izostavime i lansiraweto dezinformacii, nivnoto neprestajno povtoruvawe, za da se sfati kako vistina za onie lu|e koi ne ja poznavaat, taka dobro, realnosta vo Kosovo itn. Eklatanten primer e odnesuvaweto na aktuelnata politika vo Srbija. Politi~kata struktura vo Srbija ne se pomiruva so ni{to, a nikoga{ ne izlegla so nekoj razumen predlog za re{avawe na problemot. Recipro~noto neznaewe se javuva kako edna pre~ka, duri mo`ebi i kako glavna.

[to treba da napravi Va{ata strana za da dojde do pomiruvawe, a {to sprotivnata?Mojata strana nema mnogu mo`nosti ili duri ni potencijal jasno da ja artikulira porakata vo vrska so pomiruvaweto. Na vnatre{en plan taa se obiduva da sozdade odr`liv ambient kade {to lu|eto treba dobro da se ~uvstvuvaat. No ponekoga{ tie poraki se neuspe{ni zatoa {to izgleda kako da ne se iskreni. Ovie obidi gubat sjaj od pri~ina {to ne se vo sostojba da ja ubedat javnosta kolku treba za inicijativa vo pravec na pomiruvaweto. Za{to logikata na posledicite, dvi`ej}i se vo toj pravec, pretstavuva prifa}aweto na vinata od onaa strana koja{to ja inicirala i do posleden moment se obiduvala besmisleno da vojuva protiv celiot svet, {to rezultira{e so mnogu nasilstvo, kriminal i `rtvi. Najlo{o e {to taa ne mo`e da bide seriozna poradi faktite deka glavniot del od javnite institucii e korumpiran tolku mnogu, {to nikoj ne dava ni denar za ona {to doa|a kako poraka od oficijalnite strani (`rtvite).Na stranata so koja{to vojuva{e mojot narod, poradi opstanok za gol ivot, L e gajle za nevinite `rtvi, za problemite i posledicite koi{to bea napraveni na drugite narodi i ne go pravi ona {to e najo~ekuvano. Na{ite sosedi so koi{to vojuvavme treba da se vrazumat i da sfatat deka ne mo`at da gi izbri{at site grdotii koi{to bea napraveni od strana na toj narod. So ova sakam da ka`am deka ~ekorot {to treba da se napravi e da se pobara pro{ka, barem od neposrednite `rtvi. Veruvam deka ova bi bilo dobra poraka i ~ekor kon pomiruvaweto.

[to mo`e da napravi eden obi~en gra|anin za da pridonese kon proce-sot na pomiruvaweto?Mislam deka mo`e mnogu da napravi. Na nekoj na~in, toj i napravil mnogu, mislam na 90% od gra|anite. Obi~niot gra|anin, koj eve {est godini po red, nema redovno napojuvawe so elektri~na energija, nema redovno vrabotuva-we {to bi mu gi obezbedilo elementarnite uslovi za ivot, komu ~esto mu nedostasuva voda za piewe i po najvisokite gore{tini, koj e vo opasnost da bide pregazen od blindiranite xipovi na na{ite politi~ari i da ne nabro-juvam ponatamu... mislam deka stori mnogu od toa. Poradi negovoto trpenie ne e prekinat ovoj "normalen" tek na procesot. Mislam deka treba da se nagradi vakviot gra|anin. Pri~inata e ednostavna. Ako vakviot gra|anin ne e problemati~en za zaednicata, zamislete si kako bi se odnesuval koga bi imal vrabotuvawe {to mu ovozmo`uva solidna zarabotuva~ka, sre}na infrastruktura i dobar `ivot. Siguren sum deka bi bil u{te podobar primer.Bi dal eden primer kolku za ilustracija. Redovno rabotam od krajot na vojnata. Moite kolegi se od najrazli~ni nacionalnosti. Ima Albanci, Srbi, Romi itn. Site imame dobri plati vo odnos na nekoja prose~na plata

466

od moeto mnogu siroma{no mesto, no nikoga{ ne doa|a do me|usebni konflikti. Se postavuva pra{aweto: Zo{to? Odgovorot e ednostaven: Nemame golemi ekonomski problemi, nemame vreme da razmisluvame ili da kreirame problemi itn. Ova poka`uva deka eden od faktorite, {to potpo-mognale da se dojde do vojnata i koj ponatamu e pre~ka za eden normalen `ivot, e ekonomskiot faktor.Na krajot mo`am da ka`am deka obi~niot gra|anin mnogu pravi, no, isto ta-ka, mislam deka mo`e u{te pove}e da pridonese ako se osvesti i ako se vklu~i vo procesot.

Mislite li deka za ova {to se slu~uva{e ima kolektivni ili indivi-dualni vini?Mislam deka nema kolektivna vina i toa poradi edna pri~ina. Ako i polovina od edna populacija stori ne{to lo{o, ostanuva vtorata polovina koja ne u~estvuvala vo toa zlo. Me|utoa, fakt e deka pove}eto }e bidat vinovni za zlostorstvoto {to go napravile drugite vo imeto na site osta-nati. Jas ova pra{awe bi go formuliral na drug na~in, na primer: Kolku odgovornost imame kako kolektivitet {to ne reagiravme poburno protiv onie {to gi sozdadoa nasilstvata i konfliktite, od strana na individuite na na{iot kolektivitet?

Kako ja gledate idninata na ovoj region?]e bide potrebno vreme koga najgolemiot del }e sfati deka nema drug izlez, osven rabotata vo nasoka na sozdavawe edna nova realnost. Koga site objektivno }e gledame na problemite, koga }e sfatime deka samo iskrenosta e uslov za me|usebna doverba, koga }e sfatime deka dobrinata ne doa|a sama od sebe tuku so mnogu trud i po`rtvuvanost i bez lagi. So eden zbor, koga }e se dostigne gra|anskata svest na pogolemiot del od gra|anstvoto. Se nadevam deka ova }e se slu~i, bidej}i }e nema drug na~in. Optimist sum deka seto ova }e se napravi vo bliska idnina.

N. I.

467

Koga gleda{ na '90-tite godini i na vojnite, {to e toa {to dominantno ti ostanalo kako beleg? Kakvi ~uvstva ili {to nosi{ od toa vreme?Na samiot po~etok ne veruvav deka }e ima vojni, kako i mnogu drugi {to ne veruvaa, no sepak se pla{ev deka }e gi ima... Ne{to pret~uvstvuvav, nekak-vo zlo. uvstvuvav nekakov strav.

Koi godini bea toa?Toa be{e nekade '91-ta, '90-ta, '89-ta, otprilika koga na mitinzite po~na ona zloupotrebuvawe na decata so paroli: "Tato, ne dozvoluvaj da ima vojna" i prvite incidenti, onie na JNA. Toga{ ve}e ~uvstvuvav nekakvo studenilo. Vo toa vreme se slu~uvaa sekakvi raboti, i 9-ti mart, demonstraciite vo Belgrad... E, onie sceni na rasturawe na demonstraciite... Jas takvi sceni prethodno imav gledano samo na televizija, vo Izrael i vo Ju`noafrikan-skata Republika, vo najcrnite re`imi vo svetot. Koga go vidov toa vo Bel-grad, sfativ {to se slu~uva. Toj den imav konflikt so svojot tatko koj mi re~e deka sum lud, deka ne sfa}am ni{to, deka ovoj (Vuk Dra{kovi}) e stranski platenik i }e go uni{ti Belgrad. Toga{ po~nav da gi vrtam site mo`ni stanici na radio i da baram informacii. Imav sre}a da naidam na RFI. Radio Slobodna Evropa s# u{te be{e vo Minhen, kaj nas ne se slu{a-{e, a ne postoe{e nitu sekcija za srpsko-hrvatskoto podra~je. Po~nav da slu{am i sfativ so koi s# valkani sredstva se slu`at za da manipuliraat so narodot. Koga po~na ova vo Saraevo, na radio gi slu{av i Zagreb i Sarae-vo i toa na kratki branovi, i po~uvstvuvav gadewe, edna odvratnost kon ovoj re`im, ogor~enost, no ~uvstvuvav i u`asna nemo}. Na primer, koga vo Tuzla be{e bombardirano rodili{teto, edna doktorka se javuva, isto taka, vo rodili{teto vo Belgrad, na klinikata i bara pomo{, moli da im se pomo-gne, veli deka rodili{teto gori, deka rodilkite so bebiwata se vo podru-mot... I na krajot veli: "Samo da vi ka`am eden podatok, jas sum Srbinka", i po~nuva da pla~e... Ili slu{am edna na{a studentka od Belgrad, koja studirala tamu vo Rieka, koja veli: "Tekstovite se sekade isti. Jas gledam televizija i vo Belgrad, i vo Zagreb, samo likovite se razli~ni". Zna~i na ist na~in vr{ena e zloupotreba i na mediumite i na slikite. Cela Evropa, vo toa vreme, se dvi`e{e kon nekakvi integrativni procesi, kon globali-zacija, soedinuvawe, demokratizacija itn., a nie odevme kon nacionali-zam, kon vojni, kon podelba. A, isto taka, mislam deka i obrazovniot sistem ni be{e takov, i celiot sistem.

Na {to misli{ koga go spomenuva{ obrazovniot sistem?Mislam na sistemot na obrazovanie na site nivoa. Nemavme vistinski kvalitet. I mislam deka nivoto na obrazovanie i kultura e vo prosek, koj kaj nas mnogu pridonese lu|eto da nasednat na izmamata, na mediumite i na lagite, i mislam deka ne mo`ea da mu se sprotivstavat na ova. Vo edna prilika go slu{av intervjuto pome|u @i~ka i Aleksa \ilas vo emisijata "Most".

Vo koe vreme be{e toa?Pa toa be{e mo`ebi ve}e i '94-ta/'95-ta godina, ne se se}avam to~no. Taa

468

Da & pogledneme na vistinata vo o~i

oga po~na ova vo Saraevo, na radio gi K

slu{av i Zagreb i Saraevo i toa na

kratki branovi, i po~uvstvuvav gadewe, edna

odvratnost kon ovoj re`im, ogor~enost,

no ~uvstvuvav i u`asna nemo}.

Peda(56 god.)

Babu{nicaadministrativen rabotnik

emisija po~na vo tekot na vojnata i temata be{e dali {irokite narodni masi, odnosno dali narodot vo Hrvatska i Srbija e vinoven za vojnite, za zlostorstvata, zatoa {to go slu{al svoeto rakovodstvo i zatoa {to trgnal po nego. Tezata koja ja iznese \ilas i koja po moe mislewe e to~na, glasi deka site onie koi trebalo da mu ja objasnat vistinata na srpskiot narod, zboruvale deka site nie sme zagrozeni i deka morame vo vojna. I Akademija-ta na naukite, i crkvata, i fakultetite, profesorite, i site institucii na sistemot – vladata, vlasta, ministrite, politi~arite... Site zboruvaa de-ka nie sme zagrozeni i deka n# mrazat, te ova, te ona... I {to mo`e{e da napravi eden obi~en ~ovek? Da zeme pu{ka i da se javi kako dobrovolec ili da ~eka da go kidnapiraat od ku}ata i da go odnesat, nasilno da go mobili-ziraat... I potoa da gine, da ubiva. Mnogu od niv voop{to ne gi sfa}aa izma-mite. Ne sfa}aa deka tie rakovodstva ja vodat taa vojna po dogovor, poradi za~uvuvawe na vlasta, i poradi za{tita na svoite interesi. Ni{to pove}e. Ne im bea va`ni rtvite, nitu verata, nitu nacijata.

Kolku be{e vo tek so rabotite {to se slu~uvaa tamu, vo Saraevo, vo Hrvatska, vo Vukovar, dodeka trae{e vojnata?Bev vo tek zatoa {to ne spiev so no}i. Go slu{av, na primer, po cela no} Radio Saraevo, za vreme na negovoto bombardirawe. Ja slu{nav i direk-tnata naredba na generalot Peri{i}, vsu{nost, ne naredbata tuku ultima-tumot do gra|anite na Mostar, ako ne gi vratat dvajcata piloti koi, navo-dno, gi kidnapirale, }e gi razurne studentskite domovi i fakultetite vo Mostar, davaj}i im rok do deset ~asot nave~er. I posle toa, zapo~na raketi-rawe na tie objekti, bidej}i se poka`a deka gra|anite na Mostar ne ni znaeja deka tie piloti pobegnale za Hrvatska, nemaa nikakva vrska so toa. Voop{to ne se rabote{e za kidnapirawe.

Veli{ deka si slu{al radio i deka ne si spiel no}e. Zo{to, {to te motivira{e da go pravi{ toa? [to be{e presudno? Kakvi ~uvstva bea toa i zo{to be{e zagri`en? [to be{e toa?Zo{to? Od edna strana, vo tie momenti egzistencijata maksimalno mi be{e zagrozena. Beda, nema{tija, hiperinflacija. Seto toa ima{e vrska. Jas ne-mam semejstvo, nemam deca, no taka sum vospitan, po priroda sum pacifist. Mene mi be{e al za mladite. Se se}avam koga Bogdan Bogdanovi} im re~e na belgradskite studenti: "Begajte od Bosna, bez ogled na s#, bidej}i ni{to vo nea ne e dovolno vredno za va{ite mladi ivoti". I jas imav isti takvi ~uvstva: Zo{to da ginat? Za {to? Site ja krieja vistinata deka do v~era i Hrvatite, i muslimanite, i Srbite slu`ea vojska vo isti kasarni, odea na isti akcii. Mo`ebi sum jugonostalgi~ar. Da, toa be{e totalitarna dr`ava, ima{e mnogu maani, no ima{e i mnogu ubavi ne{ta, egzistencijalniot mini-mum be{e i li~na sloboda, pravo na `ivot, na rabota. Seto toa go zagubiv-me, site zaedno.

Dali lu|eto ne mo`ea da dojdat do informacii ili {to be{e rabota-ta? Ako nekoj sakal da znae, mo`el li da doznae?Mo`e{e! Kako {to mo`ev i jas. Me|utoa vo pra{awe e samiot sistem koj odgleda takvi lu|e, stepenot na obrazovanie i kultura odigra presudna uloga. Mislam deka, vo princip, sme na eden nizok stepen. Dodeka Milo{e-vi} be{e na vlast, pred s# napadnata e kulturata. Prvite pogolemi izmeni se slu~ija vo kulturnite institucii, menuvawata na direktorite na tea-trite, na televiziite itn. I toga{ {lajmot ispliva na povr{ina. Mnogumi-na go zedoa zdravo za gotovo ona {to go slu{aa od mediumite. Jas ~itav fantasti~ni napisi vo toa vreme vo Srpski zbor i vo Na{a borba, kade {to poedinci razotkrivaa nekoi poedine~ni slu~ai na tie izmami. Na{ata

469

ite zboruvaa deka nie sme Szagrozeni i

deka n# mrazat, te ova, te ona... I {to mo`e{e da napravi eden obi~en ~ovek? Da zeme pu{ka i da se javi kako dobrovolec ili da ~eka da go kidnapiraat od ku}ata i da go odnesat, nasilno da go mobiliziraat...

televizija prika`uva crkva vo Osiek, navodno srpska, pred koja pi{uva "Gospode, pomogni ni". Ne sum videl toa da go pi{uva na nitu edna pravo-slavna crkva. I mi be{e jasno deka e vo pra{awe izmama. Sekoj obid na drugarite i na kolegite od rabota da im objasnam deka se raboti za izmama, be{e neuspe{en. Velat: "Ti si lud!" Ili: "Ti si neprijatel. Kade `ivee{, kade ode{e vo u~ili{te, za kogo ti naviva{?"

Kako denes gleda{ na situacijata vo odnos na tie vojni?Mislam deka i za vreme na vojnite na site strani ima{e normalni, ~esni i ~estiti lu|e. Mnogu od niv gi zagubija `ivotite pomagaj}i im na sosedite, bez ogled na toa {to tie se od druga nacionalnost. Mnogumina im pomagaa na drugi da pobegnat, da se evakuiraat. Mnogumina se strelani bidej}i im pomognale na drugi. I do dene{en den, mnogumina svedo~at za tie zlostor-stva i vo Hrvatska, i vo Srbija protiv zlostornicite, bez ogled na toa {to se raboti za pripadnici na nivnata nacija. I sekoga{ gi ima{e takvite, no sekoga{ bea vo pomal broj. Ama, sepak, toa bea vistinski heroi za vreme na vojnata. Denes seto toa e mnogu polesno. Polesno odi. I sigurno }e dojde do pomiruvawe. Koga-toga{. Samo toa }e bide dolg proces, bidej}i onie koi gi zagubile najmilite vo taa vojna, nema da prostat. Nekoi od verski pri~ini, nekoi od... Ama se znae kakov mentalitet i kakvi obi~ai imame nie, Balkan-cite. Na primer, Albancite ili Crnogorcite, krvnata osveta i sli~no.

Go spomenuva{ pomiruvaweto. [to e za tebe, vsu{nost, pomiruvawe? [to ti zna~i tebe da se pomirime, vo koja smisla? [to treba da se slu-~i i kako treba da izgleda?Nikoga{ ve}e nema da se vrati vremeto na porane{na Jugoslavija i jugoslo-venstvoto. Zna~i toa e gotovo. Vo '72-ta godina imav nesre}a i treba{e da bidam operiran vo Sofija. Koga trgnuvav na taa operacija mojata majka, koja ja pamete{e Vtorata svetska vojna i bugarskata okupacija na ovoj kraj, mi re~e: "Dobro, tie se neprijateli, n# palea za vreme na vojnata, n# ubivaa, a

470

ti sega odi{ da ti pomognat". Ednostavno taa ne mo`e{e da ja zaboravi sce-nata koga gi presretnala edna kaznena bugarska ekspedicija vo Vtorata svetska vojna. No jas, koj ne ja pametam taa vojna i ne sum go do`iveal toa is-kustvo, vo Bugarija vidov deka i tie se isti kako nas. Mo{ne sli~ni po mentalitet. Deka vo sekoe ito ima kakol. Deka sekade ima i dobri i lo{i, i zli i ~esni, i takvi koi sakaat da go dadat ivotot za tebe.

A koj so kogo treba da se pomiri, ako ve}e zboruvame za pomiruvawe?[to se odnesuva do politi~kite eliti, po moe mislewe, na niv ne im odgo-vara nikakvo pomiruvawe. [to se odnesuva do obi~nite lu|e i dosega se poka`a deka, za vreme na vra}aweto na begalcite, mnogu porane{ni sosedi sorabotuvaat i me|usebno si pomagaat. No onamu kade {to ima problemi, ima problemi od povisoko nivo, od strana na instituciite i vlasta, i od strana na najlo{ite ekstremisti, koi i za vreme na vojnata vr{ea najlo{i zlostorstva, i od strana na dijasporata. Pome|u tie nacionalisti i {ovi-nisti nema pomiruvawe, tie nikoga{ nema da se smirat. A i politi~arite ne se daleku od niv.A obi~nite lu|e, onie koi u~estvuvaa vo vojnata, ednostavno bea prinudeni na taa vojna i mo`ebi s# u{te nemaat doverba, no ne gi valkaa racete so krv. Na niv mislam. Tie treba toa da go prebolat i da se vospostavat normalni ~ove~ki odnosi. Mislam deka toj proces treba da se odviva vo sekojdnev-niot, obi~niot ivot. Treba da se izvr{i vistinsko vra}awe na begalcite vo svoite `iveali{ta i na ednite, i na drugite, i na tretite, i lu|eto da po~nat da iveat normalno. I da sorabotuvaat, i da trguvaat, i da se sre}a-vaat kako sosedi, i me|usebno da se kanat na slavi, i me|usebno da se enat i da se ma`at. Tuka postoi edna golema psiholo{ka bariera poradi vojnata, bidej}i se slu~uvaa zlostorstva, zatoa {to ima{e manipulacii... Se mani-pulira{e so stravot. Zloupotrebuvan e stravot, lu|eto se zapla{uvani. Karaxi} e psihijatar i se znae koi metodi gi koriste{e da predizvika vojna. I da ja vodi. I na mnogumina toa s# u{te im e vo svesta, tolku ivo i prisutno {to lu|eto se pla{at, se zgrozuvaat od toa! Zna~i, samo za eden dolg vremenski period, niz eden proces, mislam deka mo`e da dojde do toa – tie lu|e povtorno da se zbli`at i da zapo~nat normalnite sekojdnevni ~ove~ki raboti.

A koj treba da raboti? Koj treba da go donese toj proces i koj e odgovo-ren za negovoto sproveduvawe?Pa samite gra|ani, samite lu|e. Me|utoa da ne bea Obedinetite nacii i nivnite sili vo Bosna i da gi nema{e nevladinite organizacii, toga{ ne bi se postignal nikakov uspeh. Zna~i be{e potrebna taa pomo{ od strana... No i samite rtvi od vojnata, i semejstvata na kidnapiranite i na is~eznatite gra|ani, i semejstvata na `rtvite, sozdadoa nekakvi svoi zdru`enija i nevladini organizacii za me|usebna pomo{. Tie treba toa da go predvodat. Toj proces treba da bide u{te pomasoven. No toa }e treba da trae mo{ne dolgo za da se nadminat tie psiholo{ki barieri, tie stravovi i da se vospostavi toj odnos. Zna~i samite gra|ani moraat da se vklu~at vo toa. No mora da postoi nekoj koj }e gi vodi. Vlastite s# u{te mu davaat otpor na toa. Toa e fakt. Sorabotuvaat pod golem pritisok od Me|unarodnata zaednica. No nevladinite organizacii igraat navistina pozitivna uloga.

A {to mo`eme nie, "obi~nite lu|e", individualno da napravime vo toj proces?Vo poslednite 15 godini se poka`a deka nikoga{ ne sme uspeale da ja izbereme vistinskata strana i deka sekoga{ sme nasednuvale na razli~ni manipulacii. [to mo`eme? Prvo, treba da izbereme vistinska vlast. Vto-

471

o poslednite 15 godini se poka`a deka V

nikoga{ ne sme uspeale da ja izbereme vistinskata strana i deka sekoga{ sme nasednuvale na razli~ni manipulacii. [to mo`eme? Prvo, treba da izbereme vistinska vlast. Vtoro, treba site da bideme daleku poaktivni

ro, treba site da bideme daleku poaktivni, mo`ebi tokmu vo tie nevladini organizacii, protiv koi, eve, i do dene{en den se vodi potera, protiv e-nite vo crno. Za `al, i RTS vo nekoi emisii povikuva sekakvi... Ne velam deka ne treba da se ~ujat razli~ni mislewa, no mislam deka smisleno i namerno se povikuvaat poedinci koi s# u{te sozdavaat tenzija, omraza, nekakvi tvrdi nacionalisti~ki stavovi.

A {to misli{, {to o~ekuva nekoj "od drugata strana" od tebe da napra-vi{ okolu toa pra{awe, okolu pra{aweto na pomiruvaweto?Mislam deka od mene o~ekuvaat da bidam normalen. Na glasawata da glasam normalno, za normalna vlast. Da ne glasam za nacionalisti. I da ja poddr`uvam, da re~eme, taa nivna organizacija vo nejzinite nastojuvawa.

Koi se tie lu|e koi vo vojnata najmnogu zagubile? Dali sekade e isto toa nivo na odgovornost?Mislam deka ne se sekade site ednakvo odgovorni. Najodgovoren e onoj koj raspolagal so najgolemata sila, so najgolemata snaga. Toa sme nie, bidej}i ja imavme JNA na na{a strana, Srbija i srpskata vlast. Mislam deka taa e najodgovorna za po~etokot na vojnata. A nie kako gra|ani... Navistina e u`asno te{ko da & se sprotivstavi{ na taa ma{inerija, na sistemot vo koj site bea vpregnati vo taa kola, i na akademicite i crkvata, no treba da ja snosime odgovornosta.

A {to mo`evme da napravime i {to mo`eme sega?Pra{aweto e mo{ne te{ko i kompleksno. Znam deka na site strani ima{e i zlostornici i rtvi, no mislam deka e mnogu biten faktot {to ne e vodena vojna na teritorijata na Srbija, tuku na teritorijata na Hrvatska i Bosna. Toa mnogu ka`uva za toa koj raspolagal so najgolema sila i koj e najodgovo-ren za vojnata. A {to toa mo`eme nie da napravime, nemam nekoj jasen odgo-vor ili mo`ebi se pla{am da go ka`am, bidej}i e mo`ebi radikalen... Mislam deka nie, kako narod, se obiduvavme da dademe nekakov otpor na re`imot na Milo{evi}, deset godini, no vo celina, i opozicijata i narodot bea neaktivni. Site zjapaa vo televizorite, gledaa vesti... Takvi sme i vo rabotata, i vo ekonomijata i vo s#. Nie ~ekame Gospod da ni pomogne i ne{tata da ni pa|aat od nebo. Neaktivni sme, ednostavno ne prezemame ni{to. Se se}avam koga vojskata trgnuva{e kon Vukovar; roditelite na vojnicite izlegoa, i gi blokiraa pati{tata, i voenite koloni bea zapreni. Me|utoa, posle toa, na ovie im stana jasno, pa po~naa poedine~nite mobili-zirawa, ispra}awata na poedine~nite edinici i... Ednostavno go ubla`u-vaa seto toa preku mediumite za da se namali toj otpor, i povtorno si teraa po svoe. Mo`ebi na demonstraciite od 9-ti mart treba{e da zaginat ne dvajca, tuku 2000 Srbi, no toga{ vojnata ne bi traela deset godini i ne bi imalo 200000 rtvi. Nie imame obi~aj da zboruvame za na{ata istorija i za toa deka sme osloboditeli, za toa deka sme go oslobodile re~isi celiot svet, za toa kolku sme hrabri itn. Mislam deka tokmu vo otporot protiv re`imot se poka`a, na edna strana, golemata hrabrost na poedincite, no tie bea vo pomal broj, i na druga strana, kukavi~lukot na pove}eto, vo ogromen broj. Sekoja ~est na momcite i devojkite i na penzionerite koi se pretepuvani na ulicite od strana na re`imot, no pove}eto ne smeeja da izlezat na ulicite, bea pasivni. Kako poedinec, jas mo`am da gi poddr`u-vam site onie i vo Hrvatska, i vo Srbija, i vo svetot, i da glasam za vistin-skata strana, no seto toa }e bide popusto koga }e me nadglasaat.

Kako treba da se odnesuvame kon minatite vojni? Dali treba da zabora-vime? Dali treba da pametime, da odbele`uvame, da se se}avame?Mislam deka site normalni narodi vo svetot izvlekuvaat edna pouka od

@

472

seto toa. I nie ne treba da zaboravime, bidej}i toa ne mo`e da se zaboravi, toa, ednostavno, e istorija. Kaj nas istorijata se falsifikuva, vistinski-te nastani se falsifikuvaat. Pred s#, treba da & pogledneme na vistinata vo o~i. Zna~i da dojde na vlast edna garnitura koja }e ja otvori celata arhi-va i koja na ovoj narod }e mu poka`e {to navistina se slu~ilo, i od seto toa da izvle~eme pouka, kako {to izvlekoa Germancite od Vtorata svetska voj-na. Slu{nav deka Germancite posle vojnata, koga videle {to napravile nacistite vo nivno ime, koga gi videle krematoriumite i gasnite komori, gi navednale glavite i pedeset godini mol~ele i rabotele... Iako pove}eto lu|e vo Srbija i ponatamu mislat deka Germancite se fa{isti i deka n# mrazat. I nie treba da se soo~ime so stvarnosta, da & pogledneme na visti-nata vo o~i i da izvle~eme pouka.

A {to podrazbira{ pod toa: da & pogledneme na vistinata vo o~i?Kaj nas, do dene{en den, mnogumina ne veruvaat deka pome|u nas ima voeni zlostornici, iako gi videle snimkite. A {to e u{te potragi~no, mnogumina gi poddr`uvaat tie zlostorstva, ...ako se `rtvite Albanci ili Hrvati. Mislam na obi~nite lu|e. Toa e stra{no, no vistina e, fakt.

Postoi li potreba kaj "obi~nite lu|e" da zboruvaat za vojnite? Zboruvaat li lu|eto za toa?S# pomalku. Retko koga se zboruva. Mislam deka sega mnogumina ne sakaat da zboruvaat za toa, zatoa {to vidoa kako tie vojni zavr{ija na na{a {teta, osobeno ovaa poslednata so NATO-paktot. I jas mislam deka treba da se svrtime kon idninata. Ve}e nema smisla da se zboruva za vojnata. Postoi potreba za soo~uvawe so vistinata. Obi~nite lu|e sami ne mo`at nitu da dojdat do vistinata, nitu da se soo~at so nea. Zatoa e potrebno vo Srbija da dojde takva vlast i mediumite da se demokratiziraat za da mo`e vistinata da izleze na videlina, od edno povisoko nivo. Site tie trupovi da se isko-paat, da se prika`at, zlostornicite da se izvedat na sud, kako {to B92 go prenesuva sudeweto na Milo{evi} od Hag. Me|utoa toa mnogumina ne go gle-daat, mnogumina ne ja sfa}aat su{tinata na toa sudewe, nitu go razbiraat toj proces. Vo te{ka situacija sme.

M. C. H.

473

Iako znaeme deka na{iot region ne be{e direktno zafaten so vojnata, dali ti ima{e ~uvstvo deka ja do`ivea vojnata?Iako vo Crna Gora i vo Ulciw, za sre}a, nema{e voeni sudiri, jas imav mo`-nost da ja po~uvstvuvam i do`iveam vojnata, bidej}i vo po~etokot na deve-desettite godini na 20 vek studirav vo Dubrovnik.

Kakov e tvojot odnos kon vojnata sega, 10 godini podocna?Site onie koi ja do`iveale vojnata sigurno }e ka`at: na nikoj da ne mu se povtori. I podobro sto godini da se pregovara otkolku edna minuta da se vojuva.

[to e potrebno za da se ubla`at ili otstranat posledicite od vojna-ta?Najprvo, da se priznae deka zlostorstvoto e isplanirano i izvr{eno, pa priznanie deka na{ite narodi se polo{i otkolku {to toa vo semejstvata i u~ili{tata ni go ka`uvaa.

[to e za tebe pomiruvawe?Obid porane{nite neprijateli da najdat zaedni~ki vrednosti kako osnova za so`ivot ili obid za gradewe mostovi pome|u minatoto, sega{nosta i idninata.

[to e potrebno za pomiruvawe? Zo{to e va`no pomiruvaweto?Vistinata i priznavaweto se nu`ni pretpostavki za pomiruvaweto, a toa, pak e va`no za da se vospostavi pravda i da se izgradi otvoreno op{testvo.

Kako mo`eme da dojdeme do pomiruvawe?So razbirawe deka na ovoj svet sme samo minuva~i koi so sebe }e gi odnesat samo dobrite dela.

Koj treba da raboti na nego?Site. Najgolema odgovornost sekako imaat politi~arite, pretstavnicite na verskite zaednici i pomladite intelektualci, koi, kako mi se gleda, barem zasega, za toa ne se mnogu svesni.

[to mislite deka "obi~nite lu|e" mo`at da napravat?Obi~nite lu|e mo`at mnogu da napravat. Moraat sebesi da se prinudat da u~at, da po~ituvaat se~ie dostoinstvo, da ne zboruvaat nevistini, da nau-~at da razgovaraat, odnosno sekojdnevno da se obiduvaat da bidat podobri otkolku {to se. A ova e navistina prostor koj go naseluva zapu{ten narod.

Misli{ li deka lu|eto se spremni za pomiruvawe?Ima malku su{tinska volja, `elba, spremnost i sila za pomiruvawe, no da se nadevame deka vremeto, geografijata i ekonomijata se posilni od ideo-logijata.

Kako treba da se odnesuvame kon minatoto?Taka {to }e se obideme da go osoznaeme dobroto i zloto vo na{eto blisko i dale~no minato. Kaj nas istorijata naj~esto se do`ivuva kako samoposluga

474

Polo{i sme otkolku {to ni ka`uvaa

aj nas istori-jata naj~esto se do`ivuva K

kako samoposluga – }e go zemete samo ona {to vas vo toj

mig vi odgovara. No minatoto koe se

potisnuva – se vra}a, ne pove}e kako

farsa tuku kako seni{te!

Mustafa(37 god.)

Ulciwnovinar

– }e go zemete samo ona {to vas vo toj mig vi odgovara. No minatoto koe se potisnuva – se vra}a, ne pove}e kako farsa tuku kako seni{te!

Mislite li deka vinata e samo na ednata strana?Mislam li? Sekako deka ne mislam, no jasno e (i od presudite na Ha{kiot tribunal) deka najgolemata vina za vojnite i tragedijata na prostorot na eks-Ju ja snosi Srbija, nejzinoto toga{no rakovodstvo i nejzinata intele-ktualna elita.

Mo`e li vinata da se individualizira ili mislite deka taa e kolek-tivna?Nu`no e vinata da se individualizira. Zna~i vinata e individualna, odgovornosta e kolektivna.

Dali mislite deka site nie nosime del od vinata?Da, zavisno od pozicijata vo hierarhijata i znaeweto. Samo decata bea nevini vo ovaa programirana klanica i haos.

[to mislite Vie, koj be{e rtva na vojnata?Site sme `rtvi, osven voenite (i antivoenite!) profiteri. No melnicite na Gospod melat poleka!

Mislite li deka lu|eto ~esto bea podlo`ni na mediumska manipula-cija i dali tie, vsu{nost, nesvesno prifatile da bidat manipulira-ni? Dali mo`ele da mu se sprotivstavat na toa?Ne! Mo}ta na destrukcijata be{e ogromna sekade okolu nas, a najmnogu vo nas samite!

Kolkava mislite deka e odgovornosta na mediumite?Premnogu golema i zatoa e ~udno {to Obvinitelstvoto vo Hag s# u{te ne podignalo obvinenie protiv nekoj novinar od podra~jeto na biv{a Jugosla-vija.

Za kraj, kako ja gledate idninata na na{iot region?Vo Evropa bez granici, ha, ha, ha! Vo sekoj slu~aj, vo idnina }e mora pove}e da n# vrzuvaat nekoi vrednosti od "povisok" red.

E. H. ^.

475

amo decata bea nevini vo ovaa Sprogramirana

klanica i haos.

Za po~etok, mo`e{ li da mi ka`e{ ne{to za sebe?Imam 25 godini, studentka sum vo treta godina na Praven fakultet, rodena sum i iveam vo Bjelina. Mnogu sum anga`irana vo op{testveniot ivot na Bjelina. ^lenka sum na Umetni~koto dru{tvo i anga`irana sum vo mladin-skiot sektor.

Kolku godini ima{e koga zapo~na vojnata vo BiH?Koga zapo~na vojnata imav 11 godini i mojata svest ne be{e dovolno razvi-ena za da ja razberam serioznosta na taa situacija. Nie, mladite vo Bjeli-na, nekako mo`evme da `iveeme nadvor od site tie voeni slu~uvawa. Vooru`enite sudiri ovde traeja samo 8 dena i jas tie 8 dena bev vo Bjelina. I pred toj sudir zapo~naa ve}e nekoi migracii. Nekoi ve}e bea otideni od Bjelina ili gi zasolnija decata, no moeto semejstvo ostana. Toa be{e mo{ne kratko za da mo`am da ka`am deka imam nekoe voeno iskustvo. Koga se smirija tie sudiri, se vospostavi nekakva vlast (etni~ka). Ona {to tuka navistina se po~uvstvuva be{e ekonomskata kriza, prodavnicite bea prazni i duri i da ima{e pari, nema{e {to da se kupi. No koga situacijata se smiri, se vospostavija vrski so Srbija, i toa n# odr`a vo ivot. So moite 11 godini, {to se odnesuva barem do moeto dru{tvo, nekako uspevavme da si go izorganizirame `ivotot i da ne ja po~uvstvuvame vojnata. Nie seto toa, nekako, najnormalno go prifativme, i policiskiot ~as i toa {to ne karaa zo{to peeme dodeka ginat lu|e.

Kolku ~esto tvoite prijateli, mladite lu|e od tvojata generacija, se navra}aat na toj period vo razgovorite?Mnogu ~esto, osobeno onie koi imale neprijatni iskustva. Za sre}a, nikoj od moeto semejstvo i familija ne nastrada vo vojnata. Lu|eto koi imaa nepri-jatni voeni iskustva, mo{ne ~esto se navra}aat, toa e kako nekoj period od `ivotot vo koj tie zastanale. Za niv ivotot sopre vo 1992 godina. Ona {to go gledam vo moeto semejstvo e deka brat mi, koj sega ima 31 godina, edno-stavno zaprel vo toa vreme. Za nego kako ni{to da ne se pomrdnalo od 1992g. do 2005g. Toj ne pro`iveal nitu edna godina ottoga{. Seto toa se odrazuva na negoviot `ivot, na negovata sega{nost, i toa e bolno. Zgolemeniot broj na samoubistva, vo povoeniot period, zboruva za edna kolektivna depresi-ja koja vladee vo op{testvoto, a site nekako begame od toa i ne zboruvame za toa, i ne gi re{avame tie problemi. I toga{ se slu~uvaat tie samoubistva, ili imame latentni samoubijci koi sekoj den po malku se ubivaat.

[to zna~i spored tebe zborot pomiruvawe, pomiruvawe vo BiH?Da ka`eme, da funkcionirame normalno. [to bi bilo toa normalno? Da si gi prostime edni na drugi grdite raboti koi se slu~ile vo minatoto, da se sozdade nivo na tolerancija pome|u nas, da prestaneme da obvinuvame nekogo, a da go prifatime prostuvaweto kako na~in na koj }e postapuvame. Nie Srbite sme hristijani, i del od toa e i vo prostuvaweto. I zatoa treba da bideme tolerantni i da im ovozmo`ime na drugite narodi, koi iveat vo na{ata dr`ava, da `iveat normalno, da ne im pre~ime, i da bideme onie koi }e bidat inicijatori. Site treba da se trgneme nastrana od pretencioz-

476

Vo vakvi vremiwa,heroi koi ne se heroi, stanuvaat toa

G.(25 god.)

Bjelinastudentka

nosti i "fa{izmi" i da se trudime da `iveeme normalen `ivot. Slobodna trgovija, slobodno obrazovanie i mobilnost na site gra|ani, osobeno na mladite generacii. Taka jas ja gledam pomirenata BiH.

Kako pominaa tvoite prvi kontakti so drugiot entitet vo BiH i lu|eto koi tamu iveat?Poradi anga`manot vo KUD i so mladinskata rabota, imam mo`nost mnogu da patuvam. Mnogu rano po vojnata zapo~nav da kontaktiram so lu|eto od drugiot entitet, ne e va`no od koja nacionalnost, Srbi, Hrvati ili Musli-mani (Bo{waci), i tie bea mo{ne radosni. Voglavno kontaktirav so lu|e na moi godini, i tie kontakti bea monogu radosni i polni so elan za promena, ne samo na svojot `ivot tuku i na `ivotite na lu|eto vo nivnata okolina. Jas mo`ebi imav sre}a da sre}avam lu|e koi razmisluvaat isto kako mene i nie da gi zdru`uvame silite za da promenime ne{to vo ovaa dr`ava.

Kolku Me|unarodnata zaednica i instituciite, koi taa gi vospostavi, go pomagaat pomiruvaweto vo BiH?Tie imaat edna cel – da ja odr`at momentalnata sostojba vo BiH, t.e. da nema vooru`eni dejstvija vo BiH. Toa im be{e celta vo 1995g., a toa im e celta i denes, samo da ne se puka. I da se slu~at nekoi incidenti, kako onie {to se slu~ija vo Mostar, Br~ko, Jawa, tie reagiraat za da ja stavat situa-cijata vo stagnirawe. Duri i koga bi sakale, ne veruvam deka bi mo`ele da imaat poinakvo vlijanie od ova, koe momentalno go imaat vrz populacijata na BiH.

Kako ti sega, 10 godini po potpi{uvaweto na mirovniot dogovor, gi do-`ivuva{ vestite vo mediumite deka vo nekoj del od BiH do{lo do incident na nacionalna baza?Vo migov se vodi mediumska kampawa deka s# e vo red i deka site nie vo BiH sme super fini; od mediumite dobivame potpolno iskrivena slika za na{ata stvarnost i realnost. Mojot li~en stav e deka sekoja edinka/osoba e odgovorna sama za sebe. I od migot koga jas }e sfatam deka sum toa {to sum, crnkiwa ili Srbinka ili muslimanka, koga toa }e go sfatam i prifatam, i }e po~nam da se odnesuvam vo soglasnost so svoeto poteklo i so samata sebe, }e bide mnogu polesno da gi prifatam drugite narodi i religii. Seto toa e rabota na poedinecot, taka {to mislam deka e golema gre{ka {to uporno se raboti na nekoe globalno prefrluvawe vina od narod na narod. Gi poddr`uvam naporite na Me|unarodnata zaednica, koja se obiduva mi-slewata i delata na poedinci/poedniki da gi iznese vo javnost so striktni naznaki deka se raboti za li~no iskustvo i mislewe na poedinec, a ne na celiot narod. Bidej}i se sozdava pogre{na slika za celiot narod vrz osno-va na poedinci i nivnite dela, dokolku toa jasno ne se razgrani~i. Vo vakvi vremiwa, heroi koi ne se heroi, stanuvaat toa. Fa{izmot stanuva najnorma-lna pojava. I toa e navistina iskrivena slika na na{ata javnost, a toa ve}e spa|a vo domen na gre{kite na politi~arite, koi ja vodat ovaa zemja vo potpolno pogre{en pravec i zad sebe vodat vojska mladi lu|e.Problemot e vo nedovolnoto poznavawe na sebesi kako edinka, vo ramkite na eden narod. Treba prvin da doznaeme koi sme i {to sme, a potoa lesno }e go podigneme stepenot na tolerancija i polesno }e sorabotuvame so drugi-te. Tolerancijata ne e rabota koja se steknuva so ra|awe, toa e ve{tina koja se steknuva niz godini iskustva.Jas ve}e 16 godini sum ~len na KUD. Preku tie patuvawa i nastapi uvidov kolku srpskiot folklor e poznat i cenet vo svetot. A i na{ata religija e specifi~na, pravoslavna, imame `ivopisni obi~ai. Sevo ova eden ~ovek bi trebalo da go istra`i, bidej}i toa e del od negovoto nasledstvo. Nie,

477

pripadnicite na srpskiot narod, skloni sme da se sramime od sopstvenata tradicija i da begame od nea. A toa e ne{to {to nie mo`eme da mu go ponudime na svetot. I sekoj narod vo BiH bi treblo da se potrudi okolu svo-jata kultura i umetnost. Umetnosta i kulturata se ona {to gi spojuva lu|eto. Narodite se upateni edni na drugi, i toa treba da go iskoristat vo obostra-na korist. Integracija nikako ne zna~i etni~ka integracija. Taa ostava dovolno prostor za zapoznavawe na sopstvenoto nasledstvo i nasled-stvoto na drugite narodi. Koga pogolemiot del od lu|eto vo BiH toa }e go sfatat, pove}e nema da ima pre~ki za pomiruvawe.

Kolku edna mlada osoba vo BiH ima mo`nost da u~estvuva kako vo pro-cesot na pomiruvawe, taka i vo drugite op{testveni procesi?Ima mo`nost kolku {to samata }e si dozvoli tie problemi da ja zainte-resiraat. Onoj mig koga }e re{i da se anga`ira, mo`e da se vklu~i vo opre-deleni mehanizmi koi mo`at da & pomognat. Za toa najzaslu`ni se NVO sektorot i Me|unarodnata zaednica, koi gi finansiraat tie programi. Se organiziraat dosta programi i s# e do mladiot ~ovek, i kolku toj saka da se vklu~i. Od druga strana, pak i pokraj dosta proekti, nedostasuvaat infor-macii koi bi mu bile dostapni na toj mlad ~ovek. Vo mediumite retko }e naidete na izvestuvawe za takva nekoja programa. Koga informaciite bi im bile podostapni, lesno bi mo`ele da se odlu~at dali sakaat ili ne sakaat da u~estvuvaat. Vaka nemaat izbor.

Dali i tvojata generacija }e go nosi tovarot od voenoto minato na BiH?Sekako, duri i generaciite koi doa|aat po mojata dolgo }e go nosat tovarot na voenite slu~uvawa od ova podra~je. Edinstveno {to preostanuva e da balansirame. Anga`iraj}i se vo kulturnite i mladinskite aktivnosti, jas pravam balans vo mojot ivot i na toj na~in se obiduvam da go odr`am nor-malen, i da ne mislam deka `iveam vo dr`ava koja do neodamna bila boi{te na voeni sudiri.

Kolkava e odgovornosta na "obi~niot ~ovek" za pomiruvaweto vo BiH?Ogromna! Kako {to ka`av pred malku, s# dodeka poedinecot ne ja prezeme odgovornosta za svoite postapki, nema da se dojde do zadovolitelen stepen na pomiruvawe. Eden moj poznanik od Jawa, ~ija majka i tatko gi ubile Srbi-te, re{il so svoeto semejstvo da se vrati da ivee vo Jawa, i ~esto ka`uva deka nema namera da go bara ubiecot na svoite roditeli, bidej}i toa nema da mu ja nadomesti negovata zaguba. Koga site }e dojdeme do toj stepen na tolerancija i razbirawe, }e mo`e da se slu~i ne{to prirodno vo ovaa dr`ava. Mojot poznanik se izdignal nad celata taa situacija i toj e svesen deka e samo eden od mnogute koi gi sna{lo takvo zlo. Vo nego se razbudila humanosta i etikata koja sekoj ~ovek vo sebe treba da ja razbudi, i spored tie principi da `ivee. Potrebno e da se ~uvstvuva odgovornost i za najba-nalnite raboti. Mislam deka religijata ima golema uloga vo seto toa. Pravoslavieto, kakvo {to jas go naslediv od moite predci, me u~i da gi po~ituvam i drugite i da prostuvam. Jas tie vrednosti gi ponesov od moeto semejstvo i tie me u~ea deka verata vo Boga podrazbira prostuvawe. I toa e ona izvorno pravoslavie, a ne ova dogmati~no, koe se pojavuva po 1992 godina. ovekot mora da razbere deka ne e sam na planetava i deka mora da nosi odgovornost.Na mladite treba da im se ovozmo`i da patuvaat i da bidat mobilni, da imaat pristap do informacii, da zapoznavaat drugi narodi, religii i kulturi. I mo`ebi ona {to ne go pronao|aat vo svojata religija, ili semej-stvo ili op{testvo, da go najdat na nekoe drugo mesto, da im se ovozmo`i pravo na izbor.

478

ovekot mora da razbere deka

ne e sam na planetava i deka

mora da nosi odgovornost.

[to e toa {to narodot na koj ti mu pripa|a{ bi mo`el da napravi za po-miruvawe vo BiH?@iveam vo grad koj be{e re~isi etni~ki ~ist od 1992 g. do 1995 g. Od 1995 g. do 2005 g. mnogu ne{ta se smenija i sekoj den me|unacionalnata sostojba e s# podobra i podobra.

Kako ja gleda{ idninata na BiH?Toa e malku problemati~no. Jas ja imam taa slika vo mojata glava, no mi se ~ini deka mnogu lu|e ne ja gledaat i ne razmisluvaat za idninata. Znaete kako se vika, deset dobri ne mo`at da pokrijat eden lo{. Malku n# ima koi imaat takva slika za BiH vo svojata glava. Slika na normalna dr`ava BiH kade jas, kako Srbinka, nema da bidam potcenuvana nitu ucenuvana, i kade }e mo`am da ka`am: "Jas sum Srbinka i iveam vo BiH, i sum toa {to sum", a da nema komentari i jas da ne se ~uvstvuvam lo{o. I toa bi bila dr`ava kade ne bi mi pre~ele Hrvati i kade ne bi mi pre~ele Bo{waci. Jas nemam problem so toa {to nekoj se narekuva Bo{wak i svojot jazik bo{wa~ki, no sakam istoto toa i mene da mi se uva`i. Zasega edinstven grad vo F BiH, kade se ~uvstvuvam taka, e Saraevo. Edinstveno vo Saraevo ne se ~uvstvu-vam zagrozeno kako Srbinka, dodeka ostanatite gradovi se ostanati na nivo od 1995 g. BiH treba da bide dr`ava koja }e im pru`i ednakvi prava i mo`nosti na site gra|ani, bez ogled na toa od koja nacionalnost se. esto se zaborava deka vo BiH ne iveat samo pripadnici na konstitutivnite naro-di tuku i mnogu drugi... Slovaci, Rumuni, Romi. No za takvo ne{to, treba da se podigne pragot na tolerancijata. Vo BiH nema podelba na tri narodi samo koga treba ne{to da se smota, mota, pro{vercuva. Mitoto, korupcijata i kriminalot ne poznavaat nacionalni razliki. Tie pojavi moraat zakon-ski da se reguliraat, a nie, kako trgovski narod, treba da se posvetime na trgovijata i ekonomskiot napredok.

B. J.

479

Kolku godini ima{e koga zapo~na vojnata vo BiH?Koga zapo~na vojnata vo BiH, imav 21 godina.

Kakvi se tvoite se}avawa za voeniot period? Dali bi mo`ela na krat-ko da ni ka`e{ kako se ~uvstvuva{e toga{?Se}avawata za vojnata mo`at da bidat glavno grdi. Vo vojnata, kako i na sekogo, i mene mi be{e te{ko, i jas dadov nekakva svoja rtva, mnogu ne{ta. Za razlika od mnozinstvoto lu|e, jas sakaj}i gi lu|eto, i vo vojnata zapozna-vav i se dru`ev so lu|e od druga nacionalnost. I den denes gi odr`uvam tie prekrasni prijatelstva koi gi sozdadov vo toj isklu~itelno te`ok period.

Kolku vlijae{e vojnata na tvojot `ivot? Dali go svrte tekot na tvojot `ivot vo nekoj drug pravec?[to se odnesuva do mene li~no, site nekoi moi nade`i i s# ona {to sakav da go ostvaram ostana neostvareno. Ja zagubiv mo`nosta da gi podigam mo-ite deca zaedno so nivniot tatko, ja zagubiv mo`nosta da go zavr{am {koluvaweto onaka kako {to planirav, ja zagubiv mo`nosta normalno da `iveam. Vo vojnata se gubat mnogu ne{ta. Po priroda sum optimist i ne sakam da se se}avam na grdite raboti od vojnata. Dovolen e samiot zbor vojna, pa ~ovek da se po~uvstvuva grdo. I toga{ }e mi tekne na dragite lu|e koi mo`ebi nikoga{ nema{e da gi sretnam da ne be{e vojnata, pa pomislata na toj period mi se ~ini podnosliva. Nekoi od moite najdobri prijateli se lu|e koi izbegale od drugite krai{ta na BiH i do{le da `iveat tuka vo Bjelina. Mi se ~ini deka celiot moj ivot trgna po nekakov poinakov tek.

Kako ja do`ivea vesta deka e potpi{an Dejtonskiot miroven dogovor?Prviot vpe~atok mi be{e: "Kone~no prestanuva pukaweto, kone~no }e bi-dam bezbedna i ne moram pove}e da mislam dali utre }e ostanam bez nekoj ~len od semejstvoto ili bez prijatel".

Kolku nie napreduvme za ovie 10 godini vo BiH?Napreduvawe za ovie 10 godini... Ponekoga{ mi se ~ini deka ne sme napra-vile nikakvo napreduvawe. Ili ako sme napravile, deka toa e tolku mini-malno {to nema ni za {to da se zboruva. Ona {to dosega e napraveno vo BiH, napraveno e niz nekakov prevez i so premol~uvawe: "Jas ova }e go premol-~am, ti ona }e go premol~i{", i nikako da se soo~ime o~i vo o~i i da ka`eme: "Znae{ jas sum vinoven za ova i ova, a sega ti ka`i za {to si ti vinoven", pa da vidime kakvi se voop{to mo`nostite za podobruvawe na na{iot odnos.

Dali, spored tebe, ovaa vremenska distanca od 13 godini od po~etokot na vojnata i 10 godini od potpi{uvaweto na Dejtonskiot miroven dogo-vor e dovolna za da se zapo~ne so razgovor i so rabota za pomiruvawe?Mislam deka e predocna. Po moe mislewe, za ovie temi treba{e da po~neme da zboruvame mnogu porano.

[to podrazbira{ pod zborot pomiruvawe?Smetam deka pomiruvawe posle vojna e, pred s#, podgotvenost za prostuva-we. Iako nekoi raboti koi se napraveni vo ovaa vojna se neprostlivi, po-stojat lu|e koi go storile toa i koi }e bidat kazneti za toa {to go napravi-

480

Da ne dozvolimepostojano drugi da zboruvaat za nas

dentitetot nikako ne

mo`e da Ibide pre~ka za

pomiruvawe. Na pomiruvaweto mu pre~at rasipani

umovi, a ne identitetot. Toa {to postojat nacionalni

razliki pome|u lu|eto spored

ra|aweto, ne e taka katastrofalno.

Katastrofalno e {to postojat razliki

vo razmisluvawata, toa e ona {to

doveduva do kurc{lus, a ne identitetot i nacionalnata

pripadnost. A jas navistina ne gledam deka nie poradi taa

nacionalnost, sme tolku razli~ni za da

ne mo`eme da `iveeme zaedno.

Fata(35 god.)

Bjelinatekstilen konfekcioner,aktivistka vo NVO

le. Toa bi trebalo da bide osnovata za dejstvuvawe na lu|eto koi se na vlast, koi nosat del od odgovornosta za pomiruvaweto pome|u narodite vo BiH – da gi kaznat izvr{itelite na zlostorstvata i so toa da sozdadat osnova za pomiruvawe pome|u narodite.

Dali ti li~no si zadovolna so tekot na pomiruvaweto vo BiH?Ne sum zadovolna. Vo krugot na lu|e kade {to se dvi`am, nema lu|e na koi treba ne{to da im prostam ili tie ne{to da mi prostat mene. Postojat lu|e vo ovaa dr`ava na koi te{ko mo`e da im se prosti ona {to tie ni go napra-vile. No koga tie sega bi napravile ne{to {to bi pridoneslo za napredokot na ovaa zemja (a ne samo da gi razgoruvaat duhovite na minatoto), mislam deka na{ite lu|e bi na{le sili da im prostat.

Po tvoe mislewe, kako treba da se odnesuvame kon voenoto minato?Mislam deka kone~no bi trebalo da zastaneme i da ja ka`eme vistinata za da mo`eme da go nadmineme seto ona {to ni se slu~i. S# dodeka postojat nekoi skrieni ne{ta koi navistina se slu~ile i uporno se sokrivaat, a se istaknuvaat samo nekoi raboti koi vo daden mig im odgovaraat na lu|eto od samiot vrv na vlasta, nema da bide dobro za nikogo vo ovaa zemja. Edin-stveno koga s# }e se iznese na videlina i }e se ras~isti koj za {to i kolku e vinoven, i potoa takvoto lice }e se sankcionira, duri toga{ "obi~nite" poedinci }e mo`at polesno da gi re{at problemite pome|u sebe.

Dali ti si imala mo`nost da sretne{ lu|e koi ne se podgotveni za pomiruvawe i kako reagira{ vo tie situacii?Na moja golema sre}a, se dru`am so lu|e koi normalno razmisluvaat i mo{ne retko, mo`ebi s# na s# nekolku pati sum bila vo situacija da se sretnam so lu|e koi ne se podgotveni za pomiruvawe i reagiraat soglasno na takviot svoj stav. Iako sega mi se ~ini deka lu|eto vo tie situacii pove-}e imaa potreba da mu kontriraat na mojot stav otkolku {to navistina gi iznesuvale svoite vistinski stavovi.

Kako izgledaa tvoite prvi poseti na drugiot entitet vo BiH? Kako ja do`ivea mo`nosta za odewe vo drug entitet, po kone~noto nastapuva-we na mirot vo BiH?Mislam deka spa|am me|u prvite lu|e koi se odlu~ija na patuvawe me|u entitetite. Rodena sum vo Srebrenik, grad~e vo blizina na Tuzla i bidej}i moite roditeli `iveat vo Srebrenik, prvpat trgnav da gi posetam na 14 fevruari 1996 godina. Moram da ka`am deka povtorno trgnav vo edna neiz-vesnost. Mojot ma` za vreme na celata vojna be{e pripadnik na vojskata na Republika Srpska, iako po nacionalnost ne sme Srbi. Vo toj moment da me zapra{a{e nekoj od moeto semejstvo: "Zo{to?", jas istiot mig bi se vratila doma i bi prekinala kontakt so niv. Ako nekoj ne mo`e{e da razbere zo{to nie se odlu~ivme da ostaneme vo Bjelina, toga{ toj nekoj ne mo`e{e da me razbere ni mene kako li~nost. No samoto odewe vo Federacija BiH mi be{e mo{ne te{ko. Pojdov vo neizvesnost so dete od 4 godini i go ostaviv ma`ot i deteto od 7 godini doma. Be{e te{ko vo toj mig da se otide vo mesto kade si roden i da se soberat vpe~atocite na lu|eto, po s# {to se slu~uva{e. Smetam deka imav sre}a bidej}i nikoj ne me pra{a zo{to, no svesna sum deka taa moja poseta mo`e{e da bide mo{ne lo{o iskustvo. Mnogu lo{o pominav na vra}awe, bidej}i vo toa vreme izleguvaweto od Republika Srp-ska mora{e da se prijavi vo MUP. Na vra}awe vo Bjelina policijata saka{e da me vrati od entitetskata granica i da ne mi dozvoli vlez vo Republika Srpaska. Za sre}a, silnite prijatelstva re{avaat s#, taka {to ~ovekot koj vo taa prigoda me voze{e od Srebrenik, uspea da me vrati doma povikuvaj}i se na svoi li~ni vrski.

481

Vo voeniot period tvoite sinovi bea dosta mali... Dali sega koga se ve}e re~isi vozrasni, se se}avaat na toj period? Dali nekoga{ pra{u-vaat za toj period?Mo{ne retko. Osobeno pomladiot koj ima{e samo 18 meseci koga zapo~na vojnata, taka {to toj nesvesno pomina niz toj period. Postariot sin se se}ava na nekoi detali, no so ogled na imeto koe go nosi, nema nekoi traumi od detstvoto od toj vid – decata da go isklu~uvale po nacionalnost, bidej}i negovoto ime i ne e tipi~no muslimansko ime.

Dali ti, kako majka, si zagri`ena za slikata od toj period koja tvoite deca mo`at da ja primat preku mediumite i obrazovniot sistem? Dali ti li~no si zadovolna od informaciite za toj period koi ni se dosta-pni preku mediumite i obrazovanieto?]e bidam iskrena. Vo po~etokot na {koluvaweto na mojot postar sin vo u~ebnicite ima{e ne{to {to se odnesuva{e na minatata vojnata, a {to spored mene ne be{e realno. Vo sekoj pogled, jas li~no mislam deka sekoj roditel e najzaslu`en za toa – {to decata }e ponesat od detstvoto. Nemam namera da go podcenuvam pridonesot na pedago{kite rabotnici vo obrazo-vanieto na decata i smetam deka {kolstvoto kaj nas e dosta kvalitetno. Sepak se slu~uvaat nekoi gre{ki vo {kolskiot sistem koi se nastanuvaat kako posledica od prepukuvawa na lu|eto na koi ne im e gajle za pomiruva-weto i svoite konflikti gi prenesuvaat vo detskite u~ebnici. No, za sre}a, tie gre{ki ne se tolku golemi za da ne mo`at doma da se ispravat.

Spored tebe, dali denes e mo`no ostvaruvawe na sopstveniot naciona-len i verski identitet bez pre~ki i dali tie identiteti se ne{to {to pridonesuva za pomiruvaweto ili go ote`nuva?Identitetot nikako ne mo`e da bide pre~ka za pomiruvawe. Na pomiruva-

482

weto mu pre~at rasipani umovi, a ne identitetot. Toa {to postojat naciona-lni razliki pome|u lu|eto spored ra|aweto, ne e taka katastrofalno. Katastrofalno e {to postojat razliki vo razmisluvawata, toa e ona {to doveduva do kurc{lus, a ne identitetot i nacionalnata pripadnost.

Dali misli{ deka pogolem stepen na tolerancija sprema tu|ite iden-titeti (ne do`ivuvawe na ne~ij identitet kako agresija) bi go pomo-gnalo pomiruvaweto vo BiH?Pa so ogled na toa {to jas li~no ne go gledam identitetot kako ne{to {to go popre~uva procesot na pomiruvawe, i ponatamu stojam na toa deka ne e identitetot ona {to im pre~i na tie lu|e; na tie lu|e im pre~at nekoi drugi raboti... Tie imaat problem vo glavata, a ne problem so ne~ij identitet. Ne e sporno {to nekoj e Srbin, musliman ili Hrvat, tuku toa {to nekoj na nekogo mu pre~i da gi razvie i ostvari nekoi svoi bolni ambicii. Na nekogo mu e va`no vo daden mig da ja uni{ti dr`avata i }e se zdru`i so drugi koi imaat isti celi, i toga{ }e se najde pri~ina. Ovojpat pri~ina be{e razli-~nata nacionalna pripadnost. A jas navistina ne gledam deka nie poradi taa nacionalnost, sme tolku razli~ni za da ne mo`eme da iveeme zaedno. Mene ne mi pre~i ni toa {to crkvata yvoni, nitu {to oxata se moli na mina-re, apsolutno ne mi pre~i dali nekoj se vika vaka ili onaka. No mi pre~i koga nekoj nekogo }e ubie, mi pre~i koga nekoj na nekogo }e mu nanese kakvo bilo zlo i mi pre~i koga nekoj odzema ne{to {to definitivno mu pripa|a na nekoj drug.

^estopati si vo kontakt so lu|e koi vo tekot na vojnata zaminale od Bje-lina i sega vo Bjelina doa|aat samo na odmor. Kakov e stavot na tie lu|e, dali se podgotveni da se vratat vo Bjelina i kako tie gledaat na BiH sega?Mislewata se podeleni. Nekoi lu|e poradi ekonomskata situacija ostanu-vaat vo stranstvo, a drugi poradi toa {to nemaat nadminato i nemaat ras-~isteno vo sebe, taka {to ne se podgotveni za prostuvawe. Onie koi toa go sakaa i mo`ea, ve}e prostija. Na samiot po~etok rekov deka e predocna da se pra{a {to e potrebno za pomiruvawe vo BiH. Koj sakal, odamna ras~i-stil so toa vo svojata glava. Ili mo`ebi ne ni imal {to da ras~isti, tuku ednostavno znael {to e toa {to }e mu pre~i i toa }e go izbegnuva i {to e toa {to nema da mu pre~i i }e go prifati. Odamna, odamna e ras~isteno koj prostil, koj ne, koj se vratil, koj ne. So ogled na toa {to bev upatena i vo rabotata na Ministerstvoto za begalci i raseleni lica na Republika Srp-ska koe rabote{e na vra}awe na imotot, znam deka mnozinstvoto, pogolemo-to mnozinstvo go dobilo svojot imot nazad i se vratile vo svoite ku}i.. Site ne se vratija, bidej}i taka sakaa, tuku pogolemiot del od niv se vra-tija zatoa {to bea stari, pa nemaa kade da odat na drugo mesto.

Vo toj voen period sigurno imalo i lu|e koi tebe li~no ti nanesle zlo so navreda, zakana... Kako denes izleguva{ na kraj so toa? Dali nekoj od niv ti ponudil izvinuvawe za zloto koe ti go nanesol?Iskreno da ka`am, na moja golema sre}a, jas i ~lenovite na moeto semejstvo nemavme fizi~ki povredi. Verbalni navredi i zakani ima{e... Go po~itu-vam misleweto i na moite sosedi koi istapija na toj negativen na~in i si dozvolija sebesi mene da me navredat kako pridapni~ka na malcinstvo. Go po~ituvam toa, toa e nivno mislewe i mo`e koj saka da me mrazi, toa mene ne mi pretstavuva problem. Po s# {to se slu~i, sekako deka nema{e izvinuva-we, duri, naprotiv, posle toa ne najdoa za potrebno voop{to da komunici-raat so mene, bidej}i vo toj eden odreden mig jasno i glasno go ka`ale svoeto mislewe. Duri pomalku gi po~ituvam onie lu|e koi vo toj period se

483

arodot na koj jas mu pripa|am N

treba da go napravi istoto {to i drugite narodi vo BiH treba da go napravat. Mislam deka site podednakvo sme vinonvi, nevozmo`no e da se bori{ protiv nekoj koj odbiva da se bori. Od site tri narodi eden da odbie{e da se bori, protiv kogo }e se bore{e drugiot? Site nie vo daden mig poka`avme nekoja sila i ostrina, a sega koga treba da se zboruva za posledicite, se odnesuvame kako mali deca: "Ne sum jas, toj e!!!"

trgaa od mene, poradi nekakov navoden strav deka i niv bi mo`elo da im se slu~i ona ne{to grdo {to bi mo`elo mene da mi se slu~i, a sega, posle vojna-ta, stanaa nekakvi fini, umilni, a vsu{nost se ligavi i jas ne gi ~uvstvuvam kako lu|e koi imaat dovolno kvaliteti za da se dru`am so niv. No tie ne bea moi prijateli ni pred vojnata. Po~ituvam i koga }e mi se ka`e deka sum nepo`elna, no toa ne zna~i deka morame da se ispoubieme zatoa {to ne se sakame edni so drugi, a iveeme na ista teritorija.

Dali sega, 10 godini po vojnata, ja do`ivuva{ Bjelina kako prostor kade {to mo`e{ da ostvari{ nekoi svoi prava? Dali ti kako pripad-ni~ka na eden konstitutiven narod koj e najmalubroen, mo`e{ vo ista mera da gi ostvaruva{ svoite prava?Da bidam iskrena, nitu vo tekot na vojnata nekoi moi ~ovekovi prava ne bea zagrozeni, ne bea zagrozeni vo merka vo koja bile zagrozeni pravata na drugite muslimani vo Bjelina. Mojot ma` za vreme na celata vojna, i den denes raboti vo firma vo koja se vraboti pred vojnata. Jas ne ostanav na svoeto rabotno mesto, dobiv otkaz. Po nekoja sre}na okolnost i blagodarej-}i im na lu|eto koi me opkru`uvaat, jas deneska imam kvaliteten `ivot, i ma`ot i jas sme vraboteni, decata se {koluvaat... Jas nemav nikakvi osobeni problemi poradi toa {to sum od druga nacionalnost. Iako, koga podobro }e razmislam i }e ja razlo`am situacijata, postojat odredeni institucii kade {to se insistira na vra}awe na rabotnite mesta na lu|e koi rabotele na niv pred vojnata, a koe tie ne se ba{ volni da go ispolnat... Iako spored mene ni toa nema dolgo da trae, bidej}i na kraj s# }e si dojde na svoe, }e se sredi i toa. Toa e edinstveniot del kade {to bi mo`ela da ka`am deka pravata na lu|eto se zagrozeni.

Svedoci sme deka vo BiH, osobeno vo dr`avnite institucii, se vodi smetka za toj "nacionalen klu~" (tripartitnost). Kolku toa pridonesu-va za pomiruvaweto vo BiH?Moeto mislewe e deka toa e kopawe vo `iva rana. Ne sakam {to se istaknuva nacionalnata pripadnost vo prv plan, bilo toa da e vrabotuva-we spored nacionalen klu~, ramnopraven broj na pripadnici na razli~ni nacionalnosti vo institucii itn. Mislam deka bi trebalo da se biraat i vrabotuvaat lu|e koi se kvalitetni, bez ogled na nacionalnosta. Popotre-bno e da se re{i situacijata so falsifikuvanite voeni diplomi i vrabotu-vaweto preku rodninski vrski, otkolku da se insistira na "nacionalen klu~".

Kolku obi~niot gra|anin/ka na BiH, poedinecot, mo`e da napravi za pomiruvaweto?Navistina mnogu, po~nuvaj}i od toa samite ve}e da ne si dozvoluvame da izbirame pogre{ni lu|e koi }e vladeat i upravuvaat i zboruvaat deka go mislat i rabotat ona {to nie sme go mislele, sakale i ka`ale. Ako mol~am i sedam doma i ako slu{am kako zboruvaat i rabotat s# i se{to, sekako deka sum potkleknala i sum go dozvolila toa, i sum go zaslu`ila toa - grdite raboti koi mo`at da mi se slu~at. Mislam deka treba da go iska`eme toa {to go mislime i da ne dozvolime postojano drugi da zboruvaat za nas. Zna~i da bevme svesni za ona {to }e ni se slu~i, pred vojnata da prozbo-revme vo eden glas, nema{e ni da ima vojna, bez ogled na lu|eto koi taa vojna ja sakaa. Stra{no mi e grdo koga }e gi slu{nam lu|eto pred izbori kako velat: "Znam jas koj povtorno }e bide izbran na vlast... Ne sakam da glasam, znam koj }e pobedi... ". Mo`ebi i jas znam ponekoga{ koj }e pobedi, ama koga }e izlezam na izbori i }e go dadam svojot glas, mojata sovest e mirna.

484

Spored tebe {to u{te treba da napravi narodot na koj ti mu pripa|a{ za pomiruvaweto vo BiH?Narodot na koj jas mu pripa|am treba da go napravi istoto {to i drugite narodi vo BiH treba da go napravat. Ednostavno treba da ja prozborat vistinata, samo vistinata i da go nadminat ve}e edna{ toa – ajde da obvi-nime nekoj drug i nekoj drug da bide pove}e vinoven. Mislam deka site podednakvo sme vinonvi, nevozmo`no e da se bori{ protiv nekoj koj odbiva da se bori. Od site tri narodi eden da odbie{e da se bori, protiv kogo }e se bore{e drugiot? Site nie vo daden mig poka`avme nekoja sila i ostrina, a sega koga treba da se zboruva za posledicite, se odnesuvame kako mali deca: "Ne sum jas, toj e!!!", a toa ne e na~in ne{tata da se re{avaat na nivo na dr`ava.

Kako ti ja gleda{ idninata na BiH?Pa ne e ne{to ohrabruva~ka. No, vo sekoj slu~aj, dokolku ne ja zboruvaat vistinata, kako {to ne ja zboruvaat, dolgo }e potrae ovaa sostojba vo koja se nao|ame – da mol~ime, prikrivame i lo{o da `iveeme. Dokolku lu|eto navistina bi bile podgotveni da gi priznaat svoite gre{ki i da go priznaat toa {to go zgre{ile..., iako vo vojnata ~esto se slu~uvaat i zagubi koi ne mo`at da se nadomestat, bi mo`elo da bide dobro. Samo vo toj pogled, koga nie bi se svrtele kon nekakva rabota koja bi donela podobruvawe na ekonomskata sostojba vo BiH, pa i koga bi ka`uvale nekoi drugi prikazni, osven tie prikazni po mediumite deka nekoj nekomu mu napravil ne{to grdo samo od pri~ina {to e od druga nacionalna pripadnost. Mnogu podobri bi bile vestite deka nekoj napravil nekoja fabrika vo koja vrabotil masa lu|e i ne gi pra{al od koja nacionalnost se, tuku dali se dovolno stru~ni. Mislam deka toga{ bi bilo s# poinaku i s# bi bilo polesno. No iskreno ka`ano, ne sum optimist i ne gledam deka ne{to takvo naskoro }e se slu~i.

B. J.

485

Za po~etok, ka`i ni ne{to za sebe, koj si, od kade si, kolku godini ima{...Jas sum Nexat od Medve|e. Roden sum vo Medve|e. Sega }e napolnam 36 godi-ni. Osnovno u~ili{te zavr{iv vo Medve|e, sredno vo Pri{tina, izvesno vreme studirav hemija. Nekade okolu '91g., koga se zatvori fakultetot vo Pri{tina i koga bevme isfrleni od studentskite domovi, nie – Albancite, toga{, oktomvri, pred da dobijam povik za mobilizacija vo vojnata vo Hr-vatska, Bosna, ne se se}avam to~no, toga{ otidov vo Grcija. Se vrativ kon krajot na '95-ta. Potoa po~esto bev vo Medve|e i Pri{tina, a od avgust '99g. go napu{tiv Medve|e i momentalno iveam vo Gwilane. Rabotam vo OBSE. Isto taka, od 2002 godina, aktivist sum na Akcija protiv nasilstvo i grade-we na mirot vo Gwilane...

Kakvi se tvoite ~uvstva za voenite godini, godinite vo koi{to be{e nasilstvoto?Imam mnogu bolni to~ki koga }e se vratam nazad, koga }e se prisetam na toa. Vo mojot ivot nedostasuvaat okolu pet godini koi{to gi pominav vo stran-stvo, {to mo`ebi i ne bi gi minal da ne be{e vojnata na Balkanot. I seko-ga{ koga se zboruva za toa vreme, mi nedostasuva ne{to, nemam informa-cija, bidej}i ne bev tuka. Nikako ne mo`am da sporeduvam, no koga }e se pri-setam kako bilo vo poslednite deset godini, u`asno mi e poradi toa i rabotam tie nastani da ne se povtorat. Ne bi sakal povtorno da go pominu-vam seto toa; koga }e se setam, koga bev student dodeka studirav hemija, u{te vo devedesettite, tie procesi, slu~uvawa, nasilstva, plus s# zape~a-teno so vojnata vo '99, koga bev vo Medve|e... Mnogu raboti se slu~ija.

Kako vlijaeja na tebe site ovie slu~uvawa? Kako go do`ivea s# ona {to se slu~uva{e?Te{ko go do`iveav, zatoa {to ima{e golemi naru{uvawa vo op{testvoto. Vo Medve|e, od kade {to sum i kade {to go poznavam celiot toj narod, lu|eto odedna{ se promenija: odi{ po ulica i nikoj ne saka da ti ka`e: Dobar den. Albancite, tamu, bea malcinstvo, 36%, a sega gi ima 4%. Mene toa mnogu me boli, zatoa {to koga dojdov vo Gwilane, vidov deka rabotite se povtoru-vaat, kako bumerang; toa bea isti situacii, samo akterite bea drugi, vo Gwi-lane bea Albanci, vo Medve|e – Srbi. Toa mnogu me bole{e i ottuka proiz-leze mojot skrien aktivizam.

Dali li~no gi po~uvstvuva posledicite od tie nasilstva?Koga zboruvame za posledicite, ne izgubiv nikogo od semejstvoto nitu, pak, bev fizi~ki maltretiran, dodeka na moi bliski rodnini im bea zapaleni ku}ite. Vo seloto Safajlija gi posetiv '99-ta; pove}eto od niv bea vo Make-donija, nekoi bea vo Albanija, a nekoi bea vo {umata – nemale kade, bile proterani i toa mnogu te{ko go do`iveav, zatoa {to kako student `iveev kaj niv. Isto taka, mi be{e te{ko koga moite `iveeja vo Medve|e, a jas vo Gwilane i 1999, i 2000 godina samo ~etiri pati gi posetiv poradi punkto-vite i maltretiraweto na pograni~no-administrativnata granica. Te{ko mi be{e vo Gwilane zatoa {to bev od Medve|e. Te{ko mi be{e da gi preis-

486

Doverba, a ne vojskata da n# ~uva

o Medve|e, od kade {to sum i kade {to go V

poznavam celiot toj narod, lu|eto

odedna{ se promenija: odi{ po

ulica i nikoj ne saka da ti ka`e: Dobar

den. Albancite, tamu, bea malcinstvo, 36%,

a sega gi ima 4%. Mene toa mnogu me

boli, zatoa {to koga dojdov vo Gwilane,

vidov deka rabotite se povtoruvaat, kako

bumerang; toa bea isti situacii, samo akterite bea drugi,

vo Gwilane bea Albanci, vo Medve|e

– Srbi.

Nexat(36 god.)

Gwilaneraboti vo OBSE/ aktivist

pituvam svoite stavovi i stavovite na drugite. Kako vo nekoj ko{mar, te{-ko mi be{e da gi razberam lu|eto. Me gledaa kako: "Ovoj doa|a od Srbija" i toa be{e te{ko". I toga{ nema{e prostor da go ka`e{ svoeto mislewe dali se slo`uva{ so ne{to ili ne.

Kako go gleda{ pomiruvaweto? Kako go gleda{ pomiruvaweto voop-{to, zemaj}i ja vo predvid situacijata vo Kosovo?Situacijata vo Kosovo e mnogu napnata poradi ovie pregovori koi{to treba da zapo~nat. Po '99-ta, po bombardiraweto, se trgna od nula vo sozdavawe-to na kosovskite institucii i mo`am da ka`am – ako ka`am deka e mir, toga{ ne e toj mir koj{to sakam da go imam. Za mene e mir koga site vo op{te-stvoto se zadovolni. Ova pove}e e nametnat mir, Me|unarodnata zaednica go nametna. Mirot mo`ebi e za Albancite, no ne i za Srbite i za drugite malcinstva koi{to iveat vo Kosovo. Vo tekot na tie tri meseci bombardi-rawe, a vojnata zapo~na u{te '98-ma, ima{e mnogu zapaleni ku}i, is~eznati, i od Albancite i od Srbite, pa te{ko be{e. Potoa s# se vrati kako bume-rang, osobeno nasilstvoto nad Srbite i drugite malcinstva. Situacijata ne be{e sekade ista, vo site vojni. Na primer, vo Gwilane, za vreme na vojnata, lu|eto ne bea proterani, samo od okolnite sela i sega, po voenata situacija, s# e razli~no. Da re~eme, vo Pe}, koj{to be{e spalen, procesot na vra}awe odi mnogu pote{ko. Zavisi od toa – koj grad kako pominal niz ovaa vojna.

Kako go gleda{ pomiruvaweto? Dali toa e vozmo`no sega vo Kosovo?Da, vozmo`no e. Site treba da rabotime na toa. Prvo, politi~arite toa {to go zboruvaat, i da go mislat. Ima dobri izjavi, no nema podocne`ni efekti, zatoa {to politi~arite ne stojat zad toa. Va`no e mediumite da zboruvaat za toa {to se slu~uvalo, a lo{i raboti se slu~uvaa i vrz Albancite i vrz Srbite. Bi bilo mnogu va`no da se zboruva za tie raboti. Ne sum da gi zaboravime, a da prostuvame, morame da prostuvame.

Dali zboruva{ za nekoj aktiven odnos kon minatoto?Da, za aktiven. Treba da zboruvame {to se slu~ilo. Golema uloga tuka bi odigrale mediumite. Dobro bi bilo da se poka`e vistinskata slika vo Srbija okolu toa {to se slu~uvalo vo Kosovo ili koga mediumite me|usebno bi sorabotuvale, koga bi prika`uvale sliki kako obi~nite lu|e go pro`i-veale toa, a ne da se nao|aat prikazni koi{to naj~esto se serviraat.

487

A {to mo`at "obi~nite lu|e"?Obi~nite lu|e mo`at mnogu da storat. Prvo, da ne mrazat. Da ne generalizi-raat, da ne velat: "Site Srbi se vakvi" ili "Site Albanci se vakvi". Znam deka ima mnogu predrasudi na ednite kon drugite. Mo`ebi poradi nedovol-noto poznavawe, informirawe ili kako {to toa porano mediski se servi-ra{e ili kako {to se promovira{e od vladite na tie zemji. Treba da ima pove}e sredbi, lu|eto da imaat mo`nost da go ka`at ona {to go mislat, da se zapoznavaat, da vidat deka ne e taka kako {to e servirano.

Imaat li lu|eto mo`nost da se sre}avaat?Pa, nemaat. Lu|eto vo Kosovo iveat odvoeno. Toa najmnogu me ma~i. @iveat vo odvoeni enklavi, prete`no `iveat vo odvoeni sredini i me|u niv ima mala komunikacija. Obi~nite lu|e izbegnuvaat da bidat vo nekakov kon-takt. Treba da se soslu{aat ednite so drugite i da razgovaraat, a toa go ima mnogu malku. Jas, kako poedinec, nosam odgovornost vo ova op{testvo – kade sum jas vo celata prikazna? Mo`ebi obi~nite lu|e mo`ea pove}e da vlijaat na toa pole. Ne e dovolno samo da se vra}ame nanazad, "Srbite nam ni go napravija ova, ova i ova i zo{to bi se pomiruval? " Prviot ~ekor koj bi bil dobar za pomiruvaweto e site da gi osudime zlostornicite vo svoite redovi. Zlostornicite se na site strani, no mene mi e va`no, ne tolku {to se slu~uva vo Srbija, kolku {to se slu~uva vo Kosovo, vo smisla deka sakam da rabotam vo svojot dvor, tuka da dejstvuvam. A podocna i ponatamu }e mi bide va`no da go dadam svojot pridones i vo svojata sredina. Mislam deka e mnogu te{ko da se dejstvuva vo taa smisla, zatoa {to site tie se nacional-ni heroi, junaci, pa na s# se gleda kaj sosedot – kolku nivni oti{le vo Hag. Mislam deka dobro bi do{la senzibilizacijata na nasilstvoto i deka gra-|anite bi mo`ele da odigraat golema uloga vo toa.

Pred malku ja spomena odgovornosta. Kako gleda{ na nea? Kakva e taa, individualna, kolektivna? Dali mo`e da se zboruva za vina i/ili za odgovornost?Odgovornosta e individualna, ne mo`e da bide kolektivna, nikako. Ja gledam svojata odgovornost, ako ne bev vo sostojba da reagiram na ne{to, da re~eme vo '99-ta ili porano. Isto taka, imam odgovornost kako pripadnik na taa nacija ili kako gra|anin na nekoe mesto. Koga se veli deka site Srbi se odgovorni za ona {to se slu~uvalo vo Kosovo, ili koga slu{am deka site Albanci se vinovni za 17-ti mart, ili za povoenata sostojba {to im se slu~uva{e na Srbite, toga{ mi se postavuva pra{aweto: "Dali jas sum vino-ven za toa?" Ne sum. Zlostornikot ima ime i prezime i toj treba da odgova-ra, bez ogled na verata, nacijata, od koja zaednica e. Toa ne me interesira.

[to treba da napravi narodot na koj ti mu pripa|a{? [to e so Albanci-te vo Kosovo?Albancite bi trebalo da izlezat od ulogata na `rtva, da ne se gledaat sebesi kako `rtva: [to ni storija Srbite nam. Te{ko e. Na site narodi im se slu~uvaa lo{i raboti i toa ne go opravduva nasilstvoto nad drugite. Ili da odbiva{ da komunicira{ samo poradi toa {to e pripadnik na taa nacija. Eden od glavnite procesi so koj{to bi trebalo da se po~ne e mirov-nata akcija i mirovni{tvoto. Toa e najva`no za Kosovo. Se razbira i ekonomskiot razvitok, no te{ko bez mir. Bi trebalo, osobeno politi~ari-te, da obrnat vnimanie, na primer, pretsedatelot da gi poseti tie lu|e, da vidi koi se nivnite potrebi, site lu|e vo Kosovo navistina da se ~uvstvu-vaat kako gra|ani, ramnopravni, da se ~uvstvuvaat sigurno.

[to misli{, koi se pre~kite {to stojat na patot na pomiruvaweto, koi se tie stravovi?

488

Edna od tie pre~ki e statusot na Kosovo. So toa se manipulira i sekoja albanska politi~ka partija go koristi statusot za svoi poeni i malku se zanimava so vistinskite problemi; toa pove}e im e parola za izborite.Pre~ka e i golemiot broj is~eznati, i Srbi i Albanci. Najdobro bi bilo koga seto toa bi se prezentiralo pred javnosta. Vo Kosovo sekoj mesec vra}aat po 40 tela... Mo`ebi bi bilo pobezbolno, ako ve}e se znae deka postojat maso-vni grobnici, da se vratat telata. Polesno bi im bilo i na nivnite semej-stva. Postojat stravovi na poedincite, ako nekoj se pomiri so drugiot ili ako sorabotuva, deka negovata zaednica }e go otfrli i toj }e bide izdajnik. Druga rabota, na povisoko nivo – mo`ebi politi~ki, vladata na Srbija se promeni, no nekoi raboti ostanaa isti. Ne velam deka tuka politi~arite se idealni, no dobro bi bilo koga i srpskata vlada, koga i politi~arite bi zboruvale za tie zlostorstva, mo`ebi i da se izvinat vo ime na dr`avata. Toa bi bil eden ~ekor kon podobar napredok. A toa dali Kosovo }e bide nezavisno ili vo ramkite na Srbija... Mene mi e va`no da se sozdade dover-ba me|u lu|eto, lu|eto da imaat doverba eden vo drug, a ne da n# ~uva vojska-ta. Vojskata da bide na granicite. Stravuvam deka na pregovorite nema da se dojde do re{enie, re{enieto }e bide nametnato od Me|unarodnata zaednica i deka }e se sozdade plodna po~va za ponatamo{no nasilstvo i konflikti bez kraj. Bi sakal da se postigne traen mir. Bi sakal da se sozda-dat uslovi lu|eto da se vratat, osobeno Srbite i drugite nealbanci, site da imaat prava.

Kako ja gleda{ idninata so tovarot na minatoto?Pa ni{to ne se slu~ilo odedna{, no ako toa trae, na primer, deset godini, mislam deka nam }e ni treba duplo pove}e vreme za da se stori ne{to dobro. Treba i vreme i energija. I va`no e site da u~estvuvame. Gra|anite da ja prepoznaat svojata uloga vo op{testvoto i da u~estvuvaat vo izgradba na mirot.Idnina? Se obiduvam da rabotam na toa, da iveam vo normalno op{testvo kade {to nema diskriminacija...

H. R.

489

toa dali Kosovo }e bide nezavisno ili A

vo ramkite na Srbija... Mene mi e va`no da se sozdade doverba me|u lu|eto, lu|eto da imaat doverba eden vo drug, a ne da n# ~uva vojskata. Vojskata da bide na granicite.

So kakvi ~uvstva gleda{ sega na site tie slu~uvawa vo devedesettite godini vo Hrvatska i {to misli{ deka proizleze od seto toa?Mnogu komplicirano pra{awe kade {to treba pove}e da se zadlabo~ime za da dojdeme do nekoi zaklu~oci, koi{to se va`ni za sega{nosta i minatoto. Vo sekoj slu~aj, ne se povedov po nekoi aktuelni politi~ki slu~uvawa, ni toga{ ni sega, no toa ne zna~i deka ne veruvav na zborot vo politikata, na eden na~in, koj i toga{ i sega ne e ne{to osobeno. Vo 1990 godina bev ~len na dvi`eweto na Ante Markovi}, koe be{e protiv vojnata i be{e za za~uvuva-we na Jugoslavija, {to be{e sosema normalna opcija kaj site lu|e toga{, osven kaj onie koi{to postojano br~ea so nacionalisti~ki prikazni. Bev ~len i na Partijata na zelenite, koja{to be{e na dr`avno nivo, t.e. vo Za-greb imavme Osnova~ko sobranie. Za vreme na vojnata ne se zanimavav so politika. Povtorno po~nav vo 1997 godina vo Belgrad, vsu{nost, 1996-ta koga po~naa gra|anskite protesti protiv re`imot na Milo{evi}. Pa i sega amaterski sum vo politikata, sekretar sum vo HNS, tuka vo Knin. Mislam deka bitno e da se zanimava{ so politika, no na edna druga osnova i sosema porazli~no od ona {to be{e navika na ovie prostori pred, za vreme na vojnata i po nea.

Spored tvoe mislewe, koj e toj konkreten na~in so koj{to treba da se zanimava politikata denes?Da bide{ idealist i da ne o~ekuva{ nekoja golema pozitivna povratna informacija. Mo`ebi treba da bide{ malku pred svoeto vreme, no toa e mnogu te{ko. Te{ko mo`am da procenam dali so svoite politi~ki stavovi, ne zboruvam za drugite politi~ki stavovi, sum pred svoeto vreme. Barem ona {to be{e vo minatoto, se doka`a deka bev relativno vo pravo, iako sekoga{ bev kusok. Konkretno mislam na razvivawe na mirot, no ne na eden na~in koj e celosno anacionalen i idealisti~en, ili barem }e se stremi kon toa. Jas mislam deka vo devedesettite, koga bev vo Knin, gradot nema{e {ansi da zapo~ne vojna i nema, simboli~no, da bide zapalka na konfliktot na prostorite na porane{na Jugoslavija. Mislev deka Knin mo`e da bide samo obratna nasoka, no tuka se izmamiv. Veruvav vo nekoi ideali vo koi{to veruvam i sega, za{to ne mo`e poinaku. Vtorata solucija e kon-flikt ili povtoren sudir {to, vo su{tina, mo`e i da se povtori.

Koi se tie ideali?Da se `ivee vo zemja koja e anacionalna, ne vo temelite na svojata nacio-nalna tuku socijalna zemja. Ideali da se ivee bez nekakvi socijalni raz-liki, t.e. lu|eto da bidat svesni za tie socijalni razliki i da se borat za pokvaliteten i podobar `ivot, koj nema da se zasnova na ona {to n# u~ea politi~arite site ovie 10 godini, deka na prvo mesto e nacionalnosta, deka e va`na materijalnata zadnina, ili ne znam {to. Toa {to se obiduvam, ne znam dali }e uspeam, e da zadr`am nekakva si vera vo seto toa.

Kako da izgradime takvo idealno op{testvo, bez konstruktivniot na-~in na procesija so minatoto? Prvo treba da ja is~istime stvarnosta vo svojot dvor. Treba da vidam kade

490

Da gi is~istime rabotite vo svojot dvor

as mislam deka vo devedese-

ttite, koga bev Jvo Knin, gradot

nema{e {ansi da zapo~ne vojna i nema, simboli~no, da bide

zapalka na konfliktot na prostorite na

porane{na Jugoslavija. Mislev deka Knin mo`e da bide samo obratna nasoka, no tuka se

izmamiv.

Boris(40 god.)

Kninaktivist

jas, kako individua, pravev gre{ki vo odnos na tie golemi op{testveni dvi`ewa koi bea o~ekuvani paradoksalno, pa toga{ i drugite lu|e da go storat istoto i da se potrudat da bidat pove}e idealisti, no ne vo smisla da bidat nerealni. Da napravime obid da se `ivee vo op{testvoto koe socijalno e svesno, i kade {to na prvo mesto }e se is~isti ona {to be{e vo minatoto, bez razlika dali e poblisko ili podale~no. Moeto li~no misle-we, {to se odnesuva na pretstavnicite na srpskoto nacionalno malcin-stvo, treba da ras~istime nekoi raboti. I na toa jas osobeno rabotam, a dali i ostanatite rabotat, toa e ve}e drugo pra{awe.

Na koj na~in?Konkretno, po moe mislewe, ~istewe na dve raboti, a toa e mojata pozicija kon dve mnogu va`ni ne{ta koi odat so semejstvoto. Na prvo mesto e fanta-zmagorijata, koja{to va`i za Jasenovac vo Vtorata svetska vojna i udelot vo razbivaweto na zaedni~kata dr`ava vo 1991 godina. Mene, tuka konkret-no, me interesira kako mojot narod se odnesuva{e vo celata prikazna, i vo odnos na moite sosedi, zna~i konkretno na Hrvatite kako mnozinstvo vo momentov, t.e. malcinstvo vo toga{nata '91 godina. Vo sekoj slu~aj, da se is~isti{ od seto toa, ednostavno da se obide{ da bide{ svesen kolku jas ne sum vo pravo vo nekoi raboti koi{to se del od moeto roditelsko nasled-stvo i ne{to {to i sega go odrabotuvam vo svojata glava, {to kaj mene povtorno mo`e da proizvede nekoi novi zabludi, bez razlika kolku jas kako poedinec, ovojpat, zaedno razmisluvam kako del od eden kolektiv koj e takov kakov {to e. Gospod ili prirodata mi dale da bidam del od srpsko-to nacionalno malcinstvo i da gledam i da ne begam, da ne konvertiram, tuku, ednostavno, da bidam svesen kolku raboti mojot narod, a i jas kako del od nego, pridonese za s# ona {to be{e lo{o, konkretno vo dvaesettiot vek. Toa bi mo`elo da ima vlijanie na sega{nosta i na idninata.

So ogled na slu~uvawata, vo {to konkretno ja gleda{ svojata odgovor-nost?Ja gledam, ...mislam deka ne storiv dovolno na toj plan za sega da bidam zadovolen od sebesi, t.e. deka, sepak, bez obyir {to se deklarirav deka sum na stranata na nekakov mir i protiv vojnata, sepak so premol~uvawe bev tuka vo tekot na Kraina i '91 godina bev tuka koga gi proteruvaa Hrvatite; a, isto taka, koga se vrativ vo '98 godina se ~uvstvuvav kako nekakva `rtva, kako {to mojot narod se imenuva{e kako `rtva vo '91 godina. Treba da se bide svesen za toa, aktivno da se raboti seto toa da se promeni, da ne se povtori. No imam ~uvstvo deka povtorno }e se slu~at nekoi raboti.

Zo{to go ima{ toa ~uvstvo?Spored s#, spored op{testvenata politi~ka sega{nost, spored poslednite lokalni izbori, spored navikite na lu|eto, spored celosnata uverenost na lu|eto deka tokmu tie bile vo pravo, site ovie godini. Moeto mislewe e deka pove}eto lu|e, i od ednata i od drugata strana, i hrvatskata i srpska-ta, voop{to ne gi promenile stavovite koi gi imaa vo '91 godina ili duri vo '41 godina. Mislam deka lu|eto ne u~at od istorijata, ni od podale~nata ni od pobliskata. Vo ova vreme, od '98 godina, otkako se vrativ, ima{e samo eden vistinski miroven sobir tuka. Po seto toa se slu~uvaat lokalnite izbori koi bea identi~ni so izborite od '90-ta, '91 godina, koga Tu|man dojde na vlast. Mene, kako edinka, ne mi e jasno kako tie lu|e ne se menuvaat i dali jas mo`am tuka da pridonesam nekoi moi prijateli ili rodnini da gi smenat stavovite. Mislam deka ni tro{ka ne se promenile od '91 godina. Mo`ebi nekoe izvesno malcinstvo od 10 otsto koe{to ja pominalo katarza-ta od srpski tip, {to ostanalo tuka '95 godina. Tuka se slu~uvaat apsurdni

491

ospod ili prirodata mi dale da bidam G

del od srpskoto nacionalno malcinstvo i da gledam i da ne begam, da ne konvertiram, tuku, ednostavno, da bidam svesen kolku raboti mojot narod, a i jas kako del od nego, pridonese za s# ona {to be{e lo{o, konkretno vo dvaesettiot vek.

raboti kako, na primer, za na~alnici na op{tinite okolu Knin da bidat postavuvani lu|e koi izbegaa od Kraina ili vo toj period bile nekakvi rakovoditeli, pa duri i politi~ki lideri, koi{to za site ovie 10 godini, po "Oluja", ni edna{ ne se vratija tuka, a sega gi dobivaat izborite. Za mene toa e stra{na rabota, zatoa {to tie ne se svesni za rabotite {to se slu~u-vaat okolu nas, {to povtorno }e zaiskrat ili razlikite ili nedorazbira-weto ili omrazata. Na krajot na krai{tata, mo`ebi povtorno za godina-dve, bez ogled i na Me|unarodnata zaednica, kolku sega morame da se povi-kuvame na samite sebe, povtorno bez nikakov posrednik, za{to povtorno }e se pojavat nekoi raboti od '91 godina, a jas ne go sakam toa. Jas iveam tuka i moram da bidam svesen za toa.

Po toa pra{awe, {to e potrebno da se napravi vo kontekst na nekoj za-edni~ki so`ivot?Pove}e mirovni aktivnosti, pove}e me|usebni zapoznavawa, pove}e dija-log, pove}e komunikacija, pove}e konkretni celi vo seto toa, vo pogled na so`ivotot koj zvu~i tolku apstraktno i tolku izliteno site ovie godini. No toa e ednistven izlez da ne ni se slu~at povtorno '41g. i '91g. na ovie lo-kalni izbori.

Spomenuva{ izlitenost na terminot so`ivot, no ima u{te eden termin koj tolku ~esto e vo upotreba, a toa e pomiruvaweto. [to zna~i toa za te-be, kako go do`ivuva{?Toa zna~i da se razbirame, no prvo da bideme svesni. Isto kako {to pripa-|ame na svoeto semejstvo ili kako {to sme lu|e so ime i prezime, da bideme, vo isto vreme, i pripadnici na edna pogolema ili po{iroka organizacija koja{to se vika nacionalnost. Zna~i, mislam deka re{enieto ne e vo anaci-onalnosta ili vo begstvoto po linijata na pomal otpor, vo odnos na ona {to se raboti i vo odnos na ona na koe jas sum svedok site ovie godini da se pot~inuvame na mnozinstvoto. Mislam deka ne treba da se pot~inuvame na mnozinstvoto, mislam deka morame {to pove}e da bideme svesni za razli-kite na nacionalnoto nivo, pa duri potoa da mo`eme da vlezeme vo dijalog, da mo`eme da se razbereme i da mo`eme da rabotime kon zaedni~kata cel.

Mo`e{ li da mi objasni{ kakvi svesni razliki?Svesni razliki koi se crpat i koi se slu~uvaat od koleno na koleno. Zna~i ne da rabotime po linijata na pomal otpor, pa da ka`eme: "Ej, nie sme isti, ne se razlikuvame." Ne, o~igledno ne{to n# razlikuva, kolku i da sme pro-tiv toa. Zna~i po vera, po nacionalnost, po semejna zadnina, po socijalna razlika. Pa da vidime kolku seto toa ima vlijanie na nas kako poedinci, na na{iot na~in na razmisluvawe. Toa e prekomplicirana rabota, ne e lesno da se napravi, vo su{tina. Da ne odime kon toa da gi poni{time razlikite, tuku da `iveeme so tie razliki i da bideme svesni za niv. Da ne odime vo poluhisterija, kako {to se narekuva vo psihologijata, okolu toa deka jas se pot~inuvam na nekoe mnozinstvo.

Kako ja do`ivuva{ svojata li~na odgovornost i odgovornosta na "obi-~nite lu|e" vo koja bilo zaednica koga se zboruva za pomiruvaweto?Odgovornosta e vo toa {to ne bevme svesni za razlikite i ne bevme svesni deka treba da gi za{titime site dru{tva koi bea marginalizirani, bez raz-lika dali toa e druga nacionalnost, dali e enski pol, dali se toa invali-di ili site drugi marginalni dru{tva. Mislam deka ne sme svesni za toa. Povtorno velam, samo sme deklarativni da go prifatime ona {to ni go nudi liberalniot Zapad. Ne znam, sega imame cirkus vo gradot, pa sega }e gi za-{titime site `ivotni, koi bo`em, se zloupotrebuvaat vo cirkusot. Nie deklarativno }e go napravime toa, no konkretno nema da napravime ni{to.

492

vesni razliki koi se crpat i S koi se slu~u-

vaat od koleno na koleno. Zna~i ne da

rabotime po linijata na pomal otpor, pa da

ka`eme: "Ej, nie sme isti, ne se

razlikuvame." Ne, o~igledno ne{to n# razlikuva, kolku i da sme protiv toa. Zna~i po vera, po nacionalnost, po

semejna zadnina, po socijalna razlika.

Isto kako {to ’91 godina ne bev svesen deka treba{e, bez obyir kolku jas bev na stranata na mirot taa godina, da go za{titam hrvatskoto nacionalno malcinstvo koe toga{ be{e tuka, nitu pak bev svesen deka postoi, toa podocna go doznav. Isto taka, kako {to treba da se za{ti-ti srpskoto nacionalno malcinstvo, zatoa {to e mnogu marginalno, marginalizirano na site poliwa, egzistencijalnoto, nedostatok od najosnovnite uslovi za `ivot. Isto kako {to Hrvatska delumno be{e vo ’91 godina. Ne bev svesen za toa i mislam deka treba da se osve-stime na nekoj kolektiven plan kako edna grupa lu|e, koja potoa mo`e da pomogne. Jas, kako edinka, ne mo`am ni{to da napravam, no kako dru`ina, bez razlika dali toa e politi~ka, humanitarna, nevladina, bog znae kako }e se nare~eme, edinstveno taka mo`eme da prido-neseme za op{testveniot razvoj tuka za da ne se slu~uvaat raboti koi gi ima{e niz istorijata.

[to bi doneslo pomiruvaweto na lu|eto koi{to `iveat vo Knin ili op{to na site oblasti od posebna dr`avna nega? [to bi doneslo na narodite koi{to iveat vo ovie prostori?Mo`ebi pomiruvawe ne e vistinskiot zbor, mo-`ebi ne treba da odime kon pomiruvaweto, mo-`ebi treba da odime kon ona za koe{to postoja-no se zboruva, a toa e da bideme sosedi. Ne mo-rame da se gu{kame, baknuvame itn., no treba da `iveeme, treba da bideme legalisti i legitimisti. Mislam deka vo dlabo-~inata na svojata du{a nie s# u{te sme vo vojna i s# u{te iveeme na nekoj div na~in, i ne gi prifa}ame legalnostite i legitimnostite na Republika Hrvatska, tuka mislam i na Srbite i na Hrvatite. Knin i ponatamu ivee vo nekoi voeni uslovi. Srbite s# u{te iveat vo nekoi voeni uslovi od '91 do '95, toj progon i vra}aweto, a Hrvatite, kako mnozinstvo, s# u{te iveat so histeri~nite potrebi za osveta po "Oluja". Na krajot na krai{tata, seto toa e daleku pomalku, zatoa {to e zadovoleno, no za dlaboka vistinska prome-na moraat da se pomestat zadnicite na site lu|e za da razmisluvaat poinaku.

Kako ti, kako nekoj {to se zanimava so politika (spomena deka si akti-vist na Hrvatskata narodna partija), go gleda{ svojot pridones za pro-mena na sega{nata sostojba vo Knin?Koga rabotime takvi raboti kakva {to e politi~kata aktivnost, morame da bideme mnogu seriozni i studiozni dali rabotime kako potr~kovci na ne-koi golemi politi~ari vo Zagreb ili sme narcisoidni lideri na malite partii, tuka vo Knin. Morame mnogu seriozno i studiozno da gi prifatime tie raboti. Morame da pomineme, morame da se {koluvame, morame da gi sobirame podatocite od najbanalnite novinarski sekojdnevici, pa s# do nekoi tekstovi od seminarski tip, koi{to, isto taka, mnogu gi ima{e vo porane{na Jugoslavija. Zna~i morame da ja sfatime na{ata odgovornost. Mislam deka duri i nekoi politi~ari i novinari, kako posrednici me|u masite, ne se svesni za odgovornosta {to ja imaat. Za al, odgovornosta }e

493

se slu~i dodeka politi~arite biduvaat kazneti za nastanite od '91 godina, a ne se kazneti za onie od '41 godina, no toa nema nikakva vrska so pravoto. Isto taka, novinarite, kade se novinarite? Tri-~etvorica hrvatski novi-nari se pojavija vo Hag polni so sebe deka tie nemaat nikakva vrska so toa, no {to pravea '91-ta, znaat samo lu|eto koi bea svedoci na tie vremiwa i onie {to bea svesni za toa. Zna~i da se raboti na odgovornosta, ako ~ovekot ne e odgovoren za svoeto odnesuvawe, za svojot `ivot, kako mo`e da bide odgovoren kon edna pogolema grupa narod? Treba da se otvori komunikaci-ja, dijalog i treba da se po~ne od krajot, a site nie dobro znaeme {to zna~i krajot na op{testveno nivo, odnosot kon Ha{kiot tribunal, odnosot kon prostuvaweto; odnosot kon site tie termini koi{to gi izmislila tretata Hrvatska od tipot pomiruvawe, so`ivot, duri i bratstvo i edinstvo, koe-{to ostanalo kako traga; i na krajot na krai{tata, treba da se bide svesen deka nie, lu|eto, ne sme sosredoto~eni samo kon sega{nosta i idninata, no, za `al ili za sre}a, ne znam, i kon minatoto, no vo toa minato birame selektivno. I potoa ronime solzi koga se slu~uva koncertot na "Belo dug-me", a ne sme svesni deka toa mo`ebi i ne e dobro, deka retromanijata, vsu{nost, e obid da se so~uvame sebesi na starite vrednosti i da ne bideme nakloneti i hrabri kon menuvawe. Vpro~em, treba da se bide svesen za taa retromanija.

S. D.

494

Za po~etok, ka`i mi ne{to za sebe...Moeto ime e Iva. Rodena sum vo 1981godina vo Zagreb, i celiot svoj ivot go pominav vo Zagreb. Momentalno imam u{te eden ispit na Fakultetot za politi~ki nauki i se raduvam na diplomata. Poslednive 3 godini rabotam kako novinar vo Radioto 101, a vo poslednive godina dena malku se anga`i-rav vo nevladiniot sektor i po~nav da rabotam vo Volonterskiot centar Zagreb. So ogled na moite interesi koi nekako se razvivaat, se nadevam de-ka }e sorabotuvam so nekoi drugi organizacii koi se zanimavaat so ~oveko-vi prava i soo~uvawe so minatoto. Toa bi bila jas vo dve re~enici, da ka`eme.

Pomiruvaweto za mene e eden mo{ne dolg i te`ok proces, no nu`en, bidej}i navistina mislam deka e nu`no vo postkonfliktnite op{testva da se po-stigne odreden stepen na pomiruvawe, za da te~e `ivotot ponatamu, za da mo`at dr`avata i op{testvoto da funkcioniraat. Mi se ~ini deka za pomi-ruvawe prvenstveno e va`no da se utvrdi ona {to se narekuva fakti~ka vi-stina. Zna~i, da se utvrdi to~no koj na kogo {to mu napravil, jasno da se utvrdi i na javnosta da & se pretstavi fakti~kata vistina. Za pomiruvawe-to podednakvo va`no mi se gleda osuduvaweto na zlostorstvata koi se na-praveni. Ednakvo va`no mi e da se doznaat sudbinite na site onie koi zaginale, koi umrele, koi stradale, koi is~eznale. Mi se gleda ednakvo va`no i da se porcesuiraat voenite zlostornici, onie koi se obvineti za voeni zlostorstva, i mislam deka koga site tie procesi bi bile napraveni na vistinski na~in, polesno bi bilo da se postigne pomiruvaweto.

Ponekoga{ toa mi se ~ini polesno, ponekoga{ pote{ko. Mi se ~ini deka toa dosta varira, zavisno od nekakvi dnevno–politi~ki situacii. Da ka`eme, }e se slu~i ne{to ubavo, ne{to {to smetam deka e va`no vo kontekstot na pomiruvawe, da ka`eme, duri i nekoja deklarativna rabota kako {to na primer premierot Sanader }e otide i }e im ~estita Bo`i} na pravoslavni-te vernici, {to e onaka dosta deklarativna rabota, no mene mi se gleda deka toa, ete, ba{ e dobro. Potoa, od druga strana, }e vidam potpolno negi-rawe na mo`nosta nekoj vo odbranbena vojna da izvr{il voeno zlostor-stvo, i toga{ mi se ~ini deka nikoga{ nema da uspeeme ne{to da napravime. Taka {to toa dosta varira. Koga }e podvle~am crta, mi se gleda mo`no, ne znam dali vo potpolnost, no barem vo nekoja pobliska idnina na koja mo`am da se referiram. Mi se ~ini deka e mo`no, no i deka e u`asno te{ko i deka site nie koi sakame toa da go napravime, u`asno }e se nama~ime i }e bide u`asno te{ko.

So ogled deka ka`a deka ova podra~je te interesira, jas vedna{ bi trgnala so pra{aweto: kako ti go do`ivuva{ pomiruvaweto, {to e za tebe pomiruvawe?

Sega ve}e dopre do nekoi od na~inite na koi ti gleda{ deka bi mo`elo da se postigne pomiruvaweto. A {to misli{ dali toa e mo`no i kolku e mo`no, vo kolkava merka e ostvarlivo?

Kolku {to razbrav, ti misli{ deka na toa treba da se raboti?

Da zapo~neme razgovorza vreme na nedelniot ru~ek

Iva(21 god.)

Zagrebnovinarka

495

Apsolutno. Zatoa {to smetam deka nitu edna od dr`avite ili op{testvata na podra~je na biv{a Jugoslavija, dokolku ja isklu~ime Slovenija koja ve}e funkcionira, da ka`eme, kako demokratija, ne mo`e da prodol`i so sop-stveniot ivot, op{testvata ne mo`at da se razvivaat, barem ne na vistin-ski na~in dokolku rabotite se pikaat pod tepih, dokolku se la`e, se krie vistinata, se izbegnuva odgovarawe na odredeni pra{awa koi mo`ebi ne se prijatni. Ednostavno, mi se ~ini deka na site }e ni bide podobro ako gi priznaeme spostvenite gre{ki, sopstvenite propusti, ako vospostavime nekakva sorabotka. Mislam deka }e ni bide mnogu podobro duri i na toa nekoe ekonomsko nivo.

Na taa ideja za pomiruvawe mislam deka bi trebale da rabotat site onie koi imaat `elba toa da se slu~i, zatoa {to mislam deka toa mo`e sekoj da go pravi vo svojata okolina. Da zapo~neme razgovor za vreme na nedelniot ru~ek, mo`ebi da osvestime nekoi idei, da porazgovarame za nekoi raboti, sekako deka mislam deka mediumite se mnogu va`ni, bidej}i tie na nekoj na~in na javnosta & serviraat cela niza podatoci koi ponekoga{, {to i ne e ba{ najsre}no re{enie, javnosta gi zema kako vistina, apsolutna vistina. Zna~i mislam deka mediumite imaat uloga da ja osvestuvaat publikata, javnosta, sekako i nevladinite organizacii, koi i do sega odrabotija golem del od rabotata, a mislam deka taka }e bide i vo idnina. Mislam deka tuka e va`na i Me|unarodnata zaednica koja, mo`ebi, }e uka`uva na ponekoj propust ili so svoeto iskustvo, kapaciteti, finansii, profesionalci }e ni pomaga da rabotime na tie proekti. Mi se ~ini deka se bitni nau~nite institucii, da ka`eme, Institutot za istorija mi se gleda va`en, da ka`eme, Institutot za op{testveni istra`uvawa, fakultetite, Istori-skiot, Filozofskiot fakultet, Fakultetot za politi~ki nauki. Zna~i si-te tie institucii, organizacii, me|unarodni, nevladini, mediumite, poe-dincite. Mi se ~ini deka sekoj ako ima takva elba, mo`e da najde prostor kade {to }e raboti na toa.

Tuka mo`ebi mo`e da se zboruva za dve nivoa. Edna rabota e kaj onie lu|e koi se direktno pogodeni od vojnata, na koi im stradale bliskite, koi li~-no do`iveale nekoi u`asi na vojnata, koi go zagubile imotot, prijatelite, mestata kade `iveele, rabotata... Tuka sum mo{ne pretpazliva {to i kako bi sugerirala. Ne se ~uvstvuvam prijatno da im zboruvam kako bi trebalo da se nosat so sopstvenata bolka, so sopstvenata zaguba na lu|eto koi navisti-na nastradale. No mo`am da ka`am za lu|eto kako mene, da ka`eme, koi se mladi, koi ne bile direktno pogodeni, barem jas ne se ~uvstvuvam deka bit-no sum stradala so toa {to se slu~uvalo. Mo`am da ka`am za mladite lu|e, prva rabota e nedostig na interes, mo`ebi lu|eto voop{to ne se osvesteni kolkava e goleminata na toj problem i kolku toj, vsu{nost, n# spre~uva da ni bide podobro, da prosperirame. Kako pre~ka mi se gleda i toa {to na{i-te politi~ki eliti, koga velam na{i mislam i na hrvatskata, bosanskata i srpskata, ne znam kolku i tie, vsu{nost, na vistinski na~in gi potenciraat tie proekti za pomiruvawe. Mi izgleda deka s# se sveduva na edna deklara-tivna prikazna, koja e polna so takvi nekoi izrazi za sorabotka a ne znam kolku toa navistina se misli i kolku toa vo daden mig se poddr`uva. Mi izgleda deka i li~nite traumi na nekoi lu|e se golema pre~ka. Od druga

Vo kontekstot na Hrvatska kade {to ti `ivee{, {to misli{ koj, vsu{-nost, bi trebalo da se miri i koi se tie lu|e koi bi trebale da rabotat na toa?

[to misli{ koi se pre~kite na pr. lu|eto od tvojata okolina da se za-nimavaat, da se vpu{tat vo toa ili voop{to da razgovaraat za pomiru-vawe?

496

rva rabota, od minatoto tre-

bame ne{to da Pnau~ime. I voop{to

mi izgleda deka narodite na ovie

na{i prostori imaat problem so u~eweto

od sopstvenite gre{ki, {to

dolgoro~no mi se ~ini mnogu pogubno. I ako ne nau~ime deka vojnata, sudirot ne e

re{enie, toa, verojatno, povtorno

}e se slu~i. Jas se nadevam deka nema, no, ednostavno, mi

izgleda logi~no deka ako ne se soo~ime so sopstvenoto minato,

povtorno }e manipulirame so

podatoci, povtorno }e la`eme, mu~kame,

mamime, }e se bavime so nekakvi

nacionalni mitologii, golemi

nacionalni patriotski frazi.

strana, za mediumite, za nevladinite organizacii mi se ~ini deka golema pre~ka e {to toa e s# u{te skokotlivo pra{awe kaj nas, tenok led, i deka nekoj mo`ebi vo elba so toa da se zanimava }e proceni deka mo`e na vrat da si navle~e nekakvi problemi, pa vrz sebe mo`e da navle~e osuduvawe od nekoj del na javnosta; pa tuka postoi nekakva pre~ka, lu|eto verojatno vo nekoj mig ocenuvaat deka s# u{te ne e vreme, so {to jas ne se soglasuvam. Mislam deka ve}e dovolno vreme pomina i ako postojano se razmisluva na na~in deka s# u{te ne e vreme, nikoga{ ni{to nema da se napravi.

Pa mislam deka sega ve}e postojat tie regionalni sorabotki. Mislam deka tie se mnogu va`ni, deka nevladinite organizacii konkretno od zemjata, sredinite koi na ovoj ili onoj na~in bile vpletkani vo slu~uvawata vo devedesettite, tie da povle~at nekakva sorabotka. Jas smetam deka ne mo-`e da bide lo{o, ako nekoj se bavi so toa. Sekako na vistinski na~in. Ako promovira nekoi vrednosti koi se smetaat za po`elni, jas mislam deka nema gre{ka. Postoi cela niza na nivoa na koi mo`e da se raboti vo taa smisla i cela niza akteri koi vo toa mo`at da u~estvuvaat. Od poedinci do dr`avni institucii, nevladini organizacii, mediumi, neformalni grupi. Navistina e {iroko podra~jeto na dejstvuvawe.

Prva rabota, od minatoto trebame ne{to da nau~ime. Toa mi se gleda najva`no i voop{to mi izgleda deka narodite na ovie na{i prostori imaat

Koi se onie {to treba da se pomirat? Koi se tie grupi ili koj bi treba-lo da se pomiri, dali e toa vnatre vo Hrvatska ili so nekogo nadvor? Kako go gleda{ toa?

Kako ti smeta{ deka bi trebalo da se odnesuvame kon minatoto, kon na-{evo voeno minato, no i inaku?

497

problem so u~eweto od sopstvenite gre{ki, {to dolgoro~no mi se ~ini mnogu pogubno. I ako ne nau~ime deka vojnata, sudirot ne e re{enie, toa, verojatno, povtorno }e se slu~i. Jas se nadevam deka nema, no, ednostavno, mi izgleda logi~no deka ako ne se soo~ime so sopstvenoto minato, povtorno }e manipulirame so podatoci, povtorno }e la`eme, mu~kame, mamime, }e se bavime so nekakvi nacionalni mitologii, golemi nacionalni patriotski frazi, i mislam deka toa mo`e da vodi samo kon nekoi destruktivni posle-dici. Mislam deka e mnogu va`no da se ustanovi {to bilo, no na konstrukti-ven na~in. Ne sega da odime naokolu i da poka`uvame so prst ti si vinoven, ne ti si, e ne ti si... Tuku smetam deka e mnogu va`no da se pronajde kriti~ka masa vo site op{testva na podra~jeto na biv{a Jugoslavija, da se najde odreden broj lu|e koi na konstruktiven na~in sakaat da se zanimavaat so toa. Zna~i da doznaat koj e vinoven, ne za da se obvinuvaat edni so drugi tuku za da se procesuiraat onie koi navistina se vinovni, za da se dade jasno do znaewe deka toa ne treba da se pravi, deka toa ne mo`e da se pravi, deka ne smeat da se ubivaat civili, deka ne smee da se vr{i etni~ko ~istewe, deka ne mo`e{ da siluva{ `eni, za da se podvle~e i jasno, i bez nikakvo dvoumewe da se istakne deka toa ne e na~in. Osven {to od toa minato mo`e da se u~i, mene mi se ~ini va`no od toa iskustvo da gradime nekoi novi iskustva, site zaedno da uvidime deka zemawe pu{ka vo raka ne e re{enie, deka sopstvenite problemi mo`eme da gi re{avame so dijalog, sorabotka. Site da sfatime deka e potrebno mnogu pove}e tolerancija i mnogu pove}e dobra volja vo tie odnosi, otkolku {to do sega e poka`ana. Duri i koga, uslovno ka`ano, postoi nekakvo opravduvawe, nekoj sosed kon mene bil takov i takov, da mo`eme da osvestime deka bi bilo dobro vo sebe da pronajdeme sila na nasilstvoto da ne reagirame povtorno so nasilstvo. Zna~i da se obideme od ona {to se slu~ilo, {to nesomneno bilo grdo, gro-zno, tragi~no i stra{no, da go izvle~eme najdobroto {to mo`e da se izvle-~e. Da ja nau~ime lekcijata i da zapo~neme da se bavime so idninata. I da po~neme da pronao|ame re{enija koi na site zaedno }e ni ovozmo`at da `iveeme podobro i so samoto toa da gi namalime potencijalite za nekakvi idni sudiri, idni kavgi.

Ha{kiot sud mislam deka e u`asno slo`eno pra{awe. Prva rabota, imam ~uvstvo, zasega, deka na nekoj na~in prostorot stana prenatrupan, preba-ven, prebirokratski... Site velat pravdata e bavna. Dobro, e. Sega pra{a-weto e vsu{nost, dobro, mo`ebi Ha{kiot sud ne e idealen, no, vo sekoj slu-~aj, mene mi se ~ini deka e dobro {to go ima. Zatoa {to ne sum ba{ sigurna deka nie sme podgotveni da im sudime na na{ite voeni zlostornici. Stvarnosta toa go poka`uva, nie imame mnogu nekakvi procesi koi pa|aat na vrhoven sud i potoa s# od po~etok... Ne znam, imam ~uvstvo deka ne e idea-len, no deka e dobro takva nekakva institucija da postoi. Da postoi nekoj koj ti uka`uva na toa deka ne mo`e da se zaboravi nekoj koj ubival civili, deka toa se, ednostavno, raboti koi ne se zaboravaat i koi se procesuiraat. No podednakvo va`no mi se ~ini Hrvatskoto sudstvo do krajot na toj proces na soo~uvawe so minatoto da stane kompetentno da im sudi na sopstvenite obvineti. Bidej}i toa toga{ navistina mi izgleda kako znak deka op{te-stvoto sozrealo i do{lo do nekoe nivo na koe mo`eme so toa da se nosime. Eden den koga nekoj pomal sud, mo`ebi vo Osiek ili Split, nekogo }e osudi, presudata }e dr`i i toj nekoj }e ja otslu`i kaznata, toga{ mi se ~ini deka op{testvoto do{lo do, vsu{nost, po`elnoto nivo. Vsu{nost, ne mi se ~ini zdravo site slu~ai da gi vodi nekoj odnadvor. No mi se ~ini mo{ne `alno,

Sega vo nekolku navrati go dopre toa procesuirawe i sudewe. Kako gleda{ vrz toj na~in na nosewe so minatoto, so Ha{kiot sud i {to se obiduva so toa da se napravi?

498

koga e vo pra{awe Ha{kiot sud, ~esto da se zboruva ne{to od tipot Me|una-rodnata zaednica pravi zagovor protiv nas, tie ni{to ne razbiraat... Mis-lam, Me|unarodnata zaednica ne e idealna, ima mnogu i gre{ki i propusti, i mo`e mnogu da se diskutira za nekoi nejzini odredeni potezi, no, isto ta-ka, ne mo`eme da o~ekuvame seto toa zaedno sovr{eno da funkcionira.

Apsolutno. Mislam deka e mnogu va`no po nekoj odreden broj godini, ve}e sega postojat lu|e koi se osudeni, zna~i da postoi poraka: Toa ne smee da se pravi, posledicite se zatvor, op{testvena osuda. Mislam deka e va`no da postojat procesi i presudi koi dr`at, koi se va`e~ki.

Mislam deka se mo{ne dobro prifateni vo mojata sredina, no jas se dvi`am vo dosta zatvoren krug na lu|e so koi jas se vrzuvam, imame isti interesi, zaradi rabotata, imam ~uvstvo deka mojata okolina ne e reprezentativen primerok. Vo odreden mig kolku i da ne se soglasuvaat so porakite koi doa-|aat ili so brojot na godini koi nekoj gi dobil, takvi diskusii postojat, no na~elniot stav na mnozinstvoto lu|e, me|u koi jas se dvi`am, e gore – dolu stavot koj go imam jas. Zna~i dobro e da postojat Ha{kiot sud i procesite koi se vodat protiv zlostornicite. Ne se sovr{eni, no zasega ne znaeme ne{to {to funkcionira podobro.

Mislam deka e va`no site nie da sfatime deka od svoite sosedi ne mo`eme nikade. Nie ne mo`eme Hrvatska sega da ja preselime na Atlantik, pa da nemame sosedi, a duri i vo taa situacija }e ima{ problemi so nekogo. Apso-lutno e nevozmo`no so nikogo da nema{ nikakov problem so tolkav broj na dr`avi vo svetot. Mislam deka ako sfatime, ako dobro go odrabotime toj proces na soo~uvawe so minatoto, ako rabotime na procesite na pomiruva-we, mislam deka }e bide mnogu dobro ako sfatime deka so sosedite morame da funkcionirame. Ako ne poradi ne{to drugo, toga{ poradi pari, poradi ekonomijata. Nie sme, na nekoj na~in, "osudeni edni na drugi". Nie grani~i-me edni so drugi, morame edni so drugi da funkcionirame. Vo krajna linija, ima stra{no mnogu lu|e koi imaat rodnini, imot preku granica i postoi po-treba lu|eto da se dvi`at, rabotat i mi se ~ini deka nie ednostavno mora-me da nau~ime zaedno da `iveeme. Ne morame da se obo`avame, ostavam prostor sekoj da proceni kolku toj li~no saka so nekoj od druga zemja, op{testvo, no kako dr`ava morame da nau~ime da funkcionirame so svoite sosedi. Mislam deka toa e rabota koja se o~ekuva od nas. So pravo.

Prvo, mo`at malku da razmislat za svoite stavovi, samite sebe da si po-stavat nekoi pra{awa: Kako jas gledam na toa {to ovde se slu~uva{e, vo nekoja druga zemja, kako gledam na voeno zlostorstvo kako takvo? Pa potoa, voenoto zlostorstvo koe e napraveno vrz mojot narod i koe e napraveno vo imeto na mojot narod, da ras~isti sam so sebe, pa toga{ da ja potencira taa rasprava vo svoeto semejstvo, sredina, vo nekoja smisla da se aktivira, ako ~uvstvuva potreba, da se priklu~i kon nekoja kampawa, da pi{uva nekoi tekstovi, da raboti uli~ni performansi... Mislam deka mo`nostite se brojni. Mo`ebi za sekogo e najdobro da trgne sam od sebe, da ras~isti dali

Ako dobro razbrav, smeta{ deka toa e eden od dobrite ~ekori kon spra-vuvaweto so ona {to bilo. Toa go smeta{ kako del od procesot na pomi-ruvawe.

Dali ima{ vpe~atok deka tie presudi se primeni, zna~i deka postoi osuduvawe vo tvojata sredina, zaednica, Hrvatska?

Go pominavme delot koj pove}e se odnesuva na minatoto. Sega bi te pra-{ala {to so toa vo kontekst na idninata? Kako ja gleda{ idninata?

[to gleda{ ti deka mo`at da napravat "obi~nite lu|e" za pra{aweto na pomiruvawe, takanare~eni mali lu|e?

499

na pr. jas bi zel oru`je koga bi imalo nekakva potreba ili koga bi bila vojna i dali bi oti{ol da vojuvam, dali bi vojuval protiv vojnici ili protiv ci-vili. Dali bi bil spremen da odam da vojuvam na tu|a teritorija, ~isto da razmislam kako bi se odnesuval vo toj mig... i da razmislam pove}e ili pomalku za ovie pra{awa, za koi nie razgovaravme. Za odnosot kon drugite. Ako ni{to drugo, da osvestat nekoi svoi stavovi.

Pa da. Pred da trgneme {to bilo da rabotime ili da gi pottiknuvame drugi-te da po~nat ne{to da rabotat, mislam deka e dobro sekoj za sebe malku da razmisli, da se osvesti {to e toa vsu{nost i kolku pomiruvaweto e va`no.

Sekoj ~ovek bez razmisluvawe bi trebalo da go osudi sekoj zlo~in, zaginu-vawe na nevini, palewe na crkvi, kulturni znamenitosti, zlostavuvawe na `eni... Sekoj za sebe bi trebalo da ka`e, dobro, vojna e, vo vojnata se slu~u-vaat grdi raboti, no ubivawe civili, ma~ewe lu|e, zarobeni{tvo, izglad-nuvawe, zlostavuvawe eni, toa gi preo|a granicite na ona {to mo`eme da go smetame kako vojna eden na eden. Bi trebalo da se ima stav deka voenoto zlostorstvo ne e ne{to {to ima opravduvawe.

Mi se ~ini deka toa e tolku kompleksno pra{awe. Se pla{am deka mo`ebi ne{to sum propu{tila da ka`am, ili deka mo`ebi sum se bavela so ne{to {to i ne e tolku va`no, no dobro... Mislam deka ova isto intervju da go pra-vam deset pati, sekoj pat bi bilo poinakvo, zatoa {to tuka ima mnogu va`ni raboti. No drago mi e deka postoi, deka postoi potreba, deka mene nekoj me pra{uva {to mislam. I voop{to, bi sakala za ova mnogu pove}e da se zboruva.

L. B.

Zna~i ti trgnuva{ od nekoja svoja odgovornost?

A {to misli{ deka e nu`no, {to bi trebalo da napravi sekoj ~ovek vo smisla na pomiruvawe? [to e ona {to e najva`no?

Dali saka{ da ka`e{ u{te ne{to za kraj?

500

Dali s# u{te gi ~uvstvuvate posledicite od vojnata? Na koj na~in?

Mo`at li da se napravat nekoi promeni za da se podobri sostojbata za Vas li~no, no i za op{testvoto vo celost?

Kako da se soo~ime so minatoto? Kako da se odnesuvame kon nego?

Kakvi se Va{ite stavovi za pomiruvaweto? [to e za Vas pomiruvawe? Kako da se dojde do nego?

Koj bi trebalo da raboti na pomiruvaweto?

Imate li nekakvi stravovi vrzani za pomiruvaweto? [to mislite dali postojat nekoi stravovi kaj "malite, obi~ni gra|ani"?

Sekako, nikoga{ so pogolema plata, pomalku zadovolen, pa ni sre}en, bez ogled na individualniot ili semejniot uspeh. Kako e mo`no da se bide sre-}en koga si opkru`en so nesre}ni? Izrazot na licata na gra|anite, raspo-lo`enieto – se najdobra ilustracija na sostojbite vo op{testvoto.

Temelni promeni – pravnata dr`ava (vladeeweto na pravoto) e najdobra garancija za podobro utre, veruvawe vo perspektivata i prioritetot na op{testvoto, a ne rezignacija, gubewe na sekoja nade` vo mo`nosta za podo-bro i posre}no op{testvo.

Mislam deka receptot na Germancite provereno garantira uspeh – da se osudat site zlostorstva, a ne samo na pripadnicite na drugiot narod.

Pomiruvaweto e neophoden uslov za so`ivot. Bez prifa}awe na vistinata, nema pomiruvawe, bidej}i i najgrdata vistina e podobra od najubavata laga. Koj uspeal nacionalizmot da go iskoreni so nacionalizam? Zarem toa ne e ~ekor kon {ovinizam, pa duri i fa{izam? Zboruvam za predvoenata sostoj-ba, 1991/92 godina. Zarem spored vas, ne be{e najnormalno ne{to da se za-brani rabotata na nacionalisti~kite partii po 1995? Po moe mislewe, mestoto na religijata i religiskite institucii vo povoena Jugoslavija ima polno opravduvawe, iako po odredeno vreme neophodna be{e liberaliza-cija, osobeno kon ~lenovite na SKJ, po primerot na Italija, Francija itn. Recept za pomiruvawe: Germanija, Francija ili u{te podobro [vajcarija. Kako? Eve i denes ~esto mo`eme da vidime kako germanskata policija rea-gira na sobirawata na neonacistite.

"Da se raboti na pomiruvaweto e rabota na site", – toa e fraza na na{ite politi~ari, no toa e vistina. Toa e rabota na sekoj gra|anin bidej}i e ~len na gra|anskoto op{testvo, no i na ostanatite vo ramki na nivnite nadle-`nosti, osobeno na sekoja institucija (u~ili{tata, verskite zaednici, semejstvoto itn.). Nie sme skloni da ka`eme deka toa e zada~a na politika-ta kako nositel na vlasta koj e odreden so zakonot. No pak ve pra{uvam: "Dali, voop{to, nacionalistite mo`at da rabotat na pomiruvaweto i dali nie bi gi vikale taka dokolku ve}e odnapred celiot koncept na vlasta ne e zasnovan vrz nacionalnoto i kako takov ne ja isklu~uva sekoja mo`nost za kakva i da e sorabotka so pripadnicite na drugata nacija?... " No prostete, zaboraviv deka kriminalot nema nacionalen predznak.

Nemam nikakov strav, osven onoj koj{to doa|a od onie koi se plateni "da

inata e individualna so samoto toa V

{to e psiholo{ka kategorija, no bidej}i individuite se elementi na kolektivot, nau~no vtemeleno mo`e da se zboruva i za kolektivna vina. Osobeno koga znaeme za vlijanieto na op{testvenite grupi kako {to se tolpa, masa, surija, publika, naviva~i itn. Nikoj ne e neodgovoren, no pomalata odgovornost na obi~niot gra|anin najdobro ja ilustrira "ma{inerijata" na Hitler ili Musolini. Sepak, ne se somnevam vo pomiruvaweto i posvetlata idnina.

Kako e mo`no da se bide sre}enkoga si opkru`en so nesre}ni?

Junuz(60 god.)

profesorpo sociologija

G. Vakuf – Uskopqe

501

rabotat na pomiruvaweto" – politi~arite. Mislam deka stravot na site lu|e e sli~en so mojot; {to zna~i deka nema strav, postoi samo strav od onie na koi edinstveno nacionalniot, pa i nacionalisti~kiot koncept na vla-sta im ovozmo`uva pozicija za koja do v~era ne mo`ele nitu da sonuvaat.

Kako pointenzivno da se raboti na pomiruvaweto i na kogo toa mu e ovozmo-`eno? [to ni e zaedni~ko, osven sportskite zdru`enija? Eve od pred ne-kolku dena i odbojkarskata liga. [to e so edinstveni mladinski organiza-cii, sindikatot i sli~ni organizacii koi bi mo`ele da imaat va`na uloga vo procesot na pomiruvawe? Zna~eweto na mediumite e isto bitno, toa e mo{ne golemo, no golema e i kontrolata na mediumite, osobeno radioto i televizijata.

Jas sekojdnevno rabotam na pomiruvaweto vo ramkite na svojata struka, iako znam deka rezultatot e zanemarliv. Redovno prisustvuvam na tribi-ni, trkalezni masi i sl., prvenstveno poradi mladite neo~ajuvaj}i zaradi izostanokot na rezultati, iako e poznat efikasniot pat do sli~no pomiru-vawe: vo semejstvoto, vo u~ili{teto, na sportskite tereni i sl. So te{ko srce ja prifa}am svojata nemo} vo odnosot so slabaci, neznalici itn., no toa e stvarnosta. Dali vi e poznato kolku profesori profesionalno ja rabotat svojata rabota? Pra{ajte gi u~enicite, slu{ajte kako tie se poz-dravuvaat vo u~ili{te, na ulica, pa }e vidite kolku od niv se nepartiski i nenacionalni.

Vinata e individualna so samoto toa {to e psiholo{ka kategorija, no bi-dej}i individuite se elementi na kolektivot, nau~no vtemeleno mo`e da se zboruva i za kolektivna vina. Osobeno koga znaeme za vlijanieto na op-{testvenite grupi kako {to se tolpa, masa, surija, publika, naviva~i itn. Nikoj ne e neodgovoren, no pomalata odgovornost na obi~niot gra|anin naj-dobro ja ilustrira "ma{inerijata" na Hitler ili Musolini. Sepak, ne se somnevam vo pomiruvaweto i posvetlata idnina.

Bi mo`el u{te mnogu da ka`am, ne za da ka`am {to bilo (se prisetuvam na Alija Isakovi} koga go pra{aa zo{to mol~i: "Za da ne ka`am {to bilo"); a i poradi toa {to vo ova op{testvo ne se dr`i do moralni konstanti, odnosno do temelni vrednosti, a kamoli do stru~nost, odgovornost i sl. Na op{te-stvoto koe ne dr`i do temelnite moralni vrednosti, mali mu se {ansite za pobrz prosperitet. Sakam da im pora~am na mladite da gi menuvaat starite za starite da ne gi menuvaat niv, odnosno da ne gi prilagoduvaat na svoite sekojdnevni interesi.

A. G.

Mislite li deka nekoj bi trebalo da ima pozna~itelna uloga, deka ne-koj bi trebalo pointenzivno da raboti na pomiruvaweto? Koj?

Mo`at li "malite, obi~ni lu|e" ne{to da napravat? Mislite li deka Vie li~no mo`ete ne{to da napravite?

[to mislite, dali vinata e individualna ili kolektivna rabota? [to e so odgovornosta na "obi~nite lu|e" za s# ona {to se slu~uva{e?

Bi dodale li u{te ne{to na ovaa tema?

502

Pominaa polni 6 godini od vojnata. Kako sega se ~uvstvuvate?

Kako gledate na minatoto?

Mo`e li da se dojde do pomiruvawe?

[to bi zna~elo pomiruvaweto za Vas?

Pominaa 6 godini od vojnata i navistina mi se ~ini naludni~avo... Vrzana sum za stol~e, bi mo`ela da ka`am deka sum hendikepirano lice, no i pona-tamu sum aktivna i sakam da im pomognam na zaednicite. Koga }e ka`am "zaednici", mislam na site zaednici koi iveat ovde vo Kamenica. Mo`am da ka`am deka jas li~no, za sevo ova vreme, nemav problemi. Voenata situa-cija pridonese za golemi iseluvawa na lu|eto od Kamenica. Mo`am da zboruvam za Kamenica. Za podaleku i po{iroko ne mo`am da zboruvam i da znam. Vo Kamenica lu|eto, voglavno, gi prodadoa svoite stanovi i zaminaa, dodeka selata ostanaa kompaktni. Mo`am da ka`am deka imav problem samo minatata godina, za vreme na 17 mart, toga{ i ostanav totalno vrzana za stol~e. Mo`ebi poradi stresot ili ne znam od {to, bidej}i s# po ku}ata mi be{e iskr{eno. [to se odnesuva do prijatelite, sosedite koi sega gi imam, toa se Albanci, ne mo`am ni{to lo{o da ka`am, bidej}i si pomagame i iveeme zaedno. Isto taka, ve}e 6 godini rabotam multietni~ki proekti so kole{kata S. koja e Albanka, taka {to naidovme na golemi problemi koi sakame da gi re{ime. @elba ni e da im pomogneme na site zaednici, bez ogled na godinite ili etnicitetot.

Toa {to pomina be{e stra{no. Sigurno deka ne sakam da se povtori, toa sigurno. Ni jas ne znam koj go zamesi seto toa. [to bi mo`ela da ka`am, kako obi~na gra|anka si ja gledav svojata rabota i gledav da rabotam. Ne gledav koj {to raboti, a politikata, normalno, ne me interesira{e, a nitu sega me interesira.

Mo`e da se dojde do pomiruvawe, mo`am da ka`am, osobeno ovdeka kaj nas vo Kosovska Kamenica. Do pomiruvawe bi mo`elo da se dojde so toa {to bi moralo da dojde do edno golemo ohrabruvawe na site lu|e vo op{tinata Kamenica. Pak se ograduvam i zboruvam samo za op{tinata Kamenica. Zna-~i, ohrabruvawe na tie lu|e, ma`i, `eni i deca, za lu|eto da ne se iselat. Fakt e deka se tuka i deka sakaat da rabotat i da iveat tuka, bidej}i nema-at kade da odat. So godini se tuka. Toa {to pomina, kako da ka`am so eden zbor sega, ne znam dali bi mo`ela da go opi{am seto toa, pak e toa delo na tie golemi lu|e koi sakaa da go dobijat na{iot teren ili da n# skaraat, na{ite zaednici da gi skaraat, ili da n# stavat vo nekoi konflikti koi nie, normalno, ne gi sakame, bidej}i ni porano ne sme gi imale, a i sega momentalno gi nemame vo nekoja pogolema mera. Mo`am da ka`am deka tuka i tamu ponekoga{ se slu~uva nekoja zaka~ka i deka sekoja zaka~ka se prefrluva na politi~ka ili nacionalna osnova.

Pomiruvaweto bi zna~elo mnogu, iako ne mo`am da ka`am deka lu|eto i se-ga ne se vo nekoj proces na pomiruvawe. Na primer, i Srbite i Albancite trguvaat zaedno i s# e ovdeka, vo Kamenica me{ano. Dali vo Zavodot za

Site zaedno ~ekame vo isti redovi

Olivera(61 god.)

K. Kamenicaaktivistka

503

socijalno, dali vo banka, sekade imate lu|e od site zaednici i se odi kon edna podobra idnina, kade site mo`at da iveat zaedno.

Kosovo e ne{to pogolemo od mene. Mo`am da ka`am deka ima ve}e 6 godini otkako po~nav da rabotam vo NVO i da odam do Pri{tina, Pe}, \akovica, Prizren. No, sepak, toa e so pomo{ na OBSE, UNMIK ili policiski koli, kade {to mo`am da se dvi`am, a sama so svoja kola ne znam dali bi mo`ela da otidam. Nekoj, sepak, bi moral da mi garantira, a nekoi gospoda mi ka`aa deka takva garancija kakva {to jas sakam, ni na Bu{ ne bi mo`ele da mu ja dadat. No, sepak, jas mislam deka komunikacijata so narodot bi pridone-sla, a toa bi go povrzala so vra}aweto koe mnogu bi zna~elo. Na narodot vra}aweto bi mu stanalo poblisko, ostvarlivo.

Jas ovdeka bi ja spomnala ekonomskata situacija, iako mnogu od niv ne mi-slat taka. Mislam deka podobrenata ekonomska situacija mnogu bi napravi-la, a pogolemi vrabotuvawa bi pridonesle lu|eto da nemaat vreme da se karaat i zaka~aat tuku bi gledale nautro da otidat na rabota i nave~er umorni da se vratat, i ne bi imale vreme da razmisluvaat dali da mi ja urnat ku}ata mene ili jas da ja urnam nekomu.[to se odnesuva do mladinata, normalno deka mladinata se {koluva i bi morala {to pove}e da se anga`ira na ova pole na pomiruvawe, namesto dro-ga, alkohol itn. So mladite treba da se raboti na edukacija.

Ako e vo pra{awe dru`eweto pome|u albanskata, srpskata i romskata mla-dina, mo`am da ka`am deka ima podelbi. Denski site se znaat, site me|use-bno komuniciraat, no nave~er, bidej}i ve}e imame odredeni kafuliwa i seto toa, srpskata mladina poslabo izleguva vo niv i jas smetam deka toa e od strav, bidej}i se pla{at deka nekoj ne{to lo{o }e im napravi, a i rodi-telite im ka`uvaat na decata ne odete vo toj del, ima mnogu Albanci, da ne vi se slu~i ne{to.

Mislam deka nie, kako nevladina organizacija, mo`eme mnogu da napravi-me, zapo~nuvaj}i od mali noze, zna~i od po~etokot na formiraweto na de-teto. Ako toa dete go formirame vo edna zdrava demokratska li~nost, toa do kraj }e bide takvo. Ako nie so decata vo u~ili{te rabotite gi zboruvame poinaku, toga{ toa dete sme go prefrlile na ulica. Zna~i da ne zboruvame pred decata grozni raboti tuku treba da se zboruvaat dobri raboti.

Jas mislam da. Ne mo`am da ka`am ne, bidej}i site ~ekame vo isti redovi, bez ogled dali e vo pra{awe banka ili nekoja druga institucija. A {ansite za pomiruvawe se golemi, samo treba da se iskoristat.

Ova e edno od pogolemite pra{awa za mene i se mislam {to ko~i... Pa stra-vot ko~i, stravot od bezbednosnata situacija. Ako gi pogledneme drugite mesta, situaciite se razlikuvaat, a ovdeka s# se povrzuva so nekoja politi-ka. Politikata ne gi oformuva lu|eto tuku lu|eto ja oformuvaat politika-ta i tie ne mo`at nas da n# {etaat.

Dali na Kosovo mo`e da se dojde do pomiruvawe?

[to bi trebalo da se napravi za da se dojde do pomiruvawe?

Mladinata `ivee vo podeleni sredini. Kakva e situacijata tuka, vo Kamenica?

Koj bi trebalo da raboti na procesot na pomiruvawe spored Vas?

Dali mislite deka lu|eto koi iveat tuka sakaat da se smirat?

Koi se pote{kotiite, preprekite za da se dojde do pomiruvawe?

[to treba da napravi Srbija okolu pra{aweto za pomiruvawe, a {to Kosovo?

504

ko e vo pra{a-we dru`eweto pome|u alban-A

skata, srpskata i romskata mladina,

mo`am da ka`am deka ima podelbi.

Denski site se znaat, site me|usebno

komuniciraat, no nave~er, bidej}i

ve}e imame odredeni kafuliwa i seto toa,

srpskata mladina poslabo izleguva vo

niv i jas smetam deka toa e od strav,

bidej}i se pla{at deka nekoj ne{to

lo{o }e im napravi, a i roditelite im

ka`uvaat na decata ne odete vo toj del, ima mnogu Albanci,

da ne vi se slu~i ne{to.

Dolgo se zboruva za toj razgovor pome|u Ko{tunica i Bajram Kosumi. Bi trebalo edna{ da mu se zastane na pat na toa, da ne strada narodot poradi ne~ii grevovi. Jas mislam deka nie kako narod ne sme dol`ni da stradame za ni~ii grevovi. Tie primaat dobri pari, a nie nemame pari!

Ne samo politi~arite, i narodot. Narodot ve}e raboti na toa, no sepak tre-ba nekoj odozgora da ka`e: "^ekajte bre lu|e, da rabotime zaedno". Ne mo`e-me da barame ne{to vo {to ne mo`eme da uspeeme.

So tolerancija, normalno. I }e se uvidi koj kade zgre{il. Nie sme obi~ni lu|e koi mo`eme so obi~na komunikacija da dojdeme do najdobrite raboti.

Jas mislam deka e individualna. Za sekoja kavga, tepa~ka moraat da bidat vklu~eni pove}e lu|e. Taka {to i sega se slu~i istoto, no ne bea site vklu-~eni i ne se site lu|e vinovni.

^ekor po ~ekor, Step by step i mo`eme da dojdeme do celta. Koga jas bi se pra{ala, bi bilo ba{ ludo. Mislam deka na site lu|e na ovoj svet, ne samo na Kosovo, bi im dala s# {to mo`am. Da im se dozvoli da imaat da jadat i pijat, i da ne gladuvaat kako sega.

]e mi bide `al koga }e otide{, a mene toga{ da mi tekne ne{to {to sum mo`ela da ti ka`am...

N. I.

Dali, spored Vas, politi~arite se tie koi bi trebalo da rabotat na pomiruvaweto?

Kako eden "obi~en" gra|anin ili gra|anka bi mo`ele da pridonesat za pomiruvaweto?

Dali vinata e kolektivna ili individualna za s# {to ni se slu~i do-sega?

Koi se Va{ite predviduvawe za idninata?

Dali imate nekoj komentar za ovoj razgovor? [to bi sakale da dodade-te?

505

[to bi bilo pomiruvawe za Vas?Kako dojde do ova, da sega barame pomiruvawe? Nekoi nere{eni pra{a-wa stojat, me|utoa jakneweto na nacionalizmot, po raspadot na Jugosla-vija, dovede do tragi~ni posledici koi razgorija stari duhovi i dojde do tragedija. Bara{ pomiruvawe... [to mislam za toa?.. Prvo, da se po-gledne napred vo ovaa smisla, kon {to te`neat obi~nite lu|e? Dobro da `iveat, da mo`at da najdat rabota, da mo`at da imaat deca, da gi {koluvaat itn. Ako taka se pogledne, toga{ verojatno deka }e se zabora-vat nekoi stari nere{eni pogledi i idei. Kaj nas konkretno dojde, posle s# ova {to se slu~uva{e na terenot na Jugoslavija, do ne{to {to nekoi go narekuvaat vojna, nekoi konflikt, nekoi borba za teritorii, nekoi borba za ~ovekovi prava. Spored mene, sekoga{ do sega ne se voju-valo zaradi prava, tuku vojnata se upotrebuva{e kako posleden nasta-vok na edna politika, kao borba za osvojuvawe na teritorija itn. Kaj nas, za `al, s# u{te ne e dadena ocenka {to se slu~i i zo{to se slu~i seto toa. Verojatno deka ima dve raboti: ednata e deka ima{e nezado-volstvo kaj edna golema zaednica od nejzinata polo`ba, a od druga strana, se oformi nacionalisti~ka struja koja bara{e da se ras~istat nekoi raboti so voena sila. Voenata sila kaj nas dojde od strana, odnos-no sugerirana od strana. Dojdena od strana i od nacionalisti~ki te`-neewa, paroli i anga`irawe na onie koi bea nezadovolni.

Zboruvate za Albancite?Da, Albancite. Koga se ras~istuvaa pra{awata – hrvatskoto, srpskoto itn., dojde do moment koga se bara{e ras~istuvawe i na albanskoto pra-{awe. Me|utoa na Balkanot istovremeno ostanuva neras~isteno make-donskoto pra{awe.

[to vo ovaa faza bi bilo pomiruvawe?Jas kako komunist mo`am da ka`am deka mora da se po~ituva nacional-noto bitie na makedonskiot narod. Strancite koi sega se obiduvaat da go izvr{at toa pomiruvawe me|u nas, napravija, po moe mislewe, edna gre{ka – toa e deka ne mo`e da ima pomiruvawe na smetka na nekogo, mo-ra da ima ~isti smetki, {to bi se reklo. Zo{to go ka`uvam toa? Zatoa {to, na primer, Ramkovniot dogovor kade ima mnogu dobri raboti, od edna strana e diktat, nametnat od strana, a toa samo po sebe e lo{o, ni-koj ne saka drug da ti diktira i da ti re{ava. A drugo, na Makedonija so toj dogovor & e odzemeno pravoto na nacionalna dr`ava, a na ovoj me{an Balkan segde se nacionalni dr`avi – Bugarija, Hrvatska, Grcija, Alba-nija itn. A toa obi~niot ~ovek, Makedonec, go gleda i mu pre~i. Ponata-mu, se pledira Makedonija za multinacionalna, multietni~ko op{te-stvo, multietni~ka dr`ava, no vo praksa vo golema mera e izrazena bi-nacionalnosta na Makedonija, a ne multietni~nosta. Bez ogled na gole-minata na zaednicite, ~ovekovi prava nema za pomali i pogolemi

506

Kako dojde do ova, sega da barame pomiruvawe?

erojatno deka ima dve ra-

boti: ednata Ve deka ima{e

nezadovolstvo kaj edna golema zaednica od

nejzinata polo`ba, a od druga strana, se

oformi nacionalisti~ka

struja koja bara{e da se ras~istat nekoi

raboti so voena sila.

Kosta(81 god.)

Skopjepenzioner

zaednici, tie se edni isti za site. Ovaa sostojba, verojatno, i vo idnina mnogu }e pre~i za kompaktno obedinuvawe na ovoj prostor.

Kako mo`eme da rabotime na takvo kompaktno obedinuvawe?Prvo, nie sme mnogu optereteni so minatoto. Minatoto ne treba da se ignorira, odnosno da se zaboravi, no vo smisol da bide pouka za idno `iveewe. Ako gi nau~ime lekciite – {to ~inelo, {to ne ~inelo, toga{ mislam deka najbrzo }e dojdeme do toa pomiruvawe, a samiot zbor pomi-ruvawe, ve}e, govori za razdvojuvawe. Pomiruvawe ne e sostojba na edinstvo. Ako Makedoncite i Albancite, mislam ovdeka i na drugite zaednici iako kaj niv e malku poinakov problemot, tie ne se do taa mera konfrontirani, Turcite, Srbite, Vlasite... Koga sme ve}e kaj Vlasite, tipi~no e za niv, bidej}i nema vla{ka dr`ava, tie se najblisku do so`ivot so drugite, kaj niv nema pre~ki vo stvarawe na brakovi, ni vo kakvi i da e kontakti so drugite. Tie se redok i, mo`ebi, edinstven primer na Balkanot. Gi ima mnogu vo Albanija, mnogu vo Grcija, vo Srbija, i vo Bugarija ne{to pomalce itn., me|utoa bidej}i ne go nosat tovarot na nacionalna dr`ava itn., najpodlo`ni se na so`ivot so site drugi.

Ako toa bi bil mo`en na~in za pomiruvawe, neli e toa kontradiktorno so ona {to pred malku go spomnavme okolu pravoto na nacionalna dr-`ava na Makedoncite?Da, pomalku (se smee). Makedoncite, sepak, se otka`aa od ona {to se vika nacionalna dr`ava – iveat kako edna zaednica vo dr`avata. Tie go nosat belegot samo na najgolemata zaednica vo dr`avata.

Kolku daleku bi trebale da odime vo istra`uvawe na minatoto, na ona {to ni se slu~uvalo i zo{to?Minatoto samo da go cenime i prou~uvame, i da ne gi zaboravime gre{kite koi ne sakame da se povtorat. Ako ne gi povtoruvame, toga{ bi do{le do ona {to ti go vika{ pomiruvawe, a jas go vikam edinstvo.

507

[to so makedonskiot nacionalizam?Makedonskiot nacionalizam, isto, mo`e i e ekstremen, posebno eve vo ova nipoda{tavawe na Albancite, zborewe deka s# ova e albanska ujdurma itn. Ponatamu, mo`am da ti ka`am od moeto iveewe, jas imam dosta prijateli pome|u niv, za nekoi raboti tie ~esto ne naiduvaa na razbirawe, na primer za nivno vrabotuvawe, za odnosot sprema nivnata inteligencija itn. A tie poka`aa deka mo`at i dobro da zboruvaat i dobro da politiziraat, i peda-gozi, i organizacija i za s# {to treba. Tuka mislam deka nie debelo gre{ev-me.

[to mo`e da napravi "obi~niot ~ovek", bez razlika Makedonec ili Al-banec?Koga lu|eto ne bi bile podlo`ni na politi~ki i ideolo{ki vlijanija, sigu-ren sum deka podobro }e se razbirame. Nie vo Makedonija imame i isklu~i-telni primeri na so`ivot, no tie se pome|u dve familii ili dve sela itn. Celiot ovoj raskol go napravi diviot nacionalizam, i makedonski i alban-ski. Iseluvaweto na Makedoncite od Tetovsko, od Ki~evsko itn., e mo{ne tragi~na rabota. Toa e reka bez vra}awe. Zatoa mislam deka ovoj sukob be-{e borba za teritorii. A na dvete strani go imame toa. Nasproti iseluva-wata na Makedoncite od odredeni kraevi na Makedonija, e paleweto na slatkarnicite vo Bitola, Ko~ani. Toa e ista rabota. Ponatamu, verata, i Hristijanstvoto i Islamot vo ovoj mig gi istaknuvaat najlo{ite raboti i gi razgoruvaat nedorazbirawata. Druga mnogu lo{a rabota e organiziraweto na politi~kite partii vrz etni~ki princip. Postoi srpska partija, pa turska, pa vla{ka itn. Duri i partiite {to se vikaat socijaldemokratski, liberalni ili drugo, ne se stvarno socijaldemokratski ili liberalni ako imaat ~lenstvo od samo edna etni~ka grupa. Toa e element koj mislam deka pre~i na pomiruvaweto. Ponatamu, imame razedinuvawe pome|u prebogati i presiroma{ni Makedonci, a istata pojava e i kaj Albancite. Tuka pomiruva-weto e ote`nato i so toa {to ne e dovolno na nekogo da mu gi ka`e{ negovi-te prava, tuku toj po vladeeweto da mo`e da gi ostvari svoite prava. Vo preo|awe od eden sistem vo drug, pomiruvaweto vo idnina mo`e da bide po-te{ko na ovoj plan otkolku na me|uetni~ki. Me|unacionalnite odnosi imaa edna nagorna linija, krajno zavr{ija vo vojna. A kaj sprotivnostite pome|u bogati i siroma{ni, i pome|u onie za koi funkcionira pravnata dr`ava i onie za koi ne funkcionira istata, e rabota koja sega dobiva na dinamika, dobiva na zaostruvawe.

Za kraj bi Ve pra{ala edno, pomalku, privatno pra{awe. Spomnavte de-ka imate dosta prijateli Albanci. Dali vo tie nekoi privatni relacii e ostanata bliskosta od porano ili so vlo{uvawe na sostojbata vo zemjata, se vlo{ija i tie odnosi?Imam dvojno iskustvo. So nekoi Albanci koi se sega duri i na dosta vidni pozicii vo albanskite politi~ki partii, bliskosta ostana ista, se slu{a-me i gledame kako i porano. Nekoi drugi, pak gi zaladija odnosite kon mene. Sepak, mislam deka lu|eto koi navistina bile prijateli i vo krizni vremi-wa ostanuvaat prijateli.

A. B.

508

inatoto samo da go cenime

i prou~uva-Mme, i da ne gi zabora-vime gre{kite koi ne

sakame da se povtorat. Ako ne gi povtoruvame, toga{

bi do{le do ona {to ti go vika{

pomiruvawe, a jas go vikam edinstvo.

Kako se ~uvstvuvate sega, {est godini po vojnata?

Kako go do`ivuvate minatoto?

Spored Vas, dali treba da se zboruva za minatoto?

Koj e Va{iot li~en stav vo vrska so pomiruvaweto? [to pretstavuva pomiruvaweto za Vas?

Dali na Kosovo mo`e da se dojde do pomiruvawe?

Nikoga{ podobro. Iako ~ovek misli deka najdobro se ~uvstvuva kako mlad ili kako adolescent, jas sega se ~uvstvuvam kako nikoga{ vo `ivotot. Ova ~uvstvo mi se javi na 24 mart 1999 godina, izme{ano so odredena doza na strav. Koga }e napravam paralela kakov ivot imavme kako mladi, a kakov imame sega, jas se ~uvstvuvam podobro. Se ~uvstvuvam podobro, bidej}i di-{am slobodno, odam slobodno, zboruvame slobodno i tabu temite poleka po~naa da se otvoraat, otstranuvaat. Slobodata dojde za sekogo. Se zboruva za ograni~ena sloboda, {to mo`ebi e i to~no za nekoi odredeni okolnosti. Me|utoa, s# dodeka nemame svoja dr`ava, ostanuvame ograni~eni kako op-{testvo, {to kako posledica ja ima i ograni~enata sloboda. Treba da znaeme kako da u`ivame vo vakvata sloboda, no, isto taka, treba u{te da rabotime za da ja nadopolnuvame u{te pove}e.

Na{eto minato be{e polno so bolka, polno so migovi na koi ne sakam da se se}avam. Edna mlada generacija koja ima{e svoi soni{ta i mnogu potencija-li, onevozmo`ena e da ostvari {to bilo. Edna ogromna energija e potro{e-na i te{ko e sega rabotite da se vratat na vistinskiot kolosek. Tie dene-{ni te`neewa i elbi ve{to treba da se prefrlat na mladite pokolenija, vo najmala raka, obezbeduvaj}i im mo`nost i elementarni ~ovekovi prava koi tie denes gi imaat. Mislam deka e vreme pove}e da se svrtime kon pose-riozno rabotewe, kade sekoj mig treba da bide iskoristen.

Da, sekako. Tvrdat deka najdobar na~in da se re{i eden problem e, tokmu, so posredstvo na samiot problem. Treba da sedneme i zboruvame, no treba da se najde mesto i da se vospostavi red. Treba da se najdat lu|e, zatoa {to minatoto be{e polno so frustracii i sekakvi optovaruvawa, i ako ne se zboruva za toa, i ako se prepravame deka seto toa e nekade daleku zad nas, toga{ gre{ime. Treba da se razjasnat rabotite koi se slu~uvale, no poste-peno bez nagli is~ekoruvawa ili samo so mol~ewe.

Samiot zbor pomiruvawe odyvonuva so ubavina, sladost. Na{iot narod, imaj}i ja vo predvid te`inata na istoriskiot mig, sekoga{ daval primat na konceptot na pomiruvawe kako ultimativna vrednost, nerazlo`uvaj}i sega za kakvo pomiruvawe zboruvame. Smetam deka pomiruvaweto ne mo`e da se postigne, dokolku ne sedneme i razgovarame. Povtorno treba da se postavi pra{aweto za toa dali e sega vistinskoto vreme. Koj prv treba da go pokre-ne toj proces?Bilo kako bilo, so site dilemi i predizvici, treba da se najde pameten pristap so otvoreni i obrazovani lu|e, koi imaat jasna vizija, i koi mo`at da otvorat eden takov proces bez ~uvstvo na inferiornost.

Ponekoga{ gledam iskri~ki na mo`nosti deka mo`e da se zboruva za pomi-

Di{am slobodno, odam slobodno, zboruvame slobodno

S.(36 god.)

Pri{tinaprofesorka

509

ruvawe. Me|utoa ponekoga{ mislam i sprotivno – deka ne mo`e. Ova {to ni se slu~i na nas, Albancite e ogromna prepreka za pomiruvawe. Vistinsko pomiruvawe mo`e da se slu~i posle mnogu i mnogu godini, no nikako sega. Dovolno e sega da se inicira. No, istoriski gledano, nie sme narod na pomi-ruvawe, otvoreni so lu|eto, so sosedite...

^esto povtoruvam deka kaj lu|eto nu`no treba da se podigne op{tata svest, da razgovaraat, da prostuvaat, da komuniciraat. Me|utoa se postavuva pra-{aweto kade da se zboruva, kade da se izveduvaat tie razgovori? Potrebno e mesto i pri~ina zo{to bi trebalo da se napravi toa. Kade da se sretnu-vaat i za {to da se zboruva? [to bi podobrilo toa? Dali sme podgotveni za takvo ne{to? Te{ko e da se odgovori na site pra{awa i ima malku prostor za optimizam. Sepak, i pokraj toa, mislam deka bez ekonomski razvitok, bez otvorawe na rabotni mesta, nema napredok, nitu blagosostojba. Lu|eto naj-dobro se zbli`uvaat preku rabotata.

Mislam deka bi trebalo da se napravi edna kombinacija pome|u iskustvo i inicijativa. Iskustvoto se dobiva od postarite dodeka inicijativata od pomladite. Mladite koi se vklu~eni vo sekojdnevniot proces na pomiruva-we, koi imaat elan, vo sebe ne krijat nikakva omraza.

Povtorno treba da se naglasi deka Kosovo e malo, no so mnogu razli~ni mislewa, so lu|e od razni mesta, i bi trebalo da se znae od kade da se po-~ne. Na primer, tamu kaj {to ima barem malku osnova, tamu treba i da se po~ne. Tie mesta, potoa, bi trebale da bidat primer za onie mesta koi ja nemaat taa osnova. Na toj na~in, toa iskustvo koe tuka se dobilo, bi mo`elo da se prenese kaj drugite. Podelba na iskustvata, relaksiranite situacii, tolerantnosta kon lu|eto, zemaweto vo predvid i po~ituvaweto na slobo-data na govorot bez nametnuvawa, se karakteristiki koi bi trebalo da se imaat vo predvid kako po~etok na ne{to.

Ima prepreki. Balkanot e edna malku pospecifi~na regija kade se preple-tuvaat golemi kulturi i istorii, kade Egoto e mo{ne silno i se soo~uva so kolektivizmot, no bez pogolemi mo`nosti za izrazuvawe. Neiskrenosta, nedostatokot na tolerancija i neprifa}aweto na realnosta se glavnite prepreki.

Mestoto vo koe iveeme bi trebalo da prodol`i da raboti. Pred seto osta-nato, na prvo mesto, bi trebalo da se postavat ~ove~kite vrednosti, bidej-}i mislam deka pred site drugi vrednosti kako {to se titulite, obzemeno-sta so karierata, bi trebalo da se istaknuvaat ~ove~kite vrednosti.Voop{teno, tie vrednosti ne ni nedostigaat kako na narod, no ni nedostiga strategija za odreduvawe (podelba) na dol`nosti i vrednosti. Koga sekoj ja znae svojata rabota i go potpomaga drugiot onaka kako od nego se bara, toga{ po~nuvaat rabotite da te~at so vistinski tek. Mislam deka bi trebale da rabotime i ~itame mnogu pove}e otkolku {to toa go pravime sega. Toga{ }e mo`eme da razmisluvame na eden poracionalen na~in i }e bideme dizajne-ri na na{ata sudbina. Na nekoj na~in lu|eto pove}e se zanimavaat so rtva-

[to e potrebno za da se dojde do pomiruvawe?

Koj treba da raboti na procesot na pomiruvawe?

Dali mislite deka lu|eto se podgotveni za pomiruvawe? Dali sakaat da se pomirat?

Koi prepreki postojat kaj lu|eto vo tvoeto mesto za da po~nat da zboruvaat za pomiruvaweto?

Za da se dojde do pomiruvawe, {to bi trebala da napravi Va{ata stra-na, a {to sprotivnata?

510

ta, {to i inaku bi trebalo da se pravi, no malku se zanimavaat so onie koi se pri~ini za toa. Zna~i so storitelite na delata, {to vo ovoj slu~aj e sosednata zemja, drugite bi trebale da se zanimavaat za da gi dovedat tamu kaj {to treba, tamu kade {to pravdata }e go najde svoeto mesto.

Site nie sme obi~ni gra|ani, no samata pozicija nekogo go pravi poisklu~i-telen, nekogo "pointeresen" {to mo`e da dovede do nedorazbirawa, bidej}i i eden obi~en gra|anin mo`e da poseduva plodotvorna ideja. Zna~i i toj mo`e da u~estvuva tamu kade {to se donesuvaat propisi, kade tie propisi se izvr{uvaat, aktivno da u~estvuva vo sekojdnevniot `ivot, me-diumite, a toga{ koga obi~niot gra|anin }e u~estvuva vo ovie procesi, site zaedno bi pridonesuvale za re{avaweto na problemite. Vo vreme na nedo-stig na esencijalni elementi za `ivot, bez plata, ku}a, dom, te{ko deka nekoj svoevolno }e se zanimava so raboti koi se od sekundarna va`nost, t.e. koi za nego ne se od primarna va`nost.

Ova e malku pote{ko pra{awe, bidej}i jas li~no mislam deka vinata ne e kolektivna, osven vo nekolku isklu~oci. Vinata obi~no e individualna. Ovoj individualen akt se ~ini deka e del od eden krug na individui koi mo`at da manipuliraat so masata. Taka se slu~uva{e i taka se slu~uva i den denes. Ne mo`am jasno da napravam razlika pome|u individualnata i kolektivnata vina vo smisla na ova pra{awe, no mo`ev da zabele`am deka koga masata ne e dovolno izdignata i koga toa e pridru`eno so siroma{na infrastruktura, toga{ e normalno deka edna individua }e prati druga odredena individua ili grupa, neznaej}i zo{to toa go pravi.

Nemam komentar, ideite se dobri. Treba da se pra{aat lu|e od razni nivoa i treba da se razgovara so lu|e od razni mesta, i od seto toa da se dojde do nekoj zaklu~ok. Koga se rabotat vakvi intervjua, toga{ ne treba da se inter-vjuiraat samo lu|e koi se op{testveno aktivni, koi imaat iskustvo so toa. Treba da se zboruva i so lu|e od razni profili za da bidat porealni i po-zdravi zaklu~ocite.

N. I.

[to mo`e da napravi eden "obi~en" gra|anin za da pridonese za proce-sot na pomiruvawe?

Dali misli{ deka vinata e kolektivna ili individualna za s# ona {to se slu~i?

Imate li u{te ne{to da dodadete vo vrska so ovaa tematika?

511

Za po~etok, te molam da se pretstavi{, kolku godini ima{, kako se vi-ka{ i kade s# si iveel?Jas sum Albert, iveev vo Rastovo, selo kaj \akovica i imam 20 godini.

Zna~i ivee{e blisku do \akovica?Da, trinaeset godini.

Kakvo e tvoeto se}avawe na vojnata koja ja pre`ivea?Kako prvo, jas ne bev tuka za celo vreme na vojnata, nie izlegovme malku porano. Sosedite Albanci dojdoa da ni ka`at deka e podobro da zamineme, bidej}i seloto e polno so vojska i ne mo`at da ni garantiraat sigurnost. Toa se slu~i na Veligden 1998 g.; vlegovme vo avtobus, se puka{e vo migovite dodeka izleguvavme od ku}ata. Sega seto toa e pominato, eve sedma ili os-ma godina otkako zavr{i vojnata, od koga sme begalci. Se zaboravaat dosta raboti. Na primer, eve, se slu~uva da sretnam tuka vo Podgorica sosedi od Kosovo i da ne gi poznavam... Bev pomlad i taka, no sepak stresot ostana. Mi se slu~uva sred bel den da ja zaklu~uvam ku}ata, iako sum vo Podgorica kade s# e mirno. I nave~er stanuvam da proveram dali vratata e zaklu~ena, da ne ostanal otvoren nekoj prozorec i sli~no. Glavno, zaboraviv mnogu ne{ta, iako bi la`el koga bi ka`al deka vo prvite dve-tri godini vo mene nema{e omraza ili bes, {to e normalno, bidej}i na takov na~in go napu{-ta{ mestoto kade {to si odrasnal, kaj {to si roden, a nikomu ni{to ne si mu napravil i toa te{ko ti pa|a. Iako, kako {to minuvaat godinite, se zabora-va s#, bidej}i mora da se odi napred, a ne sum ni edinstveniot koj pre`i-veal vakvo ne{to, i bi bilo ubavo koga celiot narod bi razmisluval na ovoj na~in. Vojnata e vojna i rtvi mora da ima. Kako {to me zabole mene, taka gi zabole i Albancite, Romite... Me|utoa, s# zaboraviv.

Kako tokmu toga{, kako dete, go pre`ivea zaminuvaweto od domot i to-ga{nite slu~uvawa?Pa be{e stra{no te{ko. Mene mi be{e najte{ko, bidej}i sum najmlad vo semejstvoto i be{e stra{no te{ko... No, sepak, koga podocna dojdovme vo Podgorica, prodol`iv so {koluvaweto, bev osmo oddelenie osnovno u~i-li{te, novo dru{tvo, nova sredina, zapoznavawe so sosedite itn. Nekoi raboti napravija da go prebolam pobrzo toa i da mi bide polesno. Zna~i po~nav da zaboravam i sega se ~uvstvuvam preubavo, kako nikoga{ ni{to da ne bilo, no al mi e {to s# ispadna taka, a najmnogu mi e al {to zagina tol-ku narod. A zo{to? Za ni{to. I eve, povtorno i denes tamu e nekoe krvopro-levawe, i povtorno ginat lu|e, se frlaat bombi i sli~no.

Dali misli{ deka toa {to vojnata ti se slu~i rano, dodeka be{e dete, na nekoj na~in be{e popovolno za tvojot sega{en ivot?Ne, bidej}i koga si dete nekoi raboti ne mo`e{ nikoga{ da gi zaboravi{ i tie sliki ti ostanuvaat za cel ivot. Tie sceni, toj film ne mo`am od gla-va da go isfrlam. Na primer: pretposlednata no} vo ku}ata. Be{e april me-sec, bevme na terasata i gledame se brkaat so sijalici, pukaat; demonstra-cii na Albanci, pa nivnata Osloboditelna vojska pominuva pokraj na{ata ku}a; ~eka{ samo koga nekoj }e dojde da te ubie, celiot toj stres; a nie ne

512

Kako {to me zabole mene, takagi zabole i Albancite, Romite...

Albert(20 god.)

Podgoricastudent

`iveevme so tatko mi, tuku samo jas i majka mi, i sestra mi od osumnaeset godini i dvajca bra}a, koi se isto mladi, zna~i bez oru`je, bez ni{to. Ba{ be{e te{ko, ne znam kako toa da vi go ka`am. Ku}ata be{e pokraj samata magistrala Pe}-Prizren, taka {to be{e stra{no te{ko. Vo seloto bea {est srpski ku}i, a {estotini albanski. Ne be{e prijatno ~uvstvoto da se osta-ne sam vo ku}ata. No, sepak, na krajot Albanec be{e toj {to ni pomogna da izbegame, inaku mo`ebi s# u{te }e ostanevme, nadevaj}i se deka }e bide podobro...No, pak, da izleze{ od doma, od ku}a prepolna so s# i se{to, samo so dva ku-fera, ne be{e ubavo ~uvstvo. Sepak, so toa {to od moeto semejstvo nikoj ne zagina, nikomu ni{to ne mu se slu~i, povtorno ima{ nade` deka }e bide podboro. Koga site ivi }e se izvle~ete, mnogu podobro e ~uvstvoto, ku}ata povtorno mo`e da se napravi. Sega iveeme vo Podgorica, ku}ata i imotot na Kosovo gi prodadovme.Sega imame na{a ku}a i toa mnogu poubava otkolku {to be{e taa na Kosovo. I mnogu podobro `iveeme, i mnogu e poubavo me|u svoj narod, taka {to ~uvstvoto e mnogu podobro.

[to misli{ deka mu e potrebno na narodot za da se saniraat posledi-cite od vojnata?Kako prvo, zaboravot e prv uslov, da se zaboravi s# {to se slu~ilo. Na nekoi im e te{ko. Na primer, koga majka zagubila sin edinec, ili kolku se-mejstva ima, koi jas gi znam, a zagubile i po deset ~lenovi, bez ogled dali bratu~ed, sin, zet, }erka ili taka nekoj. Nim im e te{ko da zaboravat. No povtorno da se zboruva za vina i odmazda, toa e najlo{oto ne{to {to ~ovek mo`e da si go napravi sebesi. Ne e svesen deka vremeto odi. Eden e `ivo-tot... Mnogumina ne veruvaat vo sudbina, a, sepak, toa e sudbina.

Dali ima{ kontakti so prijatelite koi, isto taka, do{le od Kosovo, koi imale sli~na sudbina i kako tie otprilika toa go do`iveale?Mnogumina od niv seto toa pote{ko go pre`iveale. Ne znam zo{to. Me|utoa na{iot narod e takov, ako edno lice ima problem, drugoto lice koe treba da go ute{i, }e mu ka`e deka negoviot problem e pogolem. Me|utoa vojnata e vojna i sekomu mu be{e isto. Nikoj ne se izvlekol, a s# da mu bilo super. Slabo kontaktiram so lu|eto od Kosovo, bidej}i, iako velam deka s# zabo-raviv, koga }e gi vidam, se}avawata mi se vra}aat. Ova e prvpat vo posle-dnive ~etri godini da razgovaram za Kosovo, pa i samoto potsetuvawe za mene e te{ko. Slabo kontaktiram so lu|eto od Kosovo. Koga }e gi vidam, }e zapla~at, ili tie ili nie... I taka jas izbegnuvam kontakt so biv{ite sose-di od Kosovo, so lu|eto so koi u~ev. Bidej}i prikaznata sekoga{ e ista. Toa e najgolemiot problem na na{iot narod – sekoga{ kru`i istata prikazna, za edna vojna vo Bosna, Kosovo, Hrvatska. Na primer, nie na svoite deca im kupuvame igra~ki oru`je, a toa e najgolema gre{ka, i im zboruvame za vojna-ta, i so toa od mali gi u~ime na{ite deca za nea. Kako i kaj Albancite, na primer, mo`ete da vidite dete, od mo`ebi tri godini, koe e nau~eno da kre-va dva prsta, {to ne e znak na pobeda ili mir tuku na nacionalizam. Gre-{kata e na{a, na narodot, bidej}i lu|eto vo Crna Gora i lu|eto vo Srbija... Celiot Balkan e nacionalisti~ki, {to ne mo`am da go razberam. Razbiram deka imalo mnogu vojni i sene{to, no poradi nas mladite, postarite lu|e, roditelite, babite i dedovcite treba da odigraat nekoe drugo oro, bidej}i od niv treba da po~ne, tie gi odgleduvaat decata i taka gi u~at. Te{ko e da se dojde do zaborav.

Kolku ~esto razmisluva{ za situacijata na Kosovo? Dali misli{ deka taa sega e podobra otkolku {to be{e?Sigurno ne e podobra. Mnogu sosedi od Kosovo, Albanci, koga pominuvaat

513

to se odnesuva do moeto [

semejstvo, n# ima od sekade: bratu~ed od vujko mi e `enet so Italijanka, brat mi e `enet so Bosanka, vujna mi e od Hrvatska, bratu~etka od vujkoto e ma`ena za musliman od Bosna, i toa se oma`i za vreme na vojnata, toj izbega i se zedoa. Ednostavno ne mo`am da go mrazam toj narod; strina mi e Albanka, taka {to nema {ansi da mrazam nitu eden narod, bidej}i ako go mrazam toj narod, taa nacija, toga{ ne go sakam ni brat mi, ni snaa mi, ni bratu~ed mi.

niz Podgorica, }e se javat i }e naminat da ispijat kafe. Iako mi e malku te{ko, ne gi mrazam, ama koga }e slu{nam albanski jazik, se e`am, i denes mi ostana stresot. No tie velat deka go molat Gospod Srbite da se vratat, bidej}i iako vojskata na KFOR e taa koja go {titi redot na Kosovo, velat deka ni tie ne se dobri, iako se dojdeni tuka za da mirat. A sega i Albancite me|usebno se ubivaat, izramnuvaat smetki. Kosovo od pamtivek bilo i osta-nalo krvavo. I mislam deka se vo pravo postarite lu|e koga velat deka na Kosovo nikoga{ nema da ima sre}a. Kolku i da `ivee mirno narodot tamu, pak }e dojde den koga ne{to }e pukne.

Kako sega gleda{ na pomiruvaweto od ovaa perspektiva, kolku ti e blisko?Kako {to ve}e ka`av, jas seto toa ve}e go zaboraviv, ne mi pre~i. Vo po~etok mi pre~e{e, a sega mi e potpolno seedno, duri i ne razmisluvam za toa. Se-kako deka sum za pomiruvawe. Koga }e gi poglednam samo zemjite na Evrop-skata unija, kade se tie sega, kade sme nie, a nekoga{ sme bile silna dr`a-va, poznata vo svetot. Taka {to, posle s#, ponekoga{ i mi e sram koga patu-vam i go poka`uvam na{iot paso{. Nie poedincite ne sme vinovni, narod kako narod, iako ima i na{a vina i ne treba s# da im prefrlame na politi-~arite. Eden poedinec ne mo`e seto toa da go napravi, iako narodot taka zboruva: Toa ovoj ili onoj pretsedatel go napravil. Od narodot dosta ne{ta poteknuvaat, prvo nema{tijata i seto ostanato. Dojde vreme brat so brat da ne mo`at so o~i da se vidat, ili da se karaat za politika, a vsu{nost site baraat pri~ina za kavga. Koga dojde vreme poradi imiwa narodot da se mra-zi, tuka sre}a nema. Narodot treba malku da `ivne, da bide poaktiven vo toa nastojuvawe da se pomiri. Dali nekoj se vika Ervin, Esad, Albert, Dra-gan... Nie site sme isti i jas toa go gledam taka i taka sum vospitan. Me|utoa ima roditeli koi gi vospituvaat decata sosema poinaku. [to se odnesuva do moeto semejstvo, n# ima od sekade: bratu~ed od vujko mi e `enet so Ita-lijanka, brat mi e `enet so Bosanka, vujna mi e od Hrvatska, bratu~etka od vujkoto e ma`ena za musliman od Bosna, i toa se oma`i za vreme na vojnata, toj izbega i se zedoa. Ednostavno ne mo`am da go mrazam toj narod; strina mi e Albanka, taka {to nema {ansi da mrazam nitu eden narod, bidej}i ako go mrazam toj narod, taa nacija, toga{ ne go sakam ni brat mi, ni snaa mi, ni bratu~ed mi.

[to misli{, kolku narodite od na{ite prostori se podgotveni za po-miruvawe?S# zavisi. Sigurno barem ~etirieset procenti se podgotveni, no drugite {eeset procenti vle~at protiv pomiruvaweto. Kako {to ve}e ka`av, celi-ot Balkan e nacionalisti~ki nastroen. Se nadevam na pomiruvawe, no toa sigurno nema naskoro da se slu~i. Namesto da odime napred i denes se soz-davaat novi problemi, taka {to e stra{no te{ko. Da mo`eme, barem, da se izvle~eme od toj krug, da se pridvi`ime, da rabotime ne{to, a ne da razmi-sluvame za toa. Da gi vospituvame decata na nekoj drug na~in, da go zabora-vime seto zlo. Ako postojano se se}avame na nekoi lo{i raboti, ne mo`eme da odime napred. So toa ne mu nanesuvame {teta na nekoe drugo lice tuku na samite sebe. Mi ja zapalija ku}ata, zaminavme od Kosovo, no, sepak, tuka imam nekoj nov ivot. Gi razbiram lu|eto koi zagubile nekogo tamu, toa te-{ko se zaborava, no, sepak, da se obvinuva nekoj drug, da se kopnee za odmaz-da, da se pla~e non-stop... Jas znam deka boli, ~len na semejstvoto, kum, sosed, no, sepak, tie koi zaginale ne mo`eme da gi o`iveeme taka {to }e go obvinuvame drugiot. Site vinovnici treba da gi prepu{time na pravdata, sudot, a nie kako poedinci treba da odime kon toa da zaboravime. Kolku i da e te{ko, ~ovek mora da odi ponatamu. S# {to sakame, morame da go dobie-

514

ako pominuvaat godinite, s#

pove}e sakam Kda se vratam, da go

vidam mestoto kade {to rastev, kade se

rodiv, me vle~e rodnoto mesto. Se

nadevam deka }e se vratam, no bi sakal barem so avtomobil

da pominam pokraj mojata nekoga{na

ku}a, samo da ja vidam. Albanecot na koj mu ja prodadovme veli deka ni{to ne smenil na nea, iako

be{e zapalena do temel. Napravena e

po istiot plan. Duri i `enata na toj

Albanec zasadila cve}e na ist na~in

kako i majka mi. Ni{to ne e smeneto.

me so maka, bidej}i ni{to ne pa|a od nebo. Narodot treba s# da nadmine, da go ostavi toj most, site lo{i raboti zad sebe.

Kolku ~esto, voop{to, se sre}ava{ so terminot pomiruvawe i {to ti zna~i toj tebe?Koga }e go slu{nam zborot pomiruvawe, vedna{ zamisluvam lu|e koi se ra-kuvaat ili gu{kaat. Ne znam, a nemam ni mnogu vreme da razmisluvam za tie raboti, iako kopneam za toa pomiruvawe. Porano mislev deka nikoga{ nema da posakam da se vratam na Kosovo, pa duri i celoto da e moe. Me|utoa kako pominuvaat godinite, s# pove}e sakam da se vratam, da go vidam mestoto ka-de {to rastev, kade se rodiv, me vle~e rodnoto mesto. Se nadevam deka }e se vratam, no bi sakal barem so avtomobil da pominam pokraj mojata nekoga-{na ku}a, samo da ja vidam. Albanecot na koj mu ja prodadovme veli deka ni{to ne smenil na nea, iako be{e zapalena do temel. Napravena e po isti-ot plan.

Imate li kontakt so nego?Nemame kontakt, no toj raboti so tatko mi vo [vajcarija. Duri i `enata na toj Albanec zasadila cve}e na ist na~in kako i majka mi. Ni{to ne e smene-to. Se nadevam deka }e otidam edna{ da ja vidam. Nemam kogo da obvinuvam, situacijata be{e takva, so obvinuvawa ni{to nema da dobieme. Kolku {to ima lo{i Albanci, ima i lo{i Srbi, pra{awe e samo na kogo }e naidete. Se-kade postojat dobri i lo{i lu|e. Ako ste sre}ni, }e naidete na dobri, a ako ne, toga{ na vtorive. @al mi e {to tolku narod zagina. I ponatamu nema ni-kakvo re{enie za seto toa. Ovie vojni pridonesuvaat narodot da se mrazi, a ova, sepak, e sve`o, deset-petnaeset godini, kolku ve}e ima od vojnata vo Bosna, osum od vojnata na Kosovo itn. Sevo ova e sve`o i treba da projde vreme za narodot da zaboravi.Ima i mnogu takvi koi nemaa sre}a kako jas i moeto semejstvo. Nie sega ima-me na{a ku}a. Dodeka mnogu raseleni lica i begalci iveat, na primer, vo tu|i stanovi, a nekoi duri i nemaat ni{to, tuku `iveat pod {atori. Tie sigurno ne mo`at da zaboravat. Znam za mnogu slu~ai koga lu|e {to iveele vo trokatni ku}i, denes iveat pita~ki ivot, edvaj gi prehranuvaat semej-stvata. Nim mnogu im e odzemeno, a malku im e dadeno. Sre}en sum {to ive-am vo Crna Gora, no ne sum zadovolen od tretmanot na begalcite nitu vo Sr-bija, nitu vo Crna Gora. Duri imam ~uvstvo deka pove}e se dobredojdeni Bosancite i Hrvatite od nas, koi doa|ame od ista dr`ava. Nacionalizmot e, sepak, golem.

[to misli{, kako da se soo~ime so minatoto, {to da napravime so site tie silni ~uvstva, bolkata, site tie vistini koi im se slu~ile na lu|e-to? Kako bi trebalo da se napravi soo~uvaweto so minatoto?Pa jas ne mo`am da zboruvam vo imeto na drugite, jas samo mo`am da ka`am kako jas go pravam toa i kako moeto semejstvo se odnesuva kon seto toa. Tie se}avawa da se izbri{at, iako toa e mnogu te{ko. Na primer, jas ne & dozvo-luvam na majka mi da gleda sliki od Kosovo ili od na{ata zapalena ku}a, bidej}i taa sekoga{ pla~e, ili sestra mi, bra}ata... Ne e lesno, zatoa {to celiot svoj ivot go pominaa tamu. Fakti~ki, jas celiot svoj ivot go pomi-nav tamu, ovde iveam poslednive nekolku godini. A, sepak, ~uvstvuvam ka-ko tuka da sum go pominal celiot svoj `ivot, i inaku, `elba mi be{e da `iveam vo Crna Gora. Me|utoa za postarite lu|e toa e stra{no te{ko. Nie sme pomladi, odime vo u~ili{te, na fakultet, nova rabota, devojka, nov `ivot, na mladite im e mnogu polesno. Nie pomladite, zaradi site novi ra-boti koi ni se slu~uvaat, postepeno zaboravame. Me|utoa na postarite lu|e im e mnogu pote{ko, kako na primer na baba mi koja sedumdeset–osumdeset

515

godini `iveela na edno mesto, ra|ala i podigala deca, nejze & e stra{no te{ko i nema den da ne se seti kako & bilo na Kosovo i site raboti koi denes & nedostigaat, a gi imala na Kosovo. Da ima{ imot, da podiga{ deca i obra-botuva{ zemja cel ivot i toga{, naedna{, da dojdat lu|e i da vi ja zapalat ku}ata, i da ve proteraat od mestoto kade ste `iveele celiot svoj `ivot, toa navistina e mnogu te{ko. A, pritoa, nikomu ni{to da ne ste mu napravi-le, to est za ni{to ne ste vinovni.Ima mnogu lu|e koi zaginaa ili is~eznaa, a ni{to ne skrivile, duri mnozin-stvoto od onie koi zaginaa bea nevini. Onie koi seto toa go zamesija, koi se borea, tie znaeja na vreme da se izvle~at. S# be{e kako isprogramirano. Ni vojnata na Kosovo ne po~na naedna{, toa s# be{e odnapred planirano, ina-ku od kade seto toa oru`je tamu? Se nadevam i go molam narodot koj ova }e go slu{ne, da zaboravi, da se trudi da zaboravi, zatoa {to da se se}ava na seto toa i da pati po ne{to {to ne mo`e da se vrati – nema cel. Da im se svr-tat na svoite deca, koj gi ima. Zna~i da se zaboravi. Morame da odime napred, nema cel da se vrtime nanazad. Koga i da se svrtime nanazad toa }e bide bolno za nas, a i za drugite, koi }e gi navredime ili nalutime so na{iot bes, lu|eto koi nemaat vrska so toa.

Koga zboruva{e za vinata, {to misli{ koj e vinoven? Dali nekoj e od-govoren? Kolku "obi~nite lu|e" se odgovorni?[to se odnesuva do Kosovo, nie bevme malcinstvo. Ne znam kakva bila sostojbata vo Bosna i Hrvatska. Bev pomlad i ne sum kompetenten da zboru-vam za toa. Nie bevme malcinstvo na Kosovo, nekolku iljadi Srbi i dva milioni Albanci; i narodot, civilite, sigurno ne bile vinovni za ni{to. Iako ima vina i na ednata i na drugata strana, tuka doa|a i do inaet: "Aha, toj ja zapalil ku}ata" na sosedot., i jas }e mu ja zapalam ku}ata na sosedot na onoj drugiot, iako toj nema vrska so toa! ". Odmazda i sli~no. Iako i alban-skata strana istoto toa ni go prave{e nam. Se ode{e po cik-cak linija, site u~estvuvaa i site ne{to ili nekogo zagubija vo taa vojna. Ne treba da se pre-frli vinata samo na ednata strana, bidej}i site se vinovni. Vklu~uvaj}i me i mene, koj so trinaeset godini se najdov vo taa vojna, treba da ja podeli-me vinata. Ako ednata grupa zapo~nala, drugata sigurno potpalila, i posle-dicite i vinata, toa s# e zaedni~ko. Kako {to site zaedno u~estvuvavme vo vojnata, taka i site zaedno treba da se sobereme i toa zaedni~ki da go pre-bolime. Treba site da se sobereme i da ka`eme: "Stop!", bidej}i ne gledam kade sevo ova vodi. Zaradi na{ata zaedni~ka idnina, sevo ova treba da se zaboravi za da se dojde do eden "pozitiven krug", vo koj na{ata mladina i na{ite deca koi doprva }e se rodat, bi mo`ele normalno da gi podigame, vo normalen svet, kako {to se podigaat na{i deca vo drugite dr`avi na Evro-pa i svetot.

Kako ja gleda{ idninata?Za deset godini, po moe mislewe, mnogu raboti povtorno nema da bidat iz-meneti. Nie kako narod ne sme aktivni. Stereotipite od vicevite deka sme mrzliv narod, donekade se to~ni. [to i da e vo pra{awe, odi so nekoe bavno tempo i so vrtewe vo krug od koj nema izlez. Kako mlad ~ovek, pak, se nadevam deka za deset godini }e bide podobro.

Ima li u{te ne{to {to bi sakal da ka`e{? Apeliram na site lu|e od Bosna, Hrvatska, Kosovo i ostanatite mesta, da trgnat napred, da zaboravat s# {to se slu~uvalo, bidej}i se}avaj}i se postojano na seto toa, nema da bide dobro nitu za niv nitu za okolinata.

L. Z.

516

Te molam, pretstavi se.

Kakvi se tvoite voeni iskustva ili nekoi se}avawa na vojnata i voeni-te godini?

A kako se ~uvstvuva{ denes, so rastojanie od desettina godini i kakvo e raspolo`enieto vo tvojata sredina?

Misli{ deka odime kon pomiruvawe?

Darko, od Kula, rabotam vo Horgo{.

Bidej}i sum '75-to godi{te, ne u~estvuvav vo vojnata, me|utoa mo`ev da ja sledam sredinata. Mojot brat u~estvuva{e kako rezervist, go sobraa. Ba{ koga go ispra}avme brat mi, se slu~i ne{to interesno. Bidej}i tatko mi mu ja potpi{a pokanata, a toj voop{to ne saka{e da odi, se krie{e. Pa ima{e raspravii doma: "[to si ja potpi{uval pokanata?!", pa "Ne trebalo!", i brat mi mora{e da odi. Poradi nekoi nepravilnosti vo evidencijata, onie maj-muni od Voeniot otsek voop{to ne zavele deka oti{ol. Policijata doa|a, upa|a vo 4 ~asot izutrina, pod izjava deka toj voop{to ne oti{ol tamu. Tatko mi izleguva vo pi`ami, tie go trgaat, so reflektor {araat po ku}ata, jas le-`am. Tie: "Koj e toa?", a tatko mi veli: "Toa e pomladiot, nemojte nego da go fa}ate". Koga se vrati brat mi, toa bea vidno traumati~ni iskustva. Se tre-se{e, ne li~e{e na sebe, postojano ode{e vo gradinata da pu{i, pla~e{e, re~e deka tamu videl nekoi raspar~eni lu|e. Bidej}i ne bil direktno u~es-nik vo borbata, bil vrzan za {tabot, a tamu gi nosele ranetite. Toa bilo ba{ vo invazijata na Hrvatite na Torjanci. Toga{ zaginale 25 lica od kulskata op{tina. Bilo prili~no neprijatno.A drugo, imav devojka koja se vqubila vo nekoj lik od Bosna i potoa, pod toa vlijanie, po~na da iznesuva nekakvi stavovi, vo stilot: "I treba da se bra-ni srpskiot narod", pa ova, pa ona. Se se}avam deka i toga{ imav celosno pacifisti~ki stav: "Te molam, toa e glupost. [to zboruva{, {to ti e?" Zna-~i site tie iskustva bea indirektni. Toa e toa. Nemav rodnini tamu.

Jas li~no nikoga{ ne sum imal problem so toa, toa ne be{e moja vojna. I koga zboruvaat: "Na{ite go osvoija toa i toa." Koi na{i? Ne se tie moi. Jas ne sum pripadnik na toa pleme koe tamu vojuva so drugo primitivno pleme, taka {to, {to se odnesuva do mene, jas nikoga{ ne sum ni bil del od toa. A sredi-nata, se znae {to se pravi i kakvi se razmisluvawata – 30% s# u{te se za-paleni.

Pa ne znam {to zna~i pomiruvawe. Za mene, da re~eme, celosno pomiruvawe mo`e da nastapi duri za 4-5 decenii. Koga decata koi ne ja pametat vojnata, }e porasnat, koga nivnite deca }e po~nat me|usebno da se enat i da se ma-`at, da re~eme, kako {to e sega vo Vojvodina pome|u narodnostite i narodi-te. Taka {to, toa e nekakvo celosno pomiruvawe, a ova sega, {to znam, neka-kvo trpewe. Ovie ne{to malku se vra}aat... Ne mo`e{, znae{... ^ove~kiot mozok e taka postaven, {to po najkus mo`en pat doa|a do zaklu~oci: Srbite mi ubija, Srbin nekoj, ludak, ekstremist mi gi ubi tatko mi, majka mi, brat mi, Srbite se lo{i. A mozokot vedna{ odi: Srbite se lo{i, generalizira. Zatoa e mnogu va`no da se uapsat tie zlostornici, za da se locira vistin-skiot vinovnik.

ojot brat u~estvuva{e kako M

rezervist, go sobraa. Bidej}i tatko mi mu ja potpi{a pokanata, a toj voop{to ne saka{e da odi, se krie{e. Pa ima{e raspravii doma: "[to si ja potpi{uval pokanata?!", pa "Ne trebalo!", i brat mi mora{e da odi.

Treto nivo na vina: Tie {to ne izlegoa na izbori

Darko(30 god.)

Horgo{dipl. ekonomist

517

Dali postoi ne{to {to se vika kolektivna vina?

Na kogo mu ostanuva da go pottikne procesot na pomiruvawe?

Gleda{ li deka zapo~nal?

[to misli{, kako se odviva vospituvaweto na mladite? Koi se tie vrednosti koi im se vsaduvaat i dali tie za 40 godini so ~isto srce }e...?

Mo`e{ li da go definira{ pomiruvaweto? [to zna~i toa za tebe?

A soo~uvaweto so minatoto?

A od "ovaa" strana?

Pa postoi. Vinata mo`ebi bi ja raspredelil vo tri nivoa: tie {to ubivale – toa e najte{ko, vtoro, tie {to glasale, a treto, tie {to ne izlegle na izbo-ri. Sega se kazneti. Da re~eme, vo Novi Sad sega im se radikalite na vlast. Nitu po eden od tie tri oblici jas ne sum vinoven, bidej}i sekoga{ izlegu-vav na izbori, otsekoga{ sum bil pacifist i sum zboruval protiv vojnata, ja ubeduvav svojata sredina deka ne treba da glasa za Milo{evi}, deka toj e zlo. Mo`ebi mi nedostasuva{e malku pove}e aktivizam, malku pove}e si gledav za sebe; {to da pravam jas vo seto toa, mo`ebi treba{e da bidam poaktiven, no toa e malku povrzano i so harizmata. ovek mora da bide po-harizmati~en za da ja krene masata. No vo sekoj slu~aj, po malku pasivnost – ete na toa bi mo`el da si zameram. Toa e toa.

Pa ete, ti ka`av – da se uapsat ovie i da se osudat. Zna~i prvo, vlasta, pod eden. E, sega izvinuvaweto... [to mu zna~i izvinuvaweto na nekoj koj zagu-bil? Ne znam. Vo sekoj slu~aj, toa treba da se slu~i, no ne znam kako toa }e pomogne. Izvinuvawe pred kogo, pred mene? Pa mo`e, ajde mo`ebi poradi ovoj oblik na pasivnost koj go iska`av. Ne znam, verojatno da se pottikne na najvisoki instanci... Ne znam, treba vreme za da se slu~i toj proces.

Vo sekoj slu~aj. Se smirija strastite, toa e prviot ~ekor. E, sega kolku {to jas proceniv deka }e treba 4-5 decenii, ...da re~eme, mislam deka zapo~na.

Pa }e ostanat i toga{ ponekoi bubalki, no ovaa prva generacija, pod vlija-nie na zastra{enite roditeli, verojatno }e bide: Srbi – toa ne e dobro, Hrvati – toa e zlo itn. Duri onaa treta generacija, decata na ovie deca koi sega rastat, taa, pod vlijanie na pomalku zastra{enite roditeli, sigurno }e bide ponormalna. Toga{ ve}e }e po~nat me{anite brakovi itn.

Pa ete, ve}e ti ka`av – da bide na toa nivo kako ovoj ivot pome|u lu|eto vo Vojvodina, taka da funkcionira – ti si Hrvatka, jas da sum, ne znam, Rusin, sega nie }e pravime deca, }e mi bide{ drugarka, {to bilo. Toa e za mene pomiruvawe.

Pa vistinata mora da se znae. Ne znam, toa e piplivo pra{awe. Eve i za vre-me na Vtorata svetska vojna, ne sum ba{ upaten vo istorijata, kolku Ungarci imalo vo Hortievcite, kolku vo partizanite, mo`ebi lagata e nekoga{ i do-bra, ne znam. Bidej}i nas vo osnovno u~ili{te n# u~ea deka imalo i ungar-ski i ruski partizanski edinici, a imalo i Hortievci, imalo i vakvi i ona-kvi. Sega ne znam dali toa bilo taka ili ne, no da mislev deka site Ungarci se Hortievci, mo`ebi sega potsvesno bi gi sfa}al kako lo{i, ne znam. Ne-mam poim, piplivo e toa pra{awe.

Treba da se oddol`at site tie lu|e. Pa taka {to }e priznaat: "Da, glasavme za Milo{evi}". Verojatno vo toa vreme, zaslepeno rekle: "I treba, i treba, i tie n# napadnaa, sakaa da n# proteraat", a sega koga se smiri, sega velat: "Pa toa e stra{no". Eden del veli: "Toa e fotomonta`a... " Mislam deka sekoj treba da napravi ne{to za svojata du{a. I tie `eni {to glasale, koi nikoga{ nema da odat vo vojna, toa otsekoga{ me nerviralo najmnogu: "Znae

518

inata mo`ebi bi ja raspre-delil vo tri V

nivoa: tie {to ubivale – toa e

najte{ko, vtoro, tie {to glasale, a treto,

tie {to ne izlegle na izbori.

Vojo da ka`e, znae Vojo". I tie {to ne u~estvuvale, i tie treba da znaat {to se pravelo, da stanat svesni za toa, da ja vidat malku svojata odgovornost vo seto toa. I tie {to ne izleguvale na izbori, jas gi sfa}am kako smrdli-vci. Ne si svesen, a si bleel. Toa e nekakvo begstvo: "Ne znam {to se slu~u-va".

Pa vlasta. Organite koi se nadle`ni; Nata{a Kandi} i ostanatite treba da ja ka`at vistinata: Be{e taka i taka, a ne da ja zatajuvaat i da ja otfr-laat. Zna~i be{e toa, toa i toa. To~no da se utvrdat faktite od edna i od druga strana. Ne znam kolku e toa dobro za pomiruvaweto, no e dobro za oddol`uvawe na nacijata. Bidi svesen {to si pravel.

Kako obvrska kon sebe. Kako da se pogledne{ sebesi vo ogledalo koga }e stane{ izutrina, jas sum vinoven za toa, toa i toa. Kako obvrska.

Pa gi ima kolku {to saka{! Da ne navleguvame vo politika...

Ima tuka u{te mnogu zla krv. S# u{te e sve`o seto toa. Treba da pomine vre-me, pred s#. Mislam deka vremeto e klu~en faktor, pa duri potoa utvrduva-weto koj kolku od niv ubil i kako. No i toa {to odgovornite se krijat, mora da se utvrdi, i toa pod itno. I da se osudat, da im se sudi, toa mora da se na-pravi po itna postapka, pa potoa odime ponatamu. Bidej}i ovie vlasti {to se i vo Hrvatska, i vo Srbija, kako da mu se dodvoruvaat na nacionalisti-~koto mnenie. Gi ispra}aat so nekakvi po~esti (vo Hag). Treba da se distan-

Koj treba da im gi otvori o~ite?

A vo sega{nata situacija, dali go gleda{ soo~uvaweto so minatoto ka-ko obvrska ili kako neophodnost od nekoja druga pri~ina?

Dali gleda{ nekakvi pre~ki?

[to n# spre~uva da se smirime pred 2050-ta?

519

oa se slu~uvalo tuka nekade blisku, no ne T

li~no mene, taka {to ne znam kolku sum kompetenten da zboruvam za toa; nitu mi ubile nekoj blizok nitu nekomu sum mu napravil ne{to; taka {to, da se odnesuva do mene, jas utre bi se o`enil so Hrvatka... Ili so Albanka.

cira od taa politika. Tie bea lo{i, nie sega pravime drugo, sega narodot n# poddr`uva nas. Zna~i narodot ne e pove}e glupav kako {to bil, se opametil malku.

Da se zapra{a kade bil i {to pravel site tie godini. Da se zapra{a kako e od po~etokot koga imalo podbucnuvawe, '89-ta, '90-ta, da se zapra{a kakov bil negoviot mentalen sostav toga{ pod vlijanie na toa. Zna~i malku da se vleze vo nekoja introspekcija, hronolo{ki da pomine niz celiot pat na raz-vivawe na seto toa vo nego, celiot toj grd period, po~nuvaj}i od '88-ta, '89-ta, pa do denes i da utvrdi kade pogre{il. Koga }e se sretne, potoa, so nekoj pripadnik na druga nacija, nema da ima zla krv. Ako bega: "Vie ste vinovni za toa i toa, vie prvi po~navte, vie sakavte da gi proterate Srbite kako {to saka{e Hitler, Hrvatite se lo{i, Hrvatite go imaa Jasenovac". More isti gomna se i Hrvatite i Srbite i muslimanite, toa se primitivni plemi-wa. Jasenovac bi se slu~il i na drugata strana da be{e konstelacijata na istoriskite slu~uvawa poinakva, jas sum ubeden vo toa. I tie izgovori: "Vie po~navte prvi, nie moravme da se branime" itn... Treba da se otide na po~etokot i toga{ povtorno da se pomine niz s#, od ova sega.

Pa normalno deka ne.

Komu? Da re~eme, jas li~no nemam komu da mu prostuvam. Nitu mene nekoj treba da mi prostuva. Taka {to ne znam. E, sega site tie moi iskustva se "otstrana". Toa se slu~uvalo tuka nekade blisku, no ne li~no mene, taka {to ne znam kolku sum kompetenten da zboruvam za toa; nitu mi ubile nekoj bli-zok nitu nekomu sum mu napravil ne{to; taka {to, da se odnesuva do mene, jas utre bi se o`enil so Hrvatka... Ili so Albanka.

Zaedni~kata idnina? Pa vo Evropskata unija! (se smee). Ne znam, }e ima tu-ka sekoga{ nekakov rivalitet: Dinamo, Cibona, Partizan, Yvezda... ]e bi-deme tuka nekade, kako Turcite i Grcite! Toa e toa. No }e sorabotuvame, }e imam prijateli Hrvati, i jas }e bidam niven prijatel itn. ]e bide toa vo red, svetot odi kon podobro (se smee). Pred 200 godini, `enata koja sega e mo`ebi Nobelovec, sedela pokraj {poretot, taka {to za 200 godini i nie nema da se tepame, site }e bideme nasmeani, ubavi...

T. G.

[to mo`e da napravi poedinecot?

Dali treba da se zaboravi?

A da se prosti?

Kakva ni e zaedni~kata idnina?

520

Sakam da te pra{am za konfliktot {to se slu~i 2001g. Kako go do`ivea toga{? I sakam da te pra{am kako go do`ivuva{ kako konflikt, kako vojna, kako gra|anska vojna?

Dali misli{ deka sega ima u{te posledici od toa {to ni se slu~uva{e za vreme na konfliktot?

Of, mori majko, definicijata na konflikt i vojna ja dal Klauzevic i ne bi sakal da veruvam deka toa {to se slu~i kaj nas be{e vojna. Be{e ne{to, gos-pod znae {to be{e toa. Nekoi go narekuvaat borba za ~ovekovi prava, nekoi go narekuvaat terorizam, nekoi go narekuvaat invazija od sosedna dr`ava. Vo sekoj slu~aj se puka{e i toa be{e mnogu lo{o. Vladee{e nekoja, ne tolku kolku {to be{e vistinski opasno, kolku {to vladee{e edna neverojatna psihoza koja{to ubiva{e. Za sre}a, nie toga{ go po~nuvavme Live radio. Ne-kade noemvri 2000 godina po~navme da rabotime na temava, voop{to ne razmisluvaj}i deka mo`e ne{to vakvo da se slu~i. Ima{e periodi koga ulucite na Skopje bea prazni, a nie smesteni vo Mavrovka, a Mavrovka neli opasno mesto, tuka doa|avme site. Iako toga{ ne be{e jasno kako }e bide, neli se zboruva{e podelba, razmena na teritotii, ni{to ne be{e sigurno. Nie bevme sigurni samite vo sebe i toa be{e na~in kako begavme od taa psihoza. I toa vlijae{e, bar jas li~no, konfliktot da go pominam polesno od mo`ebi nekoi drugi, bidej}i nie ne se ispokaravme me|u sebe Makedonci i Albanci, Turci ili Srbi, ili ne znam u{te {to ne imavme vo radioto. Ili se obvinuvame ovoj volku ubil, onoj onolku ubil, vie ova pravite, onie ona pravat. Nie se zanimavame so ona {to se zanimavavme cel ivot, ja konsta-tiravme sotojbata i se obiduvavme vo tie na{i krugovi da si ostaneme zdra-vi, mentalno, me razbira{. Taka nekako be{e. Taka jas go do`iveav konfli-ktot. Iako nadvor od toa se slu~uvaa milion raboti, jas li~no da ti ka`am, jas svirev so "Long Plej". Bevme i del od onoj koncert za mir na koj{to nasta-pija mnogu bendovi. U{te od startot nie kako lu|e se obidovme da ka`eme: – Ej {to se slu~uva, ova ima{e i drugo dvi`ewe, DOSTA E! Se sobiravme, potpi{uvavme peticii da se smirat strastite, da se prijde kon situacijata so malku poladna glava, potrezveno da se razmisluva, no o~igledno be{e deka stadiumot na razmisluvawe kaj kreatorite vo politikata, vo mediu-mite, be{e ve}e dosta negativen. Za pri~inite za vojnata navistina ne bi sakal da razgovaram, zatoa {to, bidej}i ne sum ~ovek koj misli deka nasil-stvoto mo`e da bide re{enie za bilo {to, osven vo moment koga nekoj }e te napadne i mora{ sebesi nu`no da se brani{, nekako da si go spasi{ `ivo-tot. No so nasilstvo da re{ava{ raboti, te{ko.

Ima, ima, definitivno ima. Jas sum optimist vo pogled na toa. Mislam deka Makedonija za~uduva~ki brzo zazdravi od toa {to se slu~i. Dali e toa moj vpe~atok zatoa {to iveam vo takov svet, vo takvo opkru`uvawe. Nie duri i za vreme na vojnata svirevme po klubovi, navistina pred trojca petorica, zatoa {to lu|eto se pla{ea toga{ da izleguvaat, no nie si go teravme na{e-to, ednostavno da ostaneme ~isti i zdravi pred sebe – koga }e se pogledne{ sabajle vo ogledalo da ne vidi{ nekoja iskrivena upla{ena faca, tuku da vidi{ kolku tolku normalen ~ovek. Zazdravuvame, zazdravuvame brzo, no

ma ima golem broj na lu|e koi{to s# u{te A

iveat so predrasu-di, nemoj ova, nemoj ona. Posle godina dena od konfliktot mi se desi vo Ohrid da ne mi dadat sme{taj, bidej}i zborev albanski.

On golema ku}a – ti mala ku}a

Petrit(30 god.)

Skopjeumetnik

521

mene ne{to drugo me pla{i – toa {to ima s# u{te lu|e {to sakaat da gi ko-~at procesite i sakaat na sekoja rabota {to se slu~uva da & dadat nekoja etno dimenzija. Ednostavno kaj nas lu|eto s# u{te na toa moe li~no misle-we ne se naviknati; golemiot del od niv, ne zboram za site, zato {to, fala bogu, ima prekrasni, normalni lu|e koi ne se zanimavaat so toa, tuku so i-votot, so sekojdnevieto. Ama ima golem broj na lu|e koi{to s# u{te iveat so predrasudi, nemoj ova, nemoj ona. Posle godina dena od konfliktot mi se desi vo Ohrid da ne mi dadat sme{taj, bidej}i zborev albanski. Jasno ni be{e zo{to e toa taka. Ima u{te takvi lu|e, za `al, gi ima po onie visoki strukturi koi{to odlu~uvaat posredno ili neposredno za na{ata idnina. Toa me pla{i mene. Ne se pla{am kako se odnesuvaat normalnite lu|e, ona {to politi~arite go narekuvaat narodnite masi; narodnite masi, }e mora da gi razo~aram dragocenite ni politi~ari, narodnite masi se daleku poz-dravi od niv. Zatoa i ne se slu~i nekoja vojna, iako ima{e lu|e koi{to ja podbucnuvaa; iako sakaa da gori Tetovo, da gori Skopje, Debar, Strumica, sakaa toa da se slu~i. Ima{e strukturi koi toa go posakuvaa, no narodot ispadna mnogu kurnaz, gi seti, ili {to bi rekle Ohri|ani: gi sumi i ne im dade da go napravat toa {to misle da go napravat.

Den denes ima vakvi veterani, onakvi veterani, sakaat, pa baraat, pa blo-kiraat pati{ta, sakaat rabota, bile rezervisti, se borele vo ONA, pa sa-kaat penzii, da bidat tretirani kako voeni veterani, voeni invalidi, toa mene ne me interesira. Pazi, vo sekoj konflikt ima raboti koi{to mora da se re{at. Zna~i mora tie lu|e koi{to u~estvuvale vo taa vojna, vo toj kon-flikt, mora da se resocioliziraat, po{to toj ako pukal, ako bil na front, ako se soo~il so smrtta, toj ima posledici i za nego treba da se pogri`i dr`avata, zatoa {to ako ne denes, utre, toj utre }e napravi problem, milon slu~ki; {to znam, Lav vlegol vo kafana, se opijanil, izvadil bombata, do-kolku nepro{ol niz tie fazi toj ~ovek koga bil izlo`en na krvi{ta, na ubi-vawe. Toa ne se normalni situacii koi{to ~ovekoviot um mo`e da gi izdr-`i; ti mo`e{ da glumi{ ludilo – da, jas bev vo vojna i deka sega sum norma-len. Ne e taka, ima ne{to {to ostanuva vo potsvesta i treba da se le~i, da se tretira, da se gri`i dr`avata za tie lu|e, da im najde rabota, da gi zdo-mi, da se potrudi {to polesno da pominat niz toa {to go pominale.

Mislam naselenieto koi{to bea vo tie, takanare~eni, krizni regioni, mi-slam deka i so niv mnogu treba da se raboti, zatoa {to postoi taa nedover-ba. No taa postoela otsekoga{. Mislam mnogu e glupavo da se ka`e {to uba-vo si iveevme. Predrasudite ovde otsekoga{ postoele, otsekoga{ na dru-giot se gledalo nekako. I treba da se raboti na toa, treba mnogu da se rabo-ti, no ne e sega patot. Ima dva vida na aktivizam; ima aktivizam koj{to ne e pretenciozen, sekojdneven, jas bi go narekol. Ne mora da se pravat koncer-ti, karavani ili seminari. Toa e isto, dobro, no treba da ima onakov akti-vizam – mali nastan~iwa koi{to sekoj den }e gi zbli`uvaat lu|eto.Pomiruvawe... Ne mora nie da napravime festival, da dojdat 500 lu|e i se-ga oni se pomireni. Ne e to~no. Treba nekoj drug vid na sorabotka; treba ne-{to {to te~e sekoj den, {to se slu~uva, toa {to go narekuvaat na{ite prija-teli Englezi reconsiliation ili pomiruvawe. Ne ne{to {to mo`e{ da go na-pravi{ odedna{ – {trak i gotovo, nie se pomirivme, tuku treba da ima pro-ces, treba tie lu|e sekojdnevno da kontaktiraat, da vidat deka toa e sosema normalno. [to, treba li da im prodava{ pomiruvawe? Ili da im ka`uva{ kako zaedno na esnafot od ~ar{ija, tamu ima Makedonci, Turci, Albanci, Bosanci. Se desi konfliktot den denes vo ~ar{ija – lu|eto si `iveat,

Da pra{am, koga zboruvame za narodot s# u{te ...

Obi~noto naselenie...

522

potrebata gi naveduva eden na drug, oni se kom{ii. Ako ni{to drugo, treba ulucata da se is~isti, svetlo da se smeni, uli~na svetilka; ima problem – mu iskr{ile du}an na edniot, pa ~ekaj da se organizirame, sakale – ne}ele moraat da sorabotuvaat; otprvin }e moraat, a posle i }e sakaat. Mnogu po-lesno }e mu bide biznis da napravi so drugar mu tuka, so kom{ijata, otkolku so ne znam jas koj.

Site, od ~ista~ na ulica do pretsedatel na dr`ava, site. Mnogu me nervi-raat likovite koi{to ni se pojavuvaat na televizii, koi{to vodat partii, dr`avi, koi{to znaat da dadat izjava koja{to ne direktno, ama vo pottekst im se ~ita omraza. Lu|eto dali razmislivaat na toa dali }e ja sfati nekoj selanec od [ipkovica koj{to, ete, ima 4 godini osnovno, ne vlegol vo toa {to zna~i politika, vladeewe so op{testvoto. Na{ata politi~ka elita e mnogu nezrela i ne si gi merat zborovite, ne znaat {to pravat so sebe. Tie likovi kreiraat politika od denes za denes. Duri ne i od denes za utre, vo toa e problemot. Oni gledaat da si gi skrijat opa{kite i da se provle~at od eden izboren proces vo drug. Pak }e re~am narodov gi konta i ve}e toa go slu{a kako verglawe, no sekoga{ ne{to od toa ostanuva i se vra}a kako nekakov vid na nervozi.Koga ima razli~ni narodi {to iveat na edno mesto, avtomatski zna~i de-ka edna grupa od edniot narod }e go mrzi drugiot narod. Toa e po definicija taka, ne mo`e{ da ima{ edno mesto kade site sre}ni i veseli }e `iveat. Duri u [vajcarija ne e taka.

Odgovornosta e vo toa {to trebalo da se razmisluva na problemite pred da se slu~at. Ednostavno ova mo`e da zvu~i kako da zavzemam strana, no Al-bancite imaa problem vo taa dr`ava; vo taa SFRJ konstantno imaa nekoi problemi. I za vreme na stariot toa nekako se ubla`uva{e, se re{ava{e so nekoi ad hok re{enija, ama stariot znae{e toa fino lepo da go menaxira. E, otkoga umre stariot, ne se najde nekoj takov koj{to }e znae toj proces da go tera ponatamu. Se ode{e so toa – sega ne e vreme, sega ne e vreme. Od druga strana, toa kaj Albancite generira{e nezadovolstvo. Od druga strana, se-koe nadopolnuvawe na tie ~ovekovi prava se koriste{e od drugata strana od nekoi politi~ki strukturi da ka`at: Aha, vidi sega, sega ni go zemaa ova, utre }e ni ja zemat dr`avata, i se sozdade edna grupa na nezadovolni kaj Albancite koi{to vikaat: [to e ova? Denes utre, od druga strana, kaj Make-doncite se sozdade grupa nezadovolni: Vidi, eve s# }e zemat, utre univer-zitetot, zadutre }e baraat pola dr`ava, }e se otcepat, kojznae {to }e na-pravat i seto toa. Zna~i se naduva, se napravi kojznae {to, ovie Makedonci-te }e n# uni{tat, }e ne asimiliraat, ovie drugive – Albancive }e ne uni{-tat. I celo vreme tie strui, a nikoj ne im zastana na pat. Celo vreme si tle-eja i dobivaa glasovi na izbori tie radikalni strui. Posle toa fino lepo }e dojdat strancite, }e gi sednat i oni }e se smirat i }e ka`at: A sega dobro e, sega s# ubavo, fino }e si iveeme kako bra}a, a do v~era jadat gurabii po mitinzi. Nema tuka ova ona, tie da znaat ako treba nie... I utre sednuva i dogovori pravi, {leperi ti vozi, biznis pravi. Se slu~uvaat i denes takvi raboti. Tie lu|e {to najve}e se mavaat po gradi po mitinzi, tie se tie. Pet-ko }e sedene so Ha{im i nema problem, ako e dobar dogovor vo pra{awe, naj-boqi bra}a }e bideme, zaedno na skara }e ideme. Ne, u [ipkovica. Kaj e toa mestoto kade {to ste se zbirale vie so pu{kite? Tamu }e ideme. I nie }e vi dojdeme u Strumica, kampovite kade {to gi imavte. Bez vrska, mislam, to-talno.

[to misli{, koj s# treba da raboti na ovoj proces?

Ka`i mi ti spored tebe, kade se nao|a odgovornosta za seto toa {to ni se slu~uva?

523

Ka`i mi dali spored tebe ima negde vina?

Dali misli{ deka nie kako lu|e imame odgovornost {to dozvoluvame taka da ne manipuliraat?

Ka`i mi za kraj koja e tvojata prognoza, {to }e ni se de{ava slednive godini vo Makedonija?

Vinata ne mo`am da ja gledam vo narodot po{to narodot vo princip neodlu-~uva mnogu mnogu za toa {to }e mu se slu~uva. Narodot odlu~uva dali }e ide na odmor ili ne – i nema pove}eto da odat bidej}i nemaat pari, {to }e pra-vi denes, a {to utre, kaj da se snajde da za nekoe dinar~e za da pre`ivee. Vinata ja gledam isklu~ivo vo politi~arite, i vo mediumite i vo lu|eto koi{to sakaat da stanat del od nekakov establi{ment. Zboruvame za kri-minalci koi napravile pari, ama sakaat da napravat op{testven status. Zboruvam za lu|e koi cel ivot tr~kaat po politi~arite za da stanat i sa-mite politi~ari. Pa stanuvaat pogolemi katolici od papata; primer ako Petko zboruval so nacionalisti~ki re~nik, negovoto poltron~e u{te pove-}e }e zbori, zatoa {to on treba da se poka`e pred svojot pretpostaven kako e on dosleden na ideite.

Pa mo`ebi malce, ama toa {to mo`ea normalnite lu|e da go napravat, mis-lam deka gore dolu go napravija. Edinstveno ne izlegovme na ulica site i da ka`eme: e nema, e nema be, ama vo tie situacii stravot e pogolem od hra-brosta. Nie duri i svirevme na plo{tad, ama koj n# pra{uva nas dali }e ima mir ili nema. I na koncertot "Rok za mir" dojdoa publika, polno be{e, i si vika{ nema {ansi da ima vojna, vidi kolku narod se sobral. Ama, za `al, tamu ima{e tri-~etri iljadi, no ima 30, 40 iljadi koi{to vikaat: Vidi na televizija kako go upucaa, utre mene }e mi dojdat doma. Osebeno za lu|eto {to iveeja vo Tetovo, vo Kumanovo, vo Gostivar, Ki~evo, Struga, na niv si-gurno im bilo pozeznato otkolku na nam. Nie vo glaven grad ne ni osetivme vojna. Osetivme voena psihoza, ama vojna ne. Ama na lu|eto kaj {to im fr~e-le kur{umi, granati. Ima posledici. Sega, ako si ~ovek izgraden i znae{ {to ti e, da zeme{ da se lekuva{ sam sebe pred s#. No ne mo`e toa sekoj da go napravi.

Of, mori majko, da me pra{a{e ova pred godina, dve, }e ti ka`ev deka s# }e bide super. Sega ne znam. Deka }e ima konflikt, toa ne mi se veruva, toa naj-malku mi se veruva. No deka s# u{te }e postojat lu|e koi na kowot na nacio-nalizmot javnati, }e baraat da stignat do fotelja, do vlast, do pari, sigur-no }e ima takvi i sigurno }e ima lu|e koi{to }e im se nalepuvaat na toj mo-ment. Oni obi~no gi baraat svoite sledbenici kaj siroma{nite sloevi, lu-|eto koi{to nemaat pari i na koi e mnou lesno da im ka`e{ deka toa {to nemaat pari ne sum kriv jas koj{to cel `ivot ve kradam, tuku kriv e Alba-necot, kriv e Makedonecot. Albanecot }e ka`e: Site oni rabotat po dr`av-na rabota, a nie 'rmba~ime, ideme [vajcarii, Germanii, oni se krivi. Make-donecot }e ka`e: Idi ti Ki~evo, Tetovo, vidi ti kolkavi ku}i imaat napra-veno. A ~ovekot ~istel 20 godini vece da ja napravi taa ku}a. Ama dovolno e samo momentot da mu go predo~i{ – on golema ku}a, ti mala ku}a. Od kaj mu se tie pari? – Od droga, dodu{e, ima i mnogu od niv {to i od droga pravat ku}i.Nekako sum pesimist. Ne tolku od aspekt {to se slu~uvaat incidenti. ]e ima takvi lu|e koi{to }e se zanimavaat so nacioidei, nacii, idei, duri zna~i ima i takvi strukturi vo dr`avava koi{to se postavuvaat so idei za Nadmakedonec, za Nadalbanecot, nadovoj – {to e opasno i treba da se sose-~e u{te od start. Mene, iskreno, me pla{i kriminalot. Nie stanuvame kri-minalna dr`ava. Dr`ava, privaten posed kaj {to sekoj mo`e s# {to mu tek-ne da napravi ako ima pari da se izvle~e so toa. Den denes ni {etaat krimi-

524

na~i sekojdne-vno tie {to Z vodat politi-

ka, tie {to vodat vesnici, televizii,

treba da razmisluvaat da se

pogledne vo ogledalo i da se

zapra{a {to treba da napravam za ovaa

dr`ava da bide podobra, a ne {to da

napravam da si go napolnam xebot.

Napraj ne{to, ima{ mo`nost, sega ima{

mo`nost. Mo`ebi porano ne si imal mo`nost, ama sega

ima{. Imaat odgovornost. Dva

milioni lu|e gledaat vo niv. Treba

da rabotat na toa.

nalci po dr`avava {to gi ima na poternici. Jas imam videno kriminalci koi{to se na poternici, kako sedat so cajkani na masa.

[to ni treba? Da se osvestat, bidej}i oddolu ne mo`e ni{to da se napravi. Oddolu mo`e da se napravi samo revolucija, a nam toa ne ni treba, mislam mene li~no. Jas imam nekoi anarhoubeduvawa i sega velam deka dr`avata e najgolemo zlo koe mu e slu~ilo na ~ovekot i kako takva ne treba da postoi. Za `al, toa {to ni treba jas ne go gledam kako kapacitet kaj tie {to n# vo-dat, zna~i toa {to be{e mnogu popularno kako floskula dr`avotvornost. Ako se mrazite u{te otsega, mo`e za 5 godini }e vi se slu~i istoto. Zna~i rabota na prevencija. Nie ne rabotime na prevencija. Za al, nie ne sme vo faza da rabotime na prevencija. Mo`eme da rabotime so mladite, so deca-ta, ama prevencija. So vozrasni lu|e ne treba da se raboti prevencija, tuku treba da se lekuva. Zna~i sekojdnevno tie {to vodat politika, tie {to vo-dat vesnici, televizii, treba da razmisluvaat da se pogledne vo ogledalo i da se zapra{a {to treba da napravam za ovaa dr`ava da bide podobra, a ne {to da napravam da si go napolnam xebot. Napraj ne{to, ima{ mo`nost, sega ima{ mo`nost. Mo`ebi porano ne si imal mo`nost, ama sega ima{. Imaat odgovornost. Dva milioni lu|e gledaat vo niv. Treba da rabotat na toa.

L. \.

Da, te{ko e, no {to ni treba za da trgneme kon podobro?

525

Dali s# u{te gi ~uvstvuvate posledicite od vojnata i vo koi razmeri?Site gi ~uvstvuvame i u{te dolgo }e gi ~uvstvuvame. Mnogu lu|e se ubieni, raneti ili se invalidi. Mnogu ku}i i drugi objekti i imoti se uni{teni, mnogu brakovi se razvedeni, mnogu prijatelstva se uni{teni, vrskite me|u lu|eto skinati, semejstva razdvoeni, mnogumina za da pre`iveat go smenija imeto, prezimeto, verata i nacijata. Mnogumina ostanaa bez rabota samo za-toa {to se od druga vera ili nacionalnost. Vo Hrvatska, navodno vo zakon-ski ramki i pod politi~ko pokrovitelstvo na toga{ vladae~kata partija HDZ, e izvr{ena, t.n. "pretvorba" i privatizacija, {to e samo drugo ime za najgolemata pqa~ka i grabe` na isklu~itelno vreden imot, sozdaden na podra~jeto na Republika Hrvatska vo poslednite 45 godini, od 1945 do 1990 godina, iako site zboruvaa deka biv{iot sistem ne ~ine{e.

[to bi trebalo da se slu~i za tie posledici barem da se ubla`at?Za da se popravi ovaa sostojba bi ni trebal eden dobar magioni~ar, mnogu podobar od Dejvid Koperfild. Toa mi li~i na obid istisnatata pasta za zabi da se vrati nazad vo tubata, {to prakti~no ne e mo`no. Od ova {to ve}e go rekov, vidlivo e deka se nasobrani mnogu raboti koi ne e mo`no vo kratok rok da se re{at. Sekako deka vra}awe na 1990 godina ne e mo`no, no so re{avawe na problemite one by one ili step by step, bi mo`ele da se sovladaat i tie problemi. Potrebno e vreme, mnogu vreme. No koj ima vreme da ~eka? Dolgoro~no site sme mrtvi! So razvitokot na civilizacijata, de-mokratijata i civilnoto op{testvo na prostorot na biv{a SFRJ, mo`no e na dolg rok da se re{at nastanatite problemi. Ako ne za sega{nite genera-cii, toga{ za idnite.

Dali pomiruvaweto e re{enie? [to e, vsu{nost, pomiruvaweto za Vas?Pomiruvawe e prifa}awe na vistinata za vistinskata uloga na "na{ite" i "nivnite" vo slu~uvawata od poslednovo desetipolletie. Kako za qubov, taka i za vojna, potrebni se dvajca. Ili eden dinar nikoga{ vo rakata ne yvoni sam. Pomiruvawe e svoevidno osvestuvawe za negativnata uloga na "na{ite" i pozitivnata uloga na "nivnite". Toa e priznanie deka i "na{ite" pravele lo{i raboti, zlostorstva i deka imame zo{to da se sramime od niv. Sekoj poedinec treba da sfati i otvoreno da ka`e deka toa ne e prave-no vo negovo ime i deka toj toa ne go baral. Edinstveno taka mo`e da se sim-ne kolektivnata vina, a na udar }e ostanat tie koi mislea deka svoite uspe-{ni karieri }e gi izgradat vrz ubivawe na siroti, starci, eni i deca. Toa se onie hrabrite od zadnina, koi prvata linija ne ja ni pomirisale. Koga toa }e go napravat site narodi vklu~eni vo sudirite, koga site }e gi osudat svoite lo{i mom~iwa, }e mo`eme da zboruvame za pomiruvawe.

Osven ova {to go navedovte, {to u{te e potrebno za pomiruvawe?Potrebna e volja i cvrsta `elba za pomiruvawe. Potrebno e da se sogleda sega{nata sostojba i da se vidi deka sme sosedi, deka iveeme edni pokraj drugi i deka toa, izgleda, ni e sudbina. I deka eden ubav den, a mo`ebi i porano, povtorno }e `iveeme zaedno vo obedinetata Evropa, }e patuvame

526

Imame zo{to da se sramime

a da se popravi ovaa sostojba Z bi ni trebal

eden dobar magioni-~ar, mnogu podobar

od Dejvid Koperfild. Toa mi

li~i na obid istisnatata pasta za

zabi da se vrati nazad vo tubata, {to

prakti~no ne e mo`no. Sekako deka

vra}awe na 1990 godina ne e mo`no, no so re{avawe na problemite one by

one ili step by step, bi mo`ele da se sovladaat i tie

problemi. Potrebno e vreme, mnogu vreme.

No koj ima vreme da ~eka? Dolgoro~no

site sme mrtvi!

M.(50 god.)

Karlovacmagister poekonomski nauki

bez granici, kako nekoga{ vo SFRJ. Toga{, verojatno, i na voenite pci }e im dojde od zadnikot vo glavata deka na po~etokot na '90-tite go izbraa pote-{kiot pat.

Koj bi trebalo da raboti na pomiruvaweto?Sekoj poedinec bi trebalo da trgne od sebe. Tuka se i gra|anskite politi-~ki partii, site politi~ari na Me|unarodnata zaednica, no najve}e nevla-dinite, nepoliti~kite, neprofitnite organizacii, institucii i organiza-cii na civilnoto op{testvo i sli~no. Za da dojde do pomiruvawe potrebno e vreme i po{iroka pomo{. Bi bilo dobro da se koristat iskustvata na antifa{isti~kite borci od Vtorata svetska vojna.

Koi se va{ite stravovi povrzani so pomiruvaweto?Nemam nekoi osobeni stravovi vrzani za pomiruvaweto, no, op{to, kaj lu|e-to postoi strav za toa dali drugata strana misli seriozno ili samo taka zboruva – edno zboruva, drugo misli, a treto pravi. Toj strav mnogu lesno mo`e da se otfrli, ako se uverime preku konkretni ne{ta deka drugata strana svojata prikazna ja potkrepuva so konkretni akcii. No i nie morame na drugata strana, vo praksa, da & doka`eme deka mislime seriozno. Treba da se ima na um deka vo vakva situacija mnogu te{ko se steknuva doverbata, a mnogu lesno se gubi.

Mislite li deka lu|eto vo Va{ata zemja se podgotveni za pomiruvawe?Ne sum ba{ uveren deka lu|eto vo Hrvatska, tuka isklu~ivo mislam na mno-zinstvoto od narodot, sakaat pomiruvawe i deka se podgotveni za nego. Toa mo`e da se vidi spored odnosot na vlasta kon nacionalnite malcinstva, Srbite osobeno. Tie po site pra{awa s# u{te se diskriminirani: vra}awe, obnova, dokumenti, stanarski prava, re~isi od sekoja srpska ku}a barem eden ~len e obvinet za, t.n. voeno zlostorstvo. Za zlostorstvata nad Srbi-te samo nekolku lu|e se osudeni i toa so mnogu lesni kazni. Za Srbite nema rabota, javno gi prozivaat i sli~no. Vo site mediumi mo`at da se slu{nat ba{ direktni izjavi deka ne se saka pomiruvawe, bidej}i s# u{te, ete, e ra-no i sli~no.

Mislite li deka na narodot mu e potrebno izvinuvawe na nekoj ~el-nik? Koi se op{tite stravovi povrzani so pomiruvaweto vo zemjata vo koja iveete?Dobro bi do{lo izvinuvaweto od nekoi ~elnici, no potrebno e i vreme, a prvenstveno bi trebalo da ja osvestime svojata nacija deka pripadnici na na{iot narod pravele gluposti i deka i nie morame da se izvinime. Treba da gi uverime deka situacijata ne e ni malku ednostavna, ednostrana, odnos-no crno-bela; deka Srbija ne izvr{ila agresija vrz Hrvatska i deka vo slu~ajot na SFRJ se rabote{e za gra|anska vojna, deka ima{e elementi na agresija, no pove}estrana. Na primer, za agresija mo`e da se zboruva duri od 15.1.1992 godina i od me|unarodnoto priznavawe na Hrvatska, no i hrvat-skata vojska bila vo Bosna i Hercegovina za vreme na hrvatsko-musliman-skiot sudir. Ponatamu, Hrvatska im dozvoli na avionite na NATO preletu-vawe preku svoite teritorii koga tie ja bombardiraa Srbija i Crna Gora, {to spored me|unarodnoto pravo e, isto taka, akt na agresija. Zna~i, treba da se osvestuvaat pripadnicite na svojata nacija deka i od drugata strana majki, sestri i `eni bile zavieni vo crno. Mi se ~ini deka hrvatskiot narod se pla{i od ona so {to nacionalistite go pla{ea i upla{ija – gole-mosrpstvo, srpskata dominacija i iskoristuvawe. I deka s# u{te se za onaa deviza od po~etokot na '90-tite: hrvatski nov~anik vo hrvatski xeb, hrvat-ska pu{ka na hrvatsko rame i Hrvat – svoj na svoeto. Vo mnogu akti mo`ete da slu{nete lu|e kako zboruvaat deka ne e va`no toa {to ekonomskata

527

omiruvawe e svoevidno osvestuvawe P

za negativnata uloga na "na{ite" i pozitivnata uloga na "nivnite". Toa e priznanie deka i "na{ite" pravele lo{i raboti, zlostorstva i deka imame zo{to da se sramime od niv. Sekoj poedinec treba da sfati i otvoreno da ka`e deka toa ne e praveno vo negovo ime i deka toj toa ne go baral. Edinstveno taka mo`e da se simne kolektivnata vina.

sostojba e lo{a, tuku va`no e da imaat svoja hrvatska dr`ava, pa ako treba i treva }e jadat. Zatoa i ne treba da ~udi {to Tu|man gi nare~e dobitok so sitni zabi. Jas treva ne jadam, nitu }e ja jadam, a od samata dr`ava nemam nikakva korist, tuku naprotiv.

]e se vratime na pomiruvaweto. [to mo`at da napravat "obi~nite lu|e" na toa pole?Se pla{am mnogu malku, bidej}i niv i onaka nikoj ni{to ne gi pra{uva, a ne postoi `elba da im se rasvetlat slu~uvawata 15 godini nanazad. Politi-~arite so predizbornite kampawi samo gi zbunuvaat. Dodeka samite ne uvidat deka politi~kite eliti gi iskoristile za svoite interesi, nema da ima uspeh. Nie, lu|eto treba da tolkuvame {to navistina se slu~ilo, zo{to, koi bile pri~inite i posledicite za raspa|aweto na SFRJ, koj na kakov na~in bil zame{an vo toa i sli~no. Tuka e mnogu zna~ajna ulogata na insti-tuciite na civilnoto op{testvo.

Dali treba da postoi nekakva razlika vo pristapite kon pomiruva-weto vo zemjite koi vodea vojna? I koja zemja bi trebala pointenzivno da go zapo~ne toj proces?Site bi trebale najprvo objektivno da ja sogledaat situacijata i prvo da is~istat pred svojata vrata. Da poka`at dobra volja, da u~at na gre{kite, da go prifatat i svojot del od vinata, a ne samo da gi obvinuvaat drugite. Koga ednata strana toa }e go napravi, ne e va`no koja, po nejziniot primer }e trgnat i drugi. Samo koj }e sobere hrabrost i }e po~ne prv da ~isti pred svojot prag? Koj }e go napravi toj ~ekor, ne znam. Mi se ~ini deka niedna strana s# u{te ne e podgotvena za toa. Mi se ~ini deka s# u{te ekstremisti-te i radikalite, vo site tie zemji, imaat glaven zbor i deka politi~arite i vlasta na izvesen na~in se pla{at od niv. Ne e va`no koj }e gi napravi prvi-te vistinski ~ekori kon pomiruvaweto, va`no e toa da se slu~i. Mo`ebi poednostavno & e da zapo~ne na onaa dr`ava kade svesta i demokratijata se na povisoko nivo. Koja e taa, te{ko e da se proceni.

Koga toa }e se slu~i, {to }e se izmeni za Vas? Kakva promena }e nastapi za Va{ata zemja?Pomiruvaweto ne e ednokraten ~in – sega se smirivme i otsega me|u nas va-`at poinakvi pravila i odnosi. Pomiruvaweto e proces koj trae dolgo i sekoga{ }e gi ima onie koi ne sakaat da se smirat. A dokolku toa bi se slu~i-lo, toa bi bilo olesnuvawe za site nas, i toa vo site oblasti na ivotot. So toa najve}e bi dobile malcinstvata vo drugite zemji, na pr. Srbite vo Hrva-tska, Hrvatite vo Srbija. Bi se razvila i podobrila ekonomskata situacija vo tie zemji, bi se namalila nevrabotenosta, bi se podobril `ivotniot standard. Sorabotkata me|u zemjite na biv{ata SFRJ, vsu{nost, e malo u~ili{te, praksa i podgotovka za odnosite koi va`at vo EU. Tie zemji pome-|u sebe treba da nau~at da se odnesuvaat taka kako se odnesuva EU, i kako {to i tie }e mora da se odnesuvaat eden den vo EU.

Toa e idninata, a ka`ete, kako da se odnesuvame kon minatoto?Minatoto ne mo`e da se izmeni, treba da se prifati takvo kakvo e i kriti-~ki da se razgleda so cel da se izvle~at odredeni pouki i li~nite gre{ki da ne se povtorat. Me|utoa, toa ne & uspealo nitu na edna generacija na ~ove-~kiot rod. Istorijata poka`uva deka gre{kite se povtoruvaat. Vinovnici-te za zloto treba da se kaznat poedine~no. Toa treba da bide opomena za drugite narodi, no, isto taka, i za sopstveniot narod. Mo`ebi treba da se ugledame na Germancite koi sekoja pojava na fa{izam ja sose~uvaat vo koren.

528

reba da se os-vestuvaat

pripadnicite Tna svojata nacija

deka i od drugata strana majki, sestri i `eni bile zavieni

vo crno.

Dali prostuvaweto e re{enie?Mora da se prosti, no ne da se zaboravi za da ne se slu~i ne{to sli~no. Ako zaboravime, mnogu lesno bi mo`el da se pojavi nov Hitler, koncentracioni logori, Jasenovac, no i Srebrenica, Vukovar, [kabrwa, Pakra~ko Pole, Gospi}, Karlobag...

Na ~ija strana e vinata ili pogolemiot nejzin del?Vinata ne e samo na ednata strana. Nitu edna strana ne izleze nevina od sudirot na prostorite na biv{ata SFRJ. Sekoja strana ima puter na glava-ta. Slovenija i Hrvatska izvr{ija vooru`ena secesija. Na Srbija, olice-tvorena vo likot i (ne)deloto na Slobodan Milo{evi}, isto taka, ne & be{e do Jugoslavija. Site go napa|aa Ante Markovi}, poslednata koheziona sila na SFRJ, ja ru{ea negovata reforma. Na Tu|man mu pre~e{e vi{okot na Sr-bi vo Hrvatska, a na Milo{evi} mu nedostigaa Srbi na Kosovo, pa nivniot dogovor vo Kara|or|evo ja odredi sudbinata na itelite na biv{ata SFRJ. Svoj pridones, sekako, dade i Alija Izetbegovi}. Ova se samo nekoi od tezi-te, bidej}i e nevozmo`no vaka povr{no da se odgovori na vaka kompleksno pra{awe.

Dali toga{ vinata e kolektivna?Te{ko e da se zboruva za kolektivna vina, taa vsu{nost ni ne postoi. Vina-ta e individualna. Me|utoa politi~kite eliti i nacionalisti uspeaja oko-lu nekoi somnitelni idei da go mobiliziraat i homogeniziraat najgolemi-ot del od naselenieto na svoite dr`avi. Poznato e kade politikata na Tu|man ja odvede Hrvatska, isto taka kade i Milo{evi} ja odvede Srbija. No tie pove}e pati legalno i legitimno bea izbrani za ~elni lu|e na svoite dr`avi. Spored taa logika, za svojot sega{en lo{ status bi mo`ele da bi-dat vinovni i samite izbira~i. Hrvatska, ekonomski i politi~ki e uni{te-na, a kolku {to znam, sostojbata vo Srbija e u{te polo{a.

Koja e Va{ata odgovornost?Objasniv koja e odgovornosta na "maliot" ~ovek, izbira~, ako gledame vo toj po{irok kontekst. Jas li~no izleguvav na site izbori i sekoga{ glasav za levite opcii, za mir, so`ivot, bratstvo i edinstvo, ramnopravnost. Toa se ideite za koi se borev so svojot glas. No mnozinstvoto saka{e drugo, nas ne ima{e premalku. Sekoga{ preku svoeto dejstvuvawe se zalagav za objektiv-nost, to~nost, smiruvawe na tenzii, no so toa na novite vlasti im zapnav za oko u{te vo '90-tite i vo noemvri 1991 godina me isfrlija od rabota, i na toj na~in me onevozmo`ija da dejstvuvam ponatamu.

Op{to, koja e odgovornosta na "obi~niot ~ovek"?Taa mo`e da bide vo toa {to ne mislel so svoja glava, {to dopu{til da go zavedat i glasal za vetuvawata za podobro utre. Zatoa {to padnal vo kru-got na nacionalizam i nacionalisti. Zatoa {to za negovite nesre}i mu bea vinovni Srbi ili Hrvati, a ne ~uvstvuval deka go iskoristuvaat i go uni-{tuvaat negovite politi~ki eliti. No vo zemjite kade procentot na nepis-meni i na onie so osnovno u~ili{te e golem, kade nacionalnata TV e glavna lektira itn., podobro ne mo`e{e ni da se o~ekuva.

Koj toga{ e rtva na vojnata?Site se `rtvi, sekako, osven politi~kite eliti, no bidej}i vo prirodata postoi ramnote`a i tie politi~ki eliti koga – toga{ }e go platat cehot za s# ona lo{o i namerno {to go napravile. Vo gra|anska vojna site gra|ani se `rtvi.

Dali lu|eto se delumno odgovorni za svojata podlo`nost na manipula-cija? Dali mo`ele da ne & podlegnat na manipulacijata?

529

Lu|eto vo R.Hrvatska bea dosta podlo`ni na manipulacii. Osobeno negati-vna uloga tuka odigra Hrvatskata televizija. Govorot na omrazata be{e ~est, mnogumina go po~uvstvuvaa na sopstvena ko`a. Lu|eto koi gledaat i slu{aat samo edna strana, deluvaat po tu|a `elba, {to be{e i cel. Lu|eto ne bea svesni deka so niv se manipulira, a so lo{a obrazovna struktura kaj mnozinstvoto naselenie i so politi~kata poddr{ka na mediumskata mani-pulacija, toa be{e lesno ostvarliva cel. Mediumite doziraa informacii po potreba, pa lu|eto gi doveduvaa vo zabluda, a vrz temel na pogre{ni informacii lu|eto pravea ili ne pravea odredeni raboti, pa vo golem del bea manipulirani i po svoja vina. Mo`ea da ne podlegnat, no sevkupnata odgovornost ne im ode{e na raka, ne bea svesni deka se manipulira so niv i vo nivno ime.

Kakvi se Va{ite o~ekuvawa za idninata?Kako i po Vtorata svetska vojna, }e bide potrebno mnogu vreme tenziite da se smirat. Po '45-tata od godina vo godina raste{e brojot na me{ani brako-vi, lu|eto s# pove}e se izjasnuvaa kako Jugosloveni. Veruvam deka i po ovoj sudir, za 20 ili 30 godini, }e se slu~i ne{to sli~no. Mo`ebi duri i porano, bidej}i veruvam deka site }e bideme del od obedinetata Evropa. Pretpo-stavuvam deka toga{ site koi go sakaat toa, }e se vratat na svoite stari ogni{ta, deka novite generacii polesno }e prejdat preku nekoi problemi i deka do izvesno pomiruvawe }e dojde, niz nekoj podolg period.

Sakate li u{te ne{to da dodadete na ovaa tema?Temata e isklu~itelno opse`na i te{ko e vo nekoja normalna ramka da se zbie i obrazlo`i. Va{ite pra{awa se mnogu kompleksni i od sekoe bi mo-`el da se napravi eden mal nau~en trud. Zaklu~no mo`e da se ka`e: Pomi-ruvaweto e proces koj trae i u{te dolgo }e trae. Generaciite koi doa|aat }e mora toj tovar da go prezemat vrz sebe. Pomo{ta na Me|unarodnata zaed-nica e neophodna. Zlostorstva ima{e i na dvete strani, a ne e tolku va`no koj prv }e go napravi odlu~uva~kiot ~ekor kon pomiruvaweto. Va`no e deka postoi volja za pomiruvawe kaj lu|eto i politi~kite garnituri. Zna~ajna uloga mora da odigraat i verskite zaednici i civilnite institucii. Spor-tot i kulturata prvi go probivaat ledot i toa dava nade`. Za al, nezado-volni }e ima sekoga{, no izgleda s# pomalku i pomalku. Da `ivee pomiru-vaweto! Ne se bunam koga me narekuvaat jugonostalgi~ar. Nostalgijata e normalna pojava koga `alite za ne{to {to bilo dobro, a toa ve}e go nema. Zatoa na site im prepora~uvam da ja pro~itaat knigata: "Leksikon na JU mitologija"!

E. K.

530

Vojnata Ve zate~e na samiot po~etok od tretoto doba, t.e. penzijata, koga treba{e da zapo~nete miren penzionerski `ivot, se slu~i gra|anska vojna. Kako denes se ~uvstvuvate se}avaj}i se na toa?

[to vsu{nost pretstavuva pomiruvaweto za Vas i dali toa e ostvar-livo?

Kako e mo`no da se dojde do toa pomiruvawe?

Se soglasuvate deka treba da se raboti na pomiruvaweto. Osven verba-ta, koi drugi ~ekori treba da se prezemat?

Koi se Va{ite stravovi povrzani so pomiruvaweto? Se pla{ite li od soo~uvawe so minatoto?

Mislite li deka lu|eto imaat sila, deka se podgotveni za pomiruva-we? Kolku tie mo`at da pridonesat za toj proces?

Kakva korist bi imale Vie i Va{iot narod, dokolku odnosite vo pot-polnost se normaliziraat?

Koi se potezite koi Va{ata zemja bi trebalo da gi napravi, odnosno koi potezi se o~ekuvaat od zemjata so koja Va{ata zemja vode{e vojna? Spo-

Te{ko, navistina te{ko. Be{e toa eden neizmerno te`ok `ivoten period koj ne mo`evme nitu da go zamislime. Ostvaruvawe na no}na mora. S# u{te vo dlabo~inite na du{ata gi ~uvstvuvam posledicite na slu~uvawata od devedesettite, s# u{te moite misli intenzivno se so mladite lu|e koi vo taa na{a vojna gi zagubija ivotite. Mislam i na vistinskite invalidi koi, vo potpolna smisla na zborot, se borat za opstanok. Tie rani nikoga{ nema da zarasnat.

Pomiruvaweto e potrebno. Treba da se podade raka na pomiruvawe, no ni-kako i nikoga{ da ne se zaboravi. Za pomiruvawe e potrebna dobra verba i sila vo du{ata na ~ovekot za da gi prosti site zlodela koi se slu~uvaa.

Prvin treba da po~neme da veruvame. Jas veruvam vo podobro utre, veruvam deka ne bile site lu|e zlostornici i deka ne pravele site zlo edni na dru-gi. Veruvam deka bile bespomo{ni i deka, kako poedinci, ne mo`ele da go izmenat zloto koe vladee{e.

Lu|eto me|usebno, site nie bi trebale da sobereme sila i volja za da naj-deme zaedni~ki jazik i site zaedno da trgneme kon podobro utre.

Se pla{am od nedostig na tolerancija i razgovor, a toa e ona {to ni e potre-bno. Za pomiruvaweto mo`at da pridonesat obi~nite lu|e tokmu so tole-rancija, odnesuvawe, dijalog, sredbi i razgovori.

Obi~nite lu|e poedine~no, glavno, se nemo}ni, no vo niv ima sila i volja za podobruvawe na sostojbata na site lu|e. Lu|eto, najposle, se podgotveni za prostuvawe i pomiruvawe, no za toa im treba vreme, u{te pove}e sila i verba vo podobro utre.

Za nas so pomiruvaweto bi do{ol zdiv na svetlina i site nie vo ovaa na{a regija polesno bi di{ele. Mislam deka mo`eme i morame da sorabotuvame i da najdeme zaedni~ki to~ki koi na site }e ni donesat podobruvawe.

rvin treba da po~neme da veruvame. Jas P

veruvam vo podobro utre, veruvam deka ne bile site lu|e zlostornici i deka ne pravele site zlo edni na drugi. Veruvam deka bile bespomo{ni i deka, kako poedinci, ne mo`ele da go izmenat zloto koe vladee{e.

Se pla{am od nedostig na tolerancijai razgovor, a toa e ona {to ni e potrebno

Qubica(75 god.)

Popova~aprosvetna rabotni~ka

vo penzija

531

red Vas, koj treba pointenzivno da go sproveduva procesot na pomiru-vawe?

Kako da se odnesuvame kon minatoto? Kako da se soo~ime so nego?

Mislite li deka vinata e na ednata strana?

Mo`e li vinata da se individualizira ili taa e kolektivna?

^uvstvuvate li i Vie li~no, odgovornost?

Dali imalo situacii koga i "obi~niot ~ovek" vo granicite na svoite mo`nosti i poleto na deluvawe, mo`el da reagira i so toa barem da reducira del od svojata odgovornost?

Spored Vas, koj vsu{nost e rtva na sevo ova {to se slu~uva{e?

Koi se Va{ite predviduvawa za idninata povrzani so ovoj na{ razgo-vor?

So {to bi sakale da go zaklu~ite ovoj razgovor?

Do nas, Hrvatite, e da prostime, a tie treba da poka`at alewe za site zlo-dela koi gi storija. @ivotot sam }e go napravi procesot na pomiruvawe, bidej}i normalnite lu|e ne mo`at da iveat sami i vo omraza.

Minatoto e del od nas, ne smeeme da go zaboravime. I nie morame da ostane-me del od nego, a ne od nego da begame. Nikako ne smeeme da zaboravime, bi-dej}i minatoto e na{ vodi~ vo idninata.

Za kavga i vojna potrebni se dvajca, no sekoga{ nekoj pove}e e vinoven.

Se ~ini deka e kolektivna, bidej}i voda~ite na narodite predizvikaa ko-lektivno ludilo i go povedoa narodot vo pogre{en pravec.

Jas sum "obi~en" ~ovek koj psihi~ki u~estvuval vo vojnata, no ne se ~uvstvu-vam odgovorna nitu za eden lo{ poteg koj e napraven vo vojnata. A vinata na na{iot narod e vo toa {to ne bevme pobrzi pri donesuvaweto odluki. Pre-dolgo `iveevme vo bratstvo i edinstvo, a toga{ naedna{, na samiot po~e-tok na devedesettite imavme malku vreme za da sfatime {to se slu~uva.

Malku mo`evme nie da napravime. Glavno bevme nemo}ni, vo strav deka ona najlo{oto mo`e i nam da ni se slu~i.

Site, ba{ site obi~ni lu|e koi ne pravele zlodela.

I qubovta i omrazata imaat svoi nagorni i nadolni linii, pa spored toa treba da se veruva deka nie sega }e trgneme po nagorna linija na qubov i tolerancija. Duri i nie koi bevme direktno zavojuvani strani.

Gospod da ne ~uva od site zla i vojni i neka donese mir, sre}a i blagosos-tojba na site nas.

E. P.

532

e pla{am od nedostig na S tolerancija

i razgovor, a toa e ona {to ni e potrebno. Za

pomiruvaweto mo`at da pridonesat

obi~nite lu|e tokmu so tolerancija,

odnesuvawe, dijalog, sredbi i razgovori.

]e saka{ li, te molam, da se pretstavi{?

Ima{ li nekakvi voeni iskustva?

Dali se javi na site pokani?

Kakvo be{e raspolo`enieto vo tvojata sredina koga zapo~na vojnata?

Da. Roden vo Loznica, imam 37 godini, momentalno nevraboten, imam zavr-{eno vi{o Elektro u~ili{te vo Subotica, kade {to i `iveam. Toa e toa, {to pove}e da ka`am... @iveam, ama ne rabotam!

Imam. Vsu{nost, ne direktno tuku indirektno u~estvo. Bev povikuvan vo si-te vojni {to se vodea ovde, na na{a teritorija. Dodeka studirav, bev povi-kan koga po~na vojnata vo Hrvatska. Vsu{nost, prvo vo Slovenija, pa potoa vo Hrvatska, za Bosna ne bev, i ovaa poslednata vojna so NATO-silite.

Da, se javuvav na site pokani. Vsu{nost, bidej}i studirav tuka, na po~eto-kot se obidov da se izvadam za smetka na studiraweto. Me|utoa toa ne mi vrede{e mnogu bidej}i dojdoa ovde, mi ispratija pokana, otidov, sekoga{ se javuvav. Bev vo Loznica koga po~na seto toa so Slovenija. Tuka bevme 40-na denovi, se podgotvuvavme, se prigotvuvavme, kade }e odime, {to se slu~uva. Srede leto dobivme nekakvo zimsko odelo, nekoi dobija skii; duri toga{ gleda{ {to se podgotvuva, kakvi nameri imaat, kade treba da odime... E, toga{ narodot vo Loznica se pobuni. Koga treba{e da trgneme, seto toa e zapreno, ne otidovme. Ne, se izvinuvam, toa be{e so Hrvatska, a ova vo Slo-venija be{e samo sobirawe i potoa n# pu{tija, ne se slu~i ni{to. E, potoa so Hrvatska izveduvavme nekakvi ve`bi, malku preminuvavme vo Bosna, imavme nekakvi mar{evi, se vra}avme. Toa trae{e 40-na denovi i potoa n# pu{tija. Posle toa povtorno povikuvaa. Ve}e koga po~na taa vojna, koga zo-vre s# otidov, bev vo kasarnata; i koga treba{e da se trgne, bidej}i tatko mi ve}e be{e na boi{te, brat mi, isto taka, vo vojska, i toj be{e vo Hrvatska, majka mi pi{uva{e nekakva molba da me oslobodat, i me oslobodija; toga{ ne otidov. Taa moja grupa otide nekade vo Slavonija; tuka bea eden mesec, mesec i polovina, se vratija, jas dojdov da studiram povtorno, i taka... Pos-le toa se prijaviv ovde, vo Subotica, mislej}i deka ovde nema da me bara-at. Po~naa i ovde redovno da me baraat. Potoa koga be{e bombardiraweto, isto taka, bev ovde po farmite, od po~etok do kraj.

Raspolo`enieto be{e 100% antivoeno. Zna~i nikoj ne be{e raspolo`en za takvi raboti. Duri i n# zaprea koga trgnavme, formiraa kolona dolga koj-znae kolku kilometri, s# onaka so oru`jeto, so kamionite. I toga{ lu|eto slu{naa {to se slu~uva, kade treba da odime. I toga{, bez nikakva organi-zacija, izlegoa na ulicite, se sobra cela Loznica, n# zaprea, ja zaprea kolo-nata, ne mo`evme da pomineme; i toga{ ima{e pregovori: "Pu{tete gi lu|e-to, trgnete se, morame da odime tamu". Ima{e mnogu ma~ni sceni, lu|eto legnuvaa pod trkalata za da ne pomineme. Razgovorite traeja sigurno polo-vina den i na krajot dvi`eweto se otka`a; n# vratija, vedna{ site se razo-tidovme po doma, seto toa pukna. I posle toa, mo`ebi po edno 15-20 denovi, povtorno n# povikaa preku radijata, site onie koi bevme da se javime i da dojdeme povtorno. Potoa povtorno se javivme. Dali site ili ne, toa ne znam,

aspolo`enieto be{e 100% antivoeno. R

Zna~i nikoj ne be{e raspolo`en za takvi raboti. Duri i n# zaprea koga trgnavme, formiraa kolona dolga kojznae kolku kilometri, s# onaka so oru`jeto, so kamionite. I toga{ lu|eto slu{naa {to se slu~uva, kade treba da odime. I toga{, bez nikakva organizacija, izlegoa na ulicite, se sobra cela Loznica, n# zaprea, ja zaprea kolonata. Ima{e mnogu ma~ni sceni, lu|eto legnuvaa pod trkalata za da ne pomineme.

Sekoj misli deka toj e `rtva, deka ostanatite se vinovni

M.(37 god.)

Suboticaelektroin`ener

533

i potoa pravevme nekakvi ve`bi, glavno po Srbija. Ima{e eden, dva mar{a, ne{to malku vo Bosna i nazad. E, potoa koga navistina treba{e da se odi vo borbi, toga{ mene me oslobodija. Toga{ jas bev ovde, ne bev tamu, no brat mi be{e, tatko mi be{e...

Sega?.. Kako da nema{e vojna. Lu|eto za toa ve}e ne zboruvaat, normalno se `ivee. I pred toa doa|aa mnogu lu|e od Bosna vo Loznica, tuka i rabotea. Dobro, sega ne doa|aat tolku, ama {to znam, i da dojdat isto bi bilo kako i porano. Kako da nemalo vojna, voop{to. Lu|eto se odnesuvaat isto, potpol-no isto.

Pa s# pomalku i pomalku. Lu|eto sega se svrteni kon svoite gri`i i proble-mi, kon sostojbata vo dr`avata, nevrabotenosta, pove}eto lu|e obrnuvaat vnimanie na toa. Dobro, koga }e se prika`e ne{to na televizija, toga{ se vra}aat malku se}avawata, ama {to znam, gledam deka nikoj tuka ne dobil. Da se pra{uva{e narodot, ne bi do{lo do toa, so garancija. Tuku nekoj tuka go krena narodot, malku so propaganda. Ne malku, tuku propagandata tuka, navistina, mnogu napravi.

Pa tie {to bea gore, na vlast, tie {to sega odgovaraat, koi bi trebalo da odgovaraat, a i onie koi ne odgovaraat, koi se spre~eni, smrtta gi spre~ila. Tie zgotvija s#. Dodeka odev vo sredno u~ili{te, so mene ima{e mnogu Muslimani vo u~ili{teto. Jas toga{ nemav poim {to e toa Musliman. Taka rastev vo taa sredina, taka bev vospituvan, znaev deka postoi musliman, a {to e toa po {to se razlikuva, nemav poim. Koga otidov vo vojska, na po~eto-kot, isto taka, ima{e Muslimani, Hrvati, Slovenci, razlikata be{e, {to znam, vo govorot, vo akcentot na nekoj jazik, ajde Slovencite i Makedonci-te, no drugi razliki ne pravev. E, toga{ po~na seto toa da se slu~uva, da se gotvi, da se vr{i propaganda. Duri toga{ doznav koj e Srbin i {to e Srbin, {to e Hrvat, {to e musliman. Zna~i dotoga{ taka `iveevme, takva be{e sredinata. Mo`ebi postarite lu|e toa go znaele. Ete, jas kolku {to imav toga{ godini 18, nemav poim po {to se razlikuvame nie od Muslimanite i od Hrvatite, ili od koi bilo drugi. E, toga{ stapija na scena politi~arite i n# donesoa do seto ova {to ni se slu~uva sega.

Grupna ne e sigurno. Individualna vina – da, i toa na eden broj lu|e. Vero-jatno ne golem broj lu|e, tie koi toga{ bea na vlast. Dobro, koga }e po~ne voj-na, toga{ lu|eto poinaku se odnesuvaat. Koga }e se do`ivee ne{to, nekoja nesre}a vo semejstvoto, toga{ ~ovek ne mo`e da razmisluva kako {to raz-misluval dotoga{; toga{ i emociite go razdvi`uvaat, propagandata si go pravi svoeto; vo tie momenti sekoj e podgotven da napravi ne{to {to ne bi go napravil pred toa, bidej}i znam kako go do`ivuvav seto toa koga po~na vojnata. Pa koga gleda{ tamu nekakvi ubistva, nekomu mu ja otsekle glavata, nekomu ova, nekomu ona; toga{ slu{a{ od edna strana, od drugata ne slu{a{ ni{to. Potoa, normalno, s# stava{ na taa strana. Sigurno vo vojnata imalo takvi {to pravele zlostorstva na site strain, i sigurno pogolem broj, no deka site se vinovni i odgovorni za toa, toa ne e taka. Ne e toa kolektivna odgovornost, sigurno.

Mislam deka ne se odviva, deka seto toa s# u{te e bavno. Sega po malku se

Kakvo e raspolo`enieto sega vo Loznica?

Dali se zboruva za soo~uvaweto so minatoto?

Koj e toa "nekoj"?

Dali vinata e individualna ili grupna?

Dali misli{ deka kaj nas procesot na soo~uvawe so minatoto se odvi-va kako {to treba?

534

aka rastev vo taa sredina,

taka bev Tvospituvan, znaev

deka postoi musliman, a {to e

toa po {to se razlikuva, nemav

poim. Koga otidov vo vojska, na po~etokot,

isto taka, ima{e Muslimani, Hrvati,

Slovenci, razlikata be{e, {to znam, vo

govorot, vo akcentot na nekoj jazik, ajde

Slovencite i Makedoncite, no drugi razliki ne pravev. E, toga{

po~na seto toa da se slu~uva, da se gotvi,

da se vr{i propaganda. Duri

toga{ doznav koj e Srbin i {to e Srbin,

{to e Hrvat, {to e Musliman.

prika`uva, eve, ja prika`aa Srebrenica. Kojznae, mo`ebi na{ite toa ne bi go prika`ale, ama... Seto toa odi mnogu poleka. S# gledavme ednostrano, verojatno kako i na drugite strani – Hrvatite {to im prika`uvaat na svoi-te, muslimanite na svoite. Verojatno toa e isto sekade. I kaj nas se prika-`uvani samo na{ite rtvi. Zna~i rtvi imalo sekade i normalno deka se-koj {to pravel zlostorstva treba da odgovara.

Pa na toj na~in {to toa ve}e ne smee da se povtori. Toa {to bilo prethodno ni se slu~i i ve}e nikoga{ da ne se povtori, bidej}i nikoj od toa nemal korist; vojnata nikomu ne mu donese ni{to dobro, osven mo`ebi na nekoi po-edinci, voeni profiteri; toa go ima vo sekoja vojna, no momentalno nikoj od nas ne `ivee podobro otkolku toga{. Mo`ebi Slovencite, tie toa brzo go zavr{ija, trgnaa po svojot pat, a ovie ostanatite, sigurno site iveele po-dobro otkolku sega. Jas znam deka podobro `iveev, mnogu podobro otkolku sega.

Pred vojnata. Nemav nikakvi gri`i, ne razmisluvav kako }e se prehranam. Sega da oformam semejstvo, da go hranam semejstvoto, za toa skoro i da ne razmisluvam.

Pa, ne znam... Takvo be{e vremeto {to morav da se javuvam na pokanite. Da ne se javuvav, }e bev priveden, sigurno }e odev na Voen sud i kojznae kakvi bi bile sankciite kon mene. Se prijaviv bidej}i toa mi be{e kako nekakva dol`nost – vo vojska dava{ zakletva i se zakolnuva{ vo ne{to, deka toa i toa }e go pravi{. Dojde i toa vreme da se javi{, na takvi pokani se javuvav. Mnogu lu|e se javuvaa, normalno, od strav. Sega ima{e tuka i dobrovolci, sigurno, koi se... Propagandata napravi toj da stane dobrovolec, da misli deka toa {to odi tamu e pravilno, kojznae poradi {to da vojuva, da gine, da ubiva. Verojatno i golem procent od tie lu|e koi bile dobrovolci, koi do-brovolno oti{le, posle toa videle {to e i kako e. Verojatno, ne daj bo`e, sega povtorno da se slu~i, sigurno poinaku bi razmisluvale.

Mislam na mediumite, na televizijata, na radioto, pe~atot. Zna~i na seto ona {to vo toa vreme se slu~uva{e i site bea preokupirani so toa. Zna~i se gleda{e koj {to rabote{e, nikoj ni{to ne prave{e, site gledaa televizija, {to se slu~uva tamu, {to se slu~uva kaj nas.

Objektivni se, no ne ba{ tolku mnogu kolku {to bi trebalo da bidat. I pona-tamu sekade, gledam ovde na kabelska televizija, imam i hrvatska, gi imam vo Loznica i tie bosanski kanali, site tie gledaat od svoja strana, zna~i sekoj misli deka toj e `rtva, deka svojata strana e `rtva, deka ostanatite se vinovni. Gi ima i kaj nas tie dvi`ewa, koi ne doka`uvaat, tuku sakaat da poka`at deka ne e samo ednostrana rtva ili dve ili tri, tuku site sme r-tvi, site sme vinovni za ova {to ni se slu~uva. Vinovni sme i nie sigurno, no mnogu pomalku od tie nekolku lu|e...

Pa ne znam, verojatno ima. Ama koj }e go doka`e toa sega? Nie, nitu denes ni-tu kojznae kolku godini da pominat, nema da ja doznaeme vistinskata visti-na. Mo`ebi nikoga{ nema ni da ja doznaeme. Vo sekoja vojna pobednikot ja

[to e za tebe soo~uvawe so minatoto? Kako go sfa}a{ toa?

Misli{ pred vojnata?

^uvstvuva{ li del od odgovornosta?

Na {to misli{ koga veli{ "propaganda"?

Po tvoe mislewe, kolku se objektivni mediumite denes?

[to misli{ koga zboruvame za narodite, odnosno za porane{nite re-publiki, a sega{ni dr`avi, dali ima pove}e ili pomalku vinovni i pogolemi ili pomali rtvi?

535

pi{uva istorijata i ti u~i{ deka e toa taka. Sega, dali toa bilo taka ili ne, koj go znae toa? Zna~i jas mo`am da zboruvam za ona {to jas go znam, {to jas sum go do`iveal, {to mojot brat, koj be{e na boi{te, go do`iveal. Be{e vo redovna vojska i otide vo Hrvatska; tamu be{e na boi{te, tokmu tamu ka-de {to se vojuva{e i kade {to se gine{e, kade {to, posle koga vojskata se povlekuva{e vo Bosna, gi napadnaa muslimanite, konvojot koj be{e obezbe-duvan i koj be{e dogovoreno mirno da se povle~e od hrvatska teritorija, gi napadnaa i mnogu od niv tuka zaginaa. Drugarot na brat mi zagina pokraj ne-go. E, sega koga go gleda{ toa, samo toa koga go gledam ili mojot brat koj toa go do`iveal, zna~i toj }e ima slika i vpe~atok deka tie drugite se vinovni. Toj znae za toj slu~aj – nemu {to mu se slu~ilo. Ne znae za mnogu drugi slu~ai, {to se slu~ilo na na{a ili na hrvatska strana. Zna~i sekade go imalo toa. Koga }e po~ne vojnata, toga{ go povlekuva sekoj ~ovek. ^ovek mnogu, mnogu poinaku razmisluva vo vojna otkolku vaka, sega. Toga{ razmisluva{ da pre-`ivee{, da ja so~uva{ svojata glava, da gi so~uva{ svoite rodnini, svoite prijateli. Ako nekomu ne{to mu se slu~i, toga{ ~ovekot ja gubi kontrolata i te{ko e posle takov ~ovek da go vrazumi{.

Pomiruvawe? Pa te{ko }e dojde do pomiruvawe u{te dolgo vreme, ovde kaj nas. Lu|eto te{ko }e gi zaboravat `rtvite. Onoj koj ne go po~uvstvuval toa na svoja ko`a, toj i }e zaboravi. Koj go po~uvstvuval na svoja ko`a, }e treba, bogami, dolgo vreme da pomine. Kojznae, mo`ebi i pove}e generacii da po-minat za da se zaboravi seto toa.Pomiruvawe? Treba da rabotime, rabotno da sorabotuvame, kulturno da so-rabotuvame. Ona {to bilo prethodno, sigurno nema nikoga{ pove}e da se slu~i, no sekoj treba da ivee za sebe i da ima sorabotka. Toa e toa...

Obi~nite lu|e? Pa ne znam. Eve iskreno, jas zboruvam za seto toa, no mnogu raboti se slu~ija, pa duri i jas ne veruvam vo mnogu od tie raboti. Jas, na primer, sega ne bi se osmelil da odam vo Hrvatska sam, s# u{te ne bi smeel. Im ka`uvam na zet mi i na sestra mi deka im e mnogu poblisku preku Hrvat-ska koga doa|aat od [vajcarija. Potoa koga }e razmislam dali bi smeel da dojdam jas taka so deca. Od kade znae{ kakvi ekstremisti s# u{te ima, od kade znae{ {to mo`e da se slu~i? Koj mu garantira deka }e pomine bezbe-dno? Mislam, pominuvaat, odat lu|e, doa|aat od Hrvatska ovde, nikomu ni-{to ne mu se slu~uva, odat na{i tamu, no s# u{te... Mislam deka s# u{te po-stoi ne{to vo vozduhot {to, za `al, n# razdvojuva. Sega, kolku vreme }e pomine dodeka lu|eto seto toa go zaboravat, da bide s# po staro – ne znam, navistina.

Site treba da go pottiknuvaat toa, no i denes povtorno najgolemata uloga tuka mo`at da ja odigraat politi~arite, bidej}i tie se vo site mediumi, tie se prisutni, niv gi slu{ame i gledame sekoj den. [to mo`am jas sega, kade jas mo`am da se pojavam? Ako nekade, na nekoja radiostanica ili na nekoja mala televizija, ka`am ne{to, toa }e trae eden den i drugiot den }e se za-boravi. Ovie {to se sekojdnevno na televizija i vo pe~atot, tie mo`at mno-gu pove}e da napravat. Ne velam deka ne mo`at site, no tie mo`at mnogu pove}e, tokmu poradi toa {to mediumite se takvi.

Te{ko. Morame site da ka`eme to~no koj bil, vinovnicite da odgovaraat. Sekoj koj e vinoven, od koja bilo strana, da odgovara za s# {to pravel. S#

[to e za tebe pomiruvawe?

A "obi~nite lu|e"?

[to misli{, komu mu ostanuva da go ponese celiot toj proces na pomi-ruvawe, na soo~uvawe so minatoto? Koj treba toa da go pottikne?

Mo`eme li da se smirime, ako ne se soo~ime so minatoto?

536

dodeka nekoj e na sloboda i s# dodeka e za{tituvan od ovoj ili onoj, a pra-vel takvi ne{ta, pomiruvawe nema da ima. Zna~i site moraat da bidat tamu kade {to im e mestoto.

Pomiruvaweto i koga }e se slu~i, i ako se slu~i, sepak, sigurno toa nema da bide ona {to bilo pred toa. Mnogu lu|e }e razmisluvaat za toa dali da sta-pat vo brak so nekoj koj e od druga nacionalnost, mnogu pove}e }e razmislu-vaat i }e mislat za toa otkolku prethodno. Takva be{e sredinata kaj nas, ne e tolku pove}enacionalna (kako vo Vojvodina). Ima{e i drugi nacionalno-sti, ama mnogu pomalku. Voop{to ne se obrnuva{e vnimanie na toa so kogo }e stapi{ vo brak, koj od koja vera e, od koja nacija, koj }e ti se dopadne – so nego si. E, sega e malku poinaku, bidej}i sekoj ima nekoe grdo iskustvo od tie vojni. Mnogu brakovi, tokmu poradi toa {to se od razli~na vera, se rasturija. Mnogu deca ostanaa bez tatko ili bez majka, taka {to sega i jas mnogu, mnogu te{ko bi vlegol vo brak so nekoj od druga nacionalnost otkol-ku pred vojnata, od objektivni pri~ini. Toa {to ni se slu~i, nikoga{ ve}e da ne se povtori. Verojatno nema.

Lele, ne e ubava, sigurno. Treba da pominat u{te mnogu godini. Nie prvo tre-ba da go promenime svojot mentalitet, a za toa treba mnogu vreme. Ovaa zem-ja treba da se podigne posle site tie silni vojni, posle tolku upropastuva-wa, i za toa treba mnogu vreme. Jas ne gledam deka }e bide podobro u{te za nekoi deset godini. ]e ni bide vaka kako {to ni e sega. Ne gledam poubava idnina za nas, u{te dolgo. Parola: Snajdi se sam. Toa e kaj nas sega. Nikoj nema da ti pomogne ako sam ne si pomogne{. Nikoj ni{to nema da ti dade, nikoj na ni{to nema da se seti. Mnogu lu|e ostanaa invalidi vo ovaa vojna. Sega nikoj na niv ne obrnuva vnimanie. Kade se spomenuvaat tie lu|e inva-lidi? Dali imaat ne{to poradi toa {to ostanale invalidi? Nemaat! Mo-`ebi nekoj ne{to dobil, ama toa e bezna~ajno. Zna~i sekoj da si ja gleda rabotata vo svojot dvor.

T. G.

Osven toa, ima li u{te nekoi pre~ki na patot kon pomiruvaweto?

Kakva ni e idninata?

537

Dali s# u{te gi ~uvstvuvate posledicite od vojnata? Na koj na~in?Fala mu na Gospod {to vo vojnata ne zagubiv nekoj blizok, pa posledicite od vojnata gi ~uvstvuvam na sosema poinakov na~in od lu|eto koi{to zagubi-le nekoj svoj. Da, jas ~uvstvuvam posledici – zarabotiv bolest, visok priti-sok, semejstvoto mi se rasprsna na site strani. Pred vojnata `iveev vo sistem koj mo`ebi n# ograni~uva{e, no na izvesen na~in site n# ~uva{e. I posle eve 10 godini ima mnogu urnatini i vo okolinata, no i vo ~ove~kite du{i; mladinata luta bez cel, se oddava na poroci, za niv nikoj ne se gri`i, osven ponekoja stranska organizacija koja mo`ebi na kratko i }e im pomog-ne, no na{ata vlast za toa nema sluh.

[to e toa {to Vie bi sakale da go izmenite? Koi promeni bi dovele do podobruvawe na momentalnata situacija za Vas li~no, no i za celoto op{testvo?Jas bi sakala decata da odat zaedno vo u~ili{te, mladinata da sedi vo isti kafuliwa, da zavr{at {kolo i da go rabotat toa {to go sakaat, lu|eto da se vrabotuvaat i da ne se delat na "na{i i nivni". Kako da se dojde do toa? Pa, i za mene toa e te{ko pra{awe. Mislam deka golem pridones tuka bi mo`ele da dadat u~ili{tata so promena na nekoj svoj na~in na rabota, pa sportskite dru{tva, verskite institucii... U~ili{tata bi trebale, po ugledot na razni mladinski i stranski organizacii, da napravat sredbi pome|u decata od osnovno u~ili{te do sredno{kolci i postari, da se orga-niziraat zaedni~ki izleti, natprevari, priredbi. Mo`ebi toa bi mo`elo da pridonese, osobeno ako tie akcii bi bile pofaleni, poddr`ani, potpre-ni od razli~ni vidovi politi~ari.

Kako da se soo~ime so minatoto? Kako da se odnesuvame kon nego?Minatoto e ne{to {to treba da se pameti, osobeno kaj nas kade {to postojat pove}e razli~ni vidovi na minato. Fala mu na Gospod, pa ne mrazam. Go po-~ituvam i svoeto i tu|oto, nastojuvam da gi razberam drugite ne namaluvaj}i ja nivnata bolka. Se obiduvam so mali primeri da poka`am deka ne be{e ba{ s# crno; pa taka ~esto vo muabet spomnuvam nekoi raboti od vremeto na vojnata koi se pozitivni primeri vo toa zlo koe se slu~uva{e. Na primer: "Se se}ava{ na onaa moja prijatelka od pred vojnata; nie edna na druga si pra}avme paketi so hrana, iako bevme razdeleni, a i denes ~esto se slu{a-me i dopi{uvame". Taa mo`e isto na nekoj da mu go preraska`e svojot primer itn. Ako po~neme samo so obvinuvawa i optu`bi kako {to pravat politi~a-rite od site strani, toga{ }e staneme isti kako niv, bez elba {to bilo da se izmeni.

Kakvi se Va{ite stavovi okolu pomiruvaweto? [to e za Vas pomiruva-we? Kako da se dojde do nego?Mnogu se va`ni nekoi mali pomiruvawa – sredbi vo prodavnica, na pazar... Pomiruvaweto ne mo`e da se postigne so zakon, tuku so tolerancija, so me-|usebni sredbi. Mediumite mo`at tuka mnogu da napravat – koga bi go smeni-le svojot govor, koga ne bi "vle~el" sekoj na svoja strana povtorno, bez ogled na toa {to e vistina. Tokmu koga ~ovek ne{to }e zaboravi, pak po vesnici

538

Mnogu se va`ni nekoi mali pomiruvawa

e obiduvam so mali primeri S da poka`am

deka ne be{e ba{ s# crno; pa taka ~esto

vo muabet spomnuvam nekoi raboti od

vremeto na vojnata koi se pozitivni

primeri vo toa zlo koe se slu~uva{e. Na primer: "Se se}ava{

na onaa moja prijatelka od pred

vojnata; nie edna na druga si pra}avme

paketi so hrana, iako bevme razdeleni, a i

denes ~esto se slu{ame i

dopi{uvame".

Josipa(56 god.)

Jajceu~itelka

ili na TV nekoi grdi sliki od minatoto so tolku grdi tolkuvawa i izjavi {to ~ovekot povtorno go vra}aat vo minatoto i toa na eden grd na~in. Pomi-ruvaweto e re{enie; na lu|eto im treba perspektiva, {koluvawe, rabota, dru`ewe. Ona {to mene mi e interesno e toa {to vo individualni razgovo-ri site se mirime, se sakame, go preraska`uvame minatoto na eden poina-kov na~in, no koga grupata e pogolema, s# se menuva. Kako da se pla{ime ed-ni od drugi koj {to }e ka`e.

Koj bi trebalo da raboti na pomiruvaweto?Ve}e ka`av za toa deka mediumite, u~ili{tata bi mo`ele da napravat nekoi pomestuvawa so mali promeni vo svojot na~in na rabota. Osven niv, mislam deka i verskite institucii bi mo`ele ne{to da napravat. Bidej}i sega imame veronauka vo u~ili{tata, mislam deka verskite rabotnici stra{no mnogu mo`at da pomognat za pomiruvaweto, raska`uvaj}i im ja na decata prikaznata za bli`niot na poinakov na~in – da gi sakaat site lu|e. Koga }e dojdat doma, tie }e im ja raska`at na svoite i taka toa bi odelo. Isto taka, vo verskite objekti da se zboruva so po~it za sosedot, za ~ovekot od druga vera itn. Me|utoa, tie se pretvorija vo politi~ari koi samo "svoeto" go istaknuvaat i n# delat na "na{i i nivni".

Imate li nekoi stravovi vrzani za pomiruvaweto?Moite stravovi se odnesuvaat na ulogata na Me|unarodnata zaednica koja mislam deka ne go razbira mentalitetot na na{ite narodi. Nie dolgo bev-me vo op{testvo so kult na li~nosta, a sega ni "dozvoluvaat" nekakva demo-kratija. Nie taa demokratija ne ja razbirame, no pogre{no ja koristime.

Mo`at li "malite, obi~ni lu|e" ne{to da storat? Mislite li deka Vie li~no mo`ete ne{to da napravite?Li~no jas sum za pomiruvawe i na toa rabotam sitno, no uspe{no: se dru`am so site vo moeto u~ili{te koe raboti kako dve u~ili{ta pod eden pokriv, svoite deca gi nau~iv da go sakaat svoeto i da go po~ituvaat tu|oto, a vo

539

oddelenieto sekoj den razgovaram so decata za "drugite", gi u~am da gi raz-likuvaat dobroto i zloto, a ne "na{ite i nivnite".

Mislite li deka lu|eto vo na{ata zemja se spremni za pomiruvawe, de-ka sakaat pomiruvawe?Lu|eto se spremni za pomiruvawe, no pogolemiot del od niv sepak }e ka`e deka e prerano, isto kako i nivnite politi~ari. Isto taka, lu|eto od dija-sporata koi u`ivaat vo tie zapadni zemji, ~esto nam ovde ni vnesuvaat nemir zboruvaj}i: "Va`no vi e... ". esto se spremni ne mislej}i na nas tuka, da stapat vo konflikti so lu|eto so koi nie gradime odnosi i pomiruvawe. Mislam deka lu|eto se spremni na pomiruvawe, deka go sakaat, no mislat deka e polesno vaka – sekoj da ivee vo svoeto "trlo". A politi~arite i del od Me|unarodnata zaednica toa go poddr`uvaat.

[to mislite za toa dali vinata e individualna ili kolektivna rabo-ta? [to e so odgovornosta na "obi~nite lu|e" za s# ona {to se slu~uva-{e?Site vini ne se nitu individualni nitu kolektivni, no vo odredeni slu~ai se i ednoto i drugoto. Najgolema e odgovornosta na politi~arite i na nivni-te partii. Zna~itelna e i odgovornosta na mediumite, a potoa i na verskite rabotnici. Site tie na obi~nite lu|e im nametnaa stravovi za onie drugi-te. Kaj lu|eto taka postojano e prisuten strav od drugata strana koja se pri-ka`uva kako neprijatel, se sozdava strav od povtorno izbivawe na vojna. A obi~nite lu|e, pak glasaj}i za "svoite", go odlo`uvaat ovoj proces na pomi-ruvawe. No za minatoto "malite, obi~ni" lu|e ne se vinovni; nam ni be{e ubavo, a sega na site niv im e ubavo, a na nas ni e taka kako {to ni e.

Koga zboruvate za idninata, koi se Va{ite predviduvawa vrzani za id-ninata? Kako go gledate procesot na pomiruvawe vo idnina?Ubavata idnina bez site ovie podelbi e daleku, no }e ja imame, ako povtorno ne se pojavi nekoja nacionalisti~ka budala. Mislam deka kone-~no nekoj bi trebalo da gi ukine, zabrani nacionalisti~kite partii, deka toa e eden ~ekor koj mnogu bi zna~el.

A. G.

540

bavata idnina bez site ovie

podelbi e Udaleku, no }e ja

imame, ako povtorno ne se pojavi nekoja

nacionalisti~ka budala. Mislam deka

kone~no nekoj bi trebalo da gi ukine,

zabrani nacionalisti~kite partii, deka toa e

eden ~ekor koj mnogu bi zna~el.

Kako go do`ivea konfliktot {to ni se slu~i vo 2001 godina?

Ka`i mi dali sega posle 4 godini, s# u{te gi ~uvstvuva{ posledicite od toj konflikt?

Ka`i mi spored tebe, vo koj pravec da se naso~ime i na koj na~in da se spravime so taa nedoverba koja{to postoi?

Dali misli{ deka eden od pravcite za spravuvawe so taa nedoverba e pomiruvaweto pome|u, uslovno re~eno, dvete strani koi bea vklu~eni vo konfliktot?

Ka`i mi koj s# treba da raboti na toj proces?

Dali nekade ja gleda{ odgovornosta za konfliktot za celata taa situ-acija?

Pa jas li~no ne bev mnogu iznenaden od konfliktot poznavaj}i gi rabotite ne samo kaj nas, tuku i po{iroko. Li~no ne mi be{e prijatno, osobeno ne me-ne koj rabotam i `iveam so Makedonci. @iveam vo op{tina koja e so 90% Makedonci i ne mi be{e ba{ prijatno.

Pa jas li~no i posle tie 4 godini sum istiot, no ose}am kaj lu|evo deka ima, posebno posle konfliktot, odma ima{e dosta, kako da ka`am, golema, gole-ma nedoverba. Iako taa nedoverba postoe{e i pred konfliktot, me|utoa posle konfliktot mnogu se prodlabo~i.

Toa e malku pokomplicirano pra{awe zatoa {to treba vreme pred s# i vo toj vremenski period malce podolg lu|eto da se naviknat na vakviot na~in na `iveewe; zna~i da gi prifatat ne{tata kako realni, kako prisutni, i toga{ nema da ima problem. I se razbira deka vlastite treba da pridone-sat mnogu, tie treba najmnogu da pridonesat.

Pomiruvawe, pa {to znam. Jas ne ~uvstvuvam kako da sum se skaral. Me|utoa pak }e se vratam na toa {to go ka`av, prifa}awe na realnosta, ne samo na toa {to zna~i od strana na Makedoncite, tuku i od strana na Albancite. Zna~i realnost e deka ova e Makedonija i realnost e deka ne mo`e da se de-li i deka moraat site da iveat da pridonesat za dobroto za ovaa dr`ava; odnosno da rabotat zaedno, {to veruvam, e cel na site, odnosno vklu~uvawe vo Evropskata unija i toga{ tie problemi u{te pomali }e bidat.

Pa od glava do peta, ja bi rekol, ili od vlada do najobi~en gra|anin, site treba da pridonesat. Toa e sinxir, glavnata alka, tie gore, ama edna alka da ti fali, nema da {tima.

Odgovornost sekako ima, ne mo`e da nema. Isto kako {to ima i pri~ina, me|utoa dali pri~inite se tolku golemi za da dojde do ova, ne znam. Toa mo-`ebi nekoi analiti~ari mo`at da ka`at. Sigurno pred nekoj konflikt postoi nekoj pred period, konflikt i period posle konflikt. Sekako deka pred konfliktot e mnogu biten period. Dosta konflikti koi{to se slu~u-vaat, osobeno na Balkanot ili da re~eme vo Bosna, Kosovo, Makedonija i drugi mesta, sekoga{ prethodi ne{to. I posle konfliktot, zavisno od obe-mot od vojnata, dali e toa gra|anska, me|uetni~ka, me|udr`avna, duri ili me|urepubli~ka, kako bi rekol, zavisno od toa do|aat rezultatite ili pri-

se}am kaj lu|evo deka Oima, posebno

posle konfliktot, odma ima{e dosta, kako da ka`am, golema, golema nedoverba. Iako taa nedoverba postoe{e i pred konfliktot, me|utoa posle konfliktot mnogu se prodlabo~i.

Od glava do peta

Muhamed(33 god.)

Skopjearan`er vo trgovija,

student

541

mirjata, ili dogovorite. Zna~i sigurno ne {timalo mo`ebi kaj Albancite, mo`ebi kaj Makedoncite, prethodno i go zapostavile, i se sobralo i zatoa vo idnina veruvam deka nema da ima nekakvi problemi. Jas bev ubeden deka ne mo`e da se pro{iri ovoj konflikt zatoa {to problemite me|u Albancite i Makedoncite ne bea tolku golemi za da imame nekoja golema vojna. Mislam deka ova be{e edna kontrolirana vojna od nekoi drugi pogolemi alki, taka da oni ja kontroliraat situacijata i oni ja zavr{ija.

Ima, me|utoa ne bi mo`el da gi lociram. Ne bi trebalo mnogu da se vleguva vo analizi; tie analizi mo`at da produciraat ne{to drugo. Zatoa ne bi sakal. Sigurno deka ima, ne mo`e da nema, no ima od dvete ili trite strani.Me|utoa nikoj ne mo`e da prifati deka samo on e vinoven za ne{to; toa edna rabota, i vtora rabota, koga }e se rasporedi taa vina, sekako kaj neko-go }e padne pove}e, a kaj nekogo pomalku; va`no sme site vinovni i da se prezeme odgovornost javno. Primer, nie Albancite sme odgovorni za toa, toa i toa, Makedoncite – za toa, Srbite – za toa, zatoa {to site sme u~esni-ci vo konfliktot. Mo`ebi vo Makedonija – Albancite i Makedoncite, no vo Bosna – Srbite, Hrvatite, Bosancite i nekoi drugi treti, {to gi vikam jas.

Idninata e vo Evropska unija i stvarno koga }e ima{ standard rabota i koga }e gi u`iva{ tie osnovni prava, ne osnovni etni~ki prava tuku osnovni gra|anski prava, toga{ nema da ima problem bukvalno za site.Sakam da ti ka`am deka ubeden sum deka eden den ovie problemi apsolutno nema da postojat, samo normalno deka }e treba vreme. Koga vikam vreme, mislam na genaracii, ne nie. Edno 5-godi{no dete koga }e stane 30-godi{no, }e razmisluva druga~ie.

L. \.

Dali nekade gleda{ vina ili vinovnici?

Ka`i mi koja e tvojata prognoza za Makedonija?

542

ikoj ne mo`e da prifati

deka samo on Ne vinoven za ne{to;

toa edna rabota, i vtora rabota, koga }e

se rasporedi taa vina, sekako kaj nekogo }e padne

pove}e, a kaj nekogo pomalku; va`no sme

site vinovni i da se prezeme odgovornost

javno. Primer, nie Albancite sme

odgovorni za toa, toa i toa, Makedoncite –

za toa, Srbite – za toa, zatoa {to site

sme u~esnici vo konfliktot. Mo`ebi

vo Makedonija – Albancite i

Makedoncite, no vo Bosna – Srbite,

Hrvatite, Bosancite i nekoi drugi treti,

{to gi vikam jas.

Mo`ete li nakratko da ni se pretstavite?

Kako vlijae{e na Vas po~etokot na vojnata vo BiH?

Kolku toa {to go do`iveavte vo tekot na vojnata vlijae{e na Va{iot `ivot podocna?

Kolku ~esto denes razmisluva{ za toj voen period?

Va{eto semejstvo pre`ivea te{ki migovi za vreme na vojnata. Dali ~uvstvuvate gor~ina koga }e se prisetite na toa?

Moeto ime e Milica. Rodena sum vo Zenica, 1953 godina kade {to i izras-nav. Zavr{iv sredno u~ili{te, rabotev vo @elezara-Zenica 21 godina. Si zaminavme od Zenica vo 1993g. i ottoga{ iveeme vo Bjelina.

Kako i na pogolemiot del od lu|eto koi voop{to ne se nadevaa na taa vojna. Jas li~no ne ~uvstvuvav deka vo Zenica, gradot vo koj izrasnav i cel ivot se dru`ev so lu|e od razni nacionalnosti, veri, duri i rasi, }e dojde do voj-na. Ne o~ekuvav deka vo edna rabotni~ka sredina kakva {to be{e Zenica, vo koja doa|aa da rabotat lu|e od site strani na biv{ata SFRJ, tuka osno-vaa semejstva i ostanuvaa tuka da iveat... Site se dru`evme i ne o~ekuvav deka vo edna takva sredina mo`e da dojde do vojna. Mene vojnata me do~eka potpolno nepodgotvena i bev {okirana. Ne znam za ostanatite, ama jas po~e-tokot na vojnata go do~ekav potpolno nepodgotvena.

Pa mnogu, `ivotot mi se izmeni od koren... Koga o~ekuvav deka }e po~nam najubavo da iveam – decata porasnaa, imavme dobri rabotni mesta, bevme stanbeno obezbedeni, materijalno situirani, preku no} ostanavme bez ni-{to. Ni ostanaa samo na{ite ivoti, no toa e ona {to e i najvredno.

S# u{te ~esto razmisluvam, navistina ~esto razmisluvam za prvite denovi od vojnata. esto se spomnuva i po~etokot na vojnata. No u{te po~esto nie i na{ite prijateli se se}avame na ubavite predvoeni vremiwa i ivotot koj toga{ go vodevme.

Ne, ne ~uvstvuvav gor~ina ni koga toa se slu~i. Bev razo~arana od prijate-lite, od sosedite, no nikoga{ na nikogo ne mu posakav lo{o. Duri ni na lu|e-to koi mene i na moeto semejstvo ni go napravija toa {to go napravija, niko-ga{ ne posakav lo{oto da im se vrati. Mo`ebi nekoga{ vo afekt sum ka`a-la: "Da dade Gospod da mu se vrati", no toa nikoga{ nikomu vistinski ne sum mu go posakala. Koga ve}e gi spomnavme tie lo{i slu~uvawa koi ni se slu~i-ja mene i na moeto semejstvo, bi sakala toa i da go objasnam. Nikoga{ so sose-dite ne sme imale nekoi problemi dodeka ne zapo~na vojnata. Ne o~ekuvav deka jas li~no bi mo`ela da imam problemi. Na{eto semejstvo e vo vistin-ska smisla multietni~ko, rodninski sme povrzani so pripadnici na razli-~ni nacionalnosti. Nitu jas nitu mojata sestra, majka, ma`, ne o~ekuvavme deka nam bi mo`elo da ni se slu~i takvo ne{to. Do denot na nesre}ata niko-ga{ ne ni pomisliv deka bi mo`ela da zaminam od Zenica. S# dodeka edna no} nepoznati lica ne frlija dinamit vo ku}ata na mojata majka. Majka mi i }erka mi koja toga{ ima{e 11 godini, bea te{ko povredeni, a ku}ata potpol-no uni{tena. ]erka mi be{e potpolno osakatena i edno vreme ne znaevme dali voop{to }e pre`ivee. Vo bolnicata vo Zenica & pru`ija adekvatna

oga stignavme vo @ep~a, ve}e se ~uvstvuva{e K

napnatost i edno hrvatsko semejstvo koe voop{to ne n# poznava{e, ni pru`i zasolni{te. N# najdoa na ulica i n# primija doma. Od @ep~a, so razmena stignavme vo Republika Srpska.

N# najdoa na ulica i n# primija doma

Milica(52 god.)

Bjelinaadministrativna

slu`beni~ka

543

pomo{ i doktorite ja smestija na o~no oddelenie, na koe taa spored priro-data na svoite povredi ne mu pripa|a{e. Medicinskiot personal se gri`e-{e za nea. Toj den koga ja vidov svojata rodna ku}a uni{tena, re{iv jas i moe-to semejstvo da zamineme od Zenica. Edvaj ~ekav da zaminam od gradot koj go sakav kako nitu eden drug grad na svetot i vo koj imav namera da go pominam celiot svoj `ivot. No bidej}i Srbite vo toa vreme vo Zenica `iveeja vo geto i ne im be{e dozvoleno da go napu{tat gradot, jas so svoeto ime i pre-zime ne mo`ev da ja napu{tam Zenica.

Te{ko, kako {to ve}e ka`av, na Srbite im be{e zabranet izlez od Zenica. Jas zamoliv edna kole{ka od rabota da mi ja dade nejzinata li~na karta. Taa mi izleze vo presret i ubedena sum deka mi go spasi `ivotot, i toa nikoga{ nema da & go zaboravam. Iako nie dvete voop{to ne li~ime, na stra-`arot na barikadata mu be{e dovolno da go vidi nejzinoto ime, pa da me pu{ti. Moite }erki patuvaa so istiot avtobus, no odvoeno od mene. Prija-tel na mojata postara }erka, mom~e od @ep~a, musliman, t.e. Bo{wak, gi vo-de{e niv dvete i na stra`arot mu ka`a deka toa se negovi rodnini, begalci od Vitez. Mojot ma` gi dade site pari {to gi imavme za da gi potplati pripadnicite na Voenata policija za da go izvedat od Zenica. Koga stignav-me vo @ep~a, ve}e se ~uvstvuva{e napnatost i edno hrvatsko semejstvo koe voop{to ne n# poznava{e, ni pru`i zasolni{te. N# najdoa na ulica i n# pri-mija doma. Od @ep~a, so razmena stignavme vo Republika Srpska.

Jas da se pra{uvav, vojnata nikoga{ nema{e i da ja ima. Da se pra{uva{e pogolemiot del od lu|eto, vojna nikoga{ i nema{e da ima. Situacijata se smeni. Od po~etokot na vojnata do zaminuvaweto od Zenica do`iveav {ika-nirawe od strana na kolegite od rabota, od sitni pakosti do grozni navre-di, me|utoa koga prvpat otidov vo Zenica 1996 g., do`iveav tie istite lu|e srde~no da me pozdravuvaat, da me vikaat da dojdam... Bev vo {ok od taa promena. Mo`ebi podobro bi se ~uvstvuvala da prodol`ija da se odnesu-vaat kako {to se odnesuvaa vo vojnata. Celoto toa vreme ne mi be{e jasno, bidej}i jas ne se izmeniv.... Da prodol`ija i ponatamu da ja vrtat glavata od mene, barem }e znaev na {to sme. Bi sakala lu|eto da se pomalku dvoli~ni.

Retko odam vo Zenica. Kako pominuva vremeto s# pomalku imam `elba da odam tamu. Koga prvpat po vojnata dojdov vo Zenica, koga na vlezot od gradot gi vidov oxacite na elezarata, nekontrolirano po~naa da mi te~at solzi. Na }erka mi ne & be{e jasno zo{to pla~am, a jas se ~uvstvuvav tolku ta`na, za{to bev naterana da go napu{tam toj grad. Kako pominuva vremeto, s# po-malku i pomalku go sakam. Nikoga{ ne bi posakala da se vratam da iveam vo Zenica. Koga }erka mi nastrada, nikoj od moite prijateli i prijatelki od bo{wa~ka nacionalnost ne pra{a za moeto dete, nitu dojde da me poseti. Dotoga{ site na{i radosti i tagi zaedno gi podnesuvavme. A toga{ nikoj ne se udostoi nitu da me povika i da pra{a kako e moeto dete.Prviot mig koga telefonskite vrski se vospostavija, gi povikav site svoi prijateli i prijatelki mislej}i deka i tie edvaj ~ekaat da me slu{nat, kako jas niv. Iako na site im go dadov mojot broj, nikoga{ nikoj ne mi se javil. Jas im se javiv dva-tri pati, no nikoj ne mi vozvrati na povikot. Da ne ivee{e sestra mi vo Zenica, nikoga{ ne bi posakala da odam tamu.

Kako uspeavte da ja napu{tite Zenica?

Dali situcijata vo BiH se izmenila na podobro od tie voeni denovi, pa navamu i kolku?

Kako se ~uvstvuvate sega koga }e otidete vo Zenica?

Dali Vie, kako "obi~en gra|anin", mislite deka pomiruvaweto e na zadovolitelno nivo koga }e ja poglednete situacijata vo BiH?

544

Mislam deka ne e. Mo`ebi obi~nite gra|ani i sakaat pomiruvawe, no medi-umite i politikata dosta vlijaat na ovoj proces. Mediumite s# u{te se fokusiraat na voeniot period, a na politi~arite ba{ im e gajle.

Mislam deka vo Bjelina nema me|unacionalna netrpelivost. Koga dojdov vo Bjelina, vo na{ata ulica site sosedi bea muslimani. Ni pomagaa da se snaj-deme, bidej}i dojdovme vo Bjelina bez ni{to. Fino se dru`evme i nie ne sme imale nikakvi neprijatnosti so niv, nitu tie so nas.

Bev mnogu sre}na, duri kako vistinski idealist pomisliv deka }e nastapi period na obnova i izgradba, kako {to toa be{e po Vtorata svetska vojna. Mislev deka i BiH taka }e se gradi i napreduva, po nastapuvaweto na mi-rot. Ne o~ekuvav deka }e dojde do toa op{to grabawe, deka poedinci }e uspeat da se zbogatat, a deka pogolemiot del od narodot }e ostane vo beda, bez uslovi za ivot, bez rabota.

^esto zboruvame za toa, ama ba{ nikoj od moite prijateli, begalci od Tuzla, Zenica, Travnik, Bugojno, nikoj od niv ne saka da se vrati vo svoeto predvo-eno mesto na iveewe. Site sakaat da iveat vo Republika Srpska.

Najverojatno egzistencijata. Znaeme deka so vra}awe bi bile gra|ani od vtor red. Ni tuka nemame kojznae kakva rabota, no se snao|ame, a tamu ni tolku ne bi mo`ele da ostvarime. No i ona {to lu|eto go pre`iveale vo tekot na vojnata i grdite se}avawa, n# spre~uvaat da se vratime vo rodnite krai{ta.

[to bi trebalo da se napravi? Pa go spomnavme Dejton vo koj e potpi{ano deka BiH e dr`ava so dva ramnopravni entiteti: FBiH i Republika Srpska. Mislam deka ne bi trebalo da se ~epka vo toj dejtonski model i deka Repu-blika Srpska treba da opstane kako federalna edinica vo ramkite na BiH. Toa bi pridonelo za pomiruvaweto. Republika Srpska da go zadr`i svojot status koj go stekna vo Dejton, site da iveeme tamu kade {to sakame, i ni-koj da ne n# prisiluva. Tie sekojdnevni pritisoci – da is~ezne edniot enti-tet, n# vra}aat na po~etok na 90-tite. Treba da iveeme kako dobri sosedi i sekoj neka ivee kaj saka i na svoe.

Malku mo`e poedinecot da stori. [to se odnesuva do mene, toa pomiruva-we odamna bi nastapilo, no toa ne zavisi od nas tuku e rabota na politika-ta, koja nie ne ja razbirame. Mo`ebi tie celi na dene{nata politika }e gi osoznaat duri moite deca i vnuci.

Jas ne sum vo kavga so nikogo. So koj bi trebalo jas da se miram? Vakvoto po-miruvawe mi e dovolno, s# dodeka mo`eme da se dvi`ime slobodno i da se dru`ime so kogo sakame. Jas i moeto semejstvo taka postapuvame, s# u{te ne ni e va`no koj na koja nacija i rasa & pripa|a, ~ovekot go cenime spored nego-vite ~ove~ki osobini koi gi poseduva. [to se odnesuva do mene, pomiruva-

Kakov e sega odnosot me|u lu|eto od razli~ni nacii vo Bjelina?

Kakva be{e Va{ata reakcija koga slu{navte deka e potpi{an Dejton-skiot miroven dogovor?

Dali ja dopirate temata za povratok vo kontakti so Va{ite poznanici i prijateli koi spa|aat vo kategorija na begalsko naselenie?

Koja e glavnata pri~ina za takviot niven stav?

[to bi trebalo u{te da se napravi vo BiH za da se normaliziraat me|u-~ove~kite odnosi?

Kolku mo`e poedinecot da napravi za pomiruvaweto i stabilizacija-ta na situacijata?

Koga }e se ka`e pomiruvawe, {to podrazbirate Vie pod toa?

545

na {to lu|eto go pre`iveale Ovo tekot na

vojnata i grdite se}avawa, n# spre~uvaat da se vratime vo rodnite krai{ta.

weto e ve}e nastanato. Ne sum luta na nikogo. Site dobri lu|e mi se dragi, a lo{ite ne gi mrazam, no ne gi ni sakam.

Off... Crna e idninata na BiH. S# propa|a, nema nikakov napredok... @al mi e za moite deca, bidej}i ne sum sigurna dali tie }e uspeat da ostvarat penzija vo BiH. Se somnevam deka i jas }e uspeam vo toa. Lu|eto te{ko ive-at i edvaj uspevaat da zarabotat za gol ivot, a ni{to ne odi kon podobro.

Ne samo mojot, tuku i ostanatite narodi vo BiH, najlesno bi do{le do pomi-ruvawe koga lu|eto bi po~nale normalno da iveat i koga bi imale dovolno rabota, da rabotime, i koga bi dostignale nekoj normalen standard. Toga{ ne bi imale vreme da razmisluvame za nekoi drugi ne{ta, osven za rabotata i raboteweto. Podobruvawe na ekonomskata situacija bi pridoneslo i za podobruvawe na odnosite pome|u naciite. Mo`nosta za normalen `ivot i ekonomskata sigurnost bi pridonesle za pomiruvaweto.

Mediumite u{te pove}e pridonesuvaat za toj razdor. Mo`ebi ne bi ni tre-balo s# da se objavuva, a tie so pregolemo vnimanie senzacionalno gi tre-tiraat tie incidenti, pridonesuvaat za pobavno pomiruvawe i ja zgolemu-vaat netrpelivosta pome|u lu|eto.

Mislam deka treba da se prosti, no ne treba da se zaboravi. Jas ve}e odam-na im prostiv na lu|eto koi mi napravija lo{o, no nikoga{ ne zaboraviv nitu }e zaboravam.

Ako sme dr`ava na tri konstitutivni narodi, toga{ ova treba da pridonese za pomiruvaweto. Ednakvata zastapenost e na~in nitu eden od konstituti-vnite narodi da ne se ~uvstvuva isfrlen ili nedovolno zastapen.

B. J.

Kako ja gledate idninata na BiH?

[to u{te mo`e da napravi narodot na koj mu pripa|ate za pomiruvawe-to vo BiH?

Kako sega reagirate koga na mediumite }e ~uete za nekoj incident koj e predizvikan poradi me|unacionalna netrpelivost?

Kako lu|eto mo`at da `iveat so grdite iskustva i spomenite od voj-nata?

Dali, spored Va{e mislewe, "nacionalniot klu~" zastapen vo institu-ciite vlijae na pomiruvaweto?

546

Kolku godini ima{ i od kade si?

Kako se vkrstuvaa tie preselbi so po~etokot na vojnite vo devedese-ttite godini?

Kako go do`ivea toj voen period ti kako dete?

Kako te~e{e `ivotot vo Podgorica ponatamu? Dali se po~uvstvuvaa nekoi posledici? Dali ti, li~no si gi po~uvstvuvala?

Imam 26 godini, a od kade sum, toa e dolga prikazna... Rodena sum vo Priz-ren, kratko iveev vo Prizren, pa vo Pri{tina, \akovica, s# na Kosovo, pa potoa vo [ibenik, Drvar, Bijelo Poqe i sega vo Podgorica. Klasi~na pri-kazna na dete na voeno lice.

Nie bevme na Kosovo koga zapo~naa demonstraciite i buntuvawata za nekoi pogolemi prava na malcinstvata, a tatko mi toga{ be{e grani~ar i rabote-{e mnogu na teren. Nie rasnevme i toj bara{e prekomanda za da se trgne, zatoa {to toga{ ve}e po~na da stanuva opasno. Toj saka{e da se povle~e vo penzija, da si zamine mirno. Toga{ dobi prekomanda za [ibenik i tamu po-minavme dve prekrasni godini – ’89g. i ’90g., dodeka ne po~na vojnata i tamu. Toga{ tatko mi dobi prekomanda za Drvar vo Bosna, dodeka i tamu ne po~na vojnata. Potoa dobija naredba sekoj da se vrati vo mestoto od kade {to e. Toga{ se vrativme vo Crna Gora i tamu be{e haos dodeka malku ne se privi-knavme.

Toa {to vojnata mene mi go poka`a kako na dete za{titeno od site strani e dobrata strana, dobroto lice na lu|eto. Na primer, dodeka `iveevme vo [ibenik, pominavme tri meseci vo podrum. Tatko mi be{e vo kasarna, re~i-si zaroben, a nie vo voeni zgradi kade {to site bevme deca na voeni lica. Polovina od niv ve}e pominaa vo Hrvatskata garda, dodeka ostanatite s# u{te ne znaeja {to i kako da pravat. A ottamu slobodno mo`ea da {etaat sa-mo semejstvata na onie koi preminale vo Hrvatskata garda, {to zna~i deka nie vremeto glavno go pominuvavme vo podrum. Ona {to go pamtam e deka tie sosedi ni se poka`aa kako najdobri lu|e, odea za nas na pazar, }e ni donesea isto {to i za niv, pa proveruvaa vo kasarnata kako e tatko mi. S# ona {to nie ne mo`evme da go pravime, tie go pravea za nas, mo`ebi toga{ ne mo`ev da razberam kolku seto toa zna~i, s# dodeka ne slu{nav {to s# se slu~uva-lo i {to s# do`iveale lu|eto. Taka {to jas vo toa do`iveav najdobri raboti i vidov nekoe ubavo lice na ~ove~nosta.

Nie sekade kade {to bevme, dobro pominavme. Kolku e do nas, bidej}i sme komunikativni i otvoreni, tolku e i do okolinata. Po [ibenik bevme vo Drvar kade {to e ~isto srpsko naselenie, a nie dojdovme so prezime koe e potpolno muslimansko. Navistina, nemavme nekoj golem muslimanski iden-titet, tuku toj pove}e se bazira{e vrz jugoslovenstvo, sepak, mo`e{e da im pre~i na lu|eto, no ne im pre~e{e i toa mi be{e fenomenalno. Koga stig-navme vo Podgorica, prakti~no bevme bez raboti, samo nie trojca. Podocna sosedite ni ispratija nekoi raboti i toga{ be{e polesno. Vo Podgorica mi be{e najte{kiot period, dojdovme tokmu pred inflacijata, vo vreme na naj-golemata partiska podelenost. Prviot den vo u~ili{te mi prijde eden de~-

odeka `iveevme vo [ibenik, Dpominavme tri

meseci vo podrum. Tatko mi be{e vo kasarna, re~isi zaroben. Ona {to go pamtam e deka tie sosedi ni se poka`aa kako najdobri lu|e, odea za nas na pazar, }e ni donesea isto {to i za niv, pa proveruvaa vo kasarnata kako e tatko mi. S# ona {to nie ne mo`evme da go pravime, tie go pravea za nas, mo`ebi toga{ ne mo`ev da razberam kolku seto toa zna~i, s# dodeka ne slu{nav {to s# se slu~uvalo i {to s# do`iveale lu|eto.

So samoto toa {to mol~eai ni{to ne pravea, u~estvuvaa

Aj{a(26 god.)

Podgoricaaktivistka

(raboti so mladi)

547

ko i me pra{a: "Ti si liberal ili radikal?". Jas voop{to ne znaev {to me pra{uva, dodeka ne mi objasni deka se raboti za politi~ki partii i deka klasot e podelen so ovie dve partii. Toa definitivno be{e najte{kata preselba, mo`ebi poradi migot vo koj dojdov ili mo`ebi poradi taa zatvo-renost kaj mladite vo Podgorica, koi bea malku pozatvoreni otkolku vo drugite sredini.

Vojnata mi odzede nekoi ubavi migovi od tinejxerskoto doba, morav porano da sozream, a i kako najstaro dete. Vsu{nost, nitu sega ne ja kapiram poenta-ta na taa vojna nitu ja gledam pri~inata, nitu rezultatite poka`uvaat deka so nea ne{to se postignalo. Mene mi be{e u`asno toa {to lu|eto, voop{to, moraa da pominat niz toa. Nie `ivevme vo nekakva sigurna sredina, a nao-kolu postoeja tie nedorazbirawa, iako nie toa ne mo`evme da go po~uvstvu-vame. Najlo{o mi be{e vo Podgorica, bidej}i postojano ni postavuvaa pra-{awa: "Dali sme voeni profiteri?" ili "Zo{to ne si odime na svoe?", taka {to toa mi padna pote{ko, otkolku voenite podra~ja vo koi bevme.Imam eden interesen primer od u~ili{te. Vo gimazija imav edinica po geo-grafija {to be{e nelogi~no, bidej}i mnogu sakav geografija. Profesorot duri ne saka{e ni da me ispra{a. Na kraj tatko mi mora{e da odi vo u~ili-{te za da vidi {to se slu~uva i s# se zavr{i so objasnuvaweto deka tatko mi ne e muxahedin i deka rabotel vo JNA, po {to toj prifati da me ispra{a. Toa se nekoi raboti koi mi ostanaa vo lo{o se}avawe, no ne e ne{to {to mo`e{e da vlijae na mene ili na moeto semejstvo.

Toa {to Crna Gora nemala vojna na svoja teritorija, ne zna~i deka ne u~es-tvuvala. Jas seto toa go gledav od nekoja detska perspektiva i toga{ seto toa mi se ~ine{e stra{no, a sega koga nekoi informacii se otkrivaat, mi se ~ini u{te postra{no. Jas mislam deka u~estvala, pa makar i mol~e{kum, no i so dela isto. I ovdeka bea nekoi golemi mediumski kampawi. No, sepak, lu|eto u{te nekoe vreme mo`ea da se slu{nat, kako i nie, bidej}i postojano ni se javuvaa, taka {to imavme pretstava {to navistina se slu~uva. Od lu-|eto zavise{e kako }e gi primat tie informacii. Ponatamu, potpolno mi e nejasno kako dojde do Dubrovnik ili predavaweto na lu|eto vo [trpci, {to e nelogi~no za nekoj koj ne u~estvuval vo vojna ili e "Oaza na mirot". Toa ne se raboti koi mu se slu~uvaat na nekoj koj ne e vo vojna ili e neutralen. Toa spored mene be{e rabota i na sekoj poedinec, taka {to toa be{e neverojat-no! Najgolemata disriminacija koja ja po~uvstvuvav be{e po verska i nacio-nalna osnova, a toa ne be{e tolku del od mojot identitet s# dodeka ne zapo~naa da me odvojuvaat vrz taa osnova; toga{ duri od inaet nekoi raboti po~naa da mi stanuvaat va`ni. Najmnogu od seto toa jas go do`iveav vo Crna Gora i vo tie nekoi migovi mislam deka toj strav od razli~nosta kulmini-ra{e.

Jas se dvi`am vo prekrasni krugovi, taka {to ne mo`am vo potpolnost da odgovoram na toa pra{awe. Potpolno e poinaku koga }e se otide na sever na Crna Gora, koga }e se spu{tite na primorje, pa na selo... Jas sakam mnogu da patuvam i da zapoznavam drugi lu|e.Edna{ mi se slu~i da prestojuvam vo planinite na sever. Tamu e katun i tamu lu|eto odgleduvaat stoka. Lu|eto se mo{ne osameni i koj i da dojde tie se sre}ni da pozboruvaat so nego, da slu{nat novosti od grad itn. Bevme troj-

Toj nekoj voen del od identitetot, dali go po~uvstvuva kako svoj, dali ponatamu vo `ivotot ne{to ti zna~el i kako lu|eto se odnesuvaa kon tebe vo odnos na nego?

Dali Crna Gora u~estvuvala vo vojnite, spored tebe?

Misli{ li deka denes toj strav e namalen?

548

aa me pra{a: "^egovi} si

ti?" (koja sum, Tkako se prezivam), a

jas ka`av: "Haxibegovi}". Taa se

zbuni i na kraj prokomentira: "Ne si

ti vinovna", i objasnuva{e deka

imala i taa sosedi muslimani i deka ne

se site lo{i, t.e. ima i dobri.

ca i edna ena n# vikna na poga~a i mleko, da pozboruvame so nea i da i pre-neseme vesti. Taa ni objasnuva{e kako tuka ivotot e te`ok i sli~no, a jas & ka`av deka znam za tie raboti, bidej}i i jas imam selo. Taa me pra{a: "^ego-vi} si ti?" (koja sum, kako se prezivam), a jas ka`av: "Haxibegovi}". Taa se zbuni i na kraj prokomentira: "Ne si ti vinovna", i objasnuva{e deka imala i taa sosedi muslimani i deka ne se site lo{i, t.e. ima i dobri. Na takvite lu|e nema smisla {to bilo da im se objasnuva, bidej}i taa na pr. tuka ivee osumdesettina godini i razmisluva za toa dali jas sum vinovna ili ne {to sum rodena so druga vera. Mislam deka toa prili~no se vkorenilo vo op-{testvoto, semejstvata, vospituvaweto. Veruvam deka toa mo`e da se izme-ni, no treba mnogu vreme. Treba da se vlijae na toa od site strani: TV, u~ili-{te, op{testvo, semejstvo, ulica. Iako e dovolno samo edno negativno vli-janie, pa da se razni{a s# ona {to drugite na toa pole }e go napravat.

So`ivot, da mo`eme da iveeme edni so drugi i da ne gi gledame tie razli-ki. Bidej}i jas ne mo`am da gi vidam, mene od po~etok me u~ele da go gledam dobroto i lo{oto vo lu|eto i taa linija ja gledam, sekoga{ mo`am ne{to dobro da izvle~am od lu|eto.I prostuvaweto e mo{ne va`no. Lu|eto moraat da nau~at da prostuvaat ed-ni na drugi. Jas znam deka zboruvam raboti koi i ne se tolku realni, treba da pomine odredena vremenska distanca. Jas pominav niz vojnata, no jas ja vidov taa ubava crta vo lu|eto, iako ima{e i bombardirawe i stradawa. No mene nikoj od pobliskata familija ne mi nastrada i zatoa nemam ~uvstvo na zaguba koe bi bilo tesno povrzano za vojnata i koe bi mo`elo da mi sozdava nekoja dopolnitelna omraza i sli~no. Za mene pomiruvaweto e mo`no, so`ivotot e mo`en, ivot so lu|eto, a ne ivot so "koi" lu|e.

S#. Bogatstvo. Spored mene bogatstvoto i e vo tie razli~ni lu|e, razli~ni obi~ai. Mene mi e neverojatno ubavo da pojdam na nekoja svadba vo selo kaj Bijelo Poqe i na nekoja svadba vo Kotor. Taa razlika vo obi~aite mi e fe-nomenalna da ja vidam. Pa i tamu kade se prepletuvaat site tie obi~ai... Nie sme na nekoj na~in i pagani, bidej}i dosta od toa paganskoto ostanalo vo nas. Mene mi se ~ini deka bi mo`ele mnogu podobro da iveeme koga edni na drugi bi si prostile, koga edni od drugi bi u~ele i podobro bi se zapoz-nale edni so drugi.

Toa {to mene mi nedostiga e lu|eto vo Crna Gora da sfatat deka postoi ili deka postoel problem. Toa e prva stavka. Samata taa prikazna deka Crna Gora ne u~estvuvala vo vojnata, deka s# bilo okolu nea, toa, vsu{nost, ne e realno. Koga lu|eto }e stanat svesni deka u~estvuvale so samoto toa {to mol~ele i ni{to ne pravele. Ako ne izleguvale na izbori, toga{ gi pu{tile onie trieset posto da odlu~at za niv i toa e kraj na prikaznata! Toa spored mene e prv preduslov za da se napravi ne{to tuka. Ako voop{to ne uvidat deka u~estvuvale vo toa, toga{ ne gledaat ni potreba da se mirat. Mo`ebi toga{ se mirotvorci?! Jas ne se ~uvstvuvam kako nekoj koj e samo od Crna Gora, no, sepak, vo Crna Gora ne se gleda dovolno deka nie sme u~estvuvale vo seto toa. Iako ima i pozitivni dvi`ewa, dole na granicata so Hrvatska, ne{to zaedni~ko se raboti. Kako i preku kulturata i muzikata. Mislam de-ka e va`no obi~nite lu|e da go sfatat i prifatat seto toa. Za da se otstra-ni nekoja kolektivna vina.

[to zna~i pomiruvaweto za tebe?

[to bi im donelo pomiruvaweto na "obi~nite lu|e", spored tebe?

Koga se zboruva za podgotvenosta na lu|eto za pomiruvawe, dali e i kolku e toa specifi~no za Crna Gora? Dali voop{to tuka e prepoznae-na potrebata za pomiruvawe?

549

Tokmu poradi toa {to si dosta prisutna i vo regionot nadvor od Crna Gora, kako ja gleda{ podgotvenosta na drugite lu|e so ogled deka tie se, sepak, vo nekoja malku poinakva situacija?

Kako da se soo~ime so minatoto, kako da se soo~ime so s# {to se slu-~ilo?

Kolku e va`en za tebe toj individualen odnos kon minatoto?

[to mo`e obi~niot ~ovek da napravi i kolkava e negovata odgovor-nost, spored tebe?

A utre?

Dosta patuvav po vojnata, gi obikoluvav mestata kade {to iveev. Va`no mi be{e toa da go napravam. Nekade naiduvav na lu|e koi porano gi poznavav, a nekade ne, bidej}i potpolno se promenila slikata na naselenieto. Mislam deka s# u{te postoi mnogu omraza, povredenost i navredenost i nerazbira-we na nekoi raboti. Mislam deka treba da pomine dosta vreme i da ima kon-takti pome|u lu|eto. Sega e aktuelno izvinuvaweto na politi~arite, no toa e nekako samo na hartija i zborovi. A toa bi trebalo da se odviva vo glavite na lu|eto, da razbereme {to sme pravele i napravile. Iako ekonomijata }e odigra najva`na uloga, mislam deka e va`no da se zboruva za toa, da se zboruva za problemite. Da se sledi so postapki toa izvinuvawe. Na nekoi lu|e im e te{ko i da priznaat deka bile vo zabluda posle tolku vreme.

Ne znam, mo`am samo da ka`am kako jas go napraviv toa. Sakav da najdam in-formacii od site strani: vesnici, TV, internet. Edna informacija se obra-botuva{e na neverojatno mnogu na~ini, od mo{ne tesni, do temelno obrabo-teni i objektivni. Jas i deneska osoznavam {to s# se slu~uvalo, bidej}i ~esto ne mo`eme s# realno da sogledame.Zna~i preku informirana slika donesuvam odluka za moite stavovi, posta-pki i odnesuvawe. Stavovite mo`e da se menuvaat zavisno od potrebite, ne sum zagovornik na tvrdoglavo nemenuvawe na stavovi. Isto taka, treba da se pogledne i vo sopstvenoto srce – dali tamu ima `elba za pomiruvawe, taga i sli~no. Jas i denes se obiduvam da stapam vo kontakt so lu|eto koi toga{ mnogu mi zna~ele, bidej}i bi sakala da im ka`am blagodaram. Zatoa {to tokmu tie me nau~ile {to zna~i da se bide ~ovek. Mi se ~ini deka istata rabota bi trebala da bide i od druga perspektiva: ako ne{to lo{o se slu~i, toga{ so sebe treba da vidi{ zo{to i kako, i toa nekomu da mu go ka`e{. So zadr`uvawe na takvite misli samo za sebe, ne mo`eme da napra-vime ni{to dobro.

Mene istorijata mi be{e interesna, zatoa {to se pra{uvav zo{to u~ime tolku za vojnata, se dobiva{e vpe~atok deka postojano samo se vojuvalo. Mi se ~ini deka istorijata ne dava tolku informacii za toa {to navistina bi-lo, {to se slu~ilo. Mene mi e va`no da se znae {to se do`ivealo i da mo`e da se prepoznae {to do`iveale drugite. Jas ne do`iveav nekoja zaguba vo ovaa vojna, no preku drugite lu|e mo`ev da do`iveam kolku be{e surova i nepotrebna ovaa vojna.

Najgolema. Mene sekoga{ mi be{e jasno deka jas sum odgovorna za sekoja moja postapka. No i za s# {to se pravi vo moe ime, sakam da znam ili da se bunam protiv toa. Treba da se slu{ne na{iot glas toga{ koga se slu~uvaat nekoi raboti ili ne se slu~uvaat. Edinstveno ako se izmenam sebesi, toga{ mo-`am da vlijaam na okolinata. Ako se izboram so samata sebe, so moeto minato, toga{ duri mo`am da im pomognam na drugite vo re{avawe na niv-nite problemi i da vlijaam na sredinata vo vrska so pomiruvaweto.

Jas vo u~ili{te bev odli~na u~eni~ka i sekoga{ mi velea deka treba da otidam vo stranstvo i tamu da iveam ubav ivot. Mene toa nikoga{ potpo-

550

oa {to mene mi nedostiga e

lu|eto vo Crna TGora da sfatat deka

postoi ili deka postoel problem. Toa

e prva stavka. Samata taa prikazna

deka Crna Gora ne u~estvuvala vo

vojnata, deka s# bilo okolu nea, toa, vsu{nost, ne e

realno. Koga lu|eto }e stanat svesni

deka u~estvuvale so samoto toa {to

mol~ele i ni{to ne pravele. Ako ne

izleguvale na izbori, toga{ gi

pu{tile onie trieset posto da

odlu~at za niv i toa e kraj na prikaznata!

lno ne me privlekuvalo, bidej}i i vo stranstvo jas bi bila takva kakva {to sum. Ako imam problem so ne{to, sigurna sum deka i tamu }e go imam. Neko-ga{ be{e poinaku i lu|eto moraa da zaminuvaat vo stranstvo, bidej}i edno-stavno nemaa drug izlez. Mojot izbor e da ostanam ovde, bidej}i navistina veruvam deka ne{to mo`e da se izmeni. Kolku jas kako edno lice mo`am da vlijaam na toa, toa e diskutabilno, no jas davam s# od sebe i zadovolna sum so toa {to go rabotam. Ne sum sekoga{ zadovolna so rezultatite, no rabo-tam najdobro {to mo`am. Spored procenkite na nekoj amerikanski institut za toa koga Srbija i Crna Gora }e vlezat vo Evropskata unija, rezultatot be-{e – dvaeset godini. Tie raboti potpolno gi obeshrabruvaat lu|eto i nema smisla da se iznesuvaat. Vsu{nost, mo`ebi treba da se motiviraat lu|eto da se aktiviraat. Jas sum odbrala da iveam ovde i ne{to da menuvam. Ako potpolno se razo~aram, }e zaminam i }e pobaram kade e polesno. Mislam deka utre e mo`no i mislam deka e mo`no zaedni~ko utre. Zboruvam za toa, utre koga }e se sretnam so nekogo koj ima poinakvo ime i minato od mene – nie da mo`eme da funkcionirame. Iako sme impulsivni, mislam deka toa mo`eme da go postigneme.

Toa e mojot li~en izbor, toa e ne{to vo {to veruvam i na {to rabotam. Ne mo`am da ka`am deka gledam premnogu optimisti~ka idnina. Potrebno e mnogu za edno lice da se izmeni. Rabotam so mladi lu|e, so deca. I koga de-teto }e se vrati doma i negoviot ili nejziniot tatko gleda TV i }e ka`e: "Glupi Cigani", s# {to nie sme rabotele so toa dete e urnato. Potrebni se mnogu mali, sitni promeni za da se sozdade nekoja kriti~ka masa, za da se izmeni ne{to. Jas se dvi`am vo prekrasni krugovi, no lu|eto ne sfa}aat deka mo`at mnogu ne{ta da smenat, ne se svesni za toa. Vo odnos na tie promeni jas mislam deka tie postojat i deka mo`at da vle~at napred, iako toa ponekoga{ e taka: eden ~ekor napred – eden nazad. Pra{awe e samo koj kolku e uporen i kolku e podgotven da vlo`i sila, energija i vreme.

L. Z.

Dali toa zna~i deka ne ja gleda{ crna idninata na na{iot region?

551

Kako se ~uvstvuva{ denes koga }e pogledne{ na s# ona {to se slu~uva-lo vo '90-tite godini i {to proizleze od toa sega? [to te motivira{e da zamine{ vo vojna?Ba{ ~udno pra{awe... Sistemot koj postoe{e pred ovoj sistem go pametam kako eden mo{ne lo{ sistem, no ne od nekoi nacionalisti~ki pri~ini, tuku poradi socijalnata priroda. Od moeto iskustvo vo vrska so toj sistem, iako se propagira{e kako socijalna dr`ava, rabotni~ki prava itn., vo su{tina, toa be{e samo edna maska koja na kraj se izvadi. Od li~no iskustvo ne mo-`am da ka`am deka toj sistem za mene pretstavuva{e ne{to pozitivno. Gledaj}i ja dene{nicata i gledaj}i ja '91-va koga jas otidov vo vojna, mislev deka }e uspeeme da napravime edna presvrtnica, ne samo vo voena smisla, nikako nacionalisti~ka, tuku vo eden op{testven napredok i poredok. De-ka }e napravime edno op{testvo koe }e bide sosema normalno na zapad, {to bi zna~elo deka kreativnosta i sposobnosta na mladite lu|e }e dojde do izraz, {to vo komunizmot ne be{e ba{ priznato. Sistemot sekoga{ be{e kreativen, a poedinecot ne smee{e da bide kreativen. O~ekuvav deka od '91godina pa navamu }e uspeeme da go napravime toj sistem, kade {to }e dojdat do izraz sposobnite, a ne onie soodvetnite, me|utoa, toa ne se slu~i. Denes ~uvstvuvam deka ne se ispolnile nekoi moi idei i nekoi moi soni{ta koi imaa vrska so dene{nata sostojba.

Mo`e{ li da mi ka`e{ {to misli{, kakva e sostojbata denes?Nie denes imame sostav koj e identi~en na onoj za vreme na komunizmot, sa-mo vo nekoja poblaga verzija, da ja nare~eme demokratija. Ti kako poedinec, da re~eme, vo rabotata, vo nekoi organizacii, isto taka, ne mo`e{ da uspe-e{ ako ne si del od nekoja tolpa. Taa tolpa vo Hrvatska se prepoznava vo po-liti~kite partii. Zna~i, za da mo`e{ da ispolni{ nekoe svoe zadovol-stvo, da mo`e{ da uspee{ vo ona {to si go naumil, mora{ da bide{ vo tol-pa. Inaku situacijata ti e ote`nata i pote{ko mo`e{ da ispolni{ nekoi svoi osnovni prava koi ti se zagarantirani so Ustavniot zakon na Republi-ka Hrvatska. Ne mora da bidam tolku sposoben kolku {to treba da bidam soodveten za da stanam uspe{en. Ako ja postavam situacijata obratno, nema {ansi tuka da uspeam.

Kako gleda{ na situacijata posle vojnata, na ona {to vojnata go ostavi zad sebe, a za toa ne se zboruva?Ovde ne se zboruva za mnogu ne{ta. Imam ~uvstvo deka site politi~ki institucii, organizacii, koi se zanimavaat so pra{awata za ~ovekovite prava se vrtat kako ma~ka okolu ka{a. Nikoj ne saka da navleze vo srcevi-nata na problemite i da se soo~i so niv. Srcevinata na problemite e tokmu op{testvoto, taka mislam. Imame problem so eden za’r|an mentalen sostav na ova op{testvo koe e narcisoidno i licemerno, taka {to mislam deka toa e eden golem problem.

Kako narcisoidno, vo koj pogled?Za vreme na komunizmot ima{e sostav vo koj treba{e da raboti{ i da mol~i{ i nema{e nikakvi problemi. Me|utoa denes se propagira deka

552

Ne padnal toj od nebo, nie sme go izbrale

bi~niot ~ovek doa|a vo faza O da ja zeme

rabotata vo svoi race i da po~ne da ja

kreira svojata sudbina, a ne toa da

go pravi nekoj politi~ar koj sedi

vo Vladata. Toj go bira politi~arot, a

ne politi~arot nego.

Ivica(34 god.)

[ibenikaktivist na Hrvatskoto zdru`enie na raspu{tenite braniteli

treba da zboruva{, da raboti{, no od druga strana, vsu{nost, se veli: Pro-dol`i da mol~i{, nemoj da ja branuva{ atmosferata. Kakva bilo pozitivna promena, ako ima obid da se promeni ona {to bilo i ona {to e. Toa e branu-vawe i ne im odgovara na mnogu op{testveni imbecili, osobeno na onie postarite, koi vo socijalizmot nau~ile da iveat i da ne rabotat, bidej}i op{testvoto se gri`elo za niv.

Kako dr`avniot vrv, gra|anite se odnesuvaat kon rabotite koi se slu-~ija za vreme na vojnata?Mislam deka vo seto ova klu~niot zbor e odgovornost, bidej}i nikoj ne saka da prezeme odgovornost za kakov bilo problem. Imame cela niza primeri od sekojdnevniot `ivot, od pe~atot itn. Ako postoi nekakov problem, top-kata i odgovornosta sekoga{ se prefrlaat na nekoj drug i vo su{tina toj problem nikoj ne go re{ava. Toj samo se prefrla od edna na druga strana.

Koga zboruvame za minatoto, poto~no za voenite zlostorstva, kako op{testvoto se odnesuva kon seto toa?Voop{to ne se zboruva za toa. Obi~niot ~ovek, rabotnikot, selanecot, ~o-vekot koj raboti vo administracijata, ne saka da razmisluva za toa. Sekoj-dnevnata politika postavuva teza deka nitu taa ne saka za toa sekojdnevno da zboruva. Na toj na~in se vr{i onoj sostav koj postoe{e vo socijalizmot, toa e seewe strav. Lu|eto se pla{at da zboruvaat za toa, bidej}i mislat de-ka }e gi izede temninata, deka ne e dobro da se bode{ so rogovi i iks drugi raboti koi se prisutni vo sekojdnevieto.

Dali toj strav e opravdan?Problemot e vo toa {to postoi opredelen broj lu|e koi sakaat da zboruvaat za nekoi raboti, no niv gi ima malku. Tokmu poradi toa {to gi ima vo pomal broj, smetaat deka taa brojka e mala za da mo`at da polemiziraat okolu toa.

Spored tvoe mislewe, postoi li potreba pome|u "obi~nite lu|e" da se zboruva za voenoto minato?Postoi. Jas velam deka ne postojat lo{i lu|e. Nikoj ne se ra|a kako kradec, okolnostite go pravat ~ovekot takov. Vo ~ove~kata priroda e, nepravdite {to mu se slu~uvaat na ~ovekot i problemite {to gi ima, da mu pre~at vo potsvesta. No tokmu poradi tie stravovi i opredeleni predrasudi, toj ne saka da zboruva javno za toa, iako potsvesno saka da zboruva. Vo toj pogled treba s# da se napravi za da se postigne toa pomiruvawe, lu|eto da vidat deka za tie raboti zboruvaat mnogu lu|e i deka ni{to ne im se slu~ilo. Soo~uvaweto so minatoto i zboruvaweto za voenite zlostorstva ovde e pionerska rabota. Ako ne im se slu~i ni{to na tie koi prvi }e prozborat za toa, toa }e gi ohrabri ovie ostanatite, koi, podocna, bez nikakov strav }e mo`at da zboruvaat za tie raboti.

[to misli{ za prisustvoto na negirawata vo na{eto op{testvo? Koga zboruvam za negirawa, mislam na ona: Nie samo se {titevme, ne mo`ev-me da napravime ni{to lo{o... Dali e polesno da se ivee so toa?Toa e edna iluzija. Koga bevme na sostanok vo Selce, ima{e edna majka koja si go bara{e sinot koj is~eznal vo Vukovar. Ima{e dvajca lu|e od Dru{tvo-to za za{tita na mentalnoto zdravje na voenite veterani od Novi Sad i taa od niv bara{e da se izvinat vo ime na srpskiot narod. Toa se doktori i nemaat nikakva vrska, ama ete... Taka {to jas se zame{av i rekov deka toa ne e vo red, a taa majka, posle toa, pove}epati saka{e da polemizira i da raz-govara so mene i postojano se izvinuva{e, {to mene na krajot mi stana neprijatno. & rekov: "Gospo|o, jas ja razbiram va{ata bolka, koga mi

553

zboruvate kako majka koja do dene{en den go bara svojot sin mene mi e mnogu te{ko. Mi be{e te{ko i da vi ka`am deka ne ste vo pravo za nekoi raboti". Za taa, posle 5-ot ili 6-ot otkako razgovaravme, da mi go ka`e ova: "Jas sfa-}am {to saka{ da ka`e{ i svesna sum deka toa e vo red. No se pla{am da se soo~am so toa bidej}i }e ja izgubam onaa smisla koja ja imam sega, a toa e deka mojot sin sepak zaginal za ne{to, deka ne zaginal bez vrska". Sepak polesno e da se ivee vo iluzija deka sum go dala sinot za ne{to vredno.]e vidi{ denes koga }e zboruva{ so branitelite, koga }e pra{a{ zo{to se borel, toj }e ka`e: "Se borev za Hrvatska". Koga }e go pra{a{ kakva sakal da bide Hrvatska, Hrvatska, veli, "slobodna, nezavisna..." Zna~i toj go zbo-ruva ona {to se zboruva vo politi~kite krugovi, toj ja preka`uva sekojdne-vnata politika, nema svoj stav bidej}i e nau~en sistemot da misli za nego, a ne toj za sistemot.

Kako gi do`ivuva{ ovie skore{ni izvinuvawa od strana na politi~a-rite od dvete strain? Mo`at li tie da mu pomognat na pogolemiot del od hrvatskata javnost otvoreno da zboruva za minatoto?Poentata ne e nie sega da se izvinuvame. Ona {to go napravija Mesi} i Ma-rovi}, toa e vsu{nost licemerie. Politi~arite se tie koi ja kroeja celata vojna. Za toa denes postojat mnogubrojni dokazi. Tie me|usebno trguvaa, tajno se sostanuvaa, gi kroeja i gi menuvaa granicite, trguvaa so opredelen broj lu|e, zemja i na niv pa|a golema odgovornost. Normalno deka na politi-~arite denes im e te{ko da izlezat vo javnost i da ka`at deka nivnata prethodna politika bila mnogu valkana. Niz sekojdnevnata politika se gledaat obidite za manipulirawe so lu|eto, {tom lu|eto }e po~nat da se interesiraat za soo~uvawe so minatoto, {tom }e po~nat da se otkrivaat rabotite od minatoto, proneverite, ova ona, politikata vedna{ se frla na nacionalizmot za da se napravi nekakov trik, za da ne dojde do nekakva erupcija.

Kako da se nadmine toa? Kako da se pottiknat lu|eto da ja prifatat od-govornosta i od kade da se pojde, od nekoi povisoki nivoa ili od "ma-lite obi~ni lu|e"?Mislam deka glavniot potencijal za toa le`i tokmu vo malite lu|e. Obi~-niot ~ovek doa|a vo faza da ja zeme rabotata vo svoi race i da po~ne da ja kreira svojata sudbina, a ne toa da go pravi nekoj politi~ar koj sedi vo Vla-data. Toj go bira politi~arot, a ne politi~arot nego. Mislam deka tokmu obi~nite lu|e, osobeno mladite koi nemaat perspektiva ovde, moraat da se organiziraat vo opredeleni interesni organizacii, poedine~no, zaedno i na toj na~in da vlijaat na sekojdnevnata politika, koja duri toga{ }e po~ne da se menuva. Bidej}i politi~arite sami od sebe nema da se promenat; ako gi pu{time da go pravat toa, }e go pravat slednite 100 godini. Zna~i nekak-vi radikalni promeni nema, a nam ni trebaat radikalni promeni.

Kako ja do`ivuva{ kolektivnata i individualnata vina vo odnos na minatoto?Da po~nam, da re~eme, od veteranite. Stranskite ambasadi ili drugite dr-`avi odnadvor voenite veterani gi smetaat za destruktivni. Analiziraj}i ja takvata teza, ~ovekot koj dr`i pu{ka v raka i odi da ubiva drug ~ovek, ne mo`e da bide konstruktiven, bez ogled na toa dali toj ja {titi nezavisno-sta ili se bori za nea. Vedna{ da se razbereme, vojnata sama po sebe e de-strukcija. Op{testvoto koe }e izbere takva politi~ka elita koja go vodi vo vojna, ne mo`e utre da ka`e – jas ne sum odgovoren za toa. Ovde nie mo`eme da zboruvame za kolektivna odgovornost i za poedine~na vina za nekoi ra-boti i nikoj ne mo`e da ka`e jas sum odgovoren za ova ili za ona. Toa e, isto

554

pomiruvaweto, pred s#, e

po~ituvawe. AToa ne se temeli

nitu na nacionalnosta nitu

na verata. Toa se temeli na

po~ituvaweto pome|u lu|eto. Dodeka nie, kako {to be{e pred 50 godini, {epotime

– toj e Srbin, toj e musliman, mo`e{ so

niv da se dru`i{, no ni{to pove}e od toa, tuka nema vistinsko pomiruvawe. Koga }e

po~neme da go gledame ~ovekot

kako ~ovek, toga{ postoi {ansa da

dojde do vistinsko pomiruvawe.

taka, iluzija i toa e ona {to lu|eto ne sakaat da go prifatat. Ako site gla-savme za Frawo Tu|man, a toj zbogati 200 semejstva i site ostanati se siro-ma{ni, toga{ sega site plukaat po Frawo Tu|man, a site go izbraa nego. Zna-~i imame problem, ne padnal toj od nebo, nie sme go izbrale. Zna~i postoi kolektivna odgovornost... Koga neodamna se odbele`uvaa 60 godini od antifa{izmot vo Evropa, eden mlad Germanec od 22 godini, re~e deka se ~uvstvuva odgovoren za toa {to se slu~uvalo pred 60 godini. Ne sakam nitu da razmisluvam za rezultatite od anketite kaj nas. Ova op{testvo mora da se soo~i so sopstvenata odgovornost za iveewe vo op{testvoto. Na mina-tite lokalni izbori izleze 30% od izbira~koto telo. Sledniot pat na gla-sawe }e izlezat u{te pomalku i site }e ka`uvaat deka ne sakaat da glasaat nitu za levata nitu za desnata, bidej}i ne ~ini nitu edna strana, ne postoi treta opcija, a, vsu{nost, op{testvoto e toa koe ne saka da ja sozdade taa treta opcija. Zna~i lu|eto ne sakaat da prezemat odgovornost za ni{to.

[to mo`e da se stori za da se promeni toa?Treba da se vlo`uva vo lu|eto koi se podgotveni da se soo~at so problemi-te da vlijaat, a ne vo nekoj koj ima dobar govor, dobra prikazna {to dobro }e ja prodade. Problemot na op{testvoto na Balkanot e toa {to lu|eto posto-jano baraat nekakov idol, a moraat da sfatat deka toj idol moraat da go pobaraat vo sebesi, a ne vo drugite lu|e. Ovde e va`en timot. Kako {to vo fudbalot ili vo ko{arkata rezultati mo`e da postigne samo dobar tim, taka i op{testvoto mora da bide dobar tim.

Kako go do`ivuva{ pomiruvaweto, dali ni e potrebno?Da, i toa navistina ni e potrebno, a pomiruvaweto, pred s#, e po~ituvawe. Toa ne se temeli nitu na nacionalnosta nitu na verata. Toa se temeli na po-~ituvaweto pome|u lu|eto. Dodeka nie, kako {to be{e pred 50 godini, {epo-time – toj e Srbin, toj e musliman, mo`e{ so niv da se dru`i{, no ni{to pove}e od toa, tuka nema vistinsko pomiruvawe. Koga }e po~neme da go gledame ~ovekot kako ~ovek, toga{ postoi {ansa da dojde do vistinsko pomiruvawe.

555

[to misli{, kakvi stravovi postojat? Zo{to lu|eto se skepti~ni koga se zboruva za pomiruvawe?Lu|eto se pla{at od rabotite, a i samite ne znaat zo{to se pla{at. Edno-stavno tie se pla{at i toa e taka vo ~ove~kata priroda. Ako ~ovek ne e iz-graden i ne e svoj, ako ne gi po~ituva svoite emocii i emociite na drugite lu|e, sekoga{ }e se pla{i od promeni, od ne{to novo kade {to }e treba da se gradi. Iako koga se spomenuva pomiruvawe, prvata asocijacija e: [to imam sega jas da se smiruvam, da sozdavam povtorno nekakvo bratstvo i edinstvo... Na francuskoto zname prevedeno stoi: Sloboda, bratstvo – edinstvo... Vo bratstvoto i edinstvoto, kako op{t poim vo civilizacijata, nema ni{to lo{o. Po nekoe versko veruvawe, ~ovek na ~oveka mu e brat i toa ima svoja smisla i ne treba da se nao|aat nekoi besmisleni povodi i pri~ini me|usebno da se mrazime. Lu|eto se pla{at, a povod za mrazewe e lesno da se najde, ako ne e nacionalnosta, toga{ e toa {to toj izgradil yid, a jas ne sakam da imam yid pred sebe. Sekoga{ ima niza raboti da se mrazi nekoj poradi ne{to.

Kako gleda{ na odgovornosta od strana na Hrvatska, a kako na onaa od strana na Srbija vo procesot na pomiruvawe?Jas samo sakam da zboruvam za svojata strana. Srpskata strana mora sama so sebe da go ras~isti svojot problem, a ne jas da go ras~istuvam. Jas mo`am da pripomognam na toj na~in {to }e vlijaam, {to }e zboruvam so tie lu|e, da im go poka`am na~inot na koj rabotam jas, na koj rabotime nie vo organizacija-ta, pa tie od toa da izvle~at nekakov na~in na koj bi mo`ele da rabotat. Ne e moe da poka`uvam so prst. Najlesno e da re~e{ ovoj ili onoj e vinoven za mojata sostojba, a najmalku jas sum vinoven i sekoga{ sebesi da se prika`u-va{ kako nekoja `rtva. Lu|eto moraat da prestanat da razmisluvaat na toj na~in deka se rtvi i da po~nat toa da go menuvaat.

[to bi ni doneslo pomiruvaweto kako op{testvo?Koga bi se odelo kon me|usebno po~ituvawe na lu|eto i kon po~ituvawe na ~ovekovite prava, toa bi bilo od golemo zna~ewe za ovaa dr`ava. I toa bi dalo edna silna garancija deka ova {to se slu~i sega i toa {to se slu~uvalo za vreme na Vtorata svetska vojna ne bi mo`elo tukutaka da se povtori. Toa e garancija za mir.

S. D.

556

ajlesno e da re~e{ ovoj ili onoj e N

vinoven za mojata sostojba, a najmalku

jas sum vinoven i sekoga{ sebesi da se

prika`uva{ kako nekoja `rtva. Lu|eto moraat da prestanat da razmisluvaat na

toj na~in deka se `rtvi i da po~nat

toa da go menuvaat.

Kakov e Va{iot odnos kon vojnata sega, 10 godini podocna?

[to e za Vas pomiruvawe?

Koi se preduslovite za pomiruvawe?

Koj treba da poraboti na pomiruvaweto?

Koi se problemite na koi procesot na pomiruvawe bi mo`el da naide i dali lu|eto se spremni za pomiruvawe?

[to mislite deka mo`at "obi~nite lu|e" da napravat?

Kako treba da se odnesuvame kon minatoto i dali sevo ova treba da go zaboravime?

Dokolku bi do{lo do pomiruvawe, {to bi se smenilo vo Va{iot `i-vot?

Deset godini po vojnata se ~uvstvuvam bedno. Vojnata ja pomnam po pe{a~e-we 12 kilometri dnevno da otidam na rabota za da spasuvam tu|i ivoti, ja pomnam po 5 ~asa stoewe vo red za voda za da napolnam dva kanistri od po 10 litri, da dojdam doma i toa da go potro{am za bawawe, perewe dolna ob-leka, a utre povtorno istoto. Ja pomnam po utrinskite razdelbi so deteto i razmisluvawata dali }e go vidam povtorno ili toa mene. Se se}avam koga sosetkata mi javi deka na{ata zgrada e granatirana i deka pokrivot e o{te-ten. Prvo {to pomisliv e deka nema da uspeam da so~uvam nitu edna slika od deteto na rana vozrast. I da go pomine{ seto toa, poradi {to!

Jas nemam ~uvstvo deka treba da se pomiram so kogo i da e bidej}i ne sum luta na nikogo, a i da me pra{a{e mene nekoj, ovaa vojna nema{e ni da se slu~i.

Povtorno }e ja spomnam finansiskata sostojba. Koga lu|eto bi imale dovol-no pari da odat vo teatar, kino, da patuvaat, ne bi im pa|alo ve}e na pamet da ja spomnuvaat vojnata i posledicite od vojnata. Stabilnata materijalna situacija, sekoj poedinec go vodi kon pomiruvawe.

Na pomiruvaweto treba da poraboti onoj koj ja vodi dr`avata, no ne bez na-{a individualna pomo{.

Ne znam. Za pomiruvaweto, da ka`eme, e te{ko da se zboruva so lu|eto koi zagubile bliski ~lenovi na semejstvoto; na niv }e im treba mnogu pove}e vreme za voop{to da po~nat da razmisluvaat za pomiruvawe. Kaj mene toj proces odi pobrzo, bidej}i bev po{tedena od takov vid nemili slu~uvawa vo vojnata.

Obi~nite lu|e na politi~ki plan mo`at mnogu malku da storat. Edinstveno {to im preostanuva e me|usebno prifa}awe, tolerancija i so`ivot.

Mojot momentalen potsetnik za vojnata e razru{eniot stan koj e vo faza na adaptirawe. Vojnata koja se slu~i e neizostaven del od na{ata istorija, a ako ni{to drugo, treba da slu`i kako potsetnik za idnite generacii. Da se zaboravi, vo sekoj slu~aj, ne doa|a vo predvid.

Mislam deka pomiruvaweto vodi kon ekonomskiot prosperitet na regio-not, a toa vodi kon podobruvawe na sekoj poedinec, {to vo nekoja raka i e vo interes na site nas.

e se}avam koga sosetkata mi Sjavi deka

na{ata zgrada e granatirana i deka pokrivot e o{teten. Prvo {to pomisliv e deka nema da uspeam da so~uvam nitu edna slika od deteto na rana vozrast. I da go pomine{ seto toa, poradi {to!

I da go pomine{ seto toa, poradi {to!

Razija(52 god.)

Saraevomedicinska sestra

557

Dali vinata treba da ja gledame samo na ednata strana?

Dali vinata e individualna ili kolektivna?

Dali mislite deka site nie nosime del od vinata?

Kolkava mislite deka e odgovornosta na mediumite?

Za kraj, kako ja gledate idninata na na{iot region?

Mislam deka ne bidej}i za sekoja vojna se potrebni dve ili pove}e strani. Sekoja od tie strani ima svoja vistina i pri~ini za vojnata, a {to e global-na vistina }e poka`e vremeto.

Pa, eden kolektiv go so~inuvaat individui, taka {to ne e mo`no odvoeno gledawe na stranite vo ovoj slu~aj. Ona {to ne treba da se pravi e da se gle-da na eden narod niz zlodelata na nekolku poedinci koi mu pripa|aat na toj narod.

Jas li~no ne se ~uvstvuvam vinovna! Vinovna sum dokolku sakav da pre`i-veam, da im pomognam na drugite lu|e da pre`iveat i dotolku {to ostanav tuka i na svoeto rabotno mesto ja pominav celata vojna. @al mi e {to taa vojna e izvr{ena vo moe ime, a nikoj ne me pra{a dali jas ja sakam ili ne.

Mediumite vo vojnata bea samo kukli upravuvani od strana na mo}nicite koi na site ni kreiraa svest za neprijatelite, sojuznicite i vo toj mig mis-lam deka nikoj nema{e vreme da se bavi so to~nosta na ne{tata koi ni bea servirani. Mislam deka sega e vistinsko vreme za toa.

Pa ne znam, baven napredok na ekonomskata situacija, formirawe na nekoj vid zaedni~ki pazar koj }e odi vo prilog na naludni~avosta na minatata vojna.

V. E.

558

a sekoja vojna se potrebni dve Z ili pove}e

strani. Sekoja od tie strani ima svoja

vistina i pri~ini za vojnata.

Za po~etok ka`i ni ne{to za tebe, kako bi se pretstavila?

Koga }e se seti{ na devedesettite, {to prvo ti pa|a napamet?

Strav od {to?

Kako se spravuva{e so toa?

[to e toa na{a rabota?

Kogo toga{ go gleda{e odgovoren za celata situacija {to se slu~uva-{e?

Se vikam Nina, iveam vo Belgrad, imam ~etirieset i dve godini. Rabotam vo Ministerstvoto za kapitalni investicii, a me|u drugoto sum i mirovna aktivistka.

Prvo {to mi pa|a napamet se protesti, vojna, strav i nade`, da re~eme.

Od toa {to `ivotot stanuva{e s# polo{ i polo{, zatoa {to lu|eto ginea, zatoa {to eden del od vremeto be{e obele`an so nekoja beznade`nost i ~uvstvo na nemo}. ^uvstvoto na nemo} be{e onaka... dovolno prisutno. I ~uvstvoto deka sum sama vo toa, ne se ~uvstvuvav kako del od sredinata, se ~uvstvuvav tu|a, kako toa da ne e moeto mesto, gradot vo koj sum `iveela i gradot {to go sakam. Se se}avam, postojano mi be{e prisutna dilemata da-li da ostanam ili da odam. Isto taka, ~uvstvo na razdvoeno semejstvo. Po-lovina semejstvo ostana vo Hrvatska, vrskite bea prekinati. Brat mi be{e vo stranstvo i ne mo`e{e da se vrati. Be{e mnogu te{ko da go posetam. Ne mo`e{e da se vrati zatoa {to ne saka{e da odi vo vojna, be{e vo Prigovor na sovesta. Smetav deka toa e dobro, od edna strana se raduvav {to e tamu, smetav deka e za{titen od vojnata, od nasilstvoto, od policijata koja{to ~esto go bara{e i potsetuva{e na negovite dol`nosti kon re`imot, iako tie poinaku go narekuvaa toa. Toa se nekoi dominantni ~uvstva... Mislam deka nemo}ta be{e najprisutna.

Toa be{e nekako... zavise{e do denot, godinata, proa|av niz razni fazi. Imav konstantno ~uvstvo deka ne mo`am, kolku i da mi be{e te{ko, deka ne mo`am i deka ne treba da mu go svrtam grbot na seto toa, da ne gledam tele-vizija i da ne gledam `rtvi. Ne mo`ev da se odvojam od toa, iako s# te{ko mi pa|a{e. Se pra{uvav {to mo`am jas da napravam. Toa {to go pravev ne mi izgleda{e dovolno, ne vidov nikakvi konkretni rezultati. Ednostavno, ne vidov deka ne{to se menuva. Vidov deka i drugi lu|e pravat odredeni napo-ri, no seto toa be{e nekoja razleana energija. Vo izvesni momenti ima{e i pove}e nade`, po nekakvi si demonstracii i izbori, no vo princip prevla-duva{e ~uvstvoto deka jas, ednostavno, ne mo`am... Odvreme-navreme bev potpolno... me fa}a{e nekoja beznade`nost, mislev deka treba da odam, no na krajot ne otidov. Mo`ebi se pla{ev od neizvesnosta, no mislam deka prevladuva{e ~uvstvoto deka tuka e moeto mesto i deka toa bi bilo bega-we. Nema{e nikoj drug da go napravi toa {to be{e na{a rabota. Koga bi oti{la, toa zna~i deka bi ostavila s# na nekoj drug.

Lu|eto i pred toa odea vo stranstvo od ovaa zemja, no mislam deka na{ata rabota vo ovaa zemja e da napravime mesto za ivot, da ja po~ove~ime, edno-stavno, od nea da napravime ne{to drugo, da ja promenime.

olku i da e lesno s# da im prepi{eme na K

Milo{evi} i na lu|eto koi u~estvuvaa vo vlasta, koi imaat direktna korist... Jas sekoj den gi gledav i zboruvav so lu|eto koi{to otvoreno go poddr`uvaa ili onie koi ne pravea ni{to, ni{to ne zboruvaa. Taka {to mislam deka nie tuka, vo Srbija, nosime del od odgovornosta. Ne sekoj isto, no...

Podobro se ~uvstvuvam koga znamdeka ne sedam i ~ekam

Nina(42 god.)

Belgraddiplomiran

grade`en in`ener

559

Site nas. Postojano ima{e nekoe tivko mnozinstvo koe ni{to ne prave{e. Od edna strana, da, tuka be{e re`imot na Milo{evi}, no ne mi izgleda{e kako edinstven, mo`ebi duri i presuden, vo smisla na odgovornost. Kolku i da e lesno s# da im prepi{eme na Milo{evi} i na lu|eto koi u~estvuvaa vo vlasta, koi imaat direktna korist... Jas sekoj den gi gledav i zboruvav so lu|eto koi{to otvoreno go poddr`uvaa ili onie koi ne pravea ni{to, ni{-to ne zboruvaa. Taka {to mislam deka nie tuka, vo Srbija, nosime del od od-govornosta. Ne sekoj isto, no... Da ne bea lu|eto koi{to glasaa za nego ili ne samo onie {to glasaa, tuku i onie {to ni{to ne pravea, ne izleguvaa na izbori – toa be{e eden od na~inite da se izbegne da se stori ne{to... Denes, ponekoga{, mo`e da se slu{ne i toa deka, ete, re`imot be{e zol. Mislam deka re`imot, odnosno sistemot ne bi mo`el da funkcionira tolku dolgo, ako se temele{e samo na grst lu|e. Milo{evi} na po~etokot ima{e poddr-{ka, koja{to se namaluva{e so tekot na vremeto. Denes treba da se le~at posledicite od toa, da se menuvaat rabotite. Po~nuvaj}i od taa pretpo-stavka deka vladeeja grst lu|e, ostanatite bea kutri i nemo}ni rtvi.

Definitivno ne treba da se zaboravi. Za {to i da se zalagame sega, dali e toa sorabotka na na~in da se pravime deka ne bilo ni{to, ednostavno da preskokneme 10 ili 15 godini, da gi razvivame ekonomskite ili kulturnite odnosi, kakvi i da se. Sekako deka sum za toa da se vospostavuvaat odnosi, no mislam deka mora da se zboruva za minatoto. Ne veruvam deka koj bilo {to `iveel vo Srbija, navistina ne znael {to se slu~uvalo vo Hrvatska, Bosna... navistina ne znae {to se slu~ilo vo Srebrenica. Veruvam deka lu-|eto ne sakaat da znaat za toa, go otfrluvaat svesno ili nesvesno. Za po~e-tok mislam deka uporno treba da se zboruva za toa, da se pi{uva. Ima rabo-ta za sekogo vo toj del, za mediumite, {kolstvoto, nevladinite organiza-cii, dr`avnite strukturi. Verojatno bi trebalo da postoi nekakva progra-ma ili plan na dr`avno nivo, no mislam deka te{ko }e odi... Toa bi trebalo da bide predmet na na{ata rasprava, treba da bide prisutno, zatoa {to toa {to se vika soo~uvawe, mislam deka ne mo`e da se slu~i za eden den. Mi se ~ini deka postojano, na razni nivoa, mora da bide predmet na prikaznata – sredbata, akcijata koja nema da zavisi samo od dr`avnite strukturi, od Komisijata za istra`uvawe zlostorstva, za pronao|awe is~eznati. Se raz-bira deka i tie treba da ja vr{at svojata rabota. Ednostavno, taa prikazna treba da bide prisutna.

Zatoa {to na lu|eto treba da im se dade mo`nost da go slu{nat toa, da go prifatat, da ka`at {to mislat, da ne go do`ivuvaat kako ne{to nametnato.

Mislam deka e bitno sekoj od nas, gra|anite, da dobie mo`nost i da slu{ne ne{to {to mo`ebi ne go ~ul ili ne znael deka postoi, da go vospriema toa, da razmisluva za toa; isto taka, da razmisluva za svojata odgovornost, za toa {to pravel vo periodot, kako se odnesuval. Zatoa {to toa ni e osnova za ona {to }e bide utre, odnosno kako }e ni bide i denes i utre. Mislam deka sostojbata, odnosno situacijata, da zboruvam samo za Srbija, ne mo`e da se promeni samo so toa {to Srbija }e & se pribli`i na Evropskata unija. Situ-acijata mora odnatre da se izmeni, mora da se izmeni na{iot pogled na

[to se odnesuva do minatoto, {to misli{ deka e najdobro vo ovaa situ-acija, kako da se zaobikoli toa? Nekoi velat deka treba da se zaboravi, nekoi velat deka ne smee i ne mo`e nikako da se zaboravi... [to mi-sli{ ti?

Zo{to?

Zo{to misli{ deka e va`no toa soo~uvawe so minatoto {to go spome-nuva{?

560

i se ~ini deka e

polesno Mkoga }e se ubedi{ sebesi deka samo

"tvoite" ginele, deka drugite pomalku

ginele ili ne znam... Mislam deka

donekade e polesno da se ~uvstvuva{

kako `rtva, zatoa {to toga{ o~ekuva{

deka nekoj drug }e ti pomogne, da gi

razbere tvoite patewa, da stori

ne{to za tebe, a ti ne mora{ ni{to da

napravi{.

odgovornosta kon op{testvoto i za ona {to e storeno. Na krajot na krai{-tata, site nie vlijaeme po koj pat }e odi na{eto op{testvo, kakvo e i kakvo }e bide utre. Da ne mo`e pove}e nekoj kako {to e Milo{evi}, eden besra-men manipulator, demagog, nacionalist, da dobie poddr{ka od mnozinstvo-to. Zna~i, ovaa dr`ava nikoga{ pove}e da ne odi vo vojna, nejzinata vojska da ne ubiva pripadnici, odnosno gra|ani na drugite dr`avi i da ne ginat nejzinite sopstveni gra|ani. Mislam deka toa e va`no i poradi na{ite so-sedi, i poradi Srbija, bez ogled vo koi granici }e `iveeme i so kogo, dali samostojno ili so Crna Gora (da ne go otvoram i toa pra{awe).

Ne sum ba{ sigurna. Toj termin mi e malku zbunuva~ki. Li~no za mene... jas nemam vpe~atok deka sum se raspravala so nekogo. Ako pomiruvaweto e da ne mrazime, nie – gra|anite na ovaa dr`ava, da nemame predrasudi kon dru-gite... Mo`ebi pomiruvaweto e da bideme sposobni da gi prifatime fakti-te koga }e gi slu{neme. Da re~eme, faktite za rtvite, za Srebrenica, a da nemame potreba da... Ona {to ~esto go slu{am, a lu|eto ne sakaat da go ~ujat, e ona {to e utvrdeno kako fakt, a ne da go izvrtuvaat seto toa. Zboruvaat deka vo Srebrenica ne zaginale sedum ili osum ili ne znam kolku iljadi lu|e, tuku dve. Takvi raboti... Da ne gi istaknuvaat postojano samo srpskite `rtvi.

Prvoto e izbegnuvawe na odgovornosta, a vtoro e, mi se ~ini deka e polesno koga }e se ubedi{ sebesi deka samo "tvoite" ginele, deka drugite pomalku ginele ili ne znam... Mislam deka donekade e polesno da se ~uvstvuva{ kako `rtva, zatoa {to toga{ o~ekuva{ deka nekoj drug }e ti pomogne, da gi razbere tvoite patewa, da stori ne{to za tebe, a ti ne mora{ ni{to da napravi{.

Smetam deka e va`no, sekako deka e va`no. Toa e isto tolku va`no kolku {to e va`no, da re~eme, Srbija da vleze vo Evropskata unija ili barem da se pribli`i kon nea. Morame da go izmenime ova op{testvo, mislam deka toa e vistinskiot pat. Da go izmenime vo pravec toa da bide op{testvo na ednakvi gra|ani, a ne samo na Srbi. Srbija e zemja koja ima golem procent na gra|ani koi ne pripa|aat na srpskata etni~ka zaednica. Mnogu mi pre~e{e vo vremeto na Milo{evi} i mi bode{e vo u{i (a mo`am da zamislam kako mu bilo na nekoi koi ne bile Srbin ili Srbinka) koga se zboruva{e samo za srpskiot narod... toa sekoga{ be{e: "Srpskiot narod saka vaka, saka onaka", no nikoj ne te pra{uva dali mo`e da zboruva vo tvoe ime.Mislam deka gradeweto na mirot e bitno za ova op{testvo da bide stabil-no, site gra|ani vo nego da mo`at da gi realiziraat svoite potencijali, da imaat ednakvi {ansi, toa da bide op{testvo na socijalna pravda, vo koe site }e imaat ednakvi prava na {koluvawe, na zdravstvo, pravo na `ivot, na krajot na krai{tata, toa {to do dveiljaditata na mnogumina im be{e za-grozeno.

Mislam deka toa se mnogu raboti {to sekoj od nas, pripadnik na ova op{te-stvo, mo`e da gi stori. Dali }e bide toa reagirawe koga, da re~eme, maliot Rom }e bide isteran od avtobusot ili koga nekoj }e digne raka za da go ud-ri... da reagira na nepravdata, da reagira na govorot na omrazata, da se bori protiv korupcijata, da organizira protest, da go izrazi svoeto misle-we. Pokraj ova i mnogu poedine~ni akcii, ne zboruvam samo za mirovnite

Ka`i mi {to zna~i pomiruvaweto za tebe?

[to misli{, {to e pri~inata za toa?

Spored tebe, kolku raboteweto na izgradbata na mirot e bitno i zo-{to?

A {to e za tebe gradeweto na mirot?

561

ko ne storime ni{to, ako ja svrtime A

glavata, ako re~eme deka n# ne interesira politikata zatoa {to nemame vreme, mislam deka so toa ja odbivame svojata odgovornost, a bi mo`ele da napravime razni raboti {to se odnesuvaat za gradeweto na mirot. Duri i ako se obiduvame da bideme informirani za ona {to se slu~uva vo op{testvoto i toa e gradewe mir.

aktivisti koi{to rabotat vo organizaciite... mnogu od nas mo`at da storat ne{to i tuka nekade se gleda na{ata odgovornost. Ako ne storime ni{to, ako ja svrtime glavata, ako re~eme deka n# ne interesira politikata zatoa {to nemame vreme, mislam deka so toa ja odbivame svojata odgovornost, a bi mo`ele da napravime razni raboti {to se odnesuvaat za gradeweto na mi-rot. Toa e rabota {to nikoj ne mo`e da ni ja donese, ni ekonomskiot prospe-ritet ne mo`e da ni ja donese, koga }e napravime ne znam kolkav dohod po glava na `itel. Toa e ne{to {to e dolgotraen proces i zavisi od site nas. Duri i ako se obiduvame da bideme informirani za ona {to se slu~uva vo op{testvoto i toa e gradewe mir, namesto da re~eme: "Ne me interesiraat vesti, sakam da go odmoram mozokot". Da, ponekoga{ e potrebno da go odmo-rime umot, no sakam da znam koj me pretstavuva, na primer, vo Parlamentot i ne sakam da glasam za partijata koja{to vo svojata programa ima diskri-minacija na site onie {to ne se Srbi. Ne sakam da glasam za nekoi koi gi za{tituvaat obvinetite za voeni zlostorstva. Mislam deka i toa e grade-we na mirot. A, sekako, i nekoi smisleni, koordinirani akcii, koi treba da gi aktiviraat lu|eto. Dali e toa akcija protiv za~lenuvaweto na Srbija vo NATO ili ne{to drugo, mnogu gi ima.

Postojat mnogu racionalni pri~ini, vo smisla – {to bi pretstavuvalo toa za buxetot na Srbija, kakvi s# obvrski ni nametnuva ~lenstvoto vo taa orga-nizacija. Vo javnosta ne postojat mnogu objektivni informacii {to bi zna-~elo vleguvaweto vo NATO tuku seto toa se prodava vo paket: ako sakame da bideme vo Evropskata unija, toga{ morame da vlezeme vo NATO. Mislam deka toa ne e taka. Veruvam deka ovoj prostor treba da bide demilitarizi-ran. Vleguvaweto na Srbija vo NATO bi zajaknalo nekoi militaristi~ki strukturi vo ova op{testvo. Imame nasledstvo so koe treba da se borime za da se oslobodime od toa vlijanie. Mislam deka vleguvaweto vo NATO, voop{to nema da pridonese kon toa. Me|u drugoto, NATO ja bombardira{e ovaa zemja... Bi mi izgledalo kako krajno surova {ega Srbija da vleze vo taa organizacija. Dobro bi bilo na lu|eto da im bidat dostapni {to pove}e nepristrasni informacii koga }e se donesuva odlukata za pristap kon NATO.

Definitivno bev protiv. Toa ne be{e na~in da padne re`imot. Vo toj mo-ment re`imot nikoga{ ne bil pocvrst. Mi izgleda potpolno apsurdno nekoj so bombi da me isteruva od ku}ata za da mu donese dobro na nekoj drug i mo-`e li so bombi, voop{to, da se donese dobro? Znam {to mu prethode{e na seto toa i na krajot operacijata be{e opravdana, zna~i treba{e da se sru{i Milo{evi}, odnosno treba{e da se prekine represijata na re`imot vo Ko-sovo. Toa e u{te edna od rabotite protiv koja bev; so godini u~estvuvav na protestite protiv re`imot, protiv vojnite {to gi vode{e toj re`im i represijata {to ja vr{e{e nad albanskoto mnozinsko naselenie vo Kosovo. Me|utoa, mislam deka bombardiraweto definitivno ne be{e na~in. Ne samo {to se uni{tuvaa civilni celi, infrastruktura, tuku na site {to bea protiv Milo{evi} im bega{e podot pod nozete. Znam deka se ~uvstvuvav napu{teno, zbuneto... Onoj svet, za koj veruvav deka sum del od nego, vo smi-sla na vrednosti za koi veruvav deka se zaedni~ki, od toj svet doa|aa bom-bite. Ednostavno, ne mo`ev da go sfatam toa. Znam deka nikoj od lu|eto oko-lu mene ne mo`e{e da go prifati toa.

Spomena deka si protiv toa – Srbija da vleze vo NATO-paktot. Zo{to?

Kako go do`ivea bombardiraweto? Ima lu|e koi smetaat deka toa be{e edinstven na~in da padne dotoga{niot re`im. Kako gleda{e na toa to-ga{ ili kako gleda{ sega?

562

uka rabotata za op{to dobro

nikoga{ ne Tbila premnogu

ceneta, nie ja nemame tradicijata na

op{testvena anga`iranost koja ni

nosi direktna korist. Porano i

samata bev vo zabluda deka sekoj

op{testven anga`man –

zanimavaweto so politika, od toa bev nesigurna, bidej}i ne

sakav da bidam izvalkana so

politikata. No, s# e politika. Obi~niot

`ivot e politika: kolkava plata }e

imame, {to }e u~at decata na u~ili{te, dali }e jademe hrana

{to e zatruena ili zdrava – s# e toa

politika.

[to gleda{ kako glavna pre~ka vo rabotata za izgradba na mirot?

Misli{ li deka dovolno se raboti?

Gi spomenuva{e voenite stravotii. Koga }e ja sogleda{ celata situa-cija, misli{ li deka pomiruvaweto, voop{to, e vozmo`no i kolku?

Mislam deka ova op{testvo od eden iskriven nacional-socijalizam, kako li da go nare~am, po 2000 godina, vleze vo nekakva tranzicija i lu|eto osi-roma{ija vo toj proces, op{testvoto ekstremno se podeli na mal sloj bogati i eden golem broj pre`ivuva~i. Vo takvi uslovi, mnogu lu|e }e re~at deka nemaat vreme da se zanimavaat so {to bilo drugo, osven goloto pre`ivuva-we. Donekade mo`am da gi razberam. No mislam deka toa ne e edinstvenata pre~ka. Pre~kite se pome|u ostanatite, mediumite, sostojbata vo niv, pone-koga{ i lu|eto {to rabotat vo mediumite. Edna od pre~kite e i sostojbata vo {kolstvoto, onie strukturi {to se nasledeni, {to ne se transformira-le dovolno. [kolstvoto, vo nekoj period na socijalizmot, znam bidej}i to-ga{ odev na u~ili{te, ne ni dava{e dovolno obrazovanie za da gi razbere-me op{testvenite procesi, na~inot na koj funkcionira{e op{testvoto. Mo`ebi i tuka ima del od tie pre~ki. Vo taa smisla, tokmu mediumite mo-`at da ja odigraat ulogata {to ne ja igraat. Edna od pre~kite se i organite na vlasta. ^esto ne postojat ili nosat nekakvi zakoni so zadocnuvawe. Mislam deka tuka nedostasuva politi~ka elba.Seedno, mislam deka ima dovolno prostor da se stori ne{to, duri i ako nema poddr{ka od samite strukturi. Ona {to mene mi e biten vpe~atok po dveiljaditata, koga Milo{evi} kone~no be{e porazen na izborite i mora-{e da se povle~e – go snema stravot. Jas bev mnogu nezadovolna so brzinata na promenite i frustrirana, da re~am, mislev deka pobrzo }e se odvivaat tie raboti. Ne mo`ea i toa mi e jasno. No go snema stravot i taa nekakva di-rektna represija. Taka {to sega ima prostor, iako nedostasuva institucio-nalna poddr{ka za, sepak, da se raboti.

Pretpostavuvam deka mo`e i pove}e da se raboti. Verojatno ne se raboti dovolno. Mo`ebi lu|eto ne razbiraat deka tokmu tie }e imaat korist od toa, ne vo materijalna smisla tuku }e mo`at podobro da iveat. Zna~i, ne e bitno samo da imaat golemi plati. Da re~eme, ~esto slu{am od enite koi, po pravilo, za ista rabota pomalku se plateni od ma`ite, deka gi poddr`u-vaat politi~arite koi se seksisti i {ovinisti. Toa ne mi e jasno.Mislam deka tuka nedostasuva svesta oti nekoja akcija proizveduva rezul-tat, no nikoj ne saka da go donese toj rezultat. Zna~i, pome|u trudot {to go vlo`uvame i promenite {to }e nastapat, taa vrska od akcijata mo`eme da ja sprovedeme nie, a ne nekoj drug. Mo`ebi toa e nasledeno od socijalizmot. Tuka rabotata za op{to dobro nikoga{ ne bila premnogu ceneta, nie ja nema-me tradicijata na op{testvena anga`iranost koja ni nosi direktna korist. Porano i samata bev vo zabluda deka sekoj op{testven anga`man – zanima-vaweto so politika, od toa bev nesigurna, bidej}i ne sakav da bidam izval-kana so politikata. No, s# e politika. Obi~niot ivot e politika: kolkava plata }e imame, {to }e u~at decata na u~ili{te, dali }e jademe hrana {to e zatruena ili zdrava – s# e toa politika. Imam ~uvstvo deka ni nedostasuva svest za onoj napor, trud, resursite {to gi vlo`uvame deka }e se vratat niz promeni na podobro, a toa da ne bide samo – imam pogolema plata ili }e bi-dam na podobra pozicija.

Mislam deka e, definitivno. Nekoi lu|e, eden mal procent, nikoga{ nema da se pomirat. No toa ne treba da bide odlu~uva~ki, vo smisla ako nekoj se dvoumi da stori ne{to ili ne. Mo`am da ka`am deka e vozmo`no zatoa {to kontaktirav so lu|e, razgovarav, go pominuvav vremeto; sorabotuvav so lu|e od Bosna i od Hrvatska, od Kosovo, so lu|e koi mi stanaa prijateli, a porano

563

ne sum gi poznavala. Mislam deka takvi lu|e ima i vo Srbija, i sekade. Veru-vaat deka e vozmo`no i rabotat ne{to vo toj pravec. Toa e, isto taka, rabota na site nas. Znam, koga i da patuvav, vo Bosna, na primer, lu|eto me pra{u-vaa kako se `ivee tamu, dali ima rabota, kakov e `ivotot voop{to. Be{e toa qubopitstvo, ivevme vo edna dr`ava i toa e normalno.Od edna strana, toa me tera da prodol`am, toa {to gledam deka ne sum sa-ma, a mi be{e edno dominantno ~uvstvo niz godinite; kolku i da u~estvuvav na protestite, }e se vratev doma, }e go vklu~ev televizorot i ~uvstvuvav deka ne pripa|am tuka, deka `iveam vo ne~ij ko{mar i deka toa e ispre-vrtena realnost. Sega gledam oti postojat i lu|e od drugi nacionalnosti, veri, koi zboruvaat i drug jazik, a veruvame vo isto. Toa zna~i deka mo`eme da `iveeme normalno, deka ne sme osudeni na konflikt, deka toa ne ni e genetski, kako {to mo`e da se slu{ne. Site vojni ne proizleguvaat od toa deka ni e svojstveno da imame konflikt so drugite narodi.

O~ekuvam da prestanat da se falsifikuvaat faktite. Isto taka, da pre-stane la`eweto, da se pravime lu|e. Te{ko mi e koga go gledam toa. Ja spo-menuvav Srebrenica. Site nie znaeme {to se slu~uva{e tamu, deka ima{e tolku rtvi, no ne nema da pomine mnogu vreme, a povtorno vo vesnicite }e se najde nekoj da spori, nadolgo i na{iroko. Zna~i, o~ekuvam da prestane la`eweto, falsifikuvaweto i site onie {to izvr{ile zlostorstvo da ne se krijat zad nas. I seto toa da se pretstavuva na toj na~in kako da prizna-vame nekakov poraz, {tom gi predavame na sudot vo Hag. Mislam deka pora-zot e {to ne se soo~uvame so toa, ne gi iznesuvame pred sud. Toa za mene pretstavuva kontinuitet so vremeto na Milo{evi}, tie obidi da prodol-`ime da iveeme so lagi i zala`uvawa. Mislam deka toa e mnogu lo{o. Na takva osnova ne mo`e da se gradi nikakva idnina.

I tie treba istoto da go storat. Nikoj od Belgrad ne treba da im ka`uva koi se nivnite zlostorstva. Ona za {to se zalagam i {to go pravam koga raboti-te gi imenuvam so vistinskoto ime, e deka zlostorstvoto e zlostorstvo, a onoj koj go napravil e somnitelen ili zlostornik. O~ekuvam toa da se stori i vo drugite sredini. Znam deka se raboti. Toa e eden proces, }e trae, i tuka i tamu. Dol`nosta na site e da se zanimavaat so ona {to se slu~uva{e vo nivnoto op{testvo.

Definitivno ne postoi samo edna odgovorna. Sekoja od tie strani go nosi svojot del od odgovornosta. Za `al, mora{e da bide osnovan Ha{kiot tri-bunal i da im se sudi na zlostornicite. Kolku {to jas znam, situacijata vo Srbija ne be{e takva, da re~eme, vo sudstvoto, deka nim bi mo`elo da im se sudi tuka, odnosno deka }e imaat fer sudewe. Sli~na e sostojbata i vo Hr-vatska, i vo Bosna, i vo Kosovo. Iako e taka, toa {to go krie sekoja od stra-nite mo`ebi e da zboruva, da pi{uva, toa da bide prisutno vo javnosta niz op{testven dijalog, da bide predmet na interesirawe, da ne se zata{kuva, da ne se iskrivuva, odbegnuva... Definitivno ne mislam deka samo edna strana e vinovna. Za mene najva`na e odgovornosta na srpskata strana. Ednostavno jas sum del od ovaa sredina i mislam deka za site nas treba da bide najva`na. Da ne se zanimavame, odnosno da ne ja utvrduvame odgovor-nosta na drugite tuka, od Srbija. [to se odnesuva do nabavuvaweto dokazi i site tie raboti koi sledat, mislam deka treba da postoi sorabotka. Da ne

[to misli{ deka bi trebalo da stori op{testvoto vo Srbija za pomi-ruvaweto? [to o~ekuva{ od op{testvoto vo koe ivee{?

[to o~ekuva{ od Hrvatite, Bo{wacite, Albancite?

Koja od site nabrojani strani, spored tebe, e odgovorna za s# {to se slu~ilo?

564

treba nie, odnosno Srbija, da gi krieme svoite obvineti. Kolku sekoe od tie op{testva e podgotveno da vlo`i vo sorabotkata za apseweto na osom-ni~enite za voenite zlostorstva – toa e osnova za idninata. Toa e osnova za drugite vidovi na ponatamo{na sorabotka. Mnogu e bitno na{ata sorabotka da ne se svede na razmenuvawe koncerti na interpretatori na narodna mu-zika ili kakvi i da se.

Mislam deka postoi. Toa pra{awe za vinata i odgovornosta, dolgo vreme ne mi be{e jasno. Mnogumina vo Srbija nikogo ne ubile, vo taa smisla, tie ne se vinovni za nekakvo zlostorstvo. No so svoite postapki i dela, koga go ka`u-vam toa, mislam i na sebe, odgovorni se zatoa {to situacijata bila takva, zatoa {to toj sistem s# u{te opstojuval... Taka {to bi gi razdvoila vinata i odgovornosta, tie ne se isto. Sekoj od nas ne nosi podednakva odgovornost, no nosi del od odgovornosta za sebe... Koga }e slu{nam deka lu|eto velat: "Hrvatite se genociden narod", a tie samite bile tuka, ne u~estvuvale vo ni{to, ne gi interesirala politikata – se razbira deka nosat odgovornost.

Nade`ite ne se sekoga{ isti. [to se odnesuva do idninata, odnosno pozi-tivnite promeni, nekoga{ sum malku pove}e skepti~na, a nekoga{ pomalku. Da zboruvam samo za srpskoto op{testvo, se nadevam deka }e stane normal-no. Ne znam koga. Se nadevam deka pove}e nema da ima vojni. Bi sakala i Sr-bija da ne bide del od NATO-paktot. Bi sakala da mo`eme da patuvame bez te{kotii, mnogu lu|e da se uverat kakov e `ivotot preku granica, vo ona {to nekoga{ be{e Jugoslavija, za{to mnogu ja nemaa taa mo`nost. Isto taka, se nadevam deka nikoga{ pove}e nema da imame televizija kakva {to ima-vme, deka }e mo`am da gi pronajdam informaciite {to mi se potrebni, a da ne moram da ~itam me|u redovi. Momentite koga imam pogolema nade` se momentite koga nekade }e vidam nekakov pozitiven efekt, a toa, vsu{nost, se momentite koga jas sum storila ne{to ili koga znam deka lu|eto od mojata okolina storile ne{to; toga{ podobro se ~uvstvuvam i taa nekoja idnina mi izgleda pobliska. Podobro se ~uvstvuvam koga ne sedam i ~ekam.

Ednostavno, idninata se odnesuva na site nas. Toa zvu~i kako nekakva paro-la, no definitivno veruvam vo toa. Koj ne go razbira – bega od svojata odgo-vornost. Koj }e ni donese idnina – definitivno e na{a rabota, sekoj mo`e ne{to da stori. Za toa ne mora da bide ni osobeno aktiven, mo`e da raboti na svoeto rabotno mesto, vo svoeto semejstvo, toa e kup od mali ne{ta... Toa e ona kako se odnesuvame sekoj den i dali }e pridoneseme kon diskrimina-cijata, ili }e reagirame, ili }e ja svrtime glavata. Definitivno, toa e rabota na sekoj od nas.

I. F.

Misli{ li deka postoi kolektivna vina?

Na {to se nadeva{? Kako ja gleda{ idninata na ovoj region ili op{te-stvoto vo koe ivee{?

Re~e na {to se nadeva{, {to se odnesuva na idninata. A koga o~ekuva{ deka }e se slu~i toa?

565

efinitivno ne mislam deka Dsamo edna

strana e vinovna. Za mene najva`na e odgovornosta na srpskata strana. Ednostavno jas sum del od ovaa sredina i mislam deka za site nas treba da bide najva`na. Da ne se zanimavame, odnosno da ne ja utvrduvame odgovornosta na drugite tuka, od Srbija.

Kako se ~uvstvuvate denes, 10 godini po zavr{uvaweto na vojnata?Se ~uvstvuvam dobro, no ne zadovoluva~ki. Smetam deka u{te mnogu ne{ta treba da se napravat, za {to }e ni trebaat u{te dopolnitelni 10 godini.

Po {to ja pomnite vojnata?Vojnata ja do`iveav samo delumno bidej}i ne bev celo vreme vo Bosna i Her-cegovina. No vo se}avawe mi ostanaa dve slu~ki. Bev u~enik, sedevme vo klupi vo u~ili{teto; toga{ po~na granatiraweto i na{ata u~itelka svika: "Ajde site pod klupi! " Taka pominavme dva ~asa. Potoa upadna majka mi i me odnese od u~ili{te, iako i ponatamu pa|aa granati. U~ili{teto e blisku do crkvata, a crkvata be{e cel na toa granatirawe. Toa e nekoe li~no se}a-vawe na vojnata. Vo vtora raka, vojnata ja pametam po ne{to sosema zaludno {to nikomu ni{to ne donese, ubieni se nekolku desetici iljadi lu|e, napa-dnata e edna dr`ava bez povod... i na kraj stoime tamu kade {to stoevme vo 1991 godina.

[to e za Vas potrebno za da se ubla`at ili otstranat posledicite od vojnata?Potrebno e soo~uvawe so zlostorstvata za da razbere sekoj {to se slu~ilo, a ne samo soo~uvawe so individualnoto, so ona {to nekoj go pre`iveal, tu-ku soo~uvawe i so ona {to drugite go do`iveale i duri toga{ vrz osnova na toa nie mo`eme da trgneme vo nekakov pravec na pomiruvawe.

[to e za Vas pomiruvawe?Za mene e te{ko da go definiram zborot pomiruvawe, no toa za mene zna~i deka nie mo`eme normalno da `iveeme; deka nikoj nema krivo da me gleda koga jas kako Bosanec }e dojdam vo Bawa Luka, ako jas okolu vratot nosam liljan ili polumese~ina, ili deka nikoj nema da ka`e: "Vidi go onoj Srbin", ako dojdam kako Srbin vo Saraevo so krst okolu vratot. Bitno e da se ceni-me me|usebno, da ne me gledaat kako pripadnik na edna grupa, i mene kako individua da mi ostavat mo`nost da go iveam ednostavno mojot ivot {to jas sakam da go iveam ovde. Jas li~no ve}e go do`iveav pomiruvaweto i go sproveduvam maksimalno vo mojot ivot.

[to e, spored Vas, preduslov za pomiruvawe?Treba da se kaznat onie koi gi zaslu`ile tie kazni za da mo`e i drugata strana da se pomiri. Toa treba sekoj za sebe da go definira. Jas toa ve}e go napraviv za sebe.

Na koi problemi mo`e da naide procesot na pomiruvawe?Eden od osnovnite problemi e {to ne doa|a do komunikacija, zna~i voop{to nema dijalog. Konkretno vo slu~ajot na BiH – site tri strani se pretstavu-vaat sebesi kako rtvi i ne sakaat da gi vidat ostanatite. Mislam deka si-te mora da se soo~at so ona {to im go storile na drugite, no i so ona {to dru-gite ti go storile tebe.

Dali mislite deka lu|eto sakaat pomiruvawe?Mislam deka lu|eto sakaat pomiruvawe. Sekoj koj razmisluva so zdrav um znae deka edinstveno preku pomiruvawe mo`e da dojde do nekoj napredok

566

Da ne go napa|am mojot sosedtuku da go povikam na kafe

oa za mene zna~i deka

nie mo`eme Tnormalno da

`iveeme; deka nikoj nema krivo da me

gleda koga jas kako Bosanec }e dojdam vo

Bawa Luka, ako jas okolu vratot nosam

liljan ili polumese~ina, ili deka nikoj nema da ka`e: "Vidi go onoj Srbin", ako dojdam

kako Srbin vo Saraevo so krst

okolu vratot.

Sa{a(21 god.)

Saraevostudent po politologija

vo op{testvoto, osobeno ekonomski napredok, a niz ekonomijata go dobiva-me seto ostanato. Lu|eto sigurno sakaat pomiruvawe, samo onie koi vlijaat vrz niv ne im dopu{taat toa da go izrazat.

[to mislite deka mo`at "obi~nite lu|e" da napravat okolu pra{awe-to za pomiruvawe?Mali ne{ta. Da stapam povtorno vo kontakt so svojot sosed, da ne go napa|am mojot sosed tuku da go povikam na kafe, da ka`am: "Eve sosedu, be{e {to be{e, ajde da sedneme povtorno zaedno", i sekako da se vklu~ime vo akti-vnosti. Sekako, ne morame site da staneme aktivisti, no barem da gi poddr-`uvame akciite, seminarite, tribinite... Ednostavno da se soo~ime so toj poim. Ne smeeme da bideme pasivni.

Kako treba da se odnesuvame kon minatoto? [to e za Vas soo~uvawe so minatoto i dali treba da zaboravime?Ne, da zaboravime, vo nikoj slu~aj. Treba da prostime, no ne i da zabora-vime. Soo~uvawe so minatoto za mene e soo~uvawe so zlostorstvata; treba da se soo~am so ona {to mojata etni~ka grupa im go napravila na drugite.

Dokolku bi se slu~ilo pomiruvawe, {to bi se izmenilo vo Va{iot `ivot i kako toa bi se odrazilo na sostojbata vo dr`avata?Vo mojot ivot bi se izmenilo toa {to bi mo`el slobodno da go izrazam mo-jot nacionalen identitet bez ogled kade bi iveel. Toa, deneska vo golema merka, go mo`am vo Saraevo, no ne sosema. Vo op{testvoto bi se smenilo toa {to na povr{ina bi izlegle nekoi bitni raboti. Mislam deka duri to-ga{ bi sfatile {to e va`no vo celoto op{testvo, deka ne treba da se zani-mavame so nekoi banalnosti.

Dali vinata treba da ja barame samo na ednata strana i dali taa e indi-vidualna ili kolektivna?Vinata e individualna, ne sum privrzanik na kolektivna odgovornost.

Dali misli{ deka site nie nosime del od nekoja vina?Jas ne nosam del od vinata bidej}i bev dete koga seto toa se slu~uva{e. Jas ne mo`am da nosam del od vinata, jas toga{ ne ni znaev {to se slu~uva, ne razbirav {to se slu~uva, nitu jas mo`ev da napravam ne{to protiv toa. Od druga strana, pak lu|eto koi vo toa vreme bea pozreli i koi mo`ea barem malku da se sprotivstavat na seto toa, barem so nezaminuvawe na bojno pole, tie sigurno nosat eden mal, male~ok del na individualna vina.

Kako ja predviduva{ idninata na ovoj region?Jas smetam deka procesot na pomiruvawe trgna po pogre{en pat, toa treba da se menuva. Jas izvinuvaweto go smetam za eden dobar ~in, osobeno ako se izvini pretsedatel na edna dr`ava, no toa e pogre{no ako zad nego ne stoi celiot narod, bidej}i toa e toga{ individualno izvinuvawe, a ne izvinuva-we vo ime na celiot narod. Ne{tata koi ni se slu~ija vo nikoj slu~aj ne sme-eme da gi zaboravime, bidej}i so toa samo gi potisnuvame ne{tata koi ni se slu~ile. Takvo ne{to imavme i vo Vtorata svetska vojna kade preku komuni-sti~kata politika vo zaborav se potisnati mnogu zlostorstva koi se slu~i-le. Mene mi se dopadna germanskiot na~in na soo~uvawe so minatoto, kako tie se soo~ija so svoite zlostorstva. Koga sekoj iskreno bi se soo~il samo so svoite zlostorstva i bi gi sporedil so zlostorstvata na drugata i treta-ta strana, sekoj poedinec bi mo`el da sozdade slika {to navistina se slu~ilo.

V. E.

567

den od osnovnite problemi e E

{to ne doa|a do komunikacija, zna~i voop{to nema dijalog. Konkretno vo slu~ajot na BiH – site tri strani se pretstavuvaat sebesi kako `rtvi i ne sakaat da gi vidat ostanatite. Mislam deka site mora da se soo~at so ona {to im go storile na drugite, no i so ona {to drugite ti go storile tebe.

Prvo bi te zamolila da se pretstavi{ na na~in koj{to misli{ deka e biten i relevanten za ova intervju.Bi rekla nekolku raboti okolu toa kako se do`ivuvam sebesi kako trieset-godi{na Dika, koja momentalno raboti kako direktorka na eden u~ili{no-domski centar, zna~i ima eden golem stepen na odgovornost za koj mora da bide svesna. A koja vo mnogu raboti ostanala na 15 godini i uporno taa pet-naesetgodi{na devojka od nekade se javuva so bunt: "Nemoj sega da bide{ nevnimatelna i nemoj sega da go propu{ti{ ona {to go propu{ti za ovie 15 godini". A toa e periodot koga po~na vojnata. Toga{ mislev da rabotam s# {to mo`am, a sega koga se vra}am, gledam deka navistina mo`ev i pove}e da izrabotam, pa duri i vo nekoi mali ne{ta. Toa se nekoi raboti koi me priti-skaat i bolat. Pominaa petnaeset godini, a jas s# u{te niedna{ ne sum se slu{nala so svojata Nata{a. Postojano ne{to ~ekav, ili vaka ili taka... A toa mi e edna drugarka od sredno u~ili{te; bevme mnogu bliski i tie posle-dni Bajram i Bo`i} bae na{ata posledna sredba. Be{e toa '92-ta godina. Nejzinoto zaminuvawe, i Dijana i jas... ednata otide vo Belgrad, ednata vo Zagreb, edna vo Saraevo... i mnogu mi e bolno ova, duri i pobolno vo posled-no vreme, poslednive tri godini. I povtorno ni{to ne sum napravila po toa pra{awe. A sakam i mi se ~ini deka taa sitnica bi mo`ela da smeni mnogu raboti vo mojot `ivot. Mo`ebi i vo `ivotot na Nata{a, i vo `ivotot na mnogu drugi da go vospostavevme toj kontakt. Pobegnavme nekade, edna od druga.

Ako od 2005-ta se vrati{ vo '91/'92 i vo tie voeni godini, na {to naj~e-sto se se}ava{? Kakov e tvojot odnos kon tie voeni godini?Jas sum nabquduva~, za al, pove}e otkolku u~esnik vo {to bilo drugo, koj seto toa od nekade go nabquduva. Sekoj moment podgotven da u~estvuva, no ete, taka sum porasnala i sum gi prifatila, za al ili za sre}a, ne znam, vo stilot: "Ne se me{aj tamu kade {to ne si povikana". Vo kraen slu~aj, bev pod-gotvena da se vklu~am vo vojnata, bev podgotvena i da si otidam od Bosna, poradi istata pri~ina za koja bi zemala i pu{ka. Vo stilot: [to ni e na site nam zaedno? I deneska ne mi e jasno {to ni e na site nam zaedno – vo smisla deka postoi edno potpolno nedorazbirawe. Prijatelstvoto, cel ivot sme zaedno, a pra{awe e kolku vistinski sme se poznavale. A se sakavme, toa e nesporno i toa e ona {to najmnogu me zbunuva.A mislam, normalno, tie granati i snajperi i s# ostanato... Pa mislam deka nema da uspeam da gi zaboravam nikoga{, bez ogled na s#. Imav sre}a nikoj od moite najbliski da ne strada, pa ne mo`am da ti ka`am onaka kako {to bi ti ka`al nekoj drug... Mo`ebi nemam tolku emocii, mo`ebi polesno mi e da ka`am i da reagiram i da pravam, otkolku nekoj koj e pove}e emotivno po-vreden. E sega, vojnata napravi site da se zatvoreni. Jas toa go narekuvam geto. Ne znam dali e toa dobar izraz. I site se svrtea kon sebe, kolku i da se razli~ni. Pod "sebe" podrazbiram eden svoj identitet, koj mo`ebi vo odre-den moment bil nametnat, a nie sme go prifatile kako takov. Ili bil pome-|u drugite na{i identiteti, pa re~eno ni e: "Sega ovoj vi e predodreden". Mislam na nacionalniot identitet.

568

Elhamdulilah

ojnata napravi site da se

zatvoreni. Jas Vtoa go narekuvam

geto. Ne znam dali e toa dobar izraz. I site se svrtea kon sebe, kolku i da se

razli~ni. Pod "sebe" podrazbiram eden svoj identitet, koj

mo`ebi vo odreden moment bil

nametnat, a nie sme go prifatile kako

takov. Ili bil pome|u drugite na{i

identiteti, pa re~eno ni e: "Sega

ovoj vi e predodreden".

Mislam na nacionalniot

identitet.

Dika(30 god.)

Saraevodirektorka na u~ili{no-domski centar

Jas sum od onie lu|e koi veruvaat deka toa {to bilo, moralo da se slu~i. E sega, ajde da gi vidime na{ite gre{ki. Polesno mi e taka da iveam. esto velam deka ne bi dobila kancer ili ne{to sli~no. So toa se te{am. No ne bi sakala da se povtori. Mislam deka nie sme tie koi }e napravat rabotite da se slu~at ili ne. A imame mo`nost da napravime da ne se slu~at povtorno. Nie sme generacijata koja treba barem malku da go podotvori patot da ne se povtori ona {to se slu~i. Vistinski da se zapoznaeme i da gi sogledame po-trebite edni na drugi.

Kako ja gleda{ momentalnata situacija vo BiH? Koe e tvoeto mislewe, dali kako op{testvo sme blisku kon toa – vojnata da se povtori ili sme poblisku da ne se slu~i?Vaka da me pra{avte pred dva meseca, jas bi vi odgovorila deka e poblisku povtoruvaweto na vojnata. Ne znaev mnogu raboti koi{to gi soznav vo po-slednite dva meseca; gledav televizija, mediumite davaat samo edna sli-ka koja potpolno vodi kon vojna, barem vo onaa moja smisla. Mo`ebi ne sum dobar gleda~, mo`eme toa i otstrana da go gledame. Zna~i, do`ivuvav kako da nedostiga samo mig, pa povtorno da izbie vojna. Tuka nekade imav strav i se pla{ev, i s# u{te bev onaa petnaesetgodi{na devojka koja ne znae {to da pravi i na koja toa treba da & se ka`e. Tolku za odgovornosta. Od ovaa gled-na to~ka, nekako samata na sebesi si izgledav osameno i navistina ne se snao|av. A potoa, pred dva ili tri meseci, ne znam to~no, po~nav da zapozna-vam nekoi lu|e koi ne bea kako onie gore, na vrvot, onie nedosti`nite. A tie, kako poedinci i jas pome|u niv, bea podgotveni da rabotat na seto toa. Edno mom~e koe mi vleze vo kancelarijata mi vlea doverba, pa sega i vie... Pa gledate, sepak n# ima! Mo`eme mnogu da napravime. Ne znam kako da go nare~am toa, po~nav da dobivam poddr{ka vo svoite nastojuvawa. Taka {to sega ne mislam deka vojnata e tolku blisku kako {to prethodno mi izgleda-{e.Mo`nosta seto toa da se povtori... sepak, mi se ~ini deka mnogu se raboti i deka postoi elba i od ednata, i od drugata, i od tretata strana ili od site zaedno. Ne moraat da bidat samo tri strani. Mo`ebi prviot zrak na taa ma-la nade` go po~uvstvuvav koga vidov edna ena, mislam deka be{e literat, na televizija, vo edno nejzino intervju, od srpska nacionalnost, koja otvo-reno se izjasni protiv odredeni zlostorstva izvr{eni nad ovie ili onie narodi. Toa za mene pretstavuva{e vistinsko iznenaduvawe: gledaj i tamu ima nekoj... Posle deset godini... Mislam, toa e moj li~en sram {to tolku malku znaev. No samiot fakt deka denes, sepak, razgovarame, deka sme po-blisku kon toa, zboruva deka imame mo`nost da sozdavame pove}e mir ot-kolku vojna. Treba da izbereme - sakame da prodol`ime vaka ili }e bideme s# pove}e koi }e mislime deka mirot e s# poblisku... Jas mislam deka vtoroto e realno... Veruvam vo toa i navistina `iveam so nade`. Ubedena sum, znam – edna{ `iveevme zaedno i malku se poznavavme. Sega imame mo`nost da se zapoznaeme. Sega znaeme kade ni be{e naru{uvaweto.

Misli{ deka znaeme? Odnosno, vo nekoj prosek, pove}eto od lu|eto znaat?Pa gledam i te`ina ili pak samo se dvi`am vo premnogu tesen krug na lu|e. Vo posledno vreme sre}avam lu|e koi se stremat kon mirot, ja imaat taa `elba. I nekako, s# pove}e i pove}e se. Toa me ispolnuva i mi dava `elba da prodol`am i da veruvam, ubedena sum deka e vozmo`no. A ova drugovo, mislam deka e povr{no i voop{to ne e te{ko da se sanira, kolku i da izgle-da te{ko na prv pogled. Iako bara mnogu pot, mnogu, mnogu trud od sekoja strana. I povtorno }e ka`am – mene mi e mnogu polesno da zboruvam, dodeka lu|eto {to imaat mnogu emocii vo smisla na zaguba, nim im e mnogu pote{ko

569

da zboruvaat otkolku na mene; nim im e te{ko da se otvorat, pote{ki im se tie povredi za da ostavat s# nastrana. Tuka treba da se napravi eden pro-biv.

Zo{to misli{ deka pra{aweto za zlostorstvata, koe{to go spomena, e tema na interes vo ovoj kontekst?Poradi ovie lu|e koi{to pred malku gi spomenav. Tie ne mo`at tuku-taka da pominat preku s# kako {to mo`am jas. Jas bi mo`ela poradi iljada i edna pri~ina, mi nedostasuva mojata Nata{a, koja mo`ebi, da se razbereme, po-ve}e ne e istata li~nost... Mislam deka tie raboti mora da se sredat.Pred nekolku denovi gledav intervju so Bakir Izetbegovi} i toj veli mora-vme da gi koristime site sredstva od ovaa ili onaa pri~ina. Mislam deka tuka po~esno bi trebalo da se ka`e: Pa ne e vo red toa {to go pravevme vo odredeni situacii. Ako saka{ da zastapuva{ nekoja ideja, ostani & dosle-den do krajot. Mnogu mi e va`no da vidam deka priznava{ oti i ti si pogre-{ila. Ne mislev za religioznoto pokajuvawe (sega jas sum zabradena ena) tuku navistina da po~uvstvuva{ deka toa ne e vo red i deka toa pove}e nema da go pravi{. Zatoa {to jas imam strav. Znam deka sega }e mi ka`at, vo odredni krugovi vo koi se dvi`am: "Pa znae{ {to, ni se slu~i 1914, 1918, 1941 - 1945, 1991 - 1995, naivni sme". Koga }e pogledne{ od taa gledna to~ka, vistina e. Toa e tvojata vistina, no od ovaa strana, koga }e slu{nam deka po-stoi nekoj koj e podgotven da re~e: Toa ne se dobri raboti, se slu~ile i tre-ba da se raboti da ne se povtorat itn. Toa ne se ubavi raboti i priznavame deka ne se, e, pa toga{ i jas }e se preispitam sebesi. Mo`ebi mojata odgo-vornost }e bide pomala, ajde i nea dobro da ja izmeram, da si ja pretstavam sebesi – toa, toa, toa i toa e mojata odgovornost. No povtorno tuka e zatvo-renosta pome|u site ostanati...

570

oga gledam televizija – stra{ni K

raboti, ne mo`am da ja vidam nade`ta za

nas. No koga }e se spu{tam vo `iviot

svet, sepak, ima nade`. Nie, lu|eto,

navistina mo`eme da napravime ne{to,

site zaedno, sekoj od nas mo`e... Nekoj

pove}e, nekoj pomalku.

Mo`ebi i jas sum naivna {to veruvam deka sme blisku do nekakov si mir. No bitni ni se sosedite, ovie vo okolinata, i pobliskite i podale~nite. Op-{tata sostojba vo Evropa mo`e mnogu da vlijae na nas, kako {to otsekoga{ vlijaela. Bosna i Hercegovina, nam ni se bitni, Srbija i Hrvatska, i Fran-cija i Germanija... Site tie globalni tendencii... Taka {to site zaedno stravuvame po malku, poradi toa i poradi sebesi.Mo`eme da u~ime od gre{kite na komunizmot. Sogleduvam kako laik koj go saka{e seto toa, pa sepak, mnogu raboti bea nametnati odgore, a jas mislam deka treba da se raboti i ozdola kako edinka. Komunistite imaa nekolku prosvetleni lu|e i ideja po koja mnogumina trgnaa. A idejata ne pomina niz site tie lu|e. Sega mi se ~ini deka taa ideja za gradewe na mirot minuva niz edinkata, a ja ima i tamu gore. Ja ima, ne mo`am da re~am deka ja nema. E se-ga, kolku e silna ili slaba, toa e drugo pra{awe, no jas ja gledam.

[to drugo e bitno da se izraboti, osven tie prikazni za zlostorstvata vo kontekst na soo~uvawe so minatoto i izgradba na mirot?Mislam deka na toa ne treba da se gubi tolku mnogu vreme, no dodeka ne gi doneseme edinkite ~ii{to srca se zatvoreni eden kon drug da razgova-raat... S# dotoga{ potrebno e da se razgovara za zlostorstvata, da ne se za-boravi tukutaka. [to drugo? I mediumite moraat da dejstvuvaat. Kako {to rekov, mo`ebi ne sum dobar gleda~, no koga gledam televizija – stra{ni ra-boti, ne mo`am da ja vidam nade`ta za nas. No koga }e se spu{tam vo iviot svet, sepak, ima nade`. Nie, lu|eto, navistina mo`eme da napravime ne-{to, site zaedno, sekoj od nas mo`e... Nekoj pove}e, nekoj pomalku, no mora-me site zaedno. Zna~i, mediumski treba mnogu pove}e da se dejstvuva, vo smisla na propaganda i s# ostanato. Mislam deka ovie golemi panoa: "`et-va na oru`jeto" i s# ostanato, ne koristat mnogu. Poprvo treba da bidat za izgradba na mirot i na lu|eto so toa da im se pere mozokot. So toa da ni se vleze vo potsvesta, a ne samo oru`je, oru`je, kade i da se zavrtam, samo oru`je. Mislam, na krajot i jas }e posakam da imam oru`je, zatoa {to tolku me opsipuvaat so toa.

Koga }e go slu{ne{ zborot pomiruvawe, {to zna~i toa za tebe? Kako ti odyvonuva vo u{ite?Mojot mozok premnogu religiski go razgleduva poimot pomiruvawe, pa tuka gledam ne{to... Moite bliski prijateli ~esto me narekuvaat isusovec; jas na toa gledam vo stilot: Ajde da se sakame, taka nekako. Mo`ebi ne sum tok-mu taa li~nost koja mo`e da zboruva od nekoe pokorisno gledi{te.

Pa toa ~esto se slu{a. Me interesira {to misli{ ti, koj treba da go nosi procesot i koj so kogo treba da se "smiri"? Prvo, samite so sebesi, pa potoa lesno e so ostanatite. Zna~i, tokmu vo onaa smisla kade {to se na{ite sopstveni nedostatoci, na{ite sopstveni gre{-ki, pa i grevovi vo nekoja smisla...Milo mi e {to zborot pomiruvawe se povtoruva. Se nadevam deka nema da ostane samo na toa papagalsko povtoruvawe, zatoa {to papagalot mo`e da nau~i odreden fond na zborovi, pa samo gi povtoruva. No tie zborovi vo me-ne pobuduvaat nade`, pa kako i da bide!Toa ti e kako koka-kola – vleguvam vo prodavnica, nesvesno ja kupuvam, pa potoa so zadovolstvo bi ja vratila. Ednostavno, ti vleguva vo potsvesta. Taka e i ova. Mislam deka treba da se povtoruva, pa makar i na toj na~in. So taa nekoja nade`. Mo`ebi jas sum samo Titov pioner, vo taa nekoja smisla.

Na koja osnova }e znaeme deka vo ova op{testvo se slu~ilo pomiruva-weto? Kako treba da izgleda toa? Pa sega momentalno – }e ka`am i znam deka ovaa re~enica stoprocentno ne-

571

ma da im se dopadne na mnogumina – s# u{te postojat entiteti, s# u{te po-stojat ednonacionalni u~ili{ta. Nie ne sme [vajcarija kade {to egzisti-raat tolku razli~ni jazici, pa toa da e neophodno. Zna~i, toa e eden proces koj trae, a bara toa {to ti go ka`av – pot, trud... pa sega, bara i bara, no vre-di. Pa lu|e, ajde da se prepotime! Eve kako jas seto toa zaedno go gledam – nie sme dr`ava na koja s# u{te & treba avtoritet. Za al, za sre}a, seedno mi e kako }e komentiraat, no jas bi sakala da imam eden takov avtoritet na liderskoto mesto, koj{to }e se gri`i dr`avata da ima izgraden sistem na vrednosti, koga }e go pogledneme seto toa odgore, da mo`e da se delegira na poniski nivoa. Da se vovede kvaliteten sistem i po negovata smrt da ne se slu~i ona {to se slu~i po Titovata.

Ima{ li nekakva ideja kako bi go storila toa?Mislam deka moeto odewe na koe bilo javno mesto, iska`uvawe na potrebi-te, toa e mnogu va`no... A bi sakala da dejstvuvam na tri nivoa (mo`ebi sum premnogu ambiciozna)... Navistina me interesira taa sfera na politikata i mislam deka ako saka{ ne{to da napravi{, mora{ da pomine{ niz tie po-ri i tuka da se vovle~e{. Navistina mi e al {to vo na{ata dr`ava se negu-va tolku lo{o mislewe za politi~arite, no mislam deka i tie samite pri-donesoa kon seto toa.

Koi se tvoite potrebi kako Bo{wa~ka i muslimanka, zabradenite `e-ni?Da bidam prifatena kako gra|anin na Bosna i Hercegovina, po ovie ustavni prava {to bi rekle elhamdulilah (fala mu na boga). Toa e vistinskoto. Ne mi treba mene mnogu pove}e, bez ogled na toa {to mi garantira ovoj ustav. No da se razbere deka moite potrebi se dvi`at vo tie ramki. Vo slu~aj da se menuva ustavot poradi nekoi drugi pri~ini, pa ajde da go menuvame, ne e toa ni{to stra{no i nepromenlivo. Vo taa smisla, jas kako edinka, a ne kako Dika, zabradena ena, tuku kako sekoja edinka, ako sme vo nekakov kontakt, kako {to i sme site nie vo Bosna i Hercegovina, ne mo`eme da se izbegneme, sakale ili ne. Pa ajde da vidime {to ni pre~i nam, {to vi pre~i vam, ajde da vidime {to mo`eme zaedno da napravime. Kolku {to mo`am da razberam, toa e iska`uvawe potrebi. Da ti stavam do znaewe deka tvoite potrebi i mene mi se mnogu bitni, ete toa! I deka navistina ne sakam tvoite potrebi da gi naru{uvam so moite potrebi, a onamu kade {to zaedni~ki ni se naru-{uvaat potrebite, ajde da najdeme zaedni~ko re{enie. Da vidime {to mo-`eme da napravime. I potoa, vo kraen slu~aj, mene ne mi e nikakov problem da otidam kaj psiholog i da re{am ne{to; pa ajde da povikame nekogo, vo kraen slu~aj i toj visok pretstavnik, vo navodnici. Ajde da se slu{neme. Se nadevam deka ova ne se moi elbi i fantazii.Jas rabotam na ova pole, vo mojata sredina. @al mi e {to nemav mo`nost da `iveam nekade polovina godina ili cela godina, pa toa da mi koristi vo ovoj segment na mirovnata rabota.

U{te ne{to za kraj na razgovorot...Vo posledno vreme, so kogo i da se sretnam velam: "No morame da zboruvame za toa", za{to mi se slu~uva{e lu|eto da mi re~at: "Pa ajde sega da ne zboru-vame za politika". Lu|e moi, ne e toa politika, toa e na{ata realnost, {to vi e? Zboruvajte, morate da zboruvate, i toa glasno! Ova ne treba da bide trajno, tuku s# dodeka rabotite ne po~nat vistinski da se re{avaat. Samo treba dobro da se sogleda realnosta.

T. [.

572

o posledno vreme, so kogo i da V

se sretnam velam: "No morame da

zboruvame za toa", za{to mi se

slu~uva{e lu|eto da mi re~at: "Pa ajde

sega da ne zboruvame za politika". Lu|e

moi, ne e toa politika, toa e

na{ata realnost, {to vi e? Zboruvajte, morate da zboruvate, i toa glasno! Ova ne

treba da bide trajno, tuku s# dodeka

rabotite ne po~nat vistinski da se

re{avaat.

Koga }e frli{ pogled na '90-te i s# {to se slu~uvalo toga{, kakvi se}a-vawa te obzemaat, kako ti be{e toga{ vo seto toa?

Po tvoe mislewe, {to be{e pri~inata za toa?

Zo{to be{e potrebna i {to proizleze od nea?

Po tvoe mislewe, od site nacionalni i ostanati vozmo`ni kategoriza-cii, zo{to toa be{e verska vojna?

Jas mislam deka vo dobar del sum go potisnal seto toa. Ni{to ne razbirav {to se slu~uva. Imav 17-18 godini. Po~na kako {to po~na. Plitvice, demek, s# e ne{to daleku, pa po~naa trevogite tuka, Split, brodovi, pi~karawe, s# toa... Tatko mi be{e voeno lice. Vo '74-ta otide vo penzija, dobi stan od voj-skata, taka {to ovie oblakoderi kade {to stojam sega, se voeni oblakode-ri. Nema{e tuka samo voeni lica, so vremeto s# se menuva{e, se{to ima{e. Stojam na 16-tiot kat, po~nuva trevoga, se simnuvame dolu vo podrumite. Jas gi nosev samo moite kaseti. Ja sakav muzikata, sam si slu{av. Ne nosev ni obleka ni ni{to, samo polna torba so kaseti. Toa mi be{e ona vistin-skoto.Po nekolku pati sfativ deka tie trevogi nemaat vrska i deka toa e samo vlevawe strav. Pove}e ne se simnuvav vo podrumot. Ima{e zatemnuvawa po gradot... Slabo gledav TV, sfativ deka toa e samo edna propaganda; znae{ koga Mocartoviot Rekviem }e se nalepi na scena od povorka od Vukovar, ko-ja e zabavena. Toa e tragedija. No taa ma{inerija rabote{e na takov stepen, {to koga }e ja vidi{ scenata vo dnevnikot, avtomatski gi mrazi{ site Sr-bi. Toa be{e taa logika. Bevme ekipa, zaedno se dr`evme me|u sebe... Mi-slam deka pu{tav s# da pomine. Voop{to ne razmisluvav {to se slu~uva, mi treba{e vreme s# da slo`am na edno mesto. Se slu~uva{e ne{to iracio-nalno {to ne mo`ev da go razberam, omrazata, ludiloto...

Ne bi banaliziral, no prva rabota {to mi pa|a na pamet e eden stih od Bala-{evi}: "Prvo dojdoa popovite, potoa topovite, potoa kradcite". Toa prvo mi pa|a na pamet... Mislam deka site politi~ari, pomalku ili pove}e, bea mi-tomani, koi{to gi razbudija i gi razgorea najniskite strasti na nekoi isto-riski seni{ta i yverovi, koi{to le`at vo nekoja mitologija, vo nekoja na-cija, vo nekoja vera. Mislam deka ne be{e vo pra{ewe etni~ki konflikt, tuku verski. Toa be{e religiozna vojna.

Ne znam, ne znam {to... Nekoj bi prokomentiral deka toa se sobiralo i mora-lo da pukne kako gnoen meur. Ako e taka, sega }e zakrepneme, pa potoa }e puk-ne u{te edna{. Ako sme taka genetski predisponirani za vojna na sekoi pe-deset godini, vsu{nost, jas ne sum naklonet kon takvi teorii. Zo{to, voop-{to, do{lo do toa?..

[to se odnesuva do nacionalnosta, lu|eto na ovie prostori prili~no se etni~ki izme{ani. I jas, isto taka, mojot tatko e bosanski Srbin, majka mi e Hrvatka od Neretva, a ima i ilirska krv. Koga bi navlegol vo taa geneza, jas sum koktel od s# ivo.Koga seto toa po~na, izlegoa crkvite i po~naa da ja ~uvaat nacionalnosta. Toa be{e apsurdno za mene u{te na po~etokot, za{to ne mo`ev da ja spojam

ma{e zatemnuvawa po gradot... I

Slabo gledav TV, sfativ deka toa e samo edna propaganda; znae{ koga Mocartoviot Rekviem }e se nalepi na scena od povorka od Vukovar, koja e zabavena. Toa e tragedija. No taa ma{inerija rabote{e na takov stepen, {to koga }e ja vidi{ scenata vo dnevnikot, avtomatski gi mrazi{ site Srbi. Toa be{e taa logika.

Ako ti mol~i{, toj }e vrevi, a ovie }e slu{aat

Aleksandar(32 god.)

Splittekstopisec i peja~ vo

splitskata grupa "TBF"

573

crkvata so nacionalnoto, koja{to e od Gospod i za koja{to site lu|e se isti, site se negovi deca. Vo stilot – Gospod i Hrvatite, nie sme izbranite. Toa mo`ebi pripa|a na nekoi religiski uveruvawa pred Isus, nekoi kultovi, mitri, poim nemam. So tekot na vremeto sfativ deka ovie lu|e voop{to ne se krsteni, ne veruvaat vo Bogot vo koj se krstat, zatoa {to toj Bog e poln so qubov, razbirawe, prostuvawe i milosrdie. A tie s# u{te veruvaat deka tatkoto mora da bide strog i praveden, vpro~em, toa e starozavetniot Bog koj e strog i praveden i koj vo svojata raka ima me~.Pa sepak, mo`ebi za s# e vinovna rakijata...

Lu|eto lo{o ja pravat rakijata, pa gi udira v glava. I stravot. ovekot e op-{testveno su{testvo i mora da pripa|a na nekoja grupa, pa koga seto toa po~-na, treba{e mnogu hrabrost da se ka`e deka ne{to ne e vo red. Vo stilot na ona {to se slu~uva{e vo Irak, so zatvorenicite. Kaj nas se slu~uvaa i polo-{i raboti. Nau~nite studii poka`uvaat deka mehanizmot na ~ove~kata svest, kako del od nekoja grupa, }e napravi iracionalni i nezamislivi raboti, i }e mo`e da ivee so toa. Veruvam i se nadevam, kako {to se odvi-vaat rabotite, deka sekoga{ }e se najde nekoj {to }e ka`e deka toa ne e vo red.

Mislam deka lu|eto nemaat ~uvstvo na sigurnost i perspektivnost. Vo niv e navlezen onoj najbanalen egzistencijalen strav. Stravuvaat dali utre }e imaat rabota. Denes lu|eto ja nemaat sigurnosta od socijalizmot – se vrabo-tuva{ i raboti{ tuka do penzija. Lu|eto ne znaat da se nosat so elementar-nite stravovi, koi{to otsekoga{ postojat. Kaj nas se slu~i ~uden koktel na s# ona {to zaedno dovede do nekoja haoti~na sostojba za normalniot ~ovek. Sekoj se snao|a na svoj na~in i najednostavno e da ivee{, bez ogled na za-konot. Op{testvoto kaj nas go nema{e evolutivniot razvoj – zakonot da go gledame kako ne{to nad s#, ne{to {to }e garantira ednakvost za site. Za-konot sekoga{ bil – kadija te tu`i, kadija te sudi. Za razli~ni lu|e istiot zakon razli~no se interpretira, i toa se prifa}a kako najnormalno. Onie {to navistina bi trebalo da bidat istaknati i prika`ani vo javnosta kako golemi lu|e, od tipot na sudijata koja{to go osudi Norac, kako li se vika{e, ...taa bi trebalo da bide heroj na ova op{testvo.

Zatoa {to ne izleze na naslovnite stranici na Ekstra ili Glorija...

Ne znam {to bi ti ka`al. Od site spisanija, go ~itam Feral, dnevnite ves-nici mnogu malku. Rabotite {to gi objavuva{e Feral pred 10 godini, sega poleka stanaa javni raboti. Koga toa be{e objavuvano i koga me ma~e{e i okupira{e, tie raboti bea nau~na fantastika, celosna fikcija. Mislam deka sekoga{ }e postojat lu|e koi }e sakaat da u~at i koi }e sakaat da se nadgraduvaat sebesi kako ~ovek, }e sakaat da gi podignat diskriminira-~kite tabori od tipot na nacionalnosta, religijata i seto toa da ne se tol-kuva kako masonska zavera. Mislam deka ima premnogu takvi lu|e vo Hrvat-ska.

Se slu{aat, se slu{aat, no toa ne e vo krupen plan, vo prv plan. Po priro-

Zo{to tokmu rakijata?

Koga }e frli{ pogled na dene{nata situacija, li~no mene mi se ~ini, deka vie, na nivo na va{ata grupa, ste svesni za situacijata i za sostoj-bata vo na{eto op{testvo. Kako ti go do`ivuva{?

Zo{to lu|eto ne je do`ivuvaat kako heroj?

Za vreme na vojnata se{to se slu~i, i Norac i Gotovina, i etni~ki ~iste-wa, i kup raboti za koi ne se zboruva, i koi s# u{te se tabu temi. [to mi-sli{, kako treba da se odnesuvame kon toa voeno minato i kon s# {to izleze od nego?

Zo{to ne se slu{aat?

574

oga gi pra{u-va{, site

zboruvaat, Knikomu ne mu e

va`no, ~ovek e, site gi gleda kako lu|e,

no koga }e ja grebne{ malku povr{inata,

izleguvaat seni{ta i negativna energija.

Doa|a{ vo nekoja sostojba, ajde da

re~eme duhovnata, kade {to site tie

crkvi me razo~aruvaa.

Namesto ne{to da se obiduvaat, go

razgoruvaa toa na eden fin na~in.

den tek, toa ne mo`e da bide vo krupen plan. Krupniot plan funkcionira po zakonite na spektaklot – {minka, toaleta, ubavi mladi lu|e. Nie sme mal pazar i site tie raboti od komercijalen karakter moraat da pre`iveat na maliot pazar i, normalno, da se zanimavaat so rabotite koi }e se proda-vaat. Mislam deka, sepak, postoi taa, kako bi rekol, ~esna inteligencija.

So znaewe, so ~itawe. Znaeweto e nasekade i site imaat internet, knigi i vesnici, pa koj saka, neka zeme i neka u~i, a koj ne saka – ni{to. Koga po~na vojnata, jas bev zaprepasten. Koga pred nekoj den na HTV bea pu{tani onie snimki od Srebrenica, jas, prvo, toa ne mo`ev da go gledam, mislam deka toa e ve}e psihi~ki... Mislam deka mojata psiha sozdade odbranben mehani-zam za tie raboti. Ednostavno toa go do`ivuvav kako da ne se slu~uva. Tolku golem u`as i nedorazbirawe za s#.Verojatno sekoj normalen, mislam deka duri i lu|eto koi{to bea u~esnici, ne mo`ea da bidat bes~uvstvitelni kon toa. Ne znam, voop{to ne mo`am da razberam...

Ne gi ~uvstvuvav posledicite za{to go nemam toa vo mene, go nemam toa ~uv-stvo na nacionalna pripadnost. Prethodno bev Jugosloven i tuka imav ne-kakvi ~uvstva. Jugoslavija, site zaedno iveeme vo mir, ako n# napadne ne-koj odnadvor, }e se branime, i toa e toa. Ne sum jas, sega, nekoj jugonostal-gi~ar, nitu pak Tito mi e bog, no ubavo mi be{e. Edna zemja, patuva{ kade {to saka{, nasekade ima mnogu prijateli, razli~ni lu|e, normalni lu|e, s# e vo red, super... Verojatno toa mora{ da go ima{ vo sebe za da mo`e da te po-vredi. Jas go sfativ toa, koga }e mu go ka`am nekomu imeto Aleksandar, gle-da{ malku nekoi gestovi, no toa ne me dopira{e. Lu|eto so koi{to se dru-`ev bea normalni, sakvme ista muzika, muzikata ni be{e na prvo mesto. Ni-koj od mojot krug, bliskiot krug na rodnini ili semejstvoto ne mi strada{e nitu pak zagina. Sekoga{ zamisluvam {to bi se slu~ilo koga nekoj moj bli-zok bi stradal ili ne{to. E, toga{ celata rabota bi se izmenila. Toga{ ~o-vekot, navistina, treba da ima sili za da se izdigne nad seto toa. No vi-stinski, a ne samo na zborovi.Koga gi pra{uva{, site zboruvaat, nikomu ne mu e va`no, ~ovek e, site gi gleda kako lu|e, no koga }e ja grebne{ malku povr{inata, izleguvaat seni-{ta i negativna energija. Doa|a{ vo nekoja sostojba, ajde da re~eme duhovna-ta, kade {to site tie crkvi me razo~aruvaa. Namesto ne{to da se obidu-vaat, go razgoruvaa toa na eden fin na~in. Se turkaa vo politikata i seka-de, kako tie da se dol`ni ili odgovorni da objasnuvaat nekoi raboti. Toa e amalgam, koj za neukiot ~ovek mo`e da sozdade golema zbrka.Lu|eto da u~ea i da ne bea ograni~eni, da u~ea za svojata tradicija, za svo-ite koreni, }e najdea tuka mnogu raboti koi se univerzalni vo tie verski i nacionalni tradicii, koi bea isti za site. Mo`ebi na~inot za da se izdi-gneme nad seto toa ne be{e pravilen. Treba{e da vlezeme vo seto toa, vo samite koreni, i da razbereme deka toa gi povrzuva lu|eto.

Da se ~itaat knigi, da se zapoznavaat drugi lu|e preku kulturata, muzikata, dru`eweto, umetnosta. Toa se nekoi univerzalni jazici koi gi spojuvaat lu|eto. Da se gleda kanalot Diskaveri (se smee).

Kako mo`eme da se nosime so toa? Kako mo`eme da se borime protiv toa?

Kako ti be{e da prodol`i{ da ivee{ vo Split, so ogled na tvoeto po-teklo koe go spomena na po~etokot, tvojot tatko e bosanski Srbin. Dali lu|eto te gledaa od taa gledna to~ka? Ne mora{ da odgovori{ na toa pra{awe, ako ti e neprijatno.

Kako da se navleze vo seto toa?

575

[to pretstavuva za tebe pomiruvaweto? Kako go do`ivuva{ toj zbor?

Koga }e pogledne{ kon hrvatskoto op{testvo, okolu situacijata kakva {to e po vra}aweto, ni treba li pomiruvawe?

Sakaat li lu|eto vo Hrvatska pomiruvawe? Sakaat li da se soo~at so voenoto minato?

Koi se tie stravovi povrzani so pomiruvaweto vo ova op{testvo i da-li gleda{ na~in kako da se prebrodi toa?

Pomiruvawe so sebesi. Mislam deka toa e toa. Ha, kako ona sega treba da gi pomirime site usta{i, partizani... Jas sekoga{ sum za mir. Sega pomiruva-weto go prika`uvaat kako da treba da se odre~eme od ne{to. Da se odre~e-me, odnosno da se `rtvuvame, ajde da re~eme, toa isto gomno, site, i ovie i onie, da `iveat vo mir. Od edna strana, mo`ebi toa e vo red, a od druga strana, toa e pre~ka, pre~ka koja ne e ba{ prirodna. Li~no mene ne mi treba toa pomiruvawe. Jas lu|eto gi gledam bez tie konotacii. A lu|eto, poradi koi nie treba da se pomiruvame, se mrtvi. Tie lu|e koi bea usta{i, partiza-ni, koi se borea.A ova sega{no pomiruvawe mislam deka se slu~uva. Veruvam deka lu|eto bea vovle~eni vo eden vodovrte` i haos na toa ludilo. Ideologijata stana vera i nacija, a potoa dojde i nekoja politika koja{to nema{e nikakva ideolo{ka zadnina, i toa se gleda ve}e so godini. Na po~etokot nikoga{ tuka nema{e nekakvi idei, politi~ki, ideolo{ki, vo kontekst deka levi-cata gradi Francuska revolucija, {to bi pretstavuvalo nekakva gra|anska ideologija, a desnicata e nacijata, tradicijata. Sekoga{ mo`e da se najde pomiruvawe. Postojat elementi koi mo`at da gi povrzat lu|eto direktno vo idejata, no tie nema da se pomirat zaradi idejata. Tie }e se pomirat poradi nekoi pragmati~ni pri~ini. Zna~i ~ista vlast, mo}, povtorno nekoi pri-zemni i primitivni raboti.

Jas bi gi izbri{al site granici, bi im dozvolil na lu|eto da patuvaat i da se spastrat kade {to sakaat. Od moja perspektiva, koja nema vrska so real-nosta, toa e normalno. Znam deka tuka ima kup raboti koi koga }e gi ispu{-ti{ od apstrakcijata, kade {to teoretski s# e vo red, vo praksa tolpata e pi~karija. Tie raboti, na krajot, }e se svedat na toa deka so toa trebale da se zanimavaat malite zaednici na lu|e, od tipot na ona {to se narekuva lokalna demokratija, lokalna samouprava, koja denes se slu~uva vo svetot. No nie sme daleku od toa. Nema svest za toa deka sekoj ~ovek treba da odlu-~uva za rabotite, ako go saka toa.

Veruvam deka sakaat. Sekoj normalen ~ovek saka da ivee vo mir i na svoi-te deca im posakuva mir. Da mo`e da ja raboti svojata rabota, da e zadovo-len so taa rabota, da mo`e da ostvaruva nekoi svoi soni{ta koi se nad tie materijalni ramki.Postojat na~ini i mehanizmi da se napravi toa, kako izbori, zalo`uvawe vo civilni i nevladini inicijativi. Postojat mehanizmi, samo treba da se ima volja.Se pla{am deka pove}eto od lu|eto egzistiraat vo nekoe zatupuvawe, otu-|uvawe i zadovolni se so TV-programata i {opingot vo nedela, kade {to mo`at da kupat kup evtini, nepotrebni raboti, koi }e gi frlat za dva mese-ci, }e kupat novi, }e se zadol`at... A od druga strana, glupo e da se zboruva vaka, lu|eto imaat kup problemi i iveat so tie problemi.

Strav od soo~uvawe so sebesi. Toa e toa. Postojat lu|e koi bea vklu~eni vo seto toa, koi bea u~esnici, i toa be{e eden golem Tovar. I na~inite za da se razre{i se kompleksni. Okolu toa egzistira cel krug lu|e, koi po inercija nau~ile koj e vinoven. Toa e lo{o, toa e drug vid na odgovornost, a vo su{ti-

576

na, toa e mnogu ednostavna rabota; treba ~isto da se do`ivuva, bez nikakvi pre~ki, ogradi ili paravani. Prvo si ~ovek, pa Hrvat, katolik, no prvo si ~ovek. Mslam deka tuka rabotite se naredeni na drug na~in – prvo si Hrvat, katolik, a duri potoa se gleda kakov ~ovek si. Spored mene, prvo se trgnuva od ~ovekot, kakov ~ovek si.

Treba da se obrazuvaat i da nau~at da se vklu~at vo dijalog, duri i vo banalnite situacii. Jas po~nuvam od ulicata. Koga }e slu{ne{ deka nekoj zboruva pi~karawa, vo stilot na {irewe omraza, lu|eto se{to zboruvaat. Ako ti mol~i{, toj }e vrevi, a ovie }e slu{aat. Govorot na omrazata ima nekoja luda logika i argumentacija, no taa sekoga{ zavr{uva vo magli i apstrakcii, rasprostraneti na site strani. Tenka prikazna e toa, ne dr`i voda. Treba da se reagira vo takvi situacii, treba da se povle~e za rakav. Site znaat deka se izborivme za demokratija, za dijalog, suverenitet i za-kon, a {to e toa – toa e toa. Postoi zakon, postoi dijalog, postojat mehaniz-mi so koi mo`e{ da vlijae{ na vlasta, no toa e ideja. Vo praksa ne e ba{ taka.

Toa e vnatre{na rabota, pregled, eden vid prezemawe na odgovornosta. No jas ne bi ja prezemal odgovornosta na mnozinstvoto, toa mi e mnogu nepozna-ta rabota. Op{testvena odgovornost, anga`iranost, toa e na nekoj na~in neblagodarno. Ne e toa, so nekoja tendencija, anga`man, da se ispravat rabotite. Vo su{tina, jas navistina veruvam deka eden ~ovek ne mo`e da gi promeni rabotite. ^ovekot mo`e da raboti na sebe, da se menuva sebesi i ako ima{ idei i ideali, da se obide{ da bide{ dosleden na niv. Na nekoj na~in, jas ne{tata gi gledam taka {to se isklu~uvam od nekoi op{testveni aktuelnosti i slu~uvawa i gledam otstrana, no istovremeno i gi pro`ivu-vam. Vsu{nost, toa e nekoj moj vnatre{en konflikt poradi koj gi pi{uvam tie raboti, verojatno toa e nekoja inspiracija. Moj vnatre{en konflikt povrzan so op{testvoto. Jas sum edno mnogu golemo op{testveno su{testvo, tokmu kako {to bi rekol, veruvam vo mir vo svetot, veruvam vo toa. ^uv-stvuvam deka sum del od taa struja, od taa ideja. Op{testveno sum anga`i-ran vo smisla na prakti~no dejstvuvawe. Sakame da go rabotime toa, i toa e na~inot na koj se izrazuvame.

S. D.

[to mo`at da napravat "obi~nite lu|e", ovie {to sega {etaat pokraj bregot?

Kako ja do`ivuva{ lirikata i muzikata {to ja sozdava{? Dali e toa eden vid reagirawe na sostojbata?

577

oga }e slu{ne{ deka nekoj zboruva K

pi~karawa, vo stilot na {irewe omraza, lu|eto se{to zboruvaat. Ako ti mol~i{, toj }e vrevi, a ovie }e slu{aat. Treba da se reagira vo takvi situacii.

[to bi bilo za tebe pomiruvawe vo ovie na{i makedonski ramki, vo na{ava realnost?Toa e nekako premnogu {iroko... Pomiruvawe – zna~i ne{to ima prethodno, da konkretizirame, zna~i nekoj bil skaran. Misli{ na ova {to kaj nas se slu~uva Makedonci i Albanci, taka? (mol~i dolgo)Dobro, toa vaka nekako teoretski zna~i... Ima{e edna kniga od eden Hri-stijanin, se vika{e "Za dostoinstvoto na Hristijanstvoto i za nedostoin-stvoto na Hristijanite" i sega mi dojde toa prvo, {to bi bil negoviot stav... Mislam, se pra{uvam dali sum dostojna jas da zboruvam za nekoi idei na Hristijanstvoto, koga toa ne{to e tolku golemo, seopfatno, tolku jako... Ne znam dali mo`am jas toa ne{to kako {to treba, tokmu vo toj duh da go ka`am. A tokmu toa e ona {to mo`e vo vakvi situacii najmnogu da pomogne. Mislam na duhot na Hristijanstvoto, nekoja osnovna ili bazi~na ideja na ona {to Hristos go donel koga do{ol na ovoj svet. Ne{to {to On go ka`al. Vo Stari-ot zavet be{e dadena zapovedta: "Qubi go bli`niot svoj." I On koga doa|a deli nova zapoved: "Vi davam da gi qubite neprijatelite."E, sega, da re~eme, jas li~no, individualno, kako nekoja moja vnatre{na po-treba za nekoi odgovori vo `ivotot, edno od glavnite pra{awa mi bilo: Koi se moite neprijateli, koj e mojot neprijatel? Toa e mislam pra{awe na koe s# u{te nemam odgovor. I toj odgovor s# u{te aktivno go baram. I toj moj obid da lociram koja bi bila taa nekoja neprijatelska sila, sega za sega zavr{uva vo mene samata. Mislam deka toa e nekako prvoto i poslednoto mesto kade {to se nao|a neprijatelot na ~ovekot, vo nego samiot.

[to bi bilo potrebno da se pomirat ili barem da se saniraat posledi-cite od ovaa s# pogolema odvoenost?Da ne se gleda na narodot kako na nekoja masa, kolektiv, kako na mno`estvo od ovci, tuku kako na edna zaednica od lu|e, ivi li~nosti koi{to se site posebni. Sekoj e edna prikaska za sebe. E, sega sekoja taa prikaska po sebe i za sebe da raboti na sebesi. Zna~i da se svrti kon sebe, da misli na podo-bruvawe na svojata sopstvena sostojba, na svojata sopstvena situacija, a da ne se zanimava so drugiot. So drugiot da se dopira edinstveno koga mo`e ne{to dobro da mu dade, ili ponudi ili ne znam {to. Za pomiruvawe potre-bno e sekoj da pogledne vo sebe i vo sebe da bara sila, sebesi da se anali-zira, za sebe da nao|a motiv. Pritoa, simptomati~no e vo takvi situacii vinata sekoga{ da se prefrla na drugiot. E, sega nekako toa prefrlawe vina da se naso~i kon sebesi. Zna~i koga ve}e nekoj treba da e kriv, toga{ toa da bideme nie samite, a ne nekoj drug. Ako ni{to drugo, taa vina da se transformira barem vo ona ~uvstvo na odgovornost. Ne deka drugiot e kriv, tuku deka jas sum odgovoren. Mislam deka toa e rabota na sebe. Potrebno e toa – da se svrti{ kon sebe vo taa smisla.

Vo toj kontekst, kakov bi trebal da bide na{iot odnos kon minatoto, {to so nego, so vojnite ili konfliktite? Dali e vozmo`no da imame nekoj iden ivot, bez da se navratime na toa {to se slu~uvalo?Mislam deka bi mo`el tuka da mi pomogne Ajn{tajn deka vremeto e tuka ne-kako relativna kategorija. Mislam deka ona {to e bitno e sega{nosta, iako

578

^ove~kiot neprijatel e vo nego samiot

as sakam, ako oni imaat ne-

koj problem, Jda vidam {to jas

mo`am da napravam i koja e mojata

odgovornost tuka, kako jas mo`am da

pomognam. Jas ne sakam da izbegnuvam

da znam zo{to do{lo do takva situacija;

sakam da go slu{nam toj drugiot, zo{to

tie se ~uvstvuvaat zagrozeni i {to jas

sum napravila da bide toa taka. Nie

mo`eme da pretpostavuvame

kako mu bilo ili mu e na nekoj drug, no samo toj nekoj drug

mo`e navistina da ni ka`e kako mu e.

Sestra Makrina(38 god.)

Berovomonahiwa vo MPC

taa sega{nost e posledica na nekoe mi-nato i iako vo odreden moment tie kon-flikti ili taa vojna bile sega{nost, neli?Sega toa pominalo kako {to pominalo. Treba da se skoncentrirame na ona {to e sega, na ona {to se slu~uva vo momen-tot. Da ne zaboravime, neli, {to bilo ili pak da se obideme da menuvame ne-{to, da falsifikuvame istorija itn.

Kako znaeme {to bilo?Sekoga{ znaeme {to e vistinata; tuka nema relativizirawe kako {to rekov za vremeto, ima nekoi apsolutni katego-rii. Jas mislam deka postoi objektivno nekoja slika za toa {to se slu~ilo. Zna-~i, grubo re~eno, deka postoi nekoe tol-kuvawe da go pogledne{ sega problemot od gore i da ja raska`e{ sega prikazna-ta, vaka i vaka be{e, zna~i ne zafa}a{ stavovi, nitu si Albanec nitu Makedo-nec, ni ova ni ona. Iako ne mo`eme nie ako sme po identitet, da re~eme, Make-donci, sekoga{ prikaskata nekako }e gledam da ja raska`am na strana na Makedoncite, iako ne mi e toa namera-ta. Jas, da re~eme, bi sakala da zasta-nam i na stranata na tie drugite, vo slu-~ajov ako Albancite nas n# napadnale, barale nekoi nivni prava, jas sakam da znam zo{to toa go napravile, sakam da znam {to oni baraat, sakam da znam kako oni se ~uvstvuvaat, zo{to toa go pravat. Zo{to oni se ~uvstvuvaat frustrirani i povredeni? Me interesira. Jas sakam, ako oni imaat nekoj problem, da vidam {to jas mo`am da napravam i koja e mojata odgovornost tuka, kako jas mo`am da pomognam. Ako sega, na primer, se vika deka imalo konflikt, imalo vojna, deka oni napadnale, jas ne sakam da izbegnuvam da znam zo{to do{lo do takva situacija; sakam da go slu{nam toj drugiot, zo{to tie se ~uvstvuvaat zagrozeni i {to jas sum napravila da bide toa taka. Nie mo`eme da pretpostavuvame kako mu bilo ili mu e na nekoj drug, no samo toj nekoj drug mo`e navistina da ni ka`e kako mu e. Ne sakam da begam od problemot ili od nekoja stvarnost, tuku naprotiv.

Kako bi mo`el da se otvori prostor za diskusija za potrebite i ~uvs-tvoto na zagrozenosta na drugiot?Pa prakti~no toa zavisi od na{ata otvorenost, zavisi kolku jas se ~uvstvu-vam zagrozena, kolku mene mi e strav, kolku go do`ivuvam nego kako neprija-tel, a kolku go do`ivuvam kako nekoj {to mene Gospod mi go dal preku nego da dojdam do Gospoda. Toa e celata razlika – dali nekogo go gledam kako po-tencijalen moj ubiec ili kako moja {ansa da dojdam do nekoja qubov, za{to ako sme do{le u takva situacija, jasno e deka toa e zatoa {to jas ne sum ima-la qubov kon nekogo; ne zatoa {to nekoj do{ol i ednostavno saka mene da me utepa. Mislam deka e toa prirodata na ~ovekot, sekoga{ vinata da ja pre-frla na drug, a sebesi da se pravi deka e ok, deka on ne e vinoven. Toa neka-ko se slu~uva po mehanizam, zna~i ~ovekot ne e svesen za toa prefrlawe. E,

579

sega koga }e go osvesti{ toa, koga }e vidi{ deka toj nekoj ne ti e neprijatel, deka ti e nametnat kako takov, toga{ ima {ansi i za dvajcata.

Dali misli{ deka religioznite zaednici vo R. Makedonija davaat do-volno ili aktivna poddr{ka na pomiruvaweto?Sudej}i po ovie {to se, da re~eme, glavi na tie zaednici, barem formalno poka`uvaat nekoja volja za toa. Ima kontakti, ima komunikacija pome|u niv. U su{tina na sekoja religija, na sekoja ispoved na verata, krajna cel e seko-ga{ ivot vo zaednica so Bog, odnosno da se dr`ime do stranata na dobro-to. Veruvam deka barem teoretski, ako ne prakti~no, se dr`ime do toa (se smee). Mislam deka vo praksa seto toa }e se ostvari doprva. ]e treba nekoj period {to e pred nas...

[to preostanuva t.n. "obi~ni lu|e" da napravat? [to mo`eme nie da napravime?Ne postojat obi~ni i neobi~ni lu|e. Postoi sekoga{ samo eden ~ovek i od toj eden ~ovek se trga. Od toa mno{tvo lu|e sekoj e poseben, nepovtorliva li~-nost i vo taa smisla nema obi~ni lu|e. Tie obi~ni lu|e se milioni nepovto-rlivi li~nosti. Sekoj mo`e da napravi mnogu, prvin vo sebe. Jas insisti-ram na toa, ne vo smisla na sebi~nost, tuku vo smisla na rabota na sebe, podobruvawe na sebe. Edinstveno koga ne{to so sebe i vo sebe ~ovek }e napravi, toga{ mo`e da se svrti kon drugiot, da se otvori za drugiot.

A. B.

580

Dali s# u{te gi ~uvstvuva{ posledicite, posle ~etiri godini od kon-fliktot vo Makedonija?

Kako vlijae{e vojnata na tebe?

Dali ima takvi situacii vo koi tebe li~no te povredile?

Kako izleze na kraj so ovaa situacija i so drugi vakvi situacii, koi te povreduvaat?

Da, gi gledam nasekade, osobeno na mesta koi{to bea pove}e opfateni so konfliktot, kako na pr. vo kumanovskiot region. Tamu imam sestra i kaj nea site slu~uvawa se odrazija mnogu. Vo tekot na vojnata, ona be{e po podrumi dolgo vreme i poradi toa ima trauma. Duri i den deneska se slu~uva nave-~er da stanuva, odi nadvor, vri{ti, vozrasna ena na 40 godini. Se ~uvstvu-va toa i po narodot, op{to, i po odnesuvaweto, odma posle toa. Sega ima ma-la promena, no posledicite s# u{te se ~uvstvuvaat.

Jas sum poinakva i poinaku gi sfa}am rabotite. I toga{ mi be{e mene glu-pava vojnata, zatoa {to s# mo`e so razgovor, so dogovor da se postigne. Fala bogu, nie lu|eto imame eden podarok {to mo`e da zboruvame, da komunici-rame, i mo`e da se rezoniraat nekoi raboti, da bideme poracionalni, i s# da se sreduva so razgovor. Ne mora ni so pi{toli ni so bombi. Mislam deka i bez toa mo`e da se ima razbirawe.

Ima mnogu, premnogu ima, no edna {to do den denes mi ostavi vpe~atok: Pred nekolku godini rabotev i vo Zdravstven dom i vo medicinsko, ima{e deficit na kadar, i za toa vreme predavav na albanska paralelka. Toga{ edna kole{ka na ginekologija otsustvuva{e. Ona gi vode{e ve`bite i jas se ponudiv na direktorkata (sega taa e smeneta) da & pomognam, bidej}i gubea u~enicite. Zo{to da gubat, da bidat niz ulici, i jas se ponudiv da gi preze-mam u~enicite, koga ona duri i za~udena: "Koj? Vie? Na makedonska parale-lka toa da go napravite?" Duri i ~udno & be{e na nea, a jas povredena bev, bidej}i si mislev: kako mo`e na albanska paralelka da im predavaat Ma-kedonci, a nie ne mo`e da predavame na makedonska? Da be{e rabotata vo jazikot, ajde, da re~eme ne go znam, iako jas go znam makedonskiot jazik, ama tuka be{e rabotata vo prakti~ni ve`bi vo klinika, vo hirurgija; isto kako i na makedonska paralelka, taka i na albanska paralelka: se poka`uva ka-ko injekcija se prima ili nekoja druga intervencija, nema mnogu zboruvawe.

Mislam deka jas sum otvorena osoba. Sakam da razgovaram koga ima prostor za razgovor. Sakam i feed-back, barav i od direktorkata, bidej}i, pred toa, nie preku Me|a{i imavme mo`nost da nau~ime pove}e okolu nenasilnata razrabotka na konfliktite ili deka rabotite mo`at da se re{avaat so razgovor. I sakav i tuka da se obidam, da uspeam, ama vo toa vreme ona nema-{e u{i, izgleda i vremeto be{e takvo, posle vojnata pa ne znam zo{to no mo`ebi bila potresena.Vo posledno vreme jas ~uvstvuvam deka kaj istata li~nost ima dosta prome-ni. Duri i jas sum iznenadena – mi se obra}a so po~ituvawe, gledam se kon-sultira nekoga{ za nekoi raboti. Jas veruvam deka so osvestuvaweto za na-silstvoto i nenasilstvoto i tehnikite na nenasilnata komunikacija – ona

ene ~estopati mi doa|a{e da M

pla~am, za{to me mrazea i samata omraza stvara omraza; i jas prvo bev ispla{ena i posle, saka{ – ne saka{, }e po~ne{ da mrzi{ nekoj {to te vre|a. Site sme lu|e, site sme isti. Mo`e razlika ima vo kultura, vo jazik, ama site di{eme, site sme lu|e.

Zumreta(42 god.)

Skopjepomo{nik direktor

i profesorka

581

Omrazata samo omraza privlekuva

{to go rabotime so na{ite u~enici vo rabotilnicite, mo`e ~uda da se napravat vo obrazovanieto, ili, da re~am, mo`e navistina mnogu da se napravi.

Pa namesto da go pomine{ ivotot so kavgi i omraza, zo{to da ne go pretvo-ri{ vo ne{to ubavo? Koga ti mora{ da ivee{ vo ist prostor, namesto da se kara{, treba da go prifati{ toa i da go razbere{. Treba otvoreno da se razgovara za problemite, so doverba, slobodno i relaksirano, bez da se stegame, kako vo rabotilnicite {to razgovarame. Lu|eto mo`at da se posta-vat vo tvoja situacija i da te razberat, da si gi razjasnat rabotite. esto se slu~uva nekoj ne{to da napravi od strav, a ne so namera.Vikaat ribata smrdi od glava, a se ~isti od opa{. Pomiruvaweto zavisi mnogu i od Vladata. I tuka treba dosta da se raboti.

Pa zo{to da ne ovie rabotilnici. Ne znam kako e kaj politi~arite, za{to ne i kaj niv toa da se sproveduva? I kaj niv mo`e da vlijae. Koga kaj nas pro-fesorite mo`e{e, zo{to ne kaj niv? Mene ~estopati mi doa|a{e da pla~am, za{to me mrazea i samata omraza stvara omraza; i jas prvo bev ispla{ena i posle, saka{ – ne saka{, }e po~ne{ da mrzi{ nekoj {to te vre|a. Site sme lu|e, site sme isti. Mo`e razlika ima vo kultura, vo jazik, ama site di{e-me, site sme lu|e.

Da. Mislam deka i Makedoncite sakaat. Normalno deka i na niv ne im odgo-varaat ovie konfliktni situacii. Iako ne se razbiram vo politika, pak }e go ka`am ova: slu{nav na vesti deka, ete, i Makedoncite se pla{at i deka sakaat da ima dr`ava Kosovo. Ako ima konflikti, }e se prefrlaat i vamu. Mislam deka imaat pravo.

Tuka vo medicinsko, ima profesori {to se Albanci, nevraboteni, ima dok-tori nevraboteni, a ima potreba od kadar. Zo{to ne im se dade mo`nosta tie pobrzo da se vrabotat, pobrzo da se prekvalifikuvaat za da imame nie kadar za ponataka? Mnogu raboti se ko~at, se ko~at vo vrabotuvaweto. Ima nekoj {to toa namerno go pravi. Znae{ zo{to mislam deka e taka? Zatoa {to jas mo`am da potvrdam, od moe li~no iskustvo, za da ne ispadnam deka la-`am ili ne znam {to, ili se slu`am so dezinformacii. Jas koga treba{e da se prefrlam vo medicinsko, ima{e deficit na kadar. Od ambulanta vo me-dicinsko, mene 3 godini me dr`ea bez da mi pla}aat. Rabotev neplatena. Posle 3 godini, edvaj uspeav da me prefrlat od Zdravstven dom vo {kolo, a mo`e{e i porano toa da se napravi i poprofesionalna }e bev, ako preda-vav u{te odma toga{, a ne tr~i na taa rabota, tr~i na ovaa rabota. Mi be{e te{ko i plus imav opstrukcii. Ne ka`uvam site Makedonci go pravat toa, ama ima{e vo toa vreme malku pove}e Makedonci {to mi napravija opstruk-cija. Ama mislam deka po~naa da sfa}aat deka treba da `iveat zaedni~ki so nas.

Jas poku{avav da razgovaram so tie osobi, ama ne uspevav so site, zatoa {to nekoi me ignoriraa, ednostavno im be{e potcenuva~ki da razgovaraat so mene. Poku{av i preku pretpostaveni, ama tie mi rekoa samo: "Da, da, da", a ni{to ne prezemaa. Poku{av i preku na{i pretpostaveni koi rabotea vo

[to pretstavuva za tebe pomiruvaweto ?

[to na primer?

[to misli{, dali lu|eto vo Makedonija sakaat pomiruvawe?

[to misli{, {to drugo mo`e da se napravi na toa pole? Na primer, kako ti li~no bi go pomognala toj proces na pomiruvawe? Dali gleda{ deka ti mo`e{ ne{to da napravi{?

Kako raeagira{e ti na seto ova?

582

Ministerstvo, preku niv nekako pritisok, napravija ne{to, ali edvaj, ne-{to sosema malku. Tolku golem trud vlo`ivme za ne{to, {to treba{e da bide normalno.

E, pa ima i od albanskata strana politi~ari {to go la`at narodot, im vetu-vaat mnogu raboti, {to nema rezon; za mnogu raboti, od moja gledna to~ka, mislam deka polno od narodot se zloupotrebuva. Ina~e, spored mene, ima polno Albanci {to sakaat da sorabotuvaat, zaedni~ki da `iveat, sakaat miren `ivot i se za tolerancija. Ima i takvi {to baraat ne{to, {to nema {ansi. Spored mene, pome{ano, porazli~no, pointeresno e. Mene pove}e mi se dopa|a {to, eve, sega go vladeam i makedonskiot, i srpskiot jazik, i tur-skiot po ne{to, i romskiot, i albanskiot jazik. Jas se ~uvstvuvam pobogata {to iveam tuka. Imam prijateli vo Albanija i oni mo`e go znaat italijan-skiot i angliskiot, ali jas se ~uvstvuvam pobogato, a i jas znam ne{to od angliski. Sakam da ka`am: pove}e nacii, porazli~ni kulturi, pointeresen e `ivotot. Mislam treba samo da se najde zaedni~ki jazik, a mo`no e seto toa. Ama i od gore nekoi raboti treba da se smenat. Ina~e, narodot, narodot ne e lo{, i od makedonska i od albanska strana. Ama preku mediumite, ne-koi lo{i raboti se prenesuvaat, naro~ito, nekoi nekontrolirani televi-zii.

Da. Apsolutno mo`am. I jas se ~uvstvuvam kako makedonski dr`avjanin i sum kurban koga idam nekoga{ negde da ka`am deka sum od Makedonija; du-ri vo Albanija, na more koga odam, n# vikaat Albanci, a jas gi popravam deka sme makedonski Albanci.

Klu~ot po mene ne bi trebalo da bide 20 -30%. Treba da bide po kvalitetot. Jas ne bi sakala da im predava na moi u~enici nekoj tuku{to izlezen od klupa. Poprvo bi odela kaj profesionalen Makedonec, otkolku kaj Albanec neprofesionalen. Treba da se vrabotuva po profesija, po afinitetite {to gi imaat, a, normalno, da im se dade mo`nosta na site vo zapi{uvaweto, za-toa {to, sega zasega, mo`ebi albanskata nacija nema od site kadri, od site profili vrabotuvawe. Taka e zatoa {to edno vreme ni be{e zabraneto da se {koluvame. Jas li~no, od moe iskustvo, bev odli~na u~eni~ka i konkuri-rav za medicina i ne me primija, zna~i ni be{e zabraneto. Nej}ev da se za-pi{am nikade, sakav medicinsko, i gotovo. I drugata godina pak konkuri-rav, i drugata godina be{e so priemen ispit. I napi{av, i mislev deka }e me primat, i pak ne bev primena za 0,3. Ne mo`ev da se zapi{am i toga{, vidov – nevidov, se zapi{av na Hemiski fakultet. Sakam da vi re~am deka ne mi se ispolnija `elbite ni mo`nostite, i zatoa sega deficit na kadri ima. Treba da im se dade pove}e mo`nost na Albancite ili Romite, zboram za bilo koja nacija; da im se dade mo`nost da se kvalifikuvaat, da se dokva-lifikuvaat, da se prekvalifikuvaat, spored mo`nostite i potrebite.

Na lo{ite raboti sekoga{ sakam da zaboravam. Jas sum takva li~nost, samo na dobroto sakam da se se}avam, za{to lo{oto vodi kon lo{o, kon u{te po-lo{o. I zatoa treba da se sfatat nekoi raboti: ete, toa bilo, pominalo, se-ga treba da gi znaeme nekoi raboti, kako treba ponataka. Sekoj mo`e da se

[to misli{, {to mo`e da napravi narodot na koj ti mu pripa|a{ za po-miruvaweto vo Makedonija?

Dali sega Makedonija ja do`ivuva{ kako prostor kade mo`e{ da gi ostvari{ svoite prava?

Kakov e tvojot stav okolu 20% vrabotuvawe vo dr`avni institucii?

[to misli{, kako treba da se odnesuvame kon minatoto, treba li da se zaboravi toa {to se slu~i?

583

promeni. Ne mora sekoga{ da se bazirame vrz minatoto. Minatoto treba da se znae, ali lo{oto treba da se zaboravi.

I da se prosti, se razbira.

Pa otsekoga{ taka bilo i }e bide. Sekoga{ }e ima i nastradani. Plus, i po verata i po ~ove~nosta treba da se zaboravi. Ete, da ne zaboravime, da ~uvame, na primer, sestra mi umre zaradi Makedonec, ja ubi. I {to dobivka od toa }e imam, }e ubijam eden Makedonec i {to? Nema da mi se vrati mene ni sestra mi, ni bilo koj. Jas sum protiv toa, sakam da se zaboravi lo{oto; {to porano da se zaboravi, tolku podobro.

Pa tie koga bi bile so qubov prema svojot narod, na primer, Albanec prema Albanec, tie bi bile svesni deka treba da se promenat. Nekoi raboti se kon dobro, samo dobroto da se pamti, ama toa ne im odgovara sekoga{. Jas mis-lam deka treba da se po~nuva od podobruvawe na socijalniot status na lu-|eto, voop{to, na ekonomijata, a ne samo nie Albancite, nie Makedoncite, da udiraat gradi vo toj stil – treba golema Albanija, golema Makedonija. [to so taa golema Albanija, golema Makedonija? [to, koga nikoj ne si? Ti, kako prvo, treba da uspee{ kaj tvojot narod da vsadi{ qubov, a ne da {iri{ omraza, omrazata samo omraza privlekuva. Naprotiv, treba zaedni~ki so-`ivot, treba qubov so qubov. Nema ni{to da izgubime.

Pa jas mislam deka i od dvete strani e. Ama mislam deka ima strani i od golemite sili. Tie, normalno, pravat pre~ki vamu za da mo`e da vladeat.

Pa znae{ {to, sekoga{ e toa taka – malo kam~e ako se prevrti, pa drugoto, tretoto i mo`e da bide ne{to. Ako ni{to ne se prevrti, toga{ ni{to. Nor-malno deka i od golemite sili nekoi raboti ni se nametnati, ama ako nie sme cvrsti, ako sme ubedeni vo toa, sekoe kam~e dava svoj pridones, sekoja individua, sakam da ka`am, dava svoj pridones. Jas, kako li~nost, mo`ebi nikoj i ni{to ne sum, ali vo moja okolina, vo moja bliska okolina sum prido-nela za da ima podobri odnosi, za podobro raspolo`enie i ~uvstvuvam toa go gledam vo licata na drugite {to me opkru`uvaat, i mo`e sekoj toa da go napravi. Jas ne sum nikoj i ni{to. Spored moi mo`nosti individuata mo`e da vlijae mnogu i individuata mo`e da vlijae vo familijata. Ako imame po-ve}e zdravi familii, op{testvoto vo strukturata treba da bide zdravo.Krivicata e i grupna. Ima nekoi grupi koi{to potpadnaa pod vlijanie na golemite sili. Drugo, kolektivnoto nezadovolstvo, i toa pridonesuva, ka-ko i kolektivnoto nadvladuvawe. Makedonskiot narod saka{e da bide nad drugite. Makedonija na Makedoncite i drugite pod negova noga. Da ne bea tie takvi, i Albancite da ne se ~uvstvuvaa izgme~eni, nema{e da dojde do ova.

Mo`e, ima prostor, samo {to ima mnogu lu|e {to sakaat da vr{at vlijanie, sakaat da pre~at. Ina~e, ima razbirawe, samo so razgovor mo`e s# da uspee.

A da se prosti?

A tie {to izgubija najbliski rodnini, prijateli? Kolku tie mo`at da zaboravat?

[to misli{, {to bi trebalo da napravat politi~arite?

[to misli{, ~ija e krivicata za s# ova {to se slu~uva{e?

[to misli{ za individualnata odgovornost, za individualnata kri-vica?

Dali ima{ mesto, prostor vo Makedonija za izrazuvawe na sopstveniot identitet?

Dali ti slobodno go izrazuva{ svojot identitet kako Albanka vo Make-donija?

584

Da, duri i gorda sum na toa. Ima{e edna slu~ka dodeka studirav na fakul-tet vo Bitola; edinstvena Albanka bev na fakultetot, i bidej}i makedon-skiot vo Skopje e razli~en od toj vo Bitola, mene ne me primetija deka sum Albanka; i edna{ koga so drugarkite bev na gosti kaj edna drugarka, me pra-{aa kolku deca imam. Jas im ka`av dve, a oni: "Pa mlada si, ra|aj, za{to }e se izgubime kako nacija. Onie mo`at da imaat po 5-6, a nie samo po dve", (ne znaea deka sum Albanka) i jas toga{ im ka`av deka i jas sum Albanka, ama ra-|aweto ne ide na nacionalna osnova tuku spored mo`nostite. Ako si vrabo-tena, nema{ vreme i normalno nema da ra|a{. Ima vrska toa i so obrazovno-to nivo, za{to tie {to nemaat, mislat kolku deca dal gospod tolku. Otkako im ka`av deka sum Albanka, im padna nezgodno.

Da, da, mi se izvinija. Ne mi be{e da se izvinat, tuku zo{to i da imaat takvo mislewe. Site mislat deka site Albanci se isti. Ako ima eden nedobar, i tie mislat site se takvi. Generalizirawe na rabotite, ne treba.

Pa jas sum malku optimist. I po priroda sum optimist, i mislam deka po~-navme na dobro i deka }e odi na dobro. U~enicite Makedonci porano ne sa-kaa da slu{nat albanski, a kamoli da u~at, a sega gledam imame tri grupi, i toa golemi i so toa sfa}am deka idninata mo`e pouspe{na da ni bide. Jas i vo moja familija mo`am da imam kavgi, toa e normalno; }e dojde vreme koga nema da se razlikuvame po nacija tuku po ~ovek, po karakter, a ne po toa dali e Albanec, ili Rom ili Makedonec.

Pa ne ba{ mnogu, toj treba{e odamna da se implementira. Ne deka se razbi-ram jas vo toa, ama gledam rezultatite mnogu sporo nekako idat. Nekoi ra-boti u{te se samo na hartija, ne se na praksa.

Jas bi ka`ala kako poraka: "Da mu go napravi{ na drugiot toa, {to saka{ da ti go napravat tebe". Sekoj ~ovek e nepresu{en izvor na pozitivna energija.

G. P. Z.

Dali ti se izvinija ?

Kako ja gleda{ idninata na Makedonija?

Spored tebe, kolku Ramkovniot dogovor pridonese kon podobruvawe na situacijata vo Makedonija?

E, sega na krajot, ne{to {to ti bi sakala da ka`e{, a ne te pra{av?

585

odeka studirav na fakultet vo DBitola;

edinstvena Albanka bev na fakultetot. I edna{ koga so drugarkite bev na gosti kaj edna drugarka, me pra{aa kolku deca imam. Jas im ka`av dve, a oni: "Pa mlada si, ra|aj, za{to }e se izgubime kako nacija. Onie mo`at da imaat po 5-6, a nie samo po dve", (ne znaea deka sum Albanka) i jas toga{ im ka`av deka i jas sum Albanka, ama ra|aweto ne ide na nacionalna osnova tuku spored mo`nostite. Otkako im ka`av deka sum Albanka, im padna nezgodno.

Kako se ~uvstvuva{ denes, 10 godini po zavr{uvawe na vojnata, koga }e se priseti{ na slu~uvawata od '90-tite? Ti toga{ be{e mnogu mlad, dali voop{to se se}ava{ i kolku se intenzivni tie se}avawa?Jasno deka se se}avam. Sigurno deka tie ~uvstva ne se ve}e tolku intenziv-ni. Toa za mene e ne{to {to pominalo, iako ostanaa posledici za site nas, najve}e vo taa nekoja ekonomska smisla. [to se odnesuva do mene li~no, vo toj nekoj voen period majka mi ja zagubi rabotata, a tatko mi ostana na rabo-ta, no stana invalid, bidej}i mu se vlo{i bolesta poradi seop{tiot stres od toa vreme. Vo taa smisla ~uvstvuvam posledici, no nemam nikakvi nega-tivni ~uvstva, osobeno ne kon nekoja druga nacija. Ne ~uvstvuvam nikakva omraza nitu ni{to sli~no.

[to e potrebno za tebe, pa i za site nas, za da se ubla`at, ako ne i ot-stranat tie posledici?]e nastapam kako marksist (smeewe). Jas sum uveren deka najprvo bi treba-lo da se sredi ekonomskata situacija, bidej}i samo uspe{no stopanstvo mo`e da pridonese kon pokvaliteten socijalen `ivot, kon kakva i da e pozitivna promena. Koga lu|eto }e go napolnat stomakot, koga site se siti, ili barem golemoto mnozinstvo, toga{ mo`eme da trgneme ponatamu. Bidej-}i ako mnozinstvoto lu|e se gladni, ne mo`at svoite osnovni egzistenci-jalni pra{awa da gi re{at, toga{ za promeni na podobro ne stanuva ni zbor.

[to e za tebe pomiruvawe?Uspe{no pomiruvawe bi bilo dobar so`ivot. A so`ivotot go pravi toleran-tnata zaednica koja vklu~uva pove}e nacii. Toa e zaednica kade drugite na-cii ne se ugnetuvani od dominantniot narod. Toa e edna harmoni~na multi-etni~ka zaednica, kade {to se po~ituva pravoto na sekoj poedinec.

[to e potrebno za lu|eto vo na{ite kraevi da iveat vo takvi harmoni-~ni zaednici? [to e preduslov za takvoto pomiruvawe?Kako {to ve}e spomnav, primarno e podobruvaweto na ekonomskata situa-cija, a vedna{ potoa sledi civilnata edukacija. A so ogled na nivoto na ta-kvata edukacija vo Hrvatska, zasega mi se ~ini deka toa ne e nevozmo`no, no e mno{ne te{ko ostvarlivo.

Koj, spored tebe, bi trebalo da poraboti na toa?Sega kako nekoj dedo }e ka`am: Pa sekako mladite lu|e, na niv svetot osta-nuva... Nekako mi se ~ini deka sme nie tie koi imame pogolem anga`man, pove}e energija, pogolem prostor, bi mo`ele da imame i pogolemo vlijanie. Pa eve i tie mediumi, i vo niv povtorno mladite lu|e promoviraat polibe-ralni stavovi i pohumani vrednosti. Vo sekoj slu~aj intelektualci, lu|e koi znaat i mo`at.

Zna~i, spored tebe, mladite lu|e treba {to pove}e da se vklu~at vo ak-tiven socijalen `ivot, pa i vo procesite na pomiruvawe ili postojat u{te nekoi drugi nositeli na tie procesi?Koga taka }e se ka`e: Treba da se vklu~at, toa nekako ne mi zvu~i dobro, zvu~i kako nekoj aparat koj od vreme na vreme se vklu~uva i isklu~uva.

586

^ovekot kako politi~ko su{testvo

ko prodol`ime da mrazime

ne{ta, lu|e od Aminatoto, nema da

mo`eme normalno da dejstvuvame, nitu vo

sega{nosta nitu vo idninata.

Sr|an(19 god.)

Osiekstudent

Mislam deka samite mladi lu|e bi trebale da gi prepoznaat problemite vo op{testvoto i so niv da po~nat da se zanimavaat. Mislam deka postojat na~ini, deka postojat inicijativi vo koi mladite lu|e bi trebalo da se vklu~uvaat.

Koi se problemite koi ti gi gleda{ kako kamen za sopnuvawe pri ostvaruvaweto na progresot koj vodi kon pomiruvawe?]e zboruvam za problemite koi definitivno postojat vo na{eto op{te-stvo. Toa se, mi se ~ini, krivi vrednosti postaveni vo svesta na mnozin-stvoto lu|e, koi, na primer, ja stavaat nacionalnosta, veroispovedta kako nekakov va`en kriterium spored koj se ocenuva individuata. Mislam deka toa nikako ne bi smeelo da bide prioritetno vo me|u~ove~kite odnosi.

Misli{ li deka lu|eto se podgotveni za pomiruvawe vo zemjata vo koja `ivee{?Izgleda deka s# u{te postojat te{ki emocii, {to e razbirlivo od aspekt na lu|eto, koi, da ka`eme, vo vojnata zagubile ~lenovi od svoeto semejstvo. Od druga strana, pomina ve}e dosta vreme i mislam deka ve}e bi trebale poma-lku da bidat podgotveni za toa pomiruvawe, no pak mi se ~ini deka s# u{te ne se.

Sakaat li lu|eto pomiruvawe?Pa gledajte, site zavojuvani podra~ja, toa po pravilo nikoga{ ne bile ne-koi urbani mesta, zna~i toa voglavno bea ruralni podra~ja vo koi voglavno `ivee naselenie so ponisko edukativno nivo, a toa proizvede edni poinak-vi razmisluvawa i poinakvi vrednosti. Zna~i toa e ona {to ve}e go spom-nav – davawe prioritet na nacionalnosta i veroispovedta. Da, jas ne mis-lam deka lu|eto ja nemaat taa tendencija za pomiruvawe. Tie mo`ebi toa i go prepoznavaat kako pozitivna rabota; da ka`eme, denes preku primerot na nivnite zamjodelski dobra koi tie eventualno bi mo`ele da gi plasi-raat na bosanski i srpski pazar, a toa sega vo golema mera e ote`nato.

[to mo`at da napravat "obi~nite lu|e" za pomiruvaweto? [to treba nie da prezememe i dali sme nie premali za golemi ~ekori?Nikako ne se soglasuvam so podelbata: mali i golemi lu|e, no da, postojat onie koi lu|eto gi stavaat vo takvi fioki. Da, sekako deka lu|eto mo`at mnogu da napravat preku sopstvenoto dejstvuvawe, preku vklu~uvaweto vo inicijativi; mislam deka sekoj mo`e bez ogled kolku raboti dnevno. A te-mel na toa e entuzijazmot i verbata vo pomiruvawe, a podocna dejstvuvawe-to na ~ovekot kako politi~ko su{testvo.

Kako da se odnesuvame kon minatoto?Spored mene, prva rabota e prostuvaweto. Da se razbere deka nema ve}e smisla da se borime so nekoi raboti, bidej}i ednostavno tie pominale i toa taka treba i da se prifati. Vojnata e edna svr{ena rabota koja }e ima vlijanie na idninata onolku kolku nie samite toa }e go dopu{time. Bidej}i ako prodol`ime da mrazime ne{ta, lu|e od minatoto, nema da mo`eme nor-malno da dejstvuvame, nitu vo sega{nosta nitu vo idninata.

Treba li da se zaboravi?Mislam deka zaboravot kako kategorija za ~ove~koto su{testvo ne postoi, barem ne dodeka ne stane senilno. Postoi za nekoi irelevantni raboti, no takvi golemi slu~uvawa, ne{ta koi imale golemo vlijanie vrz nas, takvi raboti ne mo`at da se zaboravat.

A {to misli{ deka bi trebalo da prezemat politi~arite i ostanatite mo}nici za da stigneme {to pobrgu do pomiruvaweto? Dali tie dovolno se zalagaat na toa pole?

587

Pa za po~etok tie bi trebalo {to pove}e da zboruvaat za pomiruvaweto vo pozitiven kontekst. Tie bi trebalo da bidat potencijatori na demokrat-skite vrednosti i svesta za pomiruvaweto, sekako bez pateti~na politiza-cija.

Od nekoga{ zavojuvanite strani, koja bi trebala pointenzivno da go za-po~ne procesot na pomiruvawe?Sekako deka toa im e vo interes na site, pa zatoa bi trebalo da ima nekakov balans. Na site ni e potrebno toj proces, koj vodi kon normalizirawe na so-stojbata, da se zavr{i {to pobrzo, osobeno ako sakame da vlezeme vo Evrop-ska unija. Site znaeme deka pome|u ostanatite, neminoven preduslov se i dobrososedskite odnosi.

[to bi se izmenilo za Vas koga bi se slu~ilo pomiruvawe pome|u dve – tri nacii/zemji?]e bidam prakti~en. Konkretno jas bi mo`el da otidam da studiram nekoj semestar vo Belgrad ili Saraevo. Za mene, ete, vo taa edukativna smisla bi bilo dobro da postoi podobar odnos pome|u na{ite zemji.

Mislite li deka vinata e samo na ednata strana?Ne, nikako, vinata nikako ne e samo na ednata strana. Ne sakam da ka`am deka taa e podednakva, vinata ne mo`e da se meri, kako ni bolkata prediz-vikana od nea. No deka vinata realno postoi kaj dvete strani, postoi. Pa i da trgneme po onaa teza: "Koj ja zapo~na vojna?", ne mo`eme ni{to da dobi-eme. Ednite zapo~naa na edna teritorija, dodeka drugite zapo~naa na druga teritorija, i taka mo`eme da se vrtime vo krug.

Mo`e li vinata da se indivdualizira ili taa e kolektivna?Jas sum sekoga{ za individualizirawe na vinata. Znam da slu{nam termi-ni od tipot: Narodot koj izvr{i genocid nad drugiot narod. Toa se totalni gluposti! Ne postojat takvi narodi.

Ne ti se ~ini li deka site nie nosime eden del od taa vina? Mo`ebi zatoa {to zazedovme pasiven stav, zatoa {to ne go osudivme zloto ili poradi nekoja treta pri~ina?Konkretno, mojata generacija i jas zaedno so nea, nie ne mo`evme ni{to. Nie navistina bevme premladi. Od druga strana, na{ite roditeli definitiv-no mo`ea pove}e da napravat, no treba da se ima razbirawe i za niv, bidej-}i tie se odgleduvani vo eden sosema poinakov svet otkolku {to toa e slu-~ajot so nas. Da ja pogledneme samo literaturata koja tie ja ~itale, raboti-te na koi gi u~ele... Toa potpolno se kosi so ona {to podocna se slu~i. Tie, vsu{nost, ne ni poznavale opcija da se slu~i toa {to na krajot se slu~i. Moite roditeli konkretno, kolku i da mirisalo na vojna, ne veruvale deka taa }e se slu~i, s# dodeka ne po~nale da pa|aat prvite granati.

Koja e odgovornosta na "obi~niot ~ovek"?Toa e te{ko da se ka`e, te{ko e da se osudi maliot ~ovek zatoa {to ni{to ne prezemal, bidej}i lu|eto bea ispla{eni, vo niv postoe{e golem strav od kakvo bilo dejstvuvawe i sekoj, prvo i osnovno, gledal kako da so~uva iva glava. No da, odgovornosta na obi~niot ~ovek e, isto, golema, bidej}i mali-ot ~ovek e toj koj dejstvuva vo toj svoj krug, vo svojata zaednica.

Koj e, vsu{nost, rtva na gra|anskata vojna?Mene mi se ~ini deka site nie sme `rtvi, i od ednata i od drugata strana, dokolku s# u{te se delime na strani. Sekako so isklu~ok na toga{nata po-liti~ka elita koja i deneska ivee so odli~en standard, na nivo na zapad, a mnozinstvoto narod denes, ekonomski gledano, ivee mnogu lo{o.

588

islam deka zaboravot kako kate-M

gorija za ~ove~koto su{testvo ne postoi,

barem ne dodeka ne stane senilno.

Postoi za nekoi irelevantni raboti,

no takvi golemi slu~uvawa, ne{ta koi imale golemo vlijanie vrz nas, takvi raboti ne

mo`at da se zaboravat.

Mislite li deka ima{e volja kaj lu|eto, dali tie mo`ebi mo`ea da ne i podlegnat na mediumskata manipulacija?Malku }e filozofiram, no mi se ~ini deka lu|eto nekade vo svoite nagoni sakaat da bidat manipulirani, sakaat so niv da se upravuva i vladee. Zatoa {to nema nekoj racionalen odgovor za toa zo{to ja prifativme manipula-cijata. Ovdeka zboruvam za mnozinstvoto. Jasno deka nekoi ne bile i ne mo-`at da bidat manipulirani, a toa povtorno e vrzano i so edukacijata, koja postojano ja naglasuvam.

Koi se Va{ite predviduvawa za idninata vo vrska so potpolnoto po-miruvawe na zavojuvanite narodi, vo gra|anskata vojna od '90-tite?Toa sigurno }e se slu~i. Pomiruvaweto sekoga{, vo istorijata i na site te-ritorii, se slu~uvalo, pa }e se slu~i i kaj nas. Primer za toa e Germanija; pa eve i nie patevme od nivnata ~izma, pa lu|eto brgu po vojnata masovno tamu rabotea ili `iveeja, vo krajna linija. Toa, ednostavno, e nu`no i toa }e se slu~i.

E. P.

589

Na po~etokot bi te zamolila da ka`e{ ne{to za sebe, koj si, od kade si, {to raboti{...Da, te{ki pra{awa. Pa dobro, bi mo`el da se pretstavam. Jas sum Dejan Ili}, roden 1965 godina vo Zemun i imam mnogu opu{ten odnos kon svojot `ivot – mnogu go sakam ona {to go rabotam, no koga bi trebalo da ka`am kol-ku e bitno toa, mislam deka i ne e tolku va`no. U~ev {kolo, zavr{iv Op{ta kni`evnost na Filolo{kiot fakultet, a potoa odev na Studii za rodot i kulturata na Centralnoevropskiot univerzitet i tamu magistrirav, a mo-`ebi duri i }e doktoriram na istiot otsek, bidej}i i tie studii poleka gi privr{uvam. Ne{to preveduvav, pi{uvav kni`evni kritiki, izvesen peri-od mnogu intenzivno, pa potoa po~nav da rabotam kako urednik. Urednik sum od 1994-ta, pa s# do denes. Taka bi se opi{al sebesi. S# ostanato, toa {to sum go pi{uval, preveduval, toa {to sum u~el, s# toa e vo nekoja funkcija na uredni~kata rabota.

Kako gi gleda{ ovie voeni godini, kakvi ti se se}avawata? Kakvo ti e ~uvstvoto na tie devedesetti?Vsu{nost, vo vrska so toa imam dve pra{awa. Koga razmisluvam za devede-settite, prvo pomisluvam na Jugoslavija koja{to se raspadna, pa duri potoa na devedesettite. Mnogu nejasno se se}avam na taa zemja {to se raspadna, osven {to mnogu mi nedostasuva. Ne veruvav deka }e se slu~i toa, oti taa zemja }e se raspadne. A koga ve}e bi moral da ka`am {to mi bilo ubavo i na {to to~no se se}avam – se se}avam na najobi~nite raboti od detstvoto, kako si igrav koga bev mal, kako iveev so roditelite, kako se dru`ev so lu|eto, nekoi sosem obi~ni raboti, no sega seto toa mi izgleda kako nekakov izgu-ben raj, mo`ebi zatoa {to staream. No s# ubavo {to mi se slu~ilo, kako {to ve}e toa go pravat lu|eto – go proektiraat detstvoto i ranata mladost, toa sega jas go proektiram, toa se sovpa|a so poslednite decenii na Jugoslavija, pa taa zemja mi stanuva mnogu mila i mnogu mi nedostiga. A potoa na devede-settite se se}avam so bes i gor~ina i so ~uvstvo na sram. Toa {to se slu~i vo devedesettite ja uni{ti zemjata koja{to sega tolku mi nedostasuva; a kojznae, da postoe{e, mo`ebi i ne bi ja sakal tolku. Besen sum bidej}i pomi-sluvam deka mo`ebi mo`ev ne{to da storam, da postignam ne{to, a ne pos-tignav; mo`ebi zatoa {to bev mrzeliv i glup, a mo`ebi i zatoa {to uslo-vite bea takvi kakvi {to bea; pa sepak, ne napraviv malku. Nekoj pakosen bi mo`el da ka`e: Da ne bea site tie nevolji, toa {to go napravi ti, ne bi ima-lo nikakva smisla i ne bi postignal ni{to. Me|utoa, nikoga{ ne se znae. Veruvam deka mo`ev pove}e i podobro, kako i mnogu drugi. I za toa bes – ne gledam so kakvo pravo nekoj n# osuetil vo na{ite planovi i elbi. A potoa i gor~ina vo vrska so toa. Bev potpolno nesovesen, glup i sebi~en, zatoa {to se gledav samo sebesi i {to bi sakal jas i kade bi sakal da bidam, i za s# drugite mi bea krivi. Mi treba{e vreme da sfatam deka mo`am i sam ne{to da storam. Zatoa gor~ina. A sram mi e zatoa {to koga go zboruvam ova, zboruvam samo za sebesi i za lu|eto tuka. Mnogu docna stanav svesen za nevoljata koja{to pogodi drugi lu|e. I do dene{en den mnogu mi e te{ko i neprijatno i se obiduvam da se opravdam nekako, da se iskupam za toj

590

Na devedesettite se se}avamso bes i gor~ina i ~uvstvo na sram

dgovorni sme zatoa {to O kako op{te-

stvo imavme mo`nost da izbirame,

glasavme kako {to glasavme, a tie {to

gi izbravme go rabotea toa {to go

rabotea, i to~ka. Nemame kade so toa. I zatoa sekoj od nas mora da se zapra{a:

[to rabotev jas seto toa vreme, dali se

anga`irav da & pomognam na nekoja partija? Jas ne se

anga`irav i sega mi e `al poradi toa.

Dejan(40 god.)

Zemunurednik voizdava~kata ku}a "Fabrika na knigata"

nedostatok na elementarno ~uvstvo i za svojata sebi~nost, zatoa {to u`i-vav vo mojot mal ivot, a ne napraviv ni{to za drugite lu|e, ~ii{to ivoti bea potpolno uni{teni. E, sega koga potpolno bi bil popustliv kon sebesi, toga{ bi rekol deka se odnesuvav kako pove}eto, deka ~ove~ki e da se za-{titi svojot mal `ivot, da ne se gri`i{ za tu|ite mali `ivoti, no mnogu retko se opravduvam sebesi na toj na~in. Nie, lu|eto, koi se zanimavavme so literaturata, se posramotivme tie devedesetti i s# {to sega pravam e obid da si gi iskupam svoite grevovi. I toa e sramno: {to sega posle tolku vreme?

Kako vlijaeja devedesettite na tebe?Sepak, jas sum zadovolen od svojot ivot. Nemam problemi so ona {to go ra-botev i so ona {to go postignav. Od edna strana, imam ~uvstvo deka mo`ev mnogu pove}e, a od druga strana, toa {to go napraviv ne e malku. No proble-mot e vo toa {to site nie koi bevme tuka i ne bevme neposredno pogodeni od vojnata, site nie gradevme ne{to vo na{ite `ivoti, postignuvavme ne{to, dodeka na nekoi drugi im be{e odzemeno pravoto na `ivot. E, so toa imam problem. Ne znam kako da izlezam na kraj. Toj magazin Re~, na koj sum mnogu gord i so koj, kako {to minuva vremeto, s# pove}e se poistovetuvam, zatoa {to s# {to rabotev kako urednik i s# {to pi{uvav e povrzano so toa spisa-nie – s# proizleguva od nego i s# mu se vra}a: odam nekade, vo nekoi gradovi blisku do na{ata granica i lu|eto tamu me pra{uvaat {to sme rabotele, jas im ka`uvam: "Pa ete, preveduvavme, pravevme eden magazin za literatura", a tie mi velat: "Nie, ete, odevme po voda, krpevme prozorci, ~uvavme... – ne znam {to, se snao|avme za hrana" i s# taka.Zapoznav eden mlad ~ovek vo Saraevo koj ivee vo onaa ku}a vo ~ij{to dvor be{e izlezot od tunelot, koj pod aerodromskata pista gi nose{e lu|eto vo Saraevo i nadvor od nego. Dodeka jas tuka preveduvav knigi i se pravev va`en poradi mojata uredni~ka rabota, zatoa {to lu|eto go po~ituvaa toa {to go rabotime, pa imavme pri~ini da se pravime va`ni, toj za toa vreme go odr`uval tunelot; i koga tamu vojnata zavr{i, toj svojot `ivot go vrzal za tunelot, kako {to jas sum go vrzal svojot ivot za magazinot. I sega toj pra-vi muzej, koga mo`ebi treba da u~i ne{to, da go naso~i svojot ivot, odnovo da go zapo~ne, toj odlu~uva da napravi muzej i da go odr`uva, da go popravu-va tunelot. I taka tunelot stana s# {to ima. Toj sega se bori da go so~uva muzejot. Za ~udo, iako toa ne me ~udi premnogu, vlastite ne se mnogu zainte-resirani da mu pomognat, pa toj bara pomo{ na razni strani. I mo`e{ samo da se srami{ koga }e zastane{ pokraj nego. Toj moment koga }e zastane{ kraj nego – toj so svojot tunel, jas so svojot magazin – s# {to rabotevme nie tuka, e sramno. I {to da pravi{... A povtorno, {to mo`ev da napravam? Ete, okolu toa ~esto razmisluvam.Vo edna kniga {to ja objavivme, knigata se vika Nikoj ne e osloboden od istorijata, a napi{ana e od Helmut Dubil, se zboruva za analiza na ras-pravite vo germanskiot parlament, koi{to se vodea vo vrska so masovnite zlostorstva izvr{eni od strana na nacisti~kiot re`im. Pa vo knigata ima govor na eden germanski pratenik koj izlegol na govornicata i rekol: "Edinstveno {to be{e ispravno da se stori vo vremeto koga Evreite bea deportirani vo logorite, e da se stavi olta lenta i da se trgne so niv, ili da se legne pred kamionot ili vozot so koj{to gi nosea." Edinstveno toa bi bilo vo soglasnost so moralnite principi. No nie sme samo ~ove~ki su{te-stva i ne mo`e od nas da se o~ekuva dosledno da se rakovodime so tolku vi-soki moralni standardi. Od nas, za `al, ne mo`e da se o~ekuva takov ste-pen na moral. I tokmu zatoa {to ne se odnesuvavme kako {to treba, tokmu tie n# obvrzuvaat denes da govorime za toa i na nekoj na~in da se iskupime za ona {to propu{tivme da go napravime; i toa ne vo smisla na nekoe

591

olku lu|e zamolil da izlezat na K

izborite, kolku lu|e zamolil da ne glasaat za Milo{evi}, kolkupati bil podgotven da gi prifati polemikite i da objasni zo{to ne treba da glasaat za Milo{evi}, i toa ne na negovite cvrsti istomislenici, toa e zaludna rabota, tuku na lu|eto koi se dvoumea, koi ostanaa doma, koi gi mrze{e da izlezat na izbori. [to napravivme so lu|eto koi mislea kako nas, no koi bea mrzlivi da izlezat i da glasaat? Ili ne veruvale deka toa ima smisla.

pokajuvawe, tuku ednostavno n# obvrzuva da se odnesuvame vo soglasnost so normite koi{to spre~uvaat da se slu~i ne{to sli~no. Me|u drugoto, n# obvrzuva da gi privedeme pred pravdata site onie koi go organiziraa toa i onie koi se direktno odgovorni.Na{ata odgovornost, t.e. na{ata obvrska kako toga{ni nabquduva~i i kako lu|e koi ne reagiraa na vreme, e postojano da opomenuvame deka takvo ne{to ne smee povtorno da se slu~i, deka kako op{testvo se obvrzuvame da bideme po~uvstvitelni i da reagirame na sekoe navestuvawe deka takvo ne{to bi mo`elo povtorno da se slu~i. Mislam deka ne napraviv s# {to mo`ev da napravam i sega sakam, na nekoj na~in, da se iskupam poradi toa i da se odnesuvam vo soglasnost so osnovnite moralni principi, zatoa {to okolnostite denes se podobri, od nas ne se bara toj nat~ove~ki gest; pa ajde sega, vo dobroto lesno e da se bide dobar, zna~i, ajde sega da se obideme da bideme dobri.

Koga go spomenuva{ minatoto, {to e so toa minato, {to da pravime so toa? Nekoi velat da se soo~ime, nekoi velat da zaboravime. Kako go gleda{ ti i {to so nego?Ne mo`am da tvrdam deka apsolutno e pogre{no da se zaboravi. Postojat primeri koga zaboravaweto be{e pogre{no. Zaboravaweto be{e edno od mo`nite re{enija.Mene, li~no, mnogu me interesira {to se slu~ilo. I ne veruvam deka postoi edna vistina. Navistina imam, neo~ekuvano za onoj anga`man na koj sum posveten, zna~i, navistina imam razbirawe za odnesuvaweto na srpskata strana vo tekot na devedesettite. Iako se sramam od ona {to go napravila srpskata strana, mo`am da gi razberam motivite poradi koi{to lu|eto odea vo tie vojni. A mislam deka ako na tie lu|e im se odzeme pravoto da gi objasnat svoite pri~ini, ako se ka`e deka ne mo`elo da ima nikakvi pri~i-ni, toga{ se ukinuva mo`nosta za razgovor okolu toa {to se slu~ilo i raz-birawe okolu tie slu~uvawa. Zakanite navistina postoeja i jas go razbiram stravot od tie zakani, so~uvstvuvam so tie lu|e. No, od druga strana, toa na nieden na~in ne mo`e da gi opravda zlostorstvata koi bea napraveni... Ne mo`am da razberam koga ~ovekot izleguva od ~ove~koto humano pravilo na rabotite i pravi ne{to za {to nema opravduvawe. Sega slu{am: odzemeno ova pravo, pa ona pravo, bile otpu{tani od rabota zatoa {to se Srbi, bile {ikanirani samo zatoa {to se Srbi, pa morale da se branat. No povtorno se brani{ vo ramkite na nekakvi normi. A u{te pove}e, se obiduva{ da ne gi stori{ tie raboti od koi{to se brani{. Samo taka tvojata odbrana ima smi-sla. Vo Bosna bea izvr{eni zlodela i vrz Srbite, ne e vistina deka pripad-nici samo na ednata strana bea `rtvi vo taa vojna. No {to sega so toa? Jas razbiram i sakam da soslu{am, da prifatam i so~uvstvuvam so rtvite od koja bilo strana. No ni{to od toa ne mo`e da go opravda zlostorstvoto. Koga }e otide{ vo Saraevo i }e vidi{ kako izgledaat tie ridi{ta naokolu, samo so kamewa da gi ga|ale golema {teta bi napravile, a ne so site onie topovi i snajperi; toa ne e ~ove~ki, ne e normalno. E sega, dali treba da se pameti, dali treba da se se}avame na toa? Mislam deka treba da se odgo-vori isto kako i vo vrska so site drugi raboti okolu kr{ewe na zakonot... Ako ste go prekr{ile zakonot, morate da odgovarate za toa. Jas }e gi soslu-{am site prikazni za primerocite, za pri~inite, za nepovolnata polo`ba, za zloupotrebata... No ako ste go prekr{ile zakonot morate da odgovarate. Bez ogled {to sum svesen deka i zaboravot mo`e da ima svoi prednosti. Za nas e mnogu va`no deka se pridr`uvame do nekoi univerzalni principi na pravdata, deka po~ituvame nekoj zakon: nekoi lu|e mora da bidat izvedeni pred sud i prikaznite za kr{ewe na zakonot mora da bidat raska`ani, nadvor od istoriskite prikazni. Zatoa {to mene istorijata mi izgleda

592

o{to jas ne se prijaviv da Z bidam

kontrolor na nekoe izborno mesto, zo{to ne podeliv nitu eden

letok, zo{to nikogo ne go povikav na

telefon za da mu re~am ajde izlezi i

glasaj? Posle '92, '93 znaevme kade vodi

taa vlast i site posledici bea

o~igledni, s# ubavo se gleda{e. I {to napravivme okolu

toa? Toa e odgovornosta na

na{eto op{testvo vo celina, no i na sekoj

od nas posebno.

poinaku od nekoj drug ~ovek. Jas }e ja raska`am na eden na~in, drug poinaku }e ja raska`e. I zatoa tuka ne zboruvame za istorijata, osobeno ne za isto-riskiot relativizam, toa morame da go ostavime nastrana. Postoi ne{to {to e gol fakt koj ne mo`e da se realizira. Vo zakonot nema mo`nosti, da re~eme, ako istoriskoto objasnuvawe go opravda zlostorstvoto, kr{eweto na zakonot toga{ ve}e ne pretstavuva zlostorstvo tuku, na primer, herojski ~in.

Pred malku spomena deka ne postoi samo edna vistina. Vo koja smisla? Dali toa zna~i deka se slu{aat razli~ni strani. [to zna~i toa za tebe?Mnogu ednostavno. Da re~eme, mo`eme da zboruvame za knigite koi{to go objasnuvaat raspa|aweto na Jugoslavija. Postojat razli~ni tolkuvawa za raspa|aweto na Jugoslavija i tie ne mora da bidat zaemno protivre~ni; tie se razli~ni i go stavaat akcentot na poedine~ni faktori koi{to mo`at da vlijaat na raspadot. Tokmu sega ~itam kniga za toa kako Albancite vo Koso-vo gi organizirale svoite u~ili{ta vo tekot na devedesettite. Ne se sogla-suvam so opisot na okolnostite vo Kosovo, no interesno mi e da ~itam za toa.Vsu{nost, nemam problem so toa {to mislat lu|eto vo Hrvatska, vo Bosna ili vo Kosovo... Neka mislat {to sakaat, a jas sekoga{ }e bidam podgotven da go slu{nam toa mislewe. Mojot problem e ona {to go mislat lu|eto vo Sr-bija i kako so tie lu|e, so koi{to dlaboko ne se slo`uvam, a mo`am da gi kontroliram vo nekoj pravec, mnogu me nerviraat i me provociraat da reagiram na neprifatliv na~in za mene. Ete, neprifatlivo e i toa {to sega go izgovaram, zna~i, kako so tie lu|e, so koi{to `iveam i delam nekoj javen prostor, da pronajdam na~in za me|usebno da se razbereme? Mojot problem ne e razbirawe na drugite, so niv ne iveam vo ista dr`ava, a do-volno e zaemno da se po~ituvame; mo`eme i da predlo`uvame po ne{to edni na drugi, da se pomagame ili barem da se obiduvame da ne si odmognuvame. No ovde zaedno `iveeme, delime eden prostor, i vo toj prostor tie gi zagrozuvaat moite osnovni interesi, i toa taka {to na eden glupav na~in gi artikuliraat srpskite interesi, i na eden glupav na~in se zalo`uvaat za niv i proizveduvaat {teta. E sega, bi sakal da im poka`am deka ne gi mra-zam, vnimatelno da gi soslu{am, da im poka`am deka me interesira toa {to go zboruvaat, iako mislam deka ne e pametno da me interesiraat pri~inite koi gi naveduvaat da go zboruvaat toa. I da im objasnam deka nekoi kone~ni celi ne se razlikuvaat: i tie bi sakale nekoja pristojna dr`ava i tie bi sakale da `iveat pristojni `ivoti, kako {to i jas bi sakal da `iveam vo pristojna dr`ava so pristoen ivot. Pa, ajde da vidime kako }e go storime toa. Mislam deka stranata na koja, uslovno re~eno, ideolo{ki se nao|am, ima efikasen pat do taa cel, a imam i argumenti vo prilog na toa. Eve, da re~eme, poglednete gi prethodnite 15 godini i kade stignavme: be{e lo{o, lo{o rabotevte, ajde sega da probame ne{to drugo, da im dademe mo`nost na drugite re{enija i da vidime {to }e se slu~i... Za prviot pat sigurni sme deka e }or-sokak. Ajde da se vratime i da trgneme po nekoj drug pat.

Bidej}i spomenuva{ zakoni, normi, kako gleda{ na odgovornosta za s# {to se slu~uvalo? Dali mo`eme da zboruvame za individualna odgo-vornost, kolektivna?Za da odgovoram na toa, vo celost }e se potpram na tekstovite na Nenad Di-mitrievi}. Mnogu pi{uva{e za toa, a jas ne{to i objaviv. Objaviv zatoa {to mi dade na~in da gi razberam tie pra{awa i da odgovoram na niv. Indivi-dualna odgovornost – toa bi go smestil vo domenot na krivi~nata odgovor-nost: koj go prekr{uval zakonot, treba da odgovara. Veruvam deka mo`e smi-sleno da se zboruva i za kolektivna odgovornost, a niz nea, na nekoj na~in,

593

se prekr{uvaat i site na{i poedine~ni odgovornosti na op{testvoto vo koe pripa|ame, ~ii{to interesi gi artikulirala i zastapuvala odredena politika koja{to naj~esto ja poistovetuvame so Slobodan Milo{evi}. Ne mislam deka Milo{evi} be{e diktator; ne mislam deka `iveevme vo re-presiven re`im. Mo`ebi gre{am, no mislam deka izborite od devedeset-tite bea, tokmu, tolku slobodni za da morame da ja prifatime odgovorno-sta za nivnite rezultati. Deka tie rezultati ne bea nametnati potvrduva i situacijata na politi~kata scena vo dene{na Srbija. Mislam deka ne mo`eme da se pravdame so nekakva stra{na vlada, diktatorsko upravuva-we so zemjata. Toa se izgovori. Ubavo bi bilo koga bi mo`ele da ka`eme: Pa ete, nemavme izbor. No, imavme. Mo`evme mnogu da storime. Eve nekolku podatoci: politi~kite partii, s# do 2000 godina, ne bea vo mo`nost da gi kontroliraat site izbira~ki mesta vo Srbija. Posle sekoi izbori, lideri-te na tie partii se alea deka izborite bile namesteni. Velea se la`elo, a nemaat izve{tai od tie izborni mesta, zatoa {to tamu nemale svoi lu|e. A potoa se pra{uva{ – egzistiraat pove}e godini, {to pravat za seto toa vre-me, ako ne mo`at da ja kontroliraat celata situacija, na site izborni me-sta so svoi nabquduva~i. A ne mo`at, i toga{ drugi im se vinovni. Pa, ne se, samo {to vie ne rabotevte dovolno... Mislam deka golemata nerabotli-vost, golemata mrzelivost dovedoa do toa da imame vakvi rezultati kakvi {to imame. I jas sum del od taa slika: politi~ki ne se anga`irav s# do eden moment; i toa, isto taka, e sramno. Odgovorni sme zatoa {to kako op{testvo imavme mo`nost da izbirame, glasavme kako {to glasavme, a tie {to gi izbravme go rabotea toa {to go rabotea, i to~ka. Nemame kade so toa. I za-toa sekoj od nas mora da se zapra{a: [to rabotev jas seto toa vreme, dali se anga`irav da & pomognam na nekoja partija? Jas ne se anga`irav i sega mi e `al poradi toa. A ako nekoj se anga`iral, toga{ – za koja partija, kolku lu|e zamolil da izlezat na izborite, kolku lu|e zamolil da ne glasaat za Milo-{evi}, kolkupati bil podgotven da gi prifati polemikite i da objasni zo-{to ne treba da glasaat za Milo{evi}, i toa ne na negovite cvrsti istomis-lenici, toa e zaludna rabota, tuku na lu|eto koi se dvoumea, koi ostanaa doma, koi gi mrze{e da izlezat na izbori. [to napravivme so lu|eto koi mislea kako nas, no koi bea mrzlivi da izlezat i da glasaat? Ili ne veru-vale deka toa ima smisla. Zo{to jas ne se prijaviv da bidam kontrolor na nekoe izborno mesto, zo{to ne podeliv nitu eden letok, zo{to nikogo ne go povikav na telefon za da mu re~am ajde izlezi i glasaj? Posle '92, '93 zna-evme kade vodi taa vlast i site posledici bea o~igledni, s# ubavo se gle-da{e. I {to napravivme okolu toa? Toa e odgovornosta na na{eto op{te-stvo vo celina, no i na sekoj od nas posebno. I {to sega? ]e se posipeme so pepel? Nekoj bi mo`el da re~e: Pa, jas ne pravev ni{to od seto toa, pa {to? Zo{to sega da zboruvame za toa? Nenad Dimitrievi} mnogu ubavo odgovori na takvite pra{awa: Morame da poka`eme koi sme nie, ~lenovi na ova op-{testvo, sekoj od nas li~no, da izvle~eme pouka, da staneme dovolno zreli da spre~ime, barem dodeka trae pameteweto na ovaa generacija na koja{to pripa|ame, ni{to sli~no da ne se povtori i taka da im dademe garancija na na{ite sosedi deka ve}e nemaat nikakva zakana od nas. Morame da poka`e-me deka nau~ivme ne{to i deka otsega, pa natamu }e se odnesuvame raci-onalno i odgovorno – toa e za mene smislata na prikaznata za odgovornosta. I toa ne samo poradi na{ite sosedi, tuku i poradi nas. Vo kakva zemja }e i-veeme, ako denes ili utre nekoj povtorno }e mo`e da ka`e deka vo ime na odredena grupa, vo ime na nekakov srpski narod – za koj i ponatamu ne znam {to e, ako toa ne se odnesuva na gra|anite na Srbija, zatoa {to navistina ne znam {to bi mo`el da bide srpskiot narod; i mo`ebi sega nekoj bi rekol deka toa e sram, vo stilot: Gledajte go kretenot, ne znae {to e toa srpski

594

narod. Pa mo`ebi bi mi navel, ne znam {to e kirilica, pravoslavna crkva i sveti Sava... Pa toga{, jas bi rekol deka ne e dovolno pripadnicite na edna grupa da se narekuvaat narod, deka tuka mora da ima i nekakva dr`ava, {to potoa bitno }e go naru{i principot na krvno srodstvo, koj stoi zad sekoja prikazna na etni~kata pripadnost... No da ne dol`ime sega za toa. Zna~i, nekoj }e ima pravo da re~e deka sekoj od nas mora da gi podredi svoite li~-ni interesi kon grupniot interes, a toa e seriozen problem. Prvo, zatoa {to nie ne znaeme od kade mu e pravoto da artikulira grupni interesi... Mislam deka mo`eme da se slo`ime {to e toa grupen interes, no toa treba da bide proces koj e jasno definiran, so posredstvo na utvrdeni proceduri kako se doa|a do programata koja vo ograni~eno vreme e obvrzna za gra|ani-te na edna dr`ava. No sega nekoj da po~ne da soop{tuva {to e toa srpski interes, da ne znam so koe pravo go soop{tuva; a odedna{ toj interes za mene stanuva obvrzan, bidej}i nekoj glupak vo vlasta pomislil deka tokmu toa e vistinskata rabota – pa nema, ne mo`am, ne sakam. Sakam da mi se garantira za da go vodam svojot `ivot kako {to mislam deka treba da go vodam. Imam prava da bidam nelojalen na interesot koj mi e nametnat, bez ogled na kakva bilo procedura.

Kako go gleda{ pomiruvaweto, {to bi bilo pomiruvaweto za tebe?Jas ne gledam na pomiruvaweto kako na ne{to neophodno. Duri i mislam deka pomiruvaweto vo na{iot slu~aj voop{to ne treba da bide tema. Treba da iveeme eden pokraj drug i voop{to ne morame da se sakame i da se pomi-ruvame. Pomiruvaweto podrazbira nekoj nekoga{ da ti bil blizok, pa ste se skarale, pa ste se pomirile i povtorno ste bliski. Ne bevme, jas so niko-go ne bev osobeno blizok. Zo{to sega bi se pomiruval? Mo`am samo da im se izvinam na lu|eto na koi{to im bilo naneseno zlo vo moe ime, no toa ne e gest na pomiruvawe. Za al, bevme dale~ni i mo`ebi ottamu e toj nedosta-tok na so~uvstvo vo momentot koga bi trebalo da go poka`am. No kako sega da se pomiruvame? Ajde da iveeme edni do drugi i da ne si pre~ime. Ne ve-ruvam deka grupite mo`at da se pomirat. Grupite mo`at da davaat garancii preku svoite pretstavnici deka ve}e nema da im pre~at ednite na drugite. Koga }e stigneme do tamu deka ve}e mo`eme da gi dademe tie garancii, toa e mnogu pove}e od pomiruvawe. Pomiruvaweto podrazbira i nekoi ~uvstva, odredena intimnost koja{to ne e nu`na, ne e potrebna. Lu|eto {to gi sakav vo Hrvatska, lu|eto {to gi sakav vo Bosna i ponatamu gi sakam; ako sme se karale, sigurno deka sme se smirile. Pomiruvaweto e li~na rabota. Ne tre-ba da se pomiruvame, treba samo razumno da se odnesuvame i vo soglasnost so nekoi pravila. Inaku, pomiruvaweto e problemati~en poim... Ne mi se dopa|a toj termin, zatoa {to koga }e se prefrli vo ednakov odnos pome|u grupite, toj stanuva neprecizen, so nego mo`e da se manipulira...

Koj termin bi go koristel?Zna~i, da iveeme edni pokraj drugi i da ne si pre~ime... Lu|eto treba da se odnesuvaat vo soglasnost so zakonot, pravilata. Ne mi e potrebno pomiru-vaweto za da znam deka ne treba da maltretiram Albanec, ne mi e potrebno pomiruvaweto za da znam deka ne treba da klocam Ungarec, ednakvo kako {to nekoj e Srbin...

[to e potrebno?Dosledno da go po~ituvame ~ove~kiot `ivot, dosledno da gi po~ituvame pravata na sekoja li~nost da ivee vo soglasnost so svoite elbi, potrebi, normi, principi, pod uslov da ne gi zagrozuva drugite li~nosti. Sekoj neka si ivee kako {to mu e najubavo i neka ne gi zagrozuva drugite... Duri mo`am i da ja razberam taa isprevrtena logika, spored koja Ratko Mladi} nekomu e heroj. Veruva{ deka e heroj, pa veruvaj, odli~no. No ajde da mu sudat za

595

obvinenijata. Ti i ponatamu veruvaj deka e heroj, za mene e zlostornik i tol-ku. Toj e obvinet deka prekr{il nekoi zakoni koi{to va`at i za tebe i za mene i za nego. I ajde da gi po~ituvame tie zakoni. ove~kite prava se jasno definirani. Se znae kako funkcioniraat uredenite dr`avi, ne treba ni{to da izmisluvame. Navistina, toa ne e emocionalna rabota. Lu|eto imaat pravo da mrazat, ~ove~ki e da mrazi{, mislam, vo red e, mrazi, no ne-ma{ pravo da ma~i{ nekogo zatoa {to go mrazi{. Jas ne bi – qubov, pomiru-vawe – toa ne e ~ove~ki. Zamisli si, odi{ vo taa Bosna i Hercegovina, a ta-mu ubieni lu|e i odi{ kaj nekogo {to mu e ubieno celo semejstvo, ku}ata zapalena i mu veli{: Ajde da se smirime. Pa, toa e bezobrazno... mo`e{ sa-mo da ka`e{: Mnogu mi e al. I da veti{: Nikoga{ pove}e. I ako mo`e{ da go ispolni{ toa vetuvawe – odli~no. Ne znam {to bi rekol, ne znam, nemam poim... No sekako, ne bi ja podal rakata da se smiram, toa bi bilo kako da sa-kam odnovo da gi navredam. Ako nekoj saka da prosti, odli~no, blagodaram. Ako mo`eme samo da vetuvame deka toa nema da se povtori, pa i toa e mnogu.

Kade e odgovornosta na "obi~nite lu|e" za sega{nosta i idninata?Koj drug }e napravi ne{to, osven nie {to sme tuka, nema koj drug. Se razbira deka sme odgovorni. Nekoj mora da go sprovede seto toa {to se dogovara, nekoj mora da gi napravi site tie promeni, a toa sme nie. Vpro~em, nekoj mora da sfati deka toa e vo na{ interes... I toa, povtorno, sme nie.Na{a odgovornost e... znae{ li {to e na{a odgovornost? Na{a odgovornost e s# da napravime fino, poleka i pametno. Sekoj da ja raboti svojata rabota najdobro {to mo`e i }e ni bide dobro. A politi~kata elita, ovaa sega{na-va, kolku pove}e prostor & odzemame, tolku podobro za site nas. Postojano povtoruvam: Za~lenuvajte se vo politi~kite partii, bidete aktivni, rabo-tete, artikulirajte gi svoite interesi i borete se za niv... Toa e mnogu va`-no.

Dali bi dopolnil ne{to za kraj?Ako ti veli{ deka se zalaga{ za pomiruvawe, samo taka – pomiruvawe, to-ga{ ne me interesira toa. No ako re~e{ deka se zalaga{ za pomiruvawe za-toa {to veruva{ deka so toa pomiruvawe podobro }e `iveeme, zatoa {to toa pomiruvawe e vo vrska so vrednostite {to treba da bidat dominantni vo na{eto op{testvo, toga{ toa ima poinakva smisla. Toga{ bi rekol: Dob-ro, mo`ebi toa ne e pomiruvawe, jas ne bi go narekol pomiruvawe. I mo`ebi }e se slo`ime i isto }e mislime, samo {to ti veli{ pomiruvawe, a jas ve-lam ~ove~ki prava. Sakam da napravam vrska – ova {to se zanimavame so nastanite od devedesettite, toa ne e samo zatoa {to sme qubopitni ili zatoa {to n# grize sovesta, tuku zatoa {to veruvame deka ako se zanimava-me so toa, sozdavame osnova podobro da napravime nekoi raboti vo idnina. Toa e vrskata {to mi e va`na...

H. R.

596

Iako ti be{e dosta mlada, dali vojnata ostavi vrz tebe nekakvi posle-dici i kakvi?

[to e potrebno za da se ubla`at ili pak otstranat posledicite od voj-nata?

[to e za tebe pomiruvawe?

Zo{to e va`no pomiruvaweto?

Kako mo`eme da dojdeme do pomiruvawe?

Koj treba da raboti na nego?

Na koi problemi/stravovi bi mo`el da naide procesot na pomiruva-we?

[to mislite deka "obi~nite lu|e" mo`at da storat?

Misli{ li deka lu|eto se spremni za pomiruvawe?

Kako treba da se odnesuvame kon minatoto i dali sevo ova treba da go zaboravime?

Misli{ li deka odgovornosta za vojnata e samo na ednata strana?

Koga po~na vojnata, jas imav nekoi 7-8 godini, no sepak s# u{te mi se vre`a-ni vo se}avawe nekoi slu~ki kako raspravii i kavgi vrz nacionalna osno-va, podocna doveruvaweto na prijatelite za zakanuva~ki pisma i sl.

Vreme i volja.

Da se prodol`i napred, a pritoa da ne go zaboravime ona {to se slu~ilo.

Za da se vrati ivotot vo normala {to pove}e.

Treba da se iskorenat {ovinizmot i nacionalizmot, da se trudime na lu|e-to da gledame spored nekoj poinakov sistem na vrednosti.

Apsolutno site.

Denes, za al, s# u{te postojat politi~ki, verski i nevladini organizacii zasnovani vrz verska i nacionalna netolerancija. No se nadevam deka tie ne mo`at pozna~itelno da vlijaat, blagodarej}i na s# pogolemata sloboda na mediumite i iskustvoto od pred 10 godini.

Mnogu ne{ta. Da po~nat lu|eto da gi cenat spored nekoi individualni ka-rakteristiki, da go smenat li~niot sistem na vrednosti..., a toa ne e malku.

Za al, mislam deka eden pogolem broj na "zatrueni" lu|e ne se, s# u{te. Ko-ga velam zatrueni, mislam na zatrueni so omraza, nacionalni i verski predrasudi.

Nikako. Toa {to se slu~i nikako ne smee i ne mo`e da se zaboravi. Toa }e os-tane kako edna temna, grda damka vo istorijata koja treba da se ostavi zad sebe, no i da se pameti so cel nikoga{ da ne se povtori.

Vsu{nost, za mene vo sevo ova ne postojat "strani"; za mene na ista strana se politi~kite proektanti i organizatorite na seto toa (bez ogled na nacio-nalnosta) i zaedno so niv slepite izvr{iteli na seto toa (ne so ist stepen na vina). Postojat samo 2 strani: vinovnici i rtvi.

ostoi edno ~uvstvo na moralna P

odgovornost koe go nosime site. Mene ne mal broj pati mi se slu~ilo da po~uvstvuvam sram zaradi raboti koi mojot narod gi napravil i zad koi vo toj mig stoela mojata dr`ava, iako jas vo taa dr`ava imav samo nekoi 7 godini.

Lana(21 god.)

Kotorstudentka

po pravo

597

Vreme i volja

Mo`e li vinata da se individualizira ili mislite deka taa e kolek-tivna?

[to mislite Vie, koj be{e rtva na vojnata?

Mislite li deka lu|eto ~esto bile podlo`ni na mediumska manipula-cija i dali tie vsu{nost nesvesno prifatile da bidat manipulirani? Dali mo`ele da ne podlegnat na toa?

Za kraj, kako ja gledate idninata na na{iot region?

Da, vinata sekako mo`e i mora da se individualizira, bidej}i krivi~nata odgovornost e samo individualna. Me|utoa postoi edno ~uvstvo na moralna odgovornost koe go nosime site. Mene ne mal broj pati mi se slu~ilo da po-~uvstvuvam sram zaradi raboti koi mojot narod gi napravil i zad koi vo toj mig stoela mojata dr`ava, iako jas vo taa dr`ava imav samo nekoi 7 godini.

Imiwata na vistinskite rtvi na vojnata ve}e se nekade statisti~ki obra-boteni. No za mene, `rtvi se i onie lu|e koi ne pretrpele direktna fizi-~ka i materjalna zaguba. @rtvi na vojnata se site onie koi gi ~uvstvuvaat nejzinite posledici, na ovoj ili na onoj na~in.

Op{to poznata rabota e deka so masata e lesno da se manipulira, osobeno ako manipulirate na verska ili nacionalna osnova, na ne{to {to ima emotivna podloga; knigi i knigi se napi{ani za psihologija na masata kako mo}no sredstvo za manipulacija.

Navistina koga e vo pra{awe Balkanot, sekoja dolgoro~na prognoza e apso-lutno nesigurna. Ona na {to jas se nadevam e pogolem stepen na demokratija vo smisla: vladeewe na pravoto, sloboda na mediumite, ~ovekovi prava itn.

E. H. ^.

598

Dali s# u{te gi ~uvstvuva{ posledicite od vojnata?

[to bi trebalo da se slu~i za da se izmeni toa?

Kako da se odnesuvame kon minatoto? Kako da se soo~ime so nego?

[to e za tebe pomiruvawe?

[to e potrebno za nego? [to e preduslov za takvoto pomiruvawe?

S# u{te, sekako, gi ~uvstvuvam posledicite od vojnata, kako i pogolemiot del od onie 22,4 milioni `iteli na raspadnatata Jugoslavija. Za sekoj od nas, a osobeno za onie od podra~jata zafateni so vojna, ivotot dramati~-no se izmeni i trgna po poinakov tek.

Sam ba{ i ne mo`am poinaku da dejstvuvam, osven ona {to sekojdnevno go pravam vo mojot dom, nadvor od nego, vo dru`ewa so lu|e, na mojata rabota. Vo rabotata {to ja rabotam sekojdnevno uka`uvam na devijantnite pojavi koi nastanale kako posledica na voenite u`asi. Vo opkru`uvaweto vo koe-{to `iveam, "sosedite" i ponatamu gi pozdravuvam so "Bok!", a "kom{iite" so "Zdravo!", razgovaram so sekoj od niv, go po~ituvam toa {to se, bi im pomognal i o~ekuvam deka i tie mene bi mi pomognale.[to se odnesuva do moeto opkru`uvawe i do sredinata vo koja{to iveam, u{te mnogu voda niz Dunav }e mora da prote~e za da se vospostavi normalen `ivot, zadovolitelen i kvaliteten za sekogo od nas. Pokraj posledicite od vojnata i stradawata koi{to taa gi donese, postojano tvrdam deka i podobrata materijalna situacija, satisfakcijata i zadovolstvoto na sekoj poedine~en ~ovek vlijaat za podobri me|u~ove~ki odnosi, no i za poinakva, popozitivna slika na mikrosvetot vo koj iveam.

Ako imalo ne{to pozitivno, a veruvam deka imalo, so seta po~it. S# drugo treba da se zaboravi, bidej}i nekoi slu~uvawa se sramota za ~ove~kiot rod. Vo na{ata osnovna definicija stoi deka sme svesni su{testva, pa zatoa morame da bideme svesni i za site raboti i slu~uvawa od minatoto, ubavi i grdi. Iskreno, da se zaboravi e mnogu te{ko, osobeno ne{to grdo. No vo posledno vreme postoi mnogu ~esto spomnuvanata re~enica koja veli: "Da se prosti, no ne i da se zaboravi", pa mo`ebi treba da se dr`ime do nea.

Otsekoga{ toj poim go zamisluvav kako mig vo koj poglavarite na dve, do v~era zavojuvani, plemiwa }e sednat i }e ispu{at "lule na mirot". Bidej}i poglavarite na na{ite plemiwa ne bea vo vojna, no golem broj na poedinci od nivnite plemiwa, t.e. narodi, bile, pu{ewe lule nikoga{ i nemalo. Se-pak ni me|u obi~nite gra|ani nikoga{ ne do{lo do nekakvo pomiruvawe vo stil da sedneme, da se napieme, da se gu{neme i da ka`eme – MIR! Pomiru-vaweto me|u kom{iite i sosedite, osobeno vo Vukovar, se slu~uva i treba da se slu~uva spontano, bez golemi i te{ki zborovi, bez navredi i poni`u-vawa, prozivawa i obvinuvawa. Pomiruvaweto zatoa go smetam za sekojdne-ven napredok vo komunikacijata, razmena na mislewa i iskustva i davawe sekakov vid potkrepa i pomo{, bez obvrska da se navleze vo nekakvi podla-boki me|u~ove~ki odnosi.

Iznesuvawe potpolna vistina za voenite slu~uvawa, iskrenost i razbira-we, zaemno po~ituvawe, podobruvawe na odnosite, razmisluvawe so ladna

reduslov... Koga nekomu }e mu posakate P

Dobro utro, toa iskreno da go mislite, a toj, drugiot, da vi odgovori so ista mera, dobronamerno i iskreno.

'Sosedite' i ponatamu gi pozdravuvam so "Bok!",a 'kom{iite' so "Zdravo!"

M.(32 god.)

Vukovarnovinar

599

glava, podobruvawe na situacijata vo stopanstvoto, obezbeduvawe pokriv nad glavata i sigurna egzistencija. Preduslov... Koga nekomu }e mu posakate Dobro utro, toa iskreno da go mislite, a toj, drugiot, da vi odgovori so ista mera, dobronamerno i iskreno. S# drugo doa|a samo po sebe.

Iako od krajot na stra{nite voeni stradawa pominaa 10, pa i pove}e godi-ni, a ne{to pomalku od po~etokot na procesot na vra}awe i povtorno soo~u-vawe na "sosedite" i "kom{iite", s# u{te ne postoi to~na i konkretna for-mula za toa kako da se dojde do pomiruvawe. So tek na vremeto mo`ebi... So doa|aweto na novi, poinakvi, popametni, pomudri, neoptovareni genera-cii.

Najlesen odgovor bi trebalo i bi mo`elo da bide: Onie koi seto toa i go zamesija. Navistina, nekoi od niv se vo "ve~nite lovi{ta", drugi se zad zat-vorskite re{etki, treti s# u{te "ja tresat politi~kata scena". Koga i tie tretite }e otidat vo istorijata, a koga, kako {to ka`av, na scena }e stapat pomladi, popametni, pomudri, neoptovareni, mo`ebi s# }e bide poinaku. Eden den...

Primaren strav mi e onoj deka do pomiruvawe vo potpolnost nikoga{ nema ni da dojde. Verojatno tie crni pret~uvstva i }e se ostvarat, no ~ove~ki e da se nadeva{.

Poedincite vo izvesna merka ne se ba{ podgotveni za pomiruvawe ili ne go sakaat. Nekoi od niv imaat svoi cvrsti pri~ini i za toa treba da se ima raz-birawe. No postoi takov trend spored koj onie {to nekogo zagubile, mnogu pozdravo i pologi~no razmisluvaat od ostatokot na zaednicata i pokraj

Kako da se dojde do toa?

Koj bi trebalo da raboti na pomiruvaweto?

Koi se tvoite stravovi vrzani za pomiruvaweto?

Misli{ li deka lu|eto vo zemjata vo koja `ivee{ se podgotveni za po-miruvawe? Sakaat li tie pomiruvawe? Koi se op{tite stravovi vrza-ni za pomiruvaweto vo zemjata vo koja ivee{?

600

stradawata i bolkata koja{to ja do`iveale. Za takvite lu|e treba da se ima mnogu razbirawe, a na onie na koi vojnata im donese brojni beneficii, materijalni i drugi koristi, ne treba ni da mislime. Na takvite, sostojbata na tivok i traen konflikt, sekako, dobro im doa|a, bidej}i odli~no funk-cioniraat vo tie nenormalni vremiwa. Za sre}a, takvite ne se mnogu. [to se odnesuva do stravot, stravot e iracionalna rabota, pa taka pomiruvawe-to mo{ne ~esto se doveduva vo vrska so obedinuvawe i sozdavawe na nekak-va nova zaedni~ka dr`ava. Taa dr`ava vo minatoto stoletie dva pati e soz-davana i sekoj pat nejzinoto raspa|awe rezultiralo so stra{no krvoprole-vawe. Lu|eto najmnogu se pla{at od toa i od povtoruvaweto na istorijata, no za toa ne treba nitu da se razmisluva.

Izvinuvawata na ~elnicite, pred s# politi~arite, se samo pusta demagogi-ja i vo niv voop{to ne veruvam. Najposle, kolku imalo do sega i kolku u{te }e ima, se pla{am deka so niv i izvinuvawata bi mo`ele da se izlitat.

Mo{ne mi e te{ko da odgovoram na ova pra{awe. Poznata e prikaznata de-ka vo Hrvatska nikoga{ ne e proglasena voena sostojba, iako ovaa dr`ava re~isi ~etiri godini ima{e vojna vo svojot, no i vo okolnite dvorovi. Os-ven toa, od li~na perspektiva, od semejni, rodninski, sosetski i drugi relacii, ne znam ba{ kako bi dal precizen i kvaliteten odgovor.

Onie koi toa i go zamesija, zatoa {to toa e nivna moralna obvrska. Bidej}i niv gi nema pove}e na scenata, ili dokolku se ve}e tuka, nemaat moral, s# ostanuva na samite gra|ani, poedinci, so mali ~ekori i inicijativi, bidej-}i mo`ebi ba{ od mala snegulka }e se sozdade lavina.

Moram da ja izvr{uvam profesionalno mojata rabota, moram da gi po~itu-vam site lu|e bez ogled na nacijata, verata, rasata, polot, moram da go otfrlam "govorot na omraza" i taka da gradam tolerantno opkru`uvawe i da sozdavam preduslovi za normalen `ivot. Bidej}i veruvam deka korek-tno ja rabotam mojata rabota spored osnovnite postulati na sovremenoto novinarstvo, veruvam deka mo`am mnogu da pridonesam kon vospostavuva-we doverba, pomiruvawe i me|unacionalna tolerancija. No za mojata odgo-vornost, pa i za eventualna vina, poobjektiven sud }e dadat drugite.

Jasno e deka vinata ne e samo na ednata strana, nitu deka se vinovni celi narodi za tie u`asi na vojnata. Vinata e individualna i zatoa sekoj treba da odgovara spored "zaslugite".

Vinata ne bi ja prefrlil vrz site nas, kako eden sovremen poet i kantav-tor. Ako ka`eme site, toga{ istovremeno mislime na odreden kolektiv, to-ga{ mislime ne na eden, tuku na site narodi. Toa ne e taka. Zna~i ne postoi kolektivna, tuku samo individualna vina. Navistina odredeni individui znaele da se obedinat vo zlostorni~ki organizacii, no i za takvite slu~ai postoi pravo i pravda. Bavna, no dosti`na.

[to mislite, {to & e potrebno na celata nacija za da se dojde do pomi-ruvawe? Mo`ebi, me|u ostanatoto, ne~ie izvinuvawe?

[to bi trebala da stori zemjata vo koja ivee{ za pomiruvaweto, a {to zemjata so koja vodevme vojna? [to e do nas, a {to e do niv?

Koj bi trebalo pointenzivno da go zapo~ne procesot na pomiruvawe i zo{to?

[to ti li~no mo`e{ da napravi{ za da go pomogne{ procesot na pomi-ruvawe?

Koj e vinoven {to '90-tite ni bea krvavi i ta`ni?

Mo`e li vinata da se individualizira ili taa e kolektivna i ramno-merno se raspredeluva vrz site nas?

601

akav da otidam na Sdrugiot kraj na

svetot, vo Avstralija ili na Nov Zeland, no bev mlad, bez pari i ~ija bilo poddr{ka. Verojatno taka }e ostanev izoliran od s# {to se slu~uva{e ovde, no toga{ sovesta nema{e da mi bide mirna i ~esto }e se budev so pra{aweto: Zo{to ne ostanav i ne se obidov ne{to da izmenam i da pomognam?

Postoi li ne{to {to mo`el sekoj "obi~en ~ovek" da go napravi i so toa da ja izbegne odgovornosta, "da ostane ~ist"?

Kakva e odgovornosta na mediumite (mediumskata manipulacija)?

Kolku lu|eto vo tvojata zemja bile podlo`ni na mediumska manipula-cija i kakva e nivnata odgovornost za taa podlo`nost?

Koi se tvoite predviduvawa za idninata vo vrska so potpolnoto pomi-ruvawe na zavojuvanite narodi vo gra|anskata vojna?

Go naveduvam samo svojot primer: Sakav da otidam na drugiot kraj na sve-tot, vo Avstralija ili na Nov Zeland, no bev mlad, bez pari i ~ija bilo pod-dr{ka. Verojatno taka }e ostanev izoliran od s# {to se slu~uva{e ovde, no toga{ sovesta nema{e da mi bide mirna i ~esto }e se budev so pra{aweto: Zo{to ne ostanav i ne se obidov ne{to da izmenam i da pomognam? Zatoa mislam deka s# e individualna rabota.

Stravotna. Tokmu mediumite se vinovni za del od stradawata vo tekot na vojnite na prostorot na biv{a Jugoslavija. Na nikogo ne mu posakuvam zlo, no "otrovnite pera", sekako, bi sakal da gi vidam kako na sud ja doka`uvaat svojata nevinost, dokolku takvo ne{to vo nivnata valkana rabota voop{to imalo.

Gra|anite i deneska, za al, koga }e vidat ne{to na TV, }e slu{nat na radio ili }e pro~itaat vo vesnicite, vo toa veruvaat bez zbor i bez proverka. Toa e posledica na ~udnoto sfa}awe na mediumite vo izminative desetletija koga nema{e objektivno novinarstvo, tuku se rabote{e za ~isto izvestuva-we, vsu{nost megafonsko novinarstvo. Toga{ se prenesuvalo toa {to go ka`ale "vlijatelnite drugari" ili "gospodata" i na toa se veruvalo. Medi-umskata manipulacija najde plodno tlo, osobeno kaj neobrazovanata popu-lacija. Sepak ne bi vleguval podlaboko vo taa analiza, bidej}i }e ispadne deka na{ite lu|e se "ovci", a jas "pluka~" po s# i se{to.

Ne se zavojuvani narodite, tuku poedinci ili odredeni militaristi~ki grupi. Narodot stana zalo`nik na vojnata i nejzina tragi~na rtva. Za al, stotici iljadi ja platija taa rtva so ivot, a u{te pove}e lu|e morale da gi napu{tat svoite ku}i i stanovi, brojni semejstva se uni{teni ili is~ez-nati. Iskreno mislam deka potpolno pomiruvawe i podobar ivot se te{ko ostvarlivi.

E. P.

602

Bi ve zamolila za po~etok da ka`ete ne{to za sebe: koja ste, od kade ste, kolku godini imate, mo`ebi nekoi podatoci za koi{to mislite de-ka se va`ni...

Kako gledate na devedesettite, kakvi vi se se}avawata, osobeno na tie voeni godini?

Pa eve vaka: blisku sum do {eesettata godina, ensko sum – ete toa se prvi-te raboti {to mi pa|aat na pamet. Psiholog sum po profesija, politi~ar po ona so koe momentalno se zanimavam i aktivist vo razni nevladini organi-zacii. Go sakam aktivizmot... Formalno rabotam vo Institutot za op{te-stveni nauki i se zanimavam so istra`uvawe na javnoto mislewe i vo ovoj period najgolemiot broj istra`uvawa se istra`uvawata za tranzicijata. [to e u{te bitno? Ma`ena sum, imam tri deca, imam vnu~iwa. Toa go velam zatoa {to, sakala – ne sakala, sledam razni segmenti kade {to se sre}a-vaat interesite na lu|eto i kade {to se slu{a koj sloj kako ivee, koja gene-racija... Tuka sum rodena i celo vreme `iveam ovde vo Belgrad, fakti~ki vo Zemun.

Prvite se}avawa na devedesettite... vo isto vreme toa za mene be{e vlegu-vawe vo politikata zatoa {to politikata mi be{e ne{to najmalku blisku dotoga{. Mislev deka politi~arite se politi~ki birokrati, bidej}i vo toa vreme ne postoe{e ne{to {to bi pretstavuvalo civilen anga`man ili postoe{e, no vo mnogu tesni krugovi, vo koi ne pripa|av; za mene taa pret-stavuva{e ne{to {to nema nikakva vrska so mojot ivot. Toa {to me ispla-{i be{e ona {to se slu~uva{e vo Sojuzot na komunistite na Srbija, odnosno na~inot na koj be{e smeneta taa garnitura. Zo{to me ispla{i toa? Zatoa {to vidov deka se podgotvuvaat edna generacija da zameni druga, zatoa {to toa be{e organizirano, nasilno i beskrupulozno. Osobeno onie prvi govo-ri, se ~uvstvuva{e deka }e bidat programski. Osobeno onoj govor na Gazime-stan. Toga{ mojot strav ve}e premina vo panika. Vo isto vreme, ne{to se slu~uva{e i vo mojot li~en ivot. Vnukot, koj e najstaro dete vo semejstvo-to, zna~i predmet na vnimanie na site nas (iako imam tri deca, D. za mene be{e ne{to osobeno). Toj be{e vo vojska kako regrut vo mir, vo edna relativ-no stabilna dr`ava. Me|utoa, potoa odedna{ se vide deka s# }e se promeni i deka voenoto podbucnuvawe stanuva mnogu seriozno. Toa ve}e ne be{e po-liti~ka borba vnatre, vo Sojuzot na komunistite, tuku stanuva{e ne{to za {to }e se fati celoto op{testvo. Mene, pred s#, me ispla{i pomislata {to }e se slu~i so D., so mom~eto koe vo svojata osumnaesetta, devetnaesetta godina otide vo vojska, a pred toa dobiva{e pojadok vo krevet i nose{e slu-{alki vo u{ite, ode{e na u~ili{te i ~eka{e da se vraboti eden den... od edno semejstvo kade {to site bevme racionalni lu|e, bez taa maska vo o~i-te, otvoreno razgovaravme {to se slu~uva. Mom~eto po priroda be{e za mir. I odedna{ se najde vo vojnata, se zatekna nekade okolu Karlovac. Taa situacija izgleda{e mnogu stravotno – roditelite {est meseci ne znaeja dali deteto im e ivo, ne mo`ea da dobijat nikakva informacija. Potoa ta-tkoto trgna da go poseti i koga stignal tamu, mu go donesle mom~eto so izvaden remen za da ne dezertira i pobegne... Se{to pre`iveal pominuvaj-

o posledno vreme, vo poslednite V

nekolku godini, se zboruva koga se slu~ilo ona {to se slu~ilo, duri ne se zboruva deka imalo voeni zlostorstva, deka imalo vojna, deka toa ima svoe vistinsko ime i deka koga se izgovaraat vo nekoj drug period ili koga se zboruva za nekoja druga sredina, lu|eto gi ka`uvaat tie re~enici. Me|utoa tuka gi koristat eufemizmite za da ne se izjasnat vrednosno, da ne re~at deka zlostorstvoto kon civilite be{e ne{to nedopu{teno, deka zlostorstvoto, voop{to, e nedopu{teno i deka e nedopu{teno da ne se zastane na stranata na site `rtvi, koi i da se.

Vera(57 god.)

Zemunpsiholog, politi~ar,

aktivistka

603

Nacionalizmot e edna lepliva rabota

}i tamu i vra}aj}i se navamu, site mu zemale pari, site manipulirale so ne-go, videl omraza, videl kako vojnata izgleda na teren. Koga dojde so taa prikazna, ve}e bev trognata {to po~na vojnata i ve}e bev bespomo{na pora-di D., i poradi toa {to go gledav deka nadoa|a. Vidov deka imam premnogu energija. Morav da ja pomrdnam taa energija za da ostanam mentalno zdrava. Toa be{e pra{awe na opstanok, ne mo`ev da funkcioniram, a da ne ja preto-~am taa energija vo nekoj vresok protiv vojnata. Potoa po~nav politi~ki da se anga`iram i da u~estvuvam vo s# {to be{e miroven anga`man, aktivi-zam.Najmnogu vo tie godini mi odgovara{e da se sre}avam so lu|eto na ulica, da potpi{uvam peticii, da rabotam ne{to {to, od edna strana, izgleda kako provokacija, a, od druga strana, e dobrotvorno. Koga so nekogo razgovarate na ulica, pa makar toj imal i sprotivni stavovi, vie iskreno mu zboruvate, kako li~ost koja veruva vo ne{to: "Jas veruvam vo toa i jas rabotam za toa". Ako ve poddr`uva, toga{ pra{uvam: "Zo{to ne storite ne{to?", a taa veli: "Zatoa {to sum `ena". Pa antivoenite organizacii primaat i `eni! Zo{to ne go raboti{ toa {to go misli{? Ili da gi prinudam tie lu|e so koi zboru-vam da se sretnat so svoeto licemerie i toga{ da re~at: "Jas toa ne go rabo-tam, imam mnogu godini, star sum..." Pa organizaciite vo svoite redovi pri-maat bez ogled na godinite. Potoa toj po~nuva da se sre}ava samiot so sebe-si. Zna~i, stavovite mu se edno, a podgotvenosta e na druga strana, decata mu se vo stranstvo ili taka ne{to... Toa mi be{e najva`niot anga`man na ulica.

Mislam deka sme, stoime kako op{testvo vo tranzicija. Mislam deka imav-me krupni ~ekori po dveiljaditata, be{e toa ogromna energija. Me|utoa, po {esti oktomvri be{e napraven ogromen propust. Vo taa DOS-koalicija bea partiite koi{to sakaa da se napravi i simboli~en i vistinski zasek vo od-nos na porane{niot re`im. Zna~i sakaa i da donesat nov ustav, i da se obja-vi lustracija, i da izlezat na povr{ina nekoi drugi vrednosti, pa potoa se-koj vo toa op{testvo mora da go sozdava svojot identitet. Sega imavme edno istra`uvawe... Nie s# u{te imame dve Srbii. Istra`uvawata poka`uvaat deka imame tradicionalisti koi se ksenofobi~ni, koi se pla{at od sosed-nite dr`avi, se pla{at od svojata idnina. Se pla{at i ovie drugive, no znaat kade treba da odime, a, isto taka, ne se gleda nitu pravecot vo koj odi dr`avata. Zna~i, tranzicija {to stoi, ogromno politi~ko licemerie. Toa {to mene me pla{i sega e vra}aweto na taa nacionalisti~ka retorika, a zad dimnata zavesa na nacionalisti~ko-patriotskata retorika se slu~uva privatizacija na javnite pretprijatija, zna~i isto kako vo vremeto na Mi-lo{evi}. Duri otkako prestanaa vojnite, vidovme {to e opusto{eno od na-{eto stopanstvo i {to najde privatniot sopstvenik. Tie raboti, tie dogovo-ri se slu~ija vo vrska so NIS-ot ili so nekoi drugi golemi pretprijatija, a ako ne{to prozbori{, sekoj }e ti ka`e: "Zarem sega, koga pregovarame za Ko-sovo?" ili na takov sli~en pateti~en na~in. Ona {to mislam deka e mnogu va`no koga razgovarate so koj bilo od svoite sosedi e da ste opu{teni vo tekot na razgovorot ili koga razgovarate so nekoj nepoznat vo kafule zatoa {to sedite na ista masa, bidej}i nemalo mesto, toj toga{ }e vi re~e deka Ko-sovo pove}e ne e srpsko i toa go poka`uvaat istra`uvawata na javnoto mis-lewe; pa imate politi~ka retorika, eliti {to vladejat i se pla{am deka toa vodi vo edna seriozna trauma. Zatoa {to ako lu|eto gledaat deka toa Kosovo ne e srpsko pove}e, se razbira deka ne e i nezavisno, ne ni zaslu`i-lo da bide nezavisno vo celosna smisla na tie zborovi, zatoa {to moraat da izmenat mnogu raboti, isto kako i vo Srbija. Nie, vo Srbija, najmalku mo`eme da zboruvame za toa kako izgleda demokratijata, no tie navistina

A kade sme sega kako op{testvo?

604

ie s# u{te ima-N me dve Srbii.

nemaat demokratija i nemaat konsenzualna demokratija. E sega, ako lu|eto poveruvaat deka Kosovo }e bide srpsko po pregovorite i deka toa e revizija na Kumanovskiot dogovor, toga{ se pla{am deka }e do`iveeme seriozni traumi kako op{testvo. A ako toj retori~en balon redovno se produp~uva i ako dojde do soznanie kaj lu|eto koi ja gledaat realnosta, toga{ mo`ebi }e se borat protiv maglata {to im odi na o~i, isto kako vo po~etokot na deve-desettite.

Nacionalizmot e edna lepliva rabota. Lesno se lepi i ako ~ovekot ne raz-misluva za toa kade se nao|a, deka pred nego e druga li~nost koja mo`ebi ne e od ista nacija ili koja do{la od druga sredina, ako potpolno e opu{ten i ne se kontrolira {to zboruva, toj od atmosferata sobira mnogu gotovi re-~enici koi mo`at da povredat. Nacionalizmot e prisuten nasekade okolu nas, ne samo vo mediumite, tuku i vo javniot govor i ~ovek mo`e da prezeme del od toa di{ej}i go ovoj vozduh. Me|utoa, ako e svesen za sebesi, ako e sve-sen za politi~kite stavovi, ako e svesen za drugite li~nosti od drugata strana na patot i ako e iskren, toj navistina nema da bide nacionalist, od-nosno nema da zboruva na toj na~in.

Mislam deka ne sme svesni zatoa {to ja propu{tivme mo`nosta na petti oktomvri da go napravime toj nov konsenzus. Zna~i, zasek i nov konsenzus kade {to glasno se veli: imavme zlostorni~ki re`im koj predizvika vojna, n# zakara so sosedite, go opusto{i doma{noto stopanstvo, gi uni{ti kul-turnite institucii, pa i politi~kite itn. I s# toa, velime, i sega od ovaa to~ka, stoime na druga strana; odime direktno kon Evropa, i vrednosno i vo odnesuvawe, i vo pretpriemni{tvo i vo socijalnata za{tita, go prepozna-vame svojot pat i znaeme {to treba da rabotime. I toga{ velime – da vidi-me koj mo`e da raboti: "Ajde, ti ima{ kapital, {to ima{ ti od tvoite resur-si, {to e so obrazovanieto, {to treba da znaat na{ite deca vo toj obrazo-ven sistem, {to treba vrednosno da prifatat za da bidat konkurentni na svoite vrsnici za pet godini... " Ednostavno, kako vo domot, vo esen koga se redi zimnica, taka i nie vrednosno da ja uredime dr`avata, da ja uredime vo pogled na tie celi. Mislam deka \in|i} toa go rabote{e mnogu dobro, na lu|eto im zboruva{e kako li~nost i taa negova retorika be{e otvorena i, vo isto vreme, polna so optimizam. Zboruva{e deka doa|aat te{ki proble-mi, zboruva{e deka lu|eto ne mo`at da o~ekuvaat za{tita od dr`avata, deka moraat sami da se gri`at za svoeto semejstvo zatoa {to site fondovi se prazni, no im ponudi krediti, im zboruva{e na lu|eto: "Zemi go toa, rabo-ti ne{to za sebe! Trgnuvaj! Nemoj da gleda{ vo dr`avata, vo fabri~kata porta. Toa e mrtva krava, nejze nikoj ne mo`e da ja o`ivee! Zastani na svoi-te noze, nemoj da ~eka{ tvojata sudbina da zavisi od tvojata fabrika..." Mnogu gi pridvi`uva{e lu|eto i mislam deka toga{ ima{e dovolno optimi-zam...

Da, vo posledno vreme, vo poslednite nekolku godini, se zboruva koga se slu~ilo ona {to se slu~ilo, duri ne se zboruva deka imalo voeni zlostor-stva, deka imalo vojna, deka toa ima svoe vistinsko ime i deka koga se izgo-varaat vo nekoj drug period ili koga se zboruva za nekoja druga sredina, lu|eto gi ka`uvaat tie re~enici. Me|utoa tuka gi koristat eufemizmite za da ne se izjasnat vrednosno, da ne re~at deka zlostorstvoto kon civilite

Go spomenavte nacionalizmot. [to da se pravi so nacionalizmot koga postojano ni se provlekuva tuka nekade?

A kolku sme svesni za sebesi kako op{testvo?

A {to e so minatoto? Imam vpe~atok deka toa i ponatamu nekako se trga nastrana i se vitka vo nekoj celofan... [to e so toa?

605

ie treba da dojdeme vo pozicijata na N

rtvite, da do`iveeme kolku {to mo`eme, da sfatime {to im se slu~uvalo na `rtvite i na onie koi ostanale zad niv, i ottamu da trgneme, da go osudime i toa zlostorstvo i taa politika.

be{e ne{to nedopu{teno, deka zlostorstvoto, voop{to, e nedopu{teno i deka e nedopu{teno da ne se zastane na stranata na site rtvi, koi i da se. Nie treba da dojdeme vo pozicijata na `rtvite, da do`iveeme kolku {to mo`eme, da sfatime {to im se slu~uvalo na rtvite i na onie koi ostanale zad niv, i ottamu da trgneme, da go osudime i toa zlostorstvo i taa politi-ka. Isto taka, tuka postoi podgotvenost me|u politi~arite da re~at: "Toa Milo{evi}... toj zavr{i vo Hag..." Me|utoa ona {to se slu~uva{e za vreme na vojnata i voenite zlostorstva, toa Milo{evi} ne go prave{e sam, nitu pak sam gi instruira{e lu|eto. Ogromen broj lu|e rabotea za Milo{evi} i toa e taa "gra|a" {to povtorno e vidliva, s# u{te opstojuva...

Najlesno e da se re~e: Site se odgovorni. Me|utoa, apsolutno ne se. Sekoga{ e odgovorna politi~kata i intelektualnata elita, zna~i ne samo politi~-kata. Odgovorni se literatite, site javni rabotnici, site istaknati poedi-nci koi se pojavuvaa vo mediumite. I tie treba da ka`at ne{to {to odgo-vara na te`inata i na zna~eweto na momentot i treba da bidat odgovorni kon idninata, na prvo mesto. Se se}avam na nekoe istra`uvawe {to be{e sprovedeno vo po~etokot na devedesettite. Evropsko istra`uvawe, ja opfa}a{e i Ungarija i u{te nekoi zemji vo tranzicija. Edno od pra{awata be{e: "Mislite li deka teritorijata na sosednite dr`avi naselena so va-{ite sonarodnici treba da pripadne kon va{ata dr`ava?" Okolu sedum-deset procenti od gra|anite na Ungarija rekoa: "Da, se razbira". Me|utoa, odgovornosta na nivnata politi~ka i intelektualna elita, site tie {to ja pravat op{testvenata supstancija koja e najzna~ajna vo op{testvoto, zna~i lu|e od koi se o~ekuva da odreduvaat pravec – tie go odredija pravecot kon Evropa. Rekoa: "Ovie raboti navistina izgledaat ubavo, no razmisluvawe-vo e od minatiot vek ili od po~etokot na 19 vek. Nie sme blisku do 21 vek i }e go napravime na ovoj na~in". Ja prezemaa odgovornosta za toa. Tamu mo`e-{e, kako tuka, da se slu~i nekoj da go ra{iri bajrakot, bi imal ogromna pod-dr{ka i bi bil na vlast. Sepak, odgovornosta e na politi~arite i elitata. Sega, se razbira, postoi izvesna, ne mala odgovornost, na sekoj {to glasal ili go poddr`uval toj re`im, iako znael {to se slu~uva, kade odat negovi-te sosedi sekoj vikend i go nosat ona {to go nosat, poradi {to se {iri voenata retorika, i poradi {to onoj sve{tenik dr`i detski ~erep, i {to }e se slu~i potoa. Lu|eto seto toa go znaeja. A mo`ea, da re~eme, vo trafika da ja podadat rakata pet santimetri ponatamu i da pro~itaat drugi vesnici. Lesno be{e da se doznae {to navistina se slu~uva{e i mislam deka site znaeja {to se slu~uva, no poddr`uvaa zatoa {to znaeja deka za niv toa e najizvesno.

Mislam deka po sekoja vojna spontano doa|a do pomiruvawe. Prviot oblik e ona {to stopanstvenicite go pravat kako sorabotka, nie otvorame fabriki tuka, vie tamu, trgovski lanci, lu|eto baraat paso{i, se sre}avaat, patu-vaat. Toa e ne{to {to li~i na pomiruvawe, no vo su{tina ne e. Pomiruvawe-to e ona {to se emociite i traumite, i toa s# u{te ostanuva vo lu|eto i vo slednata situacija mo`e da se aktivira. Mislam deka e mnogu va`no lu|eto navistina da se pomirat. Da re~eme, sekoj {to doa|a od ovaa dr`ava vo Bos-na i doa|a vo Tuzla, mora da se seti na mladite lu|e, koi srpskite sili gi pogodija od onaa ~uka i ubija ~etiriesetina mladi lu|e, koi bea na korzo vo eden moment. Mora da im ka`e na lu|eto so koi se sretnal tamu, bidej}i

Koga sme ve}e kaj politi~arite, ~esto slu{ame od lu|eto deka politi-~arite isklu~ivo se odgovorni za ona {to se slu~uva{e. Kako Vie, kako politi~arka, gledate na toa?

Kako go gledate pomiruvaweto, {to voop{to mislite za toa? Pome|u kogo pomiruvawe?

606

ekoj {to doa|a od ovaa dr`a-S va vo Bosna i

doa|a vo Tuzla, mora da se seti na

mladite lu|e, koi srpskite sili gi

pogodija od onaa ~uka i ubija

~etiriesetina mladi lu|e, koi bea na

korzo vo eden moment. Mora da im

ka`e na lu|eto so koi se sretnal tamu,

bidej}i celata Tuzla ja nosi taa bolka,

kakov stav ima kon toa i da ka`e deka gi

osuduva zlostornicite,

za{to od nas, od na{iot danok, od

na{ite pari doa|a{e taa poddr{ka, i ne

samo materijalna tuku i kadrovska, i

sekakva druga. Zna~i, nie sme odgovorni za

onoj {to puka{e i ubi ~etiriesetina

lu|e. Vo komunikacijata

treba da se ka`e deka se ~uvstvuvame odgovorni, bez ogled

na toa {to s# sme pravele za da ja

spre~ime vojnata ili da ja sopreme, ako ne

sme go soprele...

celata Tuzla ja nosi taa bolka, kakov stav ima kon toa i da ka`e deka gi osu-duva zlostornicite, za{to od nas, od na{iot danok, od na{ite pari doa|a-{e taa poddr{ka, i ne samo materijalna tuku i kadrovska, i sekakva druga. Zna~i, nie sme odgovorni za onoj {to puka{e i ubi ~etiriesetina lu|e. Vo komunikacijata treba da se ka`e deka se ~uvstvuvame odgovorni, bez ogled na toa {to s# sme pravele za da ja spre~ime vojnata ili da ja sopreme, ako ne sme go soprele...

Da, mislam deka sekoj mo`e koga }e sretne nekoi lu|e, da porazgovara za rabotite koi bea traumati~ni, i za ednata i za drugata strana. Toa e te{ko zatoa {to mo`e da re~e: Site vie ste zlostornici, a ti da odgovori{: Ne sme site; kako i vo va{ata nacija, nekoi se, nekoi ne se, no od mojata dr`ava se vode{e taa zlostorni~ka politika. Toa mo`e{e da go izgovori sekoj koj ne be{e silno povrzan za taa politika, a onoj koj be{e, mislam deka toj ne bi trebalo mnogu da patuva so zaobikoluvawe.

Pa obi~no se zboruva deka nema kolektivna odgovornost, nitu pak kolek-tivna vina. Mislam deka postoi kolektivna odgovornost, zatoa {to ima kolektiv kako {to e politi~koto op{testvo, odnosno site gra|ani na ovaa dr`ava imaat zaedni~ka odgovornost za ne{to {to ne go spre~ile. Iako ne u~estvuvale, makar i pravele ne{to za da go spre~at toa. Zna~i, imame od-govornost za toa i sega treba slobodno da zboruvame.

Pa ne znam, mi se ~ini deka, bidej}i iveeme vo opkru`uvawe od zemji koi so brzo tempo vleguvaat vo Evropa, pritisokot od toa ~uvstvo deka site vo na{ata okolina iveat vo Evropa, iveat na evropski na~in i so evropski

Zna~i, odgovornosta za pomiruvawe e na tie "obi~ni lu|e", odnosno na sekoj od nas?

Mo`eme li da zboruvame za odgovornost, za vina, za individualna i kolektivna odgovornost, za s# ona {to se slu~uvalo?

Kako ja gledate idninata?

607

vrednosti, deka dopolnitelno }e gi stimuliraat site lu|e vo Srbija da po-sakaat da bidat del od Evropa, da imaat motivacija deka ne{to menuvaat. E sega, se razbira oti tuka e odgovornosta na onie koi ja vodat dr`avata i na onie koi zboruvaat za evropskite integracii. Tie, na primer, ne razmislu-vaat za evropskite vrednosti, bidej}i ako vrednosta e temelna, a antifa-{izmot ne, toga{ sekoj fa{isti~ki ispad mora mnogu jasno da se prepoznae, da se imenuva so vistinskoto ime, da bide sankcioniran i javnosta da slu{-ne deka vo ovaa zemja toa ne smee da se pravi, deka ne se poddr`uva. Vo isto vreme, ne smee da se donese zakon koj gi izedna~uva partizanite i ~etnici-te, odnosno fa{istite i antifa{istite. Ako go imate toj zakon, toga{ ne-{to ne e vo red. Ili ne mo`ete da ispra}ate zlostornici, odnosno obvine-ti za najgolemi zlostorstva protiv humanitarnoto pravo ili duri obvineti za genocide; ne mo`ete da gi ispra}ate so najgolemi po~esti, bidej}i taka gi ohrabruvate site drugi da go prodol`at onoj proekt {to i ponatamu dob-ro stoi vo Srbija; onoj na Milo{evi} i na [e{eq, vo koj u~estvuvaa golem broj lu|e i povtorno bi u~estvuvale vo toj proekt...

Bi ka`ala {to e mojata zagri`enost. Osven ona {to e fundamentalisti~ka, glavno vo kontaktot ili pod zakrilata na pravoslavnata crkva, desni~ar-ska ekstremna organizacija na mladite, postoi i ne{to {to e desni~arska klima pome|u mladinata i toa mnogu me zagri`uva. Bidej}i toa se lu|eto koi }e ja vodat ovaa dr`ava vo najbliska idnina, a i vo ovoj moment tie odlu-~uvaat so svojata brojnost i so svoeto glasawe koj utre }e vladee vo Srbija. Toj desni~arski bran ne e kako od klatno. Obi~no taka se slu~uva kaj zemji-te vo tranzicija, da pobeduva malku levicata, malku desnicata, pa malku nostalgija kon porane{nite vremiwa, pa potoa malku liberalna vlada. Me-|utoa ovaa zemja do`ivea vojna i u`asno nasilstvo, i prisustvo na desnica-ta, onaa ekstremnata, {irewe me|u mladite koe mo`e da zna~i vra}awe vo vremeto na omrazata i takvite idei i proekti.

Mislam deka mnogu treba da se razgovara so lu|eto. Treba da se bide krajno otvoren, so sekogo treba da se razgovara i taka da se {iri taa nekoja "azura na normalnosta", zatoa {to nikoj od nas nema da odi sam vo idninata i nikoj ne mo`e sam. Imame odgovornost za site onie koi se okolu nas. Da se razgo-vara so lu|eto, vrednosno da se naso~uvaat, da im se poka`uvaat nekoi dru-gi sodr`ini, da se polemizira so niv, da se odnesat na drugo mesto. Zna~i, da se borime za sekoj ~ovek poedine~no. Mislam deka na mladite im e mnogu polesno da go pravat toa so vrsnici, za{to ako dojde nekoj koj ima {eeset godini i po~ne da im zboruva, tuka }e ima generaciski jaz. Zna~i, neka ima vnatre{nogeneraciska edukacija i zainteresiranost, pa ekstremnata desnica da ne bide prisutna me|u mladite...

H. R.

I za kraj, imate li u{te ne{to {to bi sakale da ka`ete, ne{to {to ne sum ve pra{ala?

Kako da se spre~i toa?

608

Da gi zapra{a{ lu|eto {to mislat za pomiruvaweto, petnaesetina godini od po~etokot na vojnite na prostorite na porane{na SFRJ, bara podgotvenost na paralelen pogled vo minatoto, sega{nosta i idninata na ovoj region, pri {to "gleda" }e zna~i da se sfatat mnogu razli~ni gledi{ta i stavovi, da se zemat vo predvid razli~ni percepcii za primerocite na konfliktot i cel dijapazon razli~ni "recepti", elbi i nade`i za idninata.

^isto faktografski gledano i bez navleguvawe vo, makar, najpovr{na analiza na primerocite i posledicite, sega{nata sosotojba ne ostava mnogu dilemi. Godi-nata e 2005-ta, regionot na porane{na Jugoslavija e podelen na mno{tvo dr`avi i oblasti, koi{to imaat razli~ni statusi i razli~ni odnosi (vnatre vo sebe i vo odnosite so drugite), vo odnos na krvavoto minato vo tekot na koe se odreduvani sudbinite kako na dr`avite, taka i na poedinecot/kata, vo mnogu pogolema mera.

Po vojnite vodeni vo Slovenija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina, vo periodot od 1991g. – 1995g., poslednata vojna, vodena na ovie prostori, smestena e vo 1999-ta, vo Kosovo; dodeka toa {to se slu~uva{e vo Makedonija, proletta i letoto 2001-va, se narekuva "konflikt", a ponekoga{ i "vooru`en sudir", so {to nesvesno ili svesno ima streme` da se izbegne etiketata na vojnata kako ne{to {to e verojat-no, dolgotrajno i so pove}e ~ove~ki i materijalni zagubi i {to vo svesta na lu|eto ostanuva mnogu podolgo i mnogu pobolno. Pra{awe e samo kolku upotrebata na de-minutivite vo ovoj kontekst mo`e da ja izbri{e bolnata jasna vistina deka skoro sekoe par~e zemja, koe{to nekoga{ se vika{e SFRJ, direktno ili indirektno e pogodeno so vojnite; i da, i den denes vojnite (na razli~ni nivoa i sfateni meta-fori~ki) go tresat op{testvoto vo koe se obiduvame da iveeme. I samiot izbor na termini {to se koristat za da se ozna~at i opi{at spomenatite slu~uvawa (ne-mili slu~uvawa, tragedija, vooru`en sudir, vojni, agresii...) mnogu zboruva za na-{ata po~etna to~ka, i za odnosot kon minatoto, i za sfa}aweto na kategorijata odgovornost... No koj bilo termin da go odbereme, ne mo`eme da pobegneme od fak-tot na grdoto nasilstvo {to e storeno i posledicata od toa isto nasilstvo, pora-di koe{to na{iot del od svetot stana nezaobikolno mesto vo nabrojuvaweto i analizite na "crnite to~ki" na svetskata karta.

Za nasilstvoto sekade e re~eno mnogu,no tuka }e ka`eme ne{to i za nenasilstvoto

Namesto pogovor

609

Pove}e od petnaeset godini po po~etokot na vojuvaweto za dr`avi, granici, iden-titeti, sloboda (sic!) nie, gra|ankite i gra|anite vo ovoj del od svetot, koj sega namerno nema da go nare~eme Balkan, suma sumarum ne znaeme kolkavi se vistin-skite rtvi od vojnite vodeni vo na{e ime, kolku lu|e se ubieni, kolku se is~ez-nati, kolku se raseleni i proterani... Zna~i, ni taa, takanare~ena forenzi~ka vistina s# u{te ne e dostapna, kako ni podednakvo ~uvstvitelnite, no i u{te po-kompleksni odgovori na pra{awata zo{to seto toa se slu~ilo, koj s# i na kakov na~in nosi vina i odgovornost za eksplozijata, nasilstvata i krvoprolevawata od koi{to, kako op{testvo, s# u{te se obiduvame da zakrepneme.

Ona {to go znaeme i mo`eme da go znaeme (so ili bez elba, so otvoreno srce ili so somne` i strav vo nego) e deka od seto toa ne mo`e da se pobegne (bez ogled kol-ku toa nekoi go sakaat i se obiduvaat), morame da nau~ime kako da iveeme so toa, kako da go osvetlime minatoto, da go sfatime, a potoa i da go prebolime, da ne dozvolime da n# jade i potpolno da zavladee so nas i so na{iot svet. I pri seto toa, da ne zaboravime deka toa minato (isto kako i sega{nosta i idninata) ne postoi nadvor i pokraj nas, vo nekoja sfera, vo koja nemame nitu vlijanie nitu odgovornost.

Zna~i staveni sme ili sami sme se stavile pred te{ka zada~a (mnogu lu|e }e re~at i nevozmo`na) koja, vo zavisnost od razli~ni pozicii, za nekogo zna~i povtorno pronao|awe niz trauma, maka i bolka, dodeka za drugi e sli~en na neprijatniot proces na mirisawe na sopstveniot izmet. Em smrdi em boli...

Eden od mnogu falenite recepti vo takvi situacii e i famoznoto pomiruvawe (ang. reconciliation), koe ve}e prou~eno i analizirano kako primer vo drugi povoeni i postkonfliktni regioni, kakvi {to se Ju`noafrikanskata Republika, Gvate-mala, Argentina, ile itn.; a na nas od srce ni e prepora~ano, glavno od strana na nadvore{nite "eksperti", diplomati i po nekoj doma{en politi~ar, {to poimot obi~no go oplakuva do granicata "mir, mir, mir, nikoj ne e kriv", vrabotenite vo mediumite koi so jazi~nite konotacii i pluralitetot na zna~eweto i onaka retko se zanimavaat... Pod uslov da nema univerzalno primenliv pristap, sekoe op{te-stvo mora samo da bara prifatliv na~in so koj }e se realizira procesot na pomi-ruvaweto. Toa zvu~i kako sosem korektno re{enie i }e se promovira od razli~ni strani, so razli~ni vidovi pojasnuvawa, objasnuvawa i od razli~ni teoriski, pa i vrednosni pozicii.

Problemot, ne edinstven, no, sekako, najgolem vo celata prikazna e {to promote-rite na pomiruvaweto naj~esto ne se negovi nositeli (vistinskite i posakuvani-te) ili barem ne se prepoznavaat kako takvi. Tokmu od taa to~ka se gleda zna~ajni-ot pridones na ovaa publikacija, ako po~neme od pretpostavkata deka dovolno znaeme {to mislat/zboruvaat za pomiruvaweto li~nostite od me|unarodnoto i doma{noto kulturno, politi~ko, nevladino, vladino milje. Ostanuva da vidime {to mislat za toa i {to ~uvstvuvaat razli~nite lu|e od razli~nite delovi na na-{iot region (koj vo ovaa prilika namerno nema da go nare~eme obi~en), ne sakaj}i

610

611

so taa etiketa da im gi prilepime i onie nevidlivi dopolnitelni simboli, kakvi {to se: zdodevni, neobrazovani i bez vistinska mo} {to bilo da napravat, odnos-no promenat.

Bez namera da go otfrlime konceptot „pomiruvawe“ ili da go pretstavime najso-odvetniot pristap za na{ata situacija, bi sakale samo da go iskoristime javniot prostor za prika`uvawe avtenti~ni glasovi i razmisluvawa na lu|eto od regio-not za poimot „pomiruvawe“; bi sakale da uka`eme na celiot spektar od razli~ni gledi{ta, sfa}awa i emocii, {to gi sledat prikaznite na ovaa tema. Od zemawe-to zdravo za gotovo deka tokmu pomiruvaweto e toa {to ni treba, preku dekon-strukcija i kriti~ko razgleduvawe na poimot i negovite granici, do otfrluvawe na konceptot, no ne i vrednostite {to bi trebalo da gi sodr`i toa. Percepciite navistina se {areni, kako i sfa}awata za toa koj e odgovoren da gi zapo~ne tie procesi i da gi nosi...

Ona {to e zaedni~ko za pove}eto odgovori i vo {to e najgolemata vrednost na ovie intervjua e vrzuvaweto na toj poim za cela niza na dlabo~inski i naporni procesi (pa duri neoddelivosta od niv) kakvi {to se baraweto na vistinata za toa {to se slu~ilo i koj e odgovoren, raspra{uvaweto za poimot pravda i doa|a-weto do konkretnata vistina vo konkretnite situacii, pra{aweto za prostuva-we, vina i odgovornost... S# ona {to se podveduva, naj{iroko ka`ano, pod katego-rijata „soo~uvawe so minatoto“.

Da gi zapra{ate lu|eto denes {to mislat i kako se odnesuvaat kon „pomiruvawe-to“, zna~i da se otvori edno pole na isprepleteni stravovi, nade`i, frustracii, koi ne e taka ednostavno da se podredat pod edna navidum soodvetna kategorija ili koncept. Vo vrska so toa, sobranite intervjua poka`uvaat, me|u drugoto, deka e izli{en i neumesen stravot oti rabotite vrzani za minatoto lesno }e se sfatat i deka pomiruvaweto }e bide do`iveano kako ne{to {to, samo po sebe, e edinst-ven pat i cel. Zatoa {to koli~estvoto pro`iveano voeno iskustvo i `iveeweto posredna ili neposredna stvarnost na omrazata i nasilstvoto, vsu{nost, e obra-tnoproporcionalno od podgotvenosta rabotite lesno da se sfatat i da se prifa-tat nekoi izmisleni pre~ki koi }e n# dovedat do posakuvanata sostojba na mir.

Otvoraweto na nepretencioznite ~ove~ki prikazni za pomiruvaweto, pridone-suva za u{te edna rabota mnogu zna~ajna pri sostavuvawe na mozaikot za s# {to se slu~uvalo na ovie prostori, a toa e zabele`uvaweto na li~nata istorija i li~ni-te se}avawa od koi provejuvaat ne odgovorite i re{enijata, tuku {to e toa {to bo-li i stega i so koe{to sme „tenki“.

Duri i od naivnite tvrdewa deka sakame "vra}awe na s# kako {to bilo", mo`eme da izvle~eme mnogu korisni nasoki za rabota na ova pole – od toa deka nema edin-stven pogled, nitu edinstvena teorija {to bi mo`ela da go opi{e odnosot na lu|e-to od ist grad (a kamoli dr`ava ili region) kon op{testvo/dr`ava vo koe{to sme `iveele do 1991 godina i deka ne se dozvoleni nikakvi simplifikacii za "is-kreno i vozdignato "bratstvo i edinstvo ili za me|uetni~ki omrazi stari pet

612

veka. I kako {to se do`ivuva pomiruvaweto, kako isklu~ivo li~na rabota, taka i golemite objasnuvawa za ona pred, za vreme i po vojnata, moraat vo nekoja smisla da gi zemat vo predvid i ovie li~ni prikazni.

A ako ve}e tragame po nekoi univerzalni nasoki, edna od, sekako, najzna~ajnite bi mo`ela da bide deka li~nata odgovornost, ni toga{, ni sega, ne e osobeno visoko vrednuvana vo op{testvoto vo koe `iveeme. I da ne se la`eme, toj vid odgovor-nost nikoga{ i nikade ne bil ne{to {to lu|eto so zadovolstvo }e go naramenat, no frapantniot nedostatok na svest okolu toa deka i nie se pra{uvame ne{to i ima-me nekakva mo}, sekako bi trebalo da bide eden od vrvnite prioriteti vo grade-weto na na{ite op{testva. Zatoa {to vo situaciite vo koi razvlekuvame nekoi poimi (kako {to se nacionalnite interesi i gri`ite za niv) do nevideni meri i so niv opfa}ame s# {to postoi (nacionalniot interes za hortikulturata, ekolo-{kiot nacionalen interes, umetni~kiot nacionalen interes), dotoga{ }e bideme podgotveni da go poddr`ime namaluvaweto na poimot odgovornost do takvi mik-rodimenzii, za na krajot nikoj pove}e da nema ~uvstvo deka e odgovornost ne{to {to voop{to egzistira kako vrednost vo na{eto okru`uvawe.

Odgovorite {to se sobrani vo ovaa publikacija predizvikuvaat razli~ni reak-cii i na eden mnogu specifi~en na~in. Vsu{nost mu davaat osobeno verna slika na op{testvoto so razli~ni varijanti i pravci na mislewe i dejstvuvawe. Tie ne samo {to uka`uvaat na nekolku osnovni pravci vo koi se razbiraat procesite so spravuvaweto so te{koto minato tuku i mnogu jasno uka`uvat i na vlijanijata i so-cijalnite izvori na takvite sliki. I potsetuvaat na toa deka bez seriozno raz-gleduvawe na ovie gledi{ta, kolku i da ni se ~inat poznati, ne mo`e da ima jasna slika kako }e dejstvuvame na toa pole, nitu kako }e & vdahneme malku `ivot na frazata deka "potencijalite za gradewe na mirot se nasekade okolu nas".

I na krajot, verojatno }e ima mnogu od onie koi }e zabele`at deka vo ovaa publi-kacija nema intervjua so, ne ba{ malobrojnite, lu|e koi ne sakaat (ili barem niv-nite zborovi i postapki ja ispra}aat taa poraka) nitu pomiruvawe so minatoto, ni pomiruvawe, ni so`ivot. I nie velime: Da, vistina e, tie prikazni gi nema, zatoa {to ne sakame da im otstapime prostor koga i onaka imaat napredok. A na pra{a-weto, dali toa zna~i deka surovata realnost sakame da ja prika`eme kako rozo-va, odgovarame: "Ne!" Surovosta e samo eden element na realnosta, isto kako {to se i nade`ta i ~ove{tvoto i so~uvstvuvaweto, a dolgogodi{nata praksa na miro-vnata rabota n# nau~i mnogu istrajno da barame i kreirame prostor za tie malku poinakvi prikazni. Ili so drugi zborovi: "Za nasilstvoto sekade e re~eno mnogu, no tuka }e ka`eme ne{to i za nenasilstvoto".

Tamara [midling

CIP - Êàòàëîãèçàöè¼à ó ïóáëèêàöè¼èÍàðîäíà áèáëèîòåêà Ñðáè¼å, Áåîãðàä

159.923.5(035)316.647.3/.5(035)

NE može meni bit dobro, ako je mom susjedu loše = As unë nuk mund të ndihemmirë nëse fqinji im ndihet keq = Íå ìîæåìåíå äà ìè áèäå äîáðî, àêî íà ìî¼îò ñîñåä ìó åëîøî / uredile, redaktuan, óðåäèëå HelenaRill, Ivana Franoviæ ; [prevod s albanskogna b/h/s , përkthyen nga gjuha shqipe nëgjuhën boshnjake, kroate, serbe Edina Hasanaga–Çobaj, Bernard Çobaj ... et al.;fotografije, fotografitë, ôîòîãðàôèè NenadVukosavljeviæ, Nedžad Horozoviæ]. – Beograd: Centar za nenasilnu akciju, 2005(Beograd : Standard 2). – 612 str. :fotogr. ; 30 cm

Uporedo srp. alb. i mak. tekst. – Tiraž1.500. – Str. 11–16 : Predgovor / IvanaFranoviæ = Parathënie / Ivana Franoviq =Ïðåäãîâîð / Èâàíà Ôðàíîâè�.

ISBN 86-902539-4-71. Óï. ñòâ. íàñë. 2. Ðèë, Õåëåíà 3.Ôðàíîâèž, Èâàíàà) Íåíàñèëíî ïîíàøàœå – Ïðèðó÷íèöè b)Ìå�óšóäñêè îäíîñè – Ïðèðó÷íèöèCOBISS.SR-ID 127935756

9 7 8 8 6 9 0 2 5 3 9 4 4

I SBN 869025394 - 7